Стрес, несаница, бриге, проблеми... Све ово су ствари које уништавају модерног човека, нарушавају колико његово физичко, толико и душевно здравље. Колико пута сте лежали у кревету у касне вечерње сате, бринувши о томе шта носи нови дан? Шта ће се десити на послу, хоћете ли платити рачуне, да ли ћете положити испит, зашто вам се девојка није јавила... Бриге ноћу навиру на човекову душу у тренуцима када остане сам и обузима га неспокој и немир.

Целог дана били смо заузети, растрзани између толико обавеза, телефонских позива и порука... Зашто је тако? Шта је то што нама доноси сталне бриге? Истина је да се данас живи брзо, да је већина људи окружена проблемима, да влада новчана криза... Ипак, да ли спољашње ствари морају да стварају унутрашњи немир? Потребно је само једно – поверење у Бога и Његов Промисао. Све што се дешава у нашем животу има свој смисао. Без поверења у Бога, проблеми ће нам стварати нервозу и стрес, болести и телесне немоћи прелазити у очајање и депресију. Само је потребно да исправно поступамо, и да се искрено молимо, и тада неће бити ничега што може да потресе нашу душу, колика год искушења и проблеми били око нас. Уколико заборавимо на Бога и молитву, и најмањи проблеми код нас ће створити највећи стрес и немир.

Запамтимо речи светог владике Николаја Велимировића и њима унесимо мир у своје срце: 

О три ствари не жури да говориш: 
о Богу – док не утврдиш веру у Њега, 
о туђем греху – док се не сетиш свог 
и о сутрашњем дану – док не сване.

извор

”Стално осећам неки немир у грудима и као да ми цело тело бриди… Онда ми срце убрзано куца и осећам као да ћу се онесвестити”.

”Мени је увек нека напетост у грлу, као неко гушење… Нека кнедла која ме гуши и притиска”... рече Милана и прогута сузе које су желеле да изађу.

”У стомаку ми стално кува и буде неки снажан бол у желуцу…” изусти Никола са стидљивим покушајем да се при томе још и осмехне како ме не би ”оптеретио”.

Не пишем ово као некакву осуду, него само констатујем на основу искуства из праксе да ово постаје све распрострањенији изазов људима. 

Нико ово не ради себи намерно, нити ужива у таквом стању. Међутим, да би то променио потребно је да ”намерно” (са намером, вољно) уложи смислен труд како би то превазишао.

Зашто наше тело тако реагује? О чему се овде ради?

Емоције имају своје биолошко утемељење. Оне настају као конкретна биохемијска промена у нашем мозгу и нервном систему. Дакле, емоције нису нешто што ”измишљамо”, него се реално остварују и у нашем телу. 

Емоција у суштини јесте ”енергија у покрету” (energy in motion - emotion), енергија акционог потенцијала нервног система која је попут електрицитета који се креће нашим телом у циљу да нас подстакне на одређену акцију: страх - да будемо опрезни и побегнемо ако смо угрожени, љутња - да се боримо да бисмо преживели, туга - да прихватимо ствари изван нас које не можемо да променимо… 

Проблем настаје када наше емоције током одрастања нису биле виђене и када им није била посвећена АДЕКВАТНА подршка (онаква каква је требала детету, а не онаква какву је родитељ пружио - јер родитељ може да пружи најбољу подршку коју зна, али то не значи да је таква подршка у исто време и оно што је самом детету потребно).

Тада се не развије природна способност психе која се зове ”интероцепција”, способност која подразумева да можемо да препознамо сопствене емоције у нашем телу. 

Да би емоција урадила свој посао, није довољно само да је освестимо. На шта овде мислим? На ово:

Знате оно када сте можда чак и ишли на психотерапију и схватили зашто нешто радите и освестили да то радите нпр. из страха…, али не дође до промене, него и даље поступате исто иако сте сада свесни да је то из страха? На то мислим…

Није довољно само да се емоција освести. Неопходно је да се она свесно и осети у телу, за шта је задужен посебни део у мозгу (медијални префронтални кортекс), јер тек тада долази до ауторегулације, тј. до тога да ”прође немир у грудима”, ”кнедла у грлу”, ”грч у желуцу”...

Ова способност да свесно осетимо сопствену емоцију се природно развија у сигурном односу са емотивно зрелом особом чији мозак је развио ту способност. Иако су технике за развијање интероцепције корисне и неопходне, оне остварују свој резултат тек кроз однос, када се осећамо сигурно јер мозак може тек тада да се развија и усваја нова искуства.

др Данило Михајловић

Пре много година, пријатељ мојих родитеља био нам је у кућној посети. На одласку се поздравио са сваким од нас снажним стиском руке, продорним значајним погледом уз поруку ,,Буди добар према себи!“. Смејали смо се томе, звучало је истовремено чудно и интересантно, помало и неразумљиво јер такву изреку ми у нашем језику немамо. Мислили смо да је то покупио негде у Немачкој где је деценијама арбајтовао. Проћиће дуги низ година док не будем разумео значење и увидео значај тих његових речи.

Док одрастамо и сазревамо ми највише учимо од људи који су нам важни. Родитеља, баба и деда, рођака, кумова, свештеника, пријатеља, друштва у целини. Уз то, имамо јаку жељу да се свима њима допаднемо, да нас воле и прихвате. У томе успевамо тако што испуњавамо њихове жеље, прохтеве и очекивања које од нас и за нас имају, или верујемо да их имају. Временом, важне процесе и људе често поунутримо, чиме постају део нашег идентитета.

Кроз живот настављамо са истим жељама, прохтевима и очекивањима и од себе тражимо да све то задовољимо. Када у томе не успемо, често се осећамо лоше, тужно, бесно, неадекватно или мање вредно. У жељи да испунимо сва очекивања у вези са својим успехом заборављамо на праве себе, наше истинске потребе.

Када престанемо да се трудимо у испуњавању критеријума нашег оца или мајке, стрица или тетке, учитеља или Бога, у себи се можемо сусрести са сопственим аутентичним жељама. Зато је, што би Јалом рекао, важно да престанемо да се трудимо како се не бисмо разочарали у себе и да почнемо да се трудимо да будемо добри према себи.

https://putkaautenticnosti.wordpress.com/2018/03/29/budi-dobar-prema-sebi/

Депресија је сплет више осећања, то је стање жалости, туговања, незадовољства, а најпре је негативан став о себи, свету и будућности. Потиштеност и повлачење у себе су редовни симптоми. За то стање одговорни смо ми сами, на начин на који смо одговорни и за настанак својих емоција.

Где је наша одговорност у свему томе?

Најпре у мислима које су покретачи депресивности. То су мисли о сопственој неадекватности, стравичности услед немања онога што сматрамо неопходним и ужасавању стварима онаквим какве су.

Самоокривљавање

Константно самоокривљивање је сигуран пут у депресију. Мисли попут погрешио сам, згрешио сам, ненамерно сам повредио другога јесу здраве и људске у реалним ситуацијама и ако им не би следиле мисли попут не би требало да грешим и радим лоше ствари, требало би да сам непогрешив и савршен. Високи захтеви себи постављени у вези са својом погрешивошћу, односно непогрешивошћу онемогућавају праштања грешке. И зато ће на крају овог низа депресивних мисли бити закључак ја сам лоша особа и заслушујем казну.

Ток мисли самоокривљавања:

 погрешио сам

 (а) никада не смем урадити нешто лоше

 (пошто сам ипак урадио) ја сам лош и зато заслужујем казну

Самосажаљевање

Иако самосажаљевање делује квалитативно другачије од самоокривјавања има исту завршницу – депресију. Мисао којом самосажаљевање угавном почиње је онемогућавају ми да буде по мом, што у неким ситуацијама и јесте истина, али када говоримо о депресији, ову мисао прати и ја морам имати оно што ми треба или што мислим да ми је потребно. Ако то ипак не добијем биће ужасно. Ужасавање поводом неиспуњеног морања призваће и темељну мисао самосажаљевања јадан ја.

Ток мисли самосажаљевања:

 спречавају ме да буде како ја мислим, верујем и осећам да треба

 (а) ја морам имати оно што мислим да ми је потребно

 (пошто то ипак није испуњено) ужасно је што то немам – јадан ја

Сажаљевање других

Било би заиста лепо када лоше ствари не би постојале, или када би се макар дешавале по заслузи, али то у реалности ипак није тако. Зато ће депресивност почети да се развија око мисли да лоше ствари не смеју да се дешавају другима када то не заслужују. Пошто се то ипак догађа свет је једно грозно место када допушта да се такве ствари дешавају. Ако је свет грозан онда и не постоји нека могућност за срећу, задовољство и испуњеност. Само је депресија становник таквог света.

Ток мисли сажаљевања других:

 људима се дешавају лоше ствари

 људима се не смеју дешавати лоше ствари ако то нису заслужили – људи морају живети како заслужују

 ужасно је што се лоше ствари дешавају добрим људима – свет је једно грозно место

Депресивност настаје када неки егзистенцијални захтеви нису испуњени. Што је више морања у животу, већа је могућност за депресију. Неиспуњено морање рађа озлојеђеност, стравничност и ужасност. Нека морања заиста постоје у животу и она се углавном односе на задовољење потреба без којих нема живота (мора да се спава, да се једе, пије, мора се радити да би се све то обезбедило…). Морања која се односе на квалитет живота а без којих се може живети (поштење, доброта, љубав, истина…) су она која праве проблем. С једне стране, потребно је одрећи се морања, а са друге повећати своју толеранцију на фрустрацију – да не мора све бити како ја мислим, осећам и желим. Све те мисли у форми морања и ужаса несвесне су, углавном се не чују, зато их је неопходно најпре чути, освестити. ,,Хватање” својих мисли, промена уверења о себи, другима и свету је лек за депресију. Туговање над собом, својом и судбином човечанства, кривљење себе за то, све су то одлике депресије. Немогуће је решити се депресије без сусрета са баш тим мислима и осећањима, уверењима освету и човеку. Наравно, да читање овог текста и евентуална примена овог кратког ,,рецепта” неће решити проблем депресивности, за то је потребан континуирани рад.

Аутор : Филип Стојковић

извор

… Многи кажу да смо ми православни Срби можда једини народ на земљи који – празнујући Видовдан, празнујући Косово и држећи се Светокосовског завјета – празнује пораз, док сви други народи празнују своје побједе. На први поглед су у праву, међутим оно што је пред земаљским мудрацима пораз то је пред Богом, пред истином Божијом, пред Царством небеским, било и остало побједа. Није Христос Господ на Голготи поражен, па ми славимо пораз Његов славећи Његову голготу. Својом голготом, својом жртвом, Он не само што није поражен него је побједио овај свијет, принио себе за живот свијета, Своју крв и Своје тијело и отуда је с правом рекао да је Он Онај који побиједи свијет.

И као што Голгота није пораз него је побједа над сатаном, побједа добра над злом, побједа љубави саможртвене над мржњом, побједа човјечности над нечовјечношћу, побједа истине над лажју, тако су и сви они који су кроз вјекове за Њим ходили, Њему служили, за Њега и правду Његову се жртвовали, побједници у овом свијету.

Не треба изгубити из вида да Црква Божија само три рођендана слави (тек у новије вријеме су измислили да сами себе прослављају, па смо на жалост почели и ми то да усвајамо и да празнујемо своје рођендане): рођендан Христов, рођендан Мајке Божије и рођендан највећега од жене рођенога, Јована Крститеља. Зашто та три рођендана? Зато што је тим рођењима – Христовим, Оне која Га је родила и онога који је припремао путеве за Његов долазак – дошло до истинског правог рођења, препорода и задобијања вјечног и непролазног живота и смисла за свако људско биће, за сву творевину. Када било ког другог светитеља прослављамо, ниједнога рођендан не прослављамо.

Прослављајући великомученика Димитрија ми његову смрт прослављамо, прослављајући Светог Василија Острошког ми његово упокојење прослављамо… Тако исто и Светог Петра Цетињскога и Светога Саву архиепископа и просветитеља српскога, тако и Сергија Радоњешкога и Светог Димитрија Ростовскога, тако и Светога Јована Владимира и Светога Владимира Равноапостолнога, руског великог просветитеља. Дакле, у очима људи земаљских и овога свијета и за њихову кратку памет, прослављамо њихове поразе…

Али, не: онај који побиједи у смрти, тај је побједник за вјечни и непролазни живот и у том се дану последњем огледа сва људска судбина. У њему се огледају и снага и немоћ људска, и појединаца и народа земаљских. Срећни су они народи који имају такве људе, који су жртвовали себе за живот свијета; који су жртвовали себе за добро, за правду, за Бога, за Божији закон, за истину, за светињу Божију, који су том жртвом задобили побједу. Побједили су мрак, мржњу, зло; побједили су сатанску силу, оца лажи и све носиоце лажи. Отуда је њихов крај свједочанство не њиховог пораза, него њихове побједе.

