Ко разуме, схватиће. Ради се о горућој теолошкој теми у наше време - онтолошки однос једног (општег) и мноштва (појединачног). Прича креће од тријадологије и одатле се пројектује на еклисиологију и антропологију. Из овог одељка (као и многих других, али о томе ћу на другом месту) видимо како Августин схвата однос једног и мноштва или оно наше фамозно питање односа личности и суштине/природе (студенти ПБФ-а ће добро знати о чему говорим). Дакле, "једно" (опште, заједничко) не претходи мноштву, у логичком, онтолошком смислу, већ је "једно" из "многих". "Једно" бива пројављено као акт комуникације, односа, љубави "многих". Закључак, личност, тј. конкретност и појединачност је базична онтолошка инстанца у мисли Светог Августина, а не обрнуто (како му то многи угледни православни теолози спочитавају).

Извор: https://www.pouke.org/forum/topic/35270-%D1%98%D0%B5%D0%B4%D0%BD%D0%BE-%D0%B8-%D0%BC%D0%BD%D0%BE%D1%88%D1%82%D0%B2%D0%BE-%D1%83-%D1%82%D0%B5%D0%BE%D0%BB%D0%BE%D0%B3%D0%B8%D1%98%D0%B8-%D1%81%D0%B2%D0%B5%D1%82%D0%BE%D0%B3-%D0%B0%D0%B2%D0%B3%D1%83%D1%81%D1%82%D0%B8%D0%BD%D0%B0/

Питању, ради што бољег и потпунијег одговора, морамо прићи са више аспеката. Као прво, питању прилазимо са одређеним предразумевањем. То је један веома важан израз у херменеутици (наука о тумачењу текста). Човек не прилази тексту као tabula rasa, већ тумачи имајући одређену свест. Та свест је предразумевање, односно оно што се уноси у само разумевање текста. У нашем случају то је чињеница да смо хришћани. Дакле, питању ћемо приступити као хришћани. Ако питању прилазимо као хришћани, онда, када је Стари Завет у питању, морамо имати следеће на уму. Човек је на самом свом почетку пао. Своје постојање је организовао у границама створеног, неодвојив од греха, страдања и смрти. У циљу испуњења Божијег Промисла о свету, Божије откривање човеку и Божије вођство човека ка циљу текло је поступно. Свети Максим то каже овако: „Стари Завет је сенка, Нови Завет је икона, истина је, пак, стање будућег века.“ Свети Августин каже: „Нови Завет у Старом се скрива, Стари Завет Новим се открива.“ Дакле, Стари Завет није пуноћа Божијег откривања човеку. Он је припрема, вођење човечанства ка догађају сусрета са Богом лицем у лице – ка догађају оваплоћења Сина Божијег, ка Јеванђељу. У Старом Завету Бог говори кроз људске личности, кроз проророке. Пророци, пак, имају сусрет са Богом у визијама, у богојављањима која су увек снисхођење човеку, онолико колико је потребно да би он разумео Бога. Ова два момента су јако битна да их истакнемо. Бог снисходи пророцима, показује им се и говори онолико колико су способни да га разумеју. Направићемо грешку ако помислимо да је Бог рекао све што је имао и да су пророци све могли разумети. Други важан моменат је да Бог говорећи кроз пророке има своје посреднике, своје тумаче. Ако неко неког тумачи, онда је неизбежно да то тумачење обликује својом свешћу, својим предразумевањем. Овде ћемо направити грешку ако пророчке речи апсолутизујемо, ако то њихово предразумевање у којем тумаче Бога сматрамо за апсолут. Говорећи терминима апостола Павла, ако робујемо слову написаног. Не можемо говор пророка апсолутизовати јер они говорећи садржај Божијег откривења неминовно говоре у формама свести свога времена. Ако пратимо пророке кроз историју Старог Завета, видећемо да је и та њихова свест временом зрела, а да је говор о Богу постајао све јаснији, све одређенији. Пророци су само припрема, лагано и ненасилно вођство људске свести и слободе, лагано извођење из „срче и крви“ до догађаја када је Бог проговорио без посредовања људске личности. То је догађај оваплоћења Сина Божијег.

Када су у питању историјски догађаји у Старом Завету и ту треба обратити пажњу на одређене детаље и чињенице. Постоје делови који су саблажњиви на први поглед јер се у њима налазе инцест, лукавство, превара, убиство. Да бисмо одагнали саблазани морамо бити веома обазриви. Прво, треба обратити пажњу да ли неки догађај писац само описује да се десио, без суда о истом, без намере да наведени догађај представља као неку норму. Треба пажљиво читати текст и приметити да писац не глорификује такве појаве - не наводи читаоца Библије да се тако треба понашати. То је веома важно констатовати, што, нажалост, савремени критичари Библије често не чине. Навешћемо пример инцеста кћери Лотових са својим оцем. Ужас! Ћерке су напиле оца, он је заспао и у том мамурлуку оне су са њим затруднеле, а да он тога није био свестан (Пост 19, 31-38). Овај део многе људе саблажњава. Ипак, Библију заиста треба пажљиво читати и потрудити се да се стекну и нека темељна предзнања (историја, археологија) која ће помоћи у самом разумевању. Конкретно, што се тиче овог саблажњујућег догађаја, важно је истаћи следеће, како би се поента написаног разумела. Шта је писац, заправо, хтео са овом чудном причом? Кћери Лотове су затруднеле са својим оцем и погледајмо шта писац даље говори: "И старија роди сина и надеде му име Моав; од њега су Моавци до данашњег дана. Па и млађа роди сина и надједе му име Вен-Амије; од њега су Амонци до данашњег дана." Амонци и Моавци – до данашњег дана. Они су управо поента ове приче, а не никако глорификовање инцеста. Ко су Амонци и Моавци? До којег „данашњег дана“? То су древни народи у чијем окружењу су стари Израилци живели и са којима су се жестоко сукобљавали. Писац овде говори о „инцестном роду“ да би нагласио поганост и богоодступништво својих непријатеља против којих је Израиљ ратовао у време настанка овог предања (=“данашњег дана“). Мржња према непријатељу била је врлина у тадашњој људској свести. Таквој свести је Бог говорио и таква је свест разумевала Бога. Шта мислимо, како је Бог могао да опорави такву свест, а да не изврши насиље над људском слободом? Да је јеванђеоски радикално говорио против такве свести, ко би тада уопште препознао Бога? Само постепеним и ненасилним оздрављењем те слободе могло се доћи до ненаметнутог Бога без посредника, до Јеванђеља. Друго, везано за ово питање, треба знати цивилизацијске норме онога времена које је стари Израиљ (многе од њих) делио са осталим народима тога доба: полигамија, левиратски брак, робовласнички односи и друге законске норме ондашње цивилизације. Погрешно је учитавати свест данашње цивилизације и њоме вредновати догађаје из Старог Завета. Данас није нормална полигамија, није нормално да ако муж умре, његов брат има обавезу да узме снају за своју жену и да се деца рођена у том браку приписују покојном брату (левиратски брак). Данас брачну сметњу у Цркви представља крвно сродство чак до седмог степена. Аврам, пак, и његови потомци су узимали супруге углавном из своје стричевине и ујчевине, у трећем или четвртом степену крвног сродства. Дакле, то треба разумети: у Старом Завету се налази цивилизацијска тековина једног давног времена која је нама данас јако чудна и неприхватљива. Као што ће и наша бити нашим потомцима у некој даљој будућности. Оно што је погрешно јесте учитавати данашњу свест у ондашње време. Да бисмо разумели људе и догађаје онога времена, морамо разумети и цивилизацијски код времена којем су они припадали. Онда нас неће саблазнити чињеница да је Аврам назван праведником, иако је имао децу са две жене: са својом законитом женом и са њеном слушкињом. Једноставо, Аврам је живео свешћу свога времена. У контексту тога времена, ништа притовзаконито није учинио. Наша је грешка што традицију, обичајност једне цивилизације, конкретно наше садашње, апсолутизујемо. Наравно, грешка би била апсолутизовати и свест ондашње цивилизације, па закључивати да Библија даје подстрек полигамији. Свест једне цивилизације, у смислу вредносних судова, може да буде мерило само својој епохи, а никако не може бити апсолутна. Коначно, Библија нам ни не нуди „цивилизацијске вредности“, она их само описује, говорећи о историји спасења. Библија нам нуди ово друго, спасење и живот вечни.

