Драги о. Александре, хвала за писмо.
Тек што смо се Ксенија Ивановна и ја вратили из Њу Хевена, гдје смо провели четири пријатна дана код професора Крега, кога се можда сјећате из Амстердама17. Одржао сам два предавања – у Јејл Дивинити Скул18 и у Ортодокс енд Енгликан Фелоушип19 и, осим тога, возили смо се аутомобилом20 по Конектикату. Сљедећа авантура ће бити у Масачусетсу, за недјељу дана. Јуче сам час имао проповијед, час излагао реферат у сиријском саборном храму у Бруклину, након вечерње, која је служена на свим језицима истовремено – арапском, грчком, словенском и енглеском21. Саборни храм, који је веома простран, био је препун – најмање је било „Руса”, а затим се у крипти уживало у сладоледу и арапско-сиријском појању. Дан раније сам се са Висером Туфтом22 , неочекивано за обојицу, обрео на реферату генерала Маршала23 у Интернешнл Стјудент Хауз24 – реферат су, из неког разлога, пратили кинески балет и оријентална музика. Сљедећег понедјељка25 ме чека свечани ручак у част бивших ученика Владимирске богословије, који има за циљ да, још једном, истакне „користи богословског знања” и штетности богословске непросвећености. Нажалост, овдје веома цвјета поповски професионализам и свештенички редови су јако заражени кадром који је отишао у попове просто из разлога што није имао ништа друго да ради – а то је, заправо, све „чист посао”– јер, они нијесу нит потомци, нит отпаци Левијевог кољена26. Једна таква индивидуа је потпуно отворено разговарала са мном у том духу, очигледно желећи да у мени нађе „друга у несрећи” јер, како је другачије образовани човјек из угледне породице, са знањем језикā (акценат је наравно на множини) могао да дође до расе. Ова индивидуа је завршила правни факултет у Одеси, а његов отац је био протојереј у Одеси и протопрезвитер у Америци. На чудан начин ове мртве душе27 се свиђају осталим дошљацима из старе Европе више него живахни старосједиоци те земље који лоше говоре руски и све озбиљно примају к срцу и, чак, организују недјељне школе (сигурно протестантска измишљотина, „код нас” овога нема и није прихваћено) и, из неког разлога проповиједају Јеванђеље и не толико руске завјете, колико некакву опасну васељенску истину. Овдје постоје двије опасности: сан или рутина и – главна: патриоте из Европе.
Послова је много и „авеније” су овдје велике, али, као и увијек, „делатеља је мало”, иако је чак и превише псеудодјелатеља који праве буку.До нас, лично, међутим, ова бука не допире, тек можда из десете руке, јер ми не тежимо да заронимо у националну „средину” и мимо ње проналазимо довољно дешавања. Радујем се што се Ваш рад развија, међутим, (1) запамтите да, прије свега, треба да се бавите науком и да пишете јер, просто, имате шта и да кажете – не само на конференцијама и (2) не поистовјећујте васељену са старом Европом и не презирите Нови свијет са свим његовим потребама и могућностима. Биће жалосно и тужно, управо са црквено-васељенске тачке гледишта ако наша Владимирска семинарија буде јалова због одсуства одговарајућих баштована, и ако не израсте у прави богословски центар, за шта имамо све услове – прије свега запуштени хинтерленд28 од шест милиона29 православних у овој земљи – дупло више него англиканаца! На богословији воде имамо у изобиљу – па код нас је главом и брадом Никола Арсењев!30 Али да се подмаже, ни испод нокта, само два Ф31. И сам се стидим наше биједе, сиромаштва и истрошености32 , коју „странци” не примјећују, или се праве да  не примјећују, мислећи да је то све „бон пурл`Ориан”33 . Најопасније од свега – с црквене тачке гледишта – јесте закључак, који, вјероватно, многи ћутке доносе и понекад скромно спомињу, да није ствар у Православљу, него у томе да су Берђајев и Шмеман, или Булгаков и Зандер – пријатни и сјајни људи, који представљају, афтер олл34 , лично себе, свој или руски гениј. Слично нешто о мојој маленкости су полујавно у Амстердаму изјавили Оливер Томкинс и Мајкл Рамзи35. Ни Карл Барт се није толико интересовао за Православље, колико за Флоровског36. Највише се и плашим тог „личног” признања (које и Вама пријети!), јер издајнички може да искриви перспективу, сведе на минимум цијели смисао нашег учешћа у екуменском покрету, тим прије што нам наша браћа по вјери37 на сваки начин стављају до знања да их не представљамо да смо се просто „поевропеисали” (или „американизовали”), најели се меса египатског и заборавили родни купус и юиль де лампадес38; они осјећају „домаће православље” (за разлику од тобожњег васељенског православља)39. Код нас нит је почело прољеће, нити тропски монсуни под тешким, затвореним небом; 86 степени је [по Фаренхајту]40, са влагом која не пада већ лебди у устајалом ужареном ваздуху, са олујама које не доносе освјежавајућу кишу41. Плаше нас да ће тако бити до септембра, чак и много горе.
Хвала за слику на којој сте Ви и Дмитриј Оболенски42 . Пишите чешће – у инат сујети, али не у инат науци. Грлим Вас и шаљем поздраве Јулијани Сергејевној43 и породици. Поздрав и за другове. Не долазим у Париз.
Ваш Г. Ф.

16 Прво писмо Флоровског, које је пронађено у Шмемановој архиви у библиотеци СВС. Огромна већина
писама Флоровског је била откуцана на ћириличној писаћој машини. Из тог разлога су ријечи из страних
језика транслитероване.
17 Тј. на првој скупштини ССЦ (август–септембар 1948. године), на којој су учествовали и Флоровски и
Шмеман. Амерички библиста Кларенс Крејг (Clarence Craig) је исто учествовао на скупштини и био је
коаутор документа о природи Цркве.
18 Yale Divinity School, тј. Јејлова вјерска школа, град Њу Хејвен, Конектикат, САД.
19 Православно-англиканско удружење (енг). Удружење је било смјештено у антиохијској цркви Пресвете
Богородице у Бруклину, Њујорк. Предсједник удружења је био Пол Шнејрла (W. S. P. Schneirla). Ово
удружење у САД-у не треба мијешати са његовим претходником из Велике Британије, УСАПС.
20 Од енглеске ријечи „car“, која значи путнички аутомобил.
21 Ради се о саборном храму Светог Николаја, који се налазио на адреси: 355 State Street, Brooklin, NY 11217.
У овом периоду храм је припадао јурисдикцији Антиохијске Патријаршије. Јединствено свједочанство
из тог времена о пракси истовременог богослужења на четири језика.
22 Мисли се на Вилијема Визера Туфта (1900–1985), генералног секретара ССЦ.
23 Џорџ Маршал – генерал армије САД, један од организатора побједе савезника над фашистима за вријеме
Другог свјетског рата.
24 Међународном студентском дому (енг).
25 9. маја 1949. године.
26 Мисли се на православне свештенослужитеље који су изабрали пастирски пут по примјеру чланова
породице, јер су њихови ближњи припадали свештенству.
27 Алузија на истоимени роман В. Н. Гогоља.
28 Од енглеске ријечи “hinterland” што значи залеђе.

29 Флоровски је значајно преувеличао стваран број православаца у САД, који у то вријеме није био виши
од једног милиона.
30 Николај Сергејевич Арсењев – послије рата је предавао на СДИ, а 1948. се преселио у САД и предавао
је на СВС.
31 Тј. лично Флоровски и Георгије Петрович Федотов.
32 “сапоги в смятство” - је синтагма формирана од израза „сапоги в смятку”, који означава збрку или
бесмислицу.
33 “Bon pour l’Orient“: „за Исток је погодно” (фр.).
34 На крају крајева (енг.).
35 Наговјештај Флоровског на то да су се на Првој скупштини ССЦ изјаснили такви истакнути англикански
црквени делатељи, по питању његовог богословског талента: секретар ССЦ Оливер Томкинс и будући
кентерберијски архиепископ и предсједник ССЦ Michael Ramsey.
36 Упознавање Флоровског са свјетски познатим швајцарским протестантским богословом Карлом Бартом
(1886–1968) се десило 1931. године, када је Флоровски био позван на семинар на Бонски универзитет,
гдје је одржао предавање “Offen barung, Philosophie, und Theologie”, Zwischen de Zeiten, 9.6, 1931, 463-
480. Касније су се Барт и Флоровски сретали на конференцијама и самитима посвећеним екуменској
тематици. Треба напоменути да се Барт према богословљу Флоровског односио уздржано-критички.
37 Мисли се на православне учеснике екуменског дијалога из историјско-православних земаља.
38 Уље у кандилу (рус.).
39 Највјероватније Флоровски наговјештава на сумњиви однос према његовом учешћу у екуменском
покрету од стране „национално мислећих” православних кругова Француске и других земаља.
40 30°С
41 Остатак писма је написан руком.
42 Дмитриј Дмитријевич Оболенски – британски историчар, филолог и византолог руског поријекла.
Шмеман је заједно са претходним писмом послао фотографију себе и Оболенског.
43 Јулијана Сергејевна Шмеман – супруга о. Александра.

http://www.eparhija.me

„Ништа није прече од идеја мајчинства, очинства и рађања. Родитељство је национална и државотворна и етичка и друштвена врлина.“ (Милица Ђурђевић Стаменковски, министарка за бригу о породици и демографију Србије)

Наведена изјава министарке Ђурђевић Стаменковски, услиједила је недуго након такође њене опаске, дате врелог љета Господњег 2024, о томе да се (након што су се Београдске породиље пожалиле на услове рађања у неклиматизованим просторијама гинеколошко-акушерске клинике Народни фронт), „у Србији 20 година води кампања против рађања као део глобалне агенде“. Министаркина оштрина, увјереност која има тенденцију да се ослони на некакву метафизичку истину, па и пријетња којом зрачи, а иза које се крије реална опасност по друштво склоно најбруталнијим пројавама патријархата који своју најозбиљнију и најразорнију форму добија када га преузму жене (поново морам да мало подсјетим на серију „Слушкињина прича“, бар оне који су је гледали), буквално ме мучи од момента када сам је први пут чула.

Министарка је и мајка и министарка, при томе и веома лијепа жена. Својом појавом она поставља један висок стандард свим младим женама које желе да живе „остварен“ живот, који се подразумијева само ако садржи све то (добро не мора баш свака бити министарка, али високо образовање и запослење би било обавезно), али акценат свакако остаје на мајчинству као неприкосновеном задатку сваке жене. Првом и основном, оном који у многим опасним идеологијама напуњеним главама, жену чине женом.

А шта жену чини женом?

Осим што је човјек у пуном смислу ријечи, што хрли, са мушкарцем или без њега, ка будућем вијеку у коме, као што нас учи апостол Павле разлике неће постојати, шта је то ипак, оно нешто што нас разликује, због чега смо срећне што смо то што јесмо, или несрећне до крајњих граница које се данас могу (не бих се усудила рећи лако) избрисати све учесталијом промијеном пола. И у том свјетлу, наравно, зашто неко ко није рођен као жена жели то да буде, зашто се осјећа тако (што додаје још једну контроверзу питању женствености, будући да, бар не још транс жене не могу рађати), и шта је то што нас заиста разликује?

У документарцу који је 2022. произвео и приказао The Daily Wire, под називом који сам ставила и као наслов овог текста  What is woman?, (ултра)конзервативни амерички новинар и политички коментатор Мет Волш поставља ово прилично древно филозофско питање у једном савременом свјетлу.

Иако се само питање непрестано провлачи кроз документарац, оно није кључно. Волш заправо жели да проведе гледаоце кроз контроверзе фармацеутске индустрије и, све учесалијих и на све млађој популацији примењивих, медицинских захвата промијене пола, али се кроз разговоре са саговорницима који се противе или подржавају његове ставове, које он не исказује директно али су прилично јасни, непрестано враћа проблематичном питању.

И оно до краја филма остаје камен спотицања, посебно за саговорнике који су скептични према њему, и на које до самог краја не добија одговор.

Мени за ово о чему желим да пишем све то чиме се документарац бави није толико важно, посебно што не могу ни сама да се до краја сложим са ставовима Мета Волша, али само насловно питање јесте. Поново због ставова (друге врсте овај пут) са којима не желим да се сложим, а који претендују да се поставе као неприкосновена, да не кажем догматична, у данашњем поједностављеном схватању појма – истина.

О улози жене у Цркви, њеном положају у хришћанству у односу на јудејско-римски свијет унутар кога се хришћанство развија доста је писано (Упућујем овдје на два за српску теологију врло битна текста аутора проф. др Растка Јовића: „Неко ме се дотаче“, Вероучитељ у школи 2, ПБФ, Бгд, 2011; и „Раскид заједништва: место поноса и стида у ранохришћанској заједници“, Место стида и поноса у религији филозофији и уметности, ЦЕИР, НС, 2020). А писано је баш из разлога што ми у нашим умовима, колико год читали и образовали се, не можемо да деклерикализујемо Цркву, односно да је видимо у њеној пуноти као заједницу једнаких, кроз њен суштински метафизички карактер који она (Црква) добија из будућности а унутар кога се разлике које нас данас толико муче, поново се враћам апостолу Павлу, бришу.

У сврху онога што желим да кажем, мој добар пријатељ, отац Дражен Тупањанин, упутио ме је на текст објављен у најновијем броју Видослова (бр. 93, 2024) који говори о (не)могућности рукополагања жена у свештенички чин. Тај интересантни поглед на мушкарца и жену полази од литургијске перспективе унутар које аутор, протестантски теолог Џејмс Б. Џордан, једино види њихове смислене разлике. Он се позива на предање о стварању из друге главе 1. Мој. које библисти сматрају нешто млађим, и у коме је Ева настала, не као у првој глави одмах, паралелно са Адамом („мушко и женско створи их“), већ од самог Адама, извлачећи из тога закључак, о томе да је створена као његов помоћник у мисији, која је прије свега литургијска, а то значи служитељска (обоје су позвани да служе Богу) и преображавајућа (да кроз служење узносе све створено Богу и дају му вјечни карактер).

Џејмс Б. Џордан, изузетно теологизира своју тезу о Еви као литургијској помоћници Адаму не дајући јој ипак могућност да она предводи то служење, али наглашава једну, за мене, у овом контексту кључну тезу, а то је да се у поменутом пасусу о стварању нигдје не помиње да је Ева начињена примарно да би рађала дјецу, тј. како аутор наглашава: „Судећи по другој глави књиге постања Ева није начињена примарно из разлога да помогне Адаму да се репродукује, већ да му буде помоћник у неком другом смислу.“ Аутор у тексту даље смисао који произилази из стварања Адаму помоћника „према њему“ види искључиво у литргијском контексту, извлачећи један, усудила бих се рећи, поетичан закључак да ће човјечанство које је почело Адамом, тј. мушкарцем, завршити (и на то нас управо упућује то служење) као Невјеста, Нови Јерусалим, Црква, тј. Жена.

А како ми то, ту жену, унутар тих истих кругова који је од првих вијекова избављају из раља другоразредности, обредне прљавштине, сведености на затворен простор куће, доживљавамо данас?

Истичући важност рађања (што чињеница да дјецу у земљама трећег свијета родитељи и даље бацају на улице и у смеће аутоматски ставља у друг план, или ако баш инсистирамо на томе да останемо унутар сопствених граница, након што сам радила са штићеницима Дома за незбринуту дјецу, да се не запитам сваки дан над тиме шта се десило са нашом колективном савјешћу која нема појма и не жели да зна како и зашто не може или не жели да им помогне), науштрб преображаја овог и оваквог постојећег свијета, ми поново враћамо женскост на старозавјетне „поставке“, из које је Христос недвосмислено кроз укључивање у Јеванђеље избавио.

И то је поражавајуће, посебно ако такви гласови долазе из Цркве која у Србији ужива јако велик углед. Знамо да активних вјерника проценутално има мање него нпр. револуционарна Француска, али православље, тј. светосавље, као једна прилично нејасна идеологија одржава своју врло снажну превласт над народном свијешћу и формира некакво учење из кога могу да се изведу изјаве као она на почетку цитирана.

Шта то значи?

Па рецимо да млади људи, припадници генерације миленијалаца (за разлику од вршњака из западне Европе), још увијек ступају у бракове, црквене у највећем броју случајева, подижу дјецу и крштавају их одмах по рођењу, преузимају славе од очева и живе на један традиционалан начин у мјери у којој им окружење и околности то дозвољавају. Наравно да образовање не изостаје из свега тога, па се подразумјева да будућа невјеста и мајка након што је завршила високе школе, обави и ове остале традиционалне задатке, јер тек тада она је „цјеловита“ или, још горе али чешће, тек тада се „остварила као жена“.

У таквој атмосфери, у којој се жена која није рађала не сматра женом у пуном смислу, и у којој представнице моје генерације, чији су репродуктивни органи већ на измаку снага, деценије проводе бодући се хормонима, обилазећи најскупље клинике, пролазeћи пакао непрестаних прегледа и експеримената над својим тијелима која, из скоро увијек не до краја познатих разлога, одбијају да креирају нови живот.

Ако сте икада поразговарали са таквом женом, и потрудили се да je разумијете, заправо осјетите ту очајничку потребу да „да тијело своје да се сажеже“, биће вам јасно до које мјере је тај мит о жени као мајци, а при томе и супрузи, докторици, професорици, „сведржитељки“ заправо јак. Кажем мит, јер не постоји нити једна теорија, нити учење, које би могло да се ослони на хришћанске изворе, да оно што жену чини женом јесте мајчинство и да све оно друго што она сама јесте, ако тога нема, пада у воду.

С друге стране, та жена која је при томe можда завршила највише школе, или није, али је као и сваки човјек обдарена талантима које је обавезна да умножава да би их такве умножене вратила Господару, све то занемарује, јер је некаква магловита идеологија и петпарачка психологија условљавају потпуно непостојећим осјећањима „испуњености“ и „остварености“ и оно што она јесте, личност, јединствена потпуна и другачија, замјењују индивидуалним особинама које мора да испуни.

Рађање и множење, тј. прокреација као таква, у смислу Божијег благослова, долазе тек након пада. Тај благослов, настаје као милосрђе и љубав Бога према човјеку који Њега више не жели, али Бог од њега не одустаје. У том смислу, они су дар односа између мушкарца и жене са свим конотацијама које тај однос носи, а помоћ због које је створена се огледа управо у могућности да се кроз њу, жену, Адам, као онај Други осјети као личност и добије предукус онога што му нуди заборављена и одбачена заједница са Богом.

Када је Емануел Левинас почетком 20. вијека написао за жену да је Другост, феминисткиње другог, рекла бих по периоду у коме се његова теорија развија, таласа, оптужиле су га за мизогинију. Иако разумијем њихову позицију, након подробнијег бављења Левинасом, прије десетак година, схватила сам да значајнијег и за хришћане потребнијег појма од Другости и Другог нема. Друго је Бог, кога не разумијемо, али га требамо, Друго је свака личност коју покушавамо да оробимо и сведемо на нешто познато, али нам стално измиче. У том смислу, Друго је и жена коју је немогуће свести на неку објективну мјеру, али је потребна и жељена независно од тога у каквом су јој стању репродуктивни органи.

И само то и јесте права жеља.

