Марија Магдалина је најпознатија од жена мироносица, која је рано ујутру дошла до Христовог гроба да излије мирисе на његово тијело и открила да је Господ васкрсао. Много предања и легенди повезано је са Маријиним именом. Шта се поуздано зна о њој и а шта се само нагађа?
Шта су сами апостоли навели о Марији Магдалини?
Најпоузданије свједочанство о животу Марије Магдалине даје нам Свето Јеванђеље, поготово што сва четворица јеванђелиста обраћају пажњу на њу. Шта на основу њихових прича можемо са сигурношћу рећи о Марији?
Прије свега чињеница да је била један од највјернијих и, по свему судећи, дугогодишњих сљедбеница Господа Исуса Христа. Говорећи о женама мироносицама, јеванђелисти готово увијек стављају Марију Магдалину на прво мјесто. Поред тога, риједак је случај да јеванђелисти зову жену једноставно њеним именом. У то вријеме, када се говори о женама, било је уобичајено да се појашњава „чије“ су оне, ко су њихови мушки рођаци: Марија Клеопова, Марија Јаковљева, Лазареве сестре Марта и Марија, итд. А сви јеванђелисти Марију називају једноставно„ Магдалина “- именом њеног родног галилејског града Магдале (на сјеверу Израиља, недалеко од Назарета и Капернаума).
То се може објаснити чињеницом да Марија готово сигурно није била удата. Многи византијски тумачи Јеванђеља називали су је дјевицом: Свети Модест, Патријарх jерусалимски патријарх (VII вијек), свети Фотије Цариградски (IX вијек), Никифор Калист Ксанфопул (XIV вијек). Могуће је да је Маријин брак спријечила болест – обузетост демонима. Управо оне које је Христос истјерао из ње: “И неке жене које бијаху исцијељене од злих духова и болести: Марија, која се зваше Магдалина, из које седам ђавола изиђе“ (Лк 8, 2, Мк 16, 9).
Накнадно су изнесена нагађања,  да је прије изгона демона Марија Магдалина била блудница и, уопште, велика грешница (то ћемо поменути касније). Али Свети Модест, Патријарх jерусалимски  наглашава: Марија никада није била блудница, већ је дјевственост чувала од младости.
Упознавши Спаситеља у Галилеји - вјероватно на почетку Његове проповиједи - она је одмах постала Његовим сљедбеником. У Јеванђељу по Луки она се довољно рано помиње међу женама које су Му служиле својим имањем:“ и друге многе које служаху њему имањем својијем“ (Лк 8, 3) и које су непрестано пратиле апостолску заједницу. Шта значи „служиле својим имањем“? У оригиналном грчком тексту стоји ријеч διακονουσαι - иста ријеч од које је изведена ријеч „ђакон“. А ђакони у раној Цркви били су помћници апостола који су обављали економске послове хришћанске заједнице: хранили су гладне, помагали сиромашне итд. (Ово је описано у 6. глави Дјела апостолских). Очигледно су нешто слично радиле и жене које су пратиле Христа и апостоле. Готово све вријеме били су на путу, проповиједали, лијечили болесне итд., Али неко је морао да брине и о њиховој храни и о куповини неких потребних ствари. Уопште није чињеница да су сапутници апостола били богати (иако неки тумачи на овај начин разумију ријечи о служењу својим имањем). Можда су сву своју уштеђевину једноставно донирали за потребе заједнице.

Али Марија се очигледно није ограничила на „економско“ служење. Као и друге жене мироносице, она је пажљиво слушала Спаситеља и, очигледно, ушла је у најближи круг Његових ученика. Није случајно што су, након Његовог васкрсења, Анђели женама окупљеним у празном гробу рекли : „Није овдје; него устаде; опомените се како вам каза кад бјеше још у Галилеји“ (Лк 24, 6-7). Ове ријечи је Господ једном рекао својим најближим ученицима (Лк 9, 18-22). Марија Магдалина је пратила Господа и на његовом посљедњем путешествију у Јерусалим, била је присутна Његовим страдањима на Крсту и погребу. У Јеванђељу по Матеју каже се: „И ондје бијаху и гледаху издалека многе жене које су ишле за Исусом из Галилеје и служиле му. Међу којима бијаше Марија Магдалина и Марија мати Јаковљева и Јосијина и мати синова Заведејевијех“ (Мт 27, 56), а према аутору четвртог Јеванђеља Светом Јовану јеванђелисти, стајала је поред Христовог крста, заједно са Богородицом и Маријом Клеопом (Марија,жена Клеопе - једна од жена мироносица -према црквеном предању, кћерка Јосиф Заручника из првог брака) (Јн 19, 25). Срећемо је и приликом сахране Исусовог тијела: заједно са „другом Маријом“ како сједи испред улаза у гроб, на који је Јосиф из Ариматеје управо навалио камен: “ …и наваливши велики камен на врата од гроба отиде. А ондје бијаше Марија Магдалина и друга Марија, и сјеђаху према гробу“ (Мт 27, 60–61).

А онда се приче јеванђелиста донекле разликују (не тако значајно).
Према Матеју, „а по вечеру суботном на освитак првога дана недјеље“ Марија Магдалина и „друга Марија“ долазе до гроба и затичу га празног, а на одваљеном камену од улаза угледале су анђела који их је обавијестио о Васкрсењу Христовом и наредио да апостоли буду обавијештени да „је устао из мртвих“. Жене су потрчале да то испуне и путем су среле Самога Христа, који их је охрабрио: „не бојте се; идите те јавите браћи мојој нека иду у Галилеју; и тамо ће ме видјети“ (Мт 28, 10).
Јеванђелисти Марко и Лука ћуте о личном сусрету жена мироносица са васкрслим Господом. Али Марко ипак обавјештава о посебном Христовом јављању Марији Магдалини: „А Исус уставши рано у први дан недјеље јави се најприје Марији Магдалини, из које је истјерао седам ђавола. А она отиде те јави онима што су били с њим, који плакаху и ридаху“ (Мк 16, 9-10) (Ово је дио Јеванђеља по Марку (Мк 16, 9-20), који недостаје у најранијим рукописима и често се сматра каснијим уметањем. Најранији од пописа са овим текстом је Александријски кодекс 5. вијека. Посебност „дугог завршетка“ је у томе што он, такорећи, на кратко „препричава“ завршетак Јеванђеља по Луки и неких епизода Јеванђеља по Јовану). И то је у складу са причом Јована Богослова, који каже да је Марија Магдалина двапут долазила у гроб. Прво, рано, када је још био мрак:“ А у први дан недјеље дође Марија Магдалина на гроб рано, још док се не бјеше расвануло, и видје да је камен одваљен од гроба“ (Јн 20, 1), пронашла је празан гроб и пожурила да о томе обавијести апостоле (блажени Августин, а послије њега бројни тумачи јеванђеоског текста сугеришу да Марија Магдалина није дошла до празне гробнице. Не без разлога, притрчавши апостолима, она говори о себи у множини: „узеше Господа из гроба; и не знамо гдје га метнуше“ (Јн 20,2). Можда је јеванђелист Јован изоставио имена њених сапутника како би нагласио лични сусрет најоданије ученице са васкрслим Господом. А онда се вратила у гробницу са Петром и Јованом, а када су отишли, видјела је прво два Анђела, а затим и самог Исуса, за којег је у почетку мислила да је баштован. Увјерена да је то сам васкрсли Учитељ, Марија је поново похитала к апостолима. Она је објавила да је видјела Господа и испричала је Његове ријечи: „ Не дохватај се до мене, јер се још не вратих к оцу својему; него иди к браћи мојој, и кажи им: враћам се к оцу својему и оцу вашему, и Богу својему и Богу вашему“ (Јн 20, 2–18).
Многи свети оци скренули су пажњу на симетрију библијске приче: и мушкарац (Адам) је о могућности гријеха сазнао од жене (Еве), а жена - Марија Магдалина - донијела је поруку спасења мушким апостолима. „Управо се догодило да је жена послата мушкарцима, тако да је онај који је први предвидио човјеков гријех требао први који је објавио милост Господњу“, написао је, на примјер, Амвросије Медиолански (в. 340–397). А блажени Августин (354–430 додао је не без горчине: Адам је одједном повјеровао Еви, иако му је она рекла убитачну лаж коју је чула од Сатане; али су апостоли дуго сумњали, сазнавши од мироносица о Васкрсењу Христовом.
Марија Магдалина постала је прва благовјесница спасења, које је читаво човјечанство наслиједило васкрсењем Христовим. Није случајно што је црквено предање ову ученицу Господњу називало „равноапостолном“. 