Зато и славимо Видовдан славећи Амоса, пророка Божијег побједитеља, славећи Вита мученика побједитеља, славећи великомученика косовског Лазара и оне који су својом жртвом побједили таму и мрак, зло и тиране овога свијета и који су се сврстали у онај број Христових сљедбеника који приносе себе за живот свијет. Од тада, а и прије тога, и до данас, постоје двије врсте људи, а посебно у нашем народу после Косова: они који се сврставају са великомучеником косовским Лазаром и они други, који су се и до Косова и послије Косова до данас сврставали са тиранином, са Муратом, муратовску философију исповједајући и његовим безбожничким, тиранским и нечовјечним путем ходећи…

Наше је опредјељење опредјељење за великомученика косовског Лазара, јер знамо и признајемо да је то једини пут, пут Богочовјека, којим смо призвани да ходимо и којим су ходили сви најсветији наши преци.

Прослављајући Видовдан, ми побједу прослављамо – побједу добра, побједу Божију, побједу љубави Божје, побједу истине Божје над лажју, побједу оних који су задобили Побједиоца и који су себе уписали у књигу вјечнога живота. Зато нека би нас Господ утврдио у тој вјерности. Да путем великомученика косовског Лазара, пророка Амоса и Вита мученика ходимо; путем Богочовјека, јер ми други пут не знамо, ми смо тим путем кренули, тим путем ходимо и ходићемо у све дане нашега живота и у вјекове вјекова.

Срећан и благословен празник Видовдана свима, свему роду нашем на земаљском шару у вјекове вјекова. Амин.

Митрополит Амфилохије

https://mitropolija.com/2025/06/28/danas-je-vidovdan-pobjeda-onih-koji-su-zadobili-pobjedioca-2/

Беседа Митрополита будимљанско-никшићког Г. Методија (Остојића), одржана 7. јуна 2025. у манастиру Подмалинско, доживела је изразито бурне реакције једног дела јавности у Црној Гори. Уколико изузмемо лавину острашћених напада, приговорâ ad hominem и потоње подношење кривичне пријаве, уравнотежене критике су, углавном, биле усмерена на терминолошку неадекватност делова беседе и на оспоравање тачности изнетих ставова. Мало ко је, међутим, у садржају те беседе приметио исконску потребу целе једне генерације за утврђивањем целовите истине о личностима и догађајима Другог светског рата. С тим у вези, овај текст представља скроман прилог вишедеценијској тежњи српских интелектуалаца да се до те истине коначно дође.

*

Својевремено је, на једној од београдских телевизија са националном фреквенцијом, приказана емисија у којој су [према сећању аутора текста] учествовали српски гимназијалци, износећи своја размишљања на одређене историјске теме. Једно од постављених питања за расправу било је [парафразирам]: ко је имао бољу тактику током Другог светског рата, генерал Драгољуб Михаиловић или Јосип Броз Тито? Младић који је учествовао у размени мишљења је одлучно изнео став да је генерал Михаиловић имао бољу тактику, будући да му је примарни циљ био да сачува свој народ. Тај закључак је, очигледно, извео имајући у виду чињеницу да је Михаиловић, после првих директних сукоба са Немцима и остварених ратних победа, схватио колико је висока цена цивилних жртава [нацисти су, подсетимо, једино у Србији увели правило одмазде по коме је стотину српских цивила стрељано за сваког убијеног немачког војника, а педесет за једног рањеног]. Ученик је, дакле, користећи елементарну логику, сматрао исправном потоњу Михаиловићеву тактику отпора немачким окупаторима, која је била усмерена углавном на диверзије и стрпљиво чекање тренутка савезничког искрцавања на Балкан које би омогућило да се удари на нацифашисте свом расположивом силом, а без претње од огромних губитака у цивилном становништву. Са друге стране, поменути ученик није подржао Брозову тактику, која је подразумевала наставак напада на немачке војнике, сматрајући да таква стратегија [због мале ефектности, а великих губитака у људству због бруталних мера реторзије] никако није могла бити боља за народ од оне коју је формирао Михаиловић.

Поменути младић је припадао такозваној генерацији Z, а то су, начелно гледано, особе рођене у периоду од средине деведесетих година 20. века до друге деценије 21. века. Уколико је судити по његовом одговору (који, разуме се, не мора одражавати генерално мишљење његових вршњака), поменута генерација има довољну ширину перцепције и потребан степен критичке опсервације да независно, без острашћености и ван било какве идеолошке пристрасности, сагледава личности и догађаје српске националне историје у прошлом веку. Кључни разлог за то је, рекло би се, могућност слободног истраживања које је тој генерацији билo омогућенo, уз општу доступност различитих база знања у електронском облику. Што се тиче претходне, такозване генерације Y, коју сачињавају рођени у периоду непосредно после Титове смрти па све до појаве интернета, њени најмлађи припадници су током школовања такође имали поменуте могућности, премда не у истој мери као генерација Z. Када је реч о такозваној генерацији X, која оквирно обухвата рођене од почетка 60-тих година до почетка 80-тих година прошлог века, она је на територији целокупне некадашње социјалистичке Југославије била највећим делом индоктринирана титоизмом током школовања, без могућности сазнавања другачијег погледа на друштвену реалност и без дозволе за изношењем алтернативног мишљења у јавној сфери. С тим у вези, да се којим случајем десило да је неки гимназијалац генерације X у тој Југославији јавно заступао мишљење припадника генерације Z са почетка текста, неизоставно би добио недовољну оцену из историје. А било би, несумњиво, и других последица.

За ову тему је веома значајно уочити особености и једне специфичне, прелазне генерације, која се ретко када помиње у начелној подели на X–Y–Z–Alpha [последња обухвата садашње основношколце и млађе]. У питању је такозвана генерација XY, која укључује људе који својим искуством представљају прелаз између генерација X и Y, и обухвата рођене крајем 70-тих или почетком 80-тих година прошлог века. У контексту наше теме, то би била: а) последња генерација која је у основној школи учила аксиом по коме је Јосип Броз Тито био изузетна личност без мане, б) последња генерација која памти обавезно ношење плавих капа и црвених марама током прослâва вештачки створеног празника којим је негован бизаран култ личности, и в) последња генерација који има колективна трауматична сећања на пост-титоизам, чији је главни симбол била фамозна сирена која се оглашавала сваког 4. маја у 15:05, када су све активности у друштву прекидане, а сви грађани стајали у ставу мирно, где год да су се затекли (у школским учионицама поготово). Управо XY генерацији припада Митрополит Методије [као и аутор овог текста].

Пад Берлинског зида и распад Совјетског Савеза упоредо је пратио и формални раскид са пост-титоизмом на балканским просторима, при чему је вредносна матрица претходног друштва и даље била јасно присутна (додајмо: приметна је и данас, у крајње деструктивној појави партократије). Бурне деведесете донеле су нова сазнања припадницима генерације XY, који су у то време били у средњошколском периоду. Под руке им долазе часописи у којима се могла наћи потпуно другачија слика Југословенске војске у отаџбини од оне коју су, примера ради, гледали у филмовима Вељка Булајића. Истовремено, у јавности се појављују и фотографије које су говориле више од хиљаду речи, као и фототипски документи који су незадрживо урушавали углед комунистичке историографије. Први „земљотрес“ у том смислу био је објављивање потернице за генералом Михаиловићем у крагујевачким Погледима 1990. године и сазнање опште јавности да је његова глава током рата од стране Немаца била уцењена на сто хиљада рајхсмарака у злату. Други „земљотрес“ настаје после сазнања шире српске јавности за операцију Ваздушни мост (Halyard), највећу појединачну акцију спасавања савезничких пилота иза непријатељских линија у Другом светском рату. Откривање историјског постојања акције спасавања америчких пилота од стране Михаиловићевих елитних јединица генерацију XY затиче током студија, у време када је интернет општедоступан, а књиге западних аутора могу да се поруче преко Amazon-а. Потоња појава материјала америчких војних архива са којих је скинута ознака тајности само је дала финални печат.

После поменутих (и многих других) сазнања, само су три врсте људи у Србији и Црној Гори и даље некритички афирмисали тезе комунистичке историографије: 1) они слабијих когнитивних капацитета, који су аксиоматски прихватили став да друг Тито и његови саборци никада не лажу 2) они који су били изразито интелигентни, али нису имали довољно храбрости да признају сопствене заблуде и 3) они којима је искључиво било стало до одбране стечених привилегија, макар и по цену да не говоре истину. Што се тиче генерације XY, она се у напону својих снага суочила са чињеницом да је доведена у заблуду током свог школовања наративом да је на овим просторима постојао само један покрет отпора (партизански), који је, притом, идеализован до митолошког степена. У главама припадника те генерације ређала су се питања која су захтевала јасан одговор. Нека од њих била су: Колико је ратних подвига Југословенске војске у отаџбини, попут операције Ваздушни мост, о којима ништа нисмо знали? Колико је припадника краљевске војске и њихових симпатизера завршило свој живот у заробљеништву у нацистичким логорима? Колико је интелектуалаца попут Иве Андрића, Исидоре Секулић, Милоша Ђурића, … подржавало Михаиловићев покрет? Колико је знаменитих Словенаца попут Ивана Фрегла и Александра Бајта, Хрвата попут Ника Бартуловића и Звонимира Вучковића, муслиманских првака попут Мустафе Мулалића, Исмета Поповца и Алије Коњхоџића…, постојало у Михаиловићевог покрету отпора, за који се у време титоизма тврдило да је био шовинистички и монолитан по националној структури? Како је могуће да се деценијама ништа није знало о страшним масовним злочинима Титових јединица током рата, као и злочинима злогласне службе ОЗНА, учињеним над српским становништвом после рата? И, поврх свега, зашто се и даље медијски рециклирају митолошке приче југословенске кинематографије, попут Отписаних?

Сличних питања, која су, рекло би се, посебно генерацију XY учинила преосетљивом на теме Другог светског рата, било је много. Са друге стране, та прелазна генерација је била идеална да покрене иницијативу да се ове теме истраже без компромиса и до краја: попут генерације X, била је довољно стара да буде сасвим свесна претходне вишедеценијске системске индоктринације и њених последица, а попут генерације Y, била је довољно млада да покрене промене на овом пољу, да би се сазнала пуна истина о догађајима и личностима Другог светског рата на Балкану. Аутору овог текста се чини да управо то својеврсно распеће генерације XY, из чисто емоционалних разлога, чини разумљивијим изразито оштар тон беседе једног њеног типичног припадника – митрополита Методија (Остојића). Колико год да је та беседа имала спорних места и непрецизних података (а несумњиво јесте), она је у својој суштини била сасвим искрен вапај изречен у име целе једне генерације да се коначно утврди истина, пуна истина и ништа друго до истина када је реч о мучним епизодама Другог светског рата и да се тако одужи дуг свима који су страдали само зато што су били другачије припадности. Уколико беседу владике Методија схватимо на тај начин – не као прецизно изношење фактографије, већ као дубоко искрен позив за утврђивање целовите истине (поготово у Црној Гори) – онда се нећемо само задржати само на секвенцијалној критици њеног садржаја, него ћемо је сагледати као додатни импулс за темељно истраживачко делање на овом пољу. Уосталом, ту врсту мотивационог импулса митрополит Методије је дао и састављачу овог текста.

Рекло би се да је у сличном кључу размишљања поменуту беседу сагледао и митрополит црногорско-приморски Г. Јоаникије, који је само неколико дана касније у Љубљани, на промоцији зборника радова на научном скупу под називом Страдални пут од Везировог до Зиданога моста, навео: Залажем се најискреније и најенергичније да се попишу сви злочини и да се научно истраже, и четнички, било их је нема никакве сумње, али и комунистички и нацистички и сви, нарочито, злочини који су се догодили међу браћом, да се они изуче. Нијесу изучени, нијесу пописани, гробнице нијесу откривене, још увијек ови побијени несрећници, наши, тако да кажемо, родитељи, ђедови, баке, сестре… још нијесу ни пописани, нити су њихове гробнице на људски начин обиљежене. Речима митрополита Јоаникија се, суштински гледано, мало шта има додати када је ова тема у питању. Остаје, међутим, питање: откуда то да у Црној Гори, а једним делом и у Србији, још увек нема довољно политичке воље да се покрене процес утврђивања целовите истине о личностима и догађајима из периода Другог светског рата на овим просторима? Одговор је једноставан: стога што солидном делу србијанско-црногорских елита недостаје истинољубивост као вредносна водиља и храброст као карактерна одлика.

У таквим условима, сваки српски интелектуалац је дужан да учини што до њега стоји. Разуме се, с обзиром да нисмо сви историчари, не можемо сви бити ни референтни ни релевантни за историјска истраживања, али зато на основу већ утврђених историјских чињеница и истраживачких радова имамо право да кажемо свој став и макар да постављамо питања историчарима. Као допринос том делању од стране припадникâ генерације XY – а ограничено на афирмацију методолошке доследности када је реч о употреби неких термина – у наставку текста ће бити дато неколико кратких осврта и пропратних питања.

