Трипостасни Бог је своју творачку силу пројавио најпре у стварању духовног света. Он је из ничега створио сва ду­ховна бића, обдаривши их по своме премудром благовољењу животом и духовно моралним особинама. Створена да буду извршиоци и весници воље Божје, ова су духовна бића на­звана анђели. А назив анђео (άγγελος) име је не природе не­го дужности, и значи: гласник, весник.[1] У Светом Откривењу на неким местима реч „анђео“ употребљава се у преносном смислу и означава људе које је Бог бирао за веснике своје воље у свету.[2] Ово изједначавање анђела и људи по називу потекло је због исте службе коју анђели и Божји изабраници врше међу људима. Али, било би погрешно на том основу изједначавати анђеле и људе по природи и бићу, јер Свето Писмо, у већини случајева и у главноме, под именом анђела разуме бића своје врсте, која се разликују и од Бога и од људи својом посебном природом и постојањем, својом самосталном личношћу и својствима.

Да су анђели заиста посебна бића и личности, сведочи нам Свето Откривење на разне начине. У самом почетку Библије износи се како Бог поставља херувима са пламеним мачем пред врата Едема да чува пут ка дрвету живота,[3] што јасно показује да је херувим самостално биће, посебна личност, која свесно и драговољно испуњује вољу Божју. Анђели изводе Лота из Содома.[4] Патријарх Јаков види анђеле како силазе и узлазе по лествицама које стоје на земљи, а врхом додирују небо где Господ Бог стоји.[5] Овим се анђели јасно разликују од Бога и од људи као нека међубића, нижа од Бога а виша од човека. У књизи Јова анђели се називају синовима Божјим који кличу од радости када Бог ствара зве­зде[6] и који свагда претстају Господу кад год Он то зажели,[7]али у којима Бог, и поред тога што су Му тако блиски, налази недостатке своје врсте.[8] Све то показује анђеле као самостална бића, као слободне личности, које имају свој посебни начин постојања и живота.

У Светом Откривењу налази се читав низ сведочанстава о јављањима анђела као стварних, личних бића, која посредују између Бога и људи. Тако, пророк Давид види анђела Господња где по заповести Божјој мори народ;[9] анђео Го­сподњи јавља се пророку Илији и даје му упутства поводом болести цара Охозије;[10] пророк Исаија види шестокрилне се­рафиме где окружују престо Господа Саваота славећи Га, од којих један слеће к њему и жаром се дотиче уста његових говорећи му: Ево, ово се дотаче уста твојих, и безакоње твоје узе се, и грех твој очисти се;[11] пророк Језекиљ види многооке херувиме, који видовито прате сва догађања у васељени;[12] пророку Данилу се неколико пута јавља арханђео Гаврил и открива му будућу судбину његовог народа;[13] пророку Захарији се у неколико махова јавља анђео Господњи и саопштава му вољу Божју.[14] На стварности оваквих јављања анђела људима у Откривењу и заснована је вера људи у анђеле као лична бића и Божје веснике.

Новозаветно Откривење нарочито изобилује појавама анђела и сведочанствима о њима. У историји новозаветног човечанства анђели учествују од самог почетка па све до апокалиптичког завршетка. Ту су измешани анђели са људима као браћа по вери, љубави и нади. Нови Завет се отвара јављањем арханђела Гаврила Захарији са вешћу да ће жена његова, нероткиња Јелисавета, родити сина — Јована Претечу,[15] и јављањем истога Арханђела светој Деви Марији са благовешћу да ће родити Спаситеља света.[16] Приликом Спаситељевог рођења у Витлејему јавља се мноштво анђела који славослове новорођеног Богомладенца.[17] Анђео се неколико пута јавља у сну праведном Јосифу, дајући му потребна упутства.[18] Анђели се јављају и служе Господу Исусу у пустињи пошто је победно кушача.[19] У Гетсиманском врту анђео се јавља Спаситељу и крепи Га.[20] Анђео одваљује камен са гроба Спаситељева.[21] Анђео први објављује Мироносицама благовест да је Господ васкрсао.[22] При Спасовом вазнесењу анђели се јављају Апостолима и објашњавају им тајну вазнесења и другог доласка Спаситељевог.[23] Анђели учествују у животу младе Цркве: анђео се јавља и ослобађа Апостоле тамнице;[24] анђео упућује Корнилија на пут спасења;[25] анђео се јавља апостолу Петру у тамници и изводи га из ње;[26] анђео удара првог црквоборца Ирода који умире изједен од црва;[27] анђео се јавља апостолу Павлу и објављује да му ваља путовати у Рим пред ћесара.[28] Апокалипсис сав припада њиховим јављањима и дејствима.[29] Све ово очигледно показује да су анђели самостална бића и чудесне личности које учествују у целокупном новозаветном домостроју спасења, извршујући вољу Божју као посланици Божји.

Новозаветно Откривење обилује не само јављањима светих Анђела, него и учењем о анђелима. Једно се другим потврђује, разјашњује, допуњује. Сам Спаситељ, објашњавајући причу о кукољу, говори о анђелима као бићима реалним, не мање реалним и очигледним него што је реалан и очигледан Син Човечји, свет, синови царства и синови зла.[30] Својим учењем Господ саветује да не презиру ниједног од малих који, вером у Њега, стреме у Царство небеско, јер анђели њихови на небесима једнако гледају лице Оца небескога.[31] То значи да су анђели не само самостална, лична бића, него и да су веома блиски Богу и имају велику вредност пред Њим. О томе говоре и Спаситељеве речи људима: Всякъ, иже аще исповесть мя предъ человеки, и Сынъ человеческiй исповесть его предъ ангелы Божiими; а отверпйся мене предъ человеки, отверженъ будетъ предъ ангелы Божiими.[32] Неотступно и увек верни Господу Христу са Њим ће доћи „и сви свети Анђели“ приликом другог доласка његовог у слави.[33] Одговарајући садукејима који су одрицали постојање анђела[34] Господ Исус не само потврђује да анђели постоје, него показује и начин на који постоје: Въ воскресенiе бо ни женятся, ни посягаютъ, но яко ангели Божiи на небеси суть.[35] Када пламени ученик употребљава нож да заштити свог божанског Учитеља, Спаситељ осуђује његов поступак речима: Мислиш ли ти да ја не могу сад умолити Она свога да ми пошање више од дванаест легиона анђела?[36] Све ове речи о светим анђелима Спаситељ не би ни изговорио када анђели не би постојали као бића самостална, лична, света и блиска Богу.

Христоносни Апостоли уче што и Господ о постојању светих Анђела. Апостол Павле заклиње свога ученика Тимотеја да се нелицемерно држи светог учења, и то га заклшье пред Богом и Господом Исусом Христом и избранима његовим анђелима.[37] Анђели с неба гледају све шта се дешава са хришћанима у свету.[38] У Цркви Христовој анђели се уче истој божанској мудрости којој и људи.[39] Они су увек на служби Богу,[40] и Црква их је препуна.[41] Апостол Петар јасно разликује Пророке и Апостоле од Анђела.[42]

Ово богооткривено учење Црква је увек брижљиво чу­вала и од старине у својим символима исповедала веру у Бога као Творца духовног, невидљивог света. Тако се у древном символу јерусалимске (а слично и у символима антиохиске, кесариске и кипарске) цркве вели: „Верујем у једнога Бога Творца неба и земље, свега видљивога и невидљивога.“ Та општа вера нашла је свој израз у првом члану васељенског Никејоцариградског Символа вере, и тиме је занавек сакционисана једином, светом, саборном и апостолском Црквом. Одлуком VII Васељенског сабора да се, упоредо са светим иконама Спаситеља и Светитеља, имају побожно поштовати и свете иконе светих Анђела, Црква је још једном на саборски начин исповедила и потврдила васељенску веру своју у постојање бестелесних анђела као бића стварних, личних, самосталних и светих.

2. Анђели нису ни у ком смислу самоникла и самобитна бића, него је њих створио Бог као и сва створења.

Свето Откривење јасно сведочи да све што постаде — Богом постаде,[43] следствено и анђели. Осим тога у Старом Завету се изрично говори да је Бог створио анђеле. Јездра се обраћа Богу речима: Ти си сам Господ једини, Ти си створио небо и небеса . под небесима и сву војску њихову, земљу и све што је на њој, мора и све што је у њима, и Ти оживљаваш све, и војска небеска Теби се клања.[44] Да се овде под војском небеском разумеју анђели види се из контекста (Лк. 2, 13), где се анђели називају војницима небеским. Апостол Павле јасно сведочи да је анђеле створио вечни Син Божји: кроз Њега би саздано све што је на небу и што је на земљи, видљиво и невидљиво, били Престоли, или Господства, или Поглаварства, или Вла­сти: све се кроза Њ иза Њ сазда.[45]

Док Свето Откривење јасно учи да је Бог створио анђеле, дотле у њему није јасно кад су створени. Судећи по већ наведеном месту из књиге о Јову где се вели да су Анђели клицали од радости кад је Господ створио звезде,[46] и на основу свега реченога о првобитном небу, као и на основу библиске повести о кушању првих људи у рају од змије, односно палог духа,[47] што претпоставља да је свет духова пре тога постојао и да се у њему већ био десио неки морални преврат који се завршио отпадништвом од Бога неких духо­ва, — мора се закључити да је Бог створио анђеле пре материјалног света. Богонадахнути тумачи божанског Откривења: свети Златоуст, свети Григорије Богослов и свети Дамаскин уче да је Бог створио анђеле пре материјалног, видљивог света.[48] А молитвена мисао Цркве каже да су анђели „тваремъ начатокъ.“[49]

3. Природа анђела је бестелесна, духовна, јер су они духови (τά πνεύματα).[50] „Желиш да знаш, пита блажени Августин, име природе анђелове? Ево њега: дух. Желиш да знаш његову дужност? Ево ње: анђео. По бићу своме он је дух, а по дужности анђео“.[51] Као духови анђели су невидљиви, разумни, слободни, бесмртни, бестрасни. Све ове особине чине да се природа анђела не може изразити категоријама људске мисли и речи, те у ствари „само Творац зна облик и дефиницију (το είδος και τον δρον) анђелске суштине“.[52] Пошто су анђели савршеније природе од људске, то ми не можемо са тачношћу (μετά ακριβείας) знати шта су они по природи.[53]

О духовности природе анђела Свето Откривење гово­ри и на посредан начин називајући их невидљивима (τά αόρατα),[54] тј. недосежнима за наша чула. По учењу Отаца анђели када се и по вољи Божјој јављају достојним људима, јављају се не онакви какви су по себи у својој невидљивој суштини, него у неком преображеном облику (έν μετα­σχηματισμό)), у каквом би их људи могли видети.[55] Ма да су анђели духовна створења, ипак се њихова духовност мо­ра разликовати од духовности бића Божјег, јер је духовност Божја апсолутна, бескрајна, безгранична, а анђелска је релативна, коначна, ограничена. На то, у извесном смислу, указује свето Откривење када вели да Бог и у анђела својих налази недостатке.[56] Свети Оци и Учитељи Цркве слажу се у мишљењу дасу анђели бића релативно духовна, бестеле­сна. Када неки од њих говоре о телесности анђела, они под њом разумеју: или најфинија тела, светловидна и етирна, која немају ништа заједничко са материјалном телесношћу, или нарочити облик постојања, или просторну ограниченост. С друге стране, они Оци који заступају потпуну бестелесност анђела, кад је сравњују са бестелесношћу Божјом, налазе за потребно да јој припишу извесну вештаственост. То схватање свети Дамаскин овако формулише: „Анђео је биће разумно, слободно, бестелесно (ασώματος)… Бестелесним и невештаственим (άϋλος) назива се у сравњењу са нама, јер у сравњењу са Богом, јединим несравњивим, све изгледа грубо и вештаствено (παχΰ τε και ΰλικον); једино је Божанство истински невештаствено и бестелесно.“[57]

Иако су анђели бестелесни, духовни, ипак су ограничени у просторном погледу, јер свудаприсутност припада једино Богу. На такву ограниченост и несвудаприсутност анђелску указује Свето Откривење када изображава анђеле како силазе с неба на земљу или узлазе са земље на небо,[58] што показује да они не могу истовремено бити и на небу и на земљи. Они се находе тамо где дејствују, јер су и они на известан начин ограничени местом (circumscripti loco).[59] Анђели су ограничени (περίγραπτοι), вели свети Дамаскин, јер када се находе на небу, њих нема на земљи, а када их Бог шаље на земљу, они не остају на небу, и не могу у исто време бити и дејствовати и овде и тамо. Пошто су они умови (νόες), то се находе у местима мисленим (έν νοητοΐς τόποις), и нису ограничени на телесан начин (ού σωματικως περιγραφόμενοι). Они не узимају на себе облик на телесан начин (σωματικώς), нити се простиру у три димензије, него духовно (νοητως) присуствују и дејствују тамо где им је наређено, при чему их ништа не може спречити: ни зидови, ни врата, ни катанци, ни печати.[60]

С обзиром на будућност анђели су бесмртни, тј. не могу умрети,[61] али им та бесмртност припада не по природи, већ по дару и благодати Божјој, јер све што има почетак по при­роди мора имати и крај.[62]

Анђели су савршенији од људи[63] и по природи, и по уму, и по вољи, и по моћи, и по сили.[64] Али пошто су они бића саздана и ограничена, то и њихово духовно развиће и усавршавање има својих граница. „Сви су Анђели створени Бо­гом кроз Логоса и освећењем од Духа Светога достигли савршенство, учествујући у светости и благодати по вредно­сти и чину.“[65] Анђели постоје вољом Оца, ушли су у биће дејством Сина, и усавршили се присуством Духа.[66] Освећење и усавршавање анђела подвиг је у коме они учествују свим бићем својим: и вољом, и умом, и осећањем. „Савршенство анђела је освећење, и истрајност у њему.“[67] Они имају освећење не из саме суштине своје, него од Духа Светога, и послушношћу остају у њему.[68] Они су се, дејством благодати Светога Духа, толико усавршили и утврдили у добру и светости, да су постали неподвижни на зло. „Отъ Святаго Духа освящаеми Ангелстiи Собори, на зло пребываютъ недвижимы, еже къ первому благому восхожденiю обожаеми.“[69] Анђели су сада непокретни на зло не по природи (ού φύσει), него по благодати (άλλα χάριτι) и по својој привржености једино добру.[70]

Непокретни на зло дејством благодати Божје и својом љубављу према божанском добру, добри Анђели су вавек свети и светли.[71] Али они су свети и светли по дару Божјем, а не самостално и независно. Они су највернији поседници и преноситељи светости и светлости Божје. „Анђели су, по речи светог Дамаскина, другостепене светлости (φωτά δευτέρα), умне, које своје светљење добијају од првобитне и беспочетне Светлости.“[72] Анђели, као φωτά δευτέρα, осветљавани пречистом Светлошћу, примају то озаренье, по ме­ри природе своје и чина; они су тако упили и утиснули у себе Добро, да су постали другостепене светлости, те могу просветљавати (φωτίζειν) и друге изливањем и предавањем Прве Светлости.[73] Не грешити — припада Богу, а и Анђелима због њихове близине Богу[74] коју су они искористили да се добровольно утврде у добру за вавек. Бог је Светлост највиша, неприступачна, неизречна; а друга светлост (δεύτερον φως) је Анђео, нека врста отицања Прве Светлости (του πρώτου φως απορροή τις) и заједничарење, који добија светљење приврженошћу и послушношћу Првој Светлости.[75] Анђели су прва бића од Бога и око Бога; они први пију од Прве Светлости, и просветљавани речју исти­не сами су светлост и одблесци савршене Светлости (τελείου φωτός απαυγάσματα).[76] Они гледају Бога лице у лице, созерцавају вечну истину, схватају у Логосу законе и принципе твари, и имају удела у божанској вечности.[77] Све то указује на њихову неисказану радост, блаженство и савршенство.

Поред свега таквог савршенства Анђели су ипак бескрајно далеко од тога да се њихово савршенство ма у ком погледу може поредити са Божјим савршенством. Савршен­ство је њихово савршенство твари, и у границама сазданих твари. Тако, на ограниченост њиховог савршенства указује Свето Откривење када тврди, да нико (значи: ни анђели) осим Духа Божјег не зна дубине Божје,[78] да анђели не знају будућност која је једино Богу извесна,[79] не знају потпуно тајну искупљења у коју желе завирити,[80] па не знају ни помисли срца људских.[81] Они својом сопственом силом не могу ни чудеса творити, јер је Бог творяй чудеса единъ.[82] Бог и у њима налази извесне недостаткею[83] Проникнута овом богооткривеном истином свети Оци уче да Анђели, при свој својој умности, која је много виша од људске, не знају нити могу знати природу Божанства.[84] Свесни недокучивости Божје природе, Анђели крилима заклањају лица своја славећи Господа Саваота, јер највиши степен мудрости производи највиши степей страхопоштовања и побожности.[85] Анђели созерцавају Бога уколико им је то могуће (κατά το έφικτόν αύτοΐς), и тиме се хране.[86] Упоређени са човеком, Анђели су далеко савршенији од њега; упоређени са Богом, они се показују ограничени и несавршени, јер су твар, и јер се савршенством својим, ма како оно било велико, крећу у границама своје богоздане природе.[87]

4. Анђелски свет је по броју неизбројив. Свето Откривење сведочи о томе. Пророк Данил говори о хиљадама хиљада анђела[88]; свети тајновидац Јован у Откривењу види анђеле чији је број неисказано велики[89]; сам Спаситељ говори о легионима анђела[90]; Еванђелист Лука говори о мноштву небеских анђела који славослове новорођеног Богомладенца[91]; апостол Павле вели да се верни сједињују кроз Цркву са безброј анђела (μυριάσιν αγγέλων)[92]; други долазак Господа Христа на земљу биће праћен непрегледним мноштвом светих Анђела.[93]

Свети Оци сматрају да је блажена војска светих Анђела безбројна, и мноштво бестелесних Сила бескрајно, те су бројеви које ми употребљавамо малени да означе њихово безбројно мноштво. „Редови небеских бића не могу се избројати. Многе су блажене војске надсветских духова; оне премашују немоћну и уску меру наших материјалних бројева“[94]. Анђела је тако много, да они превазилазе сваки број.[95]

5. Анђели се разликују и деле међу собом по савршенству и чину. Свето Откривење јасно говори о тој разлици и подели међу њима. Када апостол Павле хоће тачније одреди шта је све Јединородни Син Божји створио на небу, он вели: Темъ создана быша всяческая, яже на небеси…, аще престоли, аще господствiя, аще начала, аще власти.[96] Осим ова четири степена Свето Откривење разликује још пет степена небеске јерархије: Серафиме,[97] Херувиме,[98] Силе,[99] Арханђеле[100] и Анђеле.[101]

Исповедајући ову богооткривену истину о подели и ра­злици међу светим Анђелима, Црква их кроз свете Оце дели на три чина, а сваки чин на три реда. Таква је подела изражена у древном црквеном спису „О небеској јерархији“, који се приписује светом Дионисију Ареопагиту. Ту се небеске Силе, с обзиром на савршенство природе и близине Тросунчаном Божанству, деле на три јерархије (iεράρχιαι), и свака јерархија на три лика (χόροι). Вишу јерархију (έπάρχιαι) сачињавају: Серафими, Херувими, Престоли; средњу јерархију (μεσάρχιαι): Господства, Силе, Власти; нижу јерархију (ύπάρχιαι): Начела, Арханђели, Анђели. Виша јерархија добија светлост од Тросунчаног Господа, средња је добија од више, а нижа од средње.[102] То бива „саобразно њиховој природи и чину“ (κατά την άναλογίαν της φύσεως και της τάξεως)[103].