Око чега се може расправљати?
У Јеванђељу постоји неколико епизода које се могу повезати и са Маријом Магдалином и са другим женама познатим Христу. А ово ствара простор за различите претпоставке и дискусије.
Епизода 1: Први сусрет са васкрслим Христом. Многи угледни црквени писци - Георгије Никомидијски, Григорије Палама и неки други - изразили су мишљење да је прва особа која је била удостојена да види васкрслог Господа била Његова Пречиста Мајка. А неки су сматрали да је апостол и јеванђелист Јован говорио о Њој, а не о Марији Магдалини, у епизоди са гробом и Исусом за кога је мислила да је „баштован“. Посљедњу верзију је посебно изнео преподобни Јефрем Сиријски, који је живио у IV вијеку и читајући сва четири Јеванђеља у комбинованом облику, сиријског хришћанског писца (који је касније одступио у јерес) Татијана. Али већина светих отаца се и даље ослањала на свједочење апостола Јована да се Господ јавио Марији Магдалини. Сматрали су овај феномен својеврсном „наградом“ за њену вјеру, неустрашивост и несебичну љубав према Спаситељу. На примјер, свети Кирил Александријски (376–444) истакао је да је и прије Спаситељеве смрти Марија Магдалина наставила да га неустрашиво назива Господом, због чега је почаствована чудесним јављањем Анђела, а затим и личним сусретом са Христом.
Епизода 2. Жена грешница излива драгоцјено миро на Христа. Више пута се сугерише (посебно у западној цркви) да је ова жена била само Марија Магдалина. Ово је епизода коју је описао јеванђелист Лука:
Мољаше га пак један од фарисеја да би обједовао у њега; и ушавши у кућу фарисејеву сједе за трпезу: И гле, жена у граду која бјеше грјешница дознавши да је Исус за трпезом у кући фарисејевој, донесе скленицу мира; И ставши састраг код ногу његовијех плакаше, и стаде прати ноге његове сузама, и косом од своје главе отираше, и цјеливаше ноге његове, и мазаше миром. А кад видје фарисеј који га је дозвао, рече у себи говорећи: да је он пророк, знао би ко и каква га се жена дотиче: јер је грјешница. И одговарајући Исус рече му: Симоне! имам ти нешто казати. А он рече: учитељу! кажи. А Исус рече: двојица бијаху дужни једноме дужнику, један бјеше дужан пет стотина динара а други педесет. А кад они не имадоше да му врате, поклони обојици. Кажи који ће га од њих двојице већма љубити. А Симон одговарајући рече: мислим онај коме највише поклони. А он му рече: право си судио. И окренувши се к жени рече Симону: видиш ли ову жену? Ја уђох у твоју кућу, ни воде ми на ноге нијеси дао; а она сузама обли ми ноге, и косом од главе своје отр. Цјелива ми нијеси дао; а она откако уђох не преста цјеливати ми ногу. Уљем нијеси помазао главе моје; а она миром помаза ми ноге. Зато кажем ти: опраштају јој се гријеси многи, јер је велику љубав имала; а коме се мало опрашта има малу љубав.(Лк 7, 36–39, 47).
Византијски тумачи су, по правилу, поистовјећивали лик грешнице, која је помазала Христово ноге са миром, и Марију Магдалину. Већина савремених библиста је против њиховог поистовјећивања, поготово зато што јеванђелист Лука први пут помиње Марију Магдалину тек у 8. глави (након описа догађаја помазивања Христових ногу миром), као лик који је тек први пут уведен у причу: “Послије тога иђаше он по градовима и по селима учећи и проповиједајући јеванђеље о царству Божијему, и дванаесторица с њим. И неке жене које бијаху исцијељене од злијех духова и болести: Марија, која се зваше Магдалина, из које седам ђавола изиђе…“ (Лк 8, 1-2).
Поред тога, исту (највјероватније) епизоду са изливањем драгоцјеног мира на Христа описује и јеванђелист Матеј, мада са извјесним измјенама (Мт 26,  6-13). И појашњава да се случај догодио у Витанији у кући Симона губавога, односно неколико километара од Јерусалима, неколико дана прије Распећа Господа Исуса Христа. Али онда је апсолутно невјероватно да дугогодишњу Спаситељеву сапутницу Марију Магдалину, назива „грешницом“, њу која се придружила апостолској заједници још у Галилеји (а која се налази релативно далеко од Јерусалима) и, коју је наравно, Господ давно излијечио од демона.
Да је жена блудница једно, а света Магдалина друго, јасно се види из црквених богослужбених књига: о жени блудници говори синаксар на Велику Сриједу (Посни Триод), а о светој Марији Магдалини синаксар у трећу недјељу по Васкрсу (Цвјетни Триод).

Епизода 3. Тачније, чак и серија епизода у вези са Маријом, Лазаревом сестром. У Јеванђељу по Јовану постоји још једна верзија приче о помазању Господа драгоцјеним миром и, према четвртом јеванђелисту, једној од сестара Лазаревих којег је Христос васкрсао, Марији (Јн 12,  1-8) У Римској цркви је владало мишљење да су ту Марију јеванђелисти звали Магдалина. Ову је претпоставку посебно изразио римски папа Гргур I Велики (+ 604) (у то вријеме се Католичка црква још није одвојила од православне цркве, а папе се нису сматрали „намјесникцима Христовим на земљи“, већ су били једноставно епископи у Риму): који је сматрао је да су та грешна жена која је излила миро на Господа, Лазарева сестра Марија и Марија Магдалина једна те иста особа. Ову верзију придржавали су се и неки други западни тумачи и теолози, на примјер, британски монах Беде Преподобни (+ 735).
Али још раније, у III вијеку, свети Иполит Римски је покушао да „замијени“ Марију Магдалину Лазаревим сестрама (и обје одједном - и Мартом и Маријом). Марта и Марија, а не Марија Магдалина, су главни свједоци Васкрсења Спаситељевог у сачуваним фрагментима његовог коментара на Пјесму над пјесмама! Међутим, мало је вјероватно да је Марија Магдалина заиста била Лазарева сестра. Сви јеванђелисти Магдалину називају Галилејком (подсјетимо се поново да је Магдала галилејски град), док су Лазар и његове сестре живјели на периферији Јерусалима, у Витанији. И многи ауторитативни споменици древне Цркве (на примјер, „Апостолске установе“ датирани с краја 4. вијека) описују Марију Магдалину и Лазареву сестру Марију као потпуно различите личности.
Епизода 4. Христос избавља од каменовања жену ухваћену у прељуби.
„А књижевници и фарисеји доведоше к њему жену ухваћену у прељуби, и поставивши је на сриједу. Рекоше му: учитељу! ова је жена ухваћена сад у прељуби; А Мојсије нам у закону заповједи да такове камењем убијамо; а ти шта велиш? Ово пак рекоше кушајући га да би га имали за што окривити. А Исус саже се доље и писаше прстом по земљи (не гледајући на њих). А кад га једнако питаху, исправи се и рече им: који је међу вама без гријеха нека најприје баци камен на њу. Па се опет саже доље и писаше по земљи. А кад они то чуше, и покарани будући од своје савјести излажаху један за другијем почевши од старјешина до пошљедњијех; и оста Исус сам и жена стојећи на сриједи. А кад се Исус исправи, и не видјевши ни једнога до саму жену, рече јој: жено! гдје су они што те тужаху? Ниједан те не осуди? А она рече: ниједан, Господе! А Исус јој рече: ни ја те не осуђујем, иди, и отселе више не гријеши.“
Ова прича садржана је само у Јовановом јеванђељу (Јн 8, 3-11), и то углавном у каснијим рукописима. Често се вјерује да је ово каснији уметак, који се приписује само ауторству светог апостола Јована. Било како било, ова епизода не даје ниједан разлог да вјерујемо да је жена коју су књижевници и фарисеји довели Господу Исусу и жељели да је каменују била Марија Магдалина. Ова верзија се и даље понекад чује, али појавила се тек у средњем вијеку у католичким изворима и против ње постоје снажни аргументи. Прије свега она о којој смо већ рекли: сусрет Христов са Маријом Магдалином скоро сигурно се догодио у Галилеји убрзо послије Његове проповиједи, а епизода са грешницом одвија се у Јерусалиму, а Христос је већ добро познат Јудејима.
Шта црквено предање каже о Марији Магдалини?
Сви хришћани знају причу о томе како је неколико година након Вазнесења Господа Исуса Христа, Марија посјетила римског цара Тиберија (Тиберије владао Римским царством до 37. године послије Христа). Дакле, ако претпоставимо да је Христос разапет  око 30 године н.е. (с обзиром на то да се родио у 5-6. п. н. е. ), Марија Магдалина је имала око шест и по година да отпутује у Рим.  Она је Тиберија обавијестила о Васкрсењу Христовом и уручила му скроман поклон - јаје. Цар се насмијао: „Мртви не могу васкрснути - баш као што ово јаје не може да се претвори из бијелог у црвено“, а затим је јаје у његовој руци постало црвено. Што, међутим, није убиједило паганског цара (према другим изворима, Тиберије је, напротив, повјеровао и казнио Пилата, Ану и Кајафу који су разапели Христа).
Али ова прича је врло касног поријекла: изгледа да се први пут појављује у апокрифу (грч: ἀπόκρυφα – скривен). Црква у цјелини не сматра апокрифе поузданим и мјеродавним изворима, мада је неке чињеницее из појединих апокрифних књига - на примјер о Рођењу Богородице, о Њеном увођењу у храм, о Њеном Успењу - узела је у своје Предање.) „Тиберијев одговор Пилату“ (X–XI вијек). У овом тексту чија аутентичност код стручњака изазива велике сумње, Тиберије одговара на извјештај Пилата о погубљењу Галилејца Исуса и наводи да му је Марија Магдалина долазила и свједочила о чудесном Васкрсењу Распетог.
Ранохришћанска свједочења Марије Магдалине, са изузетком Јеванђеља, једва су преживјела. Једини који је помиње у другој половини 2. вијека је римски философ Целс, непомирљиви непријатељ хришћана.
А међу хришћанским причама које су до нас дошле о Марији Магдалини, најранија је „Ријеч о женама мироносицама“ светог Модеста, патријарха јерусалимског (VII вијек). Два вијека касније, овај текст (у кратком препричавању) уврштен је у „Библиотеку“ светог Фотија, цариградског патријарха. О Маријином путу у Рим нема ни ријечи, али се каже да је била у служби Пресвете Богородице, а послије Њеног Успења отишла је у Ефес (велики град у Малој Азији, сада Турска), гдје је на челу велике хришћанске заједнице био апостол Јован Богослов. Ово „Слово о женама мироносицама“, такође, помиње мучеништво Свете Марије: прије смрти била је мучена, а током мучења се изненада промијенила, тако да је њено тијело мучитељима изгледало као свјетлуцави кристал.
Подаци о раду и проповиједи Марије Магдалине у Ефесу сачувани су и у другим византијским споменицима патристичких списа с краја I  - почетка II миленијума наше ере у њеном кратком житију, које је ушло у састав Синаксара (грч. Συναξάριον-зборник) цариградске цркве (крај 10. вијека), каже се да се Марија Магдалина „упокојила на преподобан начин“ у Ефесу и сахрањена на улазу у пећину седам ефеских младића(очигледно, и прије него што се чудо догодило са самим младићима, који су живјели и умрли у 3. вијеку). Отприлике 100 година прије настанка овог живота, мошти Свете Марије равноапостолне су по налогу византијског цара Лава VI Мудрог (866-912) пренесене из Ефеса у манастир праведног Лазара у Цариграду. Међутим, руски игуман Данило, аутор чувеног „Путовања“ у Свету земљу (1106-1108), известио је да је у то вријеме још увијек био поштован гроб Марије Магдалине у Ефесу, па чак и часна глава светитељке тамо сачувана.
Према Никифору Калисту Ксантопулу (XIV  вијек), благовјеснички рад Марије Магдалине није био ограничен на Палестину и Ефес. Према овом византијском историчару, она је проповиједала по цијелој Италији и Галији (територија која покрива сјевер данашње Италије, цијелу Француску и југозапад Њемачке), посјетила Египат, Феникију, Сирију, Памфилију (јужну провинцију Мале Азије, сада дио Турске) ...
Чак и касније, у 15 - 16. вијеку, житије Марије Магдалине добија нове детаље. Појављује се предање да је по повратку из Рима у Јерусалим светитељка неко вријеме сарађивала са апостолом Петром (а можда је и била присутна његовом погубљењу у Риму), а 14 година након Вазнесења Христовог постала је помоћница апостола „из реда седамдесеторице“ Максима. Једном када су Јевреји запленили Максима, Марију Магдалину и неколико других хришћана, ставили их на неконтролисани брод и оставили их слободним за вјетар и морске таласе. Таласи су брод довели до Масилије (данас француског града Марсеја), гдје је локални владар повјеровао у Христа након што је његова супруга затрудњела на молитву Марије Магдалине. Према овој верзији житија, света Марија је у Ефес отишла већ у одраслом добу, предвиђајући скору смрт.
Житије, састављено на Атосу, именује Палестину мјестом мучеништва Марије Магдалине. Јудеји су је подвргнули суровим мучењима, али у тренутку највеће патње Маријино тијело је заискрило попут кристала - тада су је мучитељи, уплашени, заједно са осталим ученицима и Христовим ученицима ставили у неконтролисани чамац и пустили у море. 
Којим информацијама о Марији Магдалини дефинитивно не треба вјеровати?
Већ у наше вријеме широко је познато тумачење јеванђеоске приче, према којој Марија Магдалина није била само вјерна Христова сапутница, већ Његова вољена. Овај мит, реплициран западном кинематографијом и фикцијом, рођен је у првим вијековима хришћанске ере међу гностицима - секташима, који су цијело Јеванђеље тумачили искључиво у „тајном мистичном“ духу. Гностичка гледишта била су веома различита (неки од гностика уопште нису вјеровали у Христа као Бога, док су готово сви били сигурни да се чини да је Он само човјек), али неке тачке су их ујединиле. Прије свега - мишљење (које је Црква одбацила) да је главна сврха доласка Господа Исуса Христа на земљу била да ученицима пренесе неку врсту „тајног“ знања недоступног неупућеној већини људи (од грчког γνῶσῐς-знање, спознаја).
Неки од текстова које су написали гностици дају Марији Магдалини посебну улогу. У таквим, на примјер, апокрифима као што су „Томино јеванђеље“, „Филипово јеванђеље“, „Мудрост Исуса Христа“, „Јаковљева апокалипса“ (папируси који их садрже пронађени су на подручју египатског села Наг Хаммади 1945. датирани су почетком IV вијека) Магдалина је приказана не само као главни свједок Васкрсења Христовог, већ и као Његов вољени ученик, којег Спаситељ издваја од осталих и одлучује да посредују у преношењу „тајног знања“ другим ученицима. Аутори ових текстова дају јој чак примат над апостолима Петром и Јованом и описују свађе између ученика и Марије, наводно се такмичећи за блискост са Господом. Повјеровати у такво супарништво између апостола, просвећених Духом Светим и који су већ једном примили благу опомену од Спаситеља због расправе око тога који је од њих већи (Мк 9,34-35 и други слични одјељци других јеванђелиста), апсолутно је немогуће.
Аутори такозваних јеванђеља „од Филипа“ и „од Марије“ били су нарочито успјешни у таквим слободним тумачењима јеванђеске приче. У свом приказу апостоли се обраћају тврдњама о „изабраности“ Марије Магдалине самом Спаситељу: „Зашто је волиш више од свих нас? - и као одговор чују од Њега параболу о слијепима који пребивају у тами. Опет, немогуће је замислити да Христос назива "слијепим" своје ученике, које је сам управо изабрао с да носе свјетлост Јеванђеља широм свијета: "Ви сте видјело свијету" (Мт 5, 14); "вама је дано да знате тајне царства Божијега, а онима напољу све у причама бива;Да очима гледају и да не виде, и ушима слушају и да не разумију; да се како не обрате и да им се не опросте гријеси" (Мк 4 11).
Сама идеја да је Христос могао имати „вољену“ могла је да се роди само међу људима који не вјерују у Њега као Бога. Незамисливо је сумњати у неку врсту ванбрачне везе са женом Оног Који је читавим својим животом показао примјер највишег морала и љубави према Богу; Онај Који је научио да не гријеши ни у мислима: "сваки који погледа на жену са жељом, већ је учинио прељубу у срцу својему" (Мт 5, 28). Али и брак, када човјек постане једно тијело са својом женом:" и биће двоје једно тијело" (Пост 2, 24) а они већ потпуно припадају једни другима, то би било немогуће за Сина Божијег. Иако себе више пута назива „Жеником“, дошао је „да се заручи“ са свима онима који вјерују у Њега, са цијелом Црквом, коју свети Јован Богослов у свом Откривењу назива Нови Јерусалим и Христова Невјеста (Отк 21, 2, 3). Ова слика Светог Писма - једна од најстабилнијих: чак је и пророк Агеј назвао долазећег Месију "изабрани из свијех народа (Аг 2, 7), а апостол Павле је подстицао мужеве да воле своје жене баш "као што Христос љубо цркву, и себе предаде за њу," (Еф 5, 25). Господ је дошао да „ступи у брак“ са свим вјерницима и очигледно није имао за циљ стварање уобичајене земаљске породице. Али још јачи аргумент против таквих спекулација је потпуна тишина јеванђелиста по овом питању. Ако је постојао бар неки разлог да се претпостави да је Марија Магдалина била више од само вјерног ученика, зашто онда нико од јеванђелиста то није споменуо? Уосталом, брак међу Јеврејима није био на било који начин осуђен, већ напротив, људи су тежили ка томе иа се вјенчају и имају дјецу!
Поновимо то: митови о Христовом „посебном“ односу са Маријом Магдалином почели су да се шире тек у 20. вијеку. Ни у Древној цркви, ни у средњем вијеку, ни у модерно вријеме, када су протестантски теолози покушавали да проучавају Јеванђеља „научно“ и „историјски“, нико није озбиљно схватио изуме гностика. И од тада нема апсолутно никаквог разлога да их схватимо озбиљније. 

