Кад духовник постави себе као мерило

Духовник ни на који начин не треба да стави себе између Бога и верника, каже владика Порфирије

(фото архива Политике/Д.Јевремовић)

Борећи се са искушењима верници се окрећу својим духовницима, свештеницима и монасима, али и они могу да подлегну искушењу да злоупотребе своје позвање и од духовног оца постану тоталитарне духовне вође које траже беспоговорну послушност.

Када такав свештеник или монах уместо Бога, узме себе као мерило и критеријум, када доведе верника у непрестану зависност од своје личности, када почне да се меша у сваки детаљ његовог живота и одређује му како ће он да спава, једе, живи, онда он престаје да буде духовник и постаје гуру, каже викарни епископ јегарски Порфирије.

– Уместо тога, он треба да духовно руководи, васпитава верника, у исто време да му буде и отац и пријатељ и брат, неко ко пре свега има љубав у односу на своје вернике и своју духовну децу, покушава да подржава слободу верника тако да они идући ка Христу постану оно што јесу. Духовник треба да упућује вернике на Бога, а не да покушава да упути верника на себе доводећи га у потпуно ропску, потчињену везу својом личношћу заклањајући лик Христов. Такви духовници имају менталитет гуруа и злоупотребљавају аутентичну, здраву и искрену потребу сваког човека за Богом, за мистичним, за метафизичким – каже владика Порфирије.

Гуруизам је био један од кључних појмова и појава којом су се бавили учесници недавно завршене конференције Међуправославне мреже иницијатива за проучавање религија и деструктивних култова у Новом Саду, а један од предавача био је и владика Порфирије. „Православни гуруизам“, иако сама појава „духовног тоталитаристе“ никако није страна ни другим црквама и верским заједницама, можда може привући оне који у Цркви и хришћанству траже решење свих проблема на магијски начин, али они који отворено и искрено приступе вери, могу се чак окренути од Цркве сусревши се са таквим духовним учитељима који не проповедају оно што њихова вера у суштини јесте, напомиње владика Порфирије.

У разматрању учесника скупа, појам гуруизма није узет у свом традицијском, историјском значењу духовног учитеља у религијској традицији хиндуизма, већ у ширем значењу, везан за појам сектног и манипулативног деловања, објашњава Андреј Протић из Центра за антрополошке студије.

– Реч је о појави лажног духовног или идеолошког вођства које обавезно користи манипулацију у придобијању својих следбеника, захтева тоталну контролу над својим следбеницима. То је врста псеудорелигијског вође који покушава да на манипулативни начин учини своје следбенике зависним од сопствене личности, сопственог система вредности и својих идеја – каже Протић.

Стварни циљ таквих група, с једне стране, јесте да се вођа покрета или сам култ обожава као једини ауторитет или извор решавања свих проблема, а с друге стране економско злоупотребљавање следбеника – истиче митрополит карпасијски Христофор из Кипарске православне цркве.

– Такве култне групе злоупотребљавајући или искоришћавајући различите проблеме и искушења људи нуде лака, брза и успешна решења, скривају своје право лице и представљају се лажно како би људи мислили да ће унутар таквих организација решити своје духовне и егзистенцијалне проблеме. Православна црква делује против таквих појава у три правца: најпре својом проповеђу покушава да изнесе на светло истину јеванђеља која има за циљ да целовито изгради човека и учини га слободном личношћу са перспективом вечне слободе, затим изучавањем садржаја учења и опасности које произлазе из ових група и обавештавањем јавности о њима да би људи знали о чему се ту ради. Коначно, Црква дејствује и терапеутски, покушавамо да помогнемо жртвама или породицама жртава да се одвежу од зависности од култова и секти и да се потпуно слободно и релаксирано укључе у духовни живот цркве – напомиње митрополит Христофор.

Управо тај трећи правац, међутим, може да буде проблематичан. Рехабилитација жртава лажних пророка и других „божанстава на земљи“ веома је тешка и захтева организован рад психијатара, психолога, социјалних радника, свештеника, па и адвоката, каже Александар Дворкин, један од најпознатијих руских антикултних активиста и директор центра Свети Иринеј Лионски, који се бави овим појавама.

Јелена Чалија

Извор: ПОЛИТИКА

Клерикализам гуши; удаљава се од светотајинског карактера Цркве; своју моћ претвара у свету моћ којом контролише, води, руководи; моћ којом се обављају свете тајне, и уопште, сваку моћ претвара у “моћ која ми је дана”! Клирикализам одваја сву “светост” од обичних људи : иконостасима, причешће (са посебном дозволом), теологијом. Укратко, клирикализам је de facto негирање Цркве као Тела Христовог, јер су у телу сви органи повезани и различити само по функцији, али не и по суштини.И што се клерикализам више “клерикализује” ( традиционална представа о Епископима или свештеницима, наглашена одећом, косом,итд.), то Црква постаје све световнија, духовност се потчињава свету. У Новом Завету, свештеник је представљен као узоран лаик. Али готово одмах након тога почиње њихово одвајање од лаика; и то није само одвајање већ је и супротстављање лаицима.И опет, најочигледнији облик овог одвајања је искључивање лаика из причешћивања као пуноће њиховог бивања делом Тела Христовог. Уместо да буде “образац вернима” (1 Тимотеју, 4, 12), он постаје “господарем сакралности”, одвојен од верних, делећи благодат према властитом нахођењу.

То је корен противљења честом причешћивању неких свештеника – заштита причешћа исповешћу, отпуштањем грехова, “влашћу која ми је дана” …, итд. Ова борба се сада видљиво заоштрава под утицајем свештеника који су опседнути својом моћи, својом “светошћу”. Ништа више не прети њиховом ауторитету од враћања Евхаристије Цркви, обнављању Евхаристије као Свете Тајне, а не као “једног од начина освећења…”

Трагедија теолошког образовања лежи у чињеници да млади људи који желе да постану свештеници, свесно или несвесно, желе то одвајање, моћ, уздизање изнад лаика. Њихову жеђ изазива и појачава цео систем теолошког образовања и клерикализма. Како они могу да схвате, не само умом већ и целим бићем, да човек мора да бежи од моћи, било какве врсте моћи, која је увек искушење и увек долази од ђавола? Христос нас је ослободио те моћи-” Даде ми се свака власт на небу и на земљи…”(Матеј 28,18)- откривањем Светлости моћи као моћи љубави, жртвеног давања самог себе. Христос Цркви није дао “моћ” већ Светога Духа: “Примите Светога Духа…” У Христу, моћ се вратила Богу, а човек је био излечен од владања и командовања.У 61.години свог живота изненада сам се упитао: Како се све то тако извитоперило? И уплашио сам се!

Узето из :

“ДНЕВНИК ОЦА АЛЕКСАНДРА ШМЕМАНА”, Епархија ЗХиП, 2007, стр. 475-476.

http://www.svetigora.com/audio/download/13859/01.12.2013_PITAJTE%20SVESTENIKA_o.Gojko%20Perovic.mp3

Радио Светигора

http://www.slovoljubve.com/sites/default/files/3/13/11/28.11.13_zbor_-_mr_vladan_tatalovic_-_o_molitvi_gospodnjoj_vozdovac_64kbps.mp3

Слово Љубве

Подсетимо се најпре речи Апостола Павла Коринћанима: "„Јер ја примих од Господа што вам и предадох, да Господ Исус оне ноћи кад бјеше предан, узе хљеб, и захваливши преломи и рече:Узмите, једите, ово је тијело Моје, које се за вас ломи; ово чините у мој спомен. Исто тако и чашу, по вечери, говорећи: Ова је чаша Нови Завјет у Мојој крви; ово чините, кад год пијете, у Мој спомен. Јер кад год једете овај хљеб и чашу ову пијете, смрт Господњу објављујете, докле не дође. Али човјек нека испитује себе, и тако од хљеба нека једе и од чаше нека пије. Јер који недостојно једе и пије, суд себи једе и пије, не разликујући Тијела Господњега. Зато су међу вама многи слаби и болесни, и доста их умире. Јер да смо сами себе осуђивали, не бисмо били осуђени. А кад нам суди Господ, кара нас, да не будемо осуђени са свијетом“ (1. Кор. 11, 23-32).

Недостојно се причешћује онај који не разликује Тела Господњег. Овде је веома важно имати у виду да Причешће није неки "витамински" додатак за наше здравље, помоћно средство да се боље подвизавамо, које треба с времена на време узети али које можемо и да прескочимо. Они који не разликују тела Господњег имају овакав магијски приступ причешћу или с друге стране моралистички расуђују да ли су га достојни или нису у зависности да ли заслужују или не заслужују награду. Евхаристија није награда за добро владање. Господ је узео хлеб и вино управо зато што су обе ове материје колективног карактера. Хлеб се добија од пшенице која је сакупљена са многих поља икоја тек самљевена и умешана водом и заквашена квасцем постаје хлеб. Исто тако и вино се добија од многих гроздова који згњечени у преси дају сок који ферментацијом постаје вино. Дакле, ни хлеб ни вино не настају природно, већ се добијају људским трудом и састоје се од материје која је сакупљена и сједињена, од многих у једно. Евхаристијски хлеб и вино стога символизују заједницу хришћана, Цркву у којој многи постају једно, Цркву у којој смо призвани и сабрани из многих народа и крајева, као многи класови у један хлеб и многи гроздови у чашу вина (ову асоцијацију налазимо у ранохришћанским молитвама анафоре). Евхаристијом се Црква зато не само символизује, већ се и непосредно остварује и потврђује на сваком литургијском скупу. Евхаристија је есхатолошко окупљање верних и залог коначног остварења Цркве у Царству небеском.

Ово је све јако важно имати у виду да бисмо дошли до тога шта значи недостојно причешћивање. Ако живимо одвојено од заједнице, ако смо овладани таквим страстима и греховима који нас чине слепим и неосетљивим за друге у заједници тј. Цркви, ако у другом не видимо конститутивни део своје личности, већ се крећемо путем сталног подвајања и претварања у индивидуу, ми заправо не знамо шта узимамо и задржавамо се на магијском или моралистичком приступу Евхаристији, што није ништа друго до недостојно причешћивање. Практично и једноставније речено, уколико не живимо у љубави са осталим удовима Цркве нисмо достојни причешћа јер иако примамо Тело и Крв Христову, својим животом суштински и делатно негирамо заједницу која се манифестује у том истом Телу и Крви. У тајни Евхаристије не само што принесена вештаства постају Тело и Крв Христова, већ се и ми сами примањем освећених дарова опет и опетактуелизујемо као Тело Христово - Црква. Отуда само можемо да замислимо колико је апсурдно заједничко учешће у Литургији без примања Тела и Крви Христове јер не примајући свете тајне из најчешће емотивних разлога личне недостојности или притворног смирења ми заправо окрећемо леђа Богу који нас зове за трпезу вечног живота. У древној Цркви, они који су били овладани страстима и греховима који подразумевају раскид заједнице нису једноставно могли да присуствују приносу, осим у посебним случајевима одређене дисциплине покајања (тзв. συνεστωτες (лат)сonsistentes тј. они који су смели присуствовати Литургији до краја али се нису смели причестити).

Ово значи да они који не живе евхаристијским начином живота или се барем не труде да се врате правилном начину постојања нису достојни Светих Тајни. Овде дакле не говоримо о морализму и одређеним правилима шта мора све да се уради да се достојно причести. Сама идеја формалних предуслова за причешће уводи нас у сферу моралистичких наклапања, која су и довела до тога да се под видом наводног смирења и покајања причешће изгуби из фокуса православне Литургије у току последњих векова. Ми Телу Господњем прилазимо са вером, будући свесни својих немоћи и падова, али истовремено знајући да се спашавамо не као појединци већ као Црква.Нема појединачног спасења јер нас Бог Отац може једино Духом Светим видети и препознати у вечности у свом Сину Јединородном, дакле као Цркву. Зато је одвајање од Цркве највећи грех који одваја од вечног спасења и зато је онима који не живе као делатни чланови Цркве и не препознају своју Цркву као мајку, већ траже истину у „бунарима испроваљиваним“, причешће Телом и Крвљу Христовом јесте на суд и осуду.

Који грехови нас чине недостојнима? Сваки грех, јер нас сваки грех одвлачи од заједнице у Христу на пут вечне смрти, али причешће није за безгрешне јер ко би га могао примити. У литургијској молитви Христу коју свештеник тихо чита за време херувимске песме ово се посебно наглашава: „Нико од везаних телесним похотама и сластима није достојан да приђе, или да се приближи, или да служи литургију Теби, Царе славе; јер Теби служити - велико је и страшно и самим Небеским Силама. Но ипак, ради неисказаног и неизмерног човекољубља cвогa, непроменљиво и неизменљиво постао си човек, и био си нам Архијереј, и као Владика свих, предао си нам свештенодејство oвe Литургијске бескрвне жртве…“. Дакле, нико није достојан да приђе, али ипак прилазимо јер је Син Божији постао човек по свом неисказаном човекољубљу. Онај који прилази Богу са оваквом свешћу, свешћу о бескрајној личној недостојности и бескрајном Божијем човекољубљу неће бити одбачен. То с друге стране значи да се недостојно причешћује онај који не осећа и не исповеда своју личну недостојност и који не верује у божанско човекољубље. Такво причешће је засигурно на суд и на осуду јер онај који га прима не зна шта прима.

Многонапаћена Епархија далматинска поново је смогла снаге да светлост дана угледа још једна изузетно занимљива књига. Овај пут реч је о књизи која се тематски бави историјом монаштва, пружајући данашњем читаоцу многобројне корисне податке о једном од свакако најинтересантнијих начина живота унутар Цркве.

Многобројним делима посведочени трудољубац и познавалац историје хришћанске Цркве г. Слободан Продић начинио је, у пет прилога, пресек излагања неких од важнијих догађаја, личности и места о којима се данас, на жалост, мало зна. Заиста постоји потреба да се подробније упознамо не само са историјом монаштва, него и са другим елементима наше хришћанске вере. Потпуно свестан ове чињенице, Продић је једноставним и разумљивим језиком пружио читаоцу информације које му могу бити од користи, а, с друге стране, то је учинио кроз књигу која је и по цени доступна свакоме ко жели да се упозна са њеном садржином.

СПЦ

Година прославања јубилеја доношења Миланског едикта је готово за нама и тешко је додати нешто ново, до сада већ не споменуто. Но, како ми је указана част да отворим овај скуп посвећен прослави овог јубилеја тридесет петој годишњици издавачке куће наше епархије, покушаћу да осветлим одређене аспекте сценографије времена у којем је едикт настао, а у светлу личног и општег преображења.

Догађај из фебруара 313. године није представљао прости репетиторијум Галеријевог едикта из 311. године којим је појачано новостечено савезништво Константнина и Ликинија. Свадбено славље Ликинија и Констанитнове сестре по оцу Констанције, јесте био симбол новог политичко-војног пакта, понављање принципа фунционисања сличног савезништва склапаних дуго пре 313. године.

Систем функционисања власти је вазда имао исто обличје. Уколико нисте били моћни и спремни да владате сами, неопходни су вам били савезници. Како војно-политичка савезништва имају перманентну тенденцију ка рушењу и разлазу, за њихово опстајање је неопходан јак везивни материјал. Управо је успостављање родбинских односа један од таквих „материјала“ који је током историје више пута примењиван. Овакав вид савезништва нарочито је у трусно време позноантичког Рима често био conditio sine qua non не само за политички, него и за физички опстанак. Зато не чуди жеља Константина, политичара-војсковође у успону, да свој успех на терену учини сталним и сигурним тако што ће се ородити са другим политичарем-војсковођом у успону, искусним Ликинијем. Дакле, једино ново у Милану фебруара 313. године јесте то што је посебан простор дат потврди Галеријевог, односно доношењу новог едикта. Рим по први пут децидно признаје право свима, па и хришћанима, да постоје – чин који је заједно са одлуком цара Галерија из 311. године да прекине се праксом цара Трајана из првог века (по којој хришћани могу бити законски санкционисани само зато што су то што јесу), био догађај без преседана.