„Анђели се разликују један од другога светлошћу и положајем (τω φωτισμό) και τή στάσει), било да њихова светлост зависи од њиховог положаја, или да њихов положај зависи од њихове светлости; и они просветљавају један другога (αλλ­ήλους φωτίζοντες), јер превазилазе једни друге чином или природом.

Јасно је да виши Анђели предају светлост и зна­ње нижима“.[104]

Учећи увек тако о светим Анђелима Црква је на V Васељенском сабору осудила Оригеново мишљење,[105] по коме су сви бестелесни духови саздани потпуно једнаки по природи, и првобитно нису били подељени на степене, него се то десило када је један известан број њихов пао и отпао од Бога.[106]

6. Анђели живе на небу, и имају један посао: да славе Бога и служе Његовој божанској вољи.[107] Свето Откривење показује то и доказује. Свети боговидац Исаија види Сера­фиме како круже око престола Божјег кличући: Святъ, Святъ, Святъ Господь Саваотъ; исполнь вся земля славы Его[108]; христољубљени Јован, погружен у апокалиптичке визије, сведочи како небеске Силе покоя не имутъ день и нощь, глаголюще: Святъ, Святъ, Святъ Господь Богъ Вседержи­тель, иже бе, и сый и грядый.[109] Пророк Данило види где Ветхiй деньми седи на престолу небеском, тысяща тысящь (Анђела) служаху Ему, и тьмы темъ предстояху Ему.[110] Сам Спаситељ изјављује да Анђели выну видятъ лице Отца небеснаго[111], и непрестано испуњују вољу Божју и на небу и на земљи, служећи на тај начин остварењу Божјег плана о свету и човеку.[112] Анђели су моћни, вели свети Дамаскин, и готови на извршење Божје воље, и по својственој им брзини одмах се појављују тамо где им божански миг нареди.[113]

Напомене:

[1] ср. Ориген, Contra Cels. V, 4; св. Иларије, De Trinit. V, 22; блаж. Авгу­стин, Serm. 1 in Psalm. 103, n. 15.

[2] Мал. 2, 7; 3, 1; Мт. 11, 10; Мк. 1, 2; Лк. 7, 27; 9, 52; 2 Дневн. 36, 15; Apej 1, 13; Апок. 1, 20; 2, 1. 8. 12. 18; 3, 1. 7. 14.

[3] 1 Мојс. 3, 24.

[4] 1 Мојс. 19, 1. 15.

[5] 1 Мојс. 28, 12-13.

[6] Јов. 38, 7.

[7] Јов. 1, 6; 2, 1.

[8] Јов. 4, 18.

[9] 2 Цар. 24, 16-17.

[10] 4 Цар. 1, 3 и 15.

[11] Ис. 6, 27.

[12] Језек. 10, 1-22.

[13] Дан. 8, 16; 9, 21.

[14] Захар. 1, 9-19; 2, 3; 3, 36; 4, 1-5.

[15] Лк. 1, 11-20.

[16] Лк. 1, 26-38.

[17] Лк. 2, 9-13.

[18] Мт. 1, 20; 2, 13. 19.

[19] Мт. 4, 11.

[20] Лк. 22, 43.

[21] Мт. 28, 2.

[22] Мт. 28, 57; Мк. 16, 58; Лк. 24, 48; Јн. 20, 12.

[23] Д. А. 1, 10. 11.

[24] Д. А. 5, 19-20.

[25] Д. А. 10, 3.

[26] Д. А. 12,7-11.

[27] Д. А. 12, 23.

[28] Д. А. 27, 23.

[29] Апок. 7, 1. 2. 11; 8, 2. 3. 6. 7. 8. 10. 12; 9, 1; 10, 1. 7. 8; 15, 1. 6; 16, 25. 10.12. 17; 17. 1, 7; 18, 12; 20, 1 и т. д.

[30] Мт. 13, 37-41.

[31] Мт. 18, 10.

[32] Лк. 12, 8-9.

[33] Мт. 25, 31; Лк. 9, 26.

[34] Д. А. 23, 8.

[35] Мт. 22, 30.

[36] Мт. 26, 53.

[37] 1 Тм. 5, 21.

[38] 1 Кор. 4, 9.

[39] Еф. 3, 10.

[40] Јевр. 1, 14; 1 Петр. 3, 22.

[41] Јевр. 12, 22-23.

[42] 1 Петр. 1, 22.

[43] Јн. 1, 3; Рм. 11, 36; Јевр. 3, 4; Εφ. 3, 9; Апок. 4, 11.

[44] Немиј. 9, 6.

[45] Кол. 1, 16.

[46] Јов. 38, 7.

[47] 1 Мојс. 3, 1-19.

[48] Св. Ј. Златоуст, Ad Stagyrium Ι, 2; In Genes. hom. 22, 2; Ad eos qui scandalizati sunt liber, с 7; св. Григорије Богослов, Orat. 38, 9; 45, 5; св. J. Дамаскин,De fid. II, 3.

[49] Канонъ Безплотнымъ, песнь а.

[50] Јевр. 1, 14; ср. Мт. 22, 30.

[51] Serm. 1 in Psalm 103. n. 15.

[52] Св. J. Дамаскин, De fid. II, 3; col. 865 В.

[53] Св. J. Златоуст, De incomprehens. Contra anom. Serm. V, 3; ср. св. Дионисије Ареопагит, De coel. hier. с. VI.

[54] Кол. 1, 16.

[55] Св. J. Дамаскин, De fid. Η, 3; col. 869 А; св. J. Златоуст, In Genes. hom.22, 2; De consubstant. Contra anom. Serm. VII, 6.

[56] Јов. 4, 28.

[57] De fid. II, 3; col. 865 В. 868 А; ср. св. Амвросије, De Abraham. 2, 8.

[58] Дан. 9, 21. 23; 8, 15; 1 Mojc. 28, 12; Јн. 1, 51; Лк. 1, 26. 38; Мт. 28, 2; Лк.2, 15; 22, 43.

[59] Св. Григорије Велики, Moral. II, 2; In Evangel. hom. X, 1.

[60] Св. Ј. Дамаскин. De fid. II, 3; col. 860 АВ.

[61] Лк. 20, 36.

[62] Св. J. Дамаскин, De fid. II, 3; col. 868 С; ср. св. Григор. Богослов, Orat. 29, 13.

[63] Пс. 8, 57; Јевр. 2, 7.

[64] 2 Петр. 2, 11; Пс. 102,20.

[65] Св. Ј. Дамаскин, De fid. II. 3; col. 869 А. У Канону Безплотнымъ вели се: Словомъ твоимъ ипостаснымъ, Господи, ангельское естество содeлалъ еси,освятивъ же божественымъ Духомъ, Троицу богословити научилъ еси, Боже,во вики (пeснь в).

[66] Св. Василије Велики, De Spir. Sancto, с. 16, n. 38.

[67] ib.

[68] Св. J. Дамаскин, II, 3; col. 869 В.

[69] Канонъ святымъ Ангеломъ, пeснь д, въ понедeльникъ утра, Гласъ s, Октоихъ.

[70] Св. Јован Дамаскин, De fid. II, 3; col. 872 В; ср. св. Григорије Богослов,Orat. 41. 11; 38, 9; св. Григорије Велики пише: Пошто су Анђели смирено изабрали љубав према Ономе који их је саздао, то су овом неизменљивошћу побе­дили у себи саму изменљивост своју „ (Moral. XXVI, 6, 11). Ср. блаж. Авгу­стин. Enchirid. 57; De civit. Dei, XI, 13.

[71] 2 Кор. 11, 14.

[72] Св. J. Дамаскин, De fid. II, 3; col. 868 В. У служби Безплотнымъ силама вели се: Безплотнiи Ангели, Божiю престолу предстоящiи, и отонудными свътлостьми облиставаеми и свeтолитiи вeчно аяюще, и свeти бывающе вторiи, Христу молитеся… (стриха, Гласъ а).

[73] Св. Григорије Богослов, Orat. 28, 31; Р. gr. t. 36, col. 72 В; ср. св. Дионисије Ареопагит, De coel. hier. с. IV, 2; с. V; с. X, 2.

[74] Св. Григ. Богослов, Orat. 40, 7; t. 36, col. 365 ВС.

[75] Он, Orat, 40, 5; цол. 364 Б.

[76] Он. Orat. 6, 12; т. 35, цол. 737 Б.

[77] Блаж. Августин, De civit. Dei, IX, 22; XXII, 29, 1; De Genes. ad litt. VIII, 45, De Trinit… IV, 22.

[78] 1 Кор. 2, 11.

[79] Мк. 13, 32.

[80] Еф. 2, 10; 1 Петр. 1. 12; ср. св. Јован Златоуст, In Joan. hom. 1, 2.

[81] 3 Цар. 8, 39; Јерем. 17, 9; 1 Кор. 2, 11.

[82] Пс. 71, 18.

[83] Јов. 4, 18.

[84] Св. Василије Велики, De Spir. Sancto, 38; св. Григорије Ниски, De orat.domin. 4; св. J. Златоуст, De

incomprehens. Contra anom. Serm. I, 6.

[85] Св. Ј. Златоуст, De incomprehens. Contra anom. Serm. IV, 1.

[86] Св. Ј. Дамаскин, De fid. II, 3; col. 872 B.

[87] ср. св. Златоуст, De incomprehens. Contra anom. Serm. V, 3.

[88] Дан. 7. 9-10.

[89] Апок. 5, 11.

[90] Мт. 26, 53.

[91] Лк. 2, 13.

[92] Јевр. 12, 22.

[93] Јуд. 14.

[94] Св. Дионисије Ареопаг. De coel. hier. с. 14; ср. св. Атанасије Велики Contra arian. Orat. II, 27; св. J. Златоуст, De incomprehens. Contra anom. Serm. II, 4.

[95] Св. Јован Златоуст, In Genes. hom. 3, 6.

[96] Кол. 1. 16; ср. Еф. 1, 21; 3, 10; Кол. 2, 10.

[97] Ис. 6, 2.

[98] 1 Мојс. 3, 24; 2 Мојс. 25, 18-22; Језек. 9, 3; 10, 1-20; 41, 18. 20. 25; Пс.79,2; 17, 11; 98, 1; Ис. 37, 16.

[99] Еф. 1, 21; Рм. 8, 38; 1 Петр. 3, 22.

[100] Јуд. 9; 1 Сол. 4, 16.

[101] Рм. 8, 38; 1 Петр. 3, 22.

[102] De coel. hier. IV, 3; VI, 2; VII, 2; VIII, 2; IX, 2; Χ, 1; ср. св. J. Дамаскин,De fid. II, 3; св. Григорије Богослов, Orat, 28, 31; Orat, 38, 9; св. Атанасије Вел., Ad Serap. Epist. I, 13 и 17; Epist. II, 4; Epist. III, 3; св. J. Златоуст, De incomprehens. Contra anom. Serm. IV, 4; св. Игњатије Богоносац, Epist. ad Trall. с 5; св. Иринеј, Contra haer. II, 30, 3. 6; Ориген, De princip. I, 5; Contra Cels. VI, 30; св. Василије Вел., Contra Eunom. III, 2; св. Григорије Ниски, Contra Eunom. VII, 5;св. Кирил Јерусалимски, Catech. XI, 11; VI, 4; блаж. Августин, Enchirid. с. 57, п.15; св. Григорије Велики, In Evang. lib. II, hom. 34, 7; Moral. 32, 48.

[103] Св. Григорије Богослов, Orat, 28, 31; Р. gr. t. 36, col. 72 В; ср. св. Кирил Јерусалим., Catech. VII, 11.

[104] Св. Дамаскин, De fid. II, 3; col. 881 С – 872 А. У Св. Писму налазимо инека посебна имена анђелска као: Михаил = ко је као Бог (Дан. 12, 1; Јуд. 9; Апок. 12, 7), Рафаил = помоћ Божја, лек Божји (Тов. 3, 16; 12, 15), Гаврил = сила Божја (Дан. 8, 16; Лк. 1, 19). Урил = светлост, огањ Божји (3 Јездр. 4, 1. 5;5, 20), Салатиил = молитва Богу (3 Јездр. 5, 16). Нема сумње да ова имена одговарају извесним нарочитим особинама дотичних Анђела.

[105] Origen, De princip. II, 9, 5 i 6; III, 5, 5; I, 8, 1.

[106] V Вас. сабор, прав. 2 и 14.

[107] Св. Јован Дамаскин, De fid. II, 3; col. 872 С.

[108] Ис. 6, 3; ср. Језек. 3, 12; Пс. 148, 2.

[109] Апок. 4, 8; ср. 7, 11-12.

[110] Дан. 7, 9. 10.

[111] Мт. 18, 10.

[112] Јевр. 1, 14; Д. А. 5, 19; 7, 58. 66; Мт. 4, 11; 25, 31; 28, 2. 57; 13, 39-42.49; Лк. 22, 43; 2, 14; Гал. 3, 19; Еф. 1, 21; 1 Петр. 3, 22; Јн. 5, 4; 1, 51; Пс. 33, 8;Апок. 7, 1. 2; 16, 5; 14, 18.

[113] De fid. II, 3; col. 872 Α.

Преузето из књиге Преподобни Јустин Ћелијски – Догматика Православне Цркве I, Београд 2003.

СПЦ

Замисао духовног очинста је постојала још у Старом Завету, иако је она пре свега дар Оваплоћене Речи Божје. Господ наш нам је открио Бога Оца и Његову безграничну очинску љубав. Нико није достојан да се назове оцем, уколико не дела у складу са јединственим очинством Светога Бога (Еф. 3, 15).[1] Можда је потребо схватити речи: "Оцем не називајте никога на земљи, јер је један Отац ваш на небесима" (Мт. 23). Сви људи немају исти степен свештенства, али епископи и презвитери свештенослуже ( = литургишу) у Цркви јединствену свештенорадњу Христову (Канон Евхаристије).

Један је, дакле, Отац небески, и један је свештеник - Исус Христос. Исти тај Господ Исус напаса своје ученике као њихов духовни отац. Он их саветује, теши, укорева, мотри на њихове духовне потребе, припрема их за дело апостолства, чини их послушнима када га жалосте, води их спасењу.

Свети Апостоли су вернима постављали не само управитеље него и духовне оце. Овде ћемо донети познате речи Апостола Павла:

"Ако и имате много учитеља у Христу, немате много отаца, јер вас ја родих у Христу Исусу" (1Кор, 4, 15).

"Дечице моја, коју опет с муком рађам, док се Христос не уобличи у вама" (Гал. 4, 19).

"Дан и ноћ не престајах учећи са сузама свакога од вас" (ДА 20, 31).

Све посланице великог Апостола, а не само пастирске, изражавају пастирски и очински однос апостола према хришћанима, што се у посланицама и изражава. Другачије речено, он је у својим апостолским посланицама изражавао своје старање ( = бригу) као духовни отац оних који су их примали.

У складу са духом Новог Завета, благодат духовног очинства се предаје заједно са благодаћу свештенства. Прво епископи а за њима и презвитери, примају ову благодат. Нешто је другачије у монаштву, где се не само свештеници, него и прости монаси удостохјавају овое благодати. Монаси напуштају свет да би живели савршеним хришћанским животом и због тога имају већу потребу за духовним руковођењем од стране духовних отаца.

Као што телесни отац телесно рађа своју децу, помаже их и храни да би одрасла, тако и духовни отац у Господу рађа своја чада, духовно их храни светим Тајнама, божанским речима и духовним саветима, све док не одрасту и док не достигну "висину раста мере Христове" (Еф. 4, 13).

Духовни отац има послање попут новог Мојсија, да води своје стадо из ропства - египатских страсти - у слободу, у земљу обећану - у бстрашће и обожење.

Свети Некатрије је у наше доба обновио благодат духовног очинства следујући Господу, Светим Апостолима и Светим Оцима. Није претерано, ако Светог Нектарија опишемо као савршеног духовног оца оних који су у монаштву а посебно онх који су живели у манстиру Свете Тројице. Срећа је да се сачувало доста од његових писама монахињама. У тим писмима се види његова светоотачка мисао и његова брига за душе оних који смирено монахују.

Изучавање ових писама изазива дивљење и чуђење због узвишене светости Светог, али и због његовог светог пастирског руковођења.

Не би могао Свети Некатрије да буде истинити духовни отац, да сам није био сједињен са Тројичним Богом. Како би могао некоме да да божанску благодат, ако је сам не би имао. Како би могао да за Бога рађа духовни децу, ако сам неби био претходно рођен за Бога? Како каже Свети Григорије Палама: "Само они који су обожени и који су боговидци заиста учествују ( = заједничаре) у Богу. А они који не учествују немају ни шта да предају. Они не могу да науче ономе чему сами нису претходно научени. Ни сам живот ни животворење није створена енергија" (О Божанском просветљењу, ГПС, стр 151).

Имајући јединство са Светом Тројицом у свом животу, Свети је имао и савршену љубав према људима и посебно према својим монахињама. Обављање духовног очинства претпоставља саможртвовање и свакодневну жртву и предавање читавог постојања духовног оца својим духовним чадима. Према Светом Јовану Лествичнику: "то је непрекидно давање, душевно давање, и још више приближавање свакоме" (Реч Пастиру) и "Пастир истинити све даје за оне које љуби, ради љубави се Пастир и разапео" (Реч Пастиру).

Сваки духовни отац је дужан да бидије и да се жртвује за своје стадо, а нарочито пастир киновије ( = општежића) који пребива са својим монасима дању и ноћу, са њима се заједно подвизава и са њима страда, у њиховим неизбежним борбама против страсти, против света и против ђавола.

Свети Некатрије је, ради неколицине једва писмених жена које су заволеле монаштво, оставио своје боравиште у Атини, своје архијерејство и своје проповедање, као и своје бављење богословским списатељством, и посветио се њиховом напасању. Оваква одлука Светог Некатрија је произишла из његовог поштовања према монаштву као путу који води ка хришћанском савршенству. Она је такође произишла из његове љубави која је следовала Христу, али и од његове дубоке смирености, којом је такође следовао смирењу Господа Исуса.

Ово смирење се види на многим местима у његовим писмима. Он је много пута тражио мишљење и суд од оних који су су још искушавали у монаштву. Он је тражио њихова мишљења по многим питањима која су се тицала његовог манастира. Такође је тражио и њихове молитве. Благодарио им је и за најмања добра која су му чинили, а благодарно је примао и критике које су му упућивали. Ово се тако види у сладећем наводу који се тиче старца Пахомија: "О заповестима Старца Пахомија, сматрам да оне важе за нас. Благодарио сам страцу Пахомију за писма која је послао и због његовог старања о мени, пошто сам неутврђен у духовном знању, како сам и раније говорио и како сам исповедио. Онако како сам чуо, тако сам вам и послао његове савете, што самтрам да је била моја обавеза. Говорим вам, са свим мојим незнањем које сам исповедио оцу Пахомију, да оно што сте примили у његовим писмима треба да држите као ктиторски типик, а оно што вам ја пишем као савет. О осталом ћу вам говорити када вас видим. Ти, преподобна Ксенијо, можеш да мало смањиш молитву на бројаницама".

