Светосавска бесједа о. Синише Смиљића, пароха улцињског

Свети оче Саво српски, Господ наш и Спаситељ, Исус Христос рече : „Ја сам чокот а ви лозе“. Саво, ти си калем племенити на том Чокоту Живота, калем који је примјером свога светога живота, љубављу према Богу и роду своме , сокове јерусалимско-небеског Чокота спровео, преко Хиландара, Студенице и Жиче, на свеколики род српски. Та лоза-Црква Христова, и ти сокови- ријечи Божије,  доњели су гроздове, плодове слатке, светосавске. Гроздове боје крви, крви која истиче из пресветих ребара на Крсту копљем прободенога. Крви која је омила гријехе свих народа, па и твога Саво. Јер тај грозд на чокоту твога народа, остао би само плод дивљег и незнабожачког винограда, а тобом оче наш Саво , он је постао плод винограда који се благосиља и постаје Крв Спаситељева, која нам кријепи душу, исцјељује тијело и сједињује са вјечношћу божанском.

Светитељу Саво, први архиепископе српски, ниси свет јер си први, већ  зато што си се трудио да будеш последњи на земљи,  сада си међу првима у Царству Божијем. Било је прије тебе првих светитеља српских, и првих мученика, и првих кнежева и краљева, било је и послије тебе  првих патријараха, царева и првака разних. Међутим, ти си од младости своје погружен у смирење, трпљење, скромност,  у дубоку побожност и послушање Богу и роду своме,  као последњи слуга на земљи,  постао први, рода свога, у Царству Божијем. Крајеугаони камен,  Христа,  први си узидао у неразрушиви бедем тврђаве рода свога, Цркву српску православну,  коју ни врата пакла нису до сада савладала,  а неће ни до краја вијека, а било је много покушаја од тада до сада.

Свети оче Саво, знао си ти добро, да твој народ, да би спознао Онога који јесте, онај који је Логос-Ријеч-Слово, извор словесности, премудрости и истине, мора бити словесан. Зато си утемељио прве школе , преписивачке и књиговезачке радионице, преносио знање са истока из свих области и поучавао народ о томе. Отварањем прве болнице у Студеници засијао си српско поље медицине међу првима у Европи.

Светитељу Саво, апостоле српски, као Мојсије у Израиљу, оградио си нови Израиљ, род свој српски законом Божијим, као мудри, добри пастир стада Христовог који је рекао: „научите их да држе све што сам вам заповједио“.  Утврдио си тако, преко законоправила и монашких типика,  темељ законодавству српском, како духовном тако и световном. Твоја чувена жичка бесједа „О правој вјери“ , непрестано нас опомиње да се држимо вјере апостолске и вјере светих отаца,  утврђене на седам Васељенских сабора.                        Светитељу Саво, оставио си ризнице свога оца земаљског пуне злата и сребра да би стекао блага Оца Небескога. Тако си и сам постао ризница највећег блага,  а то је благодат Духа Светога. Само онај који је ризница ове благодати тај је извор мира. Зато си непрестано био онај који мири,  измирује завађену браћу и спречава ратове и сукобе. Светитељу Саво, научио си свога светога оца, своју браћу и потомке, да граде цркве и манастире, да зидају предсобља Царства Божијега, Небескога Јерусалим ,  овдје на земљи. Сада,  као драго камење и бисере , расуте,  широм земаља српских, народ твој као у старозавјетну змију од мједи гледа у те светиње и види Христа.

Светитељу Саво, као што твоје светосавско чадо,  чувени пјесник Војислав Илић ,  у једној од својих најљепших пјесама, посвећеној теби, каже: „вјекови су прохујали од чудесне оне ноћи“ ,  оне ноћи када си започео везивати конце српскога народа за Небеса,  до дана данашњега,  много је у тим вјековима прохујало туга и радости,  пораза и побједа у твоме роду. Послије свих тих вијекова, ево, и овдје, вечерас,  у твоме Улцињу,  један грозд народа на твом светосавском путу до Христа, слави спомен твој.  Овдје,  у најјужнијем српском граду,  као што нас љетно сунце грије,  за које кажу да је најближе,  најприсутније и најтоплије изнад овог  града,  тако нас ти оче Свети Саво у овим јануарским данима и у овоме времену , бременито искушењима,  као сунце,  својим светим примјером гријеш, а твој свети подвижнички, светачки лик, са иконе твоје нам свијетли и обасјава путеве којим ходимо.

Светититељу Саво,  ево нас,  стадо твоје сабрало се вечерас овдје,  да ти принесе славопој и захвалност.  Ово стадо,  мало одазваних од много званих,  сабрало се вечерас још  и да ти ода извјештај ,  да се у Улцињу пламен у кандилима вјере не гаси. Твојим молитвама, оче Саво,  сачувај град наш,  јер ово је град твога рода. Он је твој од када је твој свети отац Симеон наслиједивши Улцињ и Свач од својих предака древних кнежева Војислављевића и Владимировића, Светога Јована Владимира, ове крајеве препородио и оживио и како историјски списи кажу,  Улцињ и Свач су доживјели славу.  Твој брат Вукан је био господар овога града,  а његов син краљ Ђорђе је учинио град Улцињ својим престоним градом. Многи твоји потомци оче Саво,  на разне начине били су покровитељи, обновитељи, ктитори и владари овога града:  Стефан први ,  Јелена Фрушкогорска- краљица Уроша првог,  Драгутин Немањић , Милутин Немањић,  Стефан Други, краљ Владислав Немањић, царица Јелена Душанова, и њихов син Урош Нејаки. Балшићки печат највише је остао утиснут од стране твоје потомице, ћерке великомученика косовског Лазара, који је до тебе у Царству Божијем- Јелена Лазаревић-Балшић.  Сви су они утврђивали наш град и били дио њега, а све поучени твојим примјером светим оче Саво.  Зато је овај град твој град,  и ови људи у њему који су крштени, твоји људи, светосавци.  Да смо светосавци, Саво,  потврђују и прославе твога спомена у Улцињу, послије ослобођења његовог од Агарјана, када је славио читав град.  Дознајемо из архива тадашње штампе,  да је тадашњи Улцињ ,  оче свети,  приређивао велику радост теби на Небесима,  када си гледао како читав град,  са градским капетаном,  општинским службеницима,  учитељима из школе, пандурима,  трговцима,  све на челу са епископом и свештенством у литији, послије богослужења,  силази на Пристан и прославља твој дан,  до саме ноћи.  То је твој град оче Саво.

Светитељу наш, молитвама твојим просвети  нас,  учитељу наш- научи нас, путеводитељу наш- покажи нам пут, началниче наш- уброј нас у твој свети род.  Приносимо ти за узврат оцо наш добри,  ово мало и скромно што имамо,  наше срце,  из којег ти појемо,  играмо и зборимо вечерас.  Пренеси наша мољења и свима светима из рода нашега,  свима твојим чадима.  Поздрави нам и наше недавно блажено представљене Павла патријарха, Атанасија епископа, а посебно оца нашег митрополита Амфилохија,  и ако знамо да нас сви заједно слушате и посматрате.

Узвикујемо сви заједно са вама светима и ми на земљи:  Слава Светој Једношутној и нераздјељивој Тројици Оцу и Сину и Светоме Духу, сада и увијек и кроза све вјекове !

https://mitropolija.com/2023/01/28/svetosavska-besjeda-o-sinise-smiljica-paroha-ulcinjskog/