Уколико бисмо пожелели да у пар појмова опишемо шта је била суштина моћног Римског царства, то би свакако били појмови као што су достојанство, ред, закон и пожртвованост. Давно пре него што је на својој инаугурацији за 35. председника САД Џон Кенеди изрекао – не питај шта држава може учинити за тебе, него шта ти можеш учинити за њу - Рим је примењивао ову максиму. Уколико би неко био рођен као Римљанин, он је захваљивао боговима на благослову, а уколико би био рођен као варварин он би сво своје биће усмерио ка задобијању римског држављанства. Зато се свако прилагођавао Риму и његовим законима сводило на то како би могао да живи у благодатима тог уређеног друштва. Кохезиони фактор хетерогеног царства, који је омогућавао нормално функционисање, био је закон. Срж владарске идеологије био је закон који је прописивао поштовање цара као бога и то још од доба завршеног грађанског рата у време Октавијана Августа. Непоштовање ове одредбе би имплицирало последицу да се на државу навуче бес богова. Практично, то су била силна проклетства као што су најезда варвара, поплаве, болести и неродне године, тако да је то био један од главних разлога зашто је држава прогањала хришћане за које је постојао само један Бог, а то свакако није био цар. Оптужба за безбожије, дефетизам, неморал, као и спремност да се жртвује за другог (што је сматрано изразом немоћи и кукавичлука) били су главни покретач континуираног процеса који је држава водила против хришћана. Хришћани су сматрани извором сваког неморала који су владајући поредак, то јест само постојање Рима доводили у питање, па је свака акција против њих била оправдана и легитимна. Тако је велики философ и војсковођа Марко Аурелије био згрожен над хришћанском спремношћу да саучествују у туђој боли, да се старају за тела покојника/мученика, да полажу живот за неког кога је римска држава осудила на смрт разапињањем на крст. По његовом вредновању, такви изроди нису били достојни живота, па им је требало „помоћи“ да нестану. Спаситељ царства из половине трећег века Деције Трајан био је мишљења да је хришћанско безверје директан разлог за упад Гота преко Дунава и избијање куге у Риму. Богови су се разљутили због хришћана и зато је неопходно хришћанском крвљу утолити њихову глад и тако их одобровољити. Тим поводом цар је 251. године, под претњом тамнице и погубљења, донео едикт којим прописује обавезно приношење жртава државним боговима. Наравно, Црква овим законом није директно нападнута, али се унапред знало да једино хришћани и Јевереји не могу да испуне наметнуту обавезу. Последица овог едикта били су страховити прогони, али и отпадање од Цркве јер је многима било исувише тешко да се зарад Христа одрекну свега што имају, почев од положаја у друштву, па до имања и голог живота.

Када је син далматинских робова, који су припадали римском сенатору Анулину, пореклом из Диоклеје, ступио на римски престо како тридесетдеветогодишњак, себи је одмах наденуо и друго име Јовијус – Јупитер. Тако је Диоклецијан себе представио као инкарнацију врховног римског бога. Бриљантан стратег и веома истрајан у достизању циља, Диоклецијан није трпео ништа што би угрозило постојећи режим. Исксутво последњих векова му је говорило да су највећи владари падали као жртве обичних издајничких убистава и побуна војника. Велики генерали који су се налазили у царском окружењу такве издаје нису могли да спрече. Чак и да су знали за заверу, амбиција их је нагонила да поглед упиру у престо. Диоклецијан снажним осећајем за историјско искуство, ствара угледни систем поделе власти – чувену тетрархију. Власт прво дели са својим ратним другом Максимијаном који, као своје друго име узима име Херкулија, по Зевсовом сину, а затим њих двојица усвајају сопствене помоћнике. Диоклецијан усваја Галерија, а Максимијан Констанција Хлора. Ова двојица помоћника, односно цезара, потом се жене ћеркама својих августа – Галерије узима Диоклецијанову Валерију, а Констанције Теодору. Интересантна је чињеница да је увек опрезни Диоклецијан као додатну сигурност укључио обавезни боравак синова цезара на свом двору. Тако се у својој четрнаестој години на Диоклецијановом двору у Никомидији нашао Константин, Хлоров син из везе са Јеленом коју није смео да ожени из више разлога. Она није била истог сталежа као он и није била царска ћерка, а уз то је била и хришћанка. Боравак у Никомидији ће од наочитог дечака створити великог војсковођу и стратега, али и особу склону неповерењу и бескрупулозности у остваривању сопствених циљева. Константин ће постати сведок избијања последњег и најгорег прогона Цркве у фебруару 303. године.

Тражење релевантних доказа за узроке избијања последњег погорма хришћана почетком четвртог века, превазишло би оквире овог казивања. Но, оно што се лако може утврдити јесте чињеница да је један део друштва био нарочито под лупом власти када је реч о „чишћењу од хришћанске пошасти“. То је била војска – срж опстанка царства, његова животна потка. Уколико је закон чинио да царство функционише како треба, војска је омогућавала његов прост опстанак и то нарочито у позноантичко доба када су присутне појачане најезде Гота, Аламана, Сармата и других.

Случај ратних ветерана Типазија и Јулија који су 298. и 302. године одбили да приме одликовања и новац јер су Диоклецијан и Масимијан били представљени као синови богова био је аларм за узбуну, али и потврда да су хришћани у међувремену постали присутни свуда и да се више не плаше да јавно исповеде своју веру. Овде није више реч о свештеном лицу исповеднику, него о обичном вернику чија појава означава дефинитивни крај Јупитеровог и настанак новог - хришћанског Рима. У томе је и озузетност овог прогона, јер није започео хапшењем епископа. Диоклецијан је у покушају да чврстом руком спречи нестанак умируће епохе, био нарочито немилосрдан према хришћанима у војсци и државној управи. Одбијање учествовања у паганским култовима војске сматрано је за дезертерство и велеиздају. Цара су следили и остали владари, Максимијан и Галерије. Једино је по страни остао Констанције Хлор који је сам био нека врста религијског дисидента, јер није био поклоник класичног пантеона Рима, него је веровао у култ Сунца непобедивог. Пожар у царској палати у Никомидији из фебуара 303. године је само појачао Диоклецијанову жестину у борби против superstitito и religioillicita како је хришћанство називано. Међу најпознатијим жртвама овог последњег таласа покоља били су Свети Димитрије, Свети Георгије, али и Света Катарина.

Када је Диоклецијан одлучио да се почетком маја 305. године добровољно повуче са власти заједно са Максимијаном, титуле августа су добили Констанције Хлор и Галерије, а за њихове помагаче – цезаре изабрани су су Флавије Север и Максимин Даја. Промена власти је омогућила и својеврсни бег младог Константина оцу у Британију, где ће га војска учинити очевим наследником 306. године и то без Галеријевог одобрења. Особа којој је такав развој догађаја одговарао био је Масимијанов син Максенције, кога су у подели власти 305. године заобишли. Максимијан помаже сину да убије Севера и освоји некад славни Рим, а затим се окреће против њега. Галерије на Северово место поставља Ликинија. И Константин и Максенције су стремили самом врху и почетне позиције су им биле подједнаке. Царство је очекивало својеврсну борбу титана, што је Цркви донело предах од прогона. Још су једино Галерије и Даја били упорни у прогону хришћана. Исход сукоба Константина и Максенција је био крајње неизвестан и распоред снага уједначен, с том разликом што је Максенције имао донекле већу војску и бољи положај.

Битка код моста на Тибру у месту Милва 26. октобра 312. године представља симболичну благовест рођења нове цивилизације. Чудо знамења пред битку није толико деловало на сам исход битке, колико на све остало што се потом догађало. Константин је наредио да се пред битку ослабе носеће греде моста, а затим је изазвао Максенција да му крене у сусрет. Исход је био фаталан по Максенција и део његове војске, који је заједно са мостом пао у Тибар и утопио се – Константинов стратешки маневар вредан поштовања. С обзиром на то да је војнички стасавао уз Диоклецијана, овакав потез не изненађује. Па ипак, у Рим Константин не улази под орловим барјаком, него под измењеним лабарумом. Знак победе више није гласник Јупитера, већ монограм Оног због кога је држава почев од 68. године убила на милионе својих грађана.

Милански едикт који је настао у моменту потпуног тријумфа, политички гледано није био неопходан документ. Већ поменути Галерије је пред крај свог живота, а умро је свега неколико дана после објаве едикта, признао да хришћански Бог има стварну моћ и да би хришћанима зато требало омогућити слободно деловање ради добробити државе. После овог едикта, једино је Максимин Даја истрајавао на прогону и тако ће бити све док буде управљао Египтом и Сиријом. Иако је био човек свог времена, прагматичан и посвећен даљем напредовању у власти, Констатнин је сву своју пажњу посветио Богу којег је он лично 313. године тек почео да прихвата. Са Њим је имао прилике да се упозна у најранијем детињству, јер му је мајка била хришћанка. Али, он сам је делио веру свог оца и када је дошао до власти прихватио је титулу ponitfex maximus. Она је цару давала првосвештеничку улогу, а она је била у супротности са постојећим веровањем Цркве. Уколико су га водили искључиво политички разлози, са едиктом је могао да сачека и време свог коначног успона 324. године када је победио Ликинија и постао једини владар царства.

Једино рационално објашњење јесте у великој мери ирационално, а то је преображење лично и опште. Овај лични успон на Таворску гору, започео је битком код Милвијског моста, настављен је едиктом у Милану, а завршен је крштењем у Хеленополису крајем маја 337. године. Ово није био лак чин ни за Констанитна који је знамење из октобра 312. године тумачио као посебну везу коју има са Господом. То се види и по искушењу личне трагедије, искушењу којем није одолео. Када је његова друга жена Фауста, у намери да својим синовима обезбеди престо, створила заверу против Криспа, Константиовог сина из првог брака са Минервином, цар је наредио синовљево убиство. Када је потом на интервенцију мајке Јелене која је покушала да заштити унука Криспа (али прекасно), Константин открио да је реч о Фаустиној завери, наредио је да Фаусту удаве у купатилу. И поред овог, први цар у историји Рима који је на царска обележја ставио крст, није одустао од тога да постане и први римски цар који се крстио.

Преображење као преумљење, као пројава прослављеног човека био је процес који је на личном плану цара Константина трајао скоро четврт века. Када је реч о општем преображењу, и само друштво је пролазило кроз свој пут ка Тавору. Почело је са општом мржњом према свему што је хришћанско, да би током трећег и четвртог века хришћанство постало синоним за страдање. Донело је ослобођење од нужности, ослобођење света од неминовности античке трагедије, слободу од смрти. Четврти век је за Цркву био век суда – кризе, али и прочишћења од наноса искушења повластица стечених Миланским едиктом. Резултат тога јесте опште преображење и настанак нове, хришћанске цивилизације која је са свим својим добрим и мање добрим особинама могла да буде со свету, корифеј светлости и сведок добре вести.

СПЦ

.

Ходећи по пустињи, ава Макарије нађе суву лобању људску где лежи на земљи. Он је штапом преврну, и учини му се као да из ње дође неки глас. И упита је старац: Ко си? - Лобања одговори: Ја бејах поглавица идолских Зречева који су на овом месту живели. А ти си ава Макарије испуњен Духом Божјим, јер чим се сажалиш на оне што су у мукама и помолиш се, они осећају неко олакшање. - Упита старац: А каква је та ваша олакшица или мука, реци ми? - Лобања одговори јецајући: Колико је далеко небо од земље, тако је велики огањ, у коме се ми налазимо, одасвуд паљени од главе до пете. И не можемо да видимо лице један другоме. А када се ти молиш за нас, онда видимо један другог делимично. И то нам бива уместо олакшице.[1]

Личност антропосова је у стално покретна, и њено кретање води ка Христу, испуњавајући есхатолошке воље усађене логосности.Покрет који дефинишемо као не кретање али је ипак кретање, а не води остварењу логоса бића експликујемо, односно дефинишемо као самозаборав свога истинског и свјесног „ја“ као пад у личносно не биће.[2]Такав κίνησης није правилно артикулисан κίνησης које не може правилно породити στάσεις у Христу као остварено истинско и свјесно дјелатно „ја“.[3]Кроз друго „ја“ познајемо у Христу истинско „ја“ у заједници са Христом и кроз друго „ја“ ми постајемо истинско и свјесно и дјелатно „ја“. Друго „ја „ је теофантор и у заједници са првенствено друго „ја“ откривамо Бога, „видјех брата свога, видјех Бога свога“, по ријечима мудрог светог Оца, откривамо и своје сопство, односно без заједнице тј киновијског односа, са другим „ја“ ми остајемо празне, беспутне, и голе индивидуе, које су погружене у самозаборав бића, остајемо тубиствовање као такво.

Антропос свој смисао налази у хроносу, све до испуњења есхатолошких логоса бића, и онда у есхатону доживљава коначно назначење своје природе, гдје тубиствовање постаје истинско и свејесно дјелатно ја, без могућности повратка у личносно не биће, у самозаборав свога бића.

Тубиствовање[4] живи у будућности оно себе остварује цјелосно у будућности, наша садашњост је наша будућност само тако можемо експликовати есхатолошку логосност коју посједује тубиствовање односно антропос као такав[5].Историја може помоћи тубиствовању да погледом иза себе обави благо компартаментирање свега постојећег везаног за њега самог за свејсно и дјелатно „ја“ и да ретроспективирајући своје биће ка ономе што је прошло види у прошлости своју будућност која је назначена сваком антропосу. Почетак тубиствовања је у времену али истинитије и јасније би било рећи у будућности, онога што тек треба да се оствари у темпоралном хроносу. Истински зоизам тубиствовања, односно антропоса је у непрестаном сјећању на будућност. То није никакав ипарксијски промашај због елементарног боравка у садашњости него causa из кога истинско и свјесно „ја“ црпи своје дјелатно „ја“ кроз сјећање, а и кроз на првом мјесту друго“ја“. Да би тубиствовање назвали личношћу он (човјек) треба да је у киновијском односу са Богом првенствено кроз своју логосност.

Тубиствовање постаје архетип у овој темпоралној егзистенцији онога што треба да оствари у есхатону односно као личност у назначеној трансфигурацији кардиа термике остварене у Божанском Логосу односно кроз Христа новог Адама.

Младен Цимеша

[1] Преподобни Јустин Ћелијски, Житија за 19 Јануар. Овде је представљен класичан примјер онога што можемо назвати пад у самозаборав бића односно личносно не биће. Жрец немајући заједницу макар и у љубави са другим људима, упао је у стање самозаборава, и као такав отишао у другу егзистенционалну димензију, у којој не види лице другога. Он осјећа и зна да је неко поред њега, али он остаје за њега скривен, остаје индивидиуа гола и неистражена која чами у мраку самозаборава бића. Безимена, индивидуа, без лица није личност , јер откривши име другога и видјевши његово лице ми условно речено тог човјека спознајемо као личност, односно бар га таквог прихватамо, док је овде присутна трагедија, огња који пали оне који су аду не спознајући лице другога, огањ је љубав Божија али опет ти исти житељи ада због немогућности рецепције, и синергијског односа у агапијском егзистентуму у заједници са другим антропосима исту осјећају као ватру која гори а никад не догоријева, никад не престаје.То је драма и трагедија антропосове природе и тежина личносног небића.