Очинска љубав Светог није се завршавала на духовном руковођењу оних који монахују. Он се старао о свим њиховим потребама. Мудри јерарх се старао и о њиховој исхрани, и о њиховој одећи и о њиховом здравстваном стању, о њиховом рукодељу, о њиховој економиј /манстирској/, о њиховом врту, о њиховим рођацима који су посећивали манастир. Касније је напустио управљање Ризаријумом и настанио се у Манастиру где је поправљао њихову обућу.

Овде доносимо нешто карактеристично о бризи Светог. Он пише:

"Ако неко има каквх проблема нака ми слободно пише. Ако вам је хладно, пишите вам да пошаљем нешто мало од онога што имам. Послаћу вам и животне намирнице" (Писмо, 10).

"Жао ми је због Касијанине расе. Како није пазила на дужину?" (Писмо 26, стр. 82).

"Послало сам вам два висока свећњака и десет лампица, све очишћено. Такође вам шаљем и једну кутију кафе и другу пуну шећера, да то имате као малу утеху" (Писмо 16, стр. 65).

Важно је приметити да је Свети Некатрије, иако је у младости само три дана провео у манастиру, спознао циљ и границе монаштва, тако да је из искуства говорио о монашким борбама.

О кандидаткињама ( = искушеницама) за монаштво пише:

"Сетих се ових одређења монаштва: Прво: самоосуђивање. На овај начин се одсеца сопствена воља и долази се до потчињавања ( = послушности). Друго: стрпљење и смирење и оно што следује из ових врлина. И треће: пажња и расуђивање" (Писмо 75, стр. 160).

Али поред овога монах је дужан да се успне ка већем савршенству и ка већој висини. Он треба тајински да живи у Христу који га води ка обожењу:

"... дужност је монаха да непрестано тражи Лице Божије и да буде жедан Њега и да има љубави према Њему и да се од Њега непрестано подучава. Потребно је да монах само ово има у своме срцу као жртву и свети принос, чист и савршен у љубави. Он истински живи не себи него Господу, а Господ га мистично посећује и мистично се открива очима његове душе, као што благодаћу Христовом прима предукус будућег гледања Лица Господњег" (Писмо 44, стр. 118).

"Тражите свагда Господа али у срцима вашим а не изван њега, а када Га нађете, чувајте Га са страхом и дрхтањем, као што то чине Херувими и Серафими, јер је срце ваше постало престо Божји. Али да бисте нашли Господа, смирите се до крајности пред Њим, јер се Господ не даје онима који су уздигнутог срца, а љуби и посећује оне који су смирени у срцу, како је и сам рекао: "погледаћу, али на оне који су смирени и мирни и који држе реч моју" (Писмо 39, стр. 98).

Свети Некатрије, имајући просветљење Духом Светим, био је украшен са две особине које су неопходне духовном оцу. Прозорљивошћу и расуђивањем. Са овом првом благодаћу могуће је распознати дубину људске душе а да се то иначе ( = спољашње) не види.

Тако је на пример, монахињи која је осећала мржњу према игуманији Ксенији, писао:

"Лукави је у тебе ставио мржњу према твојој сестри Ксенији, према твојој сетри и мајци, да би тако уништио твоје добо насторјење према њој и да би га преобратио у мржњу. Схвати да је твоје срце у дубини одбацило љубав и доброту Ксенијину, јер жаво жели да те погуби тако што ћеш осуђивати Ксенију. А жалост коју осећаш јесте последица тога што ти имаш добро срце које жели да одбаци ту страну ( = ину) мржњу и тај страни осећај, али не успевајући у томе тугује. Он /ђаво/ ствара сву несрећу стања у коме се налазиш. Он то чини да би уништио сву твоју радост и љубав и да би помутио наш мир. Али имај храбрости и не губи наду, јер је Бог са нама. Бог не жели ничију пропаст и погибељ. Потребно је, међутим, да знаш да је неопходно да се и ти потрудиш, јер си преварена помислима и остављањем ( = занемаривањем) молитве. Не треба да допустиш помислима да овладају тобом, нити треба да дозволиш да се у твом срцу јави антипатија. Од срца се молим за тебе. (Писмо 31, стр. 88-89).

Расуђивање Светог такође је чудесно. Имајући дар расуђивања био је онај који "враћа здравље и одстрањује недуге" (уп. Јован Лествичник, Беседа 103).

Свети Петар Дамаскин је укратко описао шта је то расуђивање. "Јер светлост расуђивања показује све оно што је у некоме ( = што је нечија карактеристика): његову пажњу, рукодеље, вештину, крепост, знање, узраст, снагу, немоћ, намере, жеље, настојања, незнање, телесне могућности и слабости, здравље и недуге, начин, место, веру, настројење, циљ, образовање, природну разборитост, брзину, спорост, и томе слично" (Добротољубље, стр. 66-67).

Свети Некатрије је имао дар расуђивања онако како га је описао Свети Петар Дамаскин, тако да се о монахињама старао у складу са њиховим телесним могућностима и немоћима, у складу са њиховим годинама, у складу са њиховим душевним стањем, у складу са њиховим позивом, у складу са оним што су донеле (= примиле) из света. У киновији ( = општежићу) Светог Нектарија, једној правој православној киновији, борбе, циљ, жеља су били заједнички, али људске личности нису укалупљиване ( = уједначаване).

Тако он, на пример, саветује монахиње да не одлазе ван манастира него да више заволе исихију ( = тиховање) (Писмо 9, стр. 48). Међутим, искушеници Касијани саветује да посети своје рођаке, "пошто се бојимо, каже, да је носталгија коју осећаш можда узрок свих ових тужних стања, те стога желим да те тога ослободим" (Писмо 32, стр. 90).

Он је такође саветује да на вечерњем остане само мало, да се не би уморила преко мере (Писмо 98, стр. 191). Такође саветује болешљиве монахиње да не једу само једноличну храну током поста, али да и након богослужења читају одређене катизме из псалтира. Превелико подвизавање не одговара женама као мушкарцима, пошто оне имају осетљивији организам.

Свети се жалостио када су монахиње због искушења или пада западале у жалост, неутешност и превелику тугу. Он их је охрабривао да не губе наду, него да се надају на Господа, који ће им на концу подати победу ( Писмо 72, стр. 68 и писмо 21, стр. 76). Он жели да монахиње имају духовну радост (писмо 72, стр. 156 и писмо 74, стр. 158).

Добар пример расуђивања Светог јесу његови савети игуманији Ксенији:

"Саветујем ти да се не предајеш великим жалостима, јер то у многоме растужује срца сестара. Твоја награда биће велика, ако своје сетсринство будеш мудро водила. Ово ти саветујем јер и ја то има као начело свога живота. Желим да то и ученице имају за своје начело. Када твоје срце уздрхти за сваку сестру, и када оне од тебе приме добар духовни савет, тада можеш бити сигурна да си пронашла Бога, ако су за то потребе дуге молитве и велики пост.

Знај да је твој положај, положај духовне мајке... Као старешина манастира, живи не за себе него за своје сестринство, а живећи за своје сетсринство живећеш за Бога. Нека Бог прихвати оваква твој живот ако какву жртву.

Изгледа да ти ово пишем неким тајанственим гласом који је покренуо моју руку, јер сам ја желео да ти напишем само неколико речи, а ети исписах четири стране" (Писмо 99, стр. 193).

И на другим местима у својим писмима свети беседи имајући сазнање с више: "Да Дух није покренуо ум мј, било би прекасно и немогуће да вам било шта напишем и неби ни имао шта да вам пишем" (Писмо 10, стр. 50).

Смирени Свети Нектарије је сматрао да је неопходно да пише веродостојно:

"Када сам преузео своје обавезе као духовни отац, будно сам пазио и желео да сазнам да ћете се увек старати да извшавате своје обавезе, ви који сте примили и који носите монашко име".

Искушенику је потребно да његов духовни отац чује о његовим тешкоћама у монашком животу, и да му са сигурношћу каже шта је воља Божја. Ово ће му помоћи да војује без премишљања и ослободиће се онога што умара његову душу и отежава му борбу. Само, међутим, они духовни оци који су у овоме искусни и проверени могу тако да говоре.

Недремљива је била духовна пажња Светог којом је водио монахиње ка савршеном хришћанском животу.

Углавном их је водио подучавањем али им је помагао кад год би се нашле у искушењу или паду.

Најважнији моменат у подучавању његових монахиња заузимале су божанске речи. Писао им је ради радости њихове и помињао их је на литургијама које је служио широм атинске митрополије. Његов циљ је био да се успну на више степенике врлина и љубави.

"Задобијте љубав. Саврешена љубав доноси савршенство вере и наде. Свагда иштите од Бога љубав, и тако ћете задобити пуноћу осталих добара и врлина. Љубите да бисте били љубљени. Примите љубав да бисте љубављу просијали. Дајте Богу сво своје срце, да бисте остали у љубави, а остајући у љубави Божијој и Бог остаје у вама" (Писмо 116, стр. 224).

Није, међутим, свака љубав љубав у Христу. Сам Свети је исповедао да љуби монахе Христа ради и тражио је да и они њега љубе Христа ради. Веома се жалостио када би видео неки други вид љубави који је поробио душу неке монахиње. Као мудри пастир, свети се старао да их увек приводи Женику. Душе - невесте које му је поверио Женик Христос, водио је једино ка Њему. Тражио је послушност и поштивање своје личности, али је увек избегавао да га на било који начин идолизирају.

Колико само сви пастири могу да се науче на примеру Светог Некатрија?

Такође је саветовао своје монахиње да међусобно имају љубави Христа ради, далеко од сваког телесног порива који би могао да упрља њихову свету љубав у Христу" (Писмо 61, стр. 142).

Пример његовог светоотачког деловања било је и његово настојање да монахињи Ксенији, коју је за то припремао, преда дужност духовне мајке сестара. Као што у мушким манастирима игуман треба да буде духовни отац монаха, тако је и у женским манастирима духовна мајка игуманија. Она треба да расуђује о помислима, да духовно води монахиње и уопште да духовно руководи сестринством.

Присуство духовника-исповедника је од помоћи игуманији.

Свети Некатрија је сваког тренутка пазио на своје монахиње. Понекад је волео да им говори на начин на који је то чинио Свети Симеон Нови Богослов: "Примили смо две науке, имамо ужитак у покајању, страдање и бил свакодневно код нас изазивају сузе" (Писмо 3, 12).

Свети Оче наш Нектарије, прослављамо те не само ради светости твога живота, због твог светог Архијерејства, због твог богословског доприноса, због твог педагошког рада у школи Раизари, него и као савршеног духовног оца, што нам је уетха и пример.

Заступај пред небеским жртвеником, где си сада, нашу свету Парвославну Цркву, једину Свету, Саборну и Апостолску Цркву Христову, у којој је благодаћу Божијом утврђена највиша служба духовног очинства.

Нека сви искушеници и сви духовни оци следују твој пример, као што си се ти трудио да следујеш Спаситељу нашем Исусу Христу.

Превод са грчког језика: презвитер мр Александар Ђаковац

СПЦ

Архимандрит Јустин (Пирву) је познати румунски духовник који је доживео преко 90 година. Рођен је 10. фебруара 1919. године у Њамецком срезу. Са 17 година је дошао у манастир Дуреу. Похађао је три богословске средње школе: у манастиру Черника и у градовима Римнику-Вилча и Роман. Монашки постриг је примио 1940. године и три године касније био је рукоположен за јеромонаха. После Другог светског рата наставио је школовање у Романској средњој школи коју је завршио 1948. године. Тада су га ухапсиле комунистичке власти и осудиле на 12 година затвора «због политичких погледа». Своју казну отац Јустин је издржавао у затворима који су се одликовали крајње суровим условима за живот затовреника (Сучава, Векерешт, Жилава, Герла, Периправа и Ајуд). Кад је 1960. године истекла његова казна отац Јустин је осуђен на још четири године затвора због тога што се није одрекао вере. Изашавши на слободу 1964. године отац је био приморан да се запосли као радник на шумском добру.

Јеромонах Јустин је 1966. године примљен у братство манастира Секу и осам година је овде имао послушање духовника. Затим је премештен у манастир Бистрица – са забраном да напушта манастирску порту; овде је под будним надзором провео 15 година: од 1974. године до свргавања комунистичког режима 1989. године. По милости Божијој оцу Јустину је 1976. године било дозвољено да посети Свети Атон.

С падом комунистичког режима 70-годишњи јеромонах Јустин се вратио у манастир Секу са жељом да остатак свог живота посвети животу у молитви и отшелништву. Међутим, послат је у село Петру Воде у Њамецком срезу где је основао манастир у име архангела Михаила и Гаврила посвећан румунским мученицима пострадалим у комунистичким тамницама.

На извесној удаљености од манастира отац Јустин је основао женски скит који је касније претворен у манастир Пресвете Богородице. Такође су отворени дом стараца, дечји дом и болница од којих је касније настао добротворни комплекс «Петру Воде». Отац је 2003. године покренуо часопис «Глас монаха» («Glasul Monahilor»), а 2008. године је по његовом благослову почео да излази часопис „Ставови“ («Atitudini»). Отац Јустин је такође руководио духовним животом неколиких скитова.

2006. године је за старешину манастира постављен јеромонах Лаврентије Карп (Лучиан), а отац Јустин је постао главни духовник обитељи. Отац Јустин (Пирву) је 2008. године унапређен у звање архимандрита. И после упокојења ужива огромну љубав и поштовање у целој Румунији.

Пажњи читалаца нудимо беседу оца Јустина с дописником румунског издања «Crestinortodox».

На заласку нежног сунца који као да је био напојен мирисима измирне и црногорице Бог ме је довео у манастир Петру Воде у келију великог духовника – оца Јустина (Пирвуа). Окренувши ка мени своје лице – лице светог човека које зрачи дивном светлошћу старац ме је слушао и притом ме је невидљиво тешио. Затим је почео да говори о деци о којој обитељ Петру Воде води духовну и материјалну бригу. Отац има шта да нам каже о спасењу, па је своје мисли љубазно поделио с нама.

– Величина Божанске благодати се не може изразити речима. Ипак бих желела да чујем од Вас, оче, како гледате на човечанство, како гледате на породицу у овим тешким временима која су нас сад задесила.

– Ако немамо корен који нас чврсто држи за олтар вере, наравно, можемо скренути с пута, али ће нам сила молитве и нада на утеху Духа Светог омогућити да јасно видимо светлост Свете Тројице. Времена у којима живимо су врло немирна, као што сте добро казали, али свима треба да показујемо пут ка спасењу, чак и ако није свима надомак руке. Увек сам говорио да живимо у веку лажи и обмане и како време пролази то се само потврђује: није остало више ничег истинског. Видимо потпуно обезличавање људског бића. Код нас долазе људи са свих страна и ја видим колико се много разликују; и чудим се како поред свих оних искушења која се обрушавају на нас ови јадни људи уопште имају снаге. Али они верују и вера их теши и покрива. У сваком случају, треба да знате: ма какве биле разлике међу људима, ако не растемо духовно, ми пропадамо, нисмо укорењени како треба.

Многи ме питају да ли се умарам. Не, не умарам се, зато што веома волим то свагдашње и слатко ишчекивање на попришту духовништва. Истина је да не желе сви да устану и крену степеницама спасења; многи од оних које видите долазе само по благослов, али само Бог зна колико успона и падова очекује свакога на путу ка опраштању и спасењу.

– Колико је за духовни напредак важна блискост клирика и мирјана? И како можемо да достигнемо потпуно исцелење душе? – У свако доба треба да будемо спремни за дан кад ћемо дати одговор Спаситељу за сва наша безакоња. А за то треба што пре да се прихватимо духовних трагања и да нађемо свој пут духовног усхођења. Ево, учитељица води малишана за руку у школу, а затим га учи да пише азбуку. Тако је и са свештеницима у цркви. Њихова обавеза је да спуштају благодат на све који су скренули с правог пута. Ево, на хиљаде верника долази у манастире и храмове; једни од њих желе да оставе пиће, други пушење, трећи још неке најразличитије страсти; али ако им свештеник не иде у сусрет да их научи, како да приђу храму они ће скренути с пута не стигавши да учине ни први корак. Они нас, сироти, траже, а ми... – ништа!

Видели сте да је данас на вечерњем нас свештеника било двојица – и читаво море верника! Затим... они остају овде и да преноће, и сутрадан ако је потребно – баш су ревносни... – и не одлазе док не добију онај духовни лек ради којег су превалили толики пут. Ипак, тешко је духовно расти, а здравље – и душевно, и телесно – наћи ћеш само у путиру који држи свештеник. Али, људи треба да буду позвани, потребна је и ревност духовника и љубав. Иначе ћемо остати, неко у заблуди, неко као парализован, неко у смрти и погибељи. Сироти људи живе у стању млаког хришћанства и све то за њих остаје као нешто далеко. И то је све...

– Парафразирајући Марина Предуа може се рећи: „Време је изгубило стрпљење“, - и почињем да се плашим да ће нас смрт затећи неприпремљене – онакве какви јесмо. Оче, да ли имамо још времена да тражимо и нађемо пут ка спасењу?

– Онај ко се свим својим бићем буде уздао у спасење и наоружа се постом, молитвом и подвигом, ко урони у себе, сигурно ће наћи овај пут. Међутим, нажалост, све већи и већи број људи обузима дух противљења и чак видећи својим очима и слушајући својим ушима о толиким страхотама, нипошто не желимо да поверујемо у читаву ту «ђаволштину». И тако се испоставља да пред лице смрти дођемо потпуно неприпремљени. И то је зато што смо навикли да живимо међу људима који су се скаменили од свих ових «техничких достигнућа» са све телевизорима и компјутерима, интернетом и другим безакоњима која нас душевно разбијају.

Сачувај те Боже да користиш интернет ако не узимаш из њега само добре ствари, само знање и информације. У супротном случају све је то таштина. Све то служи као припрема за пакао, припрема за сатану. То је нешто незамисливо: деца гледају разноразне погибељне ствари: како мушкарци полно опште с мушкарцима, мајке са синовима, очеви с кћеркама, браћа међу собом – горе од животиња. То је нешто страшно!

Сва ова таштина нам је дата да би се човечанство пробудило. Требало би да ронимо горке сузе, да се кајемо због свих ових безакоња и страсти који су нас довели на ивицу провалије и да се вратимо на прави пут, бежећи колико нас ноге носе од читаве ове драме у којој живимо.

С великом љубављу и одушевљењем гледам на младе којих у нашим правосланим храмовима има све више и више, али ипак, у њима као да нема онога што нас везује с традицијом... С огромним болом и тугом морам да кажем да су деца, као и старци, погазила традицију. Осећам како ми се кожа јежи кад видим да се све оно што је дивно и богоугодно, одбацује, квари, а онда се потпуно заборавља.