Када је не тако давно, моја пријатељица, учитељица која је описменила, васпитала и извела десетине генерација, након једне Литургије у својој локалној цркви, случајно и потпуно спонтано пред свештеником рекла да нема дјеце, а дотични пред читавом заједницом, подигао руке, као да вапи ка небу због њеног „гријеха“, и почео да узвикује „зашто?“ и „шта чекате?“, помислила сам да она више не треба никада да крочи у заједницу која је на тај начин жигоше и условљава, и да јој је њен посао коме се предаје свим својим бићем сасвим довољан да буде препозната (и да заправо већ јесте) у будућем вијеку. Чак (супротно свему чему сам учена) и да може без Христа који јој се даје на мјесту на коме мушкарци који (треба да) га представљају чине да се осјећа толико лоше.

Али она се вратила, баш као крвоточива жена из Јеванђеља, не обазирући се на мушка, лажним правилима јачег, постављена, правила о припадности заједници, и даље свјесна да има право да додирне Онога који даје живот.

А свештеник, конкретни из приче, или било који други портпарол исте идеолошке матрице ће, ако буде имао среће (а ја сам од оних који, упркос свему, вјерују да хоће), управо њу, жену, и њену Другост видјети на крају вијека у свом пуном сјају, ако је вјеровати занимљивом Џејмсу Б. Џордану, како заокружује стварање које је почело са мушкарцем, а завршило са њом.

Да ли је рађала, колико, како и коме, више неће бити важно јер ће до тада мртви већ одавно посахрањивати своје мртве, а Личност жене ће испливати у својој пуноти изван свих наслага наметнутих јој друштвених одговорности и коначно се показати (као уосталом и у случају мушкарца, надам се) као једина и најпреча стварност, отпорна на све „агенде“ и умишљене и врло профитабилне „завјере“.

Стојана Валан

https://teologija.net/sta-je-zena/

Лука 7, 11-16. Зач. 30.

Многи су се људи називали спаситељима човечанства, но ко од њих икад помисли да спасава човека од смрти?

Много је у историји било победилаца, но ко од њих победи смрт?

Много је било царева на земљи, који су рачунали милионе живих људи у своје поданике, но ко од њих икад урачуна и мртве као живе поданике своје?

Лука 7, 11-16. Зач. 30.

Многи су се људи називали спаситељима човечанства, но ко од њих икад помисли да спасава човека од смрти?

Много је у историји било победилаца, но ко од њих победи смрт?

Много је било царева на земљи, који су рачунали милионе живих људи у своје поданике, но ко од њих икад урачуна и мртве као живе поданике своје?

Нико, осим једнога и ни с ким несравњивога Господа Исуса Христа. Он није само нов човек, Он је нов свет, а Творац новог света. Он је разорао подједнако и њиву живих и њиву мртвих и посејао ново семе живота. Мртви су за Њега били као и живи, а живи као и мртви. Смрт није била граница Његовог царства. Он је ту границу прегазио, и пружио царство Своје уназад до Адама и Еве и унапред до последњег рођеног човека на земљи. И смрт и живот људи Он је гледао друкчије него икад ма који смртни човек. Он је гледао и видео, да се живот није свршавао смрћу тела, али и да је права смрт умртвљавала неке људе и пре телесне смрти. Он је видео многе живе у гробовима, и многе мртве у живим телима. Не бојте се оних који убијају тело а душе не могу убити, рекао је Он Својим апостолима (Мат. 10, 28). Са смрћу тела, дакле, не наступа и смрт душе; ова може наступити од и због смртних грехова, пре или после, без обзира на смрт телесну.

Својим духовним взором Господ Исус је парао време као муња облаке, и пред Њим су се показивале живе душе, како оних који су давно умрли, тако и оних који се још нису ни родили. Пророк Језекиљ гледао је у визији поље пуно мртвачких костију, и није могао знати, док му Бог није открио, да ли ће те кости оживети. Сине човечји, хоће ли оживети ове кости! упита га Господ. А ја рекох: Господе, Господе, ти знаш (Јез. 37, 10). Христос није гледао на мртвачке кости, него на живе душе које су становале и које ће становати у тим костима. Тело људско и кости људске само су одећа и оруђа душе. Та одећа стари и распада се као овештала хаљина. Но ту одећу Бог ће обновити и душе упокојених поново у њу обући.

Христос је дошао да растера један прастари страх људи, но и да донесе један нови страх за оне који греше. Стари страх људи јесте страх од телесне смрти; нови страх треба да буде страх од душевне смрти; и овај страх Христос је обновио и појачао. У страху од телесне смрти људи призивају сав овај свет у помоћ; утврђују се у овоме свету, шире се у овоме свету; грабе овај свет, да би само осигурали што дужи опстанак свога тела, што дужи и што безболнији. Безумниче, рећи ће Бог телесном богаташу а духовном сиромаху, ову ноћ узећу душу твоју од тебе; а што си приправио чије ће бити (Лк. 12, 20)? Безумником, дакле, назива Господ онога ко има страх за тело а нема страха за душу. И још је Господ рекао: нико не живи оним што је сувише богат (Лк. 12, 15). Него чиме живи? Живи Богом, који Својом речју оживљава душу, а душом тело. Својом речју Господ Исус је васкрсавао и васкрсава грешне душе, умрле душе још пре телесне смрти. И уз то је још обећао да ће васкрснути и мртва тела умрлих људи. Опраштањем греха, Својом животворном науком, и Својим пречистим телом и крвљу Он је васкрсавао и васкрсава мртве душе. А да ће на крају времена васкрснути и мртва тела, Он је то потврдио како Својим речима, тако и делом васкрсавања неких мртвих још за Свога живота на земљи, као и Својим сопственим васкрсењем. Заиста, заиста вам кажем, рекао је Господ, иде час, и већ је настао, када ће мртви чути глас сина Божјега, и чувши оживети (Јов. 5, 25). Многи тешки грешници и грешнице чули су глас Сина Божјега, и душом су оживели. Но и многи телесни мртваци чули су глас Сина Божјега и поново су устали у живот. Један такав случај описује се у данашњем Јеванђељу.

У време оно иђаше Исус у град који се зове Наин, и с њим иђаху многи ученици његови и мноштво народа. То је било ускоро после чудесног исцељења сина римског капетана у Капернауму. Журећи да што више добра учини, и тиме да дивни пример свима Својим верним, Господ се упутио био из Капернаума попут горе Тавора. Ту за гором, а на обронку Ермона, и данас постоји село Наин, негда град ограђен зидовима. Господ је ишао у великој пратњи од ученика и народа. Сви су они видели многобројна чудеса Христова у Капернауму, но сви су били жељни да виде још и чују још. Јер су чудеса Христова била нешто што се дотле није ни чуло ни видело у Израиљу, а речи су Његове биле као реке меда и млека.

Као се приближише вратима градским, и гле изношаху мртваца, јединца сина матере његове, а она беше удовица и народа из града много иђаше с њом. Тек што је Господ стигао пред капију града са пратњом која је пратила Њега, Живога, у сусрет им изађе из града пратња која је пратила једнога мртвога. И тако се сретоше Господар и слуга, Животодавац и смрт. Умрли је био дечко, што се види из речи којим га је Христос ословио: момче! и још из тога што га Он даде матери, пошто га оживе. Мајка умрлога морала је бити из богатије и познатије куће, што показује многобројност учесника у пратњи, и народа из града много иђаше с њом.

И видевши је Господ сажали му се за њом, и рече јој: не плачи. Због мајке је и била тако велика пратња, једно због тога што је она била из угледније куће, а друго због великог удара који јој је нанет губитком јединца сина. Жалост је морала бити велика код свих присутних, и та жалост је још више повећавана очајним плачем и нарицањем мајке. Јер и ако ми сви очекујемо учешће у жалости нашој, када нам смрт уграби некога најмилијега, ипак једва што може све то учешће смањити наш јад и чемер. Кад немоћ немоћи доноси утеху, онда је то слаба утеха. Има једно тајно осећање, које обузима све оне који стоје око мртваца, једно осећање које се ретко објављује; то је стид људи од смрти. Не само да се људи страше смрти, него се и стиде смрти. Овај стид је доказ, још јачи доказ него страх, да је смрт последица греха људскога. Као што се болесник стиди да покаже лекару своју тајну рану, тако се и сви савесни људи стиде да покажу своју смртност. Тај стид од смрти доказује наше бесмртно порекло и бесмртну намену. И животиње се крију кад умиру; као да и оне осећају стид од своје смртности. А колики је тек стид код високо просвећених духовних људи! Шта помаже сва наша вика и галама, сва сујета, сва част и слава у часу када осетимо да се разбија земљани суд у коме је становао наш живот? Стид нас обузима како због слабости тог суда, тако и због безумне сујете којом смо целога века тај суд пунили. Нашто крити: стид нас обузима због смрада којим смо напунили суд наш телесни и који ће по смрти истећи из њега не само попут земље него и попут неба? Јер садржина нашега духа даје или мирис или смрад и души и телу људском, како је ко и како чим пунио свој дух за живота – мирисом неба или смрадом греха.

Господу Исусу сажали се над очајним људима. Он се често сажаљевао над немоћи људском. А гледајући људе сажали му се, јер бејаху сметени и расејани као овце без пастира (Мат. 9, 36). Кад овце виде пастира, нити су сметене нити су расејане. Кад би сви људи непрестано имали пред очима живога Бога, не би били сметени ни расејани. Но једни Га виде, други Га траже да виде, трећи Га никако не виде, а четврти се ругају онима који Га виде и који Га траже. Зато су људи пометени, и зато су расејани, то јест свак себи постаје пастир и свак иде својим путем. Кад би људи имали упола онолики страх од свеприсутнога Бога колики страх имају од смрти, не би се страшили смрти; о, још више него то – не би се ни знало за смрт у свету! – Нарочито се сажали Господ у овом случају на бедну мајку, и рече јој: не плачи! Он је прозрео у душу њену и прочитао све што има у њеној души. Умро јој муж, она се осетила осамљена; сада јој умро и јединац син, и она се осетила савршено осамљена. А где је Живи Бог? Зар може неко бити осамљен будући у друштву Бога? И зар прави човек може уопште имати неко друштво тако блиско као што је друштво Бога? Није ли нам Бог ближи него отац и мајка, и браћа и сестре, и синови и кћери? Он нам додаје и одузима сроднике, но Он се од нас не одмиче, нити стари Његово око над нама, нити се мења Његова љубав према нама. Сви убоди смрти срачунати су на то, да се што више припијемо уз Бога свога, Бога живога.

Не плачи, теши Господ ожалошћену мајку. То говори Онај који не мисли као многи од нас, да је душа умрлога дечка отишла у гроб пре одласка тела, Онај који зна где је душа умрлога; Онај који управо држи душу ту под Својом влашћу. И ми тешимо ожалошћене са тим истим речима: Не плачи! ма да је и наше срце испуњено плачем. Но сем тога и сажаљења ми се осећамо немоћни, да ишта друго понудимо ожалошћеноме. Толико је сила смрти надрасла нашу снагу, да ми милимо као инсекти у њеној сенци; и затрпавајући мртваца земљом осећамо увек да један део себе затрпавамо у гробни мрак смрти. Не говори Господ жени: не плачи зато, да покаже, да уопште не треба плакати за мртвим. Гле, и Он је плакао над мртвим Лазаром (Јов. 11, 35); и плакао је унапред над многима који ће доцније имати да пострадају са пропашћу Јерусалима (Лк. 19, 41), и најзад похвалио је као блажене оне који плачу – јер ће се утешити (Мат. 5, 4)! Ништа тако човека не смирава и не чисти као плач. У православној методици спасења плач долази мећу прва средства очишћења душе, срца и ума. Не само да ми треба да плачемо над умрлима, него и над живима, а нарочито сами над собом, као што је и Господ препоручио женама Јерусалимским: не плачите за мном, него плачите за собом и за децом својом (Лк. 23, 28). Само постоји разлика измећу плача и плача. Апостол Павле наређује Солуњанима да не тугују као они који немају наде (1. Сол. 4, 13), тј. као незнабошци или безбожници. Јер ови тугују за умрлим као за потпуно изгубљеним. Хришћани пак треба да тугују за умрлим не као за изгубљеним, него као за грешним, због чега њихова туга треба да је увек спојена с молитвом Богу, да би Бог опростио грехе умрлога и увео га по милости Својој у царство небеско. Због својих греха хришћани треба да тугују и плачу и над самим собом, и то што више то боље; али ипак не као они који немају вере и наде него, напротив, баш зато што имају веру у Живога Бога и наду у Божју милост и у вечни живот.

Па кад је плач тако користан, у хришћанском смислу, зашто онда Господ говори мајци умрлога детета: не плачи? То је опет један сасвим различит случај. Ова жена плакала је као она која нема наду; и уз то она није плакала за гресима свога детета нити за својим сопственим гресима, него за телесним губитком свога детета, за његовим тобожњим уништењем, и за вечним растанком с њим. Међутим ту је био присутан Син Божји, властитељ живих и умрлих. У Његовом присуству није требало плакати, као што се у Његовом присуству није морало постити. Кад су фарисеји пребацивали Господу, како Његови ученици не посте као што чине Јованови ученици, Господ је одговорио: можете ли сватове натерати да посте док је женик с њима (Лк. 5, 33-34)? Исто тако: зар треба неко да плаче у присуству Животворца, у чијем царству не постоје мртви него само живи? Али ожалошћена удовица не познаје Христа нити силу Божју. Она тугује за својим јединцем безнадежним туговањем, каквим су туговали у то време сви остали Јевреји као и Јелини, који или нису ни имали или су изгубили веру у васкрсење мртвих. На ту њену безумну тугу из незнања ражали се милосрдни Господ, и рече јој: не плачи! Не рече јој Он да не плаче у оном смислу у ком многи и данас говоре ке плачи, ожалошћенима за својим умрлим, то јест: не плачи, јер га плачем не можеш повратити! таква је судба! сви ћемо ми тим путем! То је неутешна утеха, коју ми дајемо другима, но која ни нас не теши кад нам долази од других. Друго мисли Христос кад каже жени: не плачи! Он мисли, не плачи, јер Ја сам ту! А Ја сам пастир свију оваца, и ниједна се овца не може сакрити од Мене, а да Ја не знам где је. Твој син није умро онако како ти замишљаш, него му се само душа раставила од тела. Ја имам власт над његовом душом као и над телом. И због твоје жалости и из незнања и неверовања, као и због незнања и неверовања свега овога око тебе, Ја ћу поново саставити душу детињу са његовим телом, и повратити га поново у живот, не толико због њега колико због тебе и због овога народа. Да би ви сви веровали, да Живи Бог бди над људима, и да сам Ја Онај који је требао доћи као Месија и Спаситељ света. – У томе смислу, дакле, Господ говори мајци: не плачи! И пошто је изрекао ову реч, тада је приступио делу. И приступивши прихвати се за сандук; а носиоци стадоше, и рече: момче! теби говорим, устани! Прихватити се до мртваца или до мртвачких ствари сматрало се код Јевреја нечистим, и било је забрањено. Та је забрана имала свога смисла док се Бог у Израиљу поштовао и живот људски ценио изнад свега на земљи. Но кад се смањило право богопоштовање као и поштовање живота људског, тада су многе заповести, па и ова међу њима, постале као сујеверице, и протрчале су на прво место мимо главне заповести Божје. Тако је било, на пример, и са обрезањем тела и нерадом у Суботу. Дух ових заповести био се сасвим изгубио, и место духа остало је обожавање форми или слова заповести. Христос је повраћао дух и живот тих заповести, но срце народних старешина, чувара закона Божјега, толико је било потамнело и одрвенило, да су они хтели убити Христа зато што је у Суботу лечио болеснике (Јов. 5, 16)! Њима је Субота била важнија него човек, чак важнија него ли и сам Син Божји. Но Господ се није освртао на срдњу старешина; Он је продужавао истицати сваком приликом, да је живот и спасење човечје душе важније од старих умртвљених предања и обичаја. То је Он хтео намерно истаћи и овом приликом, прихвативши се противзаконо за сандук мртваца. Но чудо васкрсења, које је Господ овом приликом извео, тако је било поражавајуће, да немоћне старешине јеврејске нису смеле овом приликом отворити уста да учине свој приговор.

Момче, теби говорим, устани! Господ Исус заповеда мртвацу од Свог имена, а не као пророци Илија и Јелисеј, који су се молили Богу да Бог васкрсне мртве. Оно су биле слуге Бога Живога, а ово је Његов Син Јединородни. Својом божанском влашћу, дакле, заповеда Господ дечку да оживи и да се дигне. Теби говорим! Тим речима – које Господ није употребио ни при једном другом васкрсењу мртваца – хоће Он да покаже и нагласи да Он ово дело чини искључиво по Својој божанској моћи. Хоће тиме да покаже да он има власт над мртвима као и над живима. Јер ово чудо није се десило по вери мајке тога момчета, као у случају васкрсења кћери кнеза Јаира; нити је пак ико из те поворке за мртвацем очекивао овако моћно чудо, као што је био случај са васкрсењем Лазара. Не; нити је се ово чудо десило по нечијој вери, нити по нечијем ишчекивању, него искључиво по моћној речи Господа Исуса.

И седе мртвац, и стаде говорити; и даде га матери његовој. Чу твар свога Создатеља и послуша заповест. Она иста божанска моћ, која је првобитно духнула животворни дах у прашину и од прашине створила човека, дејствовала је и сада, да мртав прах оживи: да крв проради и очи прогледају, и уши прочују, и језик проговори, и кости са месом ставе се у покрет. Где је да је била тада душа умрлога дечка, она је чула глас свога Старешине, и на мах се вратила у тело, да заједно са телом изврши заповест Његову. Позна поданик глас Цара свога, и одазва се. Дечко се исправи и седе у сандук, и стаде говорити. Зашто одмах отпоче говорити? Да не мисле људи да је то нека волшебна опсена, да не мисле да је то нека авет ушла у његово тело и исправила га у сандуку. Треба сви да чују глас и речи оживљенога, да не би ни најмање сумње било, да је то он, а не неко други у њему. Из истог тог разлога Господ узима дечка из сандука и предаје га матери његовој – и даде га матери његовој. Када га мајка позна и прими, и загрли, онда ће ишчезнути страх и сумња и код осталих присутних. Још га Господ узима Својим рукама и предаје мајци зато да би јој показао, да јој га даје као дар, и сада као и онда када га је она родила. Живот је дар Божји. Живот сваког човека дарује Бог из Своје руке. И не гнуша се Бог ниједног створеног човека, да га узме за руку и упути у овај земаљски, времени живот. Још и зато узима Господ васкрсло дете и предаје га мајци, да јој покаже, да јој Он није узалуд рекао: не плачи! Кад јој је то рекао, Он је већ мислио да јој пружи утеху не само тим речима, које је жалосна мајка могла чути тога дана од многих познаника, него једним делом које представља неочекивану и савршену утеху. И најзад, још и зато Господ чини то тако, да би нас поучио, да кад чинимо неко добро дело треба да га чинимо по могућству лично, пажљиво и благодушно; а не преко других, и не небрижљиво, и не с досадом, колико само да се што пре отресемо онога коме чинимо дело милосрђа. Посмотрите, колико има красоте и љубави у свакој речи и у сваком покрету Господа и Спаса нашега! Он и овом приликом, као и увек пре и после овога, показује, да је не само савршен сваки дар Божји, него је савршен и начин на који Бог дар дарује.