[2] Овде се обрађује термин кретање, који посматрајући из хришћанске парспективе може се експликовати као не кретање ако то кретање унутрашњег мисаоног апарата није усмјерено ка Христу, односно ка есхатону.

[3] Израз κίνησης користи св Максим Исповједник у својој правилној подјели космологије, коју је преузео од Оригена и његову подјелу која је била неправилна на прави начин облигацијски исправио.

[4] Појам "ТУБИТАК" или „ТУБИСТОВАЊЕ“ је користио њемачки философ Мартин Хајдегер (1889-1976)

"Суштински" карактер човјека, оно што човјека чини човјеком, према Хајдегеровом мишљењу, почива у чињеници да човјек јесте оно биће које се према сопственом битку, битку других бића, као и битку уопште односи разумјевајући. Човјек увијек већ некако "разумјевa битак ", он је" мјесто "на коме се битак разоткрива, односно, човјек јесте" ту-битак "(Dasein) .Претходним је укратко указано на Хајдегерово полазиште у разумјевању човјека, односно, изложено оно што је елементарно у појму "ТУБИТАК", појму којим Хајдегер, насупрот језичкој пракси која је устаљена не само у свакодневном, већ иу филозофском говору, доследно реферира на "биће које смо ми сами". Само указивање на ону димензију појма "ТУБИТАК" према којој је човек окарактерисан као "биће које разумева битак" још увијек, међутим, не објашњава праве разлоге за Хајдегерову одлуку да се умјесто појмова човјек, свијест, субјект или душа, као један од централних појмова у пројекту фундаменталне онтологије, "уведе" појам "ТУБИТАК" односно српски преведено „ТУБИСТВОВАЊЕ“-у овом случају појам тубиствовање у даљем тексту има значење човјека.

[5] Наше садашње стање је уствари будуће, јер по Христовим ријечима „У чему те затекнем у томе ћу ти судити „ крије се одговор на ово питање,односно на проблем есхатолошке димензије, тачније умревши тога часа наша садашњост је артукулисана у будућност, односно у будућности тубиствовање, постаје и живи безвременско сада, које и остаје сада.

Трипостасни Бог је своју творачку силу пројавио најпре у стварању духовног света. Он је из ничега створио сва ду­ховна бића, обдаривши их по своме премудром благовољењу животом и духовно моралним особинама. Створена да буду извршиоци и весници воље Божје, ова су духовна бића на­звана анђели. А назив анђео (άγγελος) име је не природе не­го дужности, и значи: гласник, весник.[1] У Светом Откривењу на неким местима реч „анђео“ употребљава се у преносном смислу и означава људе које је Бог бирао за веснике своје воље у свету.[2] Ово изједначавање анђела и људи по називу потекло је због исте службе коју анђели и Божји изабраници врше међу људима. Али, било би погрешно на том основу изједначавати анђеле и људе по природи и бићу, јер Свето Писмо, у већини случајева и у главноме, под именом анђела разуме бића своје врсте, која се разликују и од Бога и од људи својом посебном природом и постојањем, својом самосталном личношћу и својствима.

Да су анђели заиста посебна бића и личности, сведочи нам Свето Откривење на разне начине. У самом почетку Библије износи се како Бог поставља херувима са пламеним мачем пред врата Едема да чува пут ка дрвету живота,[3] што јасно показује да је херувим самостално биће, посебна личност, која свесно и драговољно испуњује вољу Божју. Анђели изводе Лота из Содома.[4] Патријарх Јаков види анђеле како силазе и узлазе по лествицама које стоје на земљи, а врхом додирују небо где Господ Бог стоји.[5] Овим се анђели јасно разликују од Бога и од људи као нека међубића, нижа од Бога а виша од човека. У књизи Јова анђели се називају синовима Божјим који кличу од радости када Бог ствара зве­зде[6] и који свагда претстају Господу кад год Он то зажели,[7]али у којима Бог, и поред тога што су Му тако блиски, налази недостатке своје врсте.[8] Све то показује анђеле као самостална бића, као слободне личности, које имају свој посебни начин постојања и живота.

У Светом Откривењу налази се читав низ сведочанстава о јављањима анђела као стварних, личних бића, која посредују између Бога и људи. Тако, пророк Давид види анђела Господња где по заповести Божјој мори народ;[9] анђео Го­сподњи јавља се пророку Илији и даје му упутства поводом болести цара Охозије;[10] пророк Исаија види шестокрилне се­рафиме где окружују престо Господа Саваота славећи Га, од којих један слеће к њему и жаром се дотиче уста његових говорећи му: Ево, ово се дотаче уста твојих, и безакоње твоје узе се, и грех твој очисти се;[11] пророк Језекиљ види многооке херувиме, који видовито прате сва догађања у васељени;[12] пророку Данилу се неколико пута јавља арханђео Гаврил и открива му будућу судбину његовог народа;[13] пророку Захарији се у неколико махова јавља анђео Господњи и саопштава му вољу Божју.[14] На стварности оваквих јављања анђела људима у Откривењу и заснована је вера људи у анђеле као лична бића и Божје веснике.

Новозаветно Откривење нарочито изобилује појавама анђела и сведочанствима о њима. У историји новозаветног човечанства анђели учествују од самог почетка па све до апокалиптичког завршетка. Ту су измешани анђели са људима као браћа по вери, љубави и нади. Нови Завет се отвара јављањем арханђела Гаврила Захарији са вешћу да ће жена његова, нероткиња Јелисавета, родити сина — Јована Претечу,[15] и јављањем истога Арханђела светој Деви Марији са благовешћу да ће родити Спаситеља света.[16] Приликом Спаситељевог рођења у Витлејему јавља се мноштво анђела који славослове новорођеног Богомладенца.[17] Анђео се неколико пута јавља у сну праведном Јосифу, дајући му потребна упутства.[18] Анђели се јављају и служе Господу Исусу у пустињи пошто је победно кушача.[19] У Гетсиманском врту анђео се јавља Спаситељу и крепи Га.[20] Анђео одваљује камен са гроба Спаситељева.[21] Анђео први објављује Мироносицама благовест да је Господ васкрсао.[22] При Спасовом вазнесењу анђели се јављају Апостолима и објашњавају им тајну вазнесења и другог доласка Спаситељевог.[23] Анђели учествују у животу младе Цркве: анђео се јавља и ослобађа Апостоле тамнице;[24] анђео упућује Корнилија на пут спасења;[25] анђео се јавља апостолу Петру у тамници и изводи га из ње;[26] анђео удара првог црквоборца Ирода који умире изједен од црва;[27] анђео се јавља апостолу Павлу и објављује да му ваља путовати у Рим пред ћесара.[28] Апокалипсис сав припада њиховим јављањима и дејствима.[29] Све ово очигледно показује да су анђели самостална бића и чудесне личности које учествују у целокупном новозаветном домостроју спасења, извршујући вољу Божју као посланици Божји.

Новозаветно Откривење обилује не само јављањима светих Анђела, него и учењем о анђелима. Једно се другим потврђује, разјашњује, допуњује. Сам Спаситељ, објашњавајући причу о кукољу, говори о анђелима као бићима реалним, не мање реалним и очигледним него што је реалан и очигледан Син Човечји, свет, синови царства и синови зла.[30] Својим учењем Господ саветује да не презиру ниједног од малих који, вером у Њега, стреме у Царство небеско, јер анђели њихови на небесима једнако гледају лице Оца небескога.[31] То значи да су анђели не само самостална, лична бића, него и да су веома блиски Богу и имају велику вредност пред Њим. О томе говоре и Спаситељеве речи људима: Всякъ, иже аще исповесть мя предъ человеки, и Сынъ человеческiй исповесть его предъ ангелы Божiими; а отверпйся мене предъ человеки, отверженъ будетъ предъ ангелы Божiими.[32] Неотступно и увек верни Господу Христу са Њим ће доћи „и сви свети Анђели“ приликом другог доласка његовог у слави.[33] Одговарајући садукејима који су одрицали постојање анђела[34] Господ Исус не само потврђује да анђели постоје, него показује и начин на који постоје: Въ воскресенiе бо ни женятся, ни посягаютъ, но яко ангели Божiи на небеси суть.[35] Када пламени ученик употребљава нож да заштити свог божанског Учитеља, Спаситељ осуђује његов поступак речима: Мислиш ли ти да ја не могу сад умолити Она свога да ми пошање више од дванаест легиона анђела?[36] Све ове речи о светим анђелима Спаситељ не би ни изговорио када анђели не би постојали као бића самостална, лична, света и блиска Богу.

Христоносни Апостоли уче што и Господ о постојању светих Анђела. Апостол Павле заклиње свога ученика Тимотеја да се нелицемерно држи светог учења, и то га заклшье пред Богом и Господом Исусом Христом и избранима његовим анђелима.[37] Анђели с неба гледају све шта се дешава са хришћанима у свету.[38] У Цркви Христовој анђели се уче истој божанској мудрости којој и људи.[39] Они су увек на служби Богу,[40] и Црква их је препуна.[41] Апостол Петар јасно разликује Пророке и Апостоле од Анђела.[42]

Ово богооткривено учење Црква је увек брижљиво чу­вала и од старине у својим символима исповедала веру у Бога као Творца духовног, невидљивог света. Тако се у древном символу јерусалимске (а слично и у символима антиохиске, кесариске и кипарске) цркве вели: „Верујем у једнога Бога Творца неба и земље, свега видљивога и невидљивога.“ Та општа вера нашла је свој израз у првом члану васељенског Никејоцариградског Символа вере, и тиме је занавек сакционисана једином, светом, саборном и апостолском Црквом. Одлуком VII Васељенског сабора да се, упоредо са светим иконама Спаситеља и Светитеља, имају побожно поштовати и свете иконе светих Анђела, Црква је још једном на саборски начин исповедила и потврдила васељенску веру своју у постојање бестелесних анђела као бића стварних, личних, самосталних и светих.

2. Анђели нису ни у ком смислу самоникла и самобитна бића, него је њих створио Бог као и сва створења.

Свето Откривење јасно сведочи да све што постаде — Богом постаде,[43] следствено и анђели. Осим тога у Старом Завету се изрично говори да је Бог створио анђеле. Јездра се обраћа Богу речима: Ти си сам Господ једини, Ти си створио небо и небеса . под небесима и сву војску њихову, земљу и све што је на њој, мора и све што је у њима, и Ти оживљаваш све, и војска небеска Теби се клања.[44] Да се овде под војском небеском разумеју анђели види се из контекста (Лк. 2, 13), где се анђели називају војницима небеским. Апостол Павле јасно сведочи да је анђеле створио вечни Син Божји: кроз Њега би саздано све што је на небу и што је на земљи, видљиво и невидљиво, били Престоли, или Господства, или Поглаварства, или Вла­сти: све се кроза Њ иза Њ сазда.[45]

Док Свето Откривење јасно учи да је Бог створио анђеле, дотле у њему није јасно кад су створени. Судећи по већ наведеном месту из књиге о Јову где се вели да су Анђели клицали од радости кад је Господ створио звезде,[46] и на основу свега реченога о првобитном небу, као и на основу библиске повести о кушању првих људи у рају од змије, односно палог духа,[47] што претпоставља да је свет духова пре тога постојао и да се у њему већ био десио неки морални преврат који се завршио отпадништвом од Бога неких духо­ва, — мора се закључити да је Бог створио анђеле пре материјалног света. Богонадахнути тумачи божанског Откривења: свети Златоуст, свети Григорије Богослов и свети Дамаскин уче да је Бог створио анђеле пре материјалног, видљивог света.[48] А молитвена мисао Цркве каже да су анђели „тваремъ начатокъ.“[49]

3. Природа анђела је бестелесна, духовна, јер су они духови (τά πνεύματα).[50] „Желиш да знаш, пита блажени Августин, име природе анђелове? Ево њега: дух. Желиш да знаш његову дужност? Ево ње: анђео. По бићу своме он је дух, а по дужности анђео“.[51] Као духови анђели су невидљиви, разумни, слободни, бесмртни, бестрасни. Све ове особине чине да се природа анђела не може изразити категоријама људске мисли и речи, те у ствари „само Творац зна облик и дефиницију (το είδος και τον δρον) анђелске суштине“.[52] Пошто су анђели савршеније природе од људске, то ми не можемо са тачношћу (μετά ακριβείας) знати шта су они по природи.[53]

О духовности природе анђела Свето Откривење гово­ри и на посредан начин називајући их невидљивима (τά αόρατα),[54] тј. недосежнима за наша чула. По учењу Отаца анђели када се и по вољи Божјој јављају достојним људима, јављају се не онакви какви су по себи у својој невидљивој суштини, него у неком преображеном облику (έν μετα­σχηματισμό)), у каквом би их људи могли видети.[55] Ма да су анђели духовна створења, ипак се њихова духовност мо­ра разликовати од духовности бића Божјег, јер је духовност Божја апсолутна, бескрајна, безгранична, а анђелска је релативна, коначна, ограничена. На то, у извесном смислу, указује свето Откривење када вели да Бог и у анђела својих налази недостатке.[56] Свети Оци и Учитељи Цркве слажу се у мишљењу дасу анђели бића релативно духовна, бестеле­сна. Када неки од њих говоре о телесности анђела, они под њом разумеју: или најфинија тела, светловидна и етирна, која немају ништа заједничко са материјалном телесношћу, или нарочити облик постојања, или просторну ограниченост. С друге стране, они Оци који заступају потпуну бестелесност анђела, кад је сравњују са бестелесношћу Божјом, налазе за потребно да јој припишу извесну вештаственост. То схватање свети Дамаскин овако формулише: „Анђео је биће разумно, слободно, бестелесно (ασώματος)… Бестелесним и невештаственим (άϋλος) назива се у сравњењу са нама, јер у сравњењу са Богом, јединим несравњивим, све изгледа грубо и вештаствено (παχΰ τε και ΰλικον); једино је Божанство истински невештаствено и бестелесно.“[57]

Иако су анђели бестелесни, духовни, ипак су ограничени у просторном погледу, јер свудаприсутност припада једино Богу. На такву ограниченост и несвудаприсутност анђелску указује Свето Откривење када изображава анђеле како силазе с неба на земљу или узлазе са земље на небо,[58] што показује да они не могу истовремено бити и на небу и на земљи. Они се находе тамо где дејствују, јер су и они на известан начин ограничени местом (circumscripti loco).[59] Анђели су ограничени (περίγραπτοι), вели свети Дамаскин, јер када се находе на небу, њих нема на земљи, а када их Бог шаље на земљу, они не остају на небу, и не могу у исто време бити и дејствовати и овде и тамо. Пошто су они умови (νόες), то се находе у местима мисленим (έν νοητοΐς τόποις), и нису ограничени на телесан начин (ού σωματικως περιγραφόμενοι). Они не узимају на себе облик на телесан начин (σωματικώς), нити се простиру у три димензије, него духовно (νοητως) присуствују и дејствују тамо где им је наређено, при чему их ништа не може спречити: ни зидови, ни врата, ни катанци, ни печати.[60]

С обзиром на будућност анђели су бесмртни, тј. не могу умрети,[61] али им та бесмртност припада не по природи, већ по дару и благодати Божјој, јер све што има почетак по при­роди мора имати и крај.[62]