Припремио сајт вјеронаука.нет на основу извора Фома.ру

https://www.vjeronauka.net/pravoslavne-novosti/marija-magdalina-ko-je-ona-bila

Мк. 9:17-31

17. И одговарајући један из народа рече: Учитељу, доведох теби сина својега у коме је дух неми.
18. И кад год га ухвати ломи га, и пену баца, и шкргуће зубима; и суши се. И рекох ученицима твојим да га истерају; и не могоше.
19. А он одговарајући рече: О роде неверни, докле ћу с вама бити? Докле ћу вас трпети? Доведите га к мени.
20. И доведоше га њему; и кад га виде дух, одмах га стаде ломити; и паднувши на земљу ваљаше се бацајући пену.
21. И упита оца његова: Колико има времена како му се то догодило? А он рече: Из детињства.
22. И много пута баца га у ватру и у воду да га погуби; него ако што можеш, помози нам, смилуј се на нас.
23. А Исус му рече: Ако можеш веровати, све је могуће ономе који верује.
24. И одмах повикавши отац детета са сузама говораше: Верујем, Господе, помози мојему неверју!
25. А Исус видевши да се стече народ, запрети духу нечистоме говорећи му: Душе неми и глухи, ја ти заповедам, изиђи из њега и више не улази у њега!
26. И повикавши и изломивши га врло, изиђе; и би као мртав тако да многи говораху: умре.
27. А Исус, узевши га за руку, подиже га; и устаде.
28. И кад уђе у кућу, питаху га ученици његови насамо: Зашто га ми не могосмо истерати?
29. И рече им: Овај се род ничим не може истерати до молитвом и постом.
30. И изишавши оданде иђаху кроз Галилеју; и не хтеде да ко дозна,
31. Јер учаше ученике своје и говораше им да ће Син Човечији бити предан у руке људи, и убиће га, и када га убију, трећег дана васкрснуће.

„Но погледајте како је Господ пажљив и опрезан у изразима. Он не изобличава никога лично и поименично, но говори уопште. Њему није до тога, да се с људима суди, но да људе пробуди. Није Му до тога, да људе појединачно врећа и понижава, но да их освести и помогне им уздићи се. Како је ово велика поука за наше време, за наше покољење, многоглагољиво и увредљиво! Кад би садашњи људи само уздржали и умерили свој језик, и кад би престали са личним вређањима речима један другог, нестало би половине свеколиког зла у свету, и половина злих духова било би протерано из средине људи… Шта означавају речи Христове: Докле ћу бити с вама? Докле ћу вас трпети? Замислите једнога благороднога и просвећена човека, који би био бачен међу дивљаке, да с њима живи. Или замислите једнога великога цара, који би сишао с престола и спустио се у насеобине чергашке, не само да с чергашима живи и посматра њихов живот, него да их учи, да царски мисле и осећају и раде, благодушно и великодушно. Не би ли сваки смртан цар после три дана узвикнуо: докле ћу с вама бити? Не би ли му и сувише било дивљаштва, глупости, нечистоте и смрада и после три дана? А Господ Исус Христос, Цар над царевима, изрекао је те речи после тридесет и три године живота међу људима, који су даље стајали од Његовог благородства него најдивљији људи од најпитомијег и најблагороднијег човека, и много даље него најпрљавији чергаши од највећих царева на земљи. Премда Он није ни мерио време данима и годинама него делима и чудесима, која је починио на очиглед многих хиљада сведока, и по науци просутој и посејаној по многим хиљадама људских душа. И после свију тих дела и чудеса, науке и догађаја, који би могли испунити хиљаду година времена, и као со осолити хиљаде покољења људских, Он наједанпут види, да Његови ученици не могу да излече једнога падавичара, и да истерају једнога злог духа из човека и ако их је Он примером и речју учио, како да изгоне легионе. И чује једнога слабоверног грешника где Му говори: ако што можеш, помози нам! … Треба још обратити пажњу и на други део Христове заповести ђаволу. И више не улази у њега. Господ му наређује, дакле, не само да изиђе, него да се више не враћа и не улази у дуго мучено момче. Ово значи, да човек и после очишћења може поново навући на себе нечистоту. Једном изгнани ђаво из човека може се поново вратити у човека. То бива онда када покајани и од Бога помиловани грешник поново се врати на свој стари грех. Тада се ђаво враћа у свој стари дом. Зато Господ и заповеда ђаволу, не само да изиђе из момчета, него и да никад више не улази у њега: једно, да би Његов божански дар момчету био потпун и савршен; а друго, да бисмо ми извукли поуку из тога, те да се после једног Божјег помиловања не би опет враћали на свој стари грех, као пас на бљувотину своју, и тиме поново излагали душегубној опасности отварајући врата злом духу, да уђе у нас и загосподари над нама“.

свети Николај Охридски

извор

Да се оградимо од сваког снебивања, које се изазива површним читањем ове приче, потребно је пре свега правилно разумети завршне речи Господа: „начините себи пријатеље неправедним богатством“ (Лук. 16, 9). Овде Господ подразумева не само оно земаљско благо, које је стечено преваром или крађом, већ свако уопште материјално богатство, противопостављајући га богатству врлинами и благодаћу; само такво духовно богатство јесте стално и праведно богатство. То се потврђује даљим Његовим речима: „ако дакле у неправедном богатству верни не бисте, ко ће вам поверовати истинско?“ (ст. 11) То јест: „ако ви, имајући жалосно (неправедно) новчано богатство, нисте њиме послужили Богу, то како ће вам Бог поверити истинито благодатно богатство – силу исцељавања и виђења“? Слично пише и ап. Павле Тимотеју: „богатима на овоме свету (њих противопоставља духовним богаташима, т. ј. светим људима) заповедај, да се… не уздају у богатство пропадљиво (неправедно), већ… нека добро чине, нека се богате у добрим делима“ (истинито богатство) и т. д.
 