А страх обузе све, и хваљаху Бога говорећи: велики пророк уста међу нама, и Бог походи народ свој. Христос је успео Својим пажљивим поступањем са дететом и мајком да отклони страх од немани и волшебства, али је зато ипак остао страх. Но тај страх је био добар, пошто је то био страх од Бога и изазивао је хваљење и слављење Бога. Народ говори о Христу као о великом пророку. Народ је очекивао великог пророка, кога је Бог још Мојсеју обећао послати народу Израиљском (5. Мој. 18, 18). Овај народ још се није могао уздићи до појма о Христу као Сину Божјем. Но добро се могао дух овога народа, дух толико помрачен и згњечен од стране народних старешина, уздићи и до схватања Христа Господа као великог пророка. Да су се народне старешине из Јерусалима, које су исто овако гледале чудеса Христова, и то многобројна, могле уздићи бар до овог схватања простога народа, они би се уздржали од страшног злочина осуде и убиства Сина Божјега. Но свак је чинио чуда свога рода према своме духу и срцу: Христос је мртвима повраћао живот, а старешине јеврејске су и живима одузимали живот. Оно је био Човекољубац, а ово човекоубице и – богоубице. Оно је био Чудотворац добра; а ови су били чудотворци зла. Но на крају крајева ове опаке старешине нису ником могли одузети живот до себи самима. И сви пророци, које су они побили, остали су вавек живи и код Бога и код људи, док су остали скривени као змије у сенци тих пророка, да путују из покољења у покољење и да од сваког покољења примају осуду и проклетство. Исто тако, убивши Христа они нису убили Њега но себе. Онај који је тако лако васкрсавао друге, васкрсао је и самога Себе, и појавио се на небу и на земљи као највећа светлост, која што се више гаси све се више разбуктава и све јасније светли. Том светлошћу ми сви живимо и дишемо и радујемо се. Та ће Светлост над светлостима још једном, и то ускоро, објавити се земљи и свима живим и мртвим. То ће бити онда када Господ Исус дође да закључи историју људску, да васкрсне мртве из гробова, и да суди свима људским бићима, која су живела на земљи, почев од Адама па све до закључка времена. Тада ће се још једном, и то у највећој мери, обистинити речи Спаситељеве. заиста, заиста вам кажем: иде час, и већ је дошао, кад ће мртви чути глас Сина Божјега, и чувши оживети. Чудо васкрсења сина удовице у Наину и десило се колико из милосрћа према ожалошћеној мајци толико још и да помогне нашој вери у последње и свеопште васкрсење, чудо над свима чудима, у правду над сваком правдом, и у радост над сваком радошћу. Господу Исусу слава и хвала са Оцем и Духом Светим – Тројици једнобитној и неразделној, сада и навек, кроза све време и сву вечност. Амин.

Св. Николај Охридски и Жички

https://mitropolija.com/2024/11/09/jevandjelje-o-gospodu-vaskrsitelju/

VIII вијек прије Христа, Прве олимпијске игре одржавају се у Грчкој, на Апенинском полуострву оснива се Рим, а будући Јереван је у долини Арарат, племе Британаца управо стиже на Британско острво, расељавајући Иберијце, а у то вријеме у Израиљском Царству живио је и пророковао Осија, чије дан православна црква  слави 30. октобра.
Не може се рећи да је његово служење на било који начин било уочљиво за свјетску историју, али је управо тамо, на источној обали Средоземног мора, постепено кован узрок спасења човјечанства. Једна од важних карика у овом питању био је пророк Осија. Један је од малих пророка, и зато је, са својом малом Књигом од 14 глава, често невидљив ни оку ни срцу већине црквених људи. Можда неће сви доћи у прилику да прочитају Књигу пророка Осије, и зато, користећи ову прилику, дотакнимо се бар накратко овог, мада малог дијела Божанског откривења.
Нажалост, подаци о животу пророка Осије практично нису сачувани. Већ од првог стиха његове Књиге постаје јасно да се служба пророка одвијала под јеврејским царевима Озијом, Јотамом, Ахазом и Језекијом, као и под израиљским царем Јеровоамом II. Временски период наведених јеврејских царева обухвата период од 781. до 687. године, а Јеровоам је владао од 783. до 743. Од ових датума постаје јасно да је Осија, такође, пророковао и за вријеме насљедника Јеровоама II,  Захарије, Селума, Менаима, Факије, Пекаха и Озије. Посљедње име на овом списку је име посљедњег израиљског цара, а само царство Асирци су освојили 722.год. пне. Тако је пророк Осија био свједок трагичног краја сјеверног дијела некада уједињеног царства, што се одразило на ријечи његове Књиге: „Јефрем ветар пасе и гони источни ветар, сваки дан повећава лажи и пропаст; склапају савез са Ашуром и нафта се одвози у Египат “(Ос 12,  1). Из овог стиха постаје јасно да Израиљци више нису вјеровали у Бога, већ су покушавали да добију корист која им је била потребна политичким триковима и обманама. Св. Кирил Александријски пише да су, с једне стране, покушали да купе мир са Асирцима, а с друге, ступили су у савез са непријатељем Асирије, Египтом. Као што знате, управо су те акције довеле до коначне смрти Израиљског царства. Значајан дио становништва заробио је асирски цар Саргон II, а судбина остатка није позната. Данас се називају „Десет изгубљених племена“. Као што се знаамо, након Соломонове владавине дошло је подјеле царства на Сјеверно - Израиљско и Јужно - Јудејско, посљедње је обухватило само два племена: Јуду и Венијамина, остатак је припао Израиљском царству. Ових девет племена (Завулон, Исахар, Асир, Нефталим, Дан, Манасија, Јефрем, Рувим и Гад) били су изгубљени. Племе Левијево није добило земљу приликом подјеле, јер је обављало свештеничке функције; природно, дио је такође био у Сјеверном царству, па је такође патило са свима осталима. Данас постоји огроман број верзија гдје је отишло ових десет племена, али ниједно од њих нема тачну потврду у своју корист.

Али вратимо се пророку Осији. О њему постоји један прецизни биографски податак који нам он сам каже на самом почетку Књиге: „И рече Господ Осији: иди, ожени се курвом, и роди копилад, јер се земља прокурва отступивши од Господа“. У сљедећем стиху наводи се име блуднице: Гомера. Чини се, каква чудна заповијест за праведника да се ожени блудницом? За почетак, објаснимо да је блудница жена која је нарушила оданост мужу, осуђена за гријех прељубе. Ово појашњење је пресудно за разумијевање пророкове поруке. Такође, видимо да се на овом мјесту Бог конкретно обраћа Осији, па је стога Његова заповијест била усмјерена искључиво на пророка и није ублажавање седме заповијести Божије.
Из горњег цитата и даље, у трећој глави Књиге, видимо да је пророк искористио ову трагедију свог живота да створи визуелну слику прељубе изабраног народа са незнабожачким боговима: „Потом рече ми Господ: иди опет, љуби жену коју љуби љубавник а она чини прељубу, као што Господ љуби синове Израиљеве а они гледају за туђим боговима и љубе жбанове винске“ (Ос 3, 1). Постоји мишљење да је овдје ријеч о другом пророковом браку, претпоставља се да је Гомера или умрла или се развела. Али да је то била нова жена, Осија би дао више детаља о њој, као што је рекао о Гомери. Поред тога, сам контекст нам говори да пророк показује Божју непромјенљиву љубав према изабраном народу - према једном, а не према различитим народима.
Друга глава говори о чињеници да пророкова жена и даље чини прељубу, на што Осија није могао остати равнодушан, јер је и он био човјек. Зато му Господ даје заповијест: „Воли жену“ - то јест, да воли, упркос њеној изопачености. Са нашом страшћу би нас блудница одвела у гријех, о чему тако јасно свједоче упозорења у Књизи Премудрости Исусова, сина Сирахова: „Не иди у сусрет развратној жени, како не би упао у замку њену. Не остај дуго са пјевачицом, како не би био ухваћен у интриге њене.  Не буљите у дјевојку, да вас не би искушале њене дражи. Не одаји душе твоје блудницама, како не би изгубио наследство твоје.Не гледај унаоколо на улицама града и не тумарај по пустим местима “(Сир 9,  3–8). Али порок светих људи не боли, јер Блажени Јероним Стридонски, такође, пише да из овог брака пророк није изгубио цјеломудреност, већ је блудница стекла цјеломудреност.
Размишљања светог Августина су, овдје, веома занимљива и индикативна. Он повлачи паралелу између догађаја у Осијином животу које разматрамо и помазања Спаситељевих ногу од стране одређене жене (Мт 26, 6–7; Мк 14 3–9; Лк 7, 37–48; Јован 12: 1–8). И то се дешава: помазање ногу миром је раскалашни обичај љубитеља луксуза, што је одвратно за хришћане, али у јеванђеоском контексту добија сасвим друго значење, и стога „оно што је срамотно за друге, за човјека или пророка Божијег је знак неког вишег достојанства ". Послије Гомериног повратка Осији, видимо да се поправља, а сам пророк јој заповиједа: „И рекох јој: сједи код мене дуго времена, и не блуди, и не буди другога; тако ћу и ја бити твој “(Ос 3, 3).

Представљене слике можемо пренијети на однос сопствене душе са Богом. Заиста, сваки пут кад паднемо у гријех, прељубимо са њим, док нас Господ и даље воли. Колачи од грожђа, због којих је пророк прекорио Израиљце, највјероватније су били дио идолопоклоничких оброка, али такође носе и одређену симболику. На примјер, Св. Јефрем Сирин пише да је ово слика демонских учења, која има само сладак изглед, али како стална употреба истог, иако укусног производа може постати досадна, па бисмо се „требали одвратити од злих мисли и страсних покрета повезаних с њима“.

Од четврте главе до краја Књиге пр.Осије видимо три пророчанска говора, у којима Осија предвиђа несреће за Израиљце под насљедницима цара Јеровоама II, али говори и о предстојећем покајању: „Ходите да се вратимо ка Господу; јер он раздрије, и исцијелиће нас, рани, и завиће нас“(Ос 6,  1).

На крају, морам рећи о месијанским одломцима у Књизи пророка Осије. У шестој глави видимо назнаку свеопштег васкрсења и избављења из ропства гријеху кроз Васкрсење Христово: „Повратиће нам живот до два дана, трећи дан подигнуће нас, и живјећемо пред њим“ (Ос 6,  2). Један од најпознатијих одломака Књиге, који је цитирао јеванђелист Матеј (Мт 2, 15), је пророчанство о повратку Свете породице из Египта: „из Мисира дозвах сина својега“ (Ос 11,  1). Из „Најаве ријечи за Васкрс“ Св. Јована Златоустог свако од нас је, можда, најбоље од свих упамтио ријечи: „Смрти! гдје ти је жалац?! аде! гдје ти је побједа?! " Али свети је овај свечани узвик позајмио од апостола Павла (1 Кор  15, 55), а апостол од Осије:"гдје је, смрти, помор твој? гдје је, гробе, погибао твоја? (Ос 13, 14). Овдје, готово на крају Књиге, пророк предстојеће спасење из заточеништва приказује као избављење од моћи смрти. Током службе, Књига пророка Осије се не чита, али, с обзиром на то да је посланица светог Јована дио Пасхалних јутрења, испада, као да је мало прочитана.

Овим чланком желим да пробудим интересовање православних хришћана за Старозавјетне књиге. Заиста, када зароните у било какву њихову детаљну анализу, то се претвори у читаву авантуру: огроман број догађаја, ликова, пророчанстава, идеја и упутстава појављује се пред нашим очима. Постепено се сви, попут дијелова слагалице, сабирају у једну велику слику Промисла Божјег, припремајући долазак Спаситеља на свијет. Заједно са сваком Књигом расте напетост ишчекивања дуго очекиваног Месије. Тада се увлачи 400 година тишине, када, након пророка Малахије, престаје свако пророчко служење, започињу јеврејски ратови, а ви задрхталог даха слиједите храброст најбољих представника изабраног народа. Али ова ера се ближи крају. Затим окренете страницу и надахнути зарањате у толико очекивани Нови завјет!

Превод: Вјеронаука.нет /извор

СРПСКА ТЕОЛОГИЈА XX ВЕКА - Николај Велимировић у контексту времена - Разговор између др Владимир Цветковић и др Зорица Кубурић, 25. октобар 2024.

Претензије Фанара на редефиницију своје улоге међу помјесним православним Црквама (али и на редефиницију система црквеног права по себи) садрже одређене идеологеме које су, на свеопшту штету Цркве, исувише дуго пролазиле или непримјећено или теолошки необрађене. Једна од тих идеологема заправо јесте сам идентитет тзв Васељенске тј Цариградске патријаршије. Заправо, готово је назамисливо са колико повјерења се и данас већина православних вјерника односи према субјекту који себе назива “Васељенском патријаршијом”, не размишљајући о основаности не само њеног “васељенског карактера” већ и њеног идентитета тј црквено-историјског континуитета. Заправо, да ствар буде савршено апсурдна, из Фанара су се у прошлости гасиле аутокефалне помјесне Цркве, а данас се активно негира идентитет тј континуитет свих нехеленофоних помјесних Цркава. Негација идентитета свих нехеленских Цркава понекад има облик теорије о “непотпуној аутокефалији” свих Цркава које, наводно, нису добиле “аутокефалији на васељенским саборима” (то бисмо могли назвати имплицитном негацијом црквеноправног субјективитета и идентитета)[1], док постоје и примјери сасвим надреалних негација постојања или јурисдикције осталих помјесних Цркава. Као најактуелније и најилустративније примјере потпуног губитка осјећаја за стварност код фанарских идеолога можемо навести сумануту пријетњу митрополита Јова Гече из јесени 2018.г. да ће, у случају да Москва изазове право Фанару да подари тзв аутокефалији украјинским расколницима, имагинарни Цариград “узети аутокефалију самој Москви”[2]. Сличан ниво недостатка осјећаја за стварност испољио је и још један идеолог истанбулских снова, митрополит Андреј Нанакис када је у мају 2022. устврдио да је тзв Васељенска патријаршија надлежна за цијело канонско подручје на простору бивше Југославије, осим саме Србијε[3]. “Аргументативни ток” започео је основном идеологемом Фанара: данашњи црквеноправни идентитет СПЦ по њему успостављен је практично томосом из 1920. године, повезан је са постојањем Југославије као државе те се самим тим са престанком постојања Југославије самоугасила јурисдикција наше Цркве било гдје осим у Србији. Многоличност јавних наступа фанарских епископа можемо да увидимо ако се присјетимо да је у свом интервјуу Политици патријарх Вартоломеј истакао

“Свакако, колико нам је познато, многе  владике СПЦ су суздржане у погледу Украјине из страха да ће оно што се тамо десило бити поновљено у Црној Гори и Охриду. Али, уверавам Вас, да ствари не стоје тако. СПЦ има конкретне географске границе. Када се државна територија Србије проширила, наша браћа Срби обратили су се Васељенској патријаршији и затражили да се ове нове области црквено подведу под њихову јурисдикцију. Васељенска патријаршија је позитивно одговорила, и ове области уступила посебним Томосом, што се није догодило у случају Руске цркве, која је ступила на тло Васељенске патријаршије, не добивши за то неки канонски уступак. Према томе, разлика у погледу Украјине, канонски и еклисиолошки (црквено), јесте у томе што је Русија упала и окупирала Митрополију Кијева, а да јој то никада није уступљено, док Србија све што има то јој припада и канонски и еклисиолошки. То значи да Васељенска патријаршија не намерава да измени Устав СПЦ, нити њене границе, уколико то не прати споразум и сарадња. Никада Васељенска патријаршија није прекорачила границе других цркава, сем једино уколико постоји односни захтев и већа црквена потреба.”[4]

Тада изречена пријетња ускоро се обистинила у случају Македоније, и то тако што је најприје Фанар преузео иницијативу на територији СПЦ. Оно што је, међутим, остало да стоји као ужасно бреме јесте чињеница да ни након канонског напада Фанара на територију Московске Патријаршије и Српске Православне Цркве код наших теолога и канониста, епископа нарочито, не постоји критичка свијест способна да схвати могућност постојања Цркве без Фанара. Дугогодишње дресирање српских, руских и осталих теолога да прихвате начела аутоколинијалне теолошке сервилности према “Мајци Цркви” очигледно су дали плодове и заробили умове наших људи[5]. А то се дешвава у толикој мјери да православни теолози нису у стању да ураде елементарну операцију: да примјене критеријуме којима се користи сам Фанар када описује субјективитет тј идентитет других помјесних Цркава. Рецимо, ако субјективитет тј идентитет СПЦ сачињава томос дат Цркви у краљевини СХС тј ако се субјективитет наше помјесне цркве мора гледати у историјској перспективи заједно са државним питањем, онда је континуитет Фанара упитан минимално од 1453 тј Црква Новог Рима не постоји од момента када нема више Новог Рима.

Но ствар постаје знатно компликованија ако у обзир узмемо питање које се до данас, колико нам је познато, није темељно поставило, а гласило би: да ли је “цариградска Црква” насљедница и јеретичких патријараха па и читавих јеретичких пројеката из прошлости или само наставак светитеља и подвижника? Ово није само реторско питање. Оно има и своје канонске посљедице и од одговора на питање континуитета Фанара са проблематичним тј јеретичким периодима историје Константинопоља зависи и његов ауторитет тј способност да просуђује о “православности” и “каноничности” других.

Ово је тема толико непријатна а неодговорена у нашој теологији, али, како ћемо видјети, са разлогом. Наиме, прећуткивањем, еуфемистички речено, “непријатних” страница сопствене црквене историје, Фанар заправо конструише континуитет тамо гдје га ни на који начин не би могао имати. Као што смо видјели, основни постулат његове идеологије представља поимање према коме Цариград бар од Другог васељенског сабора до данас има апсолутни континуитет и идентитет, неповрјеђена овлаштења дата и присвојена у току протеклих вијекова па се онда, из позиције Моћи, може односити према некој црквено-канонској периферији тј улога средишта припада “Васељенском трону” а улога пасивних рецептора припада осталима (сјетимо се само класика овакве теологије, чланка “Први без осталих” митрополита Емануила). Ако се чињенице, међутим, не слажу са оваквом поставком  моћи и трпљења, у ничеанском тј постмодерном кључу - тим горе по чињенице. Оне се могу прећутати или интерпретативно довести до своје супротности.

Класична примјер оваквог приступа имамо у тексту који је управо припремљен у функцији оправдања црквеног интервенционизма Фанара у Украјини, под називом “Васељенки трон и Украјина: свједочанство докумената”. Овдје је врло важно уочити псеудо-објективни али заправо агитацијски кључ у називу текста: свједочанство докумената или “нека документа говоре” представља неупућеном читаоцу позив да сагледа истину из предложених текстова, не сигнализујући идеолошке интерпретације и селекције које су у самим уводима дати, али који су такође представљени селекцијом одређених али не и других докумената.