Анђели су савршенији од људи[63] и по природи, и по уму, и по вољи, и по моћи, и по сили.[64] Али пошто су они бића саздана и ограничена, то и њихово духовно развиће и усавршавање има својих граница. „Сви су Анђели створени Бо­гом кроз Логоса и освећењем од Духа Светога достигли савршенство, учествујући у светости и благодати по вредно­сти и чину.“[65] Анђели постоје вољом Оца, ушли су у биће дејством Сина, и усавршили се присуством Духа.[66] Освећење и усавршавање анђела подвиг је у коме они учествују свим бићем својим: и вољом, и умом, и осећањем. „Савршенство анђела је освећење, и истрајност у њему.“[67] Они имају освећење не из саме суштине своје, него од Духа Светога, и послушношћу остају у њему.[68] Они су се, дејством благодати Светога Духа, толико усавршили и утврдили у добру и светости, да су постали неподвижни на зло. „Отъ Святаго Духа освящаеми Ангелстiи Собори, на зло пребываютъ недвижимы, еже къ первому благому восхожденiю обожаеми.“[69] Анђели су сада непокретни на зло не по природи (ού φύσει), него по благодати (άλλα χάριτι) и по својој привржености једино добру.[70]

Непокретни на зло дејством благодати Божје и својом љубављу према божанском добру, добри Анђели су вавек свети и светли.[71] Али они су свети и светли по дару Божјем, а не самостално и независно. Они су највернији поседници и преноситељи светости и светлости Божје. „Анђели су, по речи светог Дамаскина, другостепене светлости (φωτά δευτέρα), умне, које своје светљење добијају од првобитне и беспочетне Светлости.“[72] Анђели, као φωτά δευτέρα, осветљавани пречистом Светлошћу, примају то озаренье, по ме­ри природе своје и чина; они су тако упили и утиснули у себе Добро, да су постали другостепене светлости, те могу просветљавати (φωτίζειν) и друге изливањем и предавањем Прве Светлости.[73] Не грешити — припада Богу, а и Анђелима због њихове близине Богу[74] коју су они искористили да се добровольно утврде у добру за вавек. Бог је Светлост највиша, неприступачна, неизречна; а друга светлост (δεύτερον φως) је Анђео, нека врста отицања Прве Светлости (του πρώτου φως απορροή τις) и заједничарење, који добија светљење приврженошћу и послушношћу Првој Светлости.[75] Анђели су прва бића од Бога и око Бога; они први пију од Прве Светлости, и просветљавани речју исти­не сами су светлост и одблесци савршене Светлости (τελείου φωτός απαυγάσματα).[76] Они гледају Бога лице у лице, созерцавају вечну истину, схватају у Логосу законе и принципе твари, и имају удела у божанској вечности.[77] Све то указује на њихову неисказану радост, блаженство и савршенство.

Поред свега таквог савршенства Анђели су ипак бескрајно далеко од тога да се њихово савршенство ма у ком погледу може поредити са Божјим савршенством. Савршен­ство је њихово савршенство твари, и у границама сазданих твари. Тако, на ограниченост њиховог савршенства указује Свето Откривење када тврди, да нико (значи: ни анђели) осим Духа Божјег не зна дубине Божје,[78] да анђели не знају будућност која је једино Богу извесна,[79] не знају потпуно тајну искупљења у коју желе завирити,[80] па не знају ни помисли срца људских.[81] Они својом сопственом силом не могу ни чудеса творити, јер је Бог творяй чудеса единъ.[82] Бог и у њима налази извесне недостаткею[83] Проникнута овом богооткривеном истином свети Оци уче да Анђели, при свој својој умности, која је много виша од људске, не знају нити могу знати природу Божанства.[84] Свесни недокучивости Божје природе, Анђели крилима заклањају лица своја славећи Господа Саваота, јер највиши степен мудрости производи највиши степей страхопоштовања и побожности.[85] Анђели созерцавају Бога уколико им је то могуће (κατά το έφικτόν αύτοΐς), и тиме се хране.[86] Упоређени са човеком, Анђели су далеко савршенији од њега; упоређени са Богом, они се показују ограничени и несавршени, јер су твар, и јер се савршенством својим, ма како оно било велико, крећу у границама своје богоздане природе.[87]

4. Анђелски свет је по броју неизбројив. Свето Откривење сведочи о томе. Пророк Данил говори о хиљадама хиљада анђела[88]; свети тајновидац Јован у Откривењу види анђеле чији је број неисказано велики[89]; сам Спаситељ говори о легионима анђела[90]; Еванђелист Лука говори о мноштву небеских анђела који славослове новорођеног Богомладенца[91]; апостол Павле вели да се верни сједињују кроз Цркву са безброј анђела (μυριάσιν αγγέλων)[92]; други долазак Господа Христа на земљу биће праћен непрегледним мноштвом светих Анђела.[93]

Свети Оци сматрају да је блажена војска светих Анђела безбројна, и мноштво бестелесних Сила бескрајно, те су бројеви које ми употребљавамо малени да означе њихово безбројно мноштво. „Редови небеских бића не могу се избројати. Многе су блажене војске надсветских духова; оне премашују немоћну и уску меру наших материјалних бројева“[94]. Анђела је тако много, да они превазилазе сваки број.[95]

5. Анђели се разликују и деле међу собом по савршенству и чину. Свето Откривење јасно говори о тој разлици и подели међу њима. Када апостол Павле хоће тачније одреди шта је све Јединородни Син Божји створио на небу, он вели: Темъ создана быша всяческая, яже на небеси…, аще престоли, аще господствiя, аще начала, аще власти.[96] Осим ова четири степена Свето Откривење разликује још пет степена небеске јерархије: Серафиме,[97] Херувиме,[98] Силе,[99] Арханђеле[100] и Анђеле.[101]

Исповедајући ову богооткривену истину о подели и ра­злици међу светим Анђелима, Црква их кроз свете Оце дели на три чина, а сваки чин на три реда. Таква је подела изражена у древном црквеном спису „О небеској јерархији“, који се приписује светом Дионисију Ареопагиту. Ту се небеске Силе, с обзиром на савршенство природе и близине Тросунчаном Божанству, деле на три јерархије (iεράρχιαι), и свака јерархија на три лика (χόροι). Вишу јерархију (έπάρχιαι) сачињавају: Серафими, Херувими, Престоли; средњу јерархију (μεσάρχιαι): Господства, Силе, Власти; нижу јерархију (ύπάρχιαι): Начела, Арханђели, Анђели. Виша јерархија добија светлост од Тросунчаног Господа, средња је добија од више, а нижа од средње.[102] То бива „саобразно њиховој природи и чину“ (κατά την άναλογίαν της φύσεως και της τάξεως)[103].

„Анђели се разликују један од другога светлошћу и положајем (τω φωτισμό) και τή στάσει), било да њихова светлост зависи од њиховог положаја, или да њихов положај зависи од њихове светлости; и они просветљавају један другога (αλλ­ήλους φωτίζοντες), јер превазилазе једни друге чином или природом.

Јасно је да виши Анђели предају светлост и зна­ње нижима“.[104]

Учећи увек тако о светим Анђелима Црква је на V Васељенском сабору осудила Оригеново мишљење,[105] по коме су сви бестелесни духови саздани потпуно једнаки по природи, и првобитно нису били подељени на степене, него се то десило када је један известан број њихов пао и отпао од Бога.[106]

6. Анђели живе на небу, и имају један посао: да славе Бога и служе Његовој божанској вољи.[107] Свето Откривење показује то и доказује. Свети боговидац Исаија види Сера­фиме како круже око престола Божјег кличући: Святъ, Святъ, Святъ Господь Саваотъ; исполнь вся земля славы Его[108]; христољубљени Јован, погружен у апокалиптичке визије, сведочи како небеске Силе покоя не имутъ день и нощь, глаголюще: Святъ, Святъ, Святъ Господь Богъ Вседержи­тель, иже бе, и сый и грядый.[109] Пророк Данило види где Ветхiй деньми седи на престолу небеском, тысяща тысящь (Анђела) служаху Ему, и тьмы темъ предстояху Ему.[110] Сам Спаситељ изјављује да Анђели выну видятъ лице Отца небеснаго[111], и непрестано испуњују вољу Божју и на небу и на земљи, служећи на тај начин остварењу Божјег плана о свету и човеку.[112] Анђели су моћни, вели свети Дамаскин, и готови на извршење Божје воље, и по својственој им брзини одмах се појављују тамо где им божански миг нареди.[113]

Напомене:

[1] ср. Ориген, Contra Cels. V, 4; св. Иларије, De Trinit. V, 22; блаж. Авгу­стин, Serm. 1 in Psalm. 103, n. 15.

[2] Мал. 2, 7; 3, 1; Мт. 11, 10; Мк. 1, 2; Лк. 7, 27; 9, 52; 2 Дневн. 36, 15; Apej 1, 13; Апок. 1, 20; 2, 1. 8. 12. 18; 3, 1. 7. 14.

[3] 1 Мојс. 3, 24.

[4] 1 Мојс. 19, 1. 15.

[5] 1 Мојс. 28, 12-13.

[6] Јов. 38, 7.

[7] Јов. 1, 6; 2, 1.

[8] Јов. 4, 18.

[9] 2 Цар. 24, 16-17.

[10] 4 Цар. 1, 3 и 15.

[11] Ис. 6, 27.

[12] Језек. 10, 1-22.

[13] Дан. 8, 16; 9, 21.

[14] Захар. 1, 9-19; 2, 3; 3, 36; 4, 1-5.

[15] Лк. 1, 11-20.

[16] Лк. 1, 26-38.

[17] Лк. 2, 9-13.

[18] Мт. 1, 20; 2, 13. 19.

[19] Мт. 4, 11.

[20] Лк. 22, 43.

[21] Мт. 28, 2.

[22] Мт. 28, 57; Мк. 16, 58; Лк. 24, 48; Јн. 20, 12.

[23] Д. А. 1, 10. 11.

[24] Д. А. 5, 19-20.

[25] Д. А. 10, 3.

[26] Д. А. 12,7-11.

[27] Д. А. 12, 23.

[28] Д. А. 27, 23.

[29] Апок. 7, 1. 2. 11; 8, 2. 3. 6. 7. 8. 10. 12; 9, 1; 10, 1. 7. 8; 15, 1. 6; 16, 25. 10.12. 17; 17. 1, 7; 18, 12; 20, 1 и т. д.

[30] Мт. 13, 37-41.

[31] Мт. 18, 10.

[32] Лк. 12, 8-9.

[33] Мт. 25, 31; Лк. 9, 26.

[34] Д. А. 23, 8.

[35] Мт. 22, 30.

[36] Мт. 26, 53.

[37] 1 Тм. 5, 21.

[38] 1 Кор. 4, 9.

[39] Еф. 3, 10.

[40] Јевр. 1, 14; 1 Петр. 3, 22.

[41] Јевр. 12, 22-23.

[42] 1 Петр. 1, 22.

[43] Јн. 1, 3; Рм. 11, 36; Јевр. 3, 4; Εφ. 3, 9; Апок. 4, 11.

[44] Немиј. 9, 6.

[45] Кол. 1, 16.

[46] Јов. 38, 7.

[47] 1 Мојс. 3, 1-19.

[48] Св. Ј. Златоуст, Ad Stagyrium Ι, 2; In Genes. hom. 22, 2; Ad eos qui scandalizati sunt liber, с 7; св. Григорије Богослов, Orat. 38, 9; 45, 5; св. J. Дамаскин,De fid. II, 3.

[49] Канонъ Безплотнымъ, песнь а.

[50] Јевр. 1, 14; ср. Мт. 22, 30.

[51] Serm. 1 in Psalm 103. n. 15.

[52] Св. J. Дамаскин, De fid. II, 3; col. 865 В.

[53] Св. J. Златоуст, De incomprehens. Contra anom. Serm. V, 3; ср. св. Дионисије Ареопагит, De coel. hier. с. VI.

[54] Кол. 1, 16.

[55] Св. J. Дамаскин, De fid. Η, 3; col. 869 А; св. J. Златоуст, In Genes. hom.22, 2; De consubstant. Contra anom. Serm. VII, 6.

[56] Јов. 4, 28.

[57] De fid. II, 3; col. 865 В. 868 А; ср. св. Амвросије, De Abraham. 2, 8.

[58] Дан. 9, 21. 23; 8, 15; 1 Mojc. 28, 12; Јн. 1, 51; Лк. 1, 26. 38; Мт. 28, 2; Лк.2, 15; 22, 43.

[59] Св. Григорије Велики, Moral. II, 2; In Evangel. hom. X, 1.

[60] Св. Ј. Дамаскин. De fid. II, 3; col. 860 АВ.

[61] Лк. 20, 36.

[62] Св. J. Дамаскин, De fid. II, 3; col. 868 С; ср. св. Григор. Богослов, Orat. 29, 13.

[63] Пс. 8, 57; Јевр. 2, 7.

[64] 2 Петр. 2, 11; Пс. 102,20.

[65] Св. Ј. Дамаскин, De fid. II. 3; col. 869 А. У Канону Безплотнымъ вели се: Словомъ твоимъ ипостаснымъ, Господи, ангельское естество содeлалъ еси,освятивъ же божественымъ Духомъ, Троицу богословити научилъ еси, Боже,во вики (пeснь в).

[66] Св. Василије Велики, De Spir. Sancto, с. 16, n. 38.

[67] ib.

[68] Св. J. Дамаскин, II, 3; col. 869 В.

[69] Канонъ святымъ Ангеломъ, пeснь д, въ понедeльникъ утра, Гласъ s, Октоихъ.

[70] Св. Јован Дамаскин, De fid. II, 3; col. 872 В; ср. св. Григорије Богослов,Orat. 41. 11; 38, 9; св. Григорије Велики пише: Пошто су Анђели смирено изабрали љубав према Ономе који их је саздао, то су овом неизменљивошћу побе­дили у себи саму изменљивост своју „ (Moral. XXVI, 6, 11). Ср. блаж. Авгу­стин. Enchirid. 57; De civit. Dei, XI, 13.

[71] 2 Кор. 11, 14.

[72] Св. J. Дамаскин, De fid. II, 3; col. 868 В. У служби Безплотнымъ силама вели се: Безплотнiи Ангели, Божiю престолу предстоящiи, и отонудными свътлостьми облиставаеми и свeтолитiи вeчно аяюще, и свeти бывающе вторiи, Христу молитеся… (стриха, Гласъ а).

[73] Св. Григорије Богослов, Orat. 28, 31; Р. gr. t. 36, col. 72 В; ср. св. Дионисије Ареопагит, De coel. hier. с. IV, 2; с. V; с. X, 2.

[74] Св. Григ. Богослов, Orat. 40, 7; t. 36, col. 365 ВС.

[75] Он, Orat, 40, 5; цол. 364 Б.

[76] Он. Orat. 6, 12; т. 35, цол. 737 Б.

[77] Блаж. Августин, De civit. Dei, IX, 22; XXII, 29, 1; De Genes. ad litt. VIII, 45, De Trinit… IV, 22.

[78] 1 Кор. 2, 11.

[79] Мк. 13, 32.

[80] Еф. 2, 10; 1 Петр. 1. 12; ср. св. Јован Златоуст, In Joan. hom. 1, 2.

[81] 3 Цар. 8, 39; Јерем. 17, 9; 1 Кор. 2, 11.

[82] Пс. 71, 18.

[83] Јов. 4, 18.

[84] Св. Василије Велики, De Spir. Sancto, 38; св. Григорије Ниски, De orat.domin. 4; св. J. Златоуст, De

incomprehens. Contra anom. Serm. I, 6.

[85] Св. Ј. Златоуст, De incomprehens. Contra anom. Serm. IV, 1.