А ми – нас све као да је неко сатанизовао, као да нам је сугерисао да треба да примимо све ово смеће свакодневице. Ех... кад бисте знали како је то стање опасно за наше спасење...

Питате ме за безакоња дец и омладине, а куда сте старце денули? Или мислите да сви старији људи воде исти живот као старци из Центра у Петру Воде? Шта ту уопште да се прича! Причао ми је један верник из Дорне, мој вршњак, да скоро све његове комшије, већ стари људи, даноноћно отворених уста седе испред телевизора, тако чак и једу, падају у искушење због онога што виде, исто тако пију и тону у сан, ставивши флашу под главу уместо јастука. А о молитви – нема ни говора.

Шта ту још да се прича! Тако не можемо да се припремимо за крај. Ако наш хришћанин тако доживљава онај благодатни трепет који нам Бог шаље, нема ни говора о спасењу... Ако не обновимо традицију рађаће се нараштаји којима ће наша мала земља бити све више туђа. И знате какви ће бити ти нараштаји? Биће издресирани тако да не постављају било каква питања и да се слажу са свим што им се каже!

– Огромну радост нам причињавају посете дечјем и старачком дому у Петру Воде. Оче, реците нам нешто о душевном стању Ваших штићеника.

– Заиста, сваки пут кад дођете код наше деце имамо још један повод за радост... Велику радост нам причињавате долазећи из свих кутака земље с лепим жељама да утешите децу; чак ни не знате колико светлости доносите у ову свету обитељ. И знате шта надахњује? То што долазите код деце и стараца – жалосних бића којима је толико потребна љубав. Ми овде имамо свега, зато што људи доносе много више него што је потребно за све нас који ту живимо и за манастирске трошкове. Али знате шта не схватају људи са стране? То да овде, као и свуда међу православцима, постоји велика потреба за великом љубављу. Ево, ви сте дошли, помогли сте, превили сте рану, ублажили сте бол... и ова девојчица, Јована, је то осетила. Чак је хтела да иде да Вас прати кући. Неписано је правило – љубав осећају само људи који су се приближили небеској милости.

Чињеница да треба да застанемо кад видимо да су људи попут нас у невољи, није случајна. Време открива пред нама добро и зло у свету дајући нам могућност да застанемо тамо где смо некоме потребни. Да ли сте видели како се они радују и како осећају људе отворене душе, који воле себи сличне? И то је зато што је темељ друштва увек била породица. Сва деца на свету би требало да расту и да стасавају у традиционалној породици која је позната свима нама. Наш дечји центар је само надомештање хришћанске породице. Наша деца имају маме, тате, баке, али их је овамо довело сиромаштво како би научили да је живот непрестана молитва.

– Оче, рекли сте да у свету обитељ долази много мирјана. Схватам да оних који размишљају о спасењу код нас ипак има више него оних који гину, о којима сте говорили. Ако је тако какви би могли бити степеници молитве у нашем свакодневном духовном усхођењу?

– Светињи се може приступати тек после темељне припреме душе. Не сме се дозволити да прође ниједан дан, а да се човек не упита: «А шта треба да учиним данас?» И тако почиње дан: пре свега, треба прочитати јутарње молитве, за њима увек следи Молебни канон Пресветог Богородици,^[2] у којем има толико дивних места која нам пружају велику утеху и здравље и подстичу човека на покајање. Овај молебан је најлепше молење Мајци Божијој. Свима саветујем да колико могу читају и по две-три катизма с неколико метанија.

Увече сваки добар хришћанин обавља своје правило после чега чита акатист и чини неколико метанија. А најдивније је кад се цела породица окупља на молитву. Разумете, ако деца буду видела да се родитељи моле са свештеним страхом, и сама ће се негде поклонити до појаса, негде до земље и такође се учити молитвеном усхођењу. Знате, најбољи учитељ није ухо, већ око. Дете ради оно што види!

Нека нам помогне Благи Бог и нека нас заштити од свих ових страшних опасности, да нас сва ова техника не гурне на дно провалије, зато што око нас већ превише дувају ветрови несреће и пустоши, предубоко се погружавамо у бесконачну духовну убогост. Остајем при мишљењу да је неко веома заинтересован да нас доведе до стања лутања – до наше коначне душевне погибељи. Молим Бога да нам свима дарује разум и да стекнемо душевно здравље код оних малобројних правих духовника које нам Бог још даје.

– Оче, шта ћете посаветовати онима који мисле да могу да стану између добра и зла, имеђу светлости и таме, или другим речима, да можемо бити прави хришћани наслађујући се истовремено свим радостима живота, иако смо далеки од стрпљења и молитве?

– С Богом се не може цењкати! Ко не преклања своја колена на молитви, неће имати никаквог успеха. Ако се будемо усрдно молили, ако се потрудимо у молитви Бог ће учинити тако да за нас све буде могуће. То треба да чинимо сви: да се молимо Богу како би нам помогао да издржимо све невоље и несреће које се буду обрушавале на нас. Ако желимо да избегнемо невољу наш једини пут је да се научимо стрпљењу и непрестаној молитви. Сви ћемо стећи Бога и оне који у вечности живе у Духу и и Истини.

Реч која треба да се чује у Цркви је следећа: вратимо се учењу подвижника-христоносаца, вратимо се светим оцима Цркве... И нека Вас Бог благослови и нека обасја Ваш пут! Амин.

^[1] Марин Преда (1922–1980) – румунски писац. Он је заједно с Николаеом Ганеом на румунски језик превео роман Ф.М.Достојевског «Зли дуси».

^[2] Канон почиње: «К Богородице приљежно ниње притецем...»

Са руског Марина Тодић

21 / 11 / 2013

Манастир Глоговац

Беху сви из Седамдесет апостола. Последња тројица спомињу се још и на другом месту, и то: Родион 8. априла, Сосипатер 28. априла а Терције 30. октобра. Св. Олимп и Родион беху следбеници апостола Петра; и када Петар пострада, пострадаше и они, јер по заповести Нероновој бише обезглављени. Ераст био најпре економ цркве Јерусалимске, а по том епископ у Панеади Палестинској. Кварт био епископ у Бејруту; много је страдао но многе је и привео вери Христовој. Сосипатер био епископ у Иконији; а Терције био другим епископом у истој тој Иконији. Духовно војеваше, победници бише, и венцима се славе увенчаше.

Тропар (глас 3):

Апостоли свети, молите Милостивога Бога, да опроштај грехова подари душама нашим.

Свети мученик Орест

Из града Тијане у Кападокији. Св. Орест беше хришћанин од рођења и лекар по занимању. Би истјазаван сурово неким опаким кнезом Максимином у време царовања Диоклецијанова. Када га кнез најпре саветоваше, да се одрекне Христа и поклони идолима, одговори Орест: „кад би ти познавао силу Распетога, ти би одбацио лаж идолску и поклонио би се Богу истинитоме”. За то би бијен много, па струган и трзан, па опаљиван врелим гвожђем, па најзад бачен у тамницу, да умре од глади. Седам дана проведе Орест млади без хлеба и воде. Осмог дана поново би изведен пред кнеза, који му поче страшно претити мукама. На то му Орест одговори: „готов сам сваке муке претрпети имајући знамење Господа мога Исуса Христа изображено на срцу моме.” Тада нареди кнез, те му ударише у ноге 20 клинаца гвоздених, па везаше за коња и најурише по трњу и камењу, докле мученик Божји не издахну. На том месту где беше тело Орестово бачено јави се неки човек светао као сунце, па сабра све кости Орестове и пренесе их на једно брдо близу града Тијане, и ту чесно сахрани. Овај дивни светитељ Орест јавио се св. Димитрију Ростовском и показао му све своје ране на телу.

Свети Нон епископ Илиопољски

Беше се прочуо као велики подвижник у Тавенском манастиру у Мисиру, због чега би изабран за епископа 448. год. на епархију Едеску. Доцније пређе на епархију Илиопољску. Овде он обрати 30000 Арапа у веру Христову. По смрти еп. Ива св. Нон поново се врати у Едесу, где остане до смрти, наиме до 471. год. када се и упокоји. По његовим молитвама обраћена у веру Христову знаменита грешница Пелагија, која се после прославила светошћу живота свога (Види 8. октобар).

РАСУЂИВАЊЕ

Пречудни путеви Божјег Промисла показали су се у једном изузетном и чудесном догађају у манастиру Дохијару у време блаженог Неофита, синовца св. Јевтимија. Када по смрти Јевтимијевој Неофит отпоче зидати нову и већу цркву св. Николају чудотворцу, нестаде му средстава, и он се поче молити Богу за помоћ. И Бог му поможе на један чудесан начин. Према Дохијарском манастиру лежи полуострво Лонгос или Сика. На том острву имаше Неофит један омањи метох, близу кога налазио се један кип човечји од камена. На том кипу стајало је написано: „ко мене удари у главу, наћиће много злата”. Многи су ударали кип у главу, но нису ништа нашли. Пошље Неофит неким послом манастирског послушника Василија. Овај Василије једног дана стајао пред статуом и чудио се тајанствености онога натписа. У том сунце се роди; и статуа баци своју сенку према западу. Василије узе камен и удари главу сенке, и ту поче копати, и нађе котао пун златних новаца. Одмах отрчи и јави игуману Неофиту. Игуман одреди тројицу чесних монаха, да иду с Василијем на манастирској лађици и донесу злато. Оду, дакле, ови монаси, натоваре злато на лађицу и пођу обратно. Но кад су били на мору, ђаво им утисне у главу мисао, да се дочепају тог злата сами за себе. И она тројица чесних монаха, прелештени ђаволом, вежу Василија конопом, обесе му камен о врат, и баце га у море. Кад је Василије пао на дно мора, на једанпут му се јаве архангели Михаил и Гаврил као два светла младића, узму га, пренесу у Дохијарску цркву и метну у га у закључану цркву пред царске двери. Сутрадан када монаси уђоше у цркву, нађоше Василија везана где лежи пред олтаром. Игуман га испита и сазна чудесан догађај са њим. У том стигоше и она три монаха, који видевши Василија жива беху као громом поражени. Њих игуман достојно казни, а злато узе и доврши цркву, но не посвети је св. Николи него св. архангелима Михаилу и Гаврилу. Ето зашто се стара Јевтимијева црква у Дохијару назива црква св. Николе, а нова пак св. архангела Михаила и Гаврила.

СОЗЕРЦАЊЕ

Да созерцавам чудесно спасење Павлово од змије (Дела Ап. 27), и то:

1. како Павле зграби грања и баци на огањ;

2. како отровна змија искочи из огња и ухвати му се за руку;

3. како он отресе змију и не би му ништа.

БЕСЕДА

о Једином миру и измиритељу

Јер је он мир наш који обоје састави

уједно (Еф. 2, 14).

Између Израиљаца и незнабожаца зјапио је бездан, који нико од смртних није могао испунити и поравнати. Господ Христос једини могао је то учинити, и Он је то учинио. Оно што је било удаљено Он је приближио и спојио. Чиме? Крвљу Својом. Наиме Својом жртвом Он је заменио све остале жртве. Тиме је Он искупио и Собом заменио сву природу, од које су људи узимали и Богу (односно боговима) на жртву приносили. Једна је жртва довољна и за Израиљце и за незнабошце – то је жртва Христова. Даље, крв животињска делила је Израиљце и незнабошце, и по месту где је приношена, и по божанству коме је приношена, и по врсти животиње која је приношена, и по начину како је приношена. Сада је крв Христова пречиста дошла на место све оне крви, и ова крв Христова уједињава, збратимљава Израиљце и незнабошце. И једни и други постају крвна браћа, као што смо и ми сви верни крвна браћа, због крви Христове, којом се искуписмо од клетве и којом се и сада хранимо. Међустење ограде, која је делила и растављала, Он разори, и састави руке и срца Израиљаца и незнабожаца. Чиме? Тијелом Својијем. То јест: живом истином, ваплоћеном истином у Себи. Сен законска замењивала је истину код Израиљаца а басне код незнабожаца. Обоје то Он удаљи и показа живу истину у телу. И свет виде и обрадова се.

О Господе Исусе Христе, преблаги Искупитељу наш, уједини срца нас верних Твојих. Теби слава а хвала вавек. Амин.

-Препород се данас ипак осећа, баћушка – рекао је Флавијан. – Само, могао би да напредује много брже да ми свештеници, ако смем тако да се изразим, весламо користећи оба весла, а не само једно! Тада би се наш брод кретао, а овако се само врти у круг!

-Зашто тако мислиш, драги оче? – питао је отац Герасим.

-Знам из искуства, а и видим то сваки дан као духовник – одговорио је Флавијан.

Једно весло нам добро ради. Ширење знања о Богу, о Цркви, о духовном животу. Издаје се много добрих књига о светитељима, црквено-историјских романа, појавило се доста добрих аутора, и свештеника и обичних верника.

Данас свако ко пожели да сазна више о православљу, лако може да то учини – да чита књиге и проповеди свештеника, или их слуша на ЦД-у. Снима се много и много православних филмова о светињама, светитељима, и светим местима. Данас није тешко бити теоријски поткован.

-Међутим, друго весло, благодат Светог Духа, не функционише најбоље! Јер, какви начини постоје да се добије благодат? Први је молитва, други је активно и свесно испуњавање заповести о љубави према ближњима и најважније, без којега се ни први ни други услов не могу испунити је свето причешће светим Христовим тајнама! Да ли сам у праву оче?

-Јеси, драги мој Флавијане! – климнуо је старац.

-Управо са тим имамо највећи проблем, са причешћем светим даровима Тела и Крви Христове! Када сам постао верник, почетком осамдесетих, у већини храмова било је уобичајено да се причешће обавља четири пута годишње, у току сваког великог поста, пред празнике, а негде где би настојатељи дозволили, на сам дан празника.

Ако се човек причешћивао у време свих 12 празника, то је деловало као „дубоки духовни живот“, што су, у суштини, радиле само пензионерке. За верника који ради пет дана у недељи није баш тако једноставно постити три до пет дана, па онда доћи у цркву на свеноћно бдење пред причешће, и још ишчитати све молитве и акатисте. А треба се и спремити за исповест и исповедити непосредно пре литургије, или после свеноћног бдења и добити благослов свештеника!

Зато су многи одлагали своје учешће у Тајни причешћа за време Великог поста , када се у храм иде чешће, а и душевно стање прати са већом пажњом.

Када сам крајем осамдесетих година постао свештеник и ускоро добио чин настојатеља у Покровском, у почетку сам се придржавао истог начина причешћивања верника. И тек касније, пратећи процес развоја и напретка духовног живота верника, обратио сам пажњу на директну везу између учесталости причешћивања и степена духовне активности савремених православних хришћана.

Схватио сам да што чешће верник приступа Тајни светог причешћа, све је боље заштићен од свих облика демонских напада и све брже тече процес његовог личног духовног напретка у богоугодном животу по заповестима Јеванђеља.

Након тога сам почео да постепено усмеравам своја духовна чеда да се што чешће причешћују. У почетку сам иим давао благослов да то чине за за све важније празнике, а затим сваке друге недеље. И резултати су ме запањили! Многи од верника који су се редовно и често причешћивали су духовно очврсли, били у мирном и расположеном стању духа, молили се пажљиво и предано, учврстили се у борби са грешним мислима, савладали страсти које су их мучиле годинама.

Тада сам се први пут озбиљно замислио над питањем које раније никада нисам себи постављао, јер сам се од почетка црквене традиције васпитавао у већ устаљеној традицији. Колико често хришћанин треба да приступа Тајни светог причешћа?

Одговор на ово сам почео да тражим у црквеној литератури, у пракси древне Цркве и савременој пракси других православних цркава.

Резултат потраге ме је запањио.

Испоставило се да је већ на Првом апостолском сабору у Јерусалиму 51. Године од рођења Христовог било установљено да хришћанин који је присуствовао Светој литургији, који је слушао Јеванђеље, а који се затим није причестио, треба да буде одлучен од Цркве! Али зашто су апостоли смислили ово сурово правило?

И тада ми је синуло: сва унутрашња логика и смисао божанствене литургије није у пуком присуству, већ у причешћу! Јер, рецимо, када нас блиски пријатељ, или рођак позове на празничну трпезу, ми долазимо и седамо за сто управо зато да би пробали послужена јела, а не да бисмо само седели и гледали како други једу!

А на литургији се ради о трпези коју нам је спремио сам Господ, на којој нам Он предаје своје Тело и Крв да бисмо исцелили своје душе и тела и достигли живот вечни! И ако наше одбијање да пробамо послужење које нам је спремио домаћин може да га увреди, колика тек треба да је велика увреда коју наносимо самом Господу, одбијајући да се сјединимо са Њим у тајни Евхаристије, када нас Он сам призива: „Са страхом Божијим, вером и љубављу приступите! Примите, једите, ово је Тело моје... Пијте од ње сви, ово је Крв моја... која се за вас и за многе пролива за опроштење грехова!“

Док се у нашим храмовима често дешава да свештеник, који изађе испред олтара са светом чашом у рукама и проглашава:“ Са стархом Божијим и вером приступите!“ не може да нађе ни једног верника који би приступио, и ако се у храму у том тренутку налази велики број људи!

По унутрашњој логици тајне причешћа следи да сваки хришћанин, ако на њега није наложена епитимија, не само да може, већ мора да се причести на свакој литургији на којој је присутан. Према томе, за вернике који раде пет дана у недељи, требало би да буде уобичајено да се причешћују сваке недељне литургије! А ако неко од њих има могућност да посети још и празнично богослужење, које пада на радни дан, такав верник се може причестити и за празник! Да ли сам у праву оче?

-Јеси Флавијане, драги јеси – потврдио је отац Герасим, климајући главом.

-У том случају поставља се питање - наставио је Флавијан – како да се савремени верник који је почео да се причешћује сваке недеље спрема за причешће? У свим православним приручницима постоји правило за за припрему за свето причешће, установљено у осамнаестом веку , за оне које се причешћују једном годишње, за Велики пост: припрема траје три до пет дана, која укључује скромну исхрану и уздржавање од супружничког општења, обавезну исповест пре причешћа и ишчитавање три канона са акатистом и „Последовања светом причешћу“.

Верник који ради, може једном, или неколико пута годишње да нађе времена за такву припрему, али ако почне да живи по правилима Евхаристије, како то следи из споменуте логике тајне причешћа, тј. да се причешћује сваке недеље и за време празника, сав његов световни и породични живот ће се претворити у расуло, јер ће морати да пости практично целе године!

А још обавезна исповест пре причешћа!

Опет, ако верник приступа тајнама покајања и причешћа ретко, тада је ова неопходност очигледна. Али, ако он живи стабилним црквеним животом, стално води рачуна о мислима и не чини озбиљне грехове, такав верник понекад баш треба да се помучи да би се сетио бар неког сагрешењакоје би могао да исповеди, стојећи поред аналоја са крсто и Јеванђељем, само да би над њим прочитали опраштајућу молитву и допустили му да се причести.

На тај начин долази до скрнављења тајне покајања! Оно се из чина који прочишћава душу претвара у још једну формалност!