Тамо читамо сумарни преглед односа Цариграда (који је тада још и постојао) и кијевске тј владимирско-московске Митрополије:

“Руска митрополија забележена је у древним службеним повељама Константинопољске Патријаршије, каква је на пример формула Лава Мудрог (XI век) као шесдесета епархија васељенског трона. Првобитно била је обједињена под именом “митрополија Кијева и све Русије” са Кијевом као престоницом. Затим су кијевски митрополити преселили своје резиденције у Владимир и на крају у Москву, мада су увек задржавали град Кијев као своје канонско средиште. Половином петнаестог века, након избора митрополита Јоне у Москви (1448) и Григорија, под унијатским патриајрхом Григоријем Мамасом (1458), Кијевска Митрополија подјељена је на два дела. Митрополит Григорије се касније вратио православној вери и био је изабран од стране васељенског патријарха Дионисија (1470), док је 1561. године у Москви постављен нови митрополит, Теодосије, без договора са Васељенском патријаршијом.”[6]

Непреледни су проблеми са оваквим, чак и фактографски нетачним прегледом ситуације. Наиме, митрополит Григорије, “кијевски и цијеле Русије”, унијата, заиста је био изабран 1459 од стране такође унијетаског патријарха Григорија Маме који се и сам налазио у Риму у то доба и то због тога што је папа Калист III тражио од пољског краља Казимира IV да одузме управу над православним епархијама које су се налазиле под његовом влашћу од московског и всеја Руси митрополита Јоне. Позната је предисторија таквог стања ствари. Москва се 1448. године одлучила да не слиједи унијатску политику ромејског царства и Константинопоља и то управо због жеље да слиједе канонско право Православне Цркве (или, како нам тај моменат доноси љетописац:

„Вси епискупы русстии возбудишасѧ, кнѧзи и боѩре и вельможи и множество христианъ воспомѧнуша и разумеша законы греческиѩ прежниѩ и начаша глаголѧти Свѧтими Писании и звати Исидора еретикомъ”[7]

Како је унијатски митрополит и кардинал Исидор, “прослаљени” поборник уније од Фераре-Фиренце 1439 до своје смрти, био одвећ стар, Рим је одлучио да изабере његовог протођакона Григорија за његовог унијатског насљедника. Након што је унијатска црквена оријентације напуштена у Истанбулу, са падом Константинопоља, и сам митрополит Григорије је око 1469. “вратио се православљу” па га је као законитог кијевског и цијеле Руси митрополита призмнао иначе не-унијатски патријарх Дионисије. И већ ту долазимо до значајног и знаковитог поступка: унијатски ђак, изабран од унијатског патријарха, бива “легализован” од стране, наводно, православног патријарха Дионисија како би се вратила контрола над кијевском Митрополијом, бар у оквирима Пољске краљевине и Литванске велике кнежевине.

Оно што је упадљиво у овом казивању јесте лакоћа са којим се данашњи црквени историчар и хеленски канониста креће у најтамнијем периоду црквене историје Другог Рима. Не смијемо заборавити да константинопољски патријарси и хеленски епископи који су прихватили унију и Ферари и Фиренци 1439. нису тек тако ступили у јединство са Римом већ су преузели и све теолошке иновације тј јереси које су тада у Риму проповиједане - од чистилишта до учења о Filioque. Зато је сам језик историчара који се често користи (“проунијатска полтика” цара и патријарха, “западни курс” итд) обмањујући - прихвативши унију, Константинопољ је пристао не само на културно понижење већ и на јерес. Ако су канони Цркве јасно по питању отпадништва епископа у јерес (нпр 1-2. канони 3. Васељенског сабора итд), како је онда тек тако лако могуће престројавање читаве једне помјесне Цркве са унијатско-јеретичког на православно-предањско схватање а да се притом не постави питање о континуитету те Цркве са својом јеретичком прошлошћу? Да ствар буде још срамотно штетнија на рачун Фанара, таква политика очигледно није данашња: већ понашање патријарха Дионисија показује лакоћу са којом се Фанар односио са јересима, само под условом да се успостави континуитет Моћи. Тј већ тада између Власти и православности, Фанар ће изабрати власт, јер се показало да је православност варијабилна и флексибилна категорија, прилагодњива континуитету властољубља и контроле.

Морамо себи поставити питање зашто је то тако? За вијекове прије 1459. чини се да је одговор самоочигледан. Политичка моћ Империје подарила је Новом Риму његова овлаштења која, чак ни тада, нису постала васељенска али су била довољно моћна да омогуће сталну експанзију. Како ни сами цареви нису могли да покажу апсолутну православност, систем империјалне Цркве и црквене империје тражио је континуитет чак и када су се и цареви и патријарси брукали небивалим јересима - од несторијанства до иконоборства и уније. Данашњим језиком речено: Царство је сваки пут изнова конструисало “Цркву Константинопоља” кроз наратив континуитета и идентитетса са старином, иако су јереси по себи одрицале тј деконструисале и самоукидале пориве и источноримске Цркве и Империје да покажу своју беспрекорну православност у свакој тачки свога тока. Јерес би прекидала токове, политика их је насупрот томе успостављала, игноришући сопствени пад. У извјесном смислу овај манир се наставио и након 1453, када Царства није више било: Фанар је тада и даље наставио да се понаша као Црква коју је Империја овластила да и даље врши улогу арбитра у Православљу а грчки национализам, словенска инфантилност па и носталгија за палим Царством чинили су хоризонт  нашег (не)разумијевања на коме се Фанар увијек појављивао као “Цариградска патријаршија”. Та структура је и након 1453. могла да противрјечи сама себи из прошлости - као, на примјер, када је политичко-економским манипулацијама укинула аутокефалије Охридксе архиепископије и Пећке патријаршије, иако је, у теорији, иста та Црква дала аутокефалију Српској Цркви 1219. године. Да ли је „Цариград“ и давао и укидао аутокефалије или је по сриједи један сасвим нови идентитет? Данас је сасвим смислено поставити питање: да ли је у питању иста Црква? По чему је то „Црква Константинопоља“ у ситуацији у којој Константинопоља нема, а она сама се води критеријумом „промјењивих политичких околности“ на основу кога процијењује ко јесте а ко није Црква? Шта то њој даје право да само себи утврђује континуитет и идентитет и поред ноторне чињеница да се у њеном каталогу патријараха и архиепископа налазе несумњиво мноштво јеретика и отпадника од вјере, док у каталозима словенских православних Цркава, којима се негира континуитет, па чак и право на аутокефалију – немате ниједног јеретика нити отпадника од православне вјере? Да ли је уопште могуће наћи иједан критеријум – осим културне националне имагинације хеленског народа – да у фанарској структури види „цркву Константинопоља“?

Често се данас говори да је Црква након Октобарске револуције изашла из императорског или константиновског периода уређења односа Цркве и државе. Империја, хришћанска империја, данас не постоји – то по свом званичном уставном уређењу али и државној идеологији није ни савремена Руска Федерација. У таквим околностима остаје да насљеђе васељенских сабора доживљавамо и примамо онако како су га вијековима прихватали црквени канонисти – као спасоносна у Христу упутства којима се оријентишемо у свом црквеном животу, а не као поводе за непрекидно конструисање једне институције која одавно већ не постоји, будући да се очигледно не понаша као фактор јединства већ као фактор хаоса у међуправославним црквеним односима. Вријеме империје је (бар засад) прошло, па је вријеме да се православне помјсне Цркве полако припремају за вријеме које долази, Уколико се, неким чудом, црквена структура из Фанара поврати из својих фантазија и амбиција, можда ће се за њу наћи мјесто „првог међу једнаким“, мада историја не памти случај да се нечија амбиција саморегулисаа и угасила. Уколико се то не деси – што је данас врло извјесно – мораћемо се навикавати на повратак на стање ствари прије Првог васељенског сабора, стање ствари у коме су саме помјесне Цркве међусобно одржавала литургијско и догматско јединство без помоћи Империје и „Цркве Новог Рима“. Да ли ће се то десити у „аманском формату“ или неком другом, остаје да се види. За почетак, у име Предања и основног менталног здравља, морамо да се навикнемо да са Фанаром разговарамо бар на равноправним основама. 

Од самог почетка, Црква није познавала други систем осим саборности. Касније, када
су се организовале епархије, сваки проблем који се тиче једне епархије решавао је
месни епископ, док су проблеми који су укључивали две или више епархија решавали
саборно надлежни епископи. Што се тиче односа између поглавара и осталих епископа
помесне Цркве, они су дефинисани познатим 34. апостолским каноном, потврђеним од
стране Петошестог Васељенског сабора, који гласи: „Епископи сваког народа треба да
знају Првога међу њима и да га сматрају главом, и ништа сувишно да не чине без
његовог мишљења, него сваки нека чини само оно што се тиче његове епархије и њој
подручних места. Али ни онај (Први епископ) нека не чини ништа без знања свију
(осталих епископа)“. Видимо овде да је још у првим вековима искључена идеја о власти
поглавара над осталим епископима.
Чак и ако је Црква на својим саборима у Цариграду и Халкидону одредила ранг
патријаршијских катедра, и међу њима „првенство части цариградског епископа“ (1) , не
треба заборавити принцип на који указује преподобни Јустин Ћелијски: „Црква је
апостолска и саборна једино преко епископа, као глава реалних црквених заједница –
епископија. Међутим, остали, историјски настали, и зато променљиви, облици црквене
организације Православне Цркве – митрополитски, архиепископски, патријаршијски,
пентархијски, аутокефални, аутономни и други, ако их је било или ће их бити, немају и
не могу имати пресудан и одлучујући значај у саборном систему Православне Цркве.
Штавише, они могу бити и препрека правилном функционисању саборности, ако
заклањају и потискују епископални карактер и структуру Цркве и Цркава. Нема сумње,
у томе је управо главна разлика између православне и папске еклисиологије“ (2) .
Управо зато што је папски тип власти неспојив са саборношћу, папа Римски
Григорије Двојеслов (540–604) – на Западу познат као Григорије Велики – протестовао
против онога што је сматрао папистичким претензијама са стране цариградског
патријарха Св. Јована Посника, који је преузео титулу „васељенског патријарха“. За
овог последњег, то је била једноставна титула патријарха царског града, али је у Риму

то био схваћено као претензија на универзалну власт над целокупном Црквом. Св. папа
Григорије Двојеслов пише: „Ако се један патријарх назове васељенским, одузима се
титула патријарха осталима“ […] „Нека сви хришћани одбаце ову богохулну титулу, ову
титулу која одузима свештенички част свим јерарсима чим је лудо узурпира један. Ако,
дакле, неко узурпира у Цркви титулу која обухвата све вернике, онда ће, о, богохуљење,
Васељенска Црква пасти са њим, јер себе назива васељенским!“ И додаје: „Нека буде
далеко, далеко од сваке хришћанске душе воља да узурпира било шта што би, и
најмање, умањило част његове браће! “ И закључује: „Кажем, без икаквог оклевања, да
свако ко се назива васељенским епископом или жели ову титулу, јесте, због своје
гордости, предводник Антихриста, јер на тај начин претендује да се уздигне изнад
других“.
Тако је, одувек, Црква водила борбу против појаве папизма у себи. Ако је то
важило за папу римског док је био православан, онда је једнако важи и за садашњег
Цариградског патријарха.
Нажалост, управо нову теорију развила је Цариградска патријаршија од почетка
ХХ века, са патријархом Мелетијем (Метаxакисом) (1871–1935), да би достигла врхунац
код садашњег патријарха Вартоломеја (Архонтониса), који тобоже није више „први
међу једнакима“ (primus inter pares), него „први без једнаких“ (primus sine paribus),
према речима митрополита Цариградске Патријаршије у Америци Елпидофора
(Ламбринијадиса).
Тако је, одмах по доласку на Цариградски престо, патријарх Мелетије Метаxакис
проширио своју јурисдикциону власт, као што је изложио румунски проф. Григорица:
„1. марта 1922. године, Мелетије Метаxакис, изабран за васељенског патријарха,
једнострано је одлучио патријаршијским томосом да (поново) стави под своју власт
грчку дијаспору. Важно је напоменути да ова драстична промена, која је лишила
Јеладску Цркву њених легитимних заједница у дијаспори, заправо није била ништа
друго до покушај преживљавања Цариградске патријаршије… Тако је, убрзо затим,
томосом од 24. марта 1922. године, Мелетије створио и епархију Тијатире за грчке
православце Западне Европе. Штавише, позивајући се на 28. канон Халкидонског
Сабора, тврдио је да Васељенска Патријаршија има апсолутну власт над целом
православном дијаспором, због чега су цариградски патријарси почели себи да
дозвољавају директне интервенције чак и у епархије које припадају другим
аутокефалним Црквама (то је био случај у Чехословачкој, Пољској, Летонији, Естонији
и Финској), или су тврдили да имају право да пастирски управљају свим верницима

православне дијаспоре, без обзира на њихов етнички идентитет. У својим поступцима,
патријарх Мелетије IV често је био подстакнут или помогнут од стране политичких
власти земаља које су желеле да успоставе директну контролу над православном
Црквом на својим територијама. Такав став је био у директној супротности са 28.
каноном Халкидонског сабора, који врло јасно указује да се под власт ставља
Цариградске патријаршије само епархије у Азији, Тракији и Понту“ (3) .
На истој линији као и његови претходници и на истим основама претпостављене
универзалне јурисдикције, садашњи патријарх Вартоломеј је 1996. године „поново
активирао“ унутрашњу аутономију Естонске Цркве која је 1923. године била одвојена
од Московске патријаршије и добила затим Томос о аутономији од Цариградске
патријаршије, а потом се вратила под јурисдикцију Москве 1940. године. Ово
„реактивирање“ довело је до постојања двеју паралелних Цркве на истој територији.
које нису евхаристијски општиле и до раскола Естонске Цркве на етничкој основи.
Ово је био први корак у правцу онога што данас доживљавамо. Фебруара 1996.
године, Руска православна црква прекинула је евхаристијско општење са Цариградском
патријаршијом због њеног мешања у њену канонску територију у Естонији. Међутим,
након неколико рунди преговора, 1996. године, две патријаршије су постигла
компромис, признајући могућност привременог суживота двеју јурисдикција на
естонској територији. Парохије су биле слободне да изаберу јурисдикцију којој ће
припадати. Евхаристијско општење са Цариградском патријаршијом, које је Руска
патријаршија прекинула, обновљено је одлуком на састанку Синода Руске православне
Цркве од 16. маја 1996. године. Од 23. фебруара до 16. маја 1996. године, име
васељенског патријарха Вартоломеја било је уклоњено из диптиха Московске
патријаршије.
Митрополит Иларион, бивши председник Одељења за спољне црквене везе
Московске Патријаршије, објаснио је овај поступак на следећи начин: „Наша Црква је
дуго година радије ћутала о овим тужним појавама прошлости, настојала је да љубав
покрије грешке које су наша браћа направила, а притом се сећала свог дуга да не мења
историјску истину и да чува верност светим канонима. Тако се понашала Руска Црква и
деведесетих година, када је Цариград примио у Евхаристијско општење украјинске
расколнике у САД и Канади и успоставио паралелну јурисдикцију у Естонији. Ради

мира у Цркви, како бисмо избегли велики раскол светске православне породице, и тада
смо нашли могућност да сачувамо канонско и литургијско општење са Цариградском
Црквом, учинили смо максималнe уступке и сачували крајњу икономију. Но већ тада је
било јасно да се не ради о појединачним непријатељским актима, већ о прикривеној
изради нове еклисиологије, туђе православном предању“.
Међутим, неслагања око ситуације Православне цркве у Естонији имала су
далекосежне последице: Руска православна црква се повукла са свих међуправославних
форума на којима је Цариградска патријаршија била представљена члановима своје
аутономне Естонске Цркве, укључујући са „Мешовите међународне комисије за
теолошки дијалог између Римокатоличке цркве и Православне цркве“ (од њеног
заседања у Равени 8. октобра 2007. године).
Ако је 1996. године и постигнут крхки modus vivendi у Естонији, ситуација се
знатно погоршала када је Цариградска патријаршија, на захтев владе председника
Порошенка, издала Томос о аутокефалности две расколничких украјинских групација –
једној чији је предстојатељ, „митрополит“ Макарије Малетич добио своју хиротонију од
„епископа“ који никада није био хиротонисан за епископа, и другој, „патријарх“
Филарет Денисенко, који је имао канонско рукоположење, али је био рашчињен од
стране Московске Патриаршије, шта је у своје време признала Цариградска
Патриаршија. Ове две групе састављају такозвану „Православну Цркву Украјине“
(ПЦУ) под управом „митрополита“ Епифанија (Думенкa).
Последица овог поступка је добро позната: Московска патријаршија је 14.
септембра 2018. прекинула општење са Цариградском патријаршијом.
Размотримо сада кораке који су довели до овог процеса. Патријарх Вартоломеј је
1. септембра 2018. године изјавио: „Васељенска патријаршија је предузела иницијативу
за решавање проблема у складу са овлашћењима која су јој додељена светим канонима
и њеном јурисдикционом одговорношћу над Кијевском епархијом, након што је
примила захтев украјинске Владе по овом питању, као и поновљене захтеве патријарха
Кијевског Филарета“.
14. септембра исте године, Свети синод Руске православне цркве, након што је
на ванредној седници разматрао „мере одмазде за именовање екзархā Цариградске
патријаршије у Кијеву у оквиру одлуке о додељивању статуса аутокефалности
Украјинској православној цркви“, донео је одлуку:
 прекид помињања Патријарха Константинопољског Вартоломеја на богослужењима5

 прекид саслуживања с јерарсима Цариградске патријаршије.
 обустављање учешћа Руске православне цркве на свим Епископским
скупштинама [у дијаспори, прим. Б. Л.], теолошким дијалозима,
мултилатералним комисијама и другим структурама којима председавају или
копредседавају представници Цариградске патријаршије.
Упркос претњама које су угрожавале јединство православног света, Цариградска
патријаршија је наставила свој пут признавања украјинских расколника.
Због тога је патријарх Кирил написао патријарху Вартоломеју 31. децембра 2018.
године: „У Вашем писму покушавате да преиспитате значење комплекса докумената [o
подређености Кијевске Митрополије Московској патријаршији, прим. Б. Л.] које је
1686. године потписали Ваш претходник, патријарх Дионисије IV и Свети синод
Цариградске Цркве. Није било неслагања између наших Цркава око садржаја ових
историјских докумената стотинама година. А сада објављујете „укидањe“
Патријаршијске и Синодалне повеље, јер су се „спољни услови променили“. Ваше
писмо садржи понављане тврдње о наводној ‘искључивој одговорности’ Цариградске
Цркве за доделу аутокефалности ‘и разматрање жалби из других помесних Цркава, у
складу са „духовним садржајем” 9. и 17. канона Халкидонског сабора.
Међутим, Ваша интерпретација права којe тврдите да поседујете никада није
добила општецрквено признање. Против Bашег разумевања апелационих права
Цариградског Престола сведочи низ приговора ауторитативних коментатора црквеног
права. На пример, истакнути византијски канониста Јован Зонара пише: ‘Цариградски
[Патријарх] је признат као судија не уопште над свим митрополитима, већ само над
себи подређенима, јер ни митрополити Сирије, ни палестински, ни фенички, ни
египатски не изводе се, осим добровољно, на његов суд, већ сиријскй подлежу пресуди
Антиохијског Патријарха, палестинскй – Јерусалимског, а египатскима суди
Александријски, дакле, они који их рукополажу и којима су подређени. Не признају
такву привилегију за Вас и савремене помесне православне Цркве...
Вековима је Руска Црква дубоко захвална Светој Цариградској Цркви за њен
допринос изградњи светског Православља, за њену улогу у христијанизацији паганске
Русије, за њену помоћ у развоју традиција монаштва и духовног образовања. Данас,
наши верници, у Украјини и другим земљама, осећају горку разочараност због
чињенице да историјска Mајка Црква не чује њихове гласове. Одступите сада од
општења са расколницима, одбијте да учествујете у политичкој авантури њихове
легализације. Тада ће вас истинска Украјинска православна Црква, коју предводи