Неко ће рећи: али ако Господ под неправедним богатством разуме и оно новчано богатство, које је добивено истинитим трудом или по законитом наслеђу, то зашто Он наводи за пример неправедног управитеља, који је тајно раздавао туђе, да се затим храни „од сиромаха, који су се помогли туђим добром? Одговор је прост: Господ сасвим неће да одобри такав поступак непоштеног управитеља, и ако је „господар похвалио неверног управитеља, што је он досетљиво поступио“, то није било похвалом моралног одобрења, већ ироничном похвалом, похвалом умешности непоштеног човјека. Али Спаситељ, како у другим случајевима, тако и овде, наводи такав неодобриви поступак у земаљском животу, чија је сличност врло одобрива у духовном животу.
 
Таква је прича о неправедном судији, „који се није бојао Бога нити стидио људи“, и прича о жени, која је нашла изгубљену драхму (о жени среброљубивој и неразумној). Слично томе и овде, сасвим неодобравајући поступак неверног управитеља, Господ предлаже слушаоцима да се науче оној предусмотривости у духовном животу, коју је показао управитељ у земаљском животу. Чије је имање он раздавао? Господарево. – Па чије је у самој ствари и оно имање, којим ми владамо? Разуме се – Божје, а ми само привремено њиме управљамо, док живимо на земљи, али ће доћи час смрти наше и суда Божјег, и Господ ће одузети од нас то имање. И тако, ако смо ми само привремени располагаоци овог имања, онда зашто да га чувамо? Раздаваћемо га онима, који могу бити нама корисни, кад нас Господ лиши земаљског живота и уједно с њиме и сваког имања. Који су ти пријатељи, које ми добијамо неправедним (т. ј. материјалним или новчаним) богатством, који, кад ми осиромашимо (т. ј. умремо), могу нас примити у „вечне обитељи“? То су сиромаси, који ће нам својом молитвом о упокојењу наших душа отварати врата царства небеског. Ове ријечи Господа уперене су протнв оних, који одбацују молитве за умрле, т. ј. против протестаната свих врста.
 
Тим Господњим речима сличне су и Павлове даље речи после наведених више, у којима апостол учи Тимотеја, да поучава богате „нека добро чине, нека се богате у добрим делима, нека буду подашни, заједнични, сабирајући себи темељ добар за будућност, да постигну живот вечни“ (1. Тим. 6, 18, 19). Напротив, у другој причи, богаташу, који не имађаше љубави према сиромашнима, Господ прети изненадном смрћу, питајући при томе: „а што си приправио чије ће бити“? (Лук. 12, 20). „Тако бива ономе, завршује Спаситељ причу Своју, који себи стиче благо а не богати се у Бога“ (Лук. 12, 21)“.
 
У свим овим речима Христа и апостола раскрива се једна те иста мисао, што и у причи о неверном приставу (управитељу), – наиме, да је раздавање имања сиротињи не само дужност љубеће душе, већ и просте разумности: јер то имање све једно није код нас вечно, шта више није ни наше, већ Божје, па онда дајте да га путем доброчинсгва променимо на вечно богатство.
 

Недеља трећа по Матеју
О паду и о Царству Божијем
(Мт. 6, 22–33)

„Иштите најпре Царство Божије и правду Његову, и ово све ће вам се додати.“

Речи Господње у данашњем еванђелском одељку, возљубљена браћо и сестре, откривају нам дубљу драму човечанства након удаљавања од Бога и пада Адамовог. Када се човек одлучио да узме у своје руке судбину своју и судбину света, последице су биле трагичне.

Одељак из Јеванђеља који смо управо чули сажето описује неке од тих трагичних последица, које бих желео, возљубљена браћо моја, да подвучем вашој љубави.

Прва последица јесте да је човек изгубио једноставност свога погледа, простоту ока свога. Господ каже да човек преко ока може да покаже једноставност душе или, напротив, поквареност душе своје. А та једноставност је да човек гледа свет око себе на начин као да га гледа у Царству Божијем. Поквареност погледа и ума јесте у томе да човек гледа на свет као на непријатеља, да гледа на свет око себе као на грешан и непријатељски простор, те да размишља како да се од њега одбрани и преживи у њему.

Изгубивши, дакле, једноставност душе своје, која се изражава у једноставности погледа свог, човек је, по речима Господњим, изгубио и светлост своју. А кад човек изгуби светлост, живи у тами, мислећи да види, али заправо лута у мраку, у тами која обузима живот његов, јер је светлост, која је некада у њему обитавала, постала тама, како каже Господ, и „ако је светлост која је у теби тама, колика ли ће тек бити тама?“ (Мт. 6, 23). Ако је око твоје – које би требало да буде светлост тела твога – тама, онда је сва унутрашњост душе твоје у тами.

Тако је човек изгубио једноставност кроз коју је гледао на свет.

Друга последица јесте то што је човек, баш зато што се умешао у тај однос са светом – у коме свет постаје једно хаотично поље за њега – изгубио и мир свој. Осетио је несигурност таквих размера, да стално размишља како да преживи у овоме свету. И због тога га обузима страх, обузима га агонија да ли ће успети, и тако улази у живот брига за сутра. Шта ће бити сутра? И живот му постаје стална стрепња: „Да ли ћу преживети у овоме свету?“ Тако човек постаје неко ко живи у непрекидној анксиозности и напетости, изгубивши једноставност мисли и душе своје, и свакога дана мучи се како да изађе на крај у овом свету. Обузима га, дакле, брига за то како ће живети.

Трећа последица јесте то што, у тој својој бризи како да се извуче, човек почиње да служи новцу. Претвара новац у божанство. Служи мамону, као што каже Господ у данашњем јеванђелском одељку који смо чули. Јер новац обећава сигурност, и ради те сигурности човек све полаже у новац, дарује му своје поверење, продаје му душу своју да би стекао новац. Човек, дакле, постаје слуга новца.

Четврта последица је да радећи само за новац, чинећи новац богом, ставља себе у супротности са самим собом, са оним што је по природи, и цепа се у себи. Жели да верује у Бога, али жели истовремено и да има снагу новца. И тако човек више не зна како да усагласи у себи веру у Бога са вером у мамона. Служи двојици господара, а како Господ каже, нико не може служити двојици господара: «Не можете служити Богу и мамону» (Мт. 6,24). Тако се човек постаје расцепљен унутар себе, шизофрен, постаје несрећан. Живот се његов раздваја на духовно и материјално, иако је све то једно. Божија творевина је једна – и духовна и материјална. То су дарови Божији и чине једну целовитост. Али човек, након пада, раздваја их. Тако унутар њега почиње борба: да ли треба да следи духовно а напусти материјално, или да следи материјално а напустидуховно?

То је велика мука за човека што не може да уједини своје тело и дух, и остаје да гледкоје од та два да преферира. Трагична је, дакле, ситуација човека после пада, и све ово што је Господ описао у овој еванђелској перикопи (одељку) представља као идолопоклонство. Он каже: „Све ово незнабошци ишту“ (Мт. 6,32).

Та брига за сутрашњи дан, то ропство којим се усредсређујемо само на то како ће се човек обезбедити за будућност, све је то, каже Господ, идолопоклонство. Јер шта све то значи? Значи да човек не верује да Бог управља животом његовим, да не верује да Бог може све да уреди. Да, човек који нема потпуно поверење у Бога и због тога служи идолима – тј. моћима овога света, као што су новац и све што новац обезбеђује – тај се налази у идолопоклонству.

У свему овоме, љубљена моја браћо, долази Господ у данашњем еванђелском одељку да нам понуди исцељење, избављење. Он каже да је проблем човека у поретку вредности.Не зна шта му је прво, а шта друго. Променио је поредак вредности, ставио друго на прво место, а прво на друго.

А шта је прво? Прво је, каже Господ, Царство Божије. „Иштите најпре Царство Божије и правду Његову, и све остало ће вам се додати“ (Мт. 6,33). Све што вас занима, све бриге, све потребе, све ће то бити задовољено!

«Све ће вам се додати», ако прво што тражите буде Царство Божије. Господ нам не каже да не мислимо уопште, да нас не занима како ћемо живети у овоме свету, него да не стављамо то као прво. Јер све ће доћи на своје када прво место у животу заузме Царство Божије.

Да застанемо мало овде, вољена браћо моја, да размислимо мало, да се запитамо, зашто? Шта хоће Господ да нам каже тиме? Царство Божије јесте сам Бог.

Човек, како каже свети Силуан, никада није могао да избаци из срца свог жеђ за Богом. У дубини душе човек увек тражи Бога. Када тражи све то у свом животу и када има агонију, узнемиреност, не жели ништа друго до Бога самога, Њега тражи. А и Бога губи у свему томе, у тим бригама, агонији, у тим лажним божанствима која сам себи створи из страха, из стреса – онда настаје туга, празнина, анксиозност .

Када волиш једну Личност, прво што желиш јесте да имаш однос са том Личношћу. Не размишљаш о последицама, не мариш како ћеш живети шта ћеш радити, већ стављаш као примарно однос са том личношћу. А када та љубав према Богу и тај однос с Њим постану прво у поредку вредности, тада све остало долази само по себи.

Када дакле поставимо као први приоритет у животу однос са Богом – љубав према Њему, љубав коју је Он показао према нама кроз толико начина – тада долази и прави поредак у нама, и права хијерархија вредности коју постављамо у нашем животу. Прво стављамо Бога и поверење у Њега, Онога који нас је привео у постојање, да нас неће напустити.

Ето, дакле, шта значи прво Царство Божије.

Значи такође да тим начином постављамо све ствари и цијели наш живот на једну вечну основу. Јер све оно што у нашој агонији тражимо и желимо да стекнемо, све је то пролазно. И док сакупљамо богатство, новац, славу- све оно што нам пружа осеђај сигурности- долази тренутак и све то губимо. Где је онда сигурност коју нам пружају? Нисмо поставили исправан приоритет. Нисмо поставили исправне темеље. Само у Царству Божијем можемо да поставимо живот свој на темељ чврст, вечан.

Такође, Господ нам каже да иштемо најпре Царство Божије и правду Његову, и све остало ће нам се придодати. Да иштемо Бога, Његову љубав и правду – то јест остварење воље Његове. Јер ако, каже, то имамо, све остало ће доћи само по себи.