[86] Св. Ј. Дамаскин, De fid. II, 3; col. 872 B.

[87] ср. св. Златоуст, De incomprehens. Contra anom. Serm. V, 3.

[88] Дан. 7. 9-10.

[89] Апок. 5, 11.

[90] Мт. 26, 53.

[91] Лк. 2, 13.

[92] Јевр. 12, 22.

[93] Јуд. 14.

[94] Св. Дионисије Ареопаг. De coel. hier. с. 14; ср. св. Атанасије Велики Contra arian. Orat. II, 27; св. J. Златоуст, De incomprehens. Contra anom. Serm. II, 4.

[95] Св. Јован Златоуст, In Genes. hom. 3, 6.

[96] Кол. 1. 16; ср. Еф. 1, 21; 3, 10; Кол. 2, 10.

[97] Ис. 6, 2.

[98] 1 Мојс. 3, 24; 2 Мојс. 25, 18-22; Језек. 9, 3; 10, 1-20; 41, 18. 20. 25; Пс.79,2; 17, 11; 98, 1; Ис. 37, 16.

[99] Еф. 1, 21; Рм. 8, 38; 1 Петр. 3, 22.

[100] Јуд. 9; 1 Сол. 4, 16.

[101] Рм. 8, 38; 1 Петр. 3, 22.

[102] De coel. hier. IV, 3; VI, 2; VII, 2; VIII, 2; IX, 2; Χ, 1; ср. св. J. Дамаскин,De fid. II, 3; св. Григорије Богослов, Orat, 28, 31; Orat, 38, 9; св. Атанасије Вел., Ad Serap. Epist. I, 13 и 17; Epist. II, 4; Epist. III, 3; св. J. Златоуст, De incomprehens. Contra anom. Serm. IV, 4; св. Игњатије Богоносац, Epist. ad Trall. с 5; св. Иринеј, Contra haer. II, 30, 3. 6; Ориген, De princip. I, 5; Contra Cels. VI, 30; св. Василије Вел., Contra Eunom. III, 2; св. Григорије Ниски, Contra Eunom. VII, 5;св. Кирил Јерусалимски, Catech. XI, 11; VI, 4; блаж. Августин, Enchirid. с. 57, п.15; св. Григорије Велики, In Evang. lib. II, hom. 34, 7; Moral. 32, 48.

[103] Св. Григорије Богослов, Orat, 28, 31; Р. gr. t. 36, col. 72 В; ср. св. Кирил Јерусалим., Catech. VII, 11.

[104] Св. Дамаскин, De fid. II, 3; col. 881 С – 872 А. У Св. Писму налазимо инека посебна имена анђелска као: Михаил = ко је као Бог (Дан. 12, 1; Јуд. 9; Апок. 12, 7), Рафаил = помоћ Божја, лек Божји (Тов. 3, 16; 12, 15), Гаврил = сила Божја (Дан. 8, 16; Лк. 1, 19). Урил = светлост, огањ Божји (3 Јездр. 4, 1. 5;5, 20), Салатиил = молитва Богу (3 Јездр. 5, 16). Нема сумње да ова имена одговарају извесним нарочитим особинама дотичних Анђела.

[105] Origen, De princip. II, 9, 5 i 6; III, 5, 5; I, 8, 1.

[106] V Вас. сабор, прав. 2 и 14.

[107] Св. Јован Дамаскин, De fid. II, 3; col. 872 С.

[108] Ис. 6, 3; ср. Језек. 3, 12; Пс. 148, 2.

[109] Апок. 4, 8; ср. 7, 11-12.

[110] Дан. 7, 9. 10.

[111] Мт. 18, 10.

[112] Јевр. 1, 14; Д. А. 5, 19; 7, 58. 66; Мт. 4, 11; 25, 31; 28, 2. 57; 13, 39-42.49; Лк. 22, 43; 2, 14; Гал. 3, 19; Еф. 1, 21; 1 Петр. 3, 22; Јн. 5, 4; 1, 51; Пс. 33, 8;Апок. 7, 1. 2; 16, 5; 14, 18.

[113] De fid. II, 3; col. 872 Α.

Преузето из књиге Преподобни Јустин Ћелијски – Догматика Православне Цркве I, Београд 2003.

СПЦ

Замисао духовног очинста је постојала још у Старом Завету, иако је она пре свега дар Оваплоћене Речи Божје. Господ наш нам је открио Бога Оца и Његову безграничну очинску љубав. Нико није достојан да се назове оцем, уколико не дела у складу са јединственим очинством Светога Бога (Еф. 3, 15).[1] Можда је потребо схватити речи: "Оцем не називајте никога на земљи, јер је један Отац ваш на небесима" (Мт. 23). Сви људи немају исти степен свештенства, али епископи и презвитери свештенослуже ( = литургишу) у Цркви јединствену свештенорадњу Христову (Канон Евхаристије).

Један је, дакле, Отац небески, и један је свештеник - Исус Христос. Исти тај Господ Исус напаса своје ученике као њихов духовни отац. Он их саветује, теши, укорева, мотри на њихове духовне потребе, припрема их за дело апостолства, чини их послушнима када га жалосте, води их спасењу.

Свети Апостоли су вернима постављали не само управитеље него и духовне оце. Овде ћемо донети познате речи Апостола Павла:

"Ако и имате много учитеља у Христу, немате много отаца, јер вас ја родих у Христу Исусу" (1Кор, 4, 15).

"Дечице моја, коју опет с муком рађам, док се Христос не уобличи у вама" (Гал. 4, 19).

"Дан и ноћ не престајах учећи са сузама свакога од вас" (ДА 20, 31).

Све посланице великог Апостола, а не само пастирске, изражавају пастирски и очински однос апостола према хришћанима, што се у посланицама и изражава. Другачије речено, он је у својим апостолским посланицама изражавао своје старање ( = бригу) као духовни отац оних који су их примали.

У складу са духом Новог Завета, благодат духовног очинства се предаје заједно са благодаћу свештенства. Прво епископи а за њима и презвитери, примају ову благодат. Нешто је другачије у монаштву, где се не само свештеници, него и прости монаси удостохјавају овое благодати. Монаси напуштају свет да би живели савршеним хришћанским животом и због тога имају већу потребу за духовним руковођењем од стране духовних отаца.

Као што телесни отац телесно рађа своју децу, помаже их и храни да би одрасла, тако и духовни отац у Господу рађа своја чада, духовно их храни светим Тајнама, божанским речима и духовним саветима, све док не одрасту и док не достигну "висину раста мере Христове" (Еф. 4, 13).

Духовни отац има послање попут новог Мојсија, да води своје стадо из ропства - египатских страсти - у слободу, у земљу обећану - у бстрашће и обожење.

Свети Некатрије је у наше доба обновио благодат духовног очинства следујући Господу, Светим Апостолима и Светим Оцима. Није претерано, ако Светог Нектарија опишемо као савршеног духовног оца оних који су у монаштву а посебно онх који су живели у манстиру Свете Тројице. Срећа је да се сачувало доста од његових писама монахињама. У тим писмима се види његова светоотачка мисао и његова брига за душе оних који смирено монахују.

Изучавање ових писама изазива дивљење и чуђење због узвишене светости Светог, али и због његовог светог пастирског руковођења.

Не би могао Свети Некатрије да буде истинити духовни отац, да сам није био сједињен са Тројичним Богом. Како би могао некоме да да божанску благодат, ако је сам не би имао. Како би могао да за Бога рађа духовни децу, ако сам неби био претходно рођен за Бога? Како каже Свети Григорије Палама: "Само они који су обожени и који су боговидци заиста учествују ( = заједничаре) у Богу. А они који не учествују немају ни шта да предају. Они не могу да науче ономе чему сами нису претходно научени. Ни сам живот ни животворење није створена енергија" (О Божанском просветљењу, ГПС, стр 151).

Имајући јединство са Светом Тројицом у свом животу, Свети је имао и савршену љубав према људима и посебно према својим монахињама. Обављање духовног очинства претпоставља саможртвовање и свакодневну жртву и предавање читавог постојања духовног оца својим духовним чадима. Према Светом Јовану Лествичнику: "то је непрекидно давање, душевно давање, и још више приближавање свакоме" (Реч Пастиру) и "Пастир истинити све даје за оне које љуби, ради љубави се Пастир и разапео" (Реч Пастиру).

Сваки духовни отац је дужан да бидије и да се жртвује за своје стадо, а нарочито пастир киновије ( = општежића) који пребива са својим монасима дању и ноћу, са њима се заједно подвизава и са њима страда, у њиховим неизбежним борбама против страсти, против света и против ђавола.

Свети Некатрије је, ради неколицине једва писмених жена које су заволеле монаштво, оставио своје боравиште у Атини, своје архијерејство и своје проповедање, као и своје бављење богословским списатељством, и посветио се њиховом напасању. Оваква одлука Светог Некатрија је произишла из његовог поштовања према монаштву као путу који води ка хришћанском савршенству. Она је такође произишла из његове љубави која је следовала Христу, али и од његове дубоке смирености, којом је такође следовао смирењу Господа Исуса.

Ово смирење се види на многим местима у његовим писмима. Он је много пута тражио мишљење и суд од оних који су су још искушавали у монаштву. Он је тражио њихова мишљења по многим питањима која су се тицала његовог манастира. Такође је тражио и њихове молитве. Благодарио им је и за најмања добра која су му чинили, а благодарно је примао и критике које су му упућивали. Ово се тако види у сладећем наводу који се тиче старца Пахомија: "О заповестима Старца Пахомија, сматрам да оне важе за нас. Благодарио сам страцу Пахомију за писма која је послао и због његовог старања о мени, пошто сам неутврђен у духовном знању, како сам и раније говорио и како сам исповедио. Онако како сам чуо, тако сам вам и послао његове савете, што самтрам да је била моја обавеза. Говорим вам, са свим мојим незнањем које сам исповедио оцу Пахомију, да оно што сте примили у његовим писмима треба да држите као ктиторски типик, а оно што вам ја пишем као савет. О осталом ћу вам говорити када вас видим. Ти, преподобна Ксенијо, можеш да мало смањиш молитву на бројаницама".

Очинска љубав Светог није се завршавала на духовном руковођењу оних који монахују. Он се старао о свим њиховим потребама. Мудри јерарх се старао и о њиховој исхрани, и о њиховој одећи и о њиховом здравстваном стању, о њиховом рукодељу, о њиховој економиј /манстирској/, о њиховом врту, о њиховим рођацима који су посећивали манастир. Касније је напустио управљање Ризаријумом и настанио се у Манастиру где је поправљао њихову обућу.

Овде доносимо нешто карактеристично о бризи Светог. Он пише:

"Ако неко има каквх проблема нака ми слободно пише. Ако вам је хладно, пишите вам да пошаљем нешто мало од онога што имам. Послаћу вам и животне намирнице" (Писмо, 10).

"Жао ми је због Касијанине расе. Како није пазила на дужину?" (Писмо 26, стр. 82).

"Послало сам вам два висока свећњака и десет лампица, све очишћено. Такође вам шаљем и једну кутију кафе и другу пуну шећера, да то имате као малу утеху" (Писмо 16, стр. 65).

Важно је приметити да је Свети Некатрије, иако је у младости само три дана провео у манастиру, спознао циљ и границе монаштва, тако да је из искуства говорио о монашким борбама.

О кандидаткињама ( = искушеницама) за монаштво пише:

"Сетих се ових одређења монаштва: Прво: самоосуђивање. На овај начин се одсеца сопствена воља и долази се до потчињавања ( = послушности). Друго: стрпљење и смирење и оно што следује из ових врлина. И треће: пажња и расуђивање" (Писмо 75, стр. 160).

Али поред овога монах је дужан да се успне ка већем савршенству и ка већој висини. Он треба тајински да живи у Христу који га води ка обожењу:

"... дужност је монаха да непрестано тражи Лице Божије и да буде жедан Њега и да има љубави према Њему и да се од Њега непрестано подучава. Потребно је да монах само ово има у своме срцу као жртву и свети принос, чист и савршен у љубави. Он истински живи не себи него Господу, а Господ га мистично посећује и мистично се открива очима његове душе, као што благодаћу Христовом прима предукус будућег гледања Лица Господњег" (Писмо 44, стр. 118).

"Тражите свагда Господа али у срцима вашим а не изван њега, а када Га нађете, чувајте Га са страхом и дрхтањем, као што то чине Херувими и Серафими, јер је срце ваше постало престо Божји. Али да бисте нашли Господа, смирите се до крајности пред Њим, јер се Господ не даје онима који су уздигнутог срца, а љуби и посећује оне који су смирени у срцу, како је и сам рекао: "погледаћу, али на оне који су смирени и мирни и који држе реч моју" (Писмо 39, стр. 98).

Свети Некатрије, имајући просветљење Духом Светим, био је украшен са две особине које су неопходне духовном оцу. Прозорљивошћу и расуђивањем. Са овом првом благодаћу могуће је распознати дубину људске душе а да се то иначе ( = спољашње) не види.

Тако је на пример, монахињи која је осећала мржњу према игуманији Ксенији, писао:

"Лукави је у тебе ставио мржњу према твојој сестри Ксенији, према твојој сетри и мајци, да би тако уништио твоје добо насторјење према њој и да би га преобратио у мржњу. Схвати да је твоје срце у дубини одбацило љубав и доброту Ксенијину, јер жаво жели да те погуби тако што ћеш осуђивати Ксенију. А жалост коју осећаш јесте последица тога што ти имаш добро срце које жели да одбаци ту страну ( = ину) мржњу и тај страни осећај, али не успевајући у томе тугује. Он /ђаво/ ствара сву несрећу стања у коме се налазиш. Он то чини да би уништио сву твоју радост и љубав и да би помутио наш мир. Али имај храбрости и не губи наду, јер је Бог са нама. Бог не жели ничију пропаст и погибељ. Потребно је, међутим, да знаш да је неопходно да се и ти потрудиш, јер си преварена помислима и остављањем ( = занемаривањем) молитве. Не треба да допустиш помислима да овладају тобом, нити треба да дозволиш да се у твом срцу јави антипатија. Од срца се молим за тебе. (Писмо 31, стр. 88-89).

Расуђивање Светог такође је чудесно. Имајући дар расуђивања био је онај који "враћа здравље и одстрањује недуге" (уп. Јован Лествичник, Беседа 103).

Свети Петар Дамаскин је укратко описао шта је то расуђивање. "Јер светлост расуђивања показује све оно што је у некоме ( = што је нечија карактеристика): његову пажњу, рукодеље, вештину, крепост, знање, узраст, снагу, немоћ, намере, жеље, настојања, незнање, телесне могућности и слабости, здравље и недуге, начин, место, веру, настројење, циљ, образовање, природну разборитост, брзину, спорост, и томе слично" (Добротољубље, стр. 66-67).

Свети Некатрије је имао дар расуђивања онако како га је описао Свети Петар Дамаскин, тако да се о монахињама старао у складу са њиховим телесним могућностима и немоћима, у складу са њиховим годинама, у складу са њиховим душевним стањем, у складу са њиховим позивом, у складу са оним што су донеле (= примиле) из света. У киновији ( = општежићу) Светог Нектарија, једној правој православној киновији, борбе, циљ, жеља су били заједнички, али људске личности нису укалупљиване ( = уједначаване).

Тако он, на пример, саветује монахиње да не одлазе ван манастира него да више заволе исихију ( = тиховање) (Писмо 9, стр. 48). Међутим, искушеници Касијани саветује да посети своје рођаке, "пошто се бојимо, каже, да је носталгија коју осећаш можда узрок свих ових тужних стања, те стога желим да те тога ослободим" (Писмо 32, стр. 90).