*

Пре неголи дамо кратак осврт на тему недоследне употребе терминâ на овом пољу, приметимо нешто јако занимљиво. Наиме, србијанско-црногорски лево-либерални кругови не реагују увек на исти начин када се износи афирмативан став о генералу Михаиловићу и Равногорском покрету отпора. Тако, рецимо, нико од њих није бурно реаговао када је амерички конгресмен Тед По 2018. године уручио писмо тадашњој премијерки Србије, у коме је тражио обелодањивање материјала везаног за суђење и убиство генерала Михаиловића, наводећи храброст Генерала и његових јединица приликом спасавања америчких пилота, и, с тим у вези, залажући се да се у част и успомену вође Равногорског покрета отпора ови подаци учине јавним. Да је то учинио неки великодостојник СПЦ, рецимо, реакције левих либерала би биле, сасвим сигурно, веома оштре.

А сада, претпоставимо да аутор овог текста, као свештеник СПЦ, изнесе став да је генерал Михаиловић симбол древне српске борбе за Крст Часни и Слободу златну. Са великом дозом сигурности можемо претпоставити да би од дежурног лево-либералног сектора у Србији добио етикету „свештеника-ревизионисте“, а какав би епитет „зарадио“ од стране истог сектора у Црној Гори, заиста је тешко рећи. Поменути став о генералу Михаиловићу, међутим, није оригинална мисао аутора овога текста – то је (према Леланду Андерсону, чувеном америчком истраживачу и колекционару Теслиних текстова) био став никог другог до Николе Тесле, и то изречен верном пријатељу и угледном професору експерименталне психологије Колумбија Универзитета, Паји Радосављевићу. Е кад већ сазнају да тако стоје ствари, онда је мало вероватно да ће припадници „дежурног“ сектора уопште реаговати – реакције су по правилу резервисане за неке друге.

После овог кратког екскурса, вратимо се на главну тему и уочимо феномен инфлаторног коришћења термина „ревизионизам“ од стране интелектуалних кругова који унапред одбацују свако критичко разматрање комунистичке историографије. Ти интелектуалци, очигледно, теже да историју представе као неку врсту окамењене науке, иако је научном методу инхерентна сумња и оспоравање претходно постављених теза на основу нових сазнања. Коначно, да ли би историја уопште могла бити названа науком уколико би остајала на старим закључцима и поред проналазака прворазредних докумената који бацају ново светло на неке историјске догађаје и личности? То, разуме се, не би била никаква наука, већ типична идеологија (а једна од кључних одлика идеологије јесте управо да не трпи критички осврт). Стога поновно сагледавање (re–vision), у оквиру строго научне методологије и у светлу новооткривених докумената и података, представља сасвим очекиван и природан научни процес којим тежимо ка утврђивању целовите истине и одбацивању заблуда прошлости. Додатно, могли бисмо рећи да је та врста поновног сагледавања не само очекивана, већ да је и обавезна за сваког савесног историчара. Уколико те врсте научне свести и научничке савести нема, онда се термин ревизионизам користи као типичан механизам одбране у недостатку адекватне аргументације.

И овде ћемо, као упутне, навести мудре, али и опомињуће речи митрополита Јоаникија, који примећује: И оптужени смо, наравно, да вршимо ревизију историје. И то би било тачно да је та историја стварно написана и завршена, али није. Умјесто писања историје, вршена је ревизија истине и то од рата па на овамо и скоро све до дана данашњег. Научне установе и у Србији и у Црној Гори, посебно у Црној Гори, још се нијесу озбиљно позабавиле овим проблемима. Нијесу се позабавиле пасјим гробљима комунистичких злочина, масовним гробницама од Бара па до Зиданога моста, нијесу се позабавиле јамама које су комунисти напунили главама своје побијене браће. Дакле, нешто још шкрипи и фали нам много да се суочимо са истином, а то нам је потребније од хљеба.

Приметимо још један пример терминолошке недоследности на овом пољу, будући да не треба бити доктор историјских наука да би се он уочио, већ је довољно користити елементарну логику. Реч је о селективној употреби негативних епитета. Тако припадници лево-либералне интелектуалне елите на овим просторима уз име генерала Драгољуба Михаиловића редовно додају епитет „злочинац“, да би апострофирали ратне злочине за које су били одговорни одметнути четнички команданти или, пак, оне злочине који су настали као освета неких четничких јединица за зверства претходно почињена над српским становништвом или над припадницима краљевске војске. Тих и таквих злочина је, као што рече митрополит Јоаникије, несумњиво било. Притом, за највећи број тих четничких злочина знамо, с обзиром да су их комунистички историчари марљиво и детаљно пописали. Но уколико из поменутих разлога генералу Михаиловићу неизоставно „пришивају“ поменути епитет (иако у великом броју случајева он није имао контролу над командантима чије су јединице починиле ратне злочине), из ког разлога тај исти епитет не додају уз име Јосипа Броза, будући да је неспорно да су и неки партизански команданти и њихове јединице чинили масовне злочине над цивилним становништвом, и то са Титовим знањем? То што им за поменуте злочине, због разлога идеолошке природе, није суђено, не чини их ништа мање злочинцима, напротив – управо због историјске правде као такви треба да буду јасно означени. Додајмо томе да после совјетског изгона нацифашиста са ових простора није било забележених злочина почињених од стране припадникâ Равногорског покрета отпора, док је Брозова ОЗНА након завршених ратних дејстава против нациста на територији Србије побила на десетине хиљада идеолошки неподобних грађана по принципу преког суда (државна комисија, под вођством историчара Срђана Цветковића, је пописала око 60 хиљада имена страдалих цивила). Зар то није – због обима, систематичности и идеолошког мотива – један од најтежих злочина против човечности на Балкану за који нико никад није одговарао? Питамо се: да ли је управо на то мислио владика Методије када је навео геноцид који је Титов режим спровео над Србима?

Приметимо још нешто веома занимљиво. У домену негативних термина и крајње недоследности у њиховом коришћењу од стране кругова који су жестоко реаговали на беседу владике Методија, постоји нешто што се ван сваке сумње може применити на Броза, а ни у ком случају на Михаиловића, али се као такво никада не истиче. Наиме, уколико је све време владавине Јосипа Броза Тита у социјалистичкој Југославији постојао: а) строго једнопартијски систем, б) апсолутни медијски монопол, в) хапшење грађана због вербалног деликта и г) доживотна владавина једног човека чији ауторитет није било дозвољено довести у питање; откуда то да припадници лево-либералних интелектуалних кругова Тита никад не именују епитетом „диктатор“? Ако, којим случајем, сматрају да горњи параметри не указују на диктатуру, нека нам онда објасне шта би диктатура била. При свему томе, најзанимљивије је то да Слободана Милошевића солидан део њих карактерише диктатором, иако су за време његове владавине постојали: а) вишепартијски систем, б) опозициони медији, в) слобода говора и г) смена на председничким изборима (што све заједно говори да се његов режим владавине ни у ком случају не може назвати диктаторским, иако јесте био ауторитаран). Чудна нека логика, зар не?

Уколико истрајемо на методолошкој доследности у коришћењу терминологије, онда ћемо истрајати и на другим пољима, где је довољно само укључити мозак и бити истрајан у питањима и потоњим захтевима. Примера ради, пошто се у Србији упорно истиче да такозвана Кућа цвећа мора да се сачува из историјских разлога јер је она, тобоже, „део српске историје“, онда хајде да у име очувања наше историје око поменутог топонима захтевамо подизање камених плоча на којима ће бити уклесана имена и презимена свих до сада пописаних цивила који су у Београду страдали од стране Брозовог режима и његове тајне службе непосредно после изгона нацифашиста из Србије. Јер и то је део наше историје – и то оне коју морамо по сваку цену сачувати од заборава (ако ништа, макар да се угледамо на Словенију у том погледу). Притом, пошто се стално истиче и туристички значај поменутог топонима, биће то јединствена прилика да цео свет сазна за огромно страдања српског народа не само од нацизма, већ и од комунизма.

А када смо већ код тоталитарних идеологија какве су нацизам и комунизам… Да ли ће нам неко коначно објаснити зашто се на овим просторима и даље искључиво помиње борба против фашизма, а не и борба против нацизма (илити национал-социјализма, како год желите)? Зар највећи крвници српског народа у Другом светском рату нису били управо немачки нацисти и хрватске усташе, као и остали њихови балкански сателити? Да ли у сталном наглашавању антифашизма и избегавању апострофирања антинацизма постоји неки посебан мотив? При свему томе, приметимо и то да они „антифашисти“ (који, истовремено, нису и антикомунисти) генералу Михаиловићу редовно спочитавају издају државе и колаборацију са Немцима, а све ове године лагодно проводе углавном у београдском „кругу двојке“ док је Косово и Метохија окупирани део српске територије. Какав је онда њихов став према окупацији Косова и Метохије? Ако сматрају да Косово и Метохија није део Србије, онда су управо они издајници и колаборационисти, а не генерал Драгољуб Михаиловић, који никад није пристао на чин окупације ни једног јединог педља Краљевине. А ако Косово и Метохију сматрају интегралним делом Србије, али се залажу да треба сачекати повољније геополитичке околности да тај део територије повратимо под свој суверенитет уз помоћ савезника, онда следују управо расуђивању и тактици генерала Михаиловића, те према њему треба да имају макар елементарно поштовање.

*

Пред српским историчарима X, Y и Z генерације и даље остаје задатак да темељно, непристрасно, sine ira et studio, пруже целовиту слику о догађајима и личностима Другог светског рата на Балкану. Неки од њих су, у мери својих снага и компетенција, солидан део тог посла урадили – научници какви су Бојан Димитријевић, Коста Николић, Чедомир Антић, Срђан Цветковић, Милош Тимотијевић и Немања Девић су, сваки на свој начин, дали немерљив допринос на овом пољу [мишљења сам да списку заслужних дефинитивно треба додати и Милослава Самарџића, иако није историчар по вокацији, будући да је дао значајан допринос проналаску и објављивању великог броја важних историјских докумената]. Но огроман посао тек предстоји – није згорег подсетити да релевантне историјске архиве још увек нису у потпуности отворене, а остаје и питање истраживања колико је архивске грађе Југословенске војске у отаџбини уништено непосредно после рата од стране комуниста.

Без утврђивања целовите истине на овом пољу (уз подршку свих мислећих људи нашег друштва) стално ћемо се враћати на теме и дилеме које су давно требале бити разрешене. У којој мери ће поменути задатак бити извршен и која од поменутих генерација историчара ће у томе дати највећи допринос, то већ зна само Господ Бог. Но оно што је сигурно јесте да се тај задатак извршити мора. На то нас, по ко зна који пут, подсећају и српски митрополити.

Уочи Видовдана, лета Господњег 2025.

презвитер др Оливер Суботић

https://iskra.co/reagovanja/otac-oliver-subotic-jedna-refleksija-na-besedu-mitropolita-metodija/

Архимандрит Евсевије (Меанџија), клирик храма Свете Марине у Атинској архиепископији говорио је у Теми јутра за Радио ”Светигора” о Светој литургији, истакавши да без Свете литугрије хришћански живот нема смисао, јер из ње извире сва пуноћа живота.

„Оно што данашњи човек заборавља јесте да је он и биће молитве, јер молити се Богу ми постајемо уједно и ближи једни другима. Кад ми неко говори: ’Волим те’ , а никада се не моли за мене, онда та љубав завршава у гробу. А када се неко моли за нас и ми за друге, е онда та љубав васкрсава и вазнесе се све до небеса и тада заиста осећамо да смо ми кроз молитву једна велика породица у Христу, једна велика заједница у којој је глава сам Господ, наш Исус Христос. Осећамо кроз моливу да смо једни другима неопходни на путу нашега, не само спасења и царства небескога, него на путу нашег овоземаљског живота, једни другима смо узрок радости. Управо данас у доба великих немира, потребно је да се молимо како лично, тако и саборно. Свако од нас по благослову свога духовника и свештеника има неко мало молитвено правило, али, пре свега, молимо се за ближњег, како за живе, тако и за упокојене, али и за непријатеље своје – за сваког човека.“ – казао је архимандрит Евсевије.

На питање како поступити према ближњима који не иду тако често на литургију, он је указао да је осуђивање једна од највећих препрека ка спасењу, те да не бисмо требали бити брзи на ријечима, већ да се молимо за њих.