То нам, можда, звучи тешко, браћо моја, али размислимо: када би свет био испуњен правдом Божијом, испуњен вољом Божијом, испуњен љубављу. Да ли би смо имали бриге? Да ли би смо имали агонију? То стресно јурцање како да стигнемо у сутра. Свет би био пријатељски настројен према нама. Комшија ми не би био непријатељ, него брат зашто да се плашим? Ако мени сутра нешто затреба, тај брат ће ми помоћи, доћи ће и даће ми. Када се и Царство Божије и правда Његова завладају у свету, све постаје могуће, све се решава без тешкоћа.

Желите ли, возубљена браћо моја, да то докажемо логиком? Није потребно ништа друго него да бацимо поглед на оне тренутке живота нашег када је љубав владала међу људима. Тада страх одлази, и брига за сутра нестаје. То не значи да не треба да се интересујемо како ћемо живети – него да та брига не прерасте у анксиозност, у тешки немир. Јер једно је интересовање, а друго је агонија, мучна брига.

Драги пријатељи, данашња цивилизација је пуна стреса. Реч „стрес“ постала је свакодневна реч нашег живота. Тешко да данас постоји неко кога срећемо, а да нам не говори о стресу. Погледајте око себе и видећете да човек има сва добра Божија, а ипак – трчи. Трчи и не стиже. Повећава потребе своје, жеље своје, потрошњу, рад, ропство новцу и мамону, и, данашње Јеванђеље као да је писано за данашњег човека а не за предходне генерације, јер ми старији смо живели период када људи нису имали толико материјалних добара, али су имали унутрашњи мир, тишину, смирење, делили су све међу собом. И наше поколење, упркос напретку у односу на претходна, и поред тога што живимо у најизобилнијем добу – више него било која генерација пре нас – ипак живи без унутрашњег мира. Имамо више добара, али мање мира, мање тишине, мање присности међу људима.

Данас, дакле, еванђелски одељак упућује нама у овоме свету један позив и каже: промените поредак вредности, да би нестао тај немир, стрес и брига која вас изједа.Уздајте се у Бога, покајте се, направите тај заокрет – и престаните да сами покушавате да решите сва питања свог живота. Уздајте се у Бога и у Царство Његово, и тада ћете стећи мир – мир који је изгубљен и који вреди више од било чега у овом свету.

Ускоро, браћо моја, чућемо да хорови поју херувимску песму. У тим тренуцима Црква ставља у уста наша ову реченицу: „Сву бригу животну оставимо“. Зашто? Зато што у том часу улазимо у Царство Божије. Света Литургија јесте Царство Божије. И да бисмо ушли у њега, потребно је да одбацимо тај немир овоземаљских брига. Да их оставимо иза себе и да их предамо Богу, да се предамо љубави Божијој и љубави према другим људима – и да се са њима заједно приносимо Богу као тело Христово, односно као љубав Божија која се у нама оваплоћује, како бисмо се на тај начин избавили, исцелили.

Да прославимо Бога, браћо моја, који нам је дао Цркву Своју, који нам је даровао Свету Литургију, и који нам је омогућио, бар једном недељно, макар за кратко време, да побегнемо од овоземаљских брига, од те непрестане усмерености на самога себе – шта ћемо да радимо, и како ћемо преживети.

Да се уздамо у Бога, и да кроз тај доживљај имамо бар један укус од онога што нас чека у Царству Божијем – Царству Божијем које свима нама, љубљена браћо, од срца желим. Амин.

20. јуни 2004.

Митрополит Пергама проф. др. Јован Зизјулас

https://mitropolija.com/2025/06/28/mitropolit-jovan-zozjulas-o-padu-i-o-carstvu-bozijem/

Године 313., у граду Медиоланум (данашњи Милано, Италија), римски цар Константин Велики објавио је едикт којим је признато хришћанство. Људи који су до тог тренутка сматрани ван закона, добили су право да слободно исповиједају своју вјеру. Црква је изашла из катакомби – и започела један од најневјероватнијих периода у својој историји. Наравно, свијест човјека, а још више цјелокупног друштва, не може се промијенити објавом једног, па и најважнијег документа. За то су потребне године и вијекови непрекидног рада. А он  је започео управо тада, 313. године, под царем Константином.

Шта се тако драматично промијенило у животу хришћана? Који су догађаји и процеси били директне или индиректне посљедице Миланског едикта? Шта је главна вриједност овог документа са становишта историје и савремене културе?

Како је било прије Миланског едикта?: Од краја 1. вијека, хришћани су били прогањани на територији Римског царства, због своје вјере. Зашто? Рим је био толерантан према свим религијама, могло се вјеровати у било шта, али под једним условом: потребно је благовремено одати почаст римским боговима. Хришћани су одбили да им одају почаст, нису учествовали у државним вјерским празницима, нису признавали култ цара (у римској традицији цар је могао да постане бог послије смрти). Тако су они, остајући људи који највише поштују законе, са становишта римских власти, представљали опасност по државу. Хришћанство је забрањено. У периоду од 303. до 305.године, током владавине цара Диоклецијана, одвијали су се најобимнији и најсуровији прогони. Не само свештенослужитељи, већ и мирјани, не само „пуки смртници“, већ и римски грађани, а међу њима има и много знаменитих људи, претрпјели у ово вријеме мученичку смрт због своје вјере.

Како је било послије Миланског едикта?: Милански едикт 313. године легализовао је положај хришћана, изједначио њихову вјеру у правима са другим религијама. Престали су прогони великих размјера, хришћани више нису требали да се крију у катакомбама. Црква је имала прилику да отворено гради цркве и поврати имовину одузету током прогона. Ако је нечије имање имало новог власника, добио би надокнаду из царске благајне.

Дванаест година након најаве едикта, 325. године, цар Константин је сазвао Први васељенски сабор, гдје су дефинисани основни догмати хришћанства. На Сабор су позвани пастири и епископи који су прошли гоњења.

Како је било прије Миланског едикта?: Између мушкараца и жена у предхришћанском друштву није постојала не само једнакост – нису постојали ни идеолошки предуслови за то. Само мушкарци су имали право да учествују у политичком животу и вјерским сабрањима, само су мушкарци имали право гласа, само су мушкарци имали право да покрену развод у породици. Поред тога, психолошки у друштву мушко невјерство није сматрано преступом, док је за жену завршавало срамотом.

Како је било послије Миланског едикта?: Милански едикт помогао је ширењу новог система вриједности. Унутар хришћанске заједнице и мушкарци и жене били су равноправни чланови Цркве, јер су сви једнаки пред Богом. Невјерство је подједнако оштро осуђивано и код мушких и од женске стране. Постепено, под утицајем хришћанства, формирао се поглед на свијет у којем је постало могуће потпуно изједначити права мушкараца и жена.

Како је било прије Миланског едикта? Смртна казна распећем била је намијењена најзлогласнијим лоповима, пљачкашима и подстрекачима. Римски грађани нису били осуђиваи на њу – имали су право на „часну“ смрт од мача, а распетог је друштво презирало. Типична карикатура првих вијекова хришћанске историје је човјек прикован за крст са магарчевом главом. Јавно цртање крста већ је било само по себи подвиг и заправо је значило подвргавање прогону.

Како је било послије Миланског едикта?: Крст је,  од инструмента срамне егзекуције, свуда постао симбол Васкрсења Христовоги  побједе живота над смрћу. Укинута је смртна казна распећем. Након што је  света царица Јелена пронашла Свети животворни Крст Господњи у Јерусалиму, његово поштовање се брзо проширило по хришћанским заједницама.

Како је било прије Миланског едикта? Током година прогона, хришћани су се навикли да крију своје мошти, кришом чувајући мошти мученика. Римске власти, знајући за особеност хришћана да евхаристију славе на моштима, често су их уништавале како светиња не би ишла у заједницу. Ништа се није знало о положају многих моштију до 4. вијека. Дакле, Јерусалим, уништен до темеља, није сачувао трагове Голготе, Светог гроба или других мјеста и светиња значајних за хришћане.

Како је било послије Миланског едикта?: Неколико година након објављивања едикта, царица Јелена је ходочастила у Свету земљу, што је резултовало пронласком Светог животворног крста и бројних других важних светиња. Истовремено је утврђена локација Голготе. Заправо, Јелена је успоставила традицију ходочашћа у ново „пронађена“ света мјеста и поштовање светиња постало је отворено.

Како је било прије Миланског едикта? Док се црквени живот одвијао у катакомбама, друштвено напредне хришћанске вриједности – на примјер, заповијест да се воле непријатељи, опрашта преступнику и једнакост пред Богом за људе свих националности – нису имале широк утицај на јавну свијест. У Римском царству практично није било опсежног мисионарског рада. Проповијед хришћанства практично није ишла изван царства (са изузетком, можда, мисије апостола Томе у 1. вијеку).

Како је било послије Миланског едикта?:Милански едикт омогућио је развој мисионарског рада. Хришћанска проповијед је почела отворено да се чује широм свијета. Ширењем новог учења и поруке Васкрсења Христовог, цијело Римско царство је преображено. Послије тога, хришћанска мисија је отишла далеко изван својих граница и трансформисала многе нације и државе.

Милански едикт је постао заиста судбоносан не само за хришћане, већ и за цио свијет. Довољно је рећи да најважније гране нашег савременог живота – на примјер, напредна наука, савремени правни систем – никада не би достигле ниво развоја који је постао могућ у нашој хришћанској цивилизацији.

Аутори: Тимофеј Китнис, Ала Митрофанова
Извор: фома.ру

„Молим вас, дакле, ја сужањ у Господу, да се владате достојно звања у које сте позвани, са сваким смиреноумљем и кротошћу, с трпљењем, трпећи један другог у љубави." (Еф. 4:1,2) /.../ 

Живећи у Христу, хришћанин живи „са сваким смиреноумљем“ – Смиреноумље је еванђелско расположење душе, којим хришћанин сав ум свој и цело срце своје држи у Господу Исусу (ср. Флб. 4,7), те стога мисли „о ономе што је горе а не што је на земљи“ (Кол. 3,2), о ономе „што је у Христу Исусу“ (Флб. 2,5). У смиреноумљу човек сваку своју мисао, и осећање, све своје умовање контролише Господом Христом; и не само то, него га и изводи из Њега и своди на Њега. Свака мисао постаје христомисао; свако осећање – христоосећање. Смиреноумље није друго до христоумље. Имати ум Христов, – то је смиреноумље. „Ми ум Христов имамо“, изјављује свети апостол Павле (1. Кор. 2,16): ми умом Христовим умујемо о свему: о Богу, о свету, о људима, о души, и о целокупној творевини. – Смиреноуман човек искрено сматра себе ништавним пред Богом и људима. На своје еванђелске врлине, којих увек има, он гледа као да не постоје. Зато се стално све више и више смирава пред Богом и људима. Он с радошћу чини друге људе већима од себе (ср. Флб. 2,3). Због свега тога, смиреноумље је климат душе, у коме савршено успева све еванђелско а гине све нееванђелско. 