Када подвучемо црту испод овога што смо рекли, поставља се питање: где је ту Бог? Кажемо да су старозаветни списи богонадахнути, да је Библија Божија реч. Да бисмо развејали нејасноће требало би најпре да схватимо шта значи богонадахнуће, шта значи да су писци библијских књига били надахнути од Бога да пишу. Обично се мисли да је Бог диктирао сами текст Библије (муслимани, неки протестанти, нажалост и неки православци). Да ли је тако? Истина, има пророчких списа где је Бог пророцима давао одређене визије, где су они неке ствари чули и видели, те тако и записали. И то треба разликовати у Старом Завету. Нису сви списи једно и исто. Постоје пророчки списи, историјски списи и мудросни списи. Није исто читати пророка Језекиља, на пример, и Књигу о судијама (прво је пророчки а друго историјски спис). Вратимо се богонадахнућу. Богонадахнуће није буквално Божије диктирање текста. Писци библијских књига нису ни секретарице ни Божије факс машине. Јер, да је диктат у питању, онда би све библијске књиге биле писане истим стилом, што није случај. Књиге се разликују по стилу и језику. Богонадахнуће не искључује људску свест, слободу и креативност у писању. Шта онда значи надахнуће за писање Библије? Одакле Библија? Како је настала? Не, Бог није спустио књигу са неба. Бог је са Аврамом и са потоњим патријарсима и пророцима направио Савез. Направљена је жива заједница Бога и изабраног народа - богослужбена заједница. Из искуства припадања тој заједници настајали су и библијски текстови у дугом, дугом временском периоду. Вођени Духом тог искуства, тог припадања Савезу, одређени људи су писали Свете Списе. Зато, надахнуће може бити и последица визије, Божијег јављања (пророчки списи), може бити и философско-песничко теоретисање живота, из угла Савеза са Богом (мудросни списи). Коначно, надахнуће може бити и доживљај историјских дешавања, приповедање о тим догађајима, очима човека који припада Савезу са Богом (историјски списи). Надахнуће, дакле, може бити и само разумевање историје, која се сагледава и тумчи из угла Савеза Јахвеа и Израиља. Следствено овоме, надахнуће је разумевање Бога од стране одређених људи, њихово искуство Бога које је обликовано и исказано њиховом свешћу, слободом и креативношћу. Рецимо, напад и заузимање одређене територије тумачи се као Божија воља (сва она срча и крв). Питамо се: зашто Бог наређује такву страхоту? Такво „понашање“ Бога долази у сукоб са нашом свешћу, са нашим вредностима. И овом деликатном питању треба прићи са више аспеката. Овде се поставља поменуто питање човековог разумевања и искуства Бога. Бог у свом откривању човеку и човечанству не жели да наруши људску слободу: људску свест и људске катогорије разумевања. У тим и таквим категоријама Бог се човеку јавља како би га овај препознао и разумео. „Срча и крв“ је било нешто сасвим уобичајено у међуљудским односима у време када су настајали библијски текстови. Упасти у нечији град, спалити га, опљачкати, побити становништво или га одвести у робље, био је бон-тон војничког и царског понашања. Када бисте једном Израиљцу у то време рекли: „Хеј, па то није лепо“, вероватно би вас бледо гледао или би вас, пре ће бити, скратио за главу. Но, то би урадио и један Амонац, Филистејац, Моавац и Египћанин тога времена. То је била, да тако кажемо, цивилизацијска свест тога доба. Поставља се питање: да ли би изабраници разумели Бога, да ли би га уопште препознали, да им се он јављао у неким другим облицима свести? Пођимо од себе. Да ли бисмо ми данас прихватли не само Божији него било чији позив, ако би тај позив укључивао насиље над нашом свешћу, над категоријама нашег мишљења? Аки бисмо остали слободни, тешко да бисмо то учинили. Међутим, ако би тај исти Бог говорио у категоријама наше свести, имали бисмо основа да га препознамо. Јер, када говоримо у категоријама нечије свести и разумевања онда не чинимо насиље над слободом човека који нас разумева. Заправо, једино тако чинимо разумевање могућим, ако под разумевањем подразумевамо разумско, слободно и вољно прихватање мишљења (=сагласност). То је један аспект "оправдања" насиља у Старом Завету. Други аспект је тврдња да је Бог такве ствари допуштао а не желео, опет и опет, како би људи слободно дошли до сазнања истине и до презрења греха. Ту искрсава оно што називамо Божијим Промислом и то је најважнија тачка у прилазу овој проблематици. Бог је водио свет ка спасењу ненарушавајући његову слободу, па ни слбоду да огрезне у греху. Јер, и сама победа над грехом мора бити слободна, вољна победа, иначе није победа. Бог не вреднује догађаје у историји тако што их кида из контекста коначног циља, из контекста вечности. Ми људи имамо проблем са тим. Ми смо историји дали самодовољност зато су нам и догађаји у њој страшни, необјашњиви и питамо се где је ту Бог. Када историју схватимо као пут, као покрет ка Истини, ка вечности, онда ће се и наше норме вредновања, наша моћ да нешто квалификујемо као добро или зло, из темеља променити. Јер, заиста, са становишта нашег вечног постојања, много тога што ми мислимо да је добро представља заправо зло, а оно што мислимо да је зло, показује се као добро на путу ка нашем коначном одредишту. То и Бог негде у Библији каже, зашто не одговара на неке наше молитве: "Не знајући, зло иштете." Бог нас хоће у вечности и ка томе нас води својим Промислом. Све је опет пред испитом наше слободе - имамо ли вере или не.

Са оваквим предразумевањем требамо да приступимо читању Старог Завета. Онда ће ишчезнути обе оне крајности, обе саблазни. Ишчезнуће страх да о овоме смемо уопште размишљати и питати. Такође, ишчезнуће и погрешни одговори оних који су питали али су, нажалост, долазили до погрешних одговора. Бог је заиста толико велики да може пружити утеху и „слепој вери“ и „савременом хуманизму“.

Александар Милојков

Искање воље Божије је нешто најбитније у нашем животу, јер се човек, пошавши путем који му указује Божија воља, укључује у вечни Божански живот.

Постоје различити начини да се позна воља Божја. Један од њих је реч Божја, односно Христове заповести. Међутим, у јеванђелским заповестима Божија воља је изражена у једном општем смислу. То је тако и поред свег њиховог савршенства, или тачније речено, баш због њиховог савршенства. Услед разноликости животних околности човек веома често не разуме како би требало да поступи да би то било у складу са Божијом вољом.

Да би делатност и поступак имали добар крај, није довољно само познавање заповести - "Љуби Бога свим срцем, свим умом, свом снагом и ближњега као самога себе". Потребно је такође да добијемо просветљење од Господа, како да у животу остварујемо ове заповести. И више од тога - нама је за ово неопходна сила свише.

Онај ко је стекао Христову љубав у срцу, подстакнут њоме дела у складу са побудама које се приближавају вољи Божијој. Ипак, оне се само приближавају вољи Божијој, али нису савршене. Недостижност потпуног савршенства чини неопходним непрестано обраћање Богу са молитвом за уразумљење и помоћ.

Није само савршена љубав недостижна човеку, већ и савршено знање. Једно дело, које изгледа да се чини из најбољих побуда, често може да има нежељене, чак рђаве последице, јер средство или начин на који је оно изведено, није био добар или је једноставно био погрешан за дотични случај. Често слушамо да се неко правда тиме да је имао добру намеру. Али, то није довољно. У животу видимо пуно оваквих грешака. Зато човек који љуби Бога, треба Њему и да се обраћа да га Он упути, и да непрестано у себи ослушкује глас Божији.

Практично, то се овако врши: сваки хришћанин, нарочито епископ или свештеник, кад треба да донесе неку одлуку која би била у складу са вољом Божијом, треба да се најпре одрекне свога знања, претпоставки, жеља и планова, те да се, слободан од свега "свога", са будном пажњом у срцу помоли Богу. Прву мисао која му се јави у души после ове молитве он треба да прими као откривење свише.

Овакво испитивање Божије воље путем непосредног молитвног обраћања Богу, нарочито кад смо у невољи и кад нас задеси каква беда, доводи до тога да ми, - по речима старца - "чујемо одговор Божији у својој души, учећи се разумевању Божијег промисла... Зато треба да се сви учимо познавању Божије воље. Ако се, пак, не будемо томе учили, никада нећемо упознати тај пут".

Ако хоћемо да постигнемо још виши облик познања Божије воље, морамо се постепено навикавати на непрестану молитву, сабирајући пажњу у срце. Но, да бисмо што јасније чули Божији глас у себи, треба да се одрекнемо своје воље и да будемо готови на сваку жртву, попут Аврама, па чак и попут Самога Христа, који је, по речи апостола Павла, Оцу био послушан до саме смрти (Филипљанима 2,8).

Човек који пође овим путем имаће успеха само ако кроз благодатни опит позна како Свети Дух дејствује у човеку, и ако се у његовом срцу укорени непоколебљиво самоодрицање, тј. ако се потпуно одрекне своје "индивидуалне" воље, да би познао и вршио свету вољу Божију. Тада ће му се открити у чему је прави смисао питања које је старац Силуан поставио оцу Стратонику: "Како говоре савршени?" Њему ће постати сродне речи и речи светих отаца: "Јер нађе за добро Дух Свети и ми". Боље ће разумети она места у Светом Писму Старог и Новог Завета, где се говори о сличном непосредном разговору душе с Богом, и приближиће се истинском разумевању начина на који су говорили апостоли и пророци.

Човек је саздан по образу и подобију Божијем и призван је у пуноти непосредног богоопштења. Зато би сви људи требало да иду тим путем. Међутим, искуство нам показује да тај пут ни издалека "није за свакога". То је стога што већина људи нити чује, нити разуме глас Божији у своме срцу, већ се поводи за својим страстима, које живе у души и својом галамом заглушују кротки глас Божији.

У Цркви постоји други пут за излазак из тог жалосног стања, наиме - распитивање код духовног оца и послушност према њему. И старац је волео тај пут, ишао њиме, указивао на њега и писао о њему. Он је сматрао да је овај смирени пут послушности најсигурнији. Био је чврсто убеђен да ће савет духовника, ако приступимо са вером, увек бити добар, користан и богоугодан. Његова вера у делотворност Тајни Цркве и благодат свештенства нарочито се учврстила након што је у Старом Русику, на вечерњу у току Великог поста, духовника, старца Аврамија, видео преображеног, "у обличју Христовом", како "блиста неизрецивим сјајем".

Пун благодатне вере, он је живео у реалности светих Тајни Цркве. Сећам се да је сматрао да је послушност духовном оцу цеома корисна и у "људском" смислу, тј. на психолошком плану. Док врши своју пастирску службу, духовник пружа одговор на постављена питања као онај ко је тог тренутка слободан од утицаја страсти (под чијим утицајем се иначе налази његов питач), и зато јасније види ствари и доступнији је утицају благодати Божије.

Одговор духовника у већини случајева носи печат несавршености. Но, то није стога што је духовник лишен благодатног знања, већ због тога што савршено дејство превазилази силе онога који пита, па му је недоступно. Иако духовникове поуке споља могу бити несавршене, оне ће, ако се приме са вером и ако се ревносно примене, увек довести до узрастања добра. Међутим, често се дешава да питач, видећи пред собом само "човека", почиње да се колеба у својој вери и не прихвата прву реч свог духовног оца, већ му се противи, износећи своја мишљења и сумње.

Једном је старац Силуан о овом важном питању разговарао са игуманом архимандритом Мисаилом (умро 22. јан. 1940.), мужем духовним, коме је Бог јавно указивао милост и заштиту.

Отац Силуан га је питао:

- Како монах може да позна Божију вољу?