Апостол Павле пише у посланици Корићанима: „Нека човек испитује себе и нека на тај начин једе од хлеба овог и пије из чаше ове“. То јест, хришћанин је сам исцелитељ своје душе, исцелитељ који се ослања на савест и Божије заповести.

И савремени грчки богослов архимандрит Данило Аеракис каже: „Ако верник има благослов од духовника да се причешћује често (сваке недеље), нека онда истражује своју савест. Ако у њој не увиди тежа сагрешења, нека се онда почне припремати за божанствено причешће, и нема потребе да се исповеда пре сваког причешћа“.

То јест, исповест пред причешће не треба да буде пука формалност, већ све зависи од самог верника и благослова духовника.

Тада сам почео да размишљам, ми свештеници се причешћујемо сваке Божанствене литургије које служимо, исповедамо се када осетимо душевну потребу, онолико често колико сами пожелимо, постимо само средом, петком и за дугачке постове. Зашто онда говоримо верницима да поступају другачије, ако ми сами тако не чинимо?

Да ли због тога постајемо налик онима, о којима је Христос говорио:“Тешко вама, безбожници и фарисеји, лицемери, који затварате Царство Небеско људима, јер ни сами не улазите, а не пуштате ни друге“?

По чему се ми, свештеници, заправо разликујемо од обичних верника? Са правом да учимо у цркви и влашћу да служимо на богослужењима снагом божанствене благодати, која нам је дата на рукоположењу! И то је све! По свему осталом нисмо ни мало светији од остатка људи, а поготово не толико да допуштамо себи оно, што не допуштамо другима!

Заинтересовала ме је пракса причешћивања у другим православним Црквама, конкретно у Грчкој Цркви и видео сам да благочестиви верници у Грчкој могу да се причешћују сваке недеље, а да се исповедају смо кад их на то наведе савест. Посте средом , петком и за велике постове, пред причешће посте само један дан. Исто тако поступа и већина Срба, Бугара и верника у другим православним Црквама.

Тада сам почео да тражим одговоре на своја питања о узајамној вези исповести, поста и причешћа и о учесталости примања светих тајни код светих отаца од стране верника. Господ ми је послао једно дивно истраживање на ту тему – књигу преподобног Никодима Светогорца и светитеља Макарија Коринтског под називом „Душекорисна књига о непрестаном причешћу светим тајнама Христовим“, у којој су ови светитељи писали да је често причешће неопходно за хришћанина који жели да има благодатни живот у Христу.

Притом, у свом истражибвању преподобни Никодим и светитељ Макарије ослањају се на мишљење тако великих духовних ауторитета као што су Јован Златоусти, Василије Велики, Григорије Богослов, Кирил Александријски, Симеон Солунски, Николај Кавасила, Јефрем Сирин и много других богоносних отаца, који сви као један тврде да се треба што чешће причешћивати у цркви.

Учврстивши своју убеђеност по овом питању, затражио сам благослов свог епархијског архијереја да одржим говор на ову тему на епархијском духовном сабору. И шта се десило!? После мог прилично сталоженог и мирног наступа уследила је бура емоција! Многи превасходно млади свештеници суме подржавали, али је и не мали број отаца заузео и изричито супротну позицију, доводећи аргументе од: „Због честог причешћа верници губе поштовање према светињи“ до: „Ти оче, превише тражиш, да нећеш можда и да будеш народни светитељ?“

-А како је владика реаговао на твој говор? – упитао је отац Герасим.

-Задивљујуће мирно – одговорио је Флавијан. – Владика је одслушао сва мишљења, а онда објавио: „Оци! Све док ово питање не буде проучено од стране Свештеног Синода и док не будемо добили препоруку патријарха, свима вама дајем свој благослов да учесталост причешћа у вашим храмовима одредите у складу са сопственом савешћу! Не одбијајте оне који би желели да се чешће причешћују, али свакако, не терајте вернике да то раде на силу. Обраћајте пажњу на спремност конкретног човека да приступи светињи Тела и Крви. Исто тако и са исповешћу. Одредите сами коме је она неопходна пре причешћа, а ко може да се причести и без исповедања, јер ви то треба да знате боље од верника. Осим тога, препоручујем вам да се сви упознате са делима на које се позива отац Флавијан у свом говору, можда ће неко од вас наћи нешто корисно за себе!“ За сада су тако одлучили.

-Па могу рећи да имате мудрог владику – рекао је старац.

-Јесте, мудар је, оче! Већ је стар, страдао је у верским прогонима, седео је у логорима и према свим свештеницима се лепо односи...

- Али, шта си желео да ме питаш, драги Флавијане? – отац Герасим је подигао главу.

- Брину ме одређене мисли, оче. Можда није требало да дижем сву ову буну, само сам посвађао свештенике, а многе довео у искушење. Још су ме, непосредно пре овог путовања позвали из суседне епархије и замолили да говорим о истој теми на неком духовном семинару...

Можда би било боље да мирно седим у свом Покровском, служим и исповедам како ми савест говори и да не истичем своје мишљење пред тако великом публиком?

-Па није баш тако – насмешио се старац. – Нећемо, ваљда, да градимо мало Царство Божије у твом селу, а други ће сами некако да се снађу! Зар да цело тело буде болесно, а ми лечимо само мали прст?

Не, оче! Протерај те мисли, оне долазе од злога. Христос се није бојао рећи: „Не доносим вам мир, него мач!? А ни апостоли се нису бојали да проповедају „Христа распетог, за Јевреје искушење, а за Хелене безумље“ и да постану искушење за некога! Зато се и ти, драги мој оче, немој бојати, да ће неко пасти у искушење због тебе, већ се клони тога да оћутиш тамо где се не сме ћутати, јер се ћутањем издаје Бог!

Ти си у праву, без причешћа Телом и Крвљу Христовом тело Цркве не може да постоји, као и било које биће са нарушеним крвотоком. Овде, на Светој Гори, већина монаха се причешћује четири пута недељно, а неки и чешће. Сада је такво време да ако се хришћани често не причешћују, неће моћи да се супроставе непријатељу-ђаволу, који ће све више нападати Христове овце, осећајући да се ближи крај његове власти. Његови напади биће још јачи.

Зато ми, Христови ратници, треба да се својим оружјем које му је Христос доделио – молитвом, речју или пастирским служењем , не штедећи себе, бори, не осврћући се на то да ли због нас неко пада у искушење!

Бори се ти, оче! Призивај црквена чеда да се што више приближе Христу и Његовим светим тајнама, колико год будеш могао! Ево, Љоша ће ти помоћи, је ли тако Љошенка? – старац је окренуо главу у моју страну.

-Да, оче! Како ме благословите! – готово да сам поскочио од изненађења.

- Ти, Љошенка, запамти добро све ово, о чему сам причао са твојим баћушком, кад ти је Господ већ дао да све то чујеш, а после можеш и записати...

Извор: Књига Протојереј Александар Торик „Флавијан – успињање“ ; Издавач Бард-Фин, Београд 2013.

и Романов, Бања Лука 2013. Превод: Полина Миливојевић

Извор: Видовдан

Свети мученик Јарон с дружином

Рођен у граду Тијани кападокијској од добре и благочестиве мајке Стратонике, која беше слепа. Беше Јерон врло ревносан хришћанин и са великом синовском љубављу служаше слепој мајци својој Стратоники. Из та два разлога не хтеде ићи у војску, него истуче и отера оне, који беху послати да га узму. Јер жао беше Јерону оставити своју беспомоћну слепу мајку, и јер тешко му беше и помислити, да ће као војник бити принуђен, да се клања и жртвоприноси идолима. Најзад би Јерон ухваћен и са још неким хришћанима одведен пред кнеза у град Мелитину. Када беху на путу, једне ноћи јави се неко Јерону у белом оделу и рече му: „ево, Јероне, јављам ти спасење: нећеш војевати за цара земаљскога, него ћеш за Цара небесног подвиг свршити и скоро к Њему прећи да примиш од Њега чест и славу.” И од те вести испуни се срце Јероново радости неисказане. Кад стигоше у Мелитину, беху сви бачени у тамницу. Ту Јерон с великим жаром утврђиваше у вери све затворене, молећи их да нико не отпадне но сви да драговољно предаду телеса своја на муке и смрт за Христа. Пред кнезом сви једногласно изјавише веру у Христа Господа, само један рођак Јеронов, по имену Виктор, отпаде од вере. Јерону би одсечена рука, по том би шибан и различно мучен, док најзад не би, заједно са осталима, мачем посечен. Идући на губилиште њих 33 мученика певаху псалам: Блажени непорочни на путу ходећи по закону Господњем. Да споменемо и по имену ове чесне мученике, чија су имена уписана у Књигу Живота: Исихије, Никандр, Атанасије, Мамант, Варахије, Калиник, Теоген, Никон, Лонгин, Теодор, Валерије, Ксант, Теодул, Калимах, Евгеније, Теодот, Острихије, Епифаније, Максимијан, Дулкитије, Клавдијан, Теофил, Гигантије, Доротеј, Теодор, Кастрихије, Аникит, Темелије, Евтихије, Иларион, Лиодот и Амонит. Неки Хрисант откупи одсечену главу Јеронову и чесно је сахрани, а доцније над њом подиже цркву у име св. Јерона. А одсечена рука мученикова би однесена његовој слепој мајци. Пострада св. Јерон са дружином 298. год., и пређе у славу Христову.

Тропар (глас 4):

Мученици Твоји Господе, у страдању своме су примили непропадљиви венац, од Тебе Бога нашега, јер имајући помоћ Твоју мучитеље победише, а разорише и немоћну дрскост демона: Њиховим молитвама спаси душе наше.

Света мученица Тесалоникија са Авктом и Таврионом

Ова девица беше кћи некога жреца идолског Клеона, човека богата и охола. Због вере у Христа отац је истера из куће и из града. Два чесна грађанина, Авкт и Таврион, укореше Клеона због нечовечног понашања према кћери, због чега их Клеон оптужи као хришћане. И бише љуто мучени и за Христа посечени. По том Тесалоникија би мучена и убијена. Пострадаше у Македонском граду Амфипољу, према садашњој Кавали. И тако се ови мученици удостојише царства бесмртнога чесним страдањем својим.

Преподобни Лазар Галасијски

Стуб од светлости јавио се над кућом, где се он родно. Из свог села Магнезије отишао у Јерусалим на поклоњење светињама, и тамо се замонашио у манастиру св. Саве Освештаног. После 10 година настанио се на гори Галасијској, и подвизавао се на столпу као столпник: Чудотворац за живота и по смрти. Велико уважење према њему имао цар Константин Мономах. У старости преселио се Лазар свети у вечност, крајем XI столећа.

Тропар (глас 8):

Непресталним молитвама и потоцима суза стуб си оросио, и уздасима из дубине душе умножио си великим трудом своје таланте, свима дајући опроштај грехова, преподобни оче наш Лазаре, моли се Христу Богу да спасе душе наше.

РАСУЂИВАЊЕ

Има у животу тренутака одлучних, од којих човеку зависи вечни живот или вечна смрт. Ми не знамо, кад је за нас тај одлучни тренутак дошао – можда је он већ данас приспео – због чега морамо стражити непрестано. Са св. Јероном беше ухапшен и неки његов рођак Виктор. Уочи дана мучења убоја се Виктор предстојећих мука, па оде надзорнику тамничком, и умоли га да избрише његово име из списка оптужених, и да га пусти, обећавши му за то дати земљу своју. Надзорник га избриса и пусти. Но враћајући се дома Виктор изненадно умре, – умре природном смрћу истовремено кад и св. Јерон са дружином на мукама за Христа. И тако Виктор пропусти улудо одлучан тренутак, изгуби земљу своју, изгуби пријатеље своје, и изгуби оба живота, земаљски и небески. А Јерон у том одлучном тренутку доби све. – О тело Викторово нико се није грабио, док су се о тело Јероново многи грабили. Када хришћани потражише од кнеза главу Јеронову, кнез потражи за њу онолико злата, колико је тешка. Хрисантије неки, богат и благочестив, плати толико злата за чесну главу мученикову. Антоније и Матронијан пак скрише од кнеза одсечену руку Јерона светога и однеше је Јероновој слепој мајци Стратоники. Узе мајка руку сина свога и горко ридаше: „о љубезни сине мој, ја те родих цела, а сад само један део тебе имам!”

СОЗЕРЦАЊЕ

Да созерцавам опаку силу духа злог над оним који Њему служе (Дела Ап. 19), и то:

1. како седам Јевреја покушаше да и они, слично Павлу изгоне духове из људи за добит;

2. како им зли дух одговори: Исуса познајем, и Павла знам, али ви ко сте?

3. како човек са злим духом скочи на њих и хтеде их удавити.

БЕСЕДА

о тамним путовима човечанства пре и мимо Христа

Негда ходисте по вијеку овога

свијета, по књазу власти ваздушне,

по духу који сад дејствује у синовима

противљења (Еф. 2, 2).

То је све један исти пут – пут у пропаст. По вијеку овога свијета значи по стремљењу греховном; и о књазу власти ваздушне значи по вољи старешине оних демона, који у ваздуху обитавају: по духу који сад дејствује у синовима противљења значи, да тако како сад живе богопротивници и богоборци живљаху сви људи пре Христовог доласка, па и они којима апостол пише посланицу. Каква је то власт ваздушна, браћо? То је чин злих духова, који се налазе у непрестаном колебању у ваздуху. Они чине ваздух тлетворним, и они заустављају душе умрлих које узлазе к небу. Они саблажњавају дух човеков на свако зло; они га драже на сваки грех; не приморавају јер на то немају силе – него само саблажњавају и драже. На незнабошце они су дејствовали јаче и непосредније него на народ Израиљски. На незнабошце пали су били као рој мува на лешину, а на Израиљ дејствовали су издалека саблажњавајући и дражећи. Јер су стајали даље од Израиља због имена Божјег, које је ту чувано и изговарано. Христос Господ их је све разбио, и ишчупао им отровну жаоку, тако да су они остали само као празна страшила, као бедне непостојане сенке, које ишчезавају намах при помену имена Христова или при знамењу крста Христова.

О Господе Исусе, војводо наш и ослободитељу наш, помози нам живети у слободи Твојој. Теби слава и хвала вавек. Амин.

Беше у Антиохији, оној на (реци) Оронту, неки презвитер по имену Јован, родом од евпатридâ, животом — добар, а беседом и силом убеђивања — страшан, (човек) који је надилазио (све) говорнике око себе, што је и Ливаније Сиријац посведочио. Јер кад је намеравао скончати, и кад га присталице питаху ко да буде уместо њега (на челу његове реторске школе), говори се да је казао: Јован — да нам га хришћани нису отели.

Овим речима је црквени историчар Созомен започео своју причу о Јовану Златоустом, дабоме не случајно истичући у први план силу и убеђујућу моћ његове беседе, јер је већ у његово време свима било очигледно да је Јован Златоусти највећи беседник свог, и не само свог, времена.

Наравно, он то није постао тек онако. Крајем фебруара 387. године Златоусти је држао редовну проповед у цркви званој Стара, у Антиохији. Ближио се почетак Великог васкршњег поста и Јован је паству припремао за пост тумачећи им Павлову изреку Користи мало вина због стомака свог и честих својих слабости (1Тим 5, 23). На крају беседе, по сопственом убеђењу не случајно, направио је поређење између увреде царскога достојанства, за коју следи најстрожа казна, и увреде Бога, на коју се, и не размишљајући, свакодневно одлучујемо.

Само неки дан после те беседе, у његовој родној Антиохији избила је побуна у којој је нанета увреда цару Теодосију Великом (порушене су царске статуе), и Златоусти, наравно, није могао да се не присети оног свог недавног поређења. Био је убеђења да је кроз његова уста Бог унапред опомено становнике Антиохије и припремио их за оно што ће се десити.

А дешавале су се страшне ствари. Сваки становник Антиохије се бојао да може бити доведен у везу са увредном царскога достојанства (а то је значило смрт!), јер читав град је сагрешио. И читав град је захватила страшна паника. Иако већ у прилично дубокој старости, епископ Антиохијски Флавијан (који је две године раније рукоположио Јована у чин презвитера) из Антиохије се запутио у далеки Константинопољ у намери да пред самим царем издејствује милост за своје стадо, док је Златоустом пало у део да исто то стадо теши својом моћном беседом. Ни Флавијана ни Јована, очигледно, није чекао нимало лак и пријатан посао. Но, и један и други су га, дабоме, обавили најбоље могуће.

Беседе о сатуама које чине главни део овог трећег тома Дела св. Јована Златоустог, а која Дела је Епархија нишка по благослову свог Епископа, и уз помоћ Божију, почела да објављује представљају управо те утешне и поучне беседе које је св. Јован држао успаниченим Антиохијцима. По општем уверењу, оне спадају у сам врх беседништва, не само црквеног.

Беседе о статаума су биле читане у старини, читане су и данас, а сигурни смо да ће и у будућности остати радо читано штиво. На словенски су током средњовековља превођене у три наврата. Од њих је сачињен и засебан зборник под насловом Андрианти (од грч. ἀνδριάς – статуа). Крајем 14. века монах Антоније (Багаш) превео је „от грчкого извода на србски“ Зборник Златоустових Беседа Андрианти. Његов превод уживао је велики углед, тако да га је године 1473. преписао Владислав Граматик. Средином 15. века у светогорском манастиру Ватопеду монах Антоније, иначе Србин, ученик Генадија Светогорца урадио је превод беседа О статуама за Никиту, архиђакона Студеничког митрополита Василија. Трећи талас превода био је ваћ на руски, нешто касније, током 16. и 17. века. На савремени српски беседе као целина, колико нам је познато, од времена монаха Антонија нису превођене. Постоји превод прве беседе објављен 1908. у „Богословком гласнику“, часопису који је између 1902. и 1912. излазио у Сремским Карловцима.

Осим двадесет једне Беседе о статума у састав трећег тома Дела улазе још: Две беседе оглашенима; Три беседе о немоћи ђавола; Девет беседа о покајању; Две празничне беседе; Три беседе о Јудином издајству; Две беседе о Крсту и разбојнику; Беседа о Васкрсењу мртвих; Беседа против пијанаца; О вазнесењу; Две беседе о педесетници.

Књига има 672 странице, штампана је у В5 формату и, као и први том, повезна је тврдим повезом.

Све беседе превео је са старогрчког и приредио за штампу Дејан Ј. Лучић.

Извор: Епархија нишка

Још као девојчица, док је са мајком одлазила у цркву и чула речи Божанског Јеванђеља: "Ко хоће за мном да иде, нека се одрече себе и узме крст свој, и за мном да иде" (Мк. 8,34), она свим срцем припаде Господу и када одрасте придружи се плејади благочестивих угодника Божијих. Након смрти својих родитеља, жељна подвижничког живота она напусти родитељски дом и оде у Цариград, а затим се запути у пустињу Јорданску, живећи строгим отшеличким животом, где се Христа ради подвизавала све до старости своје. У доба позне старости послуша глас Анђела Божијег, остави пустињу и врати се у свој родни град, Епиват. Ту она поживе још две године у непрестаном посту и молитви, па се представи Богу у 11. столећу. Њено тело би од стране верних сахрањено по хришћанским обичајима, али не на градском гробљу већ издвојено од других.