Насупрот смиреноумљу стоји гордоумље. Оно је у свему супротно смиреноумљу: и у мислима и у животу човек се ослања само на себе, на свој ум, на свој разум. Зато је такав човек јавно или потајно горд. Он хоће да је независан, самосталан, аутономан у свему, и аутаркичан, самодовољан: да буде „чист човек“, да његов разум буде „чисти разум“, и његова мисао „чиста мисао“. Другим речима, да потпуно буде независан, на првом месту, од Бога: да се Бог не меша ни у шта његово, а најпре у његово умовање о свету, и свему. Али, баш у томе човек није самосталан; јер такав начин мишљења и живота одавно је у потпуности остварио ђаво, а људи само каскају за њим, или бауљају. Живети без Бога и мислити без Бога, – у томе је сав ђаво. У себи гледати све и сва; живети само собом, у себи и за себе, – то је ђаво, и нема другог. Када људи тако умују, умовање им је најмање самостално, најмање људско, јер је сво позајмљено од ђавола. У крајњој линији, гордоумље није друго до ђавоумље. Смиреноумље је увек праћено кротошћу и трпљењем. Смиреноуман човек зна да ништа не бива без Божијег провиђења: зато је кротак и трпељив у свему што га снађе, па макар то биле најљуће невоље и муке. У томе за углед он има апостоле и пророке (Јак. 5,8-10), а пре свега кротког и дуготрпељивог Господа Исуса (Мт. 11,29). 

Али све то троје: смиреноумље, и кротост, и трпљење, само љубављу стоје и љубављу постоје. Једино ко има еванђелске љубави у души, може имати ове три врлине, и заиста бити и смирен и кротак и трпељив према људима. Хришћани живе достојно свога звања када ове три врлине врше „у љубави“, с љубављу: „трпећи један другога у љубави“. Само љубав еванђелска даје силе човеку да буде истински смеран, и кротак, и трпељив према људима, иако су њихове мане и греси очигледни. 

Смиреноумље? Мера му је смиреност Господа Христа: Бог се спустио са небеских и наднебеских висина до надно пакла: спустио се Својом душом људском, да из пакла изведе палог Адама, палог и пропалог, гордошћу сатанском обореног и огреховљеног и усмрћеног и опакленог. Адама, и у њему род људски. А нама, колико се тек нама ваља смиравати? Попут Богочовека. Он је тај пут смирења прошао ради нас: да бисмо и ми таквим смирењем спасавали себе из пакла гордости, греховности, ђаволског самољубља и самодовољности. И још да бисмо стекли Христово смиреноумље, које се из љубави према сабрату – човеку, спушта за њим до надно његовог пакла, само да га извуче отуда, да га спасе. Јер ти све дотле не волиш еванђелском љубављу свога сабрата човека, док свим бићем не кренеш да га спасаваш од његових грехова, од његових смрти, од његових ђавола, од његових паклова. А у свему томе теби је као дах неопходна кротост голготска, која се и на крсту с љубављу моли за непријатеље; а уз кротост неопходно и трпљење христовско: јер како ћеш без њега поднети сабрата човека, у коме је грех и греси, смрт и смрти, смрад и смрадови? 

Љубав твоја мора да се стално наоружава крстом и трпљењем, ако хоћеш да имаш снаге подносити грехе својих ближњих и љубити их и у гресима њиховим, и у падовима њиховим, и у смртима њиховим. „Трпећи један другога у љубави“; а та благовест значи: трпећи грехе и мане један другога у љубави, у Христовој љубави. Без те љубави, људи не могу дуго трпети грехе један другога, већ стану мрзети један другога због греха, и гонити један другога због греха, и мучити, и убијати један другога због греха. А ти си Христов? Онда љубав твоја мора бити саткана од кротости и трпљења и смирења. Смири се, понизи се Христа ради пред грешним братом, да би га кротко и благо у љубави која покрива грехе излечио од греха, од смрти од свих недуга његових. А за такво смиреноумље и кротост и благост и свеопраштајућу љубав, у душу твоју сливаће се с неба бујице Христове благодати, која својом небочежњивом силом узноси и тебе и брата твог у светле небеске светове Царства Христова. 

Како ходити „достојно звања“? „Са сваким смиреноумљем“. Ко је такав, вели Свети Златоуст, ходи достојно звања: смиреноумље је темељ сваке врлине. Ако си смирен и имаш на уму ко си и како си спасен, и то сећање ти служи као побуда за врлину, ти се нећеш гордити ни оковима ни оним што сам рекао, него ћеш, знајући да је све то у тебе дар благодати, смиравати себе. Смиреноуман човек може бити захвалним слугом и памтити учињена му добра. Јер шта имаш што ниси примио? пита свети апостол (1. Кор. 4,7). Но чуј шта он још каже: „Потрудих се више од свију, али не ја него благодат Божја која је са мном“ (1. Кор. 15,10). – „Са сваким смиреноумљем“, значи: не само у речима и не само у делима, него и у држању и у тону речи. Не понашај се према једноме смирено а према другоме дрско; буди смирен према свакоме, па био то твој пријатељ или непријатељ, знатан или ништаван човек: у томе се састоји смиреноумље. Тако и у другим потхватима буди смирен. Јер чуј шта Христос каже: „Блажени сиромашни духом“ (Мт. 5,3), – и ово ставља као прво блаженство. Због тога и апостол вели: „са смиреноумљем и кротошћу и трпљењем“. Јер неко је смирен, али је напрасит и гневљив; таквоме смиреност не користи ништа: јер често под утицајем гњева он све изгуби. „Трпећи један другога у љубави“, вели свети апостол. Како може трпети онај који је гневљив и клеветник? Апостол казује начин: љубављу. Ако ти не трпиш свога ближњега, како ће онда тебе трпети Бог? Ако ти не подносиш свога сароба, како ће тебе подносити Господар? Где има љубави, ту се све може поднети. - 

Преподобни ава Јустин Ћелијски 

(из књиге ТУМАЧЕЊЕ ПОСЛАНИЦЕ ЕФЕСЦИМА СВЕТОГ АПОСТОЛА ПАВЛА)