„Да не будемо никада наметни, него да будемо тихи, да будемо људи који се моле за друге, а да они и не знају, да никада не причамо другима да смо се молили за њих, да смо им помагали на тајанствен начин. Треба бити благ, јер Бог трпи нас који смо заиста никакви, а да смо сви били бољи, не би данас било овакво стање у свету. Не би можда били ни ратови, ни природне катастрофе, ни толики немири међу људима, али пошто ми сами нисмо бољи, како онда можемо да намећемо терет другим људима? Да се правимо свети, а ни сами нисмо свети. Него у смирењу да се молимо једни за друге и да не будемо као они који ће да терају правду, него они који ћемо бити помоћ свим другим људима и да једне друге подржавамо у нашим жвотним потешкоћама и околностима. Да будемо доброћудни. Пожељно би било да иде цела породица на литургију, али обзиром да је то понеки пут тешко, на нама је да се молимо за своје ближње који не иду на литургију из разноразних разлога. Ми не треба да гледамо разлог, треба да гледамо пре свега њих као личности и да се молимо Богу за њих и да их Бог просветли и отвори њихово срце. Ако се ми вратимо са литургије и кренемо кући, а понашамо као да смо изнад њих, да смо супериорнији, е онда нема пуно ефекта. Треба бити смирен, кротак, као што су били Свети старац Тадеј, патријарх Павле, митрополит Амфилохије… Видјећи грех других људи, не требамо бити неки који ће осуђивати, него треба да раздвојимо грех од тих личности, можда би било добро свакоме од нас – прво да се мало помоли, па онда тек нешто ако му Бог отвори срце да каже другом, јер нажалост данас смо сви постали брзи да осуђујемо све, почевши од његове светости патријарха, од епископа, свештеника, све око себе осуђујемо, а не знамо крст који они носе. Тако да, било би добро да имамо мало смирења, више љубави и поверења. Ако је човјек у гријеху, не треба ни ми да будемо још један терет на његовој души, него напротив, треба да се молимо за њега, да будемо један велики загрљај.“ – казао је између осталог архимандрит Евсевије.

Комплетан разговор послушајте на сајту Радија ”Светигора”. 

Када погледаш око себе, са болом у срцу видиш: људи постају све више нетрпељиви, несаосетљиви. Разлози, који су довели до те појаве су различити: економске тешкоће, раскош малобројних и сиромаштво већине, ниски ниво културе и морала, конфликти на међунационалној основи, несигурност за сутрашњи дан. Због ситница настају свађа, на први мах се сручују увреде и раздраженост.
Пастирско искуство показује: човек који, не показавши се у својим душевним особинама, почео је да зида здање духовних врлина, чак верно следећи светоотачким саветима, подижући такву стену гордости и егоизма, коју је после изузетно тешко срушити. Седамдесетогодишњи прекид у прејемству православног живота довео је до појаве, о којој сада треба говорити на сав глас. Не поставши људима љубећим, брижним, добрим, искреним, многи верујући су почели о себи да мисле не само као о црквеним, не само православним, већ у свему, без изузетка, исправним…
Плодови нашег “уздржања” – то су често разрушене породице, које су мање или више биле срећне, до “уцрковљења” једног од супружника… Плодови наше “побожности” су наши ближњи, који су, преставши да буду неутрални по питањима Вере, почели да буду њени непријатељи.
Може бити, да смо ми криви за то, а не “они”?
– Да, али на нама као да се испуњава Писмо…
А ако искреније погледамо на ствар? Ето, на пример, ти си постала верујућа, а муж пије?
– Ја читам за њега акатист “Неупивајема чаша”.
За њега или против њега? Љубиш ли га за време читања? У чему се конкретно пројављује твоја љубав?
– А како да љубим њега, пијаницу? Не жели да иде у цркву, не жели да се венча…
Ето, такав је дијалог… Не остваривши се у супружничком животу, у очинству, у материнству, не научивши се да будемо захвална деца, отвореним, верним, љубећим људима, ми тражимо духовно, али нам се духовно не даје. Служећи се јако коришћеним механизмима за достизање постављених циљева у световном животу, достижемо нешто у црквеном животу: једни – свештенички чин, други – радно место у сферама које су повезане са Црквом, трећи – привилеговани положај у најближем кругу врло поштованих духовника у народу. Али се при том не решава главно питање – због чега?
Жеља да се “постане”; схватање црквеног живота као тла за самоутврђивање, не дају нам да видимо главно – где је у свему томе место Христу, подвигу, жртвеној љубави према ближњем, коју је Он заповедио?
Старац – отац Алексеј Мечев је говорио о односима са ближњим следеће: “Будите топлота и светлост за оне који вас окружују; старајте се у почетку да загрејете породицу, трудите се над тим, а затим ће вас ти напори тако привући, да ће вам већ бити узак круг породице, и ти зраци ће временом захватати све нове и нове људе, и круг, освећиван вама, ће се све више повећавати.”
Рекли би, све је постављено на темељу правилних формула: изрека Светих Отаца, савета и благослова духовника. При томе, гордост оних који нас окружују ће се пратити и откривати, а сопствена – никада. Аскетика без љубави је налик на замак Снежне Краљице – хладан, неприступачан, али споља прекрасан.
Иза спољашње црквености, иза црквене терминологије: “праштајте”, “благословите”, “слава Богу”, иза црквене проблематике (борба са екуменизмом, масонством, секташтвом) људи понекад желе да се сакрију од покрета у дубину, од сусрета са истинским самим собом. Немамо никакве користи, ако уцрквенивши се, не засветлимо љубављу.
“Нико не би остао незнабожац, ако би ми били истински хришћани” – рекао је Јован Златоусти. Ако је у неверујућој породици један човек поверовао, он има само један начин да остале приведе Вери – ако се не буде отуђивао од њих и супротстављао себе “чистог” осталим “грешницима”. Ако он каже: “Нећу доћи на вашу пијанку, празнујте ваш породични јубилеј без мене, ја постим!”, он ће заувек остати једини верујући у породици. Ако он у сваком прикладном и неприкладном случају буде “проповедао” – такође ће остати једини.
Запамтите – насиље ради љубави, убија љубав.
Али ако они примете, да твоја Вера помаже решавању породичних проблема, ако они виде да се из храма враћаш светлији него у одласку тамо, ако виде да је твој свет постао дубљи и богатији од света читалаца новина – “гутача празнине” – тада ће Вери постепено да приђу сви ваши ближњи. Учите децу пре свега, не како да правилно узму благослов од свештеника, већ како да устану старијој особи, да додају руку жени која излази из аутобуса, и да све то чине ради Христа. Пре приче о Небеској Отаџбини, научите децу да љубе своју земљу. Религиозно васпитање почиње не онда, када мајка дете учи молитви Оче наш, већ када отац учи сина да захвали мајци за опрану кошуљу и припремљено јело. Намерно се нисам дотицао духовне дубине, која се пројављује у човеку по мери његовог уцрковљења. Ово је био покушај да подстакнем читаоца да се снађе у душевном зидању себе самога.
И ако вас за време читања изненада питају за неку услугу, прекините читање, сачекаће вас. Испуните људску молбу, тим пре, што Сам Господ Исус Христос, кроз ближњег моли за помоћ.

oтац Александар Овчаренко

извор

Стрес наравно јесте свуда око нас. Сви живимо у низу неизвестности : породични односи су све турбулентнији, животна егзистенција све упитнија, бринемо о клими, пренасељености, вирусу, геополитичкој ситуацији…

Наши стресови су све видљивији кроз наше здравствено стање. Људи чија је свакидашњица стрес постају све мање здрави.Дуготрајни конфликти су јаки стресори и не завешавају се само на нивоу породице. Они имају и своју економску цену, како за појединца тако и за државу.  Број парница око имовинских питања у Србији из године у годину расте. Оно што се некада мирно, разложно, решавало унутар породице, сада је предмет дуготрајног стреса и једнако дугих парница које воде трошковима и, наравно, новим бригама.

Ово је само један од релативно нових феномена који је раније био знатно ређи.Присуство стреса видите у друштвеној клими (чувена „негативна енергија“) и чини се да то није случај само код нас. Свет је глобално постао стреснији.

Али свет никада није ни био безбедно место за живот. Ако размислите о животима својих родитеља и бабе и деде – чућете страшне приче које ми, срећом, нисмо морали на својој кожи да осетимо. Они су прошли голготу рата, тешке беде, неретко имају логорско искуство, тешке породичне губитке.

Па ипак, они се нису жалили на стрес. Неки од наших старијих су прерано отишли на онај свет али многи, укључујући напаћене Голооточане или децу одраслу у логорима, у готово немогућим условима – прославили су дуговечност и достигли свима видљиву мудрост.

Често сам их сретала, радећи као психолог. Обично су они били чланови породица оних са којима сам радила. Тим поводом нисам пропуштала прилику да питам своје клијенте: Ко се у Вашој породици најбоље носи са стресом?

КАРАКТЕРИСТИКЕ  „ОДАБРАНИХ“

Одговоре тих људи сам систематично пратила, проналазила им заједничке карактеристике и та сазнања редовно користим у свом раду.

За читаоце Православног психолога навешћу неке од њих.

Њихово очекивање од живота пре је личило на очекивање борбе него на очекивање лагодности

Нико од оних који су се успешно борили са стресом није ми рекао да је имао детињство током кога је био припреман за живоот без стреса. Често су и њихови родитељи током живота имали велика искушења и они су могли видети да се то током живота уобичајено и дешава. Они су расли очекујући живот са изазовима и препрекама.

Многи од њих су читали животописе знаменитих људи и врло рано су спознали да се и најбољи међу људима редовно сусрећу са искушењима те да смисао живота јесте у преброђивању изазова.

Способност трпљења и наде

Толеранција ових људи била је упадљиво већа. Они су могли да „трпе и ћуте“ месецима а да при томе, не говорећи никоме ништа, лагано развијају свој план спасења захваљујући нади која их није напуштала. Они су успевали да наду одрже чак и ако су се њихови циљеви морали мењати. Учесник рата у Српској преживео је велике страхоте и видео велике неправде, надајући се да опет загрли свог малолетног јединца.Када му је син страдао у ратном Сарајеву, он се и даље борио настојећи да доживи да направи споменик на гробу свога сина. Након рата је изнова основао породицу и био велики помагач свом новом, слабовидом детету.

Мањак самозаваравања и заблуда

Премда су људи који имају већу способност превладавања стреса објективно психолошки јачи од оних који то не могу – они су далеко реалнији у односу на процену себе самих. Људи који теже превладавају стрес склонији су да себе опазе као јаке „само у другачијим околностима“ – док људи који добро превазилазр стрес ретко узимају „околности“ као фактор или га напросто само констатују као ометајући фактор, не задржавајући се на томе предуго. Уздржанији су и када предвиђају своје способности или будућност и генерално нису склони усхићењима као ни великим „потонућима“. 

Ово представља само неке од стратегија оних који су добри у превладавању стреса. Они ретко имају проблем да се обрате за психолошко саветовање, како за себе тако и за члана породице. Будући да су реални и способни да сагледају све околности, рад са њима је инспиративан и резултује великим помацима.

Оно што може један човек могу наравно и многи други. Саветодавни рад оснаживања људи са проблемима превазилажења стреса не само да је прикладан, он је неопходан.

Заправо ми не можемо много утицати на догађаје. Оно на шта можемо у великој мери утицати јесте како ти догађаји утичу на нас. Стресови некога „ломе“ док неко други ојача у сусрету са њима. У временима која долазе чини се да је потребно да припремимо себе да се нађемо међу овима последњима, ојачанима.

Спомена Милачић клинички психолог

извор                                                   

Тумачење Литургије и светих Тајни потиче из мистагошких катихеза IV века, које су имале за циљ да неофитима приближе богослужбени живот. Међу најстаријим делима су Катихезе Кирила Јерусалимског, те дела Амвросија Миланског, Јована Златоуста и других светих отаца. У тумачењу Литургије, као и Светог Писма, развила су се два главна приступа: александријски и антиохијски.

Антиохијска школа, са нагласком на историјски приступ, видела је Литургију као драмски приказ Христовог земаљског живота, што је развио Теодор Мопсуестијски (350-428). Његов метод, назван „драмска теорија“, истиче паралелу између литургијских обреда и догађаја из Христовог живота, али трпи одређени утицај несторијанства у мистагошком приступу. С друге стране, александријска школа је Литургију посматрала као пут ка духовном јединству са Богом. У Ареопагитским списима Литургија је описана као успон од телесног ка духовном, док Свети Максим Исповедник (580-662) наглашава да је она предукус Царства Божијег.

Свети Герман I Цариградски (715–730) први је ујединио оба приступа остајући веран византијској традицији, али уносећи и елементе антиохијског тумачења. Ово се показало врло практичним јер је његово дело остало кључно у византијској мистагогији и било главни извор тумачења Литургије више од шест векова.

Преводи тумачења Литургије на словенске језике појављују се од XI века. Значајна дела укључују Мистагогију Светог Максима Исповедника (1073), Катихезе Кирила Јерусалимског (XII век) и Ареопагитске списе која је 1371. превео Србин, инок Исаија. Први словенски превод тумачења Литургије приписује се Константину Преславском (IX век) који је превео дело Светог Германа и назвао га Сказаније церковноје. Напомињемо да када говоримо о српскословенској традицији озбиљно и садржајно мистагошко тумачење свете Литургије у Српској Цркви можемо пратити тек од Епитома Дионисија Новаковића (XVIII век).