Богоугодни хришћани из тог места после јављања светитељке у сну неком Георгију и Јефимији пронашли су место где су биле закопане њене мошти, извадили су их из земље и положили у храм светог Петра и Павла у Епивату. Њене чудотворне мошти преношене су у току времена много пута. Најпре у Цариград, па одатле у Трново, да би опет биле враћене у Цариград, а из Цариграда у Београд. Сада се свете и чудесне мошти, Свете Петке налазе у румунском граду Јашију.

Широм наше земље налази се и велики број лековитих извора, који су посвећени св. Петки. Један од њих је извор св. Петке у Калемегданској тврђави у Београду где су њене мошти дуго времена почивале.

Тропар (глас 4): Пустиноје и безмолвније житије возљубивши, и во след Христа жениха твојего усердно потекши и того благоје иго во јуности твојеј вземши, кресним знаменијем и мисленим врагом мужески во оружившисја: постническими подвиги, постом и молитвами и слезними капљами, углије страстеј угасила јеси достославнаја Параскево и ниње в небеснем чертозје с мудрими дјевами предстојашчи Христу моли о нас почитујушчих честнују памјат твоју.

Света Петко, Божја светитељко, моли Бога за нас. Удостојила си се гледања лица Божја, као чедо нашег народа, славна Петко светитељко, па имамо слободу теби говорити, сродници нашој, и тебе молити за спашење душа наших. Слава си и похвала Београду, где чудотворна вода твоја привлачи множине многе, као негда Витезда, и даје слепима вид, узетим здравље, малаксалим снагу, и свима бодрост и радост, Христова девице, наша помоћнице. Буди и надаље стража нашем престоном граду, утврди га у Православљу, помози верницима, подигни недужне и тужне, а усопшим родитељима нашим, браћи и деци измоли вечни покој и вечно спасење, света Петко, Божја светитељко. Свима помози, па и мени не одмози. Добре у добру сложи, и свако им добро умножи. Да се кроз тебе прослави Бог у Тројци, навек века Амин.

СПЦ

Позната прича о каменовању блуднице из Јеванђеља по Јовану, помаже нам да разграничимо оригинал од фалсификата. Шта су хтеле окупљене јеврејске старешине са кемоном у руци? Хтели су да изврше Закон. Никакво зло они нису имали на уму. Блудница је по Мојсијевом Закону морала бити каменована. Окупљене јеврејске старешине су праслика данашњих хуманиста. Хуманизам почива на јуридичкој принципијелности. Права човека су дефинисана кроз те принципе. Хуманизам је имитирање човекољубља. То није љубав према човеку већ љубав према принципима који су „у тренду“. Отуда постоје разни хуманизми које се ругају један другоме и који се не подносе, не подносе међусобне „трендове“. Но, оно што је свим хуманизмима заједничко јесте да би сваки од њих жртвовао човека ради принципа. У хуманизму никада нису трпели принципи човека ради. Увек је трепео човек ради принципа. Тако, иако је наизглед човекоцентричан, хуманизам није љубав према живом човеку. То је љубав према идеологији човештва, љубав према апстрактним особинама од којих се тка замишљени идеални човек одређене епохе и њеног тренда. Хуманистички борци за људска права не боре се за човека као човека, већ за тренд, за идеје и схватања која су „у моди“. Зато хуманизам није човекољубље већ идеологија.

Шта је хтео Христос у јеванђелској причи? Хтео је да спаси човека. Управо то Христово спасавање блуднице представља право човекољубље. Погледајмо дубине тог човекољубља како бисмо истакли јасне границе разликовања од његовог сурогата, белосветског хуманизма. Зашто блудница није осуђена? Прво, због недостојности самих судија. На то указују Христове речи упућене јеврејским старешинама: „Који је међу вама без греха нека први узме камен и баци на њу.“ (Јн 8, 7). Но, то је само површина испод које се крије дубина тајне човекољубља. Та површина, као какав талас који удара на савест судија, служи да растера оне који нису кадри да зароне у дубине човекољубља. Запљуснути, након ових Христових речи, таласом сопствене савести, стари хуманисти су се разишли. Нико не осуди блудницу. Бучни талас на површини растерао је бучне, површне и недостојне људе. Настала је тишина, баш као што су и дубине тихе. Пред блудницом је стајао достојни Судија. „Ни ја те не осуђујем,“ рекао је. Овде је тајна човекољубља. Христово неосуђивање је опроштај. Нема тог хуманизма који ће човеку опростити грех. Хуманизам не опрашта, он наплаћује. Коликогод хуманистички проповедници причали о људским правима и слободама, нема тог кривца који се огрешио о хуманистичке принципе а коме су хуманисти опростили. Не само да не прашта непожељна дела и особине, већ хуманизам људе жигоше њима чак и када им наплати кривицу. Лопов остаје запамћен и жигосан као лопов и након одслужене казне и без обзира на његово искрено покајање, са многим последицама по његов даљи друштвени положај. И поред казне и покајања, он остаје да носи терет окајаног и наплаћеног греха. Крене ли да некако организује свој живот у друштву, тражиће му „уверење да није осуђиван“. Само један грех и само једна осуда у хуманизму, заувек одузима то „уверење“ као улазницу у круг „нормалних“. Суд хуманизма неповратно мења само биће човеково. Зато хуманизам није човекољубље. Зато што само биће човека идентификује са његовим особинама, па чак и када оне више не постоје. Никада се хуманизам није одрекао свога камења и каменовања. Никада се није одрекао своје потребе да остави ожиљак и рану на човеку. Није се одрекао потребе да рана постане биће, да постане сами човек. Хуманизам и човекољубље су тако далеко као што су казна и опроштај далеко једно од другог. Јер, када Бог, Човекољубац прашта, он брише грех из човека, као да га никада није било: „Безакоња његова што их је учинио неће му се више спомињати, у правди својој коју чини живеће.“ (Јез 18, 21).

Шта је даље рекао Човекољубац? Рекао је: „Иди, и од сада не греши више.“ Ово значи да опроштај подразумева покајање. Бог ће увек опростити, ако буде имао коме. Зашто је за опроштај потребно покајање? Зато што опроштај није насиље, није казна. Опроштај је дар једне слободе другој слободи: дар слободе Божије слободи људској. А дар је дар, само када постоје двоје: онај који дарује и онај који дар прима. Покајање је прихватање опроштаја. Прихватање опроштаја, пак, јесте познање и прихватање да постоји грех. Ту је почетак мудрости. Зато човекољубље није исто што и хуманизам. Човекољубље је слобода, а хуманизам је принципијелност. Слобода и принципијелност никада не иду заједно. Слобода је љубав и хтење, а принципи су узде и морање. Човекољубље прашта и порађа врлину у слободи. Хуманизам не прашта. Будући да не прашта, њега ни покајање не интересује. Хуманистичко „иди, и од сада не греши више“ није опроштај греха већ отпуст осуђеника и претња новом робијом. Хуманизам тражи „исправно понашање“ милом или силом – најамништвом и надом у добру плату или страхом од казне. Зато човекољубље има синове, а хуманизам робове и најамнике. Врлина и „исправно понашање“ нису исто. Врлина је у славу човека и живота – у славу живог, конкретног човека. „Исправно понашање“ је у славу опстанка система, у славу опстанка идеје, у славу опстанка „тренда“. Врлина је живљење човека, истинитог човека. „Исправно понашање“ је живљење принципа и дресирање човека.

Зато човекољубље није исто што и хуманизам. Није, мада постоји белосветски труд да се хришћанско човекољубље претвори у хуманизам, а хришћани у хуманисте. Хуманистички проповедници покушавају да на место хришћанских врлина потуре своје принципе исправног понашања, те да хришћанство и хришћане доведу у „тренд“. Тако је хуманизам произвео хришћанске хуманисте. Шта говоре хришћански хуманисти? Позивају се на Христа, али како? Понављају „ни ја те не осуђујем“, али никада не говоре „иди, и од сада више не греши.“ Хришћански хуманисти су љубав заменили толеранцијом. То „толерантно“ „ни ја те не осуђујем“ није опроштај човеку. То је игнорисање и незаинтересованост за човека. Толеранција је умеће да се игнорише. Толеранција је окретање леђа и разлаз две слободе. Љубав је нешто сасвим друго. Љубав је сусрет две слободе, окретање лица к лицу. Љубав је и вапај за окренутим леђима и брига за другог. Зато хришћане не треба учити хуманистичкој толеранцији, већ Христовој љубави. Хришћани нису позвани да трпе и игноришу грешнике. Они су позвани да их воле. Но, хришћани треба да знају да се љубав према грешнику веома лако претвара у плагијат, у хуманистичку толеранцију, онда када се „ни ја те не осуђујем“ раздвоји од „иди, и од сада више не греши.“ Љубав према грешнику није и не сме бити повлађивање греху. Узалуд је љубити гладног и уморног, а не дати му храну и починак. Љубав треба до породи живот а не смрт. Хришћани имају одговорност према животу и према победи живота. Тек то је право човекољубље.

Како ће хришћани развити овај Христов етос човекољубља? Тако што ће се по свему угледати на Христа. Прво, да буду слободни као и Он. То значи да љубе не тражећи разлог своје љубави. Само онда када буду потпуно слободни да прихвате човека онаквог какав јесте, са свим његовим врлинама и манама, хришћани ће волети попут Христа. Све док буду волели само врлинске људе, оне који су им „по мери“, хришћани неће престати да буду исто што и идеолози и хуманисти. Наставиће да обожавају принципе и идеје и зарад њих биће увек спремни да се одрекну живога човека. А какво то „добро“ може победити ако изгубимо живог човека? Где је „добро“ ако немамо човека? Дакле, испуњење овог „ни ја те не осуђујем“ лежи у слободном, безусловном прихватању човека, грешника. Како ће хришћани испунити ово друго, „иди, и од сада више не греши “? Како ће своју љубав према грешнику учинити плодотоврном, оном која рађа покајање? Ову поруку човекољубља хришћани требају да упућују првенствено својим беспрекорним животом. Да буду „светлост свету“ (Мт 5, 14). Тек тада могу упутити и братски савет „иди, и од сада више не греши.“ Хришћани требају да остану смирени и истрајни у чекању покајања, као што је отац чекао свог блудног сина (Лк 15, 11-32).

То је тајна човекољубља. Љубав према грешнику, али не и релативизација греха и мирење са „трендом“. Хришћани данас можда више но икад стоје пред искушењем да човекољубље поистовете са јаловим хуманизмом. Такође стоје и пред искушењем да се претворе у насилнике и инквизиторе. Први, као јалови хуманисти, за своју паролу узимају „ни ја те не осуђујем“, а други, као казнена инквизиција, покушавају да наметну оно „иди, и од сада више не греши.“ Оба ова искушења располућујући Христово човекољубље праве сурогат љубави и сурогат правде. Та два сурогата хришћанства воде коначној пропасти човека. Оно што ће хришћанско човекољубље сачувати од белосветског хуманизма и мрачне инквизиције, јесте изговарање и живљење Христових речи јединствено и до краја: „Ни ја те не осуђујем; иди, и од сада више не греши.“

Александар Милојков

Заволимо Христа! Тада ће из нас – праћено нашом чежњом, топлим осећањем, љубављу – одјекивати име Христово. У ствари, ми ћемо име Његово извикивати тајно, без речи. Стојмо пред Богом у ставу обожавања, смирено! Идимо ка Њему трагом Христовим! Нека нас Христос при том ослободи сваког прируства старог човека у нама! Њему се ораћајмо молитвом да нам пре молитве дарује сузе! Али, пазимо! Нека не зна левица твоја шта чини десница твоја. Молите се скрушено: "Зар сам достојан да ми дарујеш такву благодат, Христе мој?" Тада се сузе претварају у сузе благодарности. Узбуђен сам; нисам извршио вољу Божију, али иштем милост Његову.

Молите се Богу са чежњом и љубављу, спокојно, са благошћу, кротко, без изнуђивања. Док изговарате молитву: "Господе Исусе Христе, помилуј ме", изговарајте је полако, смерно, благо, пратећи речи топлом љубављу према Богу. Име Христово изговарајте са духовном сладошћу. Речи изговарајте једну по једну: "Господе... Исусе... Христе..., помилуј ме", благо, нежно, са љубављу, ћутке, тајно, мислено, али и са узлетом ка Богу; са чежњом, са топлом љубављу, без напрезања, без усиљавања или неприличног наглашавања, без душевног грча и самоприморавања.

Како се изражава мајка која воли своје дете: Чедо моје!... Кћерчице моја!... Панајотићу мој!... Драганче мој! Она се изражава чежњиво и са милоштом. Чежња! То и јесте сва тајна. Овде збори срце: Чедо моје, душо моја! Господе мој, Исусе мој, Исусе мој, Исусе мој!... Што ти је у срцу и у уму, то изражаваш и свим срцем својим, својом душом својом (ср. Лук. 10, 27).

Понекад је добро да молитву Господе Исусе Христе, помилуј ме изговарате наглас, да је чују и ваша чула, да је чује и ваше уво. Ми смо, наиме, душа и тело. А душа и тело утичу једно на друго.

Када, међутим, дубоко заволиш Христа, радије се одлучујуеш на ћутање и за умну молитву. Тада речи престају. Настаје унутрашње ћутање, унутрашње тиховање. Оно претходи доласку божанске благодати, сједињењу са Богом и стапању душе са Божанством, а затим га прати и следи за њим. Када се нађеш у овом стању, речи су непотребне. То је нешто што се доживљава, нешто што се не објашњава. Само онај ко доживљава ово стање, разуме шта му се дешава. Осећање љубави преплављује те, сједињује те са Христом. Испуњаваш се љубављу и усхићењем, а тиме показујеш да имаш у себи божанску љубав, савршену љубав. Божанска љубав је несебична, једноставна, истинита.

Најсавршенији начин молитве јесте молитва ћутке. Молитвено ћутање. "Нека ћути свако тело човечије..." Ту се збива обожење. У ћутању, у тишини, у тајни. Ту се врши истинско богослужење или обожавање Бога Истинитога. Да бисте, међутим, ово доживели, треба да досегнете одређену духовну меру. Онда речи уступају место немуштој молитви. Сетите се: Нека ћути свако тело човечије... Овај начин молитве, молитве у ћутању, најсавршенији је начин. Тако се обожујеш, улазиш у тајне Божије. Не треба да ми мнго говоримо. Треба да допустимо благодати Божијој да она говори.

Изговарао сам речи: "Господе Исусе Христе, помилуј ме", и преда мном су се отварали нови видици. Сузе радоснице, сузе усхићења, текле су ми из очију због љубави и крсне жртве Христове. Чежња! У њој се крије права величина, у ствари – рај. Будући да љубиш Христа, изговараш ових пет речи молитве Њему са чежњом, из срца, а онда – речи се постепено губе. Срце ти је тако пуно да ти је довољно да изговараш само једну реч: "Исусе мој!", и ту је крај. Остајеш без речи. Љубав се боље изражава без речи. Кад нека душа истински и свецело заволи Господа, она више воли ћутање и умну молитву. Поплава божанске љубави испуњава душу радошћу и усхићењем. ...

Ћутање срца се јавља онда када ништа не одвлачи товју пажњу. Напротив, ти тада живиш сам, пред Самим Богом. Бог је свуда присутан и све испуњава. Трудим се да узлетим до бесконачности, до звезда, но мој ум тоне у величанству свемогућства Божијег, размишљајући о раздаљинама које се броје милионима светлосних година. За Бога Свемогућега осећам да је преда мном. Ширим руке и отварам душу своју како бих се сјединио са Њим, како бих се причестио Божанством...

На благ начин унесимо Христа у свој ум

изговарајући молитву Исусову

Умну молитву врши само онај ко је задобио благодат Божију. Њу не треба вршити уз размишљање ове врсте: "Хајде да је научим, да је освојим, да је достигнем", јер нас то може одвести у егоизам и гордост. Потребно је искуство, духовна чежња, али не мање и разборитост, пажња и трезвеност, да би молитва била чиста и богоугодна. Довољна је једна помисао: "Узнапредовао сам", па да све пропадне. Што да се гордимо? Немамо ништа што је наше. Ово су осетљиве ствари.

Молите се, но при том не уобличавајте у свом уму слике. Не замишљајте Христа! Свети Оци су наглашавали како молитва треба да буде без икаквих слика. Стварањем слике, уз помоћ уобразиље, ступа се на клизав терен јер се отвара могућност да се у слику убаци неки други призор. Могуће је, такође, да се умеша нечастиви, па да изгубимо благодат.

Молитву треба да вршимо у себи умом, а не уснама, да се не би стварала расејаност и да ум не би лутао тамо-овамо. На благ начин треба да поставимо Христа у свој ум, изговарајући мирно и неусиљено: "Господе Исусе Христе, помилуј ме". Не мисли ни на шта осим на речи: "Господе Исусе Христе, помилуј ме", ништа друго, ништа; спокојно, отворених очију, како не бисте пали у опасност од фантазија и заблуда. Са пажњом и преданошћу обраћајте се Христу. Изговарајте молитву благо, лагано, неусиљено. При том је не изговарајте непрестано, него када сте за њу расположени и кад у вама влада атмосфера умиљења, која је дар божанске благодати. Без благодати подвргаваш себе аутохипнози, а можеш и да доспеш до виђења лажних светлости, до прелести, односно самообмане и душевне поремећености.

Молитву не треба вршити на силу, као терет и обавезу. Приморавање на молитву може да у нама изазове отпор, да нам нанесе зло. Многи су се разболели вршећи молитву Исусову јер су вршили под таквим притиском, на силу. Нешто се збива свакако и онда кад молитву Исусову вршиш силом, али није то здраво. ... Није потребан никакав напор кад у себи имаш божанствену љубав. Где год да се налазите, било да седите на столичици, било на столици, било у аутомобилу, било где, свуда, било да идете улицом, или сте у школи, или у канцеларији, на послу – свуда можете да изговарате молитву речима: "Господе Исусе Христе, помилуј ме", и то благо, без притиска, без принуде.

Не везујте се за место! Све је у љубави према Христу! Ако ваша душа, са осећањем обожавања Личности Христове и са духовном жудњом за Њим, понавља ових пет речи: "Господе Исусе Христе, помилуј ме", онда ће их она понављати незасито. То су речи којима се никада не можемо до краја заситити. Изговарајте их читавог свог живота! Оне крију у себи тако много духовних благодатних сокова!

Када се молимо за друге, говоримо:

"Господе Исусе Христе, помилуј ме"

Молите се за Цркву, за свет, за све људе. Васколико хришћанство садржи се у молитви Исусовој. Ако се молите само за себе, онда се у томе крије саможивост. Насупрот томе, ако се молите за Цркву, и ви сте у Цркви. У Цркви је Христос сједињен са Црквом, али и са Оцем и Светим Духом. Света Тројица и Црква једу једно. Ваша чежња треба да је усмерена на то да сав свет буде освећен, да сви буду Христови. Тада улазите у Цркву и доживљавате рајску радост у Богу, јер сва пуноћа Божанства обитава у Цркви.