- Треба да прими моју прву реч као Божију вољу,- одговорио је игуман. - Ко тако поступа, на њему ће починути Божија благодат. А ако се неко противи, ја се као човек повлачим.

Смисао ових игуманових речи је овај:

У случају да му неко постави питање, духовник се, као духовни отац, молитвом обраћа Богу да га Он упути. Али, будући човек, он одговара према снази своје вере, по речима апостола Павла: Ми верујемо, зато и говоримо(2.Коринћанима 4,13). Међутим, ми делимично знамо и делимично пророкујемо(1.Коринћанима 13,9). Духовник је свестан да се он, дајући савет другима, сам налази на Божијем суду, и зато, кад год наслути и најмање противљење питача, даље не инсистира на својој речи нити се усуђује да тврди да је она израз воље Божије, те се "као човек повлачи".

Ова спознаја се снажно испољавала у животу игумана Мисаила. Једном је позвао код себе скоропостриженог монаха оца С. и наложио му да обави сложено и тешко послушање. Он то прихвати и, начинивши метанију, пође к вратима. Међутим, игуман га изненада заустави и, приклонивши главу грудима, мирно, али значајним тоном рече:

- Запамти, оче С: Бог не суди двапут. Зато ћу ја, за послушање које обављаш по мом налогу, дати одговор пред Богом, а не ти. Ти нећеш дати одговор.

Али, ако би се сусрео чак и са најмањим противљењем, игуман Мисаил би, без обзира на управни чин који је заузимао, обично одговарао: "Но, добро, урадите како хоћете". После тога није понављао своје мишљење. Тако би се и старац Силуан одмах повлачио кад би сусрео противљење.

Због чега је то тако? Са једне стране зато што Дух Божији не трпи насиље нити препирку, а са друге стране зато што је воља Божија сувише велика ствар. Речи духовника увек носе на себи печат релативности и не могу савршено да сместе ни да изразе сву пуноту Божије воље. Само онај ко духовникове речи прима као угодне Богу, ко их не подвргава властитом суду, или како се то каже, ко их прима "без расуђивања", налази прави пут, јер истински верује да је Богу све могуће (Матеј 19,26).

Такав је пут вере, упознат и утврђен хиљадугодишњим искуством Цркве.

Говорити о овим питањима, која сачињавају тајну хришћанског живота, и превазилазе границе лењиве свакодневице и обичног малог духовног искуства, није безопасно, будући да многи могу погрешно да схвате неку реч и да је неправилно примене на делу. Тада би се уместо користи имала штета, нарочито ако се ради о човеку који са гордом самоувереношћу приступа неком подвигу.

Старац није волео и хтео да одговара "из свог ума" кад би му се неко обраћао за савет. Он се сећао речи преподобног Серафима Саровског: "Када сам говорио из свог ума, грешио сам". Он је још додавао да грешке могу бити мале, али и велике.

Оно стање о коме је старац Силуан говорио оцу Стратонику, наиме да "савршени ништа не говоре сами од себе, већ само оно што им даје Дух", не даје се увек чак ни онима који су се приближили савршенству, као што ни апостоли и остали светитељи нису увек чинили чудеса, нити је пророчки Дух увек подједнако деловао у пророцима. Једном би то било снажно, а други пут би их Дух напуштао.

Старац је јасно разликовао "речи из искуства", од оних које су му дате као непосредно надахнуће свише, тј. речи које "даје Дух". И оно прво је, додуше, драгоцено, но ово друго је сматрао узвишенијим и веродостојнијим (1.Коринћанима 7,25). Каткад би са великом снагом убеђења своме питачу говорио о томе шта је Божија воља и давао одређене савете, а понекад, опет - да не зна шта је Божија воља за њега. Говорио је да Господ понекад не открива Своју вољу чак ни светима, јер су им се људи обратили са неверним и лукавим срцем.

По старчевој речи, код онога ко се усрдно моли бива много промена у молитви: борба са непријатељем, са самим собом, са страстима, са људима, са маштом. У таквим случајевима ум није чист и много је нејасног. Тек када наступи чиста молитва, када ум, сјединивши се са срцем, безмолвно стане пред Бога, када душа опипљиво осети да у себи носи благодат и потпуно се, слободна од мрачног утицаја страсти и маштања, преда вољи Божијој, молитвеник у себи може да осети надахнуће благодати.

Када ово духовно занимање - тражење Божије воље преко молитве - упражњава неко ко нема довољно искуства и који не може поуздано "по укусу" разликује деловање благодати од утицаја страсти, нарочито гордости, неопходно је да се обрати своме духовном оцу, и, све док од њега не добије савет, треба да се строго придржава правила: "Не примај и не одбацуј!".

"Не примајући" - хришћанин осигурава себе од опасности да демонско деловање или наговарања узме за Божанска, и на тај начин навикне себе да "поклања пажњу духовима варалицама и демонским учењима", и да демонима одаје поклоњење које доликује Богу.

"Не одбацујући", - човек избегава другу опасност, наиме да Божанско деловање припише демонима и на тај начин упадне у грех "хуле на Духа Светога", као фарисеји који су изгоњење ђавола од стране Христа приписивали "сили Велзевула, кнеза ђаволског".

Друга опасност је већа од прве, јер душа може да се навикне да одбацује благодат и да је омрзне у толикој мери да усвоји стање богопротивљења, па да се тако определи и на вечном плану, услед чега се овај грех неће опростити ни у овоме веку, ни у будућем (Матеј 12,22-32). При првој заблуди душа брже увиђа своју неправду и спасава се покајањем, будући да нема неопростивог греха, осим непокајаног.

О овом веома важном аскетском правилу, - "не примати и не одбацивати", као и о томе како се оно примењује у животу подвижника, требало би говорити опширно. Али, пошто је наш циљ да у овом делу изложимо само неке основне поставке, а не и појединости, вратићемо се на претходну тему.

Способност савршенијег познања воље Божије кроз молитву је редак дар, који се стиче дугим трудом и великим искуством у борби са страстима, после многих и тешких демонских искушења са једне стране, и уз велику Божију милост, са друге стране. Но усрдна молитва за помоћ свише - подједнако је потребна свима нама, како старима тако и младима, ученим и неуким, онима који имају власт као и потчињеним, очевима и деци. Старац је упорно истицао да сви без изузетка, независно од свог положаја, друштвеног статуса и узраста, увек и у свему и по свом умењу, треба да се моле Богу да их Он уразуми, да би на тај начин што више довели у склад свој пут са путевима воље Божије, све док не достигну савршенство.

Кроз заједницу са Христом верни се сједињују у искреној и сагласној љубави. У овој великој заједници све границе и баријере су отклоњене. Разлике при рођењу су избрисане унутар заједнице крштењем. Црква је нови народ, облагодаћен, коме не одговарају било какве физичке или расне границе – нису ни Грци, ни Јевреји. Борба вере, кроз тајну крштења, кроз заједницу у Христу, у Божијој је деци због које је све створено – и небо и земља. У светом хришћанству свако мора да буде просветљен и да напусти своју сујету. Ако ослободи себе и иступи из природног тока ствари, то јест из закона створеног, свако улази у ред милосрђа. Све наслеђене везе и све крвне везе су раскинуте. Ипак, човек није остављен сам. Према речима апостола: "Од једног Духа смо сви крштени", значи да се народи неће уздићи због крвних веза, већ због слободе у Цркви. Цела философија хришћанства се састоји у чињеници мистичног примања у Цркву, у тело Божије, у царство благодати. Кроз хришћанство верници постају чланови Цркве. Улазећи у једну Цркву анђела и људи, постају "суграђани" светима и остају вечно са Господом. Према мистичним и узвишеним речима Апостола Павла: "...приступили сте Гори Сионској и Граду Бога живога, Јерусалиму небескоме, миријадама анђела, Свечаном сабору и Цркви првородних, записаних на небесима, и Богу Судији свију, и духовима савршених праведника" (Јевр. 12, 22–23). То огромно сабрање је заједница у Христу. "Unus Christianus – nullus Christianus."

Суштина Цркве је у њеном јединству. Црква је дом Јединог Св. Духа. Она није спољашња и емпиријска заједница. Икуменски карактер Цркве није спољашњи, квантитативан, просторан, нити зависи од било каквих географских одређења и од верника расутих по свету. Видљива заједница у Цркви је резултат, али не и основ за саборност Цркве. Географска свудаприсутност је производ, али није суштинска нужност. Саборност Цркве није била умањена у првим вековима хришћанства, када је заједница верних била разбацана и прогањана, скоро изгубљена у огромном свету невере и отпора. Ни данас није умањена, иако већина људи није за хришћанство. Митрополит Филарет каже: "Ако град или парохија и отпадну од Цркве, и тада ће икуменска Црква остати потпуно и неуништиво тело". Тако ће Црква опстати у "последње дане", и када буде сабијена у мало стадо, и када узмицање од вере буде обелодањено и када буде врло мало праве вере на земљи. Црква је увек саборна, по својој природи.

Ако неко трага за спољашњом дефиницијом Цркве, онда се њена икуменска природа може најбоље описати појмом "све-времена" (која је свагда). За све вернике који су живи, који су живели и који ће се тек родити, Црква је иста и сви јој припадају. Сви чине једно тело, и кроз молитву се сједињују у слави Божијој. Искуство ове заједнице кроз све векове је показано и запечаћено у вери у Господа, у прослављању Његовог имена. У Цркви се мистично побеђује време. Милост зауставља време, зауставља ток и смену годишњих доба, превладава разједињеност ствари кроз векове. У заједници са Христом и Светим Духом, људи из различитих епоха и различитих генерација постају наши савременици. Христос у Цркви подједнако влада и умрлима и живима, јер Бог није Бог смрти, већ живота.