извор

Апостол Павле показује најпре
а) надмоћ љубави над свим другим даровима и подвизима (13,1-3); потом
б) описује њен светли лик, показујући пуноћу добродетељи и одбацивање свих страсти у њој (13,4-7); на крају
в) саопштава да је она непрестана (13,8-13).
а)
Ако језике човечије и анђеоске говорим, а љубави немам, онда сам као звоно које звечи, или кимвал који звечи (1. Кор. 13,1).
Љубав је унутарња сила живота. Погружавајући се у Бога и испуњавајући се Богом, она све Божије и своје даје за браћу, у којима такође живи, и то не мишљу него срцем, и све што се тиче њих, сматра да се тиче и ње. То је самораспети живот, неисцрпни источник сваког добра. Говорити језицима је сасвим спољашње дело; и у природном поретку тиме је заузета само памет, док у благодатном ни тога нема: јер и магарица је могла да говори када је то било потребно, и камење ће да завапи, каже Господ, онда када не буде било никога ко би саопштио вољу Божију. Онај ко говори без присуства унутрашњег живота исто је што и бронза која јечи, или кимвал који звечи. Прво представља монотони звук, као удрац по комаду бронзе или каквом бронзаном предмету, док друго означава мењање тонова, али без смисла. Грчки: алалазон - лелекати, пуштати глас, а ништа одређено не говорити.
“Апостол је, поредећи дарове, на прво место ставио дар језика, јер тај дар је по мишљењу Коринћана био значајнији од других. Сматрали су да је он најважнији зато што је приликом силаска Свесветог Духа био дат Апостолима пре свих других дарова. Он каже: ако упознам све људске језике, и поврх тога језике невидљивих Сила, а не будем имао љубави према ближњем, ни по чему се нећу разликовати од неживих оруђа” (Теодорит). “Гледај одакле он полази: пре свега, од тога што су они сматрали задивљујућим и великим, тј. од дара језика. Говорећи о овом дару он га представља не онако како су га они имали, него као да је много већи. Он није рекао: “ако језике говорим”, него: ако језике човечије говорим. Шта значи: човечије? Значи: језике свих народа васељене. Но, није се задовољио ни овим проширивањем, него је дадао и друго, много веће; каже: и анђеоске. Видиш ли како је он узвисио тај дар, и како га је после спустио и унизио? Није рекао просто: “тада сам ништа”, него: онда сам као звоно које звечи, тј. нешто безосећајно и бездушно, што узалуд испушта звук, без циља и икакве користи, и не само да никоме не доноси корист, него је за многе узнемирујуће, неугодно и несносно (кумбалон - означава и чегртаљку)” (св. Златоуст).
Шта је то анђеоски језик? Блажени Теодорит о њему пише: “Под анђеоским језицима не подразумевају се никакви чулни језици, већ унутарњи, духовни, они на којима Анђели опевају Бога и опште међу собом. Јер Исаија их је слушао како певају, а Језекиљ, а такође и Данило, Захарија и Михеј слушали су их како говоре. Божански Апостол је ово изразио тако снажно у намери да покаже надмоћ љубави.” Св. Златоуст каже: “Говорећи о анђеоском језику, Апостол не приписује Анђелима тела, него изражава следеће: чак и ако будем говорио онако како Анђели обично говоре међу собом, без љубави сам ништа, чак сам тежак и неугодан. Слично и на другом месту - када каже: да се у Име Исусово поклони свако колено што је на небесима (Фил. 2,10) - он Анђелима не приписује колена и кости, далеко било, него на примеру нашег поклоњења жели да покаже усрдно поклоњење Анђела. Тако и овде када говори о језику, он тиме не означава телесни орган, него нашим општепознатим начином општења представља њихово међусобно општење.”
И ако имам дар пророштва и знам све тајне и све знање, и ако имам сву веру да и горе премештам, а љубави немам, ништа сам (1. Кор. 13,2).
Ови духовни дарови указују на велику блискост у односу према Богу. При свему томе, они се не тичу саме дубине наше природе, него означавају натприродно сједињење са Богом. Пророштво, са потпуним познавањем тајни Божијих у устројству царства благодати, са потпуним познавањем устројства света и свих ствари - у њиховом почетку, током времена, и у циљевима, према чему се све управља - такво дакле пророштво ипак има своје место у глави, и, када је потребно, Бог може да га преда уму, без обзира на то шта се догађа у срцу, како што је и магарицу натерао да говори. Следствено томе, и оно најдуховније може бити далеко од Бога и ближњих, туђе истинском животу. Вера која чини чуда, која и горе премешта, претпоставља велику смелост пред Богом; но, пошто су дела која она савршава спољашња, пошто нису њена сопствена, него Божија, Бог по Своме промислу може дејствовати и кроз несавршена оруђа, немајући у виду њих, него друге, те се тако овај дар може испољити и на потпуно спољашњи начин - да не представља одлучну потврду унутрашњег јединства са Богом и са браћом по Богу. У нормалном поретку духовног живота не може се имати ни такво пророштво ни таква вера без потпуне чистоте и најискренијег богоопштења. Но, када је неопходно, Бог и једно и друго може, по Своме промислу, да саопшти и таквим лицима, која, према своме духовном устројству, не би могла да их имају. Одатле произилази да дела такве врсте не представљају потврду истинског духовног савршенства које све усклађује у љубави, тј. да се и поред свих тих дела може бити без љубави, и сходно томе - бити ништа. И Сам Господ је то потврдио када ја рекао: Многи ће ми рећи у онај дан: Господе, Господе, нисмо ли у име Твоје пророковали, и твојим именом демоне изгонили, и Твојим именом чудеса многа творили? И тада ћу им јавно казати: Никад вас нисам знао; идите од мене ви који чините безакоње (Мт. 7,22-23). Ја вас никада нисам знао - рећи ће - јер Господ зна створења Своја. Овим је Господ рекао да, без обзира на таква знамења, они који су их творили - нису Његови, и то стога што нису творили вољу Његову, а такође и зато што нису имали љубави. Тако се реч Апостола подудара са речју Господњом. Апостол није хтео да каже да ти дарови никада не указују на блискост Богу оних који их пројављују, него да је и поред поменутих дарова могућно одсуство такве блискости, а без ње - све је ништа.
Свети Златоуст је такве мисли исказао на овом месту: “Апостол се не зауставља на дару језика, него указује и на остале дарове и, показавши ништавност тих дарова без љубави, одмах потом даје слику њену. А пошто је хтео постепено да појачава реч, он усходи од мањега ка већем; оно што је ставио на последње место при набрајању дарова, тј. дар језика, сада је ставио на прво место, усходећи, како сам рекао, од мањега ка већем. Пошто је рекао за језике, он одмах прелази на пророштво, представљајући тај дар такође као веома узвишен. Јер као што тамо није указао просто на језике, него на језике свих људи, па чак и на анђелске језике, да би одмах потом рекао како је тај дар без љубави ништа, тако и овде, не говори просто о пророштву, већ - о најузвишенијем прорштву. Рекао је: ако имам дар пророштва, а затим додао: и знам све тајне и све знање, представљајући тај дар у најузвишенијем облику.”
“Потом апостол прелази на остале дарове, и, да не би постао напоран набрајајући их сваки понаособ, указује на мајку и источних свих њих, и то опет у најузвишенијем облику: ако имам - каже - сву веру. Не задовољавајући се овим, он додаје оно што је и Христостос сматрао за велико: ако и горе премештам, а љубави немам, ништа сам. Гледај како он и овде опет понижава дар језика. Показује како је велика корист од пророштва, да је то - познавање тајни и сваког знања, исто тако показује и значајно дело вере - премештање гора; а дар језика је само поменуо и више ништа о њему није рекао. Обрати пажњу и на то како он у свега неколико речи обухвата све дарове, тј. у пророштву и вери; ово стога што се чудеса крију или у речима или у делима. Вери се приписује премештање гора не зато што би сва вера само то могла да произведе, него зато што је грубим људима ово изгледало тешко због тежине гора. Апостол на тај начин узвисује предмет, а смисао његових речи је следећи: ако имам сву веру, ако чак могу и горе да премештам, а љубави немам, онда сам ништа.”
И ако раздам све имање своје, и ако предам тело своје да се сажеже, а љубави немам, ништа ми не користи (1. Кор. 13,3).
Од дарова Апостол прелази на најузвишеније облике подвига - раздавање имања и предавање себе на спаљивање. Апостол на њих гледа као на дела која се савршавају на спољашњи начин, на начин коме не мора да одговара и унутарње расположење. Могуће је све раздавати без љубави, и одлучити се за смрт, а да се такође нема љубави. Ако Бог гледа на срце и по њему цени дела, а вредност дела сва је у љубави, онда може да се догоди да и тако велика дела пред Богом немају никакву вредност, тј. да не донесу никакву корист. Није Апостол хтео да каже да су таква дела безначајна, него да је сва њихова вредност у љубави; такође, он није хтео да каже да је могуће волети, а при томе не савршити таква дела када је то потребно. Он има једну замисао - да кроз таква поређења покаже како свим даровима и свим подвизима вредност даје само љубав, и да је ако нема ње - све узалуд.
Св. Златоуст каже: “Каква усрдна реч! Он овде све представља у најузвишенијем облику. Није рекао: ако сиромасима дам половину имања, или два или три дела, него: све имање своје. Није рекао: даћу, него раздаћу (сопственим рукама), показујући тиме осим начина коришћења имања и најусрднију услужност. Такође, није рекао: ако умрем, него се опет снажно изражава, представљајући најтежу смрт - бити жив спаљен, и каже да чак и таква смрт без љубави не представља нешто значајно. Али сва сила Апостолових речи откриће се када наведем сведочанство Христово о милостињи и смрти. Које сведочанство? Богаташу је Христос рекао: Ако хоћеш савршен да будеш, иди продај све што имаш и подај сиромасима, и имаћеш благо на небу (Мт. 19,21); такође, беседећи о љубави према ближњем, рекао је: Од ове љубави нико нема веће, да ко живот свој положи за пријатеље своје (Јн. 15,13). Одатле се види да је овакава љубав и у очима Божијим најузвишенија. Али ја тврдим, каже Павле, да чак и ако за Бога положимо свој живот, и не просто положимо, него будемо спаљени, чак и тада нећемо имати никакве користи, ако не љубимо ближњег. Нема ничег изненађујућег у томе што дарови без љубави не доносе никакву корист - они су чак испод доброг живота; јер многи који су поседовали дарове биће кажњени као зли, на пример они који су пророковали у име Христово, изгонили демоне и чинили многа чудеса, као Јуда издајник. Дакле, није ништа чудно што је даровима потребна љубав; али да ни сам исправан живот без ње не значи ништа, то може да изгледа као преувеличавање и да доведе у недоумицу, нарочито када знамо да Христос приписује велико достојанство тим двема добродетељима, тј. нестицању и мученичким подвизима. Зашто он (Павле) говори тако? Шта рећи на то?
“Или то, да Павле немогуће претпоставља могућем, како он обично чини када хоће да каже нешто необично; на пример, у посланици Галатима каже: ако вам и ми или анђео с неба проповеда јеванђеље друкчије него што вам проповедасмо, анатема да буде (Гал. 1,8). Коначно, ни он сам ни анђео то нису могли да учине; али, да би предмет представио на најупечатљивији начин, он претпоставља оно што се никад неће догодити. Исто тако поступа и овде. Дакле, то треба рећи, или...” Но, ову другу мисао узећемо од Теодорита, који се изражава краће, а ипак сагласно светом Златоусту. Он каже: “Треба знати, да праведни Судија гледа не само на праведно дело, него и на циљ тога дела. Многи свашта чине ради људске славе.”
Пример за то како изгледа страдање без љубави, дао је неки Саприкије, јереј Антиохијски. Он је био у врло пријатељским односима са мирјанином Никифором. После су се око нечега разишли, и то баш озбиљно. Никифор се убрзо уразумио и тражио је помирење, али безуспешно. У таквом стању затекло их је гоњење за владавине Валеријана. Саприкија су ухватили; он је тврдо стајао у вери и због тога је био мучен на различите начине, да би на крају био осуђен на одрубљење главе. Никифор, сазнавши за то, пожурио је за њим и затражио измирење; али овај му је одбио. Зато је благодат одступила од њега, и он се одрекао Христа Господа баш у тренутку када је требало да приклони главу под мач. Ето како је он страдао и био спреман да издржи све, а љубави није имао; и никакве користи није имао од страдања (види Чети-Минеј за 9. фебруар).

Једном је неко рекао Светом Апостолу: „Многе те књиге изводе из памети.“ (Дела Апостолска 26, 24). У тим речима се јасно открило безумље оних којима се Павлова проповедана премудрост чинила као лудост. Страни истинској вери, нису могли да схвате Божију премудрост, односно Христа Исуса.

Ја, иако по милости Божијој нисам као они којима је, због сопственог неверовања, велики учитељ (апостол Павле) изгледао безуман, ипак, користећи твоју љубав, која ме, кроз наше једномислије у вери, још чвршће повезује с тобом, употребићу исту реч, иако не у истом смислу, па ћу ти рећи: О, Севере, љубљени мој Севере! Твоја претерана љубав према мени готово те лишава разума. Ти, због превелике нежности према мени, као деда према свом унуку, младом не по годинама, већ по разуму, изгледаш ми као да си изгубио разум (ако твоја благоразумност допушта да то кажем).

Уистину, шта да ти одговорим на молбу којом си ме замолио да скинем свој портрет (да представим самога себе) и пошаљем ти га? Онoм истом љубављу којом тражиш утеху у таштим сликама, молим те да ми кажеш – какав портрет желиш да добијеш од мене: земаљског човека или небеског? Знам да ти волиш то небеско обличје које је Цар небески заволео у теби самом. И није ти потребан никакав други лик осим онога који сам носиш, по коме љубиш ближњег као себе самог и не желиш ни у чему да имаш предност нада мном, да између нас не би било неједнакости.

Али, бедан сам и жалостан! Јер до сада још носим у себи нечисто земаљско обличје и по својим земаљским осећањима и делима више личим на првог, него на другог Адама. Како могу да се усудим да прикажем себе, кад је моје небеско обличје прекривено земаљским нечистотама? Са свих страна обузима ме стид: стидим се да себе покажем онаквим какав јесам, а не смем да се прикажем онаквим какав нисам. Мрзим себе у стању у којем се налазим, а не бринем се да себе поставим у стање које волим.

И зато, шта ми вреди, беднику, да мрзим порок и љубим врлину, када више чиним оно што мрзим, а не трудим се да извршим оно што волим! Управо то ме и исцрпљује у мојој унутрашњој борби: дух се супротставља плоти, а плот духу, и закон плоти као закон греха надјачава закон ума.

Несрећан сам! Јер нисам исцелио дрветом крста отровно кушање са убиственог дрвета – и зато у мени остаје онај прародитељски отров, којим је Адам заразио читав род свој. Тако да сам, по природној доброти, некада имао очи отворене за невиност, а затворене за неправду, али сам касније ослепео кушањем забрањеног плода. Изгубивши духовни вид, почео сам да црпим погубну мудрост из дрвета познања добра и зла.