Он је такође саветује да на вечерњем остане само мало, да се не би уморила преко мере (Писмо 98, стр. 191). Такође саветује болешљиве монахиње да не једу само једноличну храну током поста, али да и након богослужења читају одређене катизме из псалтира. Превелико подвизавање не одговара женама као мушкарцима, пошто оне имају осетљивији организам.

Свети се жалостио када су монахиње због искушења или пада западале у жалост, неутешност и превелику тугу. Он их је охрабривао да не губе наду, него да се надају на Господа, који ће им на концу подати победу ( Писмо 72, стр. 68 и писмо 21, стр. 76). Он жели да монахиње имају духовну радост (писмо 72, стр. 156 и писмо 74, стр. 158).

Добар пример расуђивања Светог јесу његови савети игуманији Ксенији:

"Саветујем ти да се не предајеш великим жалостима, јер то у многоме растужује срца сестара. Твоја награда биће велика, ако своје сетсринство будеш мудро водила. Ово ти саветујем јер и ја то има као начело свога живота. Желим да то и ученице имају за своје начело. Када твоје срце уздрхти за сваку сестру, и када оне од тебе приме добар духовни савет, тада можеш бити сигурна да си пронашла Бога, ако су за то потребе дуге молитве и велики пост.

Знај да је твој положај, положај духовне мајке... Као старешина манастира, живи не за себе него за своје сестринство, а живећи за своје сетсринство живећеш за Бога. Нека Бог прихвати оваква твој живот ако какву жртву.

Изгледа да ти ово пишем неким тајанственим гласом који је покренуо моју руку, јер сам ја желео да ти напишем само неколико речи, а ети исписах четири стране" (Писмо 99, стр. 193).

И на другим местима у својим писмима свети беседи имајући сазнање с више: "Да Дух није покренуо ум мј, било би прекасно и немогуће да вам било шта напишем и неби ни имао шта да вам пишем" (Писмо 10, стр. 50).

Смирени Свети Нектарије је сматрао да је неопходно да пише веродостојно:

"Када сам преузео своје обавезе као духовни отац, будно сам пазио и желео да сазнам да ћете се увек старати да извшавате своје обавезе, ви који сте примили и који носите монашко име".

Искушенику је потребно да његов духовни отац чује о његовим тешкоћама у монашком животу, и да му са сигурношћу каже шта је воља Божја. Ово ће му помоћи да војује без премишљања и ослободиће се онога што умара његову душу и отежава му борбу. Само, међутим, они духовни оци који су у овоме искусни и проверени могу тако да говоре.

Недремљива је била духовна пажња Светог којом је водио монахиње ка савршеном хришћанском животу.

Углавном их је водио подучавањем али им је помагао кад год би се нашле у искушењу или паду.

Најважнији моменат у подучавању његових монахиња заузимале су божанске речи. Писао им је ради радости њихове и помињао их је на литургијама које је служио широм атинске митрополије. Његов циљ је био да се успну на више степенике врлина и љубави.

"Задобијте љубав. Саврешена љубав доноси савршенство вере и наде. Свагда иштите од Бога љубав, и тако ћете задобити пуноћу осталих добара и врлина. Љубите да бисте били љубљени. Примите љубав да бисте љубављу просијали. Дајте Богу сво своје срце, да бисте остали у љубави, а остајући у љубави Божијој и Бог остаје у вама" (Писмо 116, стр. 224).

Није, међутим, свака љубав љубав у Христу. Сам Свети је исповедао да љуби монахе Христа ради и тражио је да и они њега љубе Христа ради. Веома се жалостио када би видео неки други вид љубави који је поробио душу неке монахиње. Као мудри пастир, свети се старао да их увек приводи Женику. Душе - невесте које му је поверио Женик Христос, водио је једино ка Њему. Тражио је послушност и поштивање своје личности, али је увек избегавао да га на било који начин идолизирају.

Колико само сви пастири могу да се науче на примеру Светог Некатрија?

Такође је саветовао своје монахиње да међусобно имају љубави Христа ради, далеко од сваког телесног порива који би могао да упрља њихову свету љубав у Христу" (Писмо 61, стр. 142).

Пример његовог светоотачког деловања било је и његово настојање да монахињи Ксенији, коју је за то припремао, преда дужност духовне мајке сестара. Као што у мушким манастирима игуман треба да буде духовни отац монаха, тако је и у женским манастирима духовна мајка игуманија. Она треба да расуђује о помислима, да духовно води монахиње и уопште да духовно руководи сестринством.

Присуство духовника-исповедника је од помоћи игуманији.

Свети Некатрија је сваког тренутка пазио на своје монахиње. Понекад је волео да им говори на начин на који је то чинио Свети Симеон Нови Богослов: "Примили смо две науке, имамо ужитак у покајању, страдање и бил свакодневно код нас изазивају сузе" (Писмо 3, 12).

Свети Оче наш Нектарије, прослављамо те не само ради светости твога живота, због твог светог Архијерејства, због твог богословског доприноса, због твог педагошког рада у школи Раизари, него и као савршеног духовног оца, што нам је уетха и пример.

Заступај пред небеским жртвеником, где си сада, нашу свету Парвославну Цркву, једину Свету, Саборну и Апостолску Цркву Христову, у којој је благодаћу Божијом утврђена највиша служба духовног очинства.

Нека сви искушеници и сви духовни оци следују твој пример, као што си се ти трудио да следујеш Спаситељу нашем Исусу Христу.

Превод са грчког језика: презвитер мр Александар Ђаковац

СПЦ

Архимандрит Јустин (Пирву) је познати румунски духовник који је доживео преко 90 година. Рођен је 10. фебруара 1919. године у Њамецком срезу. Са 17 година је дошао у манастир Дуреу. Похађао је три богословске средње школе: у манастиру Черника и у градовима Римнику-Вилча и Роман. Монашки постриг је примио 1940. године и три године касније био је рукоположен за јеромонаха. После Другог светског рата наставио је школовање у Романској средњој школи коју је завршио 1948. године. Тада су га ухапсиле комунистичке власти и осудиле на 12 година затвора «због политичких погледа». Своју казну отац Јустин је издржавао у затворима који су се одликовали крајње суровим условима за живот затовреника (Сучава, Векерешт, Жилава, Герла, Периправа и Ајуд). Кад је 1960. године истекла његова казна отац Јустин је осуђен на још четири године затвора због тога што се није одрекао вере. Изашавши на слободу 1964. године отац је био приморан да се запосли као радник на шумском добру.

Јеромонах Јустин је 1966. године примљен у братство манастира Секу и осам година је овде имао послушање духовника. Затим је премештен у манастир Бистрица – са забраном да напушта манастирску порту; овде је под будним надзором провео 15 година: од 1974. године до свргавања комунистичког режима 1989. године. По милости Божијој оцу Јустину је 1976. године било дозвољено да посети Свети Атон.

С падом комунистичког режима 70-годишњи јеромонах Јустин се вратио у манастир Секу са жељом да остатак свог живота посвети животу у молитви и отшелништву. Међутим, послат је у село Петру Воде у Њамецком срезу где је основао манастир у име архангела Михаила и Гаврила посвећан румунским мученицима пострадалим у комунистичким тамницама.

На извесној удаљености од манастира отац Јустин је основао женски скит који је касније претворен у манастир Пресвете Богородице. Такође су отворени дом стараца, дечји дом и болница од којих је касније настао добротворни комплекс «Петру Воде». Отац је 2003. године покренуо часопис «Глас монаха» («Glasul Monahilor»), а 2008. године је по његовом благослову почео да излази часопис „Ставови“ («Atitudini»). Отац Јустин је такође руководио духовним животом неколиких скитова.

2006. године је за старешину манастира постављен јеромонах Лаврентије Карп (Лучиан), а отац Јустин је постао главни духовник обитељи. Отац Јустин (Пирву) је 2008. године унапређен у звање архимандрита. И после упокојења ужива огромну љубав и поштовање у целој Румунији.

Пажњи читалаца нудимо беседу оца Јустина с дописником румунског издања «Crestinortodox».

На заласку нежног сунца који као да је био напојен мирисима измирне и црногорице Бог ме је довео у манастир Петру Воде у келију великог духовника – оца Јустина (Пирвуа). Окренувши ка мени своје лице – лице светог човека које зрачи дивном светлошћу старац ме је слушао и притом ме је невидљиво тешио. Затим је почео да говори о деци о којој обитељ Петру Воде води духовну и материјалну бригу. Отац има шта да нам каже о спасењу, па је своје мисли љубазно поделио с нама.

– Величина Божанске благодати се не може изразити речима. Ипак бих желела да чујем од Вас, оче, како гледате на човечанство, како гледате на породицу у овим тешким временима која су нас сад задесила.

– Ако немамо корен који нас чврсто држи за олтар вере, наравно, можемо скренути с пута, али ће нам сила молитве и нада на утеху Духа Светог омогућити да јасно видимо светлост Свете Тројице. Времена у којима живимо су врло немирна, као што сте добро казали, али свима треба да показујемо пут ка спасењу, чак и ако није свима надомак руке. Увек сам говорио да живимо у веку лажи и обмане и како време пролази то се само потврђује: није остало више ничег истинског. Видимо потпуно обезличавање људског бића. Код нас долазе људи са свих страна и ја видим колико се много разликују; и чудим се како поред свих оних искушења која се обрушавају на нас ови јадни људи уопште имају снаге. Али они верују и вера их теши и покрива. У сваком случају, треба да знате: ма какве биле разлике међу људима, ако не растемо духовно, ми пропадамо, нисмо укорењени како треба.

Многи ме питају да ли се умарам. Не, не умарам се, зато што веома волим то свагдашње и слатко ишчекивање на попришту духовништва. Истина је да не желе сви да устану и крену степеницама спасења; многи од оних које видите долазе само по благослов, али само Бог зна колико успона и падова очекује свакога на путу ка опраштању и спасењу.

– Колико је за духовни напредак важна блискост клирика и мирјана? И како можемо да достигнемо потпуно исцелење душе? – У свако доба треба да будемо спремни за дан кад ћемо дати одговор Спаситељу за сва наша безакоња. А за то треба што пре да се прихватимо духовних трагања и да нађемо свој пут духовног усхођења. Ево, учитељица води малишана за руку у школу, а затим га учи да пише азбуку. Тако је и са свештеницима у цркви. Њихова обавеза је да спуштају благодат на све који су скренули с правог пута. Ево, на хиљаде верника долази у манастире и храмове; једни од њих желе да оставе пиће, други пушење, трећи још неке најразличитије страсти; али ако им свештеник не иде у сусрет да их научи, како да приђу храму они ће скренути с пута не стигавши да учине ни први корак. Они нас, сироти, траже, а ми... – ништа!

Видели сте да је данас на вечерњем нас свештеника било двојица – и читаво море верника! Затим... они остају овде и да преноће, и сутрадан ако је потребно – баш су ревносни... – и не одлазе док не добију онај духовни лек ради којег су превалили толики пут. Ипак, тешко је духовно расти, а здравље – и душевно, и телесно – наћи ћеш само у путиру који држи свештеник. Али, људи треба да буду позвани, потребна је и ревност духовника и љубав. Иначе ћемо остати, неко у заблуди, неко као парализован, неко у смрти и погибељи. Сироти људи живе у стању млаког хришћанства и све то за њих остаје као нешто далеко. И то је све...

– Парафразирајући Марина Предуа може се рећи: „Време је изгубило стрпљење“, - и почињем да се плашим да ће нас смрт затећи неприпремљене – онакве какви јесмо. Оче, да ли имамо још времена да тражимо и нађемо пут ка спасењу?

– Онај ко се свим својим бићем буде уздао у спасење и наоружа се постом, молитвом и подвигом, ко урони у себе, сигурно ће наћи овај пут. Међутим, нажалост, све већи и већи број људи обузима дух противљења и чак видећи својим очима и слушајући својим ушима о толиким страхотама, нипошто не желимо да поверујемо у читаву ту «ђаволштину». И тако се испоставља да пред лице смрти дођемо потпуно неприпремљени. И то је зато што смо навикли да живимо међу људима који су се скаменили од свих ових «техничких достигнућа» са све телевизорима и компјутерима, интернетом и другим безакоњима која нас душевно разбијају.

Сачувај те Боже да користиш интернет ако не узимаш из њега само добре ствари, само знање и информације. У супротном случају све је то таштина. Све то служи као припрема за пакао, припрема за сатану. То је нешто незамисливо: деца гледају разноразне погибељне ствари: како мушкарци полно опште с мушкарцима, мајке са синовима, очеви с кћеркама, браћа међу собом – горе од животиња. То је нешто страшно!

Сва ова таштина нам је дата да би се човечанство пробудило. Требало би да ронимо горке сузе, да се кајемо због свих ових безакоња и страсти који су нас довели на ивицу провалије и да се вратимо на прави пут, бежећи колико нас ноге носе од читаве ове драме у којој живимо.

С великом љубављу и одушевљењем гледам на младе којих у нашим правосланим храмовима има све више и више, али ипак, у њима као да нема онога што нас везује с традицијом... С огромним болом и тугом морам да кажем да су деца, као и старци, погазила традицију. Осећам како ми се кожа јежи кад видим да се све оно што је дивно и богоугодно, одбацује, квари, а онда се потпуно заборавља.

А ми – нас све као да је неко сатанизовао, као да нам је сугерисао да треба да примимо све ово смеће свакодневице. Ех... кад бисте знали како је то стање опасно за наше спасење...

Питате ме за безакоња дец и омладине, а куда сте старце денули? Или мислите да сви старији људи воде исти живот као старци из Центра у Петру Воде? Шта ту уопште да се прича! Причао ми је један верник из Дорне, мој вршњак, да скоро све његове комшије, већ стари људи, даноноћно отворених уста седе испред телевизора, тако чак и једу, падају у искушење због онога што виде, исто тако пију и тону у сан, ставивши флашу под главу уместо јастука. А о молитви – нема ни говора.

Шта ту још да се прича! Тако не можемо да се припремимо за крај. Ако наш хришћанин тако доживљава онај благодатни трепет који нам Бог шаље, нема ни говора о спасењу... Ако не обновимо традицију рађаће се нараштаји којима ће наша мала земља бити све више туђа. И знате какви ће бити ти нараштаји? Биће издресирани тако да не постављају било каква питања и да се слажу са свим што им се каже!

– Огромну радост нам причињавају посете дечјем и старачком дому у Петру Воде. Оче, реците нам нешто о душевном стању Ваших штићеника.

– Заиста, сваки пут кад дођете код наше деце имамо још један повод за радост... Велику радост нам причињавате долазећи из свих кутака земље с лепим жељама да утешите децу; чак ни не знате колико светлости доносите у ову свету обитељ. И знате шта надахњује? То што долазите код деце и стараца – жалосних бића којима је толико потребна љубав. Ми овде имамо свега, зато што људи доносе много више него што је потребно за све нас који ту живимо и за манастирске трошкове. Али знате шта не схватају људи са стране? То да овде, као и свуда међу православцима, постоји велика потреба за великом љубављу. Ево, ви сте дошли, помогли сте, превили сте рану, ублажили сте бол... и ова девојчица, Јована, је то осетила. Чак је хтела да иде да Вас прати кући. Неписано је правило – љубав осећају само људи који су се приближили небеској милости.