У древној Русији текст Светог Германа Цариградског брзо је редигован јер су руски скриптори додавањем апокрифних елемената на одређени начин мењали светоотачка тумачења. Иако је интересовање за обредност било велико, разумевање њеног смисла често је изостајало. Преводи са грчког језика били су сажети, понекад нејасни, а интерполирани закључци често су потицали из несигурних извора, што је довело до верзија тумачења апокрифног карактера. Два позната текста тог типа су Откривење о Светој служби (која се у неким рукописима назива и Литургија Светог Григорија Богослова), као и Тумачење божанствене службе.

Тумачење Литургије које се приписује Светом Григорију Богослову било је веома популарно у староруским рукописима, што указује на његов значајан утицај на мистагогију рускословенске редакције. Овај текст је важан за историју теолошке мисли међу Словенима, јер чини основу најпопуларнијих староруских литургијских коментара и имао је велики утицај на евхаристијске текстове и иконографију у православној традицији. Осим ових рукописа, у Српској Крмчији Светог Саве налазе се тумачења Символа вере и молитве Оче наш, што указује на континуирану традицију преписивања мистагогија. Рукопис под називом Црквена повест, који је настао као компилација тумачења из дела Светог Германа Цариградског, засигурно је коришћен у манастиру Хиландару у XIII веку.

У нашем кратком осврту задржавамо се на два тумачења апокрифног карактера пронађена у рукописима рачанске преписивачке школе. У једном од тих рукописа проналазимо мистагогију посвећену светој Литургији, која је апокрифног карактера и по смислу веома слична текстовима као што су Откривење о светој служби које се зове Литургија Светог Григорија Богослова и Тумачење божанствене службе. Ова мистагогија носи назив „Указаније о светој Литургији како треба стајати у цркви са страхом и трепетом“ и налази се у рукопису Јеротеја Рачанина, који се у литератури  назива Часослов и каноник са поученијем. Овај Часослов је преписан 1698. године, негде у Фудвару, након Велике Сеобе (1690). Иако сам садржај ових текстова није идентичан, смисао је веома сличан. 

Литургиолог Л. Мирковић у својим проучавањима указао је на значај овог текста. Он је, наиме, анализирао фреско-сликарство у Марковом манастиру у близини Скопља, где је на фрескама у Цркви Светог Димитрија открио занимљиву сцену. На капителима осмоугаоних стубова који подржавају куполу, осликани су летећи анђели и демони. Анђели су представљени као да подижу свод цркве ка небу, док демони вуку свод надоле. Мирковић сматра да је ова фреска инспирисана апокрифним тумачењима Литургије, укључујући дела која се приписују Светом Григорију и рачански текст. Кључни мотив у овим текстовима је борба између анђела и демона, где анђели учествују у Евхаристији, а демони се боре против њих, покушавајући да људе одврате од Причешћа. Према Мирковићевом уверењу, опис у Јеротејевом тексту служио је као основа за фреске у Марковом манастиру, јер текст описује како анђели подижу и враћају сводове цркве током Литургије, узносећи молитве праведних на небеса. На основу распореда фресака из XIV века и њихове сличности са описом из Јеротејевог текста, Мирковић закључује да је овај текст био познат у српским рукописима бар од XIV века, што указује на то да га је Јеротеј Рачанин највероватније преписао са старијег предлошка.

Другу мистагогију проналазимо у чак седам архијерејских чиновника преписаних у периоду од 1686. па све до 1725. године и то руком различитих скриптора. Пет од тих седам су преписали Рачани, а друга два непознати скриптори. Текст је у структури поретка изложен након описа раздробљења Агнеца и гласи: „Тада Анђели имајући нож и држећи у руци дете, зарезују, и Крв његова истиче у Чашу, а Тело Његово раздробљују и полажу изнад Хлеба и бивају Тело и Крв Господа и Бога нашега“.

Паралелу овоме тумачењу налазимо у два списа која смо већ поменули: 1) Откривење о светој служби, која се зове Литургија Светог Григорија Богослова и 2) Тумачење божанствене службе. Оба налазимо у рукописима из XV века и веома су слична нашем тексту: Текст 1): Тада анђели, имајући нож, држећи у руци дете, зарезују га и Kрв Његова истиче у свету чашу. Тело режући стављају на хлеб и бива хлеб Тело и Крв Господа нашега Исуса Христа. Текст 2): Тада видех ангела који имаше нож и дете у рукама, и закла га и источи Крв његову у свету чашу и Тело Његово режући стави горе на хлеб и би Тело и Крв Господа Нашега Исуса Христа.

Мотив заклања Агнеца има дубоке корене у хришћанској теологији и уметности. Различити текстови, често датирани у разна времена и приписани различитим ауторима, приказују овај мотив. Преписивањем на различитим местима, ове приче су добијале специфичне детаље, попут имена и географских одредница.

У старословенским верзијама два мотива су посебно истакнута. Први говори о чудесном виђењу Амфилоха, сараценског владара, које је познато као „Слово о Сарацену који се крстио“. Према овом тексту, један Сарацен је присуствовао Литургији и имао три визије заклања детета током различитих делова богослужења, што га је навело да се крсти. Други текст, приписан Светом Јефрему Сирину, описује како је један монах, који је сумњао у претварање Дарова у Тело и Крв Христову, молитвама угледао заклање Агнеца на престолу. Ове представе могу се сматрати утицајем римокатоличког пијетизма и сентиментализма, који су унели елементе театралности у православно богослужење. 

Треба нагласити да Рачани и други скриптори нису саставили ове текстове, већ  су само користили предлошке из руских средњовековних литургијских текстова. Са Никоновом реформом оваква тумачења су углавном нестала, али су свој живот продужила у српском литургијском предању још неколико деценија.

Ова тумачења и мистагогије које су имале велики утицај на духовну праксу у периоду средњег века указују на одређене утицаје на богослужење и различита теолошка струјања епохе коју најтачније можемо описати речима као што су вишеслојност и мешање редакција. Све се то одражавало и на остале изражајне облике на које богослужење утиче као што су архитектура, уметност, иконографија, занати везани за утвари, рукопис црквених књига, црквени мобилијар итд.

Протојереј др Слободан Јаковљевић

https://eparhija-zicka.rs/protojerej-dr-slobodan-jakovljevic-apokrifne-mistagogije-u-srpskim-srednjovekovnim-rukopisima/

Наш сабеседник је – породични психолог, професор психологије Православног Свето-Тихоновског г универзитета, Татјана Борисовна Крамаренко. Међу онима који делазе код ње на консултације, не мало је и православних, верујућих. Гoворићемо о томе, да ли је могуће уједно желети срећу у овом животу и спасење душe, постоје ли границе праштању и трпљењу у породичном животу и каква је мера одговорности родитеља за децу.

Видети себе: у плену «православних погледа на свет»
– К вама, како се види, чешће него код других ваших колега долазе верујући православни људи, углавном су то жене. Да ли би могли да у општим  цртама опишете средњестатистички портрет ваше сабеседнице у марами?
– Могу рећи да жене «у марамама» код мене не долазе. Из разних разлога. Те које заиста одговарају том опису – смирене, кротке, које носе свој хришћански крст, немају потребу за мном.
Ма како им живот био тежак, оне имају унутарње основе да га не мењају. Он за њих може бити не само издржљив (тј. да имају довољно снаге да трпе), него чак и радостан, ако у том трпљењу постоји смисао, ако се кроз невоље човек приближава Богу, осећа Његово присутство у свом животу. Говоре, где се умножи душевна бол, тамо изобилује благодат. Други, код којих тешки услови живота не изазивају ништа друго осим унутарњег ропота, можда би и пошли к психологу, но…
– Баћушка није благословио?
– Да, често и Баћушка. То је уопште распрострањено мишљење у православној средини: психолог те неће ничему добром научити, него ће још почети и «од Бога да те одвраћа». И заиста, шта он може помоћи ако «чак ни Бог мени није помогао? Ево молим се, исповедам, причешћујем, а униније (гневљивост, блудне мисли, жеља да умрем итд.) ме не напуштају?». А можда би неко, не нашавши решење својих проблема у Цркви, и пошао психологу, но нема се новаца, а те услуге се плаћају и нису баш јефтине.
– Свеједно је та опрезност разумљива, има разних психолога, и разним путевима воде човека, понекад веома чудним техникама, зар не?
– Да. И свеједно то не значи да су сви психолози опасни. Постоје и православни психолози, који, такођер, «пред Богом ходе» и старају се да свој посао ускладе са заповастима Божијим.
И свеједно када загусти, чак и православни људи иду код психолога. У већини случајева су то, наравно, жене (мушкарци се уопште ређе обраћају к психолозима). Моје «жене у марамама» – су обично са различитим степеном уцрковљења – које размишљају својом главом, које схватају да је психолог исто такав специјалиста у својој области, као и доктор-кардиолог, гинеколог, правник – у својој. Многе од њих су часно покушавале да реше свој проблем искључиво «духовним средствима» – молећи се, исповедајући се, причешћујући се, но ситуација се није мењала, и више нису имале снаге.
– Чудно, а шта је са оним «вера твоја спала те је»? Како вера може да не спаси, молитва да не избави?
– И спасава, и избавља – таквим примерима нема броја, но превише често се показује да су људи таоци својих искривљених представа о тој истој вери, о православљу. И годинама живе у плену својих тзв. Православних погледа, у којима од православља, од хришћанства није остало скоро ништа.
То се обично дешава када се у Јеванђељу или мислима светих отаца смеша нешто што савршено искривљује њихову суштину. 
Таквих «искривљавања» у погледу имају сви људи, но управо се «православни» веома противе покушајима да се они преиспитају, да се подвргну анализи њихови погледи, да се код њих нађе та кашика горке речи која цело буре меда поквари. Сматрајући свој аспект и убеђења хришћанским, тј истинитим, они блокирају саму могућност да увиде та невољна, несвесна искривљавања истине, па оне су у њиховим очима освећене ауторитетом Цркве.
– Какве погледе, на пример, и убеђења?
– На пример, «циљ живота за хришћанина је – спасење душе». С чим ту да се спори? Но, видите, произилази  да, спасавати се – значи непрестано трпети и мучити се. Ако се не мучиш нећеш се спасити. Зато, боље, ја ћу тајно да мрзим свога мужа, маштати ноћима «само кад би умро, и ја би била часна удовица!» и свеједно живети с њим, зато што је «развести се – грех».
Тешко да је то више спасавајуће него часно признати самој себи: «Мој живот с мужем не би био тако мучан за мене када ја не би трпела то и то, правећи се да је све «нормално», када би дала мужу могућност да сазна како на самом делу стоје ствари». Јер држећи у заблуди мужа тј. обмањујући га, разумете, тешко да ја тако испуњавам свој «хришћански дуг трпљења». Но, ако признамо да, «трпети» по цену мржње – никако није врлина, да неке ствари не треба трпети јер је обома штетно, тада ће се ослободити нове силе за главно, за љубав.
Или друга «истина» – о свепраштању. «Треба све опростити!», – говори таква «православна» жена, скривајући мужевљеве увреде и накупљајући их. Да, треба праштати, но зашто не казати човеку да он редовно, не схватајући то, стаје теби на жуљ? Јер, можда он то и не буде радио ако сазна како заиста стоје ствари, ако види реакцију. У психологији се то зове «дати повратну информацију».
Чему у пракси доводи такво «свепраштање»? Ка скривеној, затајеној мржњи према увредиоцу, зато што «праштати» и «сакривати увреду» није једно те исто. Човек може непрестано да понавља: «Не треба да се вређам, дужан сам да све опраштам», не примећујући да све то не води ка праштању. Како кажу на Истоку, ако и сто пута кажеш «алва», од тога у устима слађе не бива.
– Зиста је тешко не увидети све то у себи – мржњу, обману, искривљења. Како је то уопште могуће?
– Ма како то чудно звучало, неретко се показује да је, видети себе без улепшавања, лакше људима који не сматрају себе верујућима. «Православни» (под наводницима – зато што су многи од нас од тога далеко) су сувише чврсто уверени у своју исправност, у то да их њихова вера аутоматски обезбеђује системом правилних поступака, форми понашања и савршено штити од сумњи у себе. Зато су управо «православни», са унутарњом часношћу (искреношћу), ма како то звучало чудно, танки.
За спасење душе потребан је пажљив поглед на то шта се у њој, у души твори. Ми у молитви говоримо: «О Господе, дај ми да будем свесан грехова својих!» Иначе за шта да се кајем, шта да исправљам (с Божијом помоћу) у себи, ако нисам свестан унутарњег стање своје душе?
– Исповест управо томе учи - како видети себе. Но, говоре како је то веома компликовано!
– Компликовано је зато што је далеко лакше сакрити се иза речи, иза форме. Агресиван муж оправдава своје разуздано понашање заповешћу «жена да се боји мужа свога». Чега се треба бојати жена? Да не огорчи свога мужа, да не изгуби његову љубав (ту је иста ствар као и са «страхом Господњим»). Но мужу је удобније мислити да је у тој заповести главно да се жена боји мужа, а то значи да жену треба плашити.
«Православни» често затварају очи на то, још и због тога што себи задају исувише висок циљ - да буду «пре времена свети» тј. да се понашају са форамлне тачке гледишта правилно, беспрекорно. Но усредсређујући се на спољашњу побожност, човек губи доступ ка свом унутарњем свету, престаје да види покрете своје душе.
– Да ли сам исправно разумела, да се у томе и састоји ваш посао, да помогнете човеку да увиди себе, своју душу?
– И у томе такође. Зависи са чим човек долази, са каквим проблемом.
 Породична срећа: Насиље се не сме прихватати
– Сви желе да буду срећни: и верујући и неверујући. То је тако природно и разумљиво, и свеједно је у православној средини распострањено убеђење да земаљска срећа – није наш циљ, ми хоћемо више, наш циљ је – бити са Богом, спасававати се и томе се радовати.
– А шта овде противречи спасењу душе? Ево узела сам из енциклопедије дефиницију среће. Показало се да је то стање човека које одговара највећем унутарњем задовољству животном ситуациом, пуноћи и осмишљености живота, остварењу свог човечанског призвања.
– То јест срећа је – стање хармоније? Ако ограничимо питање о срећи оквирима породичног живота – како ту хармонију достићи у породици? Како победити рутинске односе, да ли треба мењати годинама изграђиване улоге у породичном животу?
– Уопште није обавезно потребно ломити их! Улоге су такође нужне, у суштини то су «фолклорна правила» како човек тревба да се понаша да би испуњаво своју функцију. Није обавезно да то буде функција мајке или жене. И ако очекиване улоге супружника одговарају једно другом, не ничу никакви проблеми.
Шта се тиче «рецепта за срећу», хајде да се ослонимо на њену дефиницију. Шта је ту главно? Унутарње задовољство или, како сте исправно приметили, стање када се човек налази у сагласности са целим светом, у хармонији са њим. И, у првом реду, са самим собом. Задовољство није циљ, него последица, разултат хармоничних односа човека са светом, усаглашеност с њим. Ето, ка томе и треба да стремимо.  Стремљење ка срећи није стремљење ка задовољству. Да би били у хармонији са светом, треба да се ка њему «приближавамо» тј. да се потрудимо и ограничимо себе у нечему, прилагодимо се, ускладимо свој звук са звуцима ближњих, стремећи не толико ка хармонији (то је досадно!), него ка сложном многогласју, сагласју.
– Поменули сте да се жене чешће обраћају психологу. Може ли жена, сама, својим трудом испунити срећом свој живот и живот своје породице? 
– Мислим да је то могуће, није тек тако Серафим Саровски говорио: «Стекни дух миран, и хиљаде око тебе ће се спасити»! Да ли је то лако? Наравно да није. Да ли сви имају снаге за то? Такође, тешко. Но, да би то постало могуће, жени је неопходно да постане свесна своје улоге у породици, улоге устројитељке и чуварке породичног огњишта. И да стреми да је испуни. При правилном унутарњем устројењу то и није тако тешко. А може бити да уопште није тешко, него лако и радосно.
– Интересантно је, колико је важно да устројитељка и чуварка породичног огњишта уме да трпи? Без трпљења у породичном животу јасно је да неће моћи, «носите бремена једни дригих и тако испуните закон Христов», но до којег степена треба трпети? Шта је то што ипак не треба трпети?
– То свако одлучује сам. Не да одлучује, него осећа, шта може да трпи, а шта не. И шта значи ношење терета, чему призива апостол? Терет – то је тежак удео, бреме. Помагајте једно другом носити свој удео кроз живот, ето о чему је, чини ми се, овде реч.
Шта значи трпети? Мучити се? Или односити се трпељиво, тј. кротко, ка особеностима карактера својих блиских, не покушавајући да их измениш, преправиш? Схватати да су сви људи различити, и да од зеца никако не можеш да направиш тигра, а од тигра – зеца. Наравно такво трпљење је неопходно. Но, ви имате у виду нешто друго. Шта не треба приихватати? Насиље.
Бог нам је свима дао слободу воље и на њу не претендује, не приморава нас насилно ка добру, ка чувању заповести итд. Откуд ми себи тако нешто дозвољавамо? Граница моје слободе се завршава тамо где почиње слобода воље другог човека. Могу да поступам како сматрам за нужно, ако од тога не страда други човек, ако се не нарушава његова воља.
– Да, но, само што почне та борба за границе, за своју територију – одмах настаје рат. Ту је, вероватно, важно пронаћи на какав начин, у каквој форми давати отпор? 
– У каквој форми? Наравно, у словесној. Само фразе типа «Како смеш са мном да тако разговараш?!» не само да не помажу, него су чак и штетне. Реч треба да буде спокојна и чврста. «Ја не могу да тако поступам» (при услову да заиста не могу да поступам другачије) или «Ја ћу урадити то и то, зато што сматрам да је то нужно (правнилно, правично итд.)», под условом да то не нарушава права и интересе другог човека. Треба да се научимо да ценимо вољу другог исто као и своју. Може бити да то и јесте једна од форми испуњавања заповести «љуби ближњега свога као самог себе».
Ако не желиш да ратујеш, не ратуј. Познато је да је рат лакше започети него зауставити. Агресија рађа контра агресију (као одговор), тражи освету за ненесену увреду – ниче порочни зачарани круг који није лако прекинути зато што свако од супружника види само агресију партнера, но не види своју. Или види и своју, но сматра је оправданом, јер он «само одговара»  на узнемиравање, увреде.
Породичне битке се тако дуго воде зато што сваки од супружника сматра да је он у праву, а да други није. Свако хоће да остане на своме, да натера другог да призна његову «правду». Хоће победу. 