И да је бар све завршено тим падом, па да сам невиним кушањем стекао познање добра и зла и да сам онда почео да радосније бирам добро, посебно чувши Божји савет, који ме позива да, од предложеног избора – живота или смрти – брже пружим руку ка Води (Живота) и изаберем дар живота. /„Ако је ко жедан, нека дође к мени и пије“ (Јн. 7, 37) и „Ко пије од воде коју ћу му ја дати, неће ожеднити довека.“ (Јн. 4, 14)/

Али од безумља у мени родила се дрскост, по којој иако сам познао добро, ипак сам га презрео и изабрао зло. Како после свега могу добити опроштај у греху када више не могу да се оправдам незнањем? Не! Познао сам добро, а ипак сам чинио зло – иако сам лако могао да чиним добро, да нисам својом поквареном вољом занемарио спасење душе, вољом која је заволела бескорисно и одвратила се од спасоносног!

И тако, заиста сам изгубио оне невине очи које нису виделе грех, и као казну за своје безакоње, стекао сам оне очи којима се грех познаје. Свето Писмо говори да су наши прародитељи и видели, али да у исто време и нису видели. Тако је жена видела да је дрво добро за храну и пријатно очима, што значи да је имала вид. Али Свето Писмо такође додаје да су се, кад су окусили од дрвета, њихове очи отвориле – што значи да су пре тога били слепи. Одавде закључујем да, иако у једном истом месту не могу истовремено постојати слепило и вид, ипак у нама постоји одређена врста слепила чак и кад видимо, као што постоји и одређена врста вида чак и кад смо слепи.

Мислим да је у овом смислу Господ рекао: „На суд ја дођох у свет, да који не виде, прогледају, а који виде, слепи постану“ (Јн. 9, 39). Јер Он је дошао да тражи изгубљене и да просвети ослепљене.

И тако, имајући потребу за Лекаром, са Пророком вапијем: „Просвети таму моју, Боже!“ (Пс. 17, 29).

Заиста, Господ је милостив и човекољубив.

Али како то Светлост, која је дошла да просветли таму људског слепила, подигне палог и ослободи окованог, истовремено чини да они који виде постану слепи? У Јеванђељу се казује о Исусу Христу да је многим слепима даровао вид и ни од кога није одузео очи; док је у Закону речено: „Ја убијам и оживљујем“ (Пон. Зак. 32, 39).

Слично томе, у Јеванђељу је о Њему записано: „Гле, овај лежи на падање и устајање многима“ (према Лк. 2, 34). У том истом смислу треба разумети и оне речи Христове: „На суд ја дођох у свет, да који не виде, прогледају, а који виде, слепи постану“ (Јн. 9, 39). Господ је дошао, и с Његовим доласком прошло је старо, а све постало ново.

Тако се испунило речено: „Ја убијам и оживљујем“. Он је умртвио нашег старог човека, приковао га за крст, скинуо са њега плот, и, провевши га кроз сва начала и власти, даровао му победу у Самоме себи. Оживео је новог нашег човека васкрсењем из мртвих, подигавши га и посадивши га на небесима.

Тако је Он дошао да просветли слепе и да оне који виде учини невидећима – то јест, да затвори очи које су гледале грех, а да отвори оне које пре нису виделе ништа добро. За мене су корисни и слепило које ми не дозвољава да видим грех, и вид који ми омогућава да созерцавам светост.

Зато се моли, љубљени брате, да ми Господ подари обоје: да ме удостоји слепила које ће ме сачувати од сујете пролазног света, али и да ме просветли, да бих видео истину. Да умртви у мени старог човека с његовим делима, и да процвета у Христу моје биће, да се обнови као у орла младост моја.

У томе се састоји права духовна промена — када се ми преображавамо у новога човека сазданога по Богу, који носи на себи лик небески, уједно одбацујући онога човека (у нама) који је заражен гресима.

Молим Бога да уништи у мени земаљско обличје, које носимо у овом пролазном животу, и да уместо тога обнови и украси у мени лик Свој, који ми неће бити на стид, већ с којим ћу смело моћи рећи: „Исчезе срце моје и плот моја, Боже срца мога, и део си мој, Боже, довека!“ (Пс. 72, 26).

Јер кад се спасоносна промена догоди у мом унутрашњем човеку, нестаће моје плотске жеље и воља моја, тада ћу, слободан од телесних веза, са очишћеним срцем моћи призвати Бога: „Боже срца мога, и уделе мој, Боже, довека!“

О, кад би се испунила на мени реч Симеонова — да ми Христос буде на падање и на устајање, на падање мога спољашњег човека, и на устајање унутрашњег!

Да би пао у мени грех, који упорно стоји када душа пада, и да у мени устане онај бесмртни човек који је пао када је грех завладао!

Стајање спољашњег човека је пад унутрашњег, и насупрот томе, у мери у којој слаби наш спољашњи човек, унутрашњи се из дана у дан обнавља.

Зато велики учитељ (апостол Павле) каже: „Када сам слаб, онда сам силан“ (2. Кор. 12, 10).

И тако, благодарим Господу што је Он урезао мој лик живљим и трајнијим бојама, не на пропадљивим таблицама и не на меком воску, већ на живим таблицама твог срца, где ћеш ме непрестано созерцавати, утиснутог у твоју душу, и чувати ме у јединству вере и благодати, не само овде, већ и у будућем веку.

Ако твоја љубав ипак неизоставно жели видљиву утеху, можеш, према облицима који су се урезали у твојој души, колико ти памћење допусти, рећи неком живописцу да наслика мој лик, макар по неком од оних који стоје пред тобом и личе на мене.

Наравно, живописац, услед своје неискуствености, не схватајући у потпуности твоје речи, може ме насликати нетачно.

Али, пошто ме ти непрестано носиш и созерцаваш у души, онда, ма које лице неискусни живописац поставио под мојим именом, у твојој души увек ћу бити ја, а не неко други.

https://www.facebook.com/photo/?fbid=1204667184573463&set=a.117204529986406

Бесједа блаженопочившег Митрополита Амфилохија изговорена на Светој литургији на Лазареву суботу, 16. априла 2011. године у Цетињском манастиру

Припремамо се, драга браћо и сестре, да прославимо улазак Христов у Јерусалим, а послије њега да прославимо, да се сјетимо великих и страшних страдања Господа и Бога и Спаса нашег Исуса Христа – Његовог распећа, Његове смрти, погребења, али и Његовог славног васкрсења.Прије ових великих и страшних догађаја, највећих и најстрашнијих догађаја у историји рода људскога, прије дакле Христовог страдања и распећа и прије Његовог васкрсења, догодила су се два догађаја исто тако велика и значајна и изузетна.

Први догађај је био Христово преображење на гори Таворској. Гора Таворска у Палестини је једна од најљепших гора које сам икада у животу видио, на њој данас постоји дивни манастир, отприлике на оном мјесту гдје се Господ преобразио пред својим ученицима. Узео је Господ тројицу својих ученика – Петра, Јована и Јакова – одабрао их је од осталих дванаест својих ученика и извео их на гору Таворску. Тројицу ученика и двојицу пророка: пророка Мојсија Боговидца и Тајновидца и пророка Илију, такође видиоца великих и страшних тајни у времену прије Христа. Међу свим пророцима њих двојица су били најизабранији. Мојсије законодовац је писац знаменитог Петокњижја, пет књига Мојсијевих, које и данас читамо и којима се просвећујемо и надахњујемо. А пророк Илија је везан за велика збивања свога времена, велики бранитељ вјере у живога Бога, онај који је по предању намјесто пелене био повијен у огањ и зато је био и назван огњени пророк Илија; који је на огњеној колесници отишао из овог свијета у онај невидљиви, тајанствени Божији свијет, да би се ево вратио на дан Христовог Преображења. Засијало је Христово лице као сунце, а хаљине Његове постале су бјеље од снијега. Двојица пророка и тројица ученика попадали су пред тим страшним виђењем вјечне божанске свјетлости која је засијала из Христовог бића, из Христовог лика.

Зашто баш на гори Таворској и зашто управо прије великих догађања из Христовог живота? Хтио је Господ да тројици својих ученика покаже да не треба да се плаше без обзира на то шта ће се са Њим догађати у догледно вријеме – да Он јесте Исус из Назарета, да Он јесте рођен од Дјевојке Марије, да Он јесте био са њима, да ће Он заиста пострадати, као што су то рекли Пророци, али да не изгубе вјеру: „Немојте да изгубите вјеру у мене. Ја ћу пострадати као човјек и принијети себе за живот свијета, али ја сам и нешто много више од онога што виде ваше очи.“ И то више, то узвишеније, то неизрецивије показао им је на дан свога Преображења – засијала је божанска свјетлост из њега и божанска сила, да би их утврдила, да се не би поколебали када дође Његово страдање, Његово распеће и Његова смрт.

Васкрсење Лазарево

Други велики догађај јесте управо догађај који данас прослављамо – васкрсење четвородневног Лазара, пријатеља Христовог. Чули смо како то потресно описује Јеванђеље и пред нама дефилују ликови… Не само Христов лик и не само Лазара четвородневног, него и други ликови, и сваки од њих је посебна прича.

Ту су Марија и Марта, сестре Лазареве. Она Марија, која је клечала пред ногама Господњим и која је, како каже Јеванђелист, помазала миром ноге Његове. Марта, којој је Господ другом приликом рекао: „Марта, Марта о многоме се бринеш, али је једно нама потребно, Марија је бољи дио изабрала“. Марта служила, припремала ручак и бринула, па се наљутила на своју сестру: „Што јој не кажеш да ми припомогне?“ Како то обично бива када у дом дође неки гост, онда сви који су у том дому треба да пожуре, да се потруде да заједно угосте свога госта, и утолико више уколико је гост значајнији. Па се зато с правом Марта наљутила. Међутим, Господ благосиља Мартин труд, али у исто вријеме каже: „Марија је бољи дио изабрала, она слуша ријечи вјечнога живота, она клечи пред ногама мојим, она упија у себе велику и свету тајну, открива јој се тајна моје личности и тајна вјечнога и непролазнога живота. Зато немој да се љутиш на њу. Добро је и ти што радиш али је ово што она чини још боље“.

Двије дивне сестре која показују љубав једна према другој, а и једна и друга показују велику љубав према своме брату Лазару. Брат њихов јединац, кога оне бескрајно воле, оболио је и упокојио се и погребен је био, а Господ који је предосетио и чуо шта се догађа, враћа се поново у Јудеју – и ако су већ пријетили да ће да Га ухвате, да Га убију, Он се враћа назад. Па ће рећи апостол Тома Близанац: „Хајдемо и ми с њим, да заједно са њим пострадамо“ (уп. Јн. 11, 16) – већ су предосјетили да се надвија нешто страшно над њиховим Учитељем, над Равијем. Види се колико Тома љуби Господа, види се колико сестре воле Господа, колико дубоко повјерење имају у Њега. Прва