Црква није царство овога света, већ вечно Царство вечног Цара Христа. Црква је врста тајанственог облика вечности и предокус општег Васкрсења. Христос је, као Глава Тела, живот и васкрсење слугу и браће. Вредност рођења још није испуњена, а време тече. Црква је још у свом временском лутању, а ни данас нема у њој моћи и снаге. На то увек упозорава апокалиптични тренутак, када ће време стати и престати. Земаљска смрт, одвајање душе од тела, неће одвојити оне који верују, неће их одвојити од Христа, неће искључити преминулог из црквене заједнице. У молитви за преминуле и на сахрани молимо Господа, "нашег бесмртног Цара и Бога", да пошаље душе преминулих у станишта светлости, у станишта праведних, да их пошаље код Авраама, тамо где су сви праведници, у миру. Са посебним тоном у молитвама се сећамо Светитеља, и Богородице, и Раја, и светих мученика и свих светих који су у небеској Цркви, а у исто време и са нама. У молитвама за упокојене, акценат је на свевремености и саборности у Цркви. Верни који постижу истинску заједницу са Христом, у својој борби не могу бити одвојени од Њега, чак ни смрћу. Благословени су и они који умиру у Господу, јер ће њихове душе вечно бити благословене. Молитве за преминуле у Цркви су сведок и мера саборности и свести о њој.

Црква смерно прати сваки знак милосрђа који је сведочанство и потврда земаљске борбе смртника. У свом Телу, Црква препознаје праведнике, и оне живе и оне упокојене. Доживљај Цркве је запечаћен и свештенством у њој. У том препознавању своје браће која су "постигла савршенство," садржи се мистична суштина коју на Западу зову "канонизација светитеља," а коју православни потврђују кроз слављење, величање и благосиљање. На првом месту је прослављање Бога – "чудесан је Господ у светима својим." Како Св. Јован Дамаскин каже, "светитељи Господњи су превазишли страсти и овладали њима, сачували су неоштећеном слику Божију у себи, по којој су и створени." Они су се по сопственој слободној вољи сјединили са Господом и задобили Га у свом срцу, прихватили су Га и у заједници кроз благодат постали део Њега. У њима Господ почива – постају блага у којима је Господ. У свему овоме је тајна. Као што су Свети Оци рекли: Син је постао човек, да би се људи могли обожити, тако ће синови човечији постати синови Божији. Светитељи који задобијају велику благодат, Христом су испуњени. "Свети су још у свом земаљском животу испуњени Светим Духом," наставља Свети Јован Дамаскин, "а када се упокоје, благодат Светог Духа још увек остаје у њиховим душама и телима у гробу". Свети Дух је такође и на њиховим светим иконама, не због њихове природе, већ због благодати и њене моћи. Светитељи су живи и стоје дерзновено пред Господом, јер нису мртви. Смрт светитеља је нешто налик на сан, јер су у рукама Божијим. Они су живи и обитавају у светлости због Оног који је живот и извор живота. Сматрамо да нису умрли они који преминуше са надом у васкрсење и са вером у Господа. То није само помагање и посредовање Светог Духа, јер Он учи сваког верника да се моли, прослављајући светитеље. Баш због тог призива њима, кроз јединство у молитви, продубљује се свест о саборности Цркве. У призиву светих је исказана огромна љубав, осећај једногласног живљења и моћ црквене заједнице. Обрнуто, сумња и немоћ да се осети посредовање благодати и светих у нашу корист, сведоче не само слабљење љубави у братској заједници, већ и умањује пуноћу вере и моћи Оваплоћења и Васкрсења.

Једно од највећих мистичних ишчекивања православних је размишљање о "заступништву Богородице", о њеном сталном мољењу за свет и људе у близини светитеља, пред престолом Божијим. "Данас Дјева стоји у Цркви и са мноштвом светих невидљиво моли Господа за нас. Анђели прослављају, апостоли и пророци се грле, а Богородица се моли вечном Богу за нас". Црква се сећа визије коју је једном имао Свети Андреј – у "лудој вери у Господа." И то што је тада било и сада је и биће кроз све векове. Мисао о Богородичиној заштити је визија небеске Цркве, визија несаломиво и увек постојећег јединства небеске и земаљске Цркве. Такође, наслућујемо да сви постоје и ван гробова; праведници и светитељи су у неуморној молитви беспрекидног посредовања. То је савршена заједница љубави. Благослов праведних је у љубави. Велики источни светитељ Исак Сирин савршено смело сведочи о свеобоухватним моћима које крунишу хришћанску борбу. Према његовим речима, борба за Господа постиже пуноћу и свој циљ тек у чистоти, а чистота је "срце које је милосрдно према свим бићима." "И какво је то срце које је толико милосрдно", пита светитељ, и одмах одговара: "Усрдно срце је за све створено, за људе, птице, звери, демоне и сва створења. Сећајући се и мислећи о свему такав човек лије сузе због своје огромне саосећајности која му је у срцу, и због постојане вере. Човек је пун нежности и милосрђа, тако да не може да подноси што чује и види неправду и тугу, патњу свега створеног. Због тога се моли у сузама сатима за неме животиње, за непријатеље и неправедне да би били пажљиви и милосрдни. Такође се моли за гмизавце са великим саосећањем које се стално повећава у његовом срцу". На земљи су и ватрене молитве светитеља. Ту су са више жара у загрљају Очевом и Његовој љубави. Блиске су Богу, Чије је име љубав и Који се брине о свету у љубави. Црквене победничке молитве у целој Цркви никада не престају. Свeти Кипријан каже: "Хришћанска молитва је за читав свет. Свако ко се моли, не моли се за себе, већ за све, зато наша молитва није индивидуална, већ је заједничка". Молитве морају имати универзалну свест и једногласну љубав и тек ће их тада Господ потврдити. Није одлика хришћана да осећају себe као јединку која је независна од заједнице, зато што сам човек чува сабрање у Цркви. Врхунац свих молитава је "луда љубав" која је описана у Мојсијевој молитви: "Опрости им грехе и заклони их, молим Ти се, и ако згрешисмо." Центар црквеног славословља је Евхаристија, у њој се читава Црква уједињује и приноси жртву за све створено. У литургијској тајни небеске силе невидљиво служе са нама, а представљене су у свештенику. Кроз светитеље је дата Божија благодат да мисле о створеном заједно са анђелима, скривени од погледа грешника. То је показано Серафиму Саровском који је видео тријумфални улазак Божије славе у окружењу мноштва анђела. Такав улазак је такође представљен на олтарским иконама, не као символ, већ као нешто реално и стварно. Све иконе у Цркви говоре о мистичкој заједници, о јединству светитеља и нас људи. Свети Јован Дамаскин говори: "Сликамо Христа, Господа и Цара, са армијом својих светитеља". Свете иконе нису сећање на прошлост и на праведнике, и нису слике, већ су свете, стварне твари на којима је Господ и благодат Његова за заједницу. Овде постоји веза између слике и прототипа, а означена је посебно у чудотворним иконама, које приказују силу Божију. Поштовање светих икона јасно изражава идеју Цркве о прошлости: да то није само сећање на нешто прошло, већ визија благодати у вечности, визија нечег мистичног, присутност благодати и оних који су преминули, и радосна визија јединства свега створеног.

Сва твар је возглављена у Исусу, кроз Његово Оваплоћење, према одличној мисли Светог Иринеја Лионског "опет је створена заједница." Црква је духовно потомство другог Адама, док је Христова љубав процвала и гори у Цркви. Она је испуњена Христом. Према смелим речима Светог Јована Златоустог, "само када је испуњена глава, може да буде остварено савршено тело." Овај мистични покрет почео је на Педесетницу, када је изабран народ и када је цела творевина прихватила пламен Св. Духа, када је сва слава Новог Јерусалима показана на свадбеној свечаности Јагњета. Кроз векове се изабрани гости сакупљају. Људи вечног Царства се окупљају, а Царство се и чува ван граница времена. Испуњење ће бити потпуно у Васкрсењу – тада ће слава и саборност бити свима показане.

.Теолошки процеси у хиперконструктивном уму повлаче за собом статус истине да Ја и Друго смо Једно и да само тако постојимо без лажне сјенке безличног индивидуалног утопизма еволуцијских размјера уплашене душе егоцентричног сивила монолитне празнине.

Хуманизована слобода у аспекту афекта ултрапродуктивног самозаборава бића енергетски опстаје на ивици покушаја за досезањем Божанског плаветнила илузије неба који имагинарно показује правац кретања у безличну рашчовјеченост која ефикасно циједи животне сокове из сањиве душе у нереалном приступу егзистенцијалној равни у опусу Божанског промисла.

Антропос разочаран у друго Ја и не познавши сврху одсуства непрепознавања унутар агапијских односа који само привидно вегетирају у назови хришћанско-религиозном социосу јуридички приступа наплати патње кроз помрачену призму духовног ока.

Он (антропос) у парцијалном скупу измијешаних емоција спознаје то јест докучује труизам живљења нашминканих субјеката креоном привидне доброте, а испод слоја пудера, слаткорјечивости стоји испорано лице с дебелим и дубоким митисерима лицемјера егоцентризма и грохотног славољубља.

Душа хришћанска ψυχή[1] остаје заиста замрзнута пред вјештим извођењем трикова џокерске побожности, амфибијске грађе опсенарског умијећа које продаје химеричну интравертност добро скривену побуду егоцентризма која је само једна од карти у шпилу посрнулог антропоса који се гради да је човјек, а прије свега хришћанин.

Младен Цимеша

[1] Ψυχή, коријен и поријекло наведене ријечи има значење лед, односно она која је хладна, детаљније погледати; Origen, Počela, Symposion, Split 1985.

линк ка предавању

Прво питање које се поставља јесте питање постојања света, овог нашег космоса кога чулима опитујемо и у коме живимо. Има ли овај наш опитни свет почетак и да ли ће имати краја? Или пак нема, него је беспочетан и бексрајан? Да бисмо дошли до одговора на ова питања, ми ћемо се позабавити Платоном, из разлога што је управо његова мисао ушла у најозбиљнији дијалог са отачком мишљу, када је реч о питањима која нас интересују. Да ли је овај наш свет по Платону вечан, односно беспочетан? Не, није. То је једна суптилност у Платоновом систему коју треба јасно истаћи. Када је биће у питању, Платон ту прави јасно разграничење. „По мом мишљењу, треба, најпре, извршити ово разграничење: шта је вечно биће, а шта је пак оно вазда бивајуће, а никад није биће.“, говори Платон у свом Тимају, јасно правећи разлику између вечног бића и појавног света који је у покрету и пролазности.