Његова Блаженство митрополит Кијевски Онуфрије и целе Украјине, благословити, а
историја ће вас памтити међу светима Цариградког Престола који су, у најтежим
политичким околностима, успели да не изгубе достојанство Цркве и да очувају њено
јединство.
Ако ипак будете поступили у складу са намером израженом у Вашем писму,
заувек ћете изгубити могућност да служите јединству светих Божјих Цркава, престаћете
да будете Први у светском Православљу које броји стотине милиона верника, а патње
које сте нанели православним Украјинцима пратиће вас на непристрасном Страшном
суду Господа нашег и сведочиће пред Њим против Вас“.
Упркос томе, 11. октобра 2019. године, Цариградска патријаршија је потврдила
своју одлуку о додели аутокефалије Украјинској Цркви, и примању у црквено општење
„у садашњем достојанству“, Филарета Денисенка и Макаријa Малетича, о
поништавању Повељу 1686. године, којом је Кијевска митрополија пребачена под
јурисдикцију Московске патријаршије, те о обнови своје ставропигије у Кијеву.
Иако остале аутокефалне Цркве нису прекинуле општење са Цариградом, већина
њих није признала „Православну Цркву Украјине“: Антиохија, Јерусалим, Грузија,
Србија, Румунија, Бугарска, Албанија, Пољска, Православна црква у Америци, Чешких
земаља и Словачке, Македоније. Само три Цркве – све гркојезичне – званично су
признале нови ентитет: Александријска патријаршија, Јеладска Црква и Кипарска
Црква. Међутим, треба напоменути да су прве две то признале нелегално, без гласања
својих епископа. Што се тиче Кипарске и посебно Јеладске Цркве, неки епископи
признају „Православну Цркву Украјине“, а други не. Подела је наступила не само међу
аутокефалним црквама, већ и унутар њих.
У свом писму патријарху Теодору II (Хореваткису) Александријском, датираном
20. јула 2024. године, патријарх Вартоломеј износи читав списак невероватних оптужби
против Руске Православне Цркве, између осталог, да је она „одавно променила
аутентични црквени поредак [т.ј. поредак у јерархији помесних Цркава (таксис), прим.
Б. Л.], Богослужење св. Отаца, црквене уметности иконографије и појања, архитектуру,
литургијске одежде, црквене титуле, свете сасуде, традиције, све што је могло бити
промењено...“.
Треба на крају укратко поменути положај Македонске православне Цркве –
Охридске архиепископије. Као што је познато, ова Црква је добила аутокефалност од
своје Мајке Цркве, Српске православне Цркве, 5. јуна 2022. године. Иако је ушла у
општење са Македонском црквом, Цариградска патријаршија сматра да јој само она,7

под одређеним условима, може доделити аутокефалност. 21. маја 2024. године,
предстојатељ Македонске православне цркве – Охридске архиепископије, архиепископ
Стефан, прокоментарисао је захтеве Цариградске патријаршије за добијање признања
њене аутокефалност од Фанара, које је његова Црква сматрала неприхватљивим.
Архиепископ Стефан је набројао три услова која је поставила Цариградска
патријаршија за издавање томоса Македонској православној цркви: 1. одрицање
Македонске цркве од свог званичног имена; 2. одустајање од јурисдикције над
македонском дијаспором; 3. признавање Православне цркве Украјине. Архиепископ
Стефан је нагласио да су ова три услова неприхватљива за Македонску православну
Цркву.
Можемо само поновити ову констатацију Светог Јустина: „Нама је познато из
православног духовног искуства шта бива с онима који не примају ничији суд ни
расуђивања. Шта се десило са старим Римом када је престао да слуша и да прима
братске савете и судове од своје православне браће са Истока, то добро сви знамо.
Борећи се само за своје првенство и част и власт над Црквама Божјим, он је отпао од
Истине. Јер, по неумитним духовним законима, презрење љубави увек се кажњава
лишавањем Истине, а тиме и части“ (4) .
Преподобни о. Јустин каже још нешто, што ће бити наша закључна мисао:
„Судбина Цркве више није и не може бити у рукама византијског цара и патријарха [...],
чак ни у рукама ‘Пентархије’ или уско схваћених ‘Аутокефалија’. Црква се разрасла
силом Божјом у низ Помесних Цркава Божјих са милионском паством [...] које никаква
‘суперцрква’ папског типа не може лишити њихове слободе у Господу (видети 8. канон
Светог Трећег Васељенског Сабора), јер би то био напад на саму суштину Цркве [...]
Вековна борба Православља против римског апсолутизма била је борба за ту и такву
слободу Помесне Цркве [...] Зар данас да кренемо путем палог Рима, или неког ‘другог’
или ‘трећег’ њему сличног?“(5)
Само аутентична православна еклисиологија, т.ј. саборност, избавиће нас од таквог
погубног пута.

НАПОМЕНЕ:

1 Канон 3 Другог Васељенског Сабора, id. стр. 87.

2 Преподобни Јустин Ћелијски, О првој предсаборској конференцији у Шамбезију. Сетве и Жетве,
Београд, 2007, стр. 675.

3 Georgică Grigoriță, „L’autocéphalie dans l’Église orthodoxe les réalités ecclésiales du XXe siècle. Une analyse
canonique“, стр. 543–580 https://books.openedition.org/efr/12443

4 „Сетве и жетве“, стр. 670.

5 О Првој предсаборској конференцији у Шамбезију, „Сетве и Жетве“, op. cit., стр. 677.

Догађаји везани за неканонско мешање цариградског патријарха Вартоломеја и његовог Синода у украјинску црквену кризу и стварање „Православне цркве Украјине“ („ПЦУ“) многи православни јерарси и аналитичари с правом сматрају делом пројекта већих размера, који има за циљ унификацију хришћанског света под руководством Ватикана уз учествовање Фанара. Напори Васељенске патријаршије усмерени на пропагирање идеје „првог без једнаких“, као и активан екумениски дијалог с Римокатоличком црквом, довели су до значајних промена у светском православљу. У овом контексту пројект „ПЦУ“ представља експериментални полигон за испробавање метода и праксе разарања устаљеног поретка у односима између помесних православних цркава и изобличавање екуменског дијалога. Овај реферат је посвећен анализи датих процеса, процени последица, као и разматрању начина за заштиту канонског поретка у садашњој црквеној ситуацији.

Последњих година васељенски патријарх Вартоломеј активно пропагира концепцију „првог без једнаких“ која намеће много питања и изазива забринутост у другим помесним православним црквама. По овој концепцији, цариградски патријарх стиче посебан статус у православном свету који не претпоставља само првенство части већ и првенство власти. Услед таквог позиционирња, патријарх Вартоломеј преузима овлашћења која нису предвиђена канонима и историјском праксом православља.

Залажући се за идеју свог првенства на православном Истоку, Фанар тежи зближавању с Ватиканом. Заједничка богослужења и молебани представника Цариградске патријаршије и Римокатоличке цркве постали су уобичајена појава. Занимљиве су изјаве самог патријарха Вартоломеја о жељи да се уједини с римокатолицима. На пример, 2021. године, прослави у част Светог апостола Андреја Првозваног у Цариграду присуствовала је делегација Ватикана на челу с кардиналом Куртом Кохом. Патријарх Вартоломеј је у својој проповеди истакао да његови сусрети с папом Фрањом појачавају жељу за „заједничким путиром Евхаристије“. Ово указује на активне покушаје зближавања Фанара и Римокатоличке цркве. Сличне појаве су више пута потврђене, посебно уочи прославе 1700. годишњице Првог васељенског сабора 2025. године.

У овом контексту важно је истаћи да је Православна Црква више пута осуђивала Унију. Светско православље је још 2003. године преко предстојатељâ свих помесних православних цркава изразило солидаран став поводом Уније и покушаја успостављања унијатске патријаршије у Украјини. Овај одговор је дат у меморандуму кардинала Валтера Каспера који се у име Апостолске столице обратио Његовој светости патријарху московском и целе Русије господину Алексију II. Након што је патријарх Алексије меморандум проследио поглаварима свих помесних цркава, они су послали своје одговоре римском папи, укључујући и Цариградског патријарха Вартоломеја, који му је упутио специјалну посланицу. Унија је у овим посланицама окарактерисана као еклисиолошка јерес која нема право на постојање у хришћанству, а стварање украјинске унијатске патријаршије као крајње непријатељски и злонамеран корак према православљу. Осим тога, у Заједничкој декларацији коју су потписали патријарх московски и целе Русије господин Кирил и римски папа Фрања за време сусрета у Хавани 2016. године, методе унијатства и прозелитизма проглашене су неприхватљивима.

Ипак, без обзира на овај солидарни протест, васељенски патријарх Вартоломеј и даље пропагира своју еклисиолошку концепцију „првог без једнаких“, припремајући терен за глобалну Унију. Већ сад се види да ће ова тежња ка уједињењу неизбежно довести до дубоких промена у свим аспектима православног живота, укључујући основе веронауке, богослужбену праксу и канонски поредак. Посебно, имајући у виду недавне речи папе Фрање које је изговорио 13. септембра 2024. године у Сингапуру на сусрету с омладином, којем су присуствовали представници пет различитих религија. Он је на овом сусрету изјавио да су „све религије пут ка Богу“:

На примеру Украјине Фанар остварује стратегију уједињења која касније може бити примењена на ширем нивоу. Њен првобитни циљ је формирање нове Уније на основи „ПЦУ“ и Украјинске гркокатоличке цркве (УГКЦ). Уколико овај задатак буде остварен, Цариградска патријаршија и Ватикан би почели да користе „украјински преседан“ као доказ за то да је уједињење православаца и римокатолика без промене догме у њиховом учењу оствариво и реално.

Оснивање „ПЦУ“ 2018. године с даривањем Томоса о аутокефалности представља полазиште за покретање одговарајућег експеримента. О овоме сведоче каснији догађаји у Украјини који су уследили након деструктивног корака васељенског патријарха.

Један од главних елемената овог пројекта представља сарадња „ПЦУ“ с Украјинском гркокатоличком црквом. Од „Евромајдана“ и догађаја из 2014. Године, заједнички молебани и акције представника Думенкове творевине и унијата су у Украјини постали уобичајена појава. Ова заједничка дејства треба да прикажу масовност и да покажу могуће уједињење двеју конфесија. Међутим, очигледно је да овакве иницијативе не настају због духовне потребе, већ их диктирају политичка конјуктура и жеља за стварањем привида јединства.

Предводник „ПЦУ“ Епифаније Думенко више је пута изјављивао да тежи продубљивању односа са УГКЦ, истичући да ће евентуално уједињење зависити од глобалног православно-римокатоличког дијалога: „Овај кључ [за уједињење двеју украјинских верских организација – прим. м. Луке] се не налази у Украјини, већ у Риму и Цариграду, јер се у њима воде екумениски разговори. У будућности ће од тога зависити и наши односи овде, у Украјини. Међутим, ови односи су добри и верујем да ће убудуће постајати само још бољи“ – рекао је поглавар „ПЦУ“ 12. септембра 2019. година на сусрету одржаном на Националном универзитету „Лавовска политехника“.

Присуство римокатолика на богослужењима јерарха и клирика „ПЦУ“ непосредно илуструје даље кретање ка Унији.

Подједнако значајан правац у ширењу „Овертоновог прозора“ у унијатским процесима представља и разрада операција на практичној гутању и „варењу“ од стране УГКЦ једног од делова који су се одвојили од „Украјинске аутокефалне православне цркве“ („УАПЦ“) (некадашња Харковско-полтавска епархија „УАПЦ“). Ватикан је дозволио и одобрио овај процес и тако је de facto створио први преседан у историји савремене Украјине у виду преласка у унију верске структуре која се позиционирала као православна. По мишљењу стручњака, ову иницијативу треба сматрати својеврсном финалном фазом технологије интеграције украјинског православља у католичке структуре. Узгред речено, у вези с тим треба обратити пажњу и на чињеницу да се процес спајања „УАПЦ“ наставио чак и после стварања „ПЦУ“ као места за окупљање различитих организација које су из православља отишле у раскол. Ово још једном сведочи о томе да унијати структуру коју је Фанар формирао не доживљавају као самосталног и равноправног играча на дуге стазе у религијској сфери Украјине. Не само то, они за „ПЦУ“ припремају нешто другачију, много мање значајну и захвалну улогу.

О њеним карактеристкама и обрисима може се судити на основу интервјуа који је поглавар УГКЦ Свјатослав Шевчук дао за издање Обозреватељ, 18. марта 2019. године. Као прво, поглавар украјинских унијата је истакао да је добио сагласност од руководиоца „ПЦУ“ Думенка за одржавање редовних сусрета у току којих ће се разматрати перспектива и параметри за зближавање двеју структура. Као друго, овај процес ће се одвијати у оквиру путне карте коју су стране усагласиле. Притом је Шевчук истакао да УГКЦ већ има одговарајућу путну карту која може бити модификована у складу са визијом „ПЦУ“. Ово de facto значи да ће унијате управо своју концепцију применити као основу за одговарајуће спајање. Као треће, из Шевчуковог интервјуа постаје јасно да ће се УГКЦ оријентисати на лагано и пажљиво гутање „ПЦУ“.

Због тога је за извесно време планирано уздржавање од формирања заједничке структуре и усмеравање главних напора у обнову „евхаристијског општења“ с организацијом на чијем челу стоји Епифаније и „могућност служења Свете литургије на истом престолу“. Као четврто, поглавар унијата је јасно ставио до знања кога сматра старијим, а кога млађим партнером у будућем двојцу. По његовим речима, УГКЦ – за разлику од „УПЦ“ – није „локална црква“ чије се парохије налазе искључиво у Украјини. И ово унијатима не даје само право да покушавају да добију статус патријаршије, већ и на то да у својству „глобалне Цркве, која има de facto изграђене структуре патријаршијске управе“ преузме духовно руковођење свом украјинском дијаспором. Као пето, пада уочи демонстративно избегавање Шевчука да одговори на питање о томе да ли је могуће „равноправно“ уједњење УГКЦ и „ПЦУ“.

Фактичко гутање „ПЦУ“ од стране унијатске Цркве одвијаће се врло деликатно, а за широку публику неприметно. Као што је рекао Шевчук, унијати не намеравају да у првој фази формирају било какве метаструктуре заједно са „ПЦУ“.

Засад је реч о успостављању „евхаристијског општења и заједничком служењу литургије“, што што би било потребно римокатолицима. Наиме, ако унијати убеде представнике „ПЦУ“ да служе заједно и да се, да тако кажемо „причешћују из једног путира“, то ће представљати очигледно признавање духовне власти римског папе над Думенковом творевином. После ће расколнике од стварног уласка „ПЦУ“ у састав УГКЦ делити само мали корак.

На практичном нивоу један од најважнијих механизама за остварење овог процеса представљаће одговарајућа идеолошка обрада „свештеничких“ кадрова „ПЦУ“, као формирање заједничке „богословске“ базе која оправдава нову Унију. У прилог таквом закључку, између осталог, говоре речи Думенка које је изговорио на програму канала ICTV убрзо након што је изабран за поглавара нове верске структуре. „Ми смо дали обрисе одређеног пута наше предстојеће сарадње (са УГКЦ) и убудуће ћемо тражити додирне тачке које ће нас спајати. Ово се односи на сферу духовног образовања и на друге области нашег живота,“ – изјавио је тада руководилац „ПЦУ“.

Треба обратити пажњу и на недавно најављену одлуку о заједничкој прослави Васкрса 2025. године која је објављена на Синаксису јерарха васељенског престола. По саопштењу издања „Ромфеја“ у мају 2025. године у Никеји (Витинија) свечано ће бити обележена прослава 1700. годишњице Првог васељенског сабора у којој ће учестовати римски папа Фрањо. Представници прес-службе Цариградске патријаршије су изјавили да је у духу Синаксиса изражена жеља да Источно и Западно хришћанство заједно славе Васкрс. Ово треба да буде почетак одређивања заједничког датума за прославу Празника сваке године. Овакав корак истиче намеру Фанара да напредује ка Унији с Римом.

У овом контексту важно је да схватимо због чега је Цариградска патријаршија заинтересована за успостављање јединства с Римом. Као што је истакао професор црквеног права на Правном факултету Аристотеловог универзитета у Солуну Кирјакос Кирјазопулос, циљ Ватикана у екуменистичком дијалогу с Фанаром састоји се у томе да аутокефалне помесне православне цркве претвори у унијатске. Папски престо жели да се „Кодекс канона источних цркава“, који је 1990. године издао папа Пољак Јован Павле II, примењује на све православне цркве. Јер, овај документ обухвата догматска правила којима се понтифик намеће као управљач с првенством власти.

Реализација овог плана могућа је само у случају да се патријарх Вартоломеј de facto претвори у „источног папу“ који ће моћи потпуно самостално да управља свим православним светом и да му намеће одлуке које иду у прилог Римокатоличкој цркви. Управо ову огромну власт коју је Ватикан признао, покушава да оствари поглавар Фанара, уништавајући на путу ка њој црквену саборност, легализујући расколничке структуре и слабећи оне православне цркве које се залажу против посвудашњег претварања православаца у унијате.

Процеси које је покренуо патријарх Вартоломеј већ су довели до разарања свеправославног јединства и дубоких подела у православном свету. Данас смо сведоци формирања новог модела светског православља у којем централно место заузима цариградски патријарх с овлашћењима и привилегијама без преседана. Ово мења саму природу православног црквеног уређења и противречи саборном принципу који се налази у основи Православне Цркве. Главни ударац је усмерен на Руску Православну Цркву и на цркве у балканском региону које су најјачи противници уније и властољубивих амбиција Фанара, које уносе „надменост света овог налик диму“, како су картагински оци некад писали римском папи Целестину. Циљ Цариградске патријаршије је да ове цркве ослаби дробљењем и изолацијом на међународном нивоу. Овакав процес, поред осталог, већ запажамо у балтичким земљама.

Украјина у овој стратегији представља главни пилот-пројект. Следећи циљеви могу постати Молдавија, Белорусија и канонска територија Српске Цркве у којој се планира стварање појединачних „цркава“ по угледу на „ПЦУ“ („парада аутокефалности“).

У овом контексту желео бих да посебно скренем пажњу на подршку коју УГКЦ и Фанар пружају предводнику црногорске расколничке творевине Борису Бојовићу. Тако је Украјинска гркокатоличка црква помогла у његовој легализацији позвавши лидера „ЦПЦ“ на конференцију „Заједно кроз тешка ратна времена. Искуство постјугословенских земаља и Украјине“ (Лавов, 17-18. априла 2024. године).

Затим су унијати Бојовићу омогућили да користи њихову информациону платформу – портал РИСУ. У интервјуу који је дао овом ресурсу, црногорски „јерарх“ је рекао да се његова творевина нада да ће добити Томос о аутокефалности од Цариградске патријаршије. Такође је изјавио да његова творевина одржава тесне контакте с Фанаром, који је, по његовим речима, послао посматраче „ради проучавања унутрашње организације“ такозване Црногорске православне цркве.

Проблем је у томе што је 2019. године у интервјуу за српски лист Курир поглавар Фанара тврдио да никад неће дати аутокефалност лажној, по његовим речима „такозваној“ Црногорској православној цркви. Притом је на додатно питање да ли је аутокефалност могућа ако на чело „ЦПЦ“ дође неко други (уместо Мираша Дедејића) категорично одговорио: „Не, не и не! Црква у Црној Гори је Српска Православна Црква и тамо никад неће бити никаквих промена.“

И ево, неколико година касније појавили су се извесни „контакти“ с црногорским расколницима. Тако је Фанар по ко зна који пут показао да се у његове речи и изјаве не сме имати поверења. Као у случају са УПЦ, кад је патријарх Вартоломеј више пута тврдио да за јединог канонског поглавара украјинског православља признаје митрополита Онуфрија, али је после тога упао на туђу канонску територију и дао је аутокефалност украјинским расколницима.