Чињеница да треба да застанемо кад видимо да су људи попут нас у невољи, није случајна. Време открива пред нама добро и зло у свету дајући нам могућност да застанемо тамо где смо некоме потребни. Да ли сте видели како се они радују и како осећају људе отворене душе, који воле себи сличне? И то је зато што је темељ друштва увек била породица. Сва деца на свету би требало да расту и да стасавају у традиционалној породици која је позната свима нама. Наш дечји центар је само надомештање хришћанске породице. Наша деца имају маме, тате, баке, али их је овамо довело сиромаштво како би научили да је живот непрестана молитва.

– Оче, рекли сте да у свету обитељ долази много мирјана. Схватам да оних који размишљају о спасењу код нас ипак има више него оних који гину, о којима сте говорили. Ако је тако какви би могли бити степеници молитве у нашем свакодневном духовном усхођењу?

– Светињи се може приступати тек после темељне припреме душе. Не сме се дозволити да прође ниједан дан, а да се човек не упита: «А шта треба да учиним данас?» И тако почиње дан: пре свега, треба прочитати јутарње молитве, за њима увек следи Молебни канон Пресветог Богородици,^[2] у којем има толико дивних места која нам пружају велику утеху и здравље и подстичу човека на покајање. Овај молебан је најлепше молење Мајци Божијој. Свима саветујем да колико могу читају и по две-три катизма с неколико метанија.

Увече сваки добар хришћанин обавља своје правило после чега чита акатист и чини неколико метанија. А најдивније је кад се цела породица окупља на молитву. Разумете, ако деца буду видела да се родитељи моле са свештеним страхом, и сама ће се негде поклонити до појаса, негде до земље и такође се учити молитвеном усхођењу. Знате, најбољи учитељ није ухо, већ око. Дете ради оно што види!

Нека нам помогне Благи Бог и нека нас заштити од свих ових страшних опасности, да нас сва ова техника не гурне на дно провалије, зато што око нас већ превише дувају ветрови несреће и пустоши, предубоко се погружавамо у бесконачну духовну убогост. Остајем при мишљењу да је неко веома заинтересован да нас доведе до стања лутања – до наше коначне душевне погибељи. Молим Бога да нам свима дарује разум и да стекнемо душевно здравље код оних малобројних правих духовника које нам Бог још даје.

– Оче, шта ћете посаветовати онима који мисле да могу да стану између добра и зла, имеђу светлости и таме, или другим речима, да можемо бити прави хришћани наслађујући се истовремено свим радостима живота, иако смо далеки од стрпљења и молитве?

– С Богом се не може цењкати! Ко не преклања своја колена на молитви, неће имати никаквог успеха. Ако се будемо усрдно молили, ако се потрудимо у молитви Бог ће учинити тако да за нас све буде могуће. То треба да чинимо сви: да се молимо Богу како би нам помогао да издржимо све невоље и несреће које се буду обрушавале на нас. Ако желимо да избегнемо невољу наш једини пут је да се научимо стрпљењу и непрестаној молитви. Сви ћемо стећи Бога и оне који у вечности живе у Духу и и Истини.

Реч која треба да се чује у Цркви је следећа: вратимо се учењу подвижника-христоносаца, вратимо се светим оцима Цркве... И нека Вас Бог благослови и нека обасја Ваш пут! Амин.

^[1] Марин Преда (1922–1980) – румунски писац. Он је заједно с Николаеом Ганеом на румунски језик превео роман Ф.М.Достојевског «Зли дуси».

^[2] Канон почиње: «К Богородице приљежно ниње притецем...»

Са руског Марина Тодић

21 / 11 / 2013

Манастир Глоговац

Беху сви из Седамдесет апостола. Последња тројица спомињу се још и на другом месту, и то: Родион 8. априла, Сосипатер 28. априла а Терције 30. октобра. Св. Олимп и Родион беху следбеници апостола Петра; и када Петар пострада, пострадаше и они, јер по заповести Нероновој бише обезглављени. Ераст био најпре економ цркве Јерусалимске, а по том епископ у Панеади Палестинској. Кварт био епископ у Бејруту; много је страдао но многе је и привео вери Христовој. Сосипатер био епископ у Иконији; а Терције био другим епископом у истој тој Иконији. Духовно војеваше, победници бише, и венцима се славе увенчаше.

Тропар (глас 3):

Апостоли свети, молите Милостивога Бога, да опроштај грехова подари душама нашим.

Свети мученик Орест

Из града Тијане у Кападокији. Св. Орест беше хришћанин од рођења и лекар по занимању. Би истјазаван сурово неким опаким кнезом Максимином у време царовања Диоклецијанова. Када га кнез најпре саветоваше, да се одрекне Христа и поклони идолима, одговори Орест: „кад би ти познавао силу Распетога, ти би одбацио лаж идолску и поклонио би се Богу истинитоме”. За то би бијен много, па струган и трзан, па опаљиван врелим гвожђем, па најзад бачен у тамницу, да умре од глади. Седам дана проведе Орест млади без хлеба и воде. Осмог дана поново би изведен пред кнеза, који му поче страшно претити мукама. На то му Орест одговори: „готов сам сваке муке претрпети имајући знамење Господа мога Исуса Христа изображено на срцу моме.” Тада нареди кнез, те му ударише у ноге 20 клинаца гвоздених, па везаше за коња и најурише по трњу и камењу, докле мученик Божји не издахну. На том месту где беше тело Орестово бачено јави се неки човек светао као сунце, па сабра све кости Орестове и пренесе их на једно брдо близу града Тијане, и ту чесно сахрани. Овај дивни светитељ Орест јавио се св. Димитрију Ростовском и показао му све своје ране на телу.

Свети Нон епископ Илиопољски

Беше се прочуо као велики подвижник у Тавенском манастиру у Мисиру, због чега би изабран за епископа 448. год. на епархију Едеску. Доцније пређе на епархију Илиопољску. Овде он обрати 30000 Арапа у веру Христову. По смрти еп. Ива св. Нон поново се врати у Едесу, где остане до смрти, наиме до 471. год. када се и упокоји. По његовим молитвама обраћена у веру Христову знаменита грешница Пелагија, која се после прославила светошћу живота свога (Види 8. октобар).

РАСУЂИВАЊЕ

Пречудни путеви Божјег Промисла показали су се у једном изузетном и чудесном догађају у манастиру Дохијару у време блаженог Неофита, синовца св. Јевтимија. Када по смрти Јевтимијевој Неофит отпоче зидати нову и већу цркву св. Николају чудотворцу, нестаде му средстава, и он се поче молити Богу за помоћ. И Бог му поможе на један чудесан начин. Према Дохијарском манастиру лежи полуострво Лонгос или Сика. На том острву имаше Неофит један омањи метох, близу кога налазио се један кип човечји од камена. На том кипу стајало је написано: „ко мене удари у главу, наћиће много злата”. Многи су ударали кип у главу, но нису ништа нашли. Пошље Неофит неким послом манастирског послушника Василија. Овај Василије једног дана стајао пред статуом и чудио се тајанствености онога натписа. У том сунце се роди; и статуа баци своју сенку према западу. Василије узе камен и удари главу сенке, и ту поче копати, и нађе котао пун златних новаца. Одмах отрчи и јави игуману Неофиту. Игуман одреди тројицу чесних монаха, да иду с Василијем на манастирској лађици и донесу злато. Оду, дакле, ови монаси, натоваре злато на лађицу и пођу обратно. Но кад су били на мору, ђаво им утисне у главу мисао, да се дочепају тог злата сами за себе. И она тројица чесних монаха, прелештени ђаволом, вежу Василија конопом, обесе му камен о врат, и баце га у море. Кад је Василије пао на дно мора, на једанпут му се јаве архангели Михаил и Гаврил као два светла младића, узму га, пренесу у Дохијарску цркву и метну у га у закључану цркву пред царске двери. Сутрадан када монаси уђоше у цркву, нађоше Василија везана где лежи пред олтаром. Игуман га испита и сазна чудесан догађај са њим. У том стигоше и она три монаха, који видевши Василија жива беху као громом поражени. Њих игуман достојно казни, а злато узе и доврши цркву, но не посвети је св. Николи него св. архангелима Михаилу и Гаврилу. Ето зашто се стара Јевтимијева црква у Дохијару назива црква св. Николе, а нова пак св. архангела Михаила и Гаврила.

СОЗЕРЦАЊЕ

Да созерцавам чудесно спасење Павлово од змије (Дела Ап. 27), и то:

1. како Павле зграби грања и баци на огањ;

2. како отровна змија искочи из огња и ухвати му се за руку;

3. како он отресе змију и не би му ништа.

БЕСЕДА

о Једином миру и измиритељу

Јер је он мир наш који обоје састави

уједно (Еф. 2, 14).

Између Израиљаца и незнабожаца зјапио је бездан, који нико од смртних није могао испунити и поравнати. Господ Христос једини могао је то учинити, и Он је то учинио. Оно што је било удаљено Он је приближио и спојио. Чиме? Крвљу Својом. Наиме Својом жртвом Он је заменио све остале жртве. Тиме је Он искупио и Собом заменио сву природу, од које су људи узимали и Богу (односно боговима) на жртву приносили. Једна је жртва довољна и за Израиљце и за незнабошце – то је жртва Христова. Даље, крв животињска делила је Израиљце и незнабошце, и по месту где је приношена, и по божанству коме је приношена, и по врсти животиње која је приношена, и по начину како је приношена. Сада је крв Христова пречиста дошла на место све оне крви, и ова крв Христова уједињава, збратимљава Израиљце и незнабошце. И једни и други постају крвна браћа, као што смо и ми сви верни крвна браћа, због крви Христове, којом се искуписмо од клетве и којом се и сада хранимо. Међустење ограде, која је делила и растављала, Он разори, и састави руке и срца Израиљаца и незнабожаца. Чиме? Тијелом Својијем. То јест: живом истином, ваплоћеном истином у Себи. Сен законска замењивала је истину код Израиљаца а басне код незнабожаца. Обоје то Он удаљи и показа живу истину у телу. И свет виде и обрадова се.

О Господе Исусе Христе, преблаги Искупитељу наш, уједини срца нас верних Твојих. Теби слава а хвала вавек. Амин.

-Препород се данас ипак осећа, баћушка – рекао је Флавијан. – Само, могао би да напредује много брже да ми свештеници, ако смем тако да се изразим, весламо користећи оба весла, а не само једно! Тада би се наш брод кретао, а овако се само врти у круг!

-Зашто тако мислиш, драги оче? – питао је отац Герасим.

-Знам из искуства, а и видим то сваки дан као духовник – одговорио је Флавијан.

Једно весло нам добро ради. Ширење знања о Богу, о Цркви, о духовном животу. Издаје се много добрих књига о светитељима, црквено-историјских романа, појавило се доста добрих аутора, и свештеника и обичних верника.

Данас свако ко пожели да сазна више о православљу, лако може да то учини – да чита књиге и проповеди свештеника, или их слуша на ЦД-у. Снима се много и много православних филмова о светињама, светитељима, и светим местима. Данас није тешко бити теоријски поткован.

-Међутим, друго весло, благодат Светог Духа, не функционише најбоље! Јер, какви начини постоје да се добије благодат? Први је молитва, други је активно и свесно испуњавање заповести о љубави према ближњима и најважније, без којега се ни први ни други услов не могу испунити је свето причешће светим Христовим тајнама! Да ли сам у праву оче?

-Јеси, драги мој Флавијане! – климнуо је старац.

-Управо са тим имамо највећи проблем, са причешћем светим даровима Тела и Крви Христове! Када сам постао верник, почетком осамдесетих, у већини храмова било је уобичајено да се причешће обавља четири пута годишње, у току сваког великог поста, пред празнике, а негде где би настојатељи дозволили, на сам дан празника.

Ако се човек причешћивао у време свих 12 празника, то је деловало као „дубоки духовни живот“, што су, у суштини, радиле само пензионерке. За верника који ради пет дана у недељи није баш тако једноставно постити три до пет дана, па онда доћи у цркву на свеноћно бдење пред причешће, и још ишчитати све молитве и акатисте. А треба се и спремити за исповест и исповедити непосредно пре литургије, или после свеноћног бдења и добити благослов свештеника!

Зато су многи одлагали своје учешће у Тајни причешћа за време Великог поста , када се у храм иде чешће, а и душевно стање прати са већом пажњом.

Када сам крајем осамдесетих година постао свештеник и ускоро добио чин настојатеља у Покровском, у почетку сам се придржавао истог начина причешћивања верника. И тек касније, пратећи процес развоја и напретка духовног живота верника, обратио сам пажњу на директну везу између учесталости причешћивања и степена духовне активности савремених православних хришћана.

Схватио сам да што чешће верник приступа Тајни светог причешћа, све је боље заштићен од свих облика демонских напада и све брже тече процес његовог личног духовног напретка у богоугодном животу по заповестима Јеванђеља.

Након тога сам почео да постепено усмеравам своја духовна чеда да се што чешће причешћују. У почетку сам иим давао благослов да то чине за за све важније празнике, а затим сваке друге недеље. И резултати су ме запањили! Многи од верника који су се редовно и често причешћивали су духовно очврсли, били у мирном и расположеном стању духа, молили се пажљиво и предано, учврстили се у борби са грешним мислима, савладали страсти које су их мучиле годинама.

Тада сам се први пут озбиљно замислио над питањем које раније никада нисам себи постављао, јер сам се од почетка црквене традиције васпитавао у већ устаљеној традицији. Колико често хришћанин треба да приступа Тајни светог причешћа?

Одговор на ово сам почео да тражим у црквеној литератури, у пракси древне Цркве и савременој пракси других православних цркава.

Резултат потраге ме је запањио.

Испоставило се да је већ на Првом апостолском сабору у Јерусалиму 51. Године од рођења Христовог било установљено да хришћанин који је присуствовао Светој литургији, који је слушао Јеванђеље, а који се затим није причестио, треба да буде одлучен од Цркве! Али зашто су апостоли смислили ово сурово правило?

И тада ми је синуло: сва унутрашња логика и смисао божанствене литургије није у пуком присуству, већ у причешћу! Јер, рецимо, када нас блиски пријатељ, или рођак позове на празничну трпезу, ми долазимо и седамо за сто управо зато да би пробали послужена јела, а не да бисмо само седели и гледали како други једу!

А на литургији се ради о трпези коју нам је спремио сам Господ, на којој нам Он предаје своје Тело и Крв да бисмо исцелили своје душе и тела и достигли живот вечни! И ако наше одбијање да пробамо послужење које нам је спремио домаћин може да га увреди, колика тек треба да је велика увреда коју наносимо самом Господу, одбијајући да се сјединимо са Њим у тајни Евхаристије, када нас Он сам призива: „Са страхом Божијим, вером и љубављу приступите! Примите, једите, ово је Тело моје... Пијте од ње сви, ово је Крв моја... која се за вас и за многе пролива за опроштење грехова!“

Док се у нашим храмовима често дешава да свештеник, који изађе испред олтара са светом чашом у рукама и проглашава:“ Са стархом Божијим и вером приступите!“ не може да нађе ни једног верника који би приступио, и ако се у храму у том тренутку налази велики број људи!

По унутрашњој логици тајне причешћа следи да сваки хришћанин, ако на њега није наложена епитимија, не само да може, већ мора да се причести на свакој литургији на којој је присутан. Према томе, за вернике који раде пет дана у недељи, требало би да буде уобичајено да се причешћују сваке недељне литургије! А ако неко од њих има могућност да посети још и празнично богослужење, које пада на радни дан, такав верник се може причестити и за празник! Да ли сам у праву оче?

-Јеси Флавијане, драги јеси – потврдио је отац Герасим, климајући главом.

-У том случају поставља се питање - наставио је Флавијан – како да се савремени верник који је почео да се причешћује сваке недеље спрема за причешће? У свим православним приручницима постоји правило за за припрему за свето причешће, установљено у осамнаестом веку , за оне које се причешћују једном годишње, за Велики пост: припрема траје три до пет дана, која укључује скромну исхрану и уздржавање од супружничког општења, обавезну исповест пре причешћа и ишчитавање три канона са акатистом и „Последовања светом причешћу“.

Верник који ради, може једном, или неколико пута годишње да нађе времена за такву припрему, али ако почне да живи по правилима Евхаристије, како то следи из споменуте логике тајне причешћа, тј. да се причешћује сваке недеље и за време празника, сав његов световни и породични живот ће се претворити у расуло, јер ће морати да пости практично целе године!

А још обавезна исповест пре причешћа!

Опет, ако верник приступа тајнама покајања и причешћа ретко, тада је ова неопходност очигледна. Али, ако он живи стабилним црквеним животом, стално води рачуна о мислима и не чини озбиљне грехове, такав верник понекад баш треба да се помучи да би се сетио бар неког сагрешењакоје би могао да исповеди, стојећи поред аналоја са крсто и Јеванђељем, само да би над њим прочитали опраштајућу молитву и допустили му да се причести.

На тај начин долази до скрнављења тајне покајања! Оно се из чина који прочишћава душу претвара у још једну формалност!

Апостол Павле пише у посланици Корићанима: „Нека човек испитује себе и нека на тај начин једе од хлеба овог и пије из чаше ове“. То јест, хришћанин је сам исцелитељ своје душе, исцелитељ који се ослања на савест и Божије заповести.

И савремени грчки богослов архимандрит Данило Аеракис каже: „Ако верник има благослов од духовника да се причешћује често (сваке недеље), нека онда истражује своју савест. Ако у њој не увиди тежа сагрешења, нека се онда почне припремати за божанствено причешће, и нема потребе да се исповеда пре сваког причешћа“.

То јест, исповест пред причешће не треба да буде пука формалност, већ све зависи од самог верника и благослова духовника.

Тада сам почео да размишљам, ми свештеници се причешћујемо сваке Божанствене литургије које служимо, исповедамо се када осетимо душевну потребу, онолико често колико сами пожелимо, постимо само средом, петком и за дугачке постове. Зашто онда говоримо верницима да поступају другачије, ако ми сами тако не чинимо?

Да ли због тога постајемо налик онима, о којима је Христос говорио:“Тешко вама, безбожници и фарисеји, лицемери, који затварате Царство Небеско људима, јер ни сами не улазите, а не пуштате ни друге“?

По чему се ми, свештеници, заправо разликујемо од обичних верника? Са правом да учимо у цркви и влашћу да служимо на богослужењима снагом божанствене благодати, која нам је дата на рукоположењу! И то је све! По свему осталом нисмо ни мало светији од остатка људи, а поготово не толико да допуштамо себи оно, што не допуштамо другима!

Заинтересовала ме је пракса причешћивања у другим православним Црквама, конкретно у Грчкој Цркви и видео сам да благочестиви верници у Грчкој могу да се причешћују сваке недеље, а да се исповедају смо кад их на то наведе савест. Посте средом , петком и за велике постове, пред причешће посте само један дан. Исто тако поступа и већина Срба, Бугара и верника у другим православним Црквама.

Тада сам почео да тражим одговоре на своја питања о узајамној вези исповести, поста и причешћа и о учесталости примања светих тајни код светих отаца од стране верника. Господ ми је послао једно дивно истраживање на ту тему – књигу преподобног Никодима Светогорца и светитеља Макарија Коринтског под називом „Душекорисна књига о непрестаном причешћу светим тајнама Христовим“, у којој су ови светитељи писали да је често причешће неопходно за хришћанина који жели да има благодатни живот у Христу.

Притом, у свом истражибвању преподобни Никодим и светитељ Макарије ослањају се на мишљење тако великих духовних ауторитета као што су Јован Златоусти, Василије Велики, Григорије Богослов, Кирил Александријски, Симеон Солунски, Николај Кавасила, Јефрем Сирин и много других богоносних отаца, који сви као један тврде да се треба што чешће причешћивати у цркви.

Учврстивши своју убеђеност по овом питању, затражио сам благослов свог епархијског архијереја да одржим говор на ову тему на епархијском духовном сабору. И шта се десило!? После мог прилично сталоженог и мирног наступа уследила је бура емоција! Многи превасходно млади свештеници суме подржавали, али је и не мали број отаца заузео и изричито супротну позицију, доводећи аргументе од: „Због честог причешћа верници губе поштовање према светињи“ до: „Ти оче, превише тражиш, да нећеш можда и да будеш народни светитељ?“

-А како је владика реаговао на твој говор? – упитао је отац Герасим.

-Задивљујуће мирно – одговорио је Флавијан. – Владика је одслушао сва мишљења, а онда објавио: „Оци! Све док ово питање не буде проучено од стране Свештеног Синода и док не будемо добили препоруку патријарха, свима вама дајем свој благослов да учесталост причешћа у вашим храмовима одредите у складу са сопственом савешћу! Не одбијајте оне који би желели да се чешће причешћују, али свакако, не терајте вернике да то раде на силу. Обраћајте пажњу на спремност конкретног човека да приступи светињи Тела и Крви. Исто тако и са исповешћу. Одредите сами коме је она неопходна пре причешћа, а ко може да се причести и без исповедања, јер ви то треба да знате боље од верника. Осим тога, препоручујем вам да се сви упознате са делима на које се позива отац Флавијан у свом говору, можда ће неко од вас наћи нешто корисно за себе!“ За сада су тако одлучили.

-Па могу рећи да имате мудрог владику – рекао је старац.

-Јесте, мудар је, оче! Већ је стар, страдао је у верским прогонима, седео је у логорима и према свим свештеницима се лепо односи...

- Али, шта си желео да ме питаш, драги Флавијане? – отац Герасим је подигао главу.

- Брину ме одређене мисли, оче. Можда није требало да дижем сву ову буну, само сам посвађао свештенике, а многе довео у искушење. Још су ме, непосредно пре овог путовања позвали из суседне епархије и замолили да говорим о истој теми на неком духовном семинару...

Можда би било боље да мирно седим у свом Покровском, служим и исповедам како ми савест говори и да не истичем своје мишљење пред тако великом публиком?

-Па није баш тако – насмешио се старац. – Нећемо, ваљда, да градимо мало Царство Божије у твом селу, а други ће сами некако да се снађу! Зар да цело тело буде болесно, а ми лечимо само мали прст?

Не, оче! Протерај те мисли, оне долазе од злога. Христос се није бојао рећи: „Не доносим вам мир, него мач!? А ни апостоли се нису бојали да проповедају „Христа распетог, за Јевреје искушење, а за Хелене безумље“ и да постану искушење за некога! Зато се и ти, драги мој оче, немој бојати, да ће неко пасти у искушење због тебе, већ се клони тога да оћутиш тамо где се не сме ћутати, јер се ћутањем издаје Бог!

Ти си у праву, без причешћа Телом и Крвљу Христовом тело Цркве не може да постоји, као и било које биће са нарушеним крвотоком. Овде, на Светој Гори, већина монаха се причешћује четири пута недељно, а неки и чешће. Сада је такво време да ако се хришћани често не причешћују, неће моћи да се супроставе непријатељу-ђаволу, који ће све више нападати Христове овце, осећајући да се ближи крај његове власти. Његови напади биће још јачи.

Зато ми, Христови ратници, треба да се својим оружјем које му је Христос доделио – молитвом, речју или пастирским служењем , не штедећи себе, бори, не осврћући се на то да ли због нас неко пада у искушење!

Бори се ти, оче! Призивај црквена чеда да се што више приближе Христу и Његовим светим тајнама, колико год будеш могао! Ево, Љоша ће ти помоћи, је ли тако Љошенка? – старац је окренуо главу у моју страну.

-Да, оче! Како ме благословите! – готово да сам поскочио од изненађења.

- Ти, Љошенка, запамти добро све ово, о чему сам причао са твојим баћушком, кад ти је Господ већ дао да све то чујеш, а после можеш и записати...

Извор: Књига Протојереј Александар Торик „Флавијан – успињање“ ; Издавач Бард-Фин, Београд 2013.

и Романов, Бања Лука 2013. Превод: Полина Миливојевић

Извор: Видовдан

Свети мученик Јарон с дружином

Рођен у граду Тијани кападокијској од добре и благочестиве мајке Стратонике, која беше слепа. Беше Јерон врло ревносан хришћанин и са великом синовском љубављу служаше слепој мајци својој Стратоники. Из та два разлога не хтеде ићи у војску, него истуче и отера оне, који беху послати да га узму. Јер жао беше Јерону оставити своју беспомоћну слепу мајку, и јер тешко му беше и помислити, да ће као војник бити принуђен, да се клања и жртвоприноси идолима. Најзад би Јерон ухваћен и са још неким хришћанима одведен пред кнеза у град Мелитину. Када беху на путу, једне ноћи јави се неко Јерону у белом оделу и рече му: „ево, Јероне, јављам ти спасење: нећеш војевати за цара земаљскога, него ћеш за Цара небесног подвиг свршити и скоро к Њему прећи да примиш од Њега чест и славу.” И од те вести испуни се срце Јероново радости неисказане. Кад стигоше у Мелитину, беху сви бачени у тамницу. Ту Јерон с великим жаром утврђиваше у вери све затворене, молећи их да нико не отпадне но сви да драговољно предаду телеса своја на муке и смрт за Христа. Пред кнезом сви једногласно изјавише веру у Христа Господа, само један рођак Јеронов, по имену Виктор, отпаде од вере. Јерону би одсечена рука, по том би шибан и различно мучен, док најзад не би, заједно са осталима, мачем посечен. Идући на губилиште њих 33 мученика певаху псалам: Блажени непорочни на путу ходећи по закону Господњем. Да споменемо и по имену ове чесне мученике, чија су имена уписана у Књигу Живота: Исихије, Никандр, Атанасије, Мамант, Варахије, Калиник, Теоген, Никон, Лонгин, Теодор, Валерије, Ксант, Теодул, Калимах, Евгеније, Теодот, Острихије, Епифаније, Максимијан, Дулкитије, Клавдијан, Теофил, Гигантије, Доротеј, Теодор, Кастрихије, Аникит, Темелије, Евтихије, Иларион, Лиодот и Амонит. Неки Хрисант откупи одсечену главу Јеронову и чесно је сахрани, а доцније над њом подиже цркву у име св. Јерона. А одсечена рука мученикова би однесена његовој слепој мајци. Пострада св. Јерон са дружином 298. год., и пређе у славу Христову.

Тропар (глас 4):

Мученици Твоји Господе, у страдању своме су примили непропадљиви венац, од Тебе Бога нашега, јер имајући помоћ Твоју мучитеље победише, а разорише и немоћну дрскост демона: Њиховим молитвама спаси душе наше.

Света мученица Тесалоникија са Авктом и Таврионом

Ова девица беше кћи некога жреца идолског Клеона, човека богата и охола. Због вере у Христа отац је истера из куће и из града. Два чесна грађанина, Авкт и Таврион, укореше Клеона због нечовечног понашања према кћери, због чега их Клеон оптужи као хришћане. И бише љуто мучени и за Христа посечени. По том Тесалоникија би мучена и убијена. Пострадаше у Македонском граду Амфипољу, према садашњој Кавали. И тако се ови мученици удостојише царства бесмртнога чесним страдањем својим.

Преподобни Лазар Галасијски

Стуб од светлости јавио се над кућом, где се он родно. Из свог села Магнезије отишао у Јерусалим на поклоњење светињама, и тамо се замонашио у манастиру св. Саве Освештаног. После 10 година настанио се на гори Галасијској, и подвизавао се на столпу као столпник: Чудотворац за живота и по смрти. Велико уважење према њему имао цар Константин Мономах. У старости преселио се Лазар свети у вечност, крајем XI столећа.

Тропар (глас 8):

Непресталним молитвама и потоцима суза стуб си оросио, и уздасима из дубине душе умножио си великим трудом своје таланте, свима дајући опроштај грехова, преподобни оче наш Лазаре, моли се Христу Богу да спасе душе наше.

РАСУЂИВАЊЕ

Има у животу тренутака одлучних, од којих човеку зависи вечни живот или вечна смрт. Ми не знамо, кад је за нас тај одлучни тренутак дошао – можда је он већ данас приспео – због чега морамо стражити непрестано. Са св. Јероном беше ухапшен и неки његов рођак Виктор. Уочи дана мучења убоја се Виктор предстојећих мука, па оде надзорнику тамничком, и умоли га да избрише његово име из списка оптужених, и да га пусти, обећавши му за то дати земљу своју. Надзорник га избриса и пусти. Но враћајући се дома Виктор изненадно умре, – умре природном смрћу истовремено кад и св. Јерон са дружином на мукама за Христа. И тако Виктор пропусти улудо одлучан тренутак, изгуби земљу своју, изгуби пријатеље своје, и изгуби оба живота, земаљски и небески. А Јерон у том одлучном тренутку доби све. – О тело Викторово нико се није грабио, док су се о тело Јероново многи грабили. Када хришћани потражише од кнеза главу Јеронову, кнез потражи за њу онолико злата, колико је тешка. Хрисантије неки, богат и благочестив, плати толико злата за чесну главу мученикову. Антоније и Матронијан пак скрише од кнеза одсечену руку Јерона светога и однеше је Јероновој слепој мајци Стратоники. Узе мајка руку сина свога и горко ридаше: „о љубезни сине мој, ја те родих цела, а сад само један део тебе имам!”

СОЗЕРЦАЊЕ

Да созерцавам опаку силу духа злог над оним који Њему служе (Дела Ап. 19), и то:

1. како седам Јевреја покушаше да и они, слично Павлу изгоне духове из људи за добит;

2. како им зли дух одговори: Исуса познајем, и Павла знам, али ви ко сте?

3. како човек са злим духом скочи на њих и хтеде их удавити.

БЕСЕДА

о тамним путовима човечанства пре и мимо Христа

Негда ходисте по вијеку овога

свијета, по књазу власти ваздушне,

по духу који сад дејствује у синовима

противљења (Еф. 2, 2).

То је све један исти пут – пут у пропаст. По вијеку овога свијета значи по стремљењу греховном; и о књазу власти ваздушне значи по вољи старешине оних демона, који у ваздуху обитавају: по духу који сад дејствује у синовима противљења значи, да тако како сад живе богопротивници и богоборци живљаху сви људи пре Христовог доласка, па и они којима апостол пише посланицу. Каква је то власт ваздушна, браћо? То је чин злих духова, који се налазе у непрестаном колебању у ваздуху. Они чине ваздух тлетворним, и они заустављају душе умрлих које узлазе к небу. Они саблажњавају дух човеков на свако зло; они га драже на сваки грех; не приморавају јер на то немају силе – него само саблажњавају и драже. На незнабошце они су дејствовали јаче и непосредније него на народ Израиљски. На незнабошце пали су били као рој мува на лешину, а на Израиљ дејствовали су издалека саблажњавајући и дражећи. Јер су стајали даље од Израиља због имена Божјег, које је ту чувано и изговарано. Христос Господ их је све разбио, и ишчупао им отровну жаоку, тако да су они остали само као празна страшила, као бедне непостојане сенке, које ишчезавају намах при помену имена Христова или при знамењу крста Христова.

О Господе Исусе, војводо наш и ослободитељу наш, помози нам живети у слободи Твојој. Теби слава и хвала вавек. Амин.