Шта је заправо беспочетно, а шта то није, код Платона? Свет, космос, није беспочетан, већ су вечни и беспочетни његови узроци. Космос је за Платона, заправо, уређени и уобличени првобитни хаос. Космос и јесте грчка реч која, између осталог, значи и украс, склад, поредак. Одатле и реч козметика у нашем језику. У овој етимологији крије се и само античко поимање свемира као лепо уређеног првобитног хаоса.

Као такав космос има свој узрок, па тиме и почетак постојања. Јер, Платон вели: „Све што се рађа, нужно постаје дејством неког узрока, јер ништа одвојено од узрока не може настати...Што се тиче целокупног неба или космоса...најпре треба испитати...да ли је небо увек било, немајући никакво начело постања, или је постало од неког начела...Оно што се може осетити чулима, што је доступно мнењу путем опажања, показало нам се као бивајуће и створено.“

Овакав Платонов став био је у многоме близак хришћанском онтолошком поимању. У многоме, али ипак не и у свему. Свет као уређена целина има свој узрок и свој почетак и ту се хришћанска мисао слаже са Платоном. Међутим, када је сами узрок настајању космоса, као и схватање самог појма „настајање“ у питању, хришћанска мисао креће супротним смером у односу на Платона.

Размотримо који су то узроци настанку космоса и шта значи то „настајање“ код Платона. Рекосмо да су управо ти узроци или начела, по Платону, вечни и беспочетни. Таквих узрока је три: (1) causa efficientis, кога Платон назива богом (демијург) и „најбољим међу узроцима“; (2) causa formalis, то су чувене Платонове идеје или форме, на основу којих је демијург обликовао следећи, вечнопостојећи узрок, (3) causa materialis, који представља тродимензионални простор, протежност.

Шта онда чини Платонов бог, „најбољи међу свим узроцима“? Он облукује материју, односно тродимензионални простор, умом сагледавајући свет вечних идеја или форми. Те форме бог утискује у материју, коју Платон назива „мајком приматељком“. Тако настају оформљена бића космоса, као слике оног идеалног света вечних и непроменљивих форми или идеја.

Дакле, Платонов бог је бог уобличитељ. Он уобличава, уређује првобитни хаос, али користећи већ постојећу материју и форме. Та друга два узрока постоје независно од бога, представљају датост и самом Платоновом богу. Са те стране, његов бог је условљен у својој уређивачкој делатности. Да ли је барем слободан у одлуци да хаос доведе у ред и склад, у космос? Конкретно, може ли се поставити питање: зашто Платонов бог ради то што ради? Платон даје одговор и на то питање: „Кажимо, дакле, који је узрок да је Сјединитељ сјединио постојање и овај свемир. Био је добар. Био је добар, а у добром се никад ни према чему не рађа никаква завист. Будући од ње слободан, пожелео је да све буде што сличније њему самом.“

Платонов бог је поистовећен са добротом. Међутим, то што је Платонов бог добар, то не значи да је његов акт уређења хаоса акт слободе. Не, јер бити добар, по Платону, значи волети оно лепо, а презирати оно супротно лепом. Та нужност која је уткана у доброту, приморава Платоновог бога да хаос доведе у склад. Дакле, он има дебели разлог за оно што чини, „сматрајући ред у сваком погледу бољим од нереда“ и јер „ није допуштено да најбољи чини било шта друго осим онога што је наjлепше“, образлаже нам Платон.

Да упоредимо сада у каквом су међусобном односу Платонов бог уобличитељ и хришћански Бог Творац. Платонов бог, иако космос има почетак, не ствара тај космос ни из чега (ex nihilo), већ он (космос) настаје као акт довођења у ред и склад првобитне беспочетне, хаотичне материје, добијајући форму опет на основу беспочетних и вечних идеја. Хришћански Бог ствара свет ни из чега. Пре Његовог акта стварања не постоји буквално ништа, осим самог Бога. Бог Творац не обликује вечнопостојећу хаотичну материју, већ и њу саму ствара. Када су идеје у питању, хришћанство је прихватило касније платонистичке модификације, те њихово смештање у ум Божији. Идеје су за хришаћaне Божије вољне мисли. Дакле, не нешто споља наметнуто Богу, већ његова слободна воља.

Акт Платоновог бога је акт условљености и нужности, док је акт хришћанског Бога акт апсолутне слободе. Платонов бог зна зашто је обликовао космос, док хришћански Бог „не зна“ зашто је створио свет. Можда ово „не зна“ звучи чудно. Али, слобада и љубав су такве. Љубав којом Бог ствара свет нема разлога јер је слободна. За ту ће љубав апостол Павле рећи да она „не тражи своје“ (1Кор 13, 5). Зато ће Платонов демијург, на питање о свету, много говорити о његовим разлозима. Хришћански, библијски Бог Творац ће, на то питање о свету ћутати, волећи га у тишини. Тамо где имамо одговор на питање „Зашто?“ престају слобода и љубав а почињу нужност и страст. Са једне стране је љубав а са друге ерос. Слобода и нужност. Ћутање и говор.

На крају, Платонов космос је морао да настане, док је хришћански могао и да не постоји. Ово сазнање, да је могло бити и да нас не буде а да смо ипак ту, љубављу и слободом Божијом, у животу хришћанина ствара једну спцифичну етику, начин живљења. Ствара етику благодарења. То име благодарења (грч. евхаристија) носи Боголужење које представља саму суштину нашег односа и јединства са Богом Творцем. То је Света Евхаристија или, свима нама добро позната, Света Литургија. Она је подсећање да живот немамо сами од себе, већ да га дугујемо Другом. Подсећање да је живот дар Божији.

(Текст представља одломак из једне шире студије, који је делом измењен и прилагођен, у првом реду, ђацима четвртог разреда наших гимназија, који изучавају предемет Филозофија. Њима поклањам овај текст.)

Александар Милојков

2. Милостиви Самарјанин

Јеванђеље по Луки, 10, 25-37:

25И гле, неки законик уста да би га испробао, па га упита: Учитељу! шта да радим да бих наследио живот вечни? 26А Он му рече: Шта је написано у Закону? Како читаш? 27А он му одговарајући рече: Љуби Господа Бога свога свим срцем својим, и свом душом својом, и свом снагом својом, и свим разумом својим; и ближњега свога као самог себе. 28А он му рече: Правилно си одговорио; то чини и живећеш. 29 Но он, желећи да се оправда, рече Исусу: Ко је ближњи мој?

30Наставивши говор, Исус исприча: Један човек силажаше из Јерусалима у Јерихон, и паде разбојницима, који га свукоше, израњавише а затим отидоше, оставивши га полумртвог. 31Случајно силажаше тим путем неки свештеник и видевши га пређе на другу страну. 32А тако и левит, дошавши на оно место, виде га и оде на другу страну. 33А неки Самарјанин путујући, приђе му, и видевши га сажали се над њим; 34и приступивши му, зави му ране преливши их уљем и вином; и сместивши га на своје кљусе, одоведе га у гостионицу и постара се око њега. 35Сутрадан пак извади два динара и даде их гостионичару рекавши: Побрини се о њему, а ако нешто више потрошиш, ја ћу ти надокнадити када се вратим. 36Шта мислиш, који је од ове тројице био ближњи ономе који је пао разбојницима?

37А он одговори: Онај који му је указао милост. А Исус му рече: Иди, па и ти чини исто.

3. Историјски контекст

Разлика између Јерусалима, који се налази на 750 метара надморске висине, и Јерихона, који је на 350 метара испод нивоа мора, је нешто мало преко километар. Траса је била око 27 км, са свим могућим запрекама које су могле инспирисати ову причу, а знамо да су и потоњи ходочасници путовали туда са заштитом. Свештеници и левити су ишли у Јерусалим сваке године да служе у храму. Можда Исус изабира њих за критику јер се због ритуалне чистоће не приближавају мртвом или полумртвом (Лев 21, 1-4). Ови бирају „љубав“ према Богу, а не ближњем. На страну овај егзегетски покушај, остаје као факт да један Самарјанин, јеретик за ондашње Јевреје, сматран да је на истом нивоу као паганин, прилази рањенику, не гледајући на нацију. Уљем ублажује ране, вином дезинфикује. За рањеника даје и два динара, што је била дводневна радна плата.

4. Отачка егзегеза

Отачки приступ као да је био трасиран интуицијом Климента Александријског. Он је понудио једно христолошко тумачење овог одломка: „А ко је овај Самарјанин до ли исти Спаситељ? Или, ко чини већу милост према нама, који смо скоро убијени од сила таме са ранама, страховима, жељама, бесом, тугама, преварама, задовољствима? Само је Исус лекар ових рана; само он искорењује пороке из корена“ (Quis dives, 29).

Не улазећи у детаље отачке егзегезе, која се од Климента преко Оригена, Амброзија, протеже до Теофилакта Охридског, могу се означити ови алегоријски еквиваленти:

Човек који се спушта из Јерусалима ка Јерихону – Адам (Јерусалим рај – Јерихон свет); бандити – непријатељске силе; скидање одеће – лишавање благодати; свештеник – Закон (Старозаветни), левит – Пророци (Старозаветни); Самарјанин – Христос; гостионица – Црква; два динара – Отац и Син; гостионичар – глава Цркве задужен да се побрине о њему; Самарјаниново обећање да ће се врати – Други долазак Исусов.

Многи веле да су Оци алегоризовали причу, тако да су одступили од текста. Али, алегорија никад није потпуно погрешно читање. Тежи да развије оно потенцијално у тексту. Оци виде у параболи димензију универзалне историје: човечанство је полумртво, огољено, отуђено, злостављано.

5. Јустиново тумачење

Јустин ће следити динамику текста и отачке сугестије, где ближњи мења улогу: у питању стручњака за Закон, ближњи је особа којој се помаже, а код Исуса је помагач. Ту је тензија и врата за различита тумачења.