Ко гарантује да са Српском Православном Црквом неће поступити на исти начин? Представници „УПЦ КП“ су у украјинском сценарију такође дуго година одржавали тајне контакте са Фанаром и на крају су постигли оно што су желели кад се променила политичка конјуктура. А противречности између Вартоломејевих изјава и његових поступака замагљене су бујицом софистичких аргумената.

Имајући у виду наведено, посебну важност поприма спремност помесних цркава да штите чистоту вере и канонски поредак. Саборни ум Васељенске Цркве треба да дâ оцену дејстава Фанара која су повезана са пропагирањем идеје „првог без једнаких“ и кретањем у правцу уније с Ватиканом. Ова дејства превазилазе оквире спорова о јурисдикцији и захтевају дубоко осмишљавање и разматрање на нивоу целе Цркве.

Имајући у виду тренутну ситуацију предлажем за разматрање неке мере општецрквеног карактера ради заштите јединства, канонског поретка и доктринарне чистоте Православља:

1. Јачање „Аманског формата“: Сусрет у Аману на иницијатву Јерусалимске патријаршије представљао је један од првих корака ка разматрању настале кризе у Православној Цркви. Овај формат се може развијати као стална платформа за дијалог и размену мишљења помесних цркава. Редовни сусрети према овом моделу помогли би стварању заједничке визије и механизама за заштиту канонског поретка, као и спречавању евентуалних будућих раскола.

Уколико изгледа да је у овој фази тешко обезбедити одговарајућу комуникацију између поглавара помесних цркава, треба да покушамо да размотримо друге варијанте за успостављање и одржавање сталне комуникације. На пример, формат одржавања систематских састанака овлашћених представника поглавара цркава који би имали право да говоре у њихово име и који би поседовали још низ озбиљних овлашћења.

2. Одржавање богословских дијалога и саветовања: Важну улогу у очувању јединства игра разматрање богословских проблема повезаних са канонима, еклисиологијом и питањима првенства и саборности. Организовање богословских комисија у које би улазили представници разних помесних цркава (на пример, оних који учествују у „Аманском формату“) који би припремали ставове о најосетљивијим питањима за сусрете поглавара помесних цркава. То би омогућило дубље сагледавање постојећих проблема и проналажење аргументованих одговора на богословске изазове. Између осталог, један од праваца у оваквом раду могли би представљати анализа и разматрање на свеправославном нивоу документа РПЦ „О извртању православног учења о Цркви у поступцима хијерархије Цариградске патријаршије и излагањима њених представника“.

3. Јачање улоге помесних сабора: Помесне православне цркве могу одржавати сопствене саборе ради осмишљавања јединствених ставова о кључним питањима канонског уређења и односа са другим помесним црквама. Препоруке и одлуке оваквих сабора касније могу бити достављене на општецрквено разматрање.

4. Општецрквена осуда расколничких дејстава: Помесне цркве у јединственом фронту треба да делују против кршења канона и расколничких дејстава и да их јавно осуђују. Ово ће помоћи у спречавању ширења лажних учења и очувању црквеног поретка.

5. Сарадња с мирјанима и клиром: Треба јачати везе унутар Цркве, позивати на разматрање сложених питања, како клир, тако и мирјане. Дијалог унутар Цркве омогућиће стварање јединственог става о насушним проблемима и учврстиће унутрашње јединство. Овде важну улогу играју црквена проповед, просвећивање и разјашњавање пастви важних питања канонског уређења и еклисиологије.

6. Супротстављање спољашњем притиску: Помесне цркве треба да се уједине ради заштите од спољашњег мешања, без обзира да ли је реч о политичком притиску, деловању радикалних група или екуменистичким иницијативама које подривају догматску основу и крше канонски поредак. Црквена дипломатија на међународном нивоу такође треба да поспеши заштиту црквених интереса и традиције.

7. Јединствени информативни простор: Стварање општецрквеног информативног простора који расветљава и објашњава ставове помесних цркава у о спорним питањима, представља важан инструмент за борбу против дезинформација и манипулација. Званични црквени медији и интернет-платформе могу помоћи у информисању верника о ставовима Цркве и јачању њеног угледа. Не само то, може се размотрити варијанта стварања заједничког информационог ресурса на којем би се излагали ставови помесних цркава о најважнијим питањима са свеправославне агенде, извештавало о најзначајнијим догађајима у животу цркава, а такође би се водио непосредан дијалог између богословских и стручних кругова помесних цркава у вези с свом тематиком која их занима (формат стручног „Амана“).

Развој и кретање овим путевима ће, по мом мишљењу, омогућити Православној Цркви да сачува своје јединство и идентитет, као и да адекватно одговори на изазове данашњице.

Заиста, Христос је Посредник, чијим посредовањем до нас доспеше сва добра која нам је Бог даровао; или, боље рећи, која нам увек даје. Јер, Христос није посредовао само једанпут засвагда и све нам предао, а затим то посредовање напустио, него увек посредује, и то не речима и молитвама, као што то чине свештеници, него делом. А којим то делом? Тиме што нас сједињује са Собом и што нам Собом предаје Своје благодати у складу с тим колико је свако од нас достојан и колико је очистио себе.
Као што светлост и сама од себе пружа могућност за гледање, па кад ње нема, тада нема ни гледања, тако и сједињење са Христом треба увек да буде у душама, наравно, уколико желе да живе и да нађу покоја. Наиме, ни око не може видети без светлости, нити у душама може бити истинског живота и мира без Христа; јер само је Он Тај Који нас спријатељује са Богом, Који нам пружа тај мир. А без тога мира постајемо непријатељи Божији, и нема никакве наде да постанемо причасници Његових добара.
Према томе, ко се од самог почетка није сјединио са Христом, или се сјединио али није остао сједињен, тај је још увек непријатељ и туђинац божанским добрима.
Заиста, шта је то што је спријатељило Бога са човечанском природом? Свакако чињеница да је Свога љубљенога Сина видео као човека. Тако се Он мири са сваким човеком уколико овај поседује обличје Јединороднога и носи Његово Тело, и уколико се види да је једнога духа с Њим. Без тога сваки човек је, сам по себи, онај стари човек, непријатељ Богу – човек који нема ништа заједничко са Богом.
Дакле, ако треба да верујемо да душе кроз молитве свештеника и кроз приношење свештених Дарова задобијају упокојење, треба онда најпре да верујемо да то бива на начин на који је човеку једино могуће наћи покоја. Који је то начин, то је већ речено: да се спријатељимо са Богом и да не будемо непријатељи Његови. Како то постићи? Тако што ћемо се сјединити са Богом ишто ћемо постати једнога духа са Његовим љубљеним Сином, Који је једини по вољи Оца. То је могуће остварити кроз свештену Трпезу, која је, као што смо својим речима и показали, заједничка и живима и умрлима.

свети Никола Кавасила

https://svetosavlje.org

Потоцима твојих суза, обделавао си бесплодност пустиње.
Када се, чак и летимичним погледом, размотре многобројни примери који се могу наћи у хагиографској литератури о односима између свештених монаха и природне средине, схвата се да је свети монах човек који је пронашао адамско стање пре пада и живи у хармонији са целокупном творевином. Како не поменути лава светог Герасима, који је, пошто га је светитељ излечио, почео да једе само хлеб и поврће? Толико је био припитомљен да му је дужности била да магарца води до обала реке Јордан, и чак је умро од туге на гробу свог господара. Ваља поменути и другог лава који је, појавивши се из пустиње, дошао да помогне светом Зосими да сахрани свету Марију Египћанку, као и друге лавове и дивље звери које су делиле своја склоништа са светим пустињацима, као што је свети Кириак. Чак су и медведи, познати по својој крволочности, заборављали на своју дивљач када су прилазили Божијим људима. Неки су долазили да узимају храну из руку светог Сергија Радоњешког, други су дружили са светим Серафимом Саровским и многим другим пустињацима у шумама Русије, и пустињама Истока и Запада. Небројени су примери који илуструју поново пронађену блискост духовног човека са дивљим животињама. Оне учествују у његовој молитви, као што су козе светог Јована Кукузеља, које су престале да пасу, испуњене светим страхом, док је светац певао хвале Богу. Друге животиње долазе да утеше монахе у њиховим патњама, као она птица која је растерала тугу (акидију) која је мучила светог Акакија од Кавсокалије и пружила му предукус небеске радости. Још друге су доносиле храну пустињацима у пустињи: као гавран који је седамдесет година свакодневно доносио пола хлеба светом Павлу Тивејском, али је донео дуплу порцију када му је свети Антоније Велики дошао у посету. Неке звери су доносиле олакшање светитељима у њиховим аскетским подвизима, као видре које су лизале ноге светог Кутберта да га загреју после ноћи проведених у леденим водама. У знак захвалности, далеко од тираније над природом, светитељи показују бескрајно поштовање према свим створењима, као што се види код светог Макарија Александријског који се шест месеци купао у мочвари, док су га уједали комарци, због тога што је једног згазио без потребе.
Осим власти над животињама, свети људи имају и моћ над природним елементима. Они окончавају суше, изводе изворе из суве земље, заустављају земљотресе и епидемије, одгоне инсекте и грабљиве животиње, и постају – како за живота тако и по смрти, преко својих светих моштију – служитељи Божије промисли за становнике своје околине, до те мере да се они боре међусобно како би задржали светог монаха међу собом.
Примери се могу набрајати бесконачно. Међутим, треба напоменути да ова власт светитеља над творевином није само обнова адамског стања, већ је и, пре свега, предвиђање есхатолошког доба, који је описао пророк:
„Тада ће вук боравити с јагњетом, и рис ће лежати с јаретом, теле и лавић и угојено живинче биће заједно, и мало дете водиће их. И дете које сиса играће се над рупом аспидином, и дете одбијено од сисе завлачиће руку своју у рупу змије василинске. Неће удити ни потирати на свој светој гори мојој, јер ће земља бити пуна познања Господњег као море воде што је пуно”.
Свети монах који живи у пустињи подсећа на Христа, Другог Адама, који је после свог крштења боравио у пустињи у друштву дивљих звери док су му служили анђели (Мк 1,13). Међутим, ова идилична слика, ако би се узела једнозначно, само да покаже љубав и поштовање монаха према природи, могла би да доведе до озбиљног искривљавања – романтичног типа – места природе у православној духовности. Јер, у тим истим Житијима светих, види се да су ови Христови војници, ти добровољни мученици, такође били укључени у моћну борбу против природе. Постом до исцрпљења, бдењем, гвозденим оковима, добровољним излагањем хладноћи и временским непогодама, стојећи на високим стубовима, „потуцаху се по пустињама и горама и по пештерама и по јамама земаљским” (Јевр 11,38), шта су тражили? Како бројне студије потврђују, овде нема никакве везе са манихејским одбојношћу према телу и материји. Ова борба „против природе” заправо је средство наметања „силом”, кроз „еванђеоско насиље” (уп. Мт 11,12), закона благодати у палу људску природу, како би се стекла, једном када је слика Божија обновљена, добра која превазилазе природу.
Монах је онај који непрестано ограничава природу (…) Повлачење из света је добровољно одрицање од природе ради достизања онога што је изнад природе.
Природа: њен пад и обновљење
Који је, онда, статус ове „природе”? Који је њен однос са духовним човеком у монашкој традицији? Да бисмо ово разумели, потребно је подсетити се духовног пута монаха, као модела за све хришћане. Модел овог пута нам је дат на почетку Великог поста, на Сиропусну недељу, која Адама представља као изгнаног из Раја како плаче пред његовим вратима:
Адам је седео испред Раја и жалећи своју наготу, говорио је у сузама: Тешко мени, који сам био заведен поквареном обманом, па сам био одбачен и удаљен од славе! Тешко мени, који сам, некада наг у својој простоти, сада у оскудици. О, Рају, више нећу уживати у твојим сластима, нећу више видети свог Господа, Бога свога и Творца свога…
Сваки хришћанин је на тај начин позван сваке године да постане свестан, са Адамом, да је сам одговоран за свој пад и за губитак блискости са Богом, што је довело до смрти и пропадања у целој осетљивој природи. И он с правом може рећи: „Постао сам нечистота за ваздух, за земљу и за воде.”
Према томе, мој духовни живот почиње онда када постанем свестан да сам ја, а не неко други, узрок пропадања природе. Грех има космичке последице управо зато што је човек био позван да буде цар и свештеник творевине. „Ово богатство које си нам дао, потрошили смо у раскалашности”. Ту је главни допринос монашке традиције: позив на свест о нашој личној одговорности у процесу смрти који тиранише творевину и одбијање да се сакрије иза општих оптужби против грешног човечанства, неправедног друштва, деструктивне економије… Не, него сам ја онај који овековечуује Адамов прекршај и уништава хармонију творевине, напуштајући Творца како бих се предао противприродним страстима; и за узврат, рањена природа, осуђена да од сада носи трње и чичкове (Пост 3,18), побуњује се против мене.
Када је Адам изашао из Раја, сва творевина коју је Бог извео из ништавила одбила је да се потчини преступнику: сунце није више хтело да сија, нити су месец и остале звезде желеле да се покажу пред њим; извори више нису хтели да теку, нити су реке желеле да се плове; ваздух је размишљао да се сам у себе увије и више не даје дах побуњенику; дивље звери и све животиње на земљи, видећи га лишеног његове првобитне славе, почеле су да га презриру и сви су одмах постали спремни да крену на њега…
Монах одбија да пренебрегне прави проблем; одбацује да се бави технолошком контролом ове побуњене природе, која би имала једини циљ да га наведе да заборави на неизбежност смрти. Он одлучује да се суочи најдубљим узроцима пропадљивости и да обнови у себи искривљену царску слику, како би творевина, изгубљена у Адаму, била обновљена у Христу.
Обраћење и покајање
Образац овог обновљења изнова нам је дат на почетку Великог поста, у Недељу о блудном сину. Пошто је напустио очев дом да би се предао раскалашности страсти, гладан и очајан, грешник постаје свестан да је постао потпуно „туђ самом себи”, да је проћердао своје благо, Божији лик, и да више „нема суштину” у себи. Сећајући се добара у којима је уживао, он тада одлучује да започне свој пут повратка Богу. Покајање, „преумљење”, није ништа друго до та промена перспективе, „промена ума” (грч. νοῦς), која нас тера да схватимо своје стање изгнанства и подстиче нас на обраћење.
Покајање је повратак из стања противприродног (παρὰ φύσιν) у стање које је у складу са природом (κατὰφύσιν), и од ђавола ка Богу посредством аскезе и страдања.Узимајући свој крст да се, кроз Христа, врати Оцу и пређе „из смрти у живот и са земље на небо”, монах у том пасхалном покрету повлачи са собом целокупну творевину, жртву његовог пада.
Чуј, небо, и говорићу, и хвалићу Христа, који је узео тело од Дјеве и са нама пребива.
Монах је пре свега „практичан” човек. Искуство пропадљивости за њега је свакодневно искуство, при чему покајање наглашава болну природу тог искуства. Променом „ума” (νοῦς), монах стиче осетљивост према патњи сваког створења, за које се осећа одговорним, и борба за обнову коју сада води са оружјем које му је дао Христос, „Господар борбе” (уп. Еф 6,14-20), представља блиску борбу „руку под руку” са законом греха који наставља да делује у њему (уп. Рм 7,14-25).
Покајање и подвижништво
Ова промена погледа на свет, коју доноси покајање, изражава се кроз преображај начина живота. Прекидајући зачарани круг жеље за егоистичним поседовањем (самољубље) ствари, у потрази за задовољством које ће неизбежно довести до бола и нових жеља, монах преображава добровољну патњу, прихваћену с радошћу, у извор жеље за божанским стварима, жеља која је трајна и бесконачно растућа. Аскеза, „уздржање” — које можемо превести као „умереност” или „самоконтролу” — мање се односи на врлинска и заслужна дела сама по себи, а више је израз новог „начина постојања” (τρόπος ὑπάρξεως) који се одвратио од привлачности идолâ да би се усмерио ка Богу. Да је Адам задржао ову умереност, не би био изгнан из Раја и смрт не би ушла у свет; стога, усвајањем поста и добровољним одрицањем од задовољстава, можемо поново пронаћи рајски начин живота и, колико је то могуће, подражавати бестелесне анђеле.
Време поста је дошло, мајка целомудрености, тужитељ греха и сарадник покајања, начин живота анђела и спасење људи…
Током Великог поста, када сви хришћани постају, да тако кажемо, монаси и усвајају више или мање овај „начин постојања”, који је покајање, свет бива очишћен, како нас учи свети Василије, градови више нису узнемирени трговачком вревом, а ваздух више није загађен димом и мирисима кулинарских припрема намењених празним задовољствима. Подвижништво силом уводи закон природе (тј. „разум”) у тело подложно законом смрти и тиме му омогућава да поново открије осећај за ред и лепоту творевине. Далеко од тога да буде морбидно самоумртвљење, овладавањем телом, подвиг олакшава душу, ослобађа је њених окова и даје јој крила да се молитвом уздигне на небо.
Потпуно окренут Богу, монах успоставља нови однос са својом природном околином: престаје је не експлоатише ради задовољавања својих пожуда, него је усклађено користи у сразмери са потребама његовог опстанак. Свакако, дефиниција појма „потреба” свакако је веома променљива у зависности од личности, места и времена, али је ипак мудро разјаснио свети Василије, законодавца општежића.
Најбоља дефиниција и правило умерености је гледати на тело нити ради задовољства, ни ради умртвљења. Радије, ваља избегавати обе крајности, како тело не би било оптерећено гојазношћу, али исто тако ни да се разболи и буде неспособно да извршава заповести.
Умереност, а тиме монахово руковање творевином, биће заправо регулисани на динамичан и личан начин, у складу са његовим духовним напредовањем. Због тога су неки Оци, потпуно посвећени молитви, заборављали да једу и да задовоље основне физичке потребе.
Ученика Аве Сисоја је често говорио: „Ава, устани па да једемо.“ А он би му одговорио: „Зар нисмо већ јели, дете моје?” Ученик би рекао: „Не, оче”. Тада би старац рекао: „Ако нисмо јели, донеси храну и јешћемо”.
У општежитељним манастирима ово правило умерености се примењује с расуђивањем, како би што већи број монаха могао да води борбу за „практиковање заповести”. Природа се користи за задовољавање потреба, уз олакшице које пружа технологија; али сви монаси имају дубок и личан разлог да ограниче ову употребу на строго неопходно, а не ради добити, луксуза или задовољства. У сваком случају, ово ограничавање потреба није за њих нека идеолошка дедукција, већ природна последица покајања и окретања свих сила душе ка помирењу човека са Богом.
Природно сагледавање и жудња за Богом
Монах, који се постепено ослобађа кроз покајање и умереност од телесне привезаности за ствари, због које је творевину посматрао као плен за задовољавање, поново успоставља однос сарадње и дијалога са њом. Његово унутрашње преобраћење има моћ да, могло би се рећи, промени природу бића и да им врати њихову првобитну динамику. То је зато што он сада приступа створеним бићима несебично, са жељом за Богом, те она поново задобијају своју транспарентност.
Јер од величине и лепоте створења долази одговарајуће сагледавање њиховог Творца.
Одрекавши се своје арагонције, духовни човек је сада спреман да слуша и прима, а створена бића су му откривена као ипостасне „речи”, чији је једини субјекат Реч Божија. У тишини, монах учи да разуме тај језик, који није сачињен од артикулисаних говора (Пс 18,1-4). У мери у којој улази у себе, да би концентрисао све своје психичке силе у свом срцу, створења омекшавају своју непробојност и постају му откривена као бескрајни сјај јединства Логоса.
Од рационалног знања које досеже само до љуштуре природе, монах сада продире до онтолошких корена створених бића и стиче разумевање њихових „логоса”, односно вечних Божијих намера о творевини. Учећи да дешифрује те „логосе” кроз молитву, монах поново постаје „вртлар” биљака Раја, односно „божанских мисли”. Али то знање о природи је толико тесно повезано са Логосом да за њега може бити само средство, одскочна даска (епивасис) ка сагледавању самог Творца, изнад сваког створеног облика. Када је окусио живу воду, његова жеђ је постала још већа, и сада жуди са неизрецивом страшћу да пије директно са самог Извора спреман да потпуно у њега зарони. Покрет преобраћења, који га је водио од земље страсти до манастира, не може ту да стане. Претворивши се у покрет поунутарњења, он се одмах претвара у импулс узлажења у лични сусрет са Жеником своје душе, чије су га „речи” очарале. За њега не постоји међустаница, нема одмора у ливадама природне контемплације бића (φυσικὴ θεωρία), већ Божија љубав захтева да он стално поставља нове узлазне степенице у свом срцу (уп. Пс 83,5), додајући, дан за даном „ватру на ватру, жар на жар, ревност на ревност и љубав на љубав”.
Хоризонт атонског монаха није ни море које се стапа са плавим небом, нити планина од белог мермера која пробија облаке и уздиже се ка небу. Његов хоризонт је тама његове пећине, његове келије, и, на крају, светилиште његовог срца. Оставите ме самог, затвореног у мојој келији. Вратите ме Богу, једином Пријатељу људи. Повуците се, удаљите се, оставите ме самог, да умрем у присуству Бога, мојим створитељем (…) Не желим више да видим светлост овог света, јер гледам свог Учитеља, гледам свог Цара. Гледам Онога који је заиста светлост и Творац сваке светлости (…) гледам Начело без почетка, кроз кога је све настало, кроз кога све добија живот и бива испуњено храном.
Неки монах, који је живео на југу Атоса, имао је обичај да сваке вечери накратко осматра величанствени пејзаж који се простирао пред њим, а затим би се повлачио у своју келију да у тами проводи целу ноћ у молитви, рекавши да је тако сакупио „материјал за молитву”.
Из те таме ће, у своје време, изаћи права Светлост која даје живот (уп. Јн 8,12), засијаће, и у тој Светлости монах ће видети светлост света (Пс 35,10).
У благословеном срцу човека, чврсто утемељеном у трезвености, или које се труди да то постигне, обликоваће се унутрашње небо са својим сунцем, месецом и звездама, јер је такво срце, као плод мистичног сазерцања и усхођења, оспособљено да обухвати Неограниченога Бога.
Као што су свети Оци истакли поводом празника Преображења, виђење божанске светлости која зрачи од Господа није било резултат било какве промене у Његовом телу, које је обожено од самог зачећа, већ је оно за Апостоле представљало прелазак са телесног на духовно виђење. Слично томе, за оствареног монаха, човека преображеног благодаћу, свет се не мења тако што постаје огромни горућа купина, већ зато што је монах прешао из плотског и егоцентричног односа према творевини у духовни однос, кроз очишћење своје душе. „Измена деснице Вишњега” (Пс 76,11) у њему не делује само као преображај његових способности познања и перцепције, него и као промена његовог понашања према творевини. Сва створења сада с њим певају славу Божију, у новој песми (уп. Пс 95,1). Поштовање које свети имају према природи, које смо раније споменули, заправо је резултат читавог овог процеса очишћења и духовног уздизања. Њихов пример нам показује да је ово стање блаженства доступно већ овде и сада, али се до њега не може доћи без проливања крви и без проласка кроз Крст.
Православно монаштво и еколошки покрет
Суочени са хитношћу и невиђеним размерама еколошке кризе, православни монаси у томе виде само потврду учења Отаца о последицама човекове побуне против Бога. Али уместо да траже техничко решење, они више воле да реше проблем своје личне одговорности у овом преступу, стављајући га у његову сотириолошку и духовну димензију. Не остајући индиферентни према иницијативама добронамерних људи за очување творевине, њихово учешће у том покрету састојаће се, дакле, у тихом сведочењу – примером свог живота – о могућности обнове хармоничног односа са природом. Творевина, коју је Бог поставио у службу човеку, (са)учествује у нашој палости (уп. Рм 8,20-22), но са надом да ће наше срце, видећи њене ране, бити гануто, и схвативши своју одговорност, одлучити да се, плачући, вратимо Оцу.
Манастири, који су одувек били за хришћане модели јеванђељског и братског живота, и предзнаци Царства Божијег, представљају привилегована места где се овај хармоничан однос са околином остварује много природније: не као нешто изоловано и одвојено од целокупног живота Цркве, већ као њен цветни изданак. Јер монаси, који су окупљени у Име Господње, имају личне разлоге да у манастирима живе следећи јеванђељске савете.