Деца: "невољник" – не богомољник
– Ту победу правосални родитељи хоће да остваре и над сопственом децом. Многе православне маме забрињава како ће да одговарају за децу на Страшном суду, и тиме оправдавају своје насиље над њима.
– Свака од њих неће одговарати за поступке своје деце, којима је Бог дао слободну вољу, него за своје сопствене, за то, каква мајка је она била. И «рађањем се жена спасава» не зато што је носила и родила, него зато што материнство код жене (обично!) буди способност ка самоодрицању, избавља од егоизма. Могућност испуњења заповести «волети другог као себе самог» мајци се даје самом природом – то је посебно јако видљиво у случајевима са болесном децом, којих мајке често воле не само као себе, него и више од себе.
Но «православна» мајка може да пренебрегава своје материнске обавезе, да запусти домаћинство, прикривајући се тиме, што је «добри део» изабрала – хођење у храм, поклоничка путовања итд. – као Марија, а не као Марта, која се «брине о трулежном», или тиме, што се «на празник ништа не сме радити, грех је». Наравно, лењива може бити не само «православна» мајка, али код других, у крајњем случају, нема тако уважавајућег «оправдања».
– А ако дете не жели да иде у цркву? Треба ли га наговарати, подкупљивати или га пустити? На пример, детету је четири-пет година?
– Мислим да треба поћи од тога да дете од пет година није у стању да сазнатељно «ходи у храм». Може ли он тамо поћи сам, без маме? Не. Схвата ли он смисао причешћа? Може ли да учестввује у саборној молитви, да разуме њен дубљи смисао за време Богослужења? Тешко да да. Је ли потребно да дете иде у цркву а да не разуме шта се тамо дешава? Да би се причестило? Наравно да да ако хоћемо да наша деца буду чланови Цркве као Тела Христовог, како би Му се присајединили кроз причешће, како би упијали у себе наш однос према храму, служби, причешћу, православљу. А то је могуће само у том случају ако је детету с мајком лепо. И ако је њему са мајком лепо, онда је њему практички свеједно, где ће бити – у кући, на улици, у храму.
Дете које хоће да иде у храм, хоће то зато што ту иде његова мама (или отац, ако с оцем постоји такав контакт). Контакт са дететом, способност родитеља да осећа потребе свог детета и да одговара на њих – залог је тога, да ће дете прихватити то што родитељи хоће у њега да «положе».
– С малом децом је све јасно, но када они одрасту, у младалачким узрасту, они често одбијају да иду у цркву, буне се. Може ли се, је ли потребно ту нешто чинити?
– Мени се чини да то није бунт против цркве као такве, него против принуђавања. Невољник, каже се, није богомољник, но ми из страха, да ће се дете «одбити од храма», «упасти у саблазни овога света и погинути», вршимо насиље на његову слободу савести. Страх је, уопште, лош саветник. И нема никакве директне зависности између тога иде ли наше дете данас, под нашим притиском, у храм или не, и тога, шта ће «од њега постати».
Многи од нас, садашњих верујућих, су одрасли у атеистичким породицама, нису веровали у Бога, али, Господ нас је ипак привео. Како онда мислите да ће Он да остави нашу децу без бриге ? Ви верујте и ваш пример неће да остане непримећен. Но, стварно верујте, а не машите само рукама, крстећи се свако мало или помињући име Господње узалуд. Радите на себи, Господ неће да уместо нас ради наш посао, зато што смо ми Његови сараднци.
– Последњих двадесет година свет се силно изменио; између осталог и односи међу половима су се почели осмишљавати другачије. Чак и у серијалима, књигама за омладину, свугде. Деца нису слепа, како им помоћи да сачувају целомудрије, не преобразујући их у биљке из стаклене баште, како их снабдети имунитетом?
–  Устрајност према разним «вредностима» се не гради у стерилној атмосфери. И под «стакленим звоном» дете свеједно не можеш задржати. У свету је уопште много опасности, много ризика, зато треба учити дете, било ког узраста, да разликује добро од зла, да би могло да процењује разне појаве у животу, да чини свој свестан избор како би могао да се супротстави притиску референтне групе – значајних људи за њега, друштву из улице, друштву из школе или реклами.
А за то је потребно учити га да има своје мишљење и при неопходности да га заступа. Деца треба да знају и наше мишљење поводом спорних питања, наш однос ка «саблазнима», но на њих дете било ког узраста може да обрати пажњу само ако су мајка и отац за њега најзначајнији људи. А да би то постали, дужни смо чувати оно најглавније – поверење детета према нама, контакт с њим.