Јустин говори о Сину Божијем који „је дошао у овај свет као међу болеснике: људи, сви смртни болесници... сваки човек ето, као да је рањеник на путу кога су опљачкали разбојници. Не само то, него сав род људски, браћо, ето рањеника кога су разбојници ухватили, ђаволи ухватили, обезоружали, отели му све што је Божије, израњавили га, душу израњавили гресима, страстима и оставили полумртва, како се вели у Еванђељу, како Господ вели, полумртва. Род људски, пре Господа Христа и без Њега – полумртав је... Свештеник прође, мимоиђе, не помаже брате! Левит прође, не помаже! То значи браћо, да Стари Завет, да лекови из Старога Завета не помажу, не спасавају човека од смрти, не спасавају од греха. А ко је тај милостиви Самарјанин који се смиловао на човека и на род људски, и пришао му и завио ране? Ко? Господ Христос!... Он је сишао на земаљски свет и род људски, тог страшног полумртвог рањеника, Он је превио, ране му залечио, излечио, и однео у гостионицу, у Цркву Своју... У овоме свету сваки је човек тежак болесник, болесник греха. Не мисли, него дубоко веруј, и ја и ти, и ја и ти смо рањеник тај који лежи на путу, коме никакви лекови људски помоћи не могу, нико те излечити од смрти не може, од те најстрашније и највеће муке наше“.

Јустин наставља са образлагањем шта је суштина хришћанског етоса: „Ето, данас је Господ кроз Свето Еванђеље објавио да је први закон, прво правило, прва врлина у овоме свету – шта? Сажаљење, сажаљење према човеку грешнику. Не уображавај ако си, како ти мислиш, здрав духовно, када су сви болесници око тебе. Ако то мислиш, ти си баш највећи болесник коме је најпотребнији Господ Христос, јер гордост разара твоју душу... Ми људи, стичемо Живот Вечни само тако ако предамо себе кроз љубав Богу и ближњем. То значи шта? Да живот је, мој Живот Вечни у рукама Божијим и мојих ближњих, у рукама твојим и њиховим, а и твој живот је исто тако, Живот Вечни је у ближњима твојим, не у теби“.

Ове речи, неодољиво подсећају на егзистенцијалистичку теологију Јована Зизјуласа, Јанараса и њихових истомишљењака. Твој живот није у теби него у другоме. На драматичан начин то Јустин понавља: „Не мисли, немој мислити да је Живот Вечни у твојим рукама. Не, Живот Вечни није у твојим рукама, него у рукама твог ближњег, у рукама Бога и твога ближњег“. Нема морала, нема вере, нема закона на коме се можеш осигурати јер је твој живот у руци ближњега. Другог који ће те волети и тако ти дати живот вечни. Кроз ту љубав спасава архетипски Самарјанин, Господ Исус. Ми смо пак хришћани, наставља Ава, само „ако имамо самилости према људима, према ближњима, према браћи“.

Иако је дао христолошки одговор, Јустин се враћа на питање: „Ко је ближњи мој, ко је ближњи твој? Спаситељ је казао у данашњој причи: ближњи је твој сваки паћеник у овоме свету, сваки страдалник, свако људско биће које се мучи и пати – у чему? У гресима, у страстима, а такав је сваки човек у овоме свету. И то је ближњи твој па био он Србин, био Кинез, био Американац, био Рус, то су ближњи наши. Човек под тешком челичном плочом смрти и греха – то је ближњи мој“!

У првом случају ближњи је Исус, у другом грешник. Није Јустин био збркани мислилац, него са више тачака посматра исту причу. Није био систематски богослов као св. Тома Аквнски, него је пратио двоструке егзегетске нивое које су Оци трасирали. Милосрђе је кохезивна сила људског рода. То није ни раса, ни вера, ни крвни односи, ни пол... Појам ближњег се тако проширио ван Цркве и ортодоксије. Верујем да ни ово није у колизији са јасним антиекуменизмом за који је ревновао Ава. Доктринарна и еклисиолошка чистоћа се морају чувати и не релативизовати, али опет то не значи претворити се у секташа, како многи доживљавају Јустинову поруку.

Инкарнирани пример овога што желим рећи, где се наоко неспојиве ствари обједињују у мисли и делу, имамо код Илариона Алфејева, митрополита волоколамског и председника Одсека спољних црквених веза Руске православне цркве. Мислим да је свима добронамернима познато његово еквилибрирано држање у екуменском дијалогу, где не долази до релативизације православне вере. Док је био игуман,[2] требао је обавити једно опело у некој забити. Било је више од стотину људи. Одмах после сахране, почела је кишу. Иларион је питао да ли би неко повезао њега и помоћника до најближег насеља. Сви су нашли изговор, а добар део је журио у ресторан на ручак. Стога се он и помоћник по пљуску упутише сеоским путем, али не знајући чак ни куда их пут води. Пошто су прошли доста, сустигоше их једна кола, у којима је било неколико Литванаца католика, који су били на сахрани. Иларион их је упитао да ли су позвани у ресторан, а они рекоше: „позвани смо, али је за нас важније да пружимо услугу православном свештенику, него да идемо у ресторан“. Ко се у том тренутку, пита Алфејев, „показао мојим ближњим“?[3]

Зоран Ђуровић

Рим 06.07.2014

[1] На више сајтова се може наћи овај текст: http://spcbatajnica.com/nedelja-25-po-duhovima-2/#more-1132; http://srbinaokup.info/?p=22722 итд. Ја стога нећу преносити сам текст на који се осврћем.

[2] Видети: Игумен Иларион (Алфеев), Человеческий лик Бога. Проповеди. М., 2001. http://www.pravmir.ru/kto-moj-blizhnij-o-miloserdnom-samaryanine-nedelya-25-ya-po-pyatidesyatnice/.

[3] Алфејев завршава: „То, что Христос говорил две тысячи лет назад - в историческом, религиозном и национальном контексте Своего времени - актуально и для нашей эпохи. И среди нас немало фарисеев и книжников, гордящихся своей принадлежностью к истинной вере. Но есть и "самаряне" и "хананеи", которым, как говорит святитель Григорий Богослов, "не хватает только имени христианина, тогда как они обладают самой реальностью". Задумаемся: кто первым войдет в Царство Божие - те, кто так уверен в собственном спасении, что готовы всех прочих осудить на вечные муки, или те, кто, не принадлежа к истинной вере, совершают дело Божие - то дело, которое мы так часто оказываемся неспособными совершать?“.

Вероватно, његова најважнија особина, током читавог његовог овоземаљског живота, била је његово крајње смирење. У корак са смирењем ишла је и Старчева савршена послушност, пламена љубав, трпљење без роптања, красило га је мудро расуђивање, несхватљиви дар провиђења, бесконачна љубав према учењу, неисцрпно стручно познавање неких тема (дар његовог великог труда по Богу, а не оскудног световног, академског образовања), неисцрпна трудољубивост и марљивост, непрекидна смирена, а управо зато и делатна молитва. Поврх свега реченог, Старца је красило и аутентично православно поимање, без икаквог фанатизма; живо, али углавном ненаметљиво занимање за проблеме Цркве; успешни савети, разноврсност његових поука, дуготрпељивост духа, дубока побожност, богодолична свечаност богослужења, која је вршио уз велико старање о томе да његов допринос остане неприметан.

Мени је, самим тим отежано писање, јер писати о таквом Старцу, молитвенику и светитељу било би, у најмању руку као да „комарац беседи о орлу“. Друга отежевајућа околност је, што Старац, иако одличан познавалац човекове душе са богословског гледишта и са гледишта психоанализе и психотерапије, није систематски излагао своје мишљење, већ га је преносио својој духовној деци кроз разговоре, непосредне контакте, врло мало кроз писање. Зато је потребно подробно прочитати све што је записано о Старцу и пажљиво га анализирати.

Свети Старче Порфирије, моли Бога за наш грешне! Амин.

У огледалу Светог Писма, Светих Отаца и модерних психоаналитичара

Духа божанскога благодаћу украшен

свима Порфирије душе озарује!

Да бисмо правилно сагледали ово питање и дали задовољавајући одговор на њега, потребно је да испитамо шта о Духу и Души говори Свето Писмо (конкретно Нови Завет), потом и Свети Оци, а на крају психолози и психоаналитичари. Уједно, потребно је дати и одговор да ли је човек дихотомно биће- тело и душа, или је трихотомно биће- тело, душа и дух. На тај начин моћи ћемо да дамо и одговор на тему о разлици Духа и Душе код старца Порфирија.

Реч „душа“ је један од најсложенијих израза у Светом Писму (јевр. нефеш, на грчки преведено са психи). Х. Јанарас каже да „ душа има много значења у Светом Писму и светоотачким списима“[1]. Наша је вера да је човек створен из „праха земаљског“ (што показује и чињеница да је готово 99% нашег тела састављено од четири хемијска елемента, водоника, кисеоника, угљеника и азота, као и све биљке и животиње), но примањем Духа Божијег постаде човек „душа жива“. Господ Исус Христос и Апостоли употребљавају реч „душа“ да би означили живот, али и духовну егзистенцију и на крају целовитог човека.