https://teologija.net/monah-i-priroda-u-pravoslavnom-predanju/

У чему се мистика разликује од религије?
Мистика собом представља доживљај вечности, осећање највише стварности, осећање тога, шта је
тајанствена Суштина, Која стоји над текућим потоком времена, иза граница материјалног света и у исто време,
прониче у ту материјалност и осветљава је.
Мистика је доживљавање тајанственог састанка са Оним, Који је неуловљив за људску мисао, недоступан за
телесна осећања, неизразив речју, са Оним, Који је истовремено близу нама и бесконачно далек, Који нас тражи, али жели, да би и ми тражили Њега, Који је највећа срећа за човека, али за задобијање Њега, треба се одрећи себе и покорити Му свој дух. Ако питате мистика за Име Божије, он ће рећи: прво име – Онај Који Јесте, а друго – Непостижни.
Религија је неодвојива од мистике; она се обраћа целој личности човека, открива пут и средства за вечно
богопознање. Основа религије је – Откровење, које се прима кроз веру. Религија даје знања, која се потврђују
мистичким опитом. Вера открива Бога као Личност и одређује услове, при којима се коначно може сјединити са бесконачним кроз озарења Божанском Светлошћу.
Откровење је обраћено трима силама душе: разуму – догматика, вољи – заповести и правила Цркве, осећањима – богослужење и молитва.
Мистика је језгро или само срце религије. Без мистике, религија се распада: догматика постаје философија,
моралност (заповести) – нормама друштвеног морала, а богослужење – естетиком; ван мистике, Црква собом
представља социјално-историјски институт.
Без религија (овде имамо у виду Православље) мистика остаје субјективним аморфним стањем; а како
духовни свет садржи у себи духовно зло, сконцентрисано у палим ангелским суштинама, онда мистика ван
религије, или мистика сједињена са лажним религијама, приводи човеку демонизму.
Зато је за нас тако важна припадност Православној Цркви – тог највишег критеријума духовне истине. Зато
нам се теософија и екуменизам представљају као добровољно разоружање пред силама космичког зла и демонске лажи.
Православна мистика је заснована на осећању тајне и поштовања пред Творцем света, а у неком смислу – пред Његовом творевином, у којој мистик види сенке Божанства. Мистика је нераскидиво повезана са аскетизмом.
Првородни грех, поразивши цело човечанство, пројављује себе у демонским импулсима и страстима.
Човек је – комбинација добра и зла, узвишеног и приземног. Он се налази у постојаном стању унутрашње
борбе са самим собом. Он је раскршће тамних и светлих сила које делују на његову душу. Његова воља је налик на магнет, који се колеба између два пола – добра и греха. Његово срце је – драгоцени камен, који он може подарити Богу или предати сатани. Зато је за мистика неопходан аскетизам и послушност Цркви. Без аскетизма, који укроћује страсти људске природе, и без послушности Цркви, као источника освећења, он остаје без помоћи Благодати – те јединствене силе, која је способна да обузда демонске импулсе у човековој души.
Католицизам је изопачио схватање првородног греха и тиме је успавао човека. Он је аскетизам свео на
минимум, оставивши га као посед само ретким монашким редовима. Протестантизам, обично гледа на аскетизам као на патологију. Католицизам је разрушио зидове аскетике, а протестантизам је туда однео последње камење за изградњу световних станишта. Он је аскетизам заменио другим појмовима: умерености, поретка и штедње.
У католицизму и протестантизму мистика је уништена или деформисана. У једном случају њу замењује морал, у другом – она задобија окултни карактер. У наше време постају популарни различити окултни покрети и школе.
Човек изгубивши или изопачивши своје мистичко осећање, своди религију на морал, и зато никако не може
схватити каква је разлика између Православља, католицизма и протестантизма. Они му се чине, као историјске традиције, и он се узрујава, зашто се хришћанске конфесије, а затим и све религије не би сјединиле једна са другом на основу заједничких моралних принципа.
Веру у Православље, као јединствену могућност истинског, благодатног богоопштења, он сматра
дефицитом љубави према људима, конфесионалном гордошћу, мрачњаштвом, а у неким случајевима, злочином против човечанства. Ако јувелир не може видети разлику између драгоцених метала и камења, и када би тврдио да су они једнаки, њега би назвали незналицом. Највише знање јувелира се пројављује у умећу разликовања особина материјала и одређивању њихове вредности.
Ако се човеку сви предмети чине обојени у једну боју, то говори онда не о ширини погледа, не о будности
очију, већ о болести вида. Ако би човек изјавио, да међу философским системима нема разлике, да се сви они
подударају у главном, назвали би га онда незналицом, који није упознат са различитим философским
постулатима.
А овде ми утврђујемо једно, да је без мистике немогуће схватити и оценити Православну веру, да човек, лишен
мистике неће бити Православан, како он себе сматра, већ теософ или рационалиста Православног обреда.
Немогуће је без мистике и аскетизма осећати стварност Православних догмата, а без исповедања догмата и учешћа у Црквеним Тајнама стећи богатство мистика – Таворску светлост. Лажни мистик пред собом види одблеске пакленог пламена који позива и води његову душу у непробојну таму.
Зато је за нас, Бог – Живот живота и Светлост светлости, Православље – тајанствени Синај, где се Божанство
јавља човеку, вера – највиша истина, а мистика – очевидност вере

арх Рафаил Карелин

http://karelin-r.ru/pravoslavie/129/1.html

Зар може из истог извора тећи слатко и горко? (Јк 3, 11)
Током последњих деценија чуо сам низ убедљивих наратива о хитној потреби да савремено човечанство усвоји један другачији етос који ће му помоћи да превазиђе савремену еколошку кризу, тј. проблем који прети земљи као Божијој творевини. Укупни став према овом питању у свету је почео да се мења објављивањем, сада већ класичног, чланка у часопису Сајенс (Science), који је 1967. године објавио амерички историчар Лин Вајт млађи под називом „Историјски корени еколошке кризе“. Овај чланак је указао на одговорност хришћанске теологије за настанак очигледног еколошког проблема. Уместо да правилно схвати сликовити језик библијске повести о човековој одговорности за приношење творевине њеном Творцу, хришћански теолози, махом на Западу, уздигли су људско биће изнад осталих створења и погрешно протумачили Божији позив човеку да влада над творевином као заповест Адаму и Еви да „покоре земљу”.
И мада се Вајтов чланак првенствено усредсредио на западну традицију и њене ефекте на природу, самокритика Истока није изостала. Православни су се огласили најпре Енцикликом коју је 1989. године објавио Васељенски Патријарх Димитрије који је јасно артикулисао интересовање Цркве за заштиту животне средине као један трајни задатак. Свети Синод Васељенског престола Константинопоља је одобрио предлог да се почев од 1989. сваке године објављује Патријаршијска посланица свим људима добре воље с позивом да се уздрже од оних активности које штете природи. У истој поруци сазнали смо да је 1. септембар, тј. почетак Индикта (=црквене године), посвећен молитви за заштиту и очување животне средине.
Православна екологија на вододелници култура
Од тада па до данас Православна Црква је показала да не може остати равнодушна пред еколошким проблемом. Убрзо су њени представници објавили низ студија, чланака и књига и организовали еколошке симпосионе. Разговори, које је најчешће иницирао и предводио садашњи Васељенски Патријарх Вартоломеј, фокусирали су се на проблем загађења Црног мора и његових главних река, Дунава, Дњепра и Дона, као и Босфора, а потом и Амазона. Научници су представили веома алармантну ситуацију како за опстанак подводне фауне и флоре, тако и за услове живота становника региона.
На који начин је Православна Црква сугерисала могуће решење? Најпре указивањем да је овај свет крхак, те да његов опстанак не треба узимати здраво за готово јер, хтели – не хтели, човечанство држи судбину овог рањивог света у својим рукама. Затим је указано  на то да је еколошки проблем, у својој сржи, духовни проблем. Генерација православних теолога с краја прошлог века, укључујући и српске, избегла је конвенционална искушења својствена институционалној Цркви: заводљиви дремеж који води у анахронизам и изолационизам. Одлучно су позвали на препознавање специфичне литургијске визије чији се језик и наратив разликују од научне анализе са тенденцијом ка фрагментацији и специјализацији (овај приступ се полако превазилази).
Такође су скренули пажњу на аскетски етос православног Предања, истичући примере пустињских отаца код којих је смрт једне птице била довољна да изазове сузе у очима подвижника. Или пример преподобног Јована Колова из Египта који је из послушности према Ави Памву засадио сув штап и заливао га двапут дневно, иако се вода налазила на удаљености око 12 миља. Три године касније, суви штап је процветао и претворио се у плодно дрво. (Угледни редитељ Андреј Тарковски је екранизовао ову тему у свом филму „Жртвоприношење”).
Треба рећи да су на еколошки проблем православни реаговали сасвим спонтано. Из дубине Предања навирали су начини суочавања које је само требало препознати. Примера ради, када је Владика Атанасије (Јевтић) чуо да је његов пријатељ, православни теолог и Митрополит пергамски Јован Зизиулас, иначе водећи православни еколог, предложио да православни уведу категорију „еколошког” греха (у смислу да тражимо опроштај због немарног или неправилног односа према творевини, недужним животињама и сл.), он је одмах рекао: „Ми смо то давно имали; мој отац би туговао када би ударио свога вола”. Тој еколошкој, а јеванђелској, свести Атанасије се учио доцније и од Св. Јустина Ћелијског, који му је као младом јеромонаху, једне године уочи поклада, писао: „Сутра су ‘Прочке’. И птице се у гори опраштају, говорили су наши стари, и тако пренели и нама еванђелско и апостолско предање”.
У истом писму, на потресан начин, у духу Старца Зосиме и јунакâ Достојевског, Јустин је прешао на своју „еколошку” исповест, индикативну за наше данашње потрошачко друштво, рекавши: „Опростите, драги ми оче Атанасије, све што у животу сагреших небу и земљи, и свакој птичици и свакој травчици, јер је пакао сваког мог греха страшан и страшилан за сваку твар Божју. А свака је твар безгрешна, јер у сржи логосна. Зато сва твар уздише и тужи са нама и због нас [Рм 8, 22]; тужи, и тугом нас својом оптужује као убице који извршише, и непрестано врше покољ безгрешних твари Божјих, увевши у земаљски свет три ненасита злотвора: грех, смрт и ђавола. А са њима и за њима – пакао.” (Писма, књ. 1, Београд 2020, стр. 123)
Свети Јустин је у чувеним Философским урвинама позивао на стицање „макрокосмичког осећања света”, јер је човек „саздан Богом као макрокосмичко биће… Стога човек, непоремећен и неразбијен грехом, осећа органско јединство свих твари: и радости и туге твари он осећа као своје, јер на неки тајанствен начин он носи у себи судбину свих твари.” (Философске урвине, стр. 79). (Почетком 21. века, та еколошка свест се „примила” међу ђацима Призренске богословије, који су се од Аве Јустина, Владике Атанасија и својих професора научили да загађивачи природе, тровачи река и сл. треба да добију епитимију да би се „уразумили”).
Указивање православних теолога да се еколошки проблем реши поштовањем народног и аскетског предања није далеко од настојања савремених еколога да примене принципе очувања животне средине које практикују домородачки народи и културе. Многи еколози истичу дубоку и јединствену везу коју ове заједнице одржавају са природом, представљајући их не само као становнике земље, већ као њене посвећене чуваре. Ова перспектива је од значаја у данашњем времену, када неконтролисано експлоатисање и уништавање животне средине и растућа криза климатских промена представљају озбиљне ризике за еколошко здравље планете.
Указао бих на неке поуке које проистичу са једног еколошког скупа. У Бразилу је од 14. до 21. јула 2006. године одржан међународни научни колоквијум посвећен заштити природног окружења Амазона, под називом „Река Амазон: извор живота”. Овај скуп је окупио око 120 верских вођа различитих деноминација, теолога, научника, стручњака и политичара из десетак земаља, на броду који је путовао реком Амазон. О каквим порукама је реч? У недостатку мудрости, најумнији научници света обратили су се домороцима.
Поглед домородачких народа: лекција за наше друштво
Домородачке заједнице су познате по својој дубокој повезаности са природним светом. Овај однос је у оштром контрасту са доминантном (углавном „западном”) парадигмом, која често позиционира људе изнад природе над којом они господаре и коју експлоатишу. Домородачке културе себе виде као интегралну компоненту екосистема. Овај доживљај јединства ствара снажан осећај одговорности и бриге за животну средину, препознајући да је добробит људи дубоко повезана са еколошким здрављем планете. Несумњиво, овај поглед на свет превазилази културну сферу и обухвата духовну димензију. За многе домородачке групе, земља има свештени значај, а њихове културне традиције, наративи и праксе су дубоко испреплетене са животном средином. Ова духовна веза их обавезује да ревносно управљају земљом, чувајући је за добробит будућих генерација. Њихов приступ често наглашава одрживост и еколошку равнотежу, стојећи у оштром контрасту са екстракционим и експлоататорским праксама присутним у индустријализованим срединама.
Модерна друштва, укључујући и српско, могу извући критичне лекције из домородачких начина интеракције с природом. Један од кључних аспеката је реципроцитет. Домородачке заједнице су, сасвим природно, у реципрочном односу са својом околином, пажљиво извлачећи ресурсе и обнављајући земљу на разне начине, укључујући и обредну димензију (благослов, молитва и сл.) Овај модел је антиподан потрошачком менталитету који је распрострањен у савременим друштвима, што је довело до велике еколошке деградације, међу које спада утицај ископавања литијума на животну средину.
Поред тога, наглашен је значај заједнице и саборне одговорности својствене домородачким културама. Одлуке о коришћењу земљишта и управљању ресурсима се разматрају колективно, наглашавајући дугорочне последице и добробит целокупне заједнице, укључујући и људске и нељудске чланове. Овај заједнички приступ осигурава разматрање различитих перспектива и настоји да се постигне равнотежа између људских потреба и еколошких захтева.
Домородачки системи знања, често називани „традиционално еколошко знање”, обилују одрживим стратегијама управљања животном средином које су усавршаване током векова. Ове праксе укључују контролисано паљење вегетације рада здравља шума, ротациони узгој у пољопривреди ради очување плодности тла и коришћење аутохтоних биљака у медицинске сврхе. Такве стратегије су омогућиле домородачким заједницама да очувају виталност својих екосистема чак и у условима спољашњих притисака и променљивих услова животне средине.
Духовна димензије очувања животне средине: прихватање домородачке и аскетске мудрости
Шта нам једно органско усвајање овог дубоког знања древног аскетског предања и домородачког искуства дарива када је реч о стратегијама и политици животне средине? Поштујући и укључујући ову мудрост, савремено друштво може да развије одрживије и делотворније методе за очување и обнову животне средине. Препознавање домородачких народа као незаменљивих савезника у борби против климатских промена, грубе експлоатације и губитка биодиверзитета је од суштинског значаја, јер њихово знање нуди практична решења која су истовремено еколошки оправдана и културно поштована.
Духовне димензије домородачког управљања животном средином такође пружају значајне увиде за наше савремено друштво. За многе домородачке културе, брига о земљи превазилази практичну утилитарност, приближавајући се свештеној обавези да се узнесе слава Творцу и ода почаст творевини. Ова духовна перспектива удахњује у еколошке подухвате осећај поштовања и преданости, преображавајући еколошке акције од обичне неопходности у дела дубоког духовног значаја и захвалности.
Поновно увођење духовне димензије у старање о животној средини може подстаћи дубљу преданост очувању земље. Гледање на животну средину не само као на ресурс, већ као на светињу поверену на чување, инспирише дубље поштовање и посвећеност њеној заштити. Овај помак би могао катализовати значајније и ефикасније еколошке иницијативе, подстакнуте поштовањем и љубављу, а не само страхом, интересом или обавезом.
У древној књизи монашке мудрости под називом Старечник стоји како је ђаво једном видео неког монаха да седи и не ради ништа. Питао га је: „Монаху, шта радиш овде?“ Монах одговори: „Чувам (ово) место” (τὸν χῶρον φυλάττω). „Чувам ово место” је одговор са језгровитим теолошким – и  еколошким! – значењем које подсећа на Божију заповест човеку у Књизи Постања (2,15) „да чува” рај.
Желим да нагласим критичну важност лекције домородачких народа и аскетских отаца као чувараприродног света. Њихова интимна веза са земљом, у комбинацији с одрживим праксама и духовним погледом на свет, пружа снажан модел за оживљавање здравља наше планете. Прихватањем оваквих поука, савремено друштво може напредовати ка складнијем и одрживијем односу с природом, осигуравајући напредну, животно одрживу средину за будуће генерације.
Оваквим и сличним рефлексијама теологија и Црква може с пуним правом да позове свакога на преиспитивање његове интеракције с природом, заговарајући помак ка смиренијем односу, дубљем поштовању и приступу који је надахнут домородачком и аксетском мудрошћу. Како се суочавамо с изазовима 21. века, признавање и вредновање улоге домородачких народа и древних подвижника као истинских чувара земље није само корисно – оно је императивно за опстанак и добробит сваког живота на нашој планети.
***
Политичарима није нимало лако да установе систем вредности који би истовремено задовољио интересе људи и природне средине. Када, на пример, нека влада одлучи да отвори фабрику знајући унапред да ће она да загађује околину, образложење ће гласити да се у том крају тиме решава проблем незапослености. При том се тврди да ће штета нанета околини бити надокнађена искорењивањем сиромаштва. И ми видимо да чак и они међу најбољим светским политичарима или технократама не успевају да се изборе са таквим дилемама. И у њиховом случају мотивацијом управља користољубље. Најновији протести против литијума у Србији јасно показују да се таквом мотивацијом не може решити ни проблем екологије ни питање економије. Покрети за обустављање ископавања литијума ће, готово је извесно, учинити да користољубље једне владе устукне пред много племенитијим мотивима за народ у Србији и шире.
Налазимо се пред старом дилемом: остати у кули од слоноваче академских институција, окошталих духовних дворова и отуђених политичких елита или показати проницљивост – а зашто не и рањивост! – пред горућим питањима са којима се суочава природна средина? Генерација православних теолога из друге половине 20. века нам је показала да једино лична посвећеност еколошкој кризи на практичан начин може довести до благовременог оглашавања о егзистенцијалном еколошком проблему. У православном предању се опитно учи да ништа не служи човековом добру уколико то истовремено не представља благослов и за природу. Знање по себи јесте једна вредност, додуше не највећа, у животу и оно нас води у безизлаз када год изгубимо осећај светог и тајанственог у постојању. Духовна димензија еколошког проблема у данашњој Србији може на одлучујући начин утицати да се спречи еколошка катастрофа. То ће се десити ако се осмелимо да до краја „чувамо ово место” – да би оно нас сачувало!