извор

Када ми је било четири године развели су ми се родитељи. Био сам најмлађе дете и живео сам са мајком и сестром у малој кући у шуми. Трудио сам се да им будем утеха. Моја бака, сликар и директни потомак Абрахама Линколна, научила ме је шта је саосећање. Моја једина утеха била је да мирно седећи у шуми размишљам о саосећању све док не заплачем.
Када бих осећао тугу знао сам да сам жив. Патња ми је била драга. Она је за мене била Истина. Мој професор глуме на колеџу волео ме је зато што сам могао да заплачем у сваком тренутку. Свугде сам налазио повод за туговање. Оплакивао сам пад. Удаљеност од Бога.
Желео сам да ми се ругају, да будем прогањан и да ме свет мрзи. Свет није праштао, а ја нисам марио да ли ће да ме мучи или обеси или остави да умрем. Када ми је било деветнаест година покушао сам да приступим Методистичкој цркви. Напустио сам је, збуњен. Изгледало је да је свет свуда. Једне недеље вратио сам се тамо носећи мајицу на којој је писало „Сачувајте веру – катакомбе“ са песницом на њој. Нико није хтео да разговара са мном.
Растао сам надомак Њујорка. Сео бих у аутобус и возио се кроз град потпуно сам. Мајка је увек бринула, па сам је лагао. Дангубио сам са бескућницима и писао графите где год сам стигао. Надимак ми је био „Монах“. Дружио сам се са сваким ко „ко није ишао у длаку са овим светом“, углавном са скинхедима и панкерима. Месецима сам свакодневно носио исту одећу и ретко се купао.
Знао сам да припадам негде. Желео сам да будем сам и да се осећам усамљеним. Желео сам да све оде од мене да бих могао да слушам. Не могу заправо објаснити шта то значи. Када бих био у друштву људи који су причали, ћутао сам. Када бих отворио уста, сви би ме презриво гледали. Одувек сам имао осећај да немам „кључ“. Био сам неприлагођен.
Слушао сам само мали број композиција за виолончело и Морисија (The Smits). Писао сам песме, мој бенд се звао „Монах“. Пријатељи су ме такође тако звали. Желео сам да знам шта та реч заправо значи. С времена на време сам покушавао да извршим самоубиство. Одлазио сам од једног до другог психолога у школи. Они су ме још више депримирали. Волео сам тежак физички рад, али нисам могао да нађем запослење. Једина личност која је је оставила утисак на мене био је Христос. У Њега нисам сумњао. У трагању за Христом изучавао сам Будизам, Хиндуизам и Таоизам.
Зато вам кажем: Не брините се душом својом шта ћете јести, или шта ћете пити; нити телом својим, у шта ћете се обући. (Мт 6,25)
Био сам достављач у Њујорку. Јурио сам на бициклу улицама као манијак. Био сам очајан, постојало је нешто важније за шта треба живети него што је храна, одећа и кров над главом. Свет је био налик на окрутну, бездушну, тешку машину која копа властити гроб.
Године 1994. прешао сам у храм Мунове унификационе цркве и ту живео девет месеци. Мислио сам да сам можда монах. Продавао сам цвеће возачима за време црвеног светла. Једне ноћи једна млада девојка прелазила је улицу, враћајући се са колеџа. Поклонио сам јој цвет. Звала се Наталија и питала ме је шта радим. Рекао сам јој да трагам за Богом, да слушам. Чинило се да разуме. Одавно сам се помирио са тиме да ме нико не разуме. Разменили смо адресе. Храм је тражио да учиним нешто што никако нисам могао, па сам отишао.
Лета 1995. године мој добар пријатељ Мајк дошао је да ме посети у месту у коме сам тада живео, у шумама источне Пенсилваније. Донео ми је на поклон једну књигу. Рекао је: „Прочитао сам је и схватио да је мораш имати“
Та књига се звала „Казивања једног боготражитеља“. Немам речи којима бих могао да изразим захвалност пријатељу за ту малену књигу. Она као да је описивала само Небо. Боготражитељ је лутао Русијом тражећи духовнике који би га научили непрестаној молитви. Говорило се о манастирима, о духовним оцима. Изгледало ми је као нестварна прича! Али не, то је била истина. Шта су значиле те чудне речи: Јутрење? Литургија? Добротољубље? Са собом сам носио, у два задња џепа, само ту књигу и малу Библију.
Лисице имају јаме и птице небеске гнезда, а Син Човечији нема где главу заклонити. (Мт 8,20)
Лето се ближило крају и више нисам могао остати на том месту. У то време почео сам све теже да подносим то што не знам зашто живим. Нисам имао циљ, само сам, на неки начин, желео да учествујем у нечем што је веће од мене, веће од света. Спаковао сам пар ствари у ранац, моја „Казивања једног боготражитеља“, и састао се са својим добрим пријатељем Џимом на Тајмс скверу у Њујорку.
Била је недеља поподне, 1. септембар 1995. године. Било ми је двадесет три године. Док смо ходали празним улицама, торњеви светских трговачких центара назирали су се испред нас, сиви и злослутни. Понављао сам у себи Исусову молитву коју сам научио од боготражитеља: Господе Исусе Христе, помилуј ме. Ускоро је пао мрак и требало нам је место за спавање. Сетио сам се места на које сам одлазио тражећи мир, на горњој западној страни парка поред реке. Док смо метроом ишли тамо, понављао сам Исусову молитву.
Кад смо легли на траву да спавамо, зачули смо глас: „Ви момци кампујете овде?“ Одговорили смо да бисмо камповали сваке ноћи. Био је то младић у својим раним двадесетим. Његови пријатељи били су ту близу. Љубазно нас је упитао да ли бисмо хтели да проведемо ноћ у његовом склоништу у месту које је назвао „Тунели слободе“. Сагласили смо се и прошли кроз врата, ушавши у потпуно мрачан простор. Ишли смо пругом око миљу или две све док нисмо дошли до велике грађевине налик на кућу. Целим путем наглас сам говорио Исусову молитву. Пустили су нас да уђемо и дали нам храну и ћебад. Немо сам захвалио Богу и заспао.
Са друге стране пруге, високо у зиду тунела, иза маленог отвора налазио се велики удубљени простор. Џим и ја смо пробили отвор за врата и почели да радимо. Од конопаца смо направили механизам за пењање и за неколико недеља направили место за становање. Неизрецива радост испунила ми је срце. Желео сам да разговарам са Богом, али нисам знао како да се молим.
Сакупљали смо воду и купали се у хидранту у подножју тунела. Јели смо суве земичке из контејнера у 83. улици. Струју смо добијали из кабла који су наши пријатељи преко пруге спровели из малог пристаништа изнад нас. Отпаци из контејнера подмиривали су све наше потребе и чак нас искушавали да будемо екстравагантни. Сакупљали смо дрва из контејнера, крпе, душеке, украсе и све што нам је требало, радећи као мрави. Живећи високо у зиду, дубоко у цевима преплављеног опасног тунела, осећао сам се да сам недостојан такве раскоши.
Та зима је била најгора у историји Њујорка. Изнад земље је било десет степени испод нуле, што значи да је у тунелу било минус двадесет. Крупне громаде леда пружале су се са висине све до земље, као зид. Пре почетка јануара биле су три страшне мећаве. Ветар је као ураган завијао кроз тунел. Човек који је живео миљу од нас умро је од зиме. Наш дом био је као хладан гроб.
Сетио сам се девојке Наталије коју сам некада срео. Позвао сам је и састали смо се у парку. Показао сам јој своју књигу „Казивања једног боготражитеља“. Знала је за њу. Како је знала? Рекао сам јој да сам саградио место за становање у тунелу и да покушавам да живим као овај боготражитељ. Изненадио сам се када ме је замолила да је одведем тамо. Чврсто сам је држао за руку док смо ходали пругом. Схватила је све. Мислио сам да ми је Бог послао анђела. Оставила ми је часопис „Смрт свету“.
Џим је отишао на неко време. Чим је отишао почела је страшна мећава. Нестало је струје. Наталија је отишла на пут на неколико недеља. Било је неописиво мрачно и хладно. Био сам сам. За новогодишњу ноћ, 1995/96., упалио сам свећу и почео да читам „Смрт свету“. Било је то као да гледам у огледало. Ко су били ови монаси? „Ја сам монах“, помислих у себи. Примакао сам се свећи и почео да преписујем сваку реч у свој дневник. Бојао сам се да ћу изгубити овај часопис међу многима који су били расути свуда около, а био ми је тако драгоцен.
Када се Наталија вратила крајем јануара, позвала ме је на вечерњу службу у цркву на Ист Вилиџу. Била је то Руска православна црква. Никада нисам чуо за такву цркву. Када се служба у маленој капели осветљеној свећама завршила, питао сам свештеника одевеног у црно да ли бих могао понекад да поразговарам са њим.
Савет бескућника исељавао је људе из тунела, тако да сам морао ускоро да напустим свој дом. Куда ћу сада? Сећам се да сам молио Бога да погледа на моју недостојну молитву и да ми открије Своју вољу да бих могао да је извршим. У једним новинама видео сам оглас: „Запослење на Аљасци, зарадите новац.“ Тај оглас ме је тајанствено и снажно привукао. Новац! Можда ћу овога пута успети да га зарадим. Знајући за моје сиромаштво, а и због доброте свога срца, Наталија је понудила да ми плати пут. Спаковао сам своју малену торбу и једне хладне фебруарске ноћи напустио своју подземну келију.
За пар дана био сам на обали далеког Алеутског острва, на броду на којем смо радили као средњовековни робови. Два месеца радио сам напорну смену од шеснаест сати рада и шест сати одмора. Недељама нисам видео светлост дана, а тешко је било поднети огромне таласе Беринговог мора. Код себе сам држао „Казивања једног боготражитеља“, и када бих био исцрпљен (а то је било често) понављао сам: „Господе Исусе Христе, помилуј ме.“
У међувремену, Наталија је напустила колеџ и отишла у Сиетл. Тамо јој је једна жена дала карту за Анхориџ и док сам ја био на мору, она је тражила место на којем ће провести празник над празницима – Васкрс. Пронашла је малу подвижничу заједницу у планинама северно од Анхориџа. Позвали су је да остане са њима. Када сам коначно напустио брод придружио сам јој се тамо, не знајући заправо шта је то. Био сам захалан што имам где да будем.
Ушао сам у собу, а на столу је лежала хрпа часописа „Смрт свету“, а међу многима и онај који сам читао у тунелу и преписивао у свој дневник. Нисам могао да верујем својим очима. Питао сам се да ли је ово могуће! Ускоро се појавио човек у црној одори и са дугачком црном брадом. Звао се отац Павле. Представио сам се као боготражитељ. Пожелео ми је добродошлицу и замолио ме да се ујутру припремим за Јутрење. Јутрење? Као у мојој књизи? Нисам могао да говорим, па сам немо захвалио Богу и заспао.
Ујутру је јутрење служено у маленој дрвеној капели Светог Сергија. Певало се и сви су говорили „Христос Воскресе“. У следећих неколико дана почињао сам да схватам да сам милошћу Божијом доведен у прави живот из моје књиге. Ту је била литургија, ту духовници. Отац Павле је говорио о манастирима и управо оним монасима о којима сам читао у часопису „Смрт свету“. Ретко бих шта проговорио. Вратио бих се у мислима само три месеца уназад, у мрачни тунел. Овде сунце недељама није залазило. Из неизрецивог мрака до незалазне светлости. Ошамућен, поделио сам са њима оно што ми се дешавало – тунел, књигу „Казивања једног боготражитеља“, цркву у Ист Вилиџу, брод. Упутили су ме на манастир на малом острву надомак Кодијака где ћу први пут срести праве монахе.
Оно што се дешавало на том острву у мом срцу не може стати у речи, и не може се ставити на папир. Тамо је била тишина испуњена миром. Мир и савршена тишина обузели су ми душу. Све око мене, велико, маховином обрасло дрвеће, оштре гребене обале, све је то слушало Бога у савршеној послушности. Колико сам ја у својој тврдоглавој својевољности нижи од све твари! Како сам чезнуо да се придружим овој твари и да и ја у савршеној послушности слушам Бога! Док сам стајао усред тихе шуме желео сам више од живота само једну ствар – да ми се опрости. Желео сам да будем Православни хришћанин.
Монаси су ме прихватили, мене, неприлагођеног човека из њујоршких тунела препуних пацова, отпадак друштва. Док се у малој цркви служио помен мртвима, пао сам на под пред Живим Богом и неконтролисано заплакао. Колико дуго сам трагао! Колико сам се удаљио од живота! Сва моја душа отворила се преда мном. Било је као да стојим на јарком светлу под којим се виде све моје горде мисли, речи и дела. Колико их је! Како сам могао да осуђујем друге? Раније сам мислио да је покајање глупост, али сада је оно за мене постало једина ствар која ми је у животу потребна, више од хране, више од ма чега на земљи! Желео сам да се крстим. Ускоро ћу морати напустити ово место, мој дом.
Монаси су познавали оног свештеника из Ист Вилиџа у Њујорку, оца Кристофера, кога сам посетио пре неколико месеци и рекли ми да је он њихов добар пријатељ. Још једно чудо Божијег Промисла!
Крштен сам 8. марта 1997. године, са именом Сергије, у част светитеља пустиножитеља чији се спомен слави на дан мога рођења и који ме је позвао из хладног и мрачног тунела на Аљаску, где ме је мој живот пронашао. Када сам, за време крштења изашао из воде, отац Кристофер је свечано запевао древне Псалме:
"Блажени којима се отпустише безакоња,
и којима се покрише греси.
Блажен је човек којему Господ не урачуна грех,
нити има у устима његовим лукавства.
Када ућутах, посахнуше кости моје
од викања по цео дан.
Јер дању и ноћу отежа на мени рука Твоја;
обратих се у јад, када ме трн (греха) убоде.
Грех мој познадох,
и безакоње моје не сакрих.
Рекох: Исповедићу против себе безакоње моје Господу,
и Ти си опростио безбожност греха мога.
За то ће се помолити Теби свак преподобни, у време погодно.
Али при потопу вода многих, неће му се (оне) приближити.
Ти си ми прибежиште од притуге која ме захватила.
Радости моја, избави ме од оних који ме опколише.
Уразумићу те и упутити те на пут овај којим ћеш поћи,
утврдићу на теби очи моје.
Не будите као коњ и мула, који немају памети..."
Схвативши, заплакао сам.
Свим младима који препознају душе-кварљиве страсти света у нама, и немилосрдна искушења света око нас, нека нас, на крилима Христа, Чија икона је сачувана у светим манастирима Православне вере, вине изнад немира...

извор

„Напредак технологије је водио и још увек води до концентрације и централизације моћи.“ Олдоус Хаксли

„Али пазите на себе да срца ваша не отежају преједањем и пијанством и бригама овога живота, и да Дан онај не наиђе на вас изненада. Јер ће доћи као замка на све који живе на лицу васцеле земље. Бдите, дакле, у свако време молећи се да се удостојите да избегнете све што се има догодити, и да станете пред Сина Човечијега.“ (Лк 21, 34-36)

Темељно за хришћански живот је сећање на Бога. 

Сећање док смо будни. Сећање док радимо. Сећање током испуњавања животних обавеза. Сећање док спавамо. Хришћанин гаји сећање на Бога у свему што ради. Оно не треба да се посебно елаборира; верујући служи унутрашњом комором срца. Служи у самоћи или док је усред мноштва.