Живот:

„Ја сам Пастир добри, живот свој полажем за овце“(Јн. 10;11),

„За мој живот, вратове положише“ (Рим. 16;4),

У оба случаја је реч „душа“ (нефеш, психи) употребљена у значењу „живот“

Духовни елемент егзистенције:

„Не бојте се оних који могу убити тело а душу не могу убити, но се бојте оних који могу и душу и тело вргнути у пакао“ (Мт. 10;28)

„Безумниче, још вечерас тражиће душу твоју, а то које си припремио чије ће бити?“ (Лк. 12;20)

Целовитост (васцелост) човека:

„И васцели дух ваш и душа и тело да се сачува без порока за долазак Господа нашега Исуса Христа“ (Сол. 5;23)

„Свака душа да се покорава властима које владају“ (Рим. 13;1)

Наравно, постоје многи цитати који се слажу са овом троделном поделом значења речи „душа“, но, ово је довољно да извучемо следећи закључак:

Реч „душа“ се користи да би означила васцелог човека и духовни елемент човекове егзистенције, али исто тако и живот који постоји у човеку и „свим тварима причасним Божијој Енергији“[2]. Када је у питању реч „дух“ она се користи као синоним, како говори митрополит Јеротеј Влахос тумачећи горе наведен цитат из посланице Солуњанима (5;23). Он каже да „овде није реч о такозваној трострукој структури човека, јер је реч „дух“ употребљен да означи благодат Божију и харизму коју прима душа“[3]. Професор Владета Јеротић на основу тумачења овог цитата износи мишљење: „Човек је, дакле, трочлано биће: телесно, природно (природу је наравно створио Бог), душевно (под којом се подразумева његов богат, али и опасан емотивни свет који извире из тамне дубине човековог ирационалног бића-психолози говоре о пространој области нашег несвесног бића) и духовно (једино бесмртно, јер нам Дух помаже, ако смо се за Њега пробудили, да водимо хришћански живот непрестаног усавршавања и тако испунимо Христову поуку из Јеванђеља: Будите савршени као Отац ваш небески!“[4] На први поглед, могло би се ова два извештаја протумачити као опречна. Ако пажљиво погледамо, видећемо да и митрополит Јеротеј и професор Јеротић, обоје говоре о духу као помоћи Божијој за оног ко је пробуђен за духовни живот.Да су душа и дух употребљени као синоними у Светом Писму, говори и пок. прота Лазар Милин у његовој познатој препирци са секташима о постојању душе: „ Човекова душа и човеков дух, то је исто. Само што реч дух означава духовну, нематеријалну супстанцију уопште, а душа означава један посебан примерак, једно посебно духовно биће различито од других душа или других бића исте врсте.“[5]

Свети Оци о Души и Духу

Размотримо укратко светоотачку концепцију морфологије људске душе и њен утицај на наш живот. Многи најуторитетнији учитељи православног учења прихватали су тросложеност човека, други Свети Оци су помињали два слоја- душу и тело, при чему ова концепција принципијелно не противречи првој. Тросложна теорија утврђује постојање у човеку тела, душе и духа. Отуда је потпуно умесно говорити о телесном, душевном и духовном животу. Телесни живот задовољава само потребе тела, у суштини он се мало разликује од живота животиња[6]: хран, сан, сексуалне потребе; инстиктивне тежње и физиолошке потребе исцрпљују круг телесних интересовања. Душевни живот је много истанчанији. Душа ужива у лепоти природе, емоционалним доживљајима, узвишеним осећањима, изазваним нпр. слушањем музике, читањем уметничке књижевности, гледањем филмова и представа итд. Духовни живот носи на себи печат Највишег Начела, и увек ( у свом истинском испољавању) води оном бесмртном Извору, Господу Богу, Који је дао живот како човеку, тако и свему што нас окружује. Највиша, људском разуму недокучива дела запањујуће лепоте и величанствености, дела која имају и нарабствени утицај на душу, увек по свом бићу потичу од Духа Истини, Добра и Љубави.

Свети Оци понекад људску душу третирају као укупност трију моћи. То су ум, осећање (срце) и воља. Но, да видимо шта Свети Оци у својим делима кажу о Души и Духу:

-Свети Јован Дамаскин[7] : „Душа је суштина жива, проста, бестелесна, телесним очима по својој природи невидљива, бесмрта (по благодати), словесно разумна, безоблична, која дејствује посредством органског тела и даје му живот и растење.“

-Свети Јефрем Сирин[8] : „ Богоподобни дух заузима небо- главу, а у срцу се дух шета као у својим одајама.“

-Свети Теофан Затворник : „У човеку треба разликовати душу идух. Дух садржи осећање Божанства- савест и немогућност задовољења било чиме (што не приличи души). Он је она сила која је у човека удахнута приликом стварања. Душа је нижа сила, исти део исте силе, чији је задатак вожење земаљског живота. Она је иста таква сила као и душа животиња, али узвишена, да би са њом дух могао да се спаја... Правилније је схватити да душа и дух нису две одвојене суштине, већ две стране једног духа, два дела једне исте целине (иначе шта би се догодило после смрти?“[9]

-Свети Јован Златоусти : „Душа је суштина разумна и духовна, суштина која се брзо креће, непрестано се налази у делатности, најдрагоценија је на свету, непримерне је и неописиве лепоте...“

-Блажени Августин : „Душа је природа створена, невидљива, разумна бестелесна, бесмртна, боголика, словесни образ свога Творца“

-Архиепископ Лука Војно-Јасењски : „ У животу дух и душа човекова су спојени у јединствену суштину која се може просто назвати душом. ... дакле, душа се може схватити као укупност органских и чулних доживљаја, трагова успомена, мисли осећања и вољних чинова...“

Дакле, из овога можемо да закључимо да је појам људске душе веома дубок и сложен и не може се свести на неку супстанцу, одвојену и независну од тела. Како је писао св. Атанасије Велики: „Она живи у свим деловима тела и свугде у њему испољава своју делатност. Појам душе укључује у себе и далеко шири смисао: душа не само да оживљије тело, него и представља највишу суштину, управља човековим животом и његовом опажајном природом.

Да бисмо у потпуности разумели појам о души послужићемо се табелом која је урађана по учењу светог Теофана Затворника и она најпластичније приказује како је учење трезвеноумних отаца:

Шта је псиохоанализа? То је, засигурно појава која се односи на искуство међуличносног општења. Један од Фројдових руских следбеника говори чак о „својеврсном тројединству односа терапеутског, етичко-педагошког и просто пријатељског“ плана у психоанализи. Поставивши поглед на свет, психоанализа је у савременом свету практично потиснула све остале типове погледа на свет, и то не зато што је она научно необорива чињеница. То се догодило зато што фројдизам разоткрива посебан простор мита на свој начин, на нивоу дошивљаја и одломака искуства, чак и не објашњава ништа разговетно, просто одговара захтевима малограђана.[11] Експлозијом метеријализма и индустрије, јавља се и нови поглед на душевно-духовни живот код научника у 19. веку. До тадашњи патристички, светоотачки поглед на свет, замењује природно-научни материјализам. Један од најистакнутијих представника , Лудвиг Бихнер је у једној својој књизи из 1855. године[12]пише овако о души: „Осим силе и материје кје су межусобно повезане, не постоји ништа друго, што се може урачунати у материју. Душа није ништа друго до физиолошки описива функција мозга“. Овакав поглед на душу је Фројду и његовим следбеницима био повод да ударе сличан печат у психоанализи (иако се изјашњавао као безбожни Јеврејин, у његовом несвесном се осећао утицај Кабале). Међутим, анализом учења Карла Г. Јунга, ако се ослонимо и на хришћанску, православну аскетику –светоотачко учење, можемо допринети продубљивању погледа на најважније проблеме човековог душевног и духовног живота, њиховом осмишљавању у светлости непролазних, вечних вредности постојања. Један од главних циљева Јунгове психологије јесте да урања у људску душу, а уједно и да врати човекову душевну равнотежу и тако поново обнови покидане везе са светом који га окружује.

Но, ово је важно поменути: Карл Јунг је схватао да је човеку потребан смисао живота, да му је потребан духовни рад, али он је порицао могућност потпуног и садржајног духовног живота у Цркви која, кко је он сматрао, живи само у символима. Фројд и Јунг (и ако се Јунг изузетно интересовао за религију, нарочито за источне религије) нису у Цркви видели потпуно остварење духовно-душевног живота. У томе и јесте основна грешка Фројда, Јунга и других талентованих истраживача, што се њихова достигнућа нису уздизала до духовне равни (коју су они порицали), „заглибљавајући се у слојевима физиолошких и спекулативних експеримената, издвојених путем, макар и генијалног, посматрања низа законитости које се стварно збивају.“[13] Међутим увек, или скоро увек, у чисти експеримент су се уплитали мудровање, гордост и бујна машта. Дух је увек остао, а и даље остаје ван домашаја истинског разумевања нехришћанских истраживача који се баве науком о човеку. Али овде треба нагласити, да постоје изузетни, талентовани научници, психолози и психоаналитичари који су у религији ( конретно хришћанству ) видели испуњење смисла живота, а уједно и начин превазилажења психо-соматских проблема. На првом месту то је Виктор Франкл, који је из јудејства прешао у хришћанство. Поред њега ту је и истакнути немачки психолог и психијатар Ернест Кречмер, чије мишљење нам се чини потпуно утемељеним, који се као научник, увериода је православно учење напотпуније и од свих постојећих учења, најдубље одражава психичке процесе људсе душе. Вероватно, да је са тим уверењем повезан и његов прелазак у Православље.

„Кварење душа и празнина,

Што глође ум и срце тишти,

ко ће их излечити, ко заштитити?