https://teologija.net/cuvam-ovo-mesto/

На Духовдан, на дан Свете Тројице, ми славимо највеће чудо овога света. Славимо рођендан Цркве Божије, Силазак Духа Светога на Свете апостоле, на Цркву Христову, и вођство Цркве од стране Духа Светога кроз овај свет. Овај Свети празник показује каква је сила и моћ Господа Христа и да је наша вера у Сили и у Духу Светоме.

Ево Празника, браћо, који нам казује шта је то човек, шта је то дух човечији, шта је то ум човечији, шта је то срце човечије, шта је то мисао човекова.

Данашњи велики Празник казује нам ту тајну. Нама је Господ, стварајући нас као људе, дао духа, дао душу. Ради чега? Казује данашњи Празник: ради тога да ми дух свој Духом Светим усавршимо, Духом Светим развијамо, Духом Светим ходимо кроз овај свет и кроза сву вечност. Није човек шала, бре! Бог се није шалио када је стварао човека. Човек је врло озбиљна тајна, и велика и највећа тајна Божија у овоме свету.

На Спасовдан, шта смо ми прослављали? Прославили смо Господа Христа који се са телом Васкрсе и Вознеси на Небо. Шта је тиме казао Господ? Господ је казао то да ће тело наше, и моје и твоје и свачије, васкрснути из мртвих и узнети се изнад свих Небеса. Господ је постао човек да покаже пут човеку кроз овај свет. И оно што се десило са његовим телом, десиће се са свачијим телом, са телом свакога човека.

Ми идемо, галопирамо ка гробу. Је л` то завршетак нашег живота? Да ли је црвињак завршетак човековог бића? Ако је то тако, онда се Бог подсмевао човеку када га је створио као човека. Напротив, Бог је створио тело човеку да тело победи грех, да тело победи смрт, да тело победи ђавола, и да васкрсне из мртвих, и узнесе изнад свих Небеса. То је пут човековог тела. И тај пут пропутио је Господ Христос. Нико други осим Њега! И показао којим ће путем ићи моје тело и твоје тело, и свачије људско тело.

И данас, на Духовдан, на дан Свете Тројице, шта ми славимо? Ми славимо највеће чудо овога света, браћо. Славимо рођендан Цркве Божије. Шта је то рођендан Цркве Божије? Силазак Духа Светога на Свете апостоле, на Цркву Христову, и вођство Цркве од стране Духа Светога кроз овај свет, и кроза све светове. Данашњи Свети празник показује каква је сила и моћ Господа Христа и у чему је наша вера. „Наша вера је у Сили и у Духу Светоме“, како вели Свети апостол. У Сили и у Духу Светоме.

Гле, дванаест рибара Галилејских, дванаест простих сељака, крећу у свет после данашњег Дана да проповедају, кога? Шта? Највеће чудо, најмилије чудо, да проповедају Господа Христа, Васкрслог из мртвих! И да Његовом силом, силом Духа Светога, чине чудеса која људи уопште не могу никада чинити, без Божанске Силе Божије. Дванаест простих рибара кренули су после овог великог и славног Празника у свет. Ради чега? Да проповедају Васкрслог Господа Христа. Васкрслог Господа! То значи, да проповедају Победитеља смрти, Победитеља греха, Победитеља ђавола.

Тако је било у прво време хришћанства, тако је остало и у сва времена. Тако је и данас. Колико данас гоне нас хришћане, са свих страна? Одузимају се деци духовне небеске радости. Нигде се не допушта да се Име Божије слави, да се деца уче правди Божијој, истини Божијој. Милиони, милиони хришћана и данас умиру за Господа Христа. Милиони! То што никада није било, у Римској империји гинули су за Господа Исуса. Али је свет онда био мањи. А данас четири милијарде људи, и милиони нових мученика. Шта је то? Каква то сила данас гони тебе и мене да неустрашиво проповедамо Господа Христа, да верујемо у Њега, када се не допушта да верујемо? То је та Сила која је пронела Христово име кроз свет, Име Спаситеља, и данас дању та иста Сила делује међу нама.

Погледајте на Српске светиње, о којима пишу гадости ових дана, о светим моштима наших великих светитеља. Погледајте Светог Василија Острошког. И данас дању дешавају се еванђелска чудеса. Ко је тај Србин који то не зна, и ко је тај Србин са болешћу, а да се није излечио од њега славног и дивног светитеља Божијег? Он, Свети Јоаникије Девички, Прохор Пчињски, Свети Гаврило Лесновски! Земља Српска пуна светих моштију чудотворних. Јеванђелска чудеса дешавају се и данас, која су се дешавала за време Господа Христа и Светих апостола, и кроз целу историју.

Зато, ми хришћани не бојимо се смрти, не бојимо се гонитеља наших. Нека знају, ми имамо сигурно оружје за победу, а то је смрт за Господа Христа. Ми тиме побеђујемо! Када је велики светитељ Свети Божији Григорије Богослов, обратио се гонитељима хришћана у четвртоме веку, он им вели: Знајте да ми хришћани имамо оружје сигурне победе, а то, то је смрт за Господа. Ми са радошћу идемо и гинемо за Господа Исуса, јер пред нама је отворена Вечност, пред нама је отворен Вечни живот, пред нама је отворено Царство небеско. Шта ће нам учинити људи, шта гонитељи данашњи? Мушице, мушице! Комарци који пљују на сунце и пљувачке се враћају на њих саме.

Јер шта је циљ нашег живота? Циљ нашег живота, да стекнемо што више Духа Светога, еда бисмо могли побеђивати сваки грех, свако зло, сваког ђавола у овоме свету. А то се стиче, браћо моја, никако друкше него помоћу молитве, помоћу поста, милостиње, милосрђа и свих осталих јеванђелских врлина. Циљ је нашег живота стећи Духа Светога, а кад Њега стекнемо, шта ће нам учинити људи? Наша је радост у томе што смо јачи од смрти, не само од смрти, него јачи од сваког ђавола и од свакога греха. Зато, ви чујете на Светој литургији: Горе имајмо срца! Не плашимо се наших гонитеља, не плашимо се оних који хоће да нам душу отму, него са вером у Господа Христа ми ћемо побеђивати све непријатеље вере наше. Смрћу нашом, ако треба.

Нека би Благи Господ на данашњи дан свима нама дао силу и моћи да се духовно родимо, пошто је данас рођена Црква Христова, а пошто је данас њен рођендан, данас је рођендан и свакога хришћанина, свих хришћанина уопште. Рођендан у Господу Христу, рођендан у Вечности нашој, рођендан за све што је Небеско и Наднебеско.

Данас, данас је, како се вели у дивним црквеним песмама, завршни Празник, завршило се Спасење. Казао је Бог и Господ Христос човеку ради чега је човек у овоме свету. Дао му је сва средства за спасење, дао му је сва средства за обожење, дао му је сва средства за Живот вечни. Зато не престајмо, браћо, смело и храбро, јуначки исповедати Господа Христа, тог Јединог Победитеља греха и смрти и ђавола и Њему се клањати и живети Њиме, и у овом и у оном свету. Амин.

Ава Јустин Ћелијски, Манастир Ћелије 1977. г.

https://mitropolija.com/2024/06/22/beseda-prepodobnog-justina-celijskog-na-duhovdan/

ВАЗНЕСЕЊЕ ГОСПОДЊЕ (Спасовдан)
Лук зач. 114. гл. 25. ст. 36-53.

Јеванђеље данашњег празника јесте продужење онога Јеванђеља, које се чита трећи дан Васкрса и говори о томе, како се Господ Спаситељ после свога славног васкрсења јавио својим ученицима и уверио их, да је збиља он васкрсао и да су његова страдања предсказана у Ст. Завету. Затим обећава да ће ученицима послати Св. Духа и на послетку изводи их до Витаније, благосиља и узноси се на небо, где је од вечности и био. О истоме види још: Мар. 16,14. Јов. 20,19.
У време оно васкрснувши Исус из мртвих стаде међу ученицима својим и рече им: мир вам.
После свог васкрсења Спаситељ се јавља мироносицама, Петру, Емауским путницима и на послетку свима ученицима, који су од страха Јудејског¹ били сви на окупу у некој кући. Спаситељ је ушао у собу где су ученици били при затвореним вратима, па кад је стао на сред собе да га сви могу добро да виде, он их је поздравио са мир вам. Поздрав мир вам био је најмилији поздрав код Јудеја.² Васкрсли Господ поздравља са миром свакога верног хришћанина, но овај мир није као светски непотпун, привремен и непостојан него је савршен, вечан и пун славе и блаженства.³
А они се уплашише па тако поплашени мислили су да виде духа. И рече им: шта се плашите? И зашто такве мисли улазе у срца ваша? Видите руке моје и ноге моје, ја сам главом; опипајте ме и видите, јер дух тела и костију нема као што видите да ја имам. И ово рекавши показа им руке и ноге.
Изненадни долазак Христов међу ученике а нарочито кад му се нису надали, јер су баш у то време били за вечером, поплашио их је све. Но ово се њима и други пута дешавало нпр. кад им је Господ долазио идући по води, па су се и онда били поплашили мислећи да виде утвару као што и сада мисле да виде духа са неким призрачним телом. Но Спаситељ знајући њихову слабост уверава их, да је он главом и то не у призрачном телу него у истинитом али само прослављеном, па их после укорава али не због тога што су се били поплашили, него због маловерства.⁴ Затим, да би их и од тога спасао он им показује своје руке и ноге на којима ране од клинаца сведоче, да је то оно исто тело, које је било распето на крсту. Јамачно, да су ученици и опипали Господње руке и ноге јер и Јован у својој посланици каже: што беше из почетка што чусмо, што видесмо очима својима, што размотрисмо и што руке наше опипаше… а Тома је то поставио и за услов свога веровања у Христово васкрсење, што и Господ сам одобрава кад каже: опипајше ме и видите тј. метите прсте у рупе где су били клинци.⁵
А док они још нису веровали од радости и (док су) чудили се, рече им: имате ли овде шта за јело? И они му дадоше парче печене рибе и меда у сату, и узевши изеде пред њима.
Пошто су ученици видели Христове руке и ноге једва да су се били прибрали од страха па су пали у другу погрешку, били су спори у веровању и сумњали су у своја осећања а све то дошло је отуда што их је важност и величина истине тј. да збиља међу њима стоји њихов учитељ, јако обрадовала али и зачудила. Но Спаситељ да би их од ове мане избавио одмах прелази на материјалне и очигледне доказе па их пита: да ли имају што за јело! И они су му дали рибе и меда и он је јео, али не треба мислити, да је јео природно него натприродно па и то је само њему као свемогућем било могуће јер није познато, да је ико други после преображеног у бесмртност тела јео.
И рече им; ово су речи које сам вам говорио још док сам био с вама, да све треба да се сврши што је за мене написано у закону Мојсејевом и у пророцима и у псалмовима. Тада им отвори ум да разуму Писмо (књиге Ст. Завета).
Овим речима Спаситељ подсећа своје ученике на све оно, што им је пре свога страдања говорио о тим страдањима, па да их и на тај начин увери, да је збиља он тај који стоји међу њима. Но у исто време подсећа их и на књиге Ст. Завета па им спомиње: Мојсејев закон, пророке и псалмове зато, што су Јудеји цео Ст. Завет и делили на ова три дела. У Мојсејев закон стављали су: 5 Мојсејевих књига: Битија, Исход, Левит, Числ и Второзаконија. У Пророке рачунали су: све историјске (Каноничке) и пророшке књиге. У Псалмове (агиографе свете књиге) стављали су: књиге поучне и мање од историјских: Паримије, Јов, Песма над песмама, Рут, Плач Јеремијин, Јездра, Нојемија и обе царства. Све ове последње књиге познате су под именом агиографа но Спаситељ их именује Псалмовима или зато, што они међу њима стоје на правом месту или због њихове особите пророшке важности. Подсећајући своје ученике на књиге Ст. Завета Спаситељ им је тим казао, да је у тим књигама предсказано све оно, што се са њиме десило, па да би та пророштва што боље разумели он им отвори ум да разуму Писмо тј. просветио им је разум те да у Христу не очекују земаљског цара над јудејским народом, него небеског духовног и васељенског цара, или боље. Спаситеља целога света.
И рече им: тако је писано и тако је требало да Христос пострада и устане из мртвих трећи дан. И да се проповеда покајање у име његово и опроштење грехова по овима народима почевши од Јерусалима. А ви сте сведоци овоме.
Дакле пошто се на Исус Христу испунило све што је у Ст. Завету предсказано, сад цео његов рад, живот и наука треба да се проповеда преко његових Апостола а по свима народима почевши од Јерусалима у коме је и свршено дело искупљења. Покајање и oпраштање грехова спомиње Спаситељ као неопходне услове за ступање у његово царство на земљи а то су Апостоли и чинили учећи: Покајте се, и да се крстите сваки од вас у име Исуса Христа за опроштење грехова⁶ Апостоли су били и сведоци свега живота, науке, рада, страдања смрти, погреба, васкрсења и вазнесења Господњег. Спаситељ своје ученике одређује за сведоке свега зато, што су ови били и очевидци свију тих догађаја.
И гле, ја ћу послати обећање Оца свога на вас: а ви седите у граду Јерусалиму док се не обучете силом свише.
Тј. ја одлазим да испуним обећање, које је Отац дао још вашим претцима а преко њих и свима народима да вам вратим Утешитеља Духа истине а онда ћете бити обучени силом свише тј. силом Духа Светог. Ово је дакле права хиротонија сваког јеванђелског проповедника. Ко је овом силом свише обучен као у неки оклоп тај је у стању да ступи у сваку борбу и да победи сваког непријатеља у славу Христовог царства. Без ове силе бадава се труди богослов са катедре и узалуд се бори беседник са амвона, јер слушаоци могу се дивити мудрости богослова и вештини беседника али ће им срца остати хладна и без хришћанских украса истините побожности.
И изведе их напоље до Витаније и подигнувши руке своје благослови их.
Пре свога вазнесења на небо Спаситељ се 40 дана јављао својим ученицима⁷ и учио их о њиховом будућем раду и оснивању цркава, а 40-ти дан извео их је напоље тј. из Јерусалима и одвео до Витаније, која је била на источној страни Масличне горе⁸ одакле је се и вазнесао (опширније о вазнесењу види Дел. ап. 1, 3-11.).
И кад их је благосиљао, одступи од вих и узношаше се на небо. И они му се поклонише и вратише се у Јерусалим са великом радошћу, па су једнако били у цркви хвалећи и благосиљајући Бога. Амин.
Као што је јеванђелист Лука у данашњем Јеванђељу изложио више догађај а, кој и су били у времену од 40 дана од васкрсења до вазнесења па их не износи у пуној опширности, тако и у овоме стиху не наводи и саме речи са којима је Спаситељ благословио своје ученике, који су се своме учитељу, кад се узносио на небо, поклонили као Богу. После овога догађаја ученици се више нису ни плашили ни сумњали, него су се вратили у Јерусалим са великом радошћу, која је постала отуда што су они својим очима видели, како се Господ вазнео на небо у своју славу и што су очекивали силазак Св. Духа. Под именом цркве у којој су једнако хвалили и благосиљали Бога треба разумети ону собу, у којој су и пре били а у томе нас утврђује и сам јеванђелист, кад у другој својој књизи каже: и кад се вратише уђоше и попеше се у собу ⁹ а по предању ова је соба била она, у којој је свршена и тајна вечера.

1. Јов. 20, 19.
2. Бит. 43, 32.
3. Јов. 14, 27.
4. I Јов. 1, 1.
5. Јов. 20, 27.
6. Дел. Ап. 3, 28.
7. Дел. Ап. 1, 3.
8. 1, 12
9. Дел. Ап. 1, 12-13.