Сви смо једно Тело, са Христом као Главом. Сви смо Црква. Наша религија има у себи ту величанствену особину – она уједињује свет мислено, духовно. Сила молитве је велика, веома велика, особито кад молитву врше многа браћа. У заједничкој молитви сви се уједињују. Осећајмо ближње своје као себе саме! То је наш живот, наша радост, наше благо. Све је лако у Христу. Христос је средиште: сви хрле ка средишту и сједињују се у једном духу и једном срцу.

Тако се нешто догодило на дан Педесетнице. Када сви, у исто време и у истом простору, слушају Псалтир и све друго што се чита на богослужењима, онда се они при слушању сједињују благодаћу Божијом, јер оно што изговара чтец (читач), то сви слушају и сви у томе учествују. Умножава се духовна снага многих, као да гледају нешто лепо и као да то гледају сви заједно са чежњом. Е, то њихово виђење, које се усмерава на то нешто лепо, уједињује их једне са другима. Као пример наводим избављење апостола Петра из тамнице: "...А Црква се усрдно мољаше за њега Богу" (Дел. ап. 12, 5). Та молитва је ослободила Петра тамничких окова.

Љубав, служење Богу, чежња за Богом, сједињење са Богом, сједињење са Црквом – то је рај на земљи. Ако задобијемо божанску благодат, онда је све лако, радосно, и све је благослов Божији. Хајде, пронађи ми неку религију која човека чини савршеним и срећним! Жалибоже, жалибоже, што ни ми сами не разумемо ту величину сопствене вере!

Када сами имамо неки проблем, или га има неко други, затражимо и од других молитве, па сви завапимо Богу са вером и љубављу. Будите сигурни да су те молитве угодне Богу и да ће Он дејствовати и чинити чудеса. То нисмо довољно добро разумели. То схватамо доста површно, па кажемо: помоли се мало за мене.

Молите се више за друге него за себе. Изговарајте речи: "Господе Исусе Христе, помилуј ме", а имајте на уму увек и друге. Сви смо деца истог Оца, сви смо једно. Стога, када се молимо за друге, кажемо: "Господе Исусе Христе, помилуј ме", а не "помилуј их". На тај начин признајемо да су они заједно са нама.

Молитва за друге, вршена благо и са љубављу, некористољубива је и доноси велку духовну корист. Облагодаћује онога ко се моли, али облагодаћује и онога за кога се он моли. То значи да низводи благодат Божију. Кад осећате велику љубав и кад вас та љубав подстиче на молитву, онда таласи ваше љубави запљускују онога за кога се молите и утичу на њега. Тако ви око њега стварате заштитни оклоп и вршите утицај на њега. Водите га путем добра. Видећи ваш напор, Бог штедро даје благодат Своју и вама и њему. Али, при том вам ваља умрети за себе. Јесте ли разумели ово?

Ви се жалостите када други нису добри, док би требало да се предајете молитви како би се дошло до жељеног циља помоћу благодати Божије. Ви указујете на добро ослањајући се на своју мудрост, а то, у ствари, и није баш толико исправно. Тајна је нешто друго. Тајна није у ономе што ћемо рећи или што ћемо саветовати другима. Тајна је у нашој преданости и посвећености, у нашој молитви Богу да код наше браће и наших сестара завлада, благодаћу Божијом, оно што треба. У томе је тајна. Оно што ми не можемо да учинимо, учиниће Његова благодат.

У мом животу прво место заузима молитва. Не плашим се пакла, нити мислим на рај. Само иштем од Бога да се смилује на сав свет, па и на мене. ...

Молим се за вас када сте у тешкоћама, али то није довољно. Моја молитва треба да наиђе на одзив и са ваше стране. Бог, Који нам шаље Своју благодат, треба да затекне наше руке раширене у загрљај, како бисмо примили Његову благодат. Даље, што дог Он допусти, биће на нашу душевну корист. ... Молите се за оне који вас оптужују! Говорите: "Господе Исусе Христе, помилуј ме", а не "помилуј га", па ће тако вашом молитвом бити обухваћен и онај ко вас за нешто окривљује.

Дешава ли се да од некога чујете нешто што вас жалости? Бог зна за то. Ви само раширите руке своје ка Богу, говорећи: "Господе Исусе Христе, помилуј ме!" Учините да ваш ближњи буде једно са вама. А Господ зна шта га мучи у дубини његове душе, па ће, видећи вашу љубав, похитати у помоћ. Он истражује најдубље жеље људскога срца. ...

Молите се за очишћење свакога човека, како бисте подражавали анђелски начин живота у вашем животу. Јесте, анђели се не моле за себе. Тако и ја чиним. Молим се за људе, за Цркву, за Тело Цркве. Док се молите за Цркву, истовремено се ослобађате страсти. Док славословите Бога, ваша душа смекшава и освећује се божанском благодаћу. Жеља ми је да се научите овој вештини.

Бог жели да се уподобимо анђелима. Анђели само славослове Бога. Славословље – то је њихова молитва. Само то. Врло је деликатна ствар славословље. Оно надилази људске датости. Ми људи смо веома вештаствени и приљубљени за земаљско. Стога се и молимо Богу користољубиво. Молимо Га да нам Он среди наша питања, да добро напредују наше продавнице, наши послови, наше здравље, наша деца. Молимо се, међутим, на људски начин и у духу користољубља. Славословље је некористољубива молитва. Анђели се не моле да би нешто задобили; они су несебични. Бог је и нама пружио могућност да наша молитва буде трајно славословље или анђелска молитва. Ту се крије велика тајна. Кад уђемо у такву молитву, стално ћемо славити Бога и све ћемо препуштати Њему онако како се моли света Црква наша: "...Сав живот свој Христу Богу предајмо!" Ово вам је "виша математика" наше религије!

Преузето из књиге "Живот и поуке старца Порфирија Кавсокаливита",

Пратећи богослужбени ритам Владика Јован на нов и пријемчив начин тумачи иконографију свих Великих празника са више аспеката, што даје могућност верницима свих узраста и нивоа знања да схвате празник, како би на тај начин потврдили своју веру у Васкрслог Христа. Књига је сажетак једног ширег – професорског – рада, уз модификовани стил како би била разумљива за ширу читалачку јавност.

Метод примењен приликом писања ове књиге инициран је уочавањем детаља на икони датог празника, па је постављањем различитих општих хипотези, добијен коначни закључак. Без оптерећујућих фраза, јасним стилом описани су празници, али не на самодовољан – научни – начин, већ тако да је врло лако схватити решења – чак и историјских недоумица – преко објашњених детаља са иконе празника. Дакле, Владика Јован није имао намеру да истражује на дату тему, већ да на нов начин изложи већ познате чињенице које би требало да пронађу свој пут до срца како верника, тако и оних који ту веру проповедају (свештеницима, вероучитељима, иконописцима, итд). То значи да је аутор из обимне литературе извука нектар и понудио га читаоцима да веру засладе и окусе Преображај да би препознали икону у себи и заблагодарили на томе Творцу. Управо је зато приступ тумачењу (егзегези) – предањски: почиње тропаром и кондаком, а затим се детаљи са икона објашњавају уз егзегетске дискурсе у оквиру библијског и светоотачког текста. Закључци не доносе ново, али имају ново рухо; дакле, нису устаљени закључци преписани из старих хеортолошких књига, већ на нов начин исказују Истину.

Књига почиње описом празника Рођење Пресвете Богородице, на првом месту тропаром и кондаком, а затим и описом иконографије и амбијента тог празник са описом детаља и личности који су кључни за егзегезу овог празника: купање, дете, жене Ана, Јоаким. Посебно је дат хеортолошки и предањски извештај празнику (да је апокрифни спис Рођење Марије извор овог празника, које је потврдило и потоње светоотачко предање). На крају је објашњено име Марија.

Други протумачени празник јесте Воздвижење Часног Крста, а Владика после тропара, кондака и поимања Крста говори о гесту и публици (верни), односно тумачи симфонију покрета и статичности, уз издвајање само једне личности из историје Христове Цркве: Константин Велики. Хеортолошки осврт је дат суптилно како читалац не би изгубио аналитички ток који одликује тумачење детаља.

Ваведење у Храм Пресвете Богородице – после тропара, кондака и казивања о празнику – објашњено је аналогијом као и Сретење (Христово уношење у Храм). Аутор тумачи и архитектонске облике на икони: грчки и словенски тип, а затим и објашњава позадину на икони која дајући илузију перспективе жели да покаже само место догађаја празника. Иако поновљене личности: Јоаким,Ана, дете Марија, описане су у контексту датог празника; а затим и свештеник. Закључак је хеортолошки екстрат из Предања.

Тумачење Рођења Христовог – уз тропар, кондак и општу иконографију – доноси описану спецификацију детаља са иконе: брда и пећина (опет простор) и анђели, пастири, во, магаре, овца, коза, Дјева, Дете, Јосиф (личности) и – на крају – звезда, са истицањем двеју радњи: поклоњење (Света три мудраца) и купање (Детета). Хеортолошки приказ добија још један одељак: Смисао (празника у и на икони).

У празнику Богојављења аутор уводи нов појам – веома важан за иконографе – светлост, када одељак о овом догађају именује једностано: Празник светлости. Затим следи тумачење сцене и природе (уз истицање Јордана и мора), а онда личности: Јована Крститеља и Христа, уз тумачење анђела и голубице. Закључак чине три одељка: Извор, Празник и Име, са иконографском аналогијом овог празника и иконе Силаска у Ад. А последња реч јесте – опет – светлост.

Повест о празнику Сретења Господњег – поред тропара и кондака – аутор започиње истицањем Маријиног очишњећа. Затим следе опис простора (архитектура и олтар) и личности (Симеон, Ана, Јосиф, Христос, Марија). Егзегетски приступ истакнут је у закључним одељцима Име и Празник. Благовести израњају из тропара и кондака, док је иконографија објашњена са свим аспеката. Наглашени су светлост (Зрак), простор (Студенац) и личности (Дјева и анђео). У закључку аутор, поред објашњења имена празника и хеортолошког приказа, уводи и време – говори о датум – како би се тек од Благовести време освештало!

И за следећи празник – Цвети – аутор даје тропаре, кондак и иконографијуда би сада простор (Јерусалим и гору) освештао сам Христос – на магарету: истим оним из иконографије Божића – са Ученицима и Децом који држе Палме усред Народа. На крају се говори о историјату празника.

Повест о Васкрсењу почиње уз тропар, ипакој и кондак; и са описом иконографије са свих аспеката уз опис простора (Ад и Брда) и личности (Христос, Адам, Праведници), са посебним истицањем Менице – задужнице – грехова (у Христовим рукама). Тријумф је наглашен у закључном експозеу иконографије, који се врхуни у одељку Литургија и икона.

Вазнесење Господње аутор тумачи почев од Символа вере, уз тропар и кондак: Исус Христос се вазнео пре Маријом и Апостолима уз анђеле, и усред природе (стене које означавају да сви актери догађаја чврсто – као стене – стоје на земљи сем Христа који је на небесима). Закључни трослов: Иконографија – Празник – Извори објашњавају историјску потку празника.

Тропар и кондак празника Педесетнице уводе читаоце у прво поглавље Празник изливања Светог Духа у виду Пламених језика на Дванаесторицу апостола. После описа главних личности (који у иконографији пасивно седе) у Празнику и активног деловања Светотројичног Бога описани и тумачени су горњи део иконе: Горница (Сиона) – две грађевине налик кулама; и доњи део: Стари краљ (цар) у мраку који символише многе – старозаветне пророке праведнике.

Преображење Господње – празник који може да се узме за правило иконографије код Православних јер свака икона извире из овог празника, из ове иконе: светлост која долази после Узлажења. Аутор тумачи личности (Христос, Мојсије, Илија, Апостоли) и анђеле. Епископ Јован истиче смисао празника и даје свима разумљиво и разумно созерцање (посматрање) иконе празника.

Тумачећи Успење Богородице, аутор полази од библијског исказа шта се збило после Вазнесења са Богородицом и доноси нови приступ истичући Апостоле на небесима, Облаке (који носе прекштене линије) и Покушај понижења уз опис Сиона и Гетсиманије; и личности Дјеве и Христа.

Закључак књиге је Орос вере Седмог васељенског сабора у Никеји праћен иконом Пантократора. Реч и Слика – Логос и Икона! У две речи сва Истина...

Дакле, књига Празничне иконе је једна велика икона прецизно заоденута у хеортолошко-историјски оквир са певничким појем тропара и кондака у Празницима који иконизују Царство освештавајући простор, време и личности (историју) – што све заједно хита ка Господу Творцу и Спаситељу!

Епископ нишки др Јован (Пурић), Празничне иконе, Ниш – Београд, 2013. стр. 82, ИСБН 978-86-89293-09-8

ђакон мр Ивица Чаировић

СПЦ

Савремени антропос, не остваривши своје истинско свјесно „ја“ све више пада у самозаборав свога бића, и потапа се у личностно не биће. Ипарксија савременог антропоса је миулакрум, несвјесно автургично одцјепљење од Божије фоније, одлучење од природног логоса, антропос тада борави у песудоегзистенцији. Али сваки антропос и поред богоотуђења посједује прескордицију есхатона иако је то мистификован априори чин који бивствује и протеже се кроз антропосово биће.

Он постаје свјестан хоризмоса од нечега, а то нешто је θεός, и ефемеричне ипарксије која се одвија пред његовим очима, а ψυχή постаје све гладнија. Када антропос постави себи питање своје ефемеричности али здраво, без солпистичко хедонистичких артикулисаних зоистичних енергија може се експликовати да је на добром путу. Тада долази до извора ноезиспистизије, активирају се природни логоси као есхатолошке воље, и антропос се задубљује пред амбисом свога ништавила, открива дјелимично самозаборав свога бића.

Он ab intrinseco, осјећа дубоку глад и жеђ за Богом, срце антропосово пулсира још не дефинисано, а ако упозна Господа Саваота он осјећа покретачки динамис који перихорезише читаву антропосови духовну и мисаону структуру, долази до аутоантропогнисије и антропос се буди из сна и постаје свјесан, отвара се пут за дјелатно „ја“.То може бити темпорална трансфигурација која отвара нове хоризонте сталног метаморфозиса, који води до истинског свјесног ванзаборавног дјелатног „ја“. Колико та автургичност и богоотуђеност савременог антропоса порађа очај и тугу , и униније има безброј примјера.

Антропос је у сфери circulus vitiosus и једно такво кретање је неизоставни елемент антропосвог бивствовања. Антропос осјећа тежину зоизма и бивствовања, некада осјећа како су животни сокови пресушили и како сва његова егзистенција бесмислена и трагична али наставља да живи снивајући неку утопију једну инкантацију рајског острва, имагинација себе у једној другој диманзији, поновни бјег у реалност, међутим по повратку осјећа се тмина, и утјеха која проистиче од селфа је темпорална и брзо испарава.

Да би на неки начин експликовали данашњег антропоса морамо се и осврнути на књижевне радове поједнинаца који су своју свакодневницу без фиктивног уљепшавања, без мисаоне калиграфије него рациолатрјски у њиховом домену приступили материји и своју тугу, и интроспективно стање духа ехстравертно испољили, и описали. Некад је тај опис дефинисан и експликован у полу метафори, а некада тако суров као дерање коже. У овом контексту морамо споменути једног, човјека који је рациолатриски огорчено, саркастично и иронично давао дефиниције и експликације структуралних форми и костура данашњег западног потришачког друштва. Његове мисли, и данас одјекују, иако су не риејтко прожете сексуалном конотацијом, вулгарном садржином, и по неком псовком, ипак имају тежину, и дају одговор, а у исто вријеме и постављају питање куда иде савремени антропос, социос. Гдје је крај људске егзистенције и шта је породила и створила једна западна култура са својим начином живота и бирократским апаратом. То је одјек душе једног тубиствовања, једног уморног антропоса, који је самљевен прво сам од себе, од својих унутрашњих стрепњи и πάθος, а потом и друштва које функционише тако да задовољи критеријуме поредка који треба да створи привидну маску антихаотичног erlebnisa, свега око себе.

Овде је ријеч о америчком писцу, из ундерграунд касте Чарлсу Буковском[2], који је на специфичан начин прожет личносним искуством, на неки начин аутобиграфски илуструје линеарном мисаоном калиграфијом оштрим и суморним темпом савременог антропоса који је забијен и скупљен у своју некада на први поглед бесмислену ипарксију, и која води у једно ништавило.“ Није смрт оно што је ужасно, већ животи које људи живе или не живе до своје смрти. Они не поштују своје животе, они мокре[3] по њима. Ружно изгледају, ружно говоре, ружно ходају. Пусти им велику музику и они је неће чути. Већина људских смрти је обична превара. Ништа ту није остало да умре“[4]. Сама ова реченица говори довољно, експликује један на први поглед песимизам и философску мисао датог аутора, међутим илуструје нам управо бесмисао живота који поједни антропоси воде, који одводи у личностно не биће. Јер логосност у антропосу будући да смо сви у Христу једно, сензитивира пад другој „ја“ у самозаборав и буни се против тога макар и несвјесно, што нам овај цитат и говори. Када друго „ја“ падне у самозаборав бића, на неки мистификован начин и тубивствовање односно свијесно дјелатно „ја“ то осјећа, без обзира да ли то препознавање је у Христу или ван категорије бање очишћња и крсне смрти[5]. „Видим на стотине људи дневно који су сасвим одустали. На све стране видим оне који не жуде ни за чим, осим храном, кровом, и одећом, усресређени само на то, без снова. Они не осећају ужас што не воле или што нису вољени“[6]. Такође и ова реченица мистагошки дефинише и агапи, од кога свако тубиствовање зависи од те Божанске енергије од ероса Божијег којег антрпос перцептује, мада се касније неправилно артикулише, она даје смисао животу, и води ка есхатону. И овде се види вапај и погружавање у тугу али оправдану због другог „ја“ који се запетљао у мреже и колотечину самозаборава бића и потонуо у дубину окена бесмисла у коме се љубав угасила као догорјела свјећа испразног живота гдје је антропос постао само један број у локалном регисрту особа које живе у том граду или шифра за идентитет у осигуравајућем заводу. То је вапај за другим „ја“ које живи али нема у њему агапија тако да је своју егзистенцију свео на рате, на живот на кашчицу, на ситне пролазне ствари.

Терапеутика нуса, или херменеутика живота овде је једногласна и поучава нас да је агапи централно мјесто и да кроз њу сви постајемо једно у Христу, и „ја“ као личност не постојим без другог „ја“ и ту је логос бића, ту је есхатолошка воља да у другом препознамо Бога, да кроз личностну заједницу остваримо своје логосе, есхатолошку димензију нашег постојања. Нема потребе за Бултмановском демитологизацијом сфере духа , него само да сви fundamentum in re, проговоримо језиком Божанског ероса, језиком да у другоме „ја“ препознамо своје истинско и свјесно „ја“ да препознамо своје сопство, своје логосе. Ту је тајнообзарујушча omnipotentia, могућност исхођња ка Господу управо кроз језик љубави, јер тим језиком је Господ увјек говорио и даље ће говорити, то је фонија небеске Божанске музике, мајеутика бивства које требамо да перцептујемо и да се препустимо liberum arbitrum теантропофилије ове темпоралне хронометријске егзистенције. Генеалогија, истинског свјесног и дјелатног „ја“ почиње у Богу, у Христу, и одржава се и зависи и своје постојање има поред Бога у другом „ја“ и само тако опстаје, једном ријечју палигенеза читавог космоса, то је пут логоса бића, тубитствовање као микротеоса, остварење своје слободе личносности, то је пут есхатона.