Најситније ствари могу послужити да наша срца и умове прелију на Св. Тројицу. Док смо на послу – „Обликуј ме, Господе, по Твом подобију.“ Док једемо – „Нахрани ме, Господе, небеском храном.“ Док пијемо – „Дај ми, Господе, воду живу“. Чак и када наиђемо на непријатне ситуације – лудог возача на аутопуту – „Смилуј се, Господе и спаси нас! Сачувај од зла наш пут.“ Дакле, можемо се тренирати да користимо свакодневне материјалне ствари да бисмо мислили на небеске ствари. Кратке молитве узенете током дана ће учинити да се у нашим срцима култивише сећање на Бога.

Ако је сећање на Бога основа хришћанском животу, онда је супротстављена основа, основа анти-хришћанског живота – заборав Бога. 

Непријатељ користи све бриге овог живота да утопи душу у заборавности. Он настоји да је успава лажним осећајем самозадовољства или да је окупира сталном бригом и страхом. Он настоји да дехуманизује човечанство. У стању дехуманизованог заборава, он усмерава трку маса ка литици пропадања. Масама које се гурају напред у тами заборавности стално се говори: то је права слобода. И, под принудом, оне почињу да верују у то.

Ђаво настоји да убеди човека да се сведе на голо материјално постојање – нема ничег изван онога што се може видети физичким очима и додирнути месом прстију. 

Чак и ако се дозволи могућност нечег већег, оно се истовремено одбацује као „непознато или несазнатљиво“. Стога се човек ослобађа дужности да промишља о вишим стварима – на крају крајева, помисао се помаља, шта је истина и како би и могла бити заиста позната? 

Маса која вуче ноге кроз живот добро је снабдевена наркотиком индиферентности. 

То доказује ватра којом плане на било шта што би могло да узнемири њен покорни марш ка понору.

Ми смо у временима који захтевају да се се исповеди да је тај понор небића крајње „добро“. Да би непријатељ учинио такву илузију стварном, он мора да очисти људску свест од било каквог стремљења и чежње за вечним стварима. Мора да избрише сећање на Бога у срцу човека. Он то није у стању да учини својом властитом силом, али може да лукавством убеди човека да својевољно живи у таквом стању.

Олдоус Хаксли у свом раду „Врли нови свет; поново посећен“, доноси изузетно много занимљивих опажања. Без обзира да ли неко мисли да је Хаксли покушавао да упозори људе о циљевима елита или да се бавио врло типичном тактиком „скривања на највидљивијем месту“, то није примарна брига у овом тренутку. 

На овај или на онај начин он изражава идеале, методе и циљеве - дух - новог Поретка који настоји да преузме контролу над човеком.

„Шта год да се дешавало у раним годинама, чини се да је прилично сигурно да тренутно комунистичка полиција не користи мучење. Они добијају инспирацију не од инквизитора или СС-а, већ од физиолога и њихових методички условљених лабораторијских животиња. За диктатора и његове полицајце, налази Павлова носе важне практичне импликације. Ако централни нервни систем паса може бити сломљен, може и централни нервни систем политичких затвореника – и тај постулат важи и за питање опште популације, да нам и то буде одмах јасно – једноставно је ствар примене праве количине стреса у правој дужини времена. На крају третмана, затвореник ће бити у стању неурозе или хистерије и биће спреман да призна шта год да његови тамничари желе да призна.“

(Храбри нови свет - поново посећен, Harper Perennial, 2004, стр. 289)

Таква тактика коришћена је у целом совјетском систему. Толико историјских доказа сведочи о томе. Један од најистакнутијих таквих експеримената спровођен је у комунистичкој Румунији у затвору Питешти. Једноставно је зван „Преваспитавање“. 

Модерни материјалисти виде човека као биолошку машину.

Господин Хаксли наставља: 

"...али, признање није довољно. Безнадежни неуротичар никоме не треба. Оно што интелигентном и практичном диктатору треба није пацијент који ће бити институционализован или жртва која ће да буде упуцана, већ конвертит који ће радити за Циљ.“ (Ibid)

Ту је на делу нови анти-евангелизам, онај који за свој истински циљ има преобраћење. 

Узимам време да истакнем ове ствари како бисмо могли бити свесни метода које се користе.

Јер нам је речено да будемо будни. 

Не можемо не бити део човечанства и не бити, ако не будемо опрезни у Христу, подложни подлим тактикама које се користе.

„Још једном се окрећемо Павлову: он учи да, на путу до тачке коначног распада, пси постају више него уобичајено подложни утицају. Нови обрасци понашања се најлакше могу инсталирати док је пас на или у близини границе церебралне издржљивости, а ти нови обрасци понашања су нерецидирајући, неповратни. Животиња у коју су имплантирани не може бити враћена у претходно стање; оно што је научила под стресом остаће саставни део њене шминке.“  (Ibid. 289-290)

Циљ непријатеља је да преобликује човека – својом перверзном имитацијом Христовог обновљења човека као „нове твари“ (2 Кор. 5, 17) – тако да направи од њега животињу која је одвојена душом од остатка човечанства, утилитаристички објекат који, ако се утврди да није довољно употребљив и практичан, може бити одбачен без великог отпора. 

У разноликости периферних начина да се дође тог циља, темељна униформност заборава Бога је неупитна; активно се култивише у душама људи и представља темељ свих осталих процеса обезбожења, анти-евангелизације.

Веома је вредно приметити средства и методе производње психолошког стреса које је обрадио господин Хаксли; читалац ће, сигуран сам, наћи много заједничког са нашим социјалним окружењем. 

„Растезања душе („stress“ није само удар, већ је у корену и растезање; п.п.) могу се произвести на више начина... Откривено је да намерно индуковање страха, беса или анксиозности значајно појачава подложност паса утицајима. Ако се ове емоције одржавају на високом интензитету довољно дуго времена, мозак у одређеном тренутку одлази у „штрајк“. 

Када се то догоди, то је тренутак за инсталирање нових образаца понашања биолошког ентитета.“

(Храбри нови свет: поново посећен, стр. 290)

Због тога је наш свет пун онога што су неки означили као „псеудо-идеје“. 

Људски ум је намерно срушен и храњен лажним идејама, можемо мирне душе рећи фантастичним и себи супротстављеним идејама које људско биће тада узима као неку врсту стварности јер је – у овом стању чулним утисцима (слике, звуци...) произведене сталне емоционалне и сентименталне реактивности – тако растројеним бићем врло лако управљати.

Да би процес био ефикасан, мора се произвести нестабилна околина како би се предмет држао у трајном стању анксиозности, која ће произвести жељени страх и бес. 

Да ли вам то звучи познато?

Наставља се: 

„Међу физичким ударима који повећавају подложност пса утицају су умор, ране и сваки облик болести.“ (Ibid)

А онда као да објашњава догађаје нашег дана, разрађује...

„Болест је још ефикаснија од умора као појачавач сугестибилности.“ (Ibid)

Као што сам навео много пута, основни циљ ковидизма (да, постојао је прави вирус; говорим о употреби вируса за политичку агенду) је био психолошки, душевни – маске, забрана кретања или локдаун (примењена, уклоњена и поново примењена), нове социјалне навике и тако даље.

Такође је то и разлог зашто се претња било којом новом болешћу уопште и појављује у мејнстрим медијима.

Ковидизам је доказао да су људи, чак и хришћани, спремни да прихвате „нову нормалност“ под претњом болести. 

Било је то као избацивање ваздуха из шприца пре увлачења наркотика у њега. 

Људи су вољни да прихвате нове стандарде људске интеракције (или њеног изостајања), па су чак и хришћани спремни да прихвате модификацију литургијског живота и интеракције са Господом под претњом болести. 

Неки хришћани су чак одбили и улаз без маске у храмове; неки су чак и вољно одвојили невакцинисане или им забранили присуство на богослужењима. Они који нису прихватили нову масовну психозу су много пута ућуткивани од „браће и сестара у Христу“. 

Шта таква дела говоре и да ли смо се за њих покајали и измирили међу собом?

Или је једноставно било лакше да се та ствар гурне испод тепиха? 

Зар то не указује на опасност, а на неком нивоу и потенцијал снаге онога што се решава у овом чланку? 

Иако се може тренутно чинити да је ковидизам успаван, враћам га у први план јер је њиме освојен знатан простор у преобликовању човечанства. 

Одређени модели понашања и мишљења, нови менталитети култивисани су у многима и они су сви још увек ту.

Господин Хаксли напомиње:

„интензиван, продужен страх разбио их је и произвео стање увелико интензивиране подложности сугестији (...) ако се индоктринација на прави начин даје у одговарајућој фази нервне исцрпљености, она ће успети. 

Под повољним условима, практично, сви се могу претворити у практично све што се жели.“ (Ibid, стр. 291)

Кад је ковидизам изгубио потенцијал и моћ, свет је ужурбано померен у следећу кризу. 

Некако је почео рат у земљи коју већина Американаца није могла ни да нађе на мапи. И тај рат је постао велики жртвени јарац за мноштво глобалних „несташица“.

И не заборавимо нипошто ни на употребу „климатских промена“ за производњу страха. 

Држање маса у стању анксиозности и бриге. 

Такође морамо узети у обзир да, када постоји нестабилност, људи имају тенденцију да постају отворенији за „спасиоце“.

Несумњиво постоји одређена истина у материјалистичком разумевању људске психе. Њихове методе су имплементиране са великим успехом на многим местима. Ако ништа, потврђују да људски ум може бити обликован у складу са нечим или неким.

Па, шта да ради хришћанин? 

Сећајте се Бога. 

Ако је неоспорно да у ситуацијама појачаног стреса постајемо „осетљивији“, окренимо конструисане ситуације сталне кризе око нас на добро. 

У искушењима и невољама, обратимо се Богу. 

Ако је циљ да нас сруше, охрабримо себе у Господу. 

Циљ им је да нас ментално ослабе – ојачајмо наше умове у Христу. 

Коначно, планови Ђавола, провођени кроз оне јадне особе које му служе – сви ће се срушити и бити уништени.

Свето писмо нас опомиње... 

„Понизите се, дакле, под моћну руку Божију, да вас узвиси кад дође време. Све своје бриге положите на Њега, јер се Он стара за вас. Будите трезвени и бдите, јер супарник ваш, ђаво, као лав ричући ходи и тражи кога да прождере. Њему се противите утврђени вером, знајући да се таква иста страдања догађају вашем братству по свету.“ (1 Пет. 5, 6-9)

„Пренеси на Господа бригу своју, и Он ће те прехранити; неће дати довека посртања праведнику. А Ти ћеш их, Боже, низвести у јаму пропасти. Људи крвници и лукави неће саставити ни половину дана својих.“ (ПС. 54, 23-24)

А онда, ако останемо у Христу Исусу, можемо рећи са праведним Јосифом:

„не бојте се, јер припадам Богу. Али ви, мислили сте зло над мном; али Бог то окрену на добро.“ (Постање 50, 20)

Ако у нестабилности наших дана гајимо у нашим срцима сећање на Бога, тада ћемо увек пронаћи пут кроз олујне воде. 

Чак и у свим овим глобалним махинацијама људским, видећемо Бога.

„Господе, овај свет пролази и сва пожуда његова, само Царство Твоје столује заувек! Сети ме се кад дођеш у слави својој!“

Контранапад психолошком удару (нападу на душу) злог је култивисање, гајење у нашој души/психи сећања на Бога. 

Нека бисмо имали трезвености да схватимо тактике које се користе против нас како би применили одговарајућу духовну одбрану у нашем Господу Христу.

„Нека се не збуњује срце ваше, верујте у Бога, и у мене верујте. Ово сам вам казао, да у мени мир имате. У свету ћете имати жалост; али не бојте се, ја сам победио свет.“ (Јн 14: 1; 16:33)

Молитва Ст. Анатолија (млађег) Оптинског:

„Сачувај ме, Господе, од обмана богомрзећих и злих антихриста, чији је долазак на домаку и саклони ме од замки њихових у тајну пустињу Твог спасења. Дај ми, Господе, јачину и храброст да чврсто исповедам Твоје најслађе име, да Те не напустим због ђавољег страха и да не порекнем Тебе, Спаситеља мог и Откупитеља, нити Цркву Твоју. Већ дај ми, Господе, сузе и плач за грехе моје и поштеди ме у часу Суда Твог. Амин.“

Отац Захарија Линч

https://smrt-svetu.blogspot.com/2023/01/psihoze-i-secanje-na-boga.html

Само у Русији постоји више од триста икона које су се, по благочестивом предању, појавиле на неки чудесан начин.

Неки од најпознатијих су Богородица Владимирска, Госпојина Казанска, Госпојина Смоленска, и Богородица владајућа.

Часнију од Херувима и неупоредиво славнију

Од Серафима

Тебе што Бога Реч непорочно роди

Ваистину Богородицу

Величамо

https://www.facebook.com/OrthodoxFaith