Ти, ризо чиста Христова!“

(Ф.И. Тјучев)

Душа повижника са запаљеном свећом благодатне божанске љубави као да просветљује таму душе која пати, поново ствара у њој првоздану светлост (макар и на кратко време, што зависи од даљег духовног усавршавања), омогућава да у неким тренуцима прогледа кроз дебелу копрену неразумевања и прљавштине, да осети шта је истинско добро, а шта зло. Због тога су тако непоновљиво дубоки по свом дејству сусрети са подвижницима светости и тако је велики значај тих контаката. Старац Порфирије је једна од најсветлијих личности нашег времена. Душе свих оних који су му прилазили испуњавао је надом и духовно их је обнављао. Поред осталих благодатних дарова, старац Порфирије је у великој мери поседовао дар прозорљивости и дар прорицања. Био је у стању да гледа у душу сваког човека; да види шта га заокупља, са каквим се проблемима суочава, а посебно да види из ког разлога сваки човек долази да га посети и прими савет. Видео је такође и догађаје који ће се збити у будућности, или који су се збили у прошлости. Оно што је Старац волео да каже, кад га је неко упитао како он то све зна и види је: „Нама православнима благодат Божија открива све тајне.“ Кад наша Црква каже да је неко духован, она нема на уму интелектуалца, односно човека који поседује многа знања и академске титуле. У језику Православља, духован је онај ко у свом срцу има искуство присуства Светога Духа. Старац Порфирије је био прозорљив управо зато што је у себи носио благодатни дар Светога Духа. Старац је говорио: „Испунимо се Духом Светим! У томе је суштина духовног живота. То је уметност, уметност над уметностима. Раширимо руке, бацимо се у загрљај Христов! Кад дође Христос, све смо задобили. Христос ће преобразити све у нама. Унеће у нас мир, радост, смирење, љубав, молитву, способност за узлет у духовне висине. Благодат Христова ће нас обновити. Ако се Њему обратимо са духовном жудњом, са чежњом, са преданошћу, са љубављу, Он ће нам дати све!“ Тако говори само неко ко у својој освећеној души носи Духа Светог, тако говори благодатни учитељ духовног живота, прави „мистагог! Но, свети Старац се никада није хвалио даровима које му је Бог дао. Увек је говорио: „Ја немам ништа; једино Христос има све!“

Када је Старац говори о души, као и сви трезвеноумни оци, душу схвата као простор . То и јесте, како каже Јоанис Корнаракис, од фундаменталног значаја, будући да је сав напор духовника усмерен ка духовном очишћењу. Знајући да у душу, као у дом улазе разне помисли, демноске и људске (а потребно је да душу испунимо ангелским и божанским помислима), Старац је говорио: „Не упињите се изагнате мрак из собе ваше душе. Отворите неку рупицу да уђе светлост и мрак ће побећи. Исто то важи за страсти и слабости. Не борите се против њих, него их, презирући зло, преображавајте у стваралачке силе.“ Видимо да Старац, и ако без дипломе психолога, потпуно правилно (са гледишта психоаналитичара и психотерапеута) сагледава проблеме душевног здравља. Знамо да се неуроза може искористити и за постицај да човек крене да правилно расуђује[14] . Старац каже: „Бол је душевна сила коју је Бог усадио у нас, а чији је циљ да донесе добро, љубав, радост, молитву. Уместо тог ђаво успева да ову духовну силу одвоји од духовне батерије наше душе и да је употребљава на зло, што ће рећи да излива депресију, да душу доводи до тромости и чамотиње. Он мучи човека и чини да се он душевно разболи“. Страсти и слабости овде можемо дефинисати као нагоне (Оно). Такође и нагоне, можемо да каналишемо и да усмеримо у позитивном правцу (како Старац каже да их преображавамо у стваралачке силе), будући да је човек енергетско биће. „Бог је у душу човекову усадио неку силу ( Јунг би то дефинисао као Либидо, психичком силом, која се темељи у најдубљим слојевима несвесног, повезаном непоредно са природним, материјалним соновама живота). Од човека зависи куда је усмерава, да ли у правцу добра или у правцу зла. Ако бисмо добро могли упоредити са расцветалом градином, препуном цвећа, биља и дрвећа, зло са трњем, а силу која је у нама са водом, тада би се могло замислити следеће дешавање: кад воду наводимо на градину или цветну башту, онда се све биљке развијају, оживљују, а истовремено.трње се суши и нестаје јер га нико не залива. Наравно, може да се деси и обрнуто.“

Међутим, старац Порфирије није имао неко лепо мишљење о псохолозима. Говорио је да они човека схватају површно и да не познају душу човекову, будући да све што чине, раде без Христа. Дакле не знају шта је то дух. За психологе, духовни живот и није битан, јер су многи ниподаштавали религију (Богу хвала, не сви) и према њој се односили са подсмехом (нарочито Фројд, „безбожни Јеврејин“). Чувена реченица Фројда је: „Психоанализа ради тамо где нема Бога.“ Сама психотерапија не претендије на спасење душе. Њен задатак је да помогне човеку да живи у овом свету. Из тог разлога, Старац је на психологију (боље рећи на оне који је представљају) гледао са подозрењем. Његова одбрана религије (Православља) је гласила: „Наша религија је дубоко савршена, премудра, могли бисмо рећи дубоко философска. Оно што је једноставно, то је најдрагоценије. Тако и ви да се у духовном животу подвизавате једноставно, благо, не силом! Душа се освећује и очићује изучавањем речи Отаца, учењем наизуст Псалама и места из Светог Писма, затим појањем и молитвом Исусовом.“ Тамо где се исцрпљује психолоаналитички однос према души, ту почиње Старчево старање о духу тј. духовном животу.

Свето Писмо каже: „Жива реч Божија... продире све до раздеобе душе и духа“[15]. Шта је дух, одговара нам св. Теофан Затворник: „Дух је душа наше душе, позвана изнутра да постиче, покреће душу, чврсто повезану са телом, да је покреће према свету горњему, небеском, вечном.“ Када дух почиње да узраста и потчињава себи душу, она се сама, по речима преподобног Макарија Великог, „претвара у дух-постаје заједничарка Божанства“. После духовног рођења у човековој души почиње да се одвија процес одумирања „спољашњег“ човека са његовим преображењем у „унутарњег“ човека. Ово је старац Порфирије увек наглашавао наглашавао. Када се душа постане „заједничар Божанства“, онда човек може да ускликне као свети апостол Павле: „Не живим више ја, него Христос у мени“[16].

Старац је говорио: „Када нађеш Христа, то ти је довољно. Ништа друго више не желиш, миран си и спокојан, постајеш други човек. Живиш свугде где постоји Христос. Живиш на звездаа, у бескрају, на небу са анжелима и светима, а на земљи са људима, биљкама и животњама, са свима и свим што постоји. Онде где постоји љубав према Христу, исчезава осећање усамљености. Уз Христа- ти си миран, радостан испуњен. Нема више меланхолије, ни болести, ни притиска, ни немира, ни мрзовоље, ни пакла!“ Ево, лека за сва психо-соматска обољења! Ево шта каже Старац, како да нажемо Христа: „Добар човек-добар и балаг човек, онај који нема у себи рђавих помисли-привлачи благодат Божију. Превасходно доброта и једноставност привлаче благослов Божији. То су предуслови да Бог дође и нађе место у нама.“

Познање и очишћење целокупног садржаја срца (тзв. несвесног), исправљање воље, стабилизација и просветљење свести дејством благодати Светога Духа, то је пут којим је ишао Старац и овај пут је другима указивао.

Често је старац Порфирије указивао на такозвану „душевну присилу“, односно на оно стање кад човек врши насиље над собом настојећи да чини разне ствари у које, заправо, не верује и које га не изражавају. То је необично стање-психолошка пометња-која човека доводи до унутрашњег немира и страшне конфузије. Свима који су имали обај проблем, старац Порфирије је помагао да га уоче, азатим им је саветовао како да га превазиђу, предајући себе Богу, молитви и животу по вољи Божијој.

Да би дошао до дубина душе Старац је често свјој духовној деци говорио: „ Кажи ми све што осећаш. Ако те ја о нечему додатно упитам, ти ћеш ми рећи: ако те не будем ништа питао, ти настави да говориш како осећаш.“ Управо овде видимо ону заједничу особину (најбитнију) код психоанализе и хришћанске аскетике, да и једна и друга имају посла са личним искуством. Видимо да Старац користи, рекли бисмо, јунговске методе психоанализе, с' тим што је циљ обнова целе личности и привођења вечном спасењу. Да је његов циљ обнова целе (трихотомне) личности сведоче и речи Старца: „ Лепо је када ходаш, радиш, крећеш се и имаш здравље. Али понајпре треба да имаш душевно и духовно здравље. То је основ, а потом следи и телесно. Скоро све болести проистичу од недостатка поверења у Бога...“

„Духовност је највеће достигнуће

људске душе“

(архиепископ Лука Војно-Јасењецки)

Могли бисмо да закључимо да је свети старац Порфирије, био истински лекар душа и тела, лекар који је поседовао способност да види и одреди стања телесног и душевног здравља, да сагледа психолошке проблеме и душевне болести (које су главни чиниоци какав ће бити духовни живот, тј да ли га уопште има). Био је у могућности, да код људи испитује помисли, њихову историју и њихов несвесни психички свет. Старац је посредовао на разне начине: говорио је, ћутао, саветовао, допуштао, откривао, а понекад би и дословно претресао човека. Дакле, он је један од правих трезвеноумних Светих Отаца каквих видимо у предању Цркве, који својим животом постају прави носиоци божанске благодати, која устројава све што је човеку потребно за спасење. својом способношћу да поставља дијагнозе, Старац је успевао да расветли истинску подлогу понашања својих духовних чеда. Знао је да открије динамику подсвесног психичког света, да је изнесе на светлост, и коначно да сагледа патологију личног и породичног живота (о овоме задњем је било врло мало речи). У свом пастирском деловању, Старац је примењивао методу „идивидуалног односа“- сваког човека је посматрао као јединствену и непоновиву личност.

Старац Порфирије је сав био усмерен ка Богу. Својој духовној деци је говорио: „Молим се да заволите Бога, Који је све. То и јесте била његова мисао до краја: Бог, Који је све. Цеокупно старчево биће било је погружено у присуство Божије. Средиште његовог интересовања био је Бог. Његова једина брига: Бог. Његова једина нада: Бог.

o.Иван Цветковић, свештеник

[1] Христо Јанарас, Основи вере

[2] митр. Јеротеј Влахос, Православна психотерапија

[3] Исто

[4] проф. Владета Јеротић, Духовни разговори, разговори са свештеницима шабачко-ваљевске епархије

[5] др. Лазар Милин, Научно оправдање религије, 6 књига страна 222

[6] Напомена: Отуда је врло умесна подела људи на четири типа: духовни, душевни, телесни (концепт „једи, пиј и весели се) и људи животиње-људи стока (само јело и размножавање као амебе, а уз то и злочинство и разбојништво- јевр. решаим). Ову поделу сам нашао код једног доктора медицине др. Бранислава Михајловића. Ових задњих је, по речима доктора све више и када се њих буде накупило толико да се „безакоња умножише“, почеће историја краја овога света.

[7] Свети Јован Дамаскин, Тачно изложење вере

[8] Свети Јефрем Сирин, Људска душа

[9] Свети Теофан Затворник, 1 писмо 106

[10] преузето из књиге Терапија душе по Светим Оцима, В. Невјарович

[11] Подвуц