Аутор: Младен Цимеша

[1] Изреке отаца.

[2]Чарлс Буковски (енгл. Charles Bukowski; Андернах, 16. август 1920 — Сан Педро, 9. март1994) је био америчкипесник, приповедач и романописац. Данас се сматра једним од најутицајнијих писаца битничке генерације (енгл. beatgeneration). Остаће упамћен по свом експлицитном, сировом, понекад чак вулгарном књижевном изразу и својим причама о симпатичним губитницима са маргина америчког друштва, Буковски је одрастао у време економске депресије која је захватила Америку између два светска рата. Његов строг и доминантан отац често је остајао без посла, а своје незадовољство и фрустрацију најчешће је искаљивао на дечаку редовно га малтретирајући, о чему ће Буковски писати у свом роману "Ham on Rye". Адолесцентске акне које су оставиле ожиљке на његовом лицу само су допринеле да се још више осећа као губитник и особењак. Покушавајући да се заштити од трауматичне стварности, Буковски се рано окреће алкохолу, али и књигама. Као средњошколац много чита, а посебно воли делаЕрнеста Хемингвеја, Синклера Луиса, Карсона МекКулерса и Д. Х. Лоренса. По завршетку средње школе уписује градски колеџ у Лос Анђелесу и похађа курсеве новинарства и књижевности, желећи да постане писац. Дела Чарлса Буковског су у основи аутобиографска. Теме су шаролике и разноврсне а у центру интересовања овог писца су увек патње и проблеми обичног човека. Његови јунаци су очајни, несрећни људи, губитници и особењаци са маргина друштва огрезли у пороке, често на ивици лудила, емоционалног слома и материјалне беде. Свакако најпознатији јунак је Хенри Кинаски, алтер-его Чарлса Буковског који се појављује у многим његовим причама и романима. Он је симпатични губитник, пијанац, коцкар и женскарош који живи на ивици беде, дружи се са пропалицама и преварантима, а жене повремено користи како би се докопао високог друштва. Баш као и Буковски, Хенри Кинаски преферира да буде сам, пије, пише и слуша класичну музику. Први пут се појављује у причи "Confessions of a Man Insane Enough to Live With Beats", а његову даљу судбину пратимо кроз романе "Post Office", "Фактотум", "Жене","Блудни син".Књижевни израз Чарлса Буковског је једноставан, ослобођен метафора, разумљив свима, али и изузетно духовит и циничан у исто време. Језик је сиров, улични понекад вулгаран и бруталан. Вероватно због тога је Буковски своја дела објављивао претежно код малих и независних издавача. Важио је за „андерграунд“ писца и за живота је стекао много мање славе и успеха код књижевних критичара и читалаца него што је има данас...извор, wikipedia.org

[3] У питању је ријеч влугарног садржаја па сам био слободан исправити оригинал једном прикладнијом ријечи.

[4] Преузето са, www.citiram.net.

[5] Овде је у питању света тајна крштења, јер само погружавање у воду, и излазак из ње, семиотички, се експликује као крсна смрт са погребењем, и васкрсење антропоса, односно антропос мистификовано проживљава у крштењу оно што је Нови Адам Христос проживио за вријеме свога земаљског битисања међу нама.

[6] Преузето са, www.citiram.net.

На крсту, поред Христа, имамо, већ знамо, два разбојника. Обојица као да иконизују свакога од нас. Сви имамо неки грех. Али, код ове двојице имамо тоталну другачију устројеност бића, код једног чак искорак из бића, премда обојица исти грех деле. Једна исповеда веру, други не. Други условљава веру као што данас чине многи, у стилу: “Боже, ослободи ме неког притиска, дај ми ово или оно, и ја ћу поверовати у тебе!”. Неслободна позиција. Тако непокајани разбојник куша Христа: “Ако си Син Божији, спусти нас са крста!”. Покајани разбојник поступа, за разлику од суровог рационалисте, тотално нелогично, не концентрише се на своју агонију, коју сигурно осећа, него на Христа за којег је, такође распетог, тек тотално нелогично поверовати у том тренутку. И Христос не остаје равнодушан, нити се Он Сам концентрише на Своју агонију (“…сине, ето ти мајке; бићеш са мном данас у рају; Оче, опрости им, не знају шта чине…”). Ова двојица, дакле, одсликавају наше унутрашње профиле. Својим распећем питају нас којој страни нагињемо. На ком темељу вере се оријентишемо, макар само декларативно а да то не доведе до дефлорисаности другог.

Ова прича показује да нека јововска дилема није у првом кадру (“зашто патим”), она је периферна, већ да ли смо својој вери претпоставили условљавајућ а пролазан или пак слободан а есхатолошки угао егзистенције (“има ли даље иза патње”). Покајани уводи смисао на најпарадоксалнији начин, на месту срамоте, на распетом крсту, где га притиска уместо клина бесмисао постојања. Он хоће даље. Не бежи од крста, не бежи од смрти, иако је то најлогичнија ствар која ће се неминовно десити тог тренутка. Улази у однос када се чини да време за однос није. Налази веру на најмање траженом месту, од којег и хришћани данас беже тражећи лагодније позиције своје вероисповести. Налази веру на крсту. То је скандал за рацио. Његова вера не тражи да сиђе са крста што је у том тренутку једина логична солуција. Уместо да кидише и ропће због болова које осећа, он улази у дијалог са распетим Богочовеком. Заједно страдају. Богочовек не користи Духа Светога да би одстранио ни Себи ни другоме бол. Нема седативне вероисповести. Том логиком ће касније ићи многи аскетски оци који и поред изобилних дарова Духа никада нису молили да их Бог рецимо ослободи од неког биолошког дефекта природе.

Треба се, дакле, запитати на ком извору тражимо, или чак кушамо, веру? Јер, очито је да многи долазе у Цркву са мотивима да се ослободе притиска у нечему (криза идентитета, финансијски проблеми, криза брака, личне психозе, итд.) а да не виде да је посреди притисак смртне природе у питању. Мало ко полази од притиска смрти, од бесмисла живота, од празнине бића које вапије за присуством Духа. Надасве, мало ко полази од императива љубави која конституише непропадљиву односност. То је полазна тачка дистинкције између литургијских и нелитургијских персоналних интеракција.

Непокајани разбојник је поклекао пред исповешћу вере која није положена у темељ жртве. Он не види даље од себе. Његов ужас је концентрисан у смрти јер је сопство све што има а што не жели никако да изгуби у том тренутку. То иде до грозничавог приговарања Христу. Не види Другог али ни трећег, те стога не види ни себе. Вера је за њега илузорна. Бајколики опијум који не решава ствар. Али, вера и не решава ствар јер има есхатолошку подлогу. Само тако можемо разумети поступак вероисповести покајаног разбојника. Непокајани условљава Богочовека али му се Бог не обраћа, не окреће главу ка њему. Можда силазак са крста не би ни променио његов темперамент. За разлику од покајаног, он остаје у границама самосажаљења. Сматра да је неправедна жртва самим тим што умире премда свој морални стадијум не узима у обзир. То је логика којом се многи озлојеђено служе данас користећи агонију као таоца своје уобразиље или пак као таоца којим би покушали да оправдају своје безакоње. Зато у његовом позиву да се сиђе са крста постоји нешто иронично, подругљиво. То није вапај за односом или есхатоном, већ неко профано ослобођење од једне стресне ситуације да би он наставио по старом – без преумљења. Нови човек, могућност одухотворења сопства, изгнан је на маргину постојања. Слобода је десакрализована на јефтин избор: “Дај ми то што ми треба или за мене не постојиш!”. Банална алтернатива. Искање без покајања, а не као да би Бог тобоже заобишао искање. Ипак, центар искања није Бог Сам као што постоји у искању покајаног разбојника. Тако ни поруку Јеванђеља многи ни онда, ни сада не разумеју јер Бог објављује Себе, Тројицу, а Христос проповеда у причама Самог Себе и Саму Тројицу. То је база. А не оно што су други хтели од Христа или што су умислили од својих пројекција желећи да их рефлектују на Христа, како онда тако и сада. Одсуство чуда силаска са крста показује се излишно. На њему инсистирају и они испод крста. Пред ранијим чудима остајало се равнодушно – зашто би сад било другачије? Мирише на провокацију. А опет, ни ранија чуда нису била сама себи циљ. Зато и сада одсуствују. Акценат није на чуду избављења већ на смрти Христовој која је Његов избор ради васкрсења мртвих јер три године говори ученицима да ће бити предан и убијен.

А онда почиње драма. Умире Богочовек. Цео, не половично. И он се буни против смрти. Зато вапије за Оцем. Зато се и буни природа са својим помрачењем, земљотресом, устајањем неких из гроба, пуцањем завесе у храму… Догађа се тајна есхатона која је позната само Христу и покајаном разбојнику – остали остају изван тог увида. Бог не силази са крста, дакле, када други то желе, већ када Он жели тј. Бог Отац који Га и подиже из мртвих Духом у недељу. Зато ни ми данас не треба да останемо са упртим погледом пред манифестацијом чуда тј. у ишчекивању излазне ситуације “Ако ми помогнеш, вероваћу!”, већ да продремо у догађај иза страдања, са оне стране есхатона, у примат односа независно од страдања (што не значи и негацију истих јер онда не би било историје).

Поука је следећа: ако Бог Син заједно пати са покајаним а да покајаном бол не угрожава однос ни веру, онда и усред смрти смрт налази свој егзодус иако ће човек умрети. Парадокс. Коју вероисповест ћемо, дакле, одабрати, покајаног или непокајаног, колико год се изнова распадали у другим сегментима битисања? А страдали, не страдали, умрећемо свакако. И то није природно стање, нити цела прича. Прича остаје да буде испричана када зађемо са оне стране свеопштег васкрсења, које још увек молитвом Цркве призивамо и које се још није догодило.

Извор: https://www.pouke.org/forum/blog/3/entry-754-%D0%BE-%D1%80%D0%B0%D0%B7%D0%B1%D0%BE%D1%98%D0%BD%D0%B8%D1%86%D0%B8%D0%BC%D0%B0-%D0%BD%D0%B0-%D0%BA%D1%80%D1%81%D1%82%D1%83-%E2%80%93-%D0%BE%D0%BD%D0%B4%D0%B0-%D0%B8-%D1%81%D0%B0%D0%B4%D0%B0%E2%80%A6/

.

Он ( антропос) тражи своје истинско свијесно и ванзаборавно „ја“ са потенцијалним дјелатним „ја“. Без Христа та потрага се завршава, за неке антропосе процес десензитивирања свог не откривеног „ја“ и потапа се у димензију која се порађа или експликује условљеним степеном не бића, из кога ψυχή може лако да васкрсне и трансфигурира у потрази за теологиком живота.

Кад логос преобрази самозаборав свог истинског „ја“ и личност која је застала на том путу μεταμόρφωση и доста је дјелатана открива своју личност јер Бог ипак све призива себи. Проналазећи истинско и свјесно „ја“ пут антропосов је пут теозиса. Јер Христос унутар тајне свог ипостасног једнинства у вјернику има свој благодатни начин постојања, и то онако како благодат Црквом обузима човјека и творевину.

Оличностњеност човјека се огледа у чињеници његовога појединачнога представљања по подобију Христовом, то јест то топосу и тропосу заједничарења бића, односно личноснога постојања.[2] Антропос се непрестано налази између сна и јаве. Сан је амфибијска парахипнотичка ипарксија својствена духу, а јава је пут који јавља бјег у Христово наручије. Пошто бића осим разумом и логосношћу располажу и тропосом или начином постојања њима се даје аутентични начин постојања благодарећи тајни уипостазираности њих самих у Личност Бога Логоса и то унутар његове човјечанске природе.[3]

Требамо одредити хронометрију кретања спознавања подвигно опитног пута свијесног и и истинског „ја“ који не пријети бијегом у самозаборав, него поновно, и поновно открива себе које вапије ка својој небеској отаџбини и аретолошком путу ка Очевом наручију. Да ли се пад антропосов и његово потентно активирање ка не бићу, и спознавши своје истинско „ја“ огољено безблагодатно у смислу престанка усавршавања у Едемском насељу, чији је процес почео у некој полу форми антропоса као несавршеног бића одиграо чуђењем остаје питање отворено. Можда се у антропосовом „чуђењу“ крије формула која је експликовала и доказала тачну калкулациону вриједност чији је резултат узрок и последица пада.

Чуђење, али уједно и радозналост које се пробудила у њима (Адаму и Еви) после змијиног наговора да могу постати као богови. Дакле извор прави је тренутно чуђење које рађа питање , питање радозналост које има предукус парагносзиса или парагносеологије вјешто наметнуте, али и изазване, која је већ и наивност, а после појаве и пројаве гријеха већ наступа гордост али и самозаборав дјелимични[4].

Свијесност и голгота душе коју је Адам осјетио после пада и протијеривања из раја и његово премумљење и покајање са сузним уздасима на вратима Едема којег чуваше Херувим говори о његовој свијесности али и спознавању једне друге димензије ипараксије. Метафорички гледано бијеше Едем затворен до Христа али хронос је релативан појам у новије вријеме за антропоса, а за Бога одувјек. Чуђење као хипотеза је тако породило гријех, али породило је и философију и још много других грана мудроносних наука, чуђење и радозналост се на тај мистификовани начин оправдава, јер пад бијеше у Божијем предзнању.

Адам је имао свијест о слободи, али о слободи која је Богоцентрична, и води ка Богу, међутим чуђење које је било у синергији са слободом изњедрило је пад. Јер ипарксијално и „ratione“ посматрано шта је узрок антропосовог пада, ако то није његова (човјекова) слобода која је била неправилно артикулисана. Амартија коју је антропос искусио можемо дефинисати као нецесологију, односно гријех у антропосу је ирационално остатак његове природе и отргнувши се од самозаборава антропос кроз метанију и омнитеозис и кроз сферу аутоантропогносије и проналаском своје персоналности и дошавши у сферу свијесног „ја“ превазилази тај ирационални остатак у себи који смо тако легитимисали.

Падом антропос не губи личност само је није открио на прави начин, односно није стигао да је открије. Истинско свијесно је дјелатно „ја“ у заједници са Богом коју је Адам имао у Едему било је у фази препознавања ипак не до краја свијесно „ја“. Свијесно „ја“ тако кроз труистични, а не парцијални теозис остварујемо у потпуности и активирамо априори свој логос, јер поред персоналности коју посједује антропос сама је заједница Христом, још откривамо да је самозаборав индивидуализам који брише личност односно чини је не дјелатном. Мада и поред те несвјесности свога логоса који је инертан ка Логосу антропос није изгубљен. Он и поред димензије у којој треба да препозна своје истинско свијесно и дјелатно „ја“ није у потпуности осуђен на пропаст и не може бити, јер велика је тајна осмог дана, навечерија Господњег. Есхатолошка мистификација остаје и даље непрозирна јер морамо узети у обзир ријечи св ап Јована да је Бог љубав[5].

Слободна воља и природне енергије али и колико антропос перцептује иако несвјесно свој логос одлучиће о томе односно о антропосовом повратку у стање личностног не бића. Оставши у димензији не откривања свога свијесног и дјелатног „ја“ антропос у овом случају Адам, а полако и његови потомци кроз сада оптерећени јармом амартолошке иницијалне каписле која је већ експлодирала и у свом линијском бивствовању долазе до стадијума зофоса, и агнусфанија које је Адам био причасник сада већ није доступна свакоме, него по мјери подвига и опитног искуства аретолошке сфере егзистенције којој треба да тежи сваки hominem.

Логосе бића можемо окарактерисати као есхатолошке воље, односно есхатолошка назначења у предзнању Божијем које антропос треба да испуни то јесте природну вољу која своју пуноћу доживљава саображавајући се са Логосом кроз μετάνοια или преумљење.

Антропосова хронометријска ипарксија води ка есхатону, јер антропос је биће киновије чије силе ψυχή су инертне према есхатону,а остварење свог есхатолошког логоса, или остварити истинско свјесно дјелатно „ја“ антопос постиже кроз евхаристију и поставши истинско свјесно и дјелатно „ја“ антропос је остварио своју личност, избавивши је и спасивши је од самозаборава бића.

Евхаристија је есхатолошки догађај за антропоса и само под том призмом Божије агапи треба херменеутиковати евхаристију,која за антропоса треба да буде зоистични императив, са освртом на евхаристију која је fundamentum in re и врши трансцеденцију ега у стање индивидуалног деструктализма који на крају порађа личност. Ипарксија која се одвија у хроносу је ефемерична и има крај који води навечерју осмог дана за које антопос треба да буде спреман остваривши своје личностно постојање и преумљење. Повратак у личносно не биће, зависи од антропосвог погледа ка вјечности, односно у његовом есхатолошком логосу који треба да породи ерос истинске жеље за еудемонијом своје ипарксије која почиње унутрашњим трансфигурирајућом варијацијом на полуги између амартије и вјечности, и свесности о блаженству, односно осјећај теантопофилије је битан моменат који може оживјети успаваног антропоса и одвести га из самозаборава, спознањем свога истинског „ја“.

Антропос иако несвјесан, свога самозаборава покушава опет логосоесхатолошки да избјегне личностно не биће и пронађе Бога и да притом превазиђе условни хорисмос јер је антропос својим амартолошким учинком дошао у посјед епитета a maiore ad minus и даље се наставља lapsus calami сопственог бивстовања које није богоцентично али несвјесно тежи томе.

Аутор: Младен Цимеша

[1] Уподобљавајући се Богу, антропос постаје боголик, постаје икона Божија , бог по благодати.

[2] Николаос Лудовикос,Личност умјесто благодати,и наметнута другост:Коначно богословко ријешење Јована Зизјуласа , Person Instead of Grace and Dictated Otherness: John Zizioulas’ Final Theological Position, објављеног у Heythrop Journal, XLVIII (2009), стр. 1–16, текст .(моје лично мишљње да је критика презвитера и професора Лудовикоса, према богословљу митрополита Зизјуласа, превише произвољна и искарикирана, и неподесна.)

[3] Исто.

[4] Адам иако падан није до краја био изгубио опите теофаније, и богоговорништва, међутим кроз дистанцирање његових потомака, од Господа они су ти који су изгубили ту фрекфенцију , и фонију Божије музике кроз амартију која се из кољена у кољено настављала, тако да је истинска теофанија сада повластица само истинских боготражитеља жедних агапија, односно Божијег ероса.

[5] Изразом Бог је Љубав, увиђамо могућност спасења, и антропоса који нису спознали Божије откровење, односно нису га појмили, али су испунили неке природне законе који су усађени у антропоса приликом тварословља, те се и тако и за њих отвара могућност спасења, јер слушајући глас савјести на неки мистификовани начин остварили су и колико толико обновили и икону, односно лик Христов у себи, и такве људе ће Господ познати по несвјесно оствареном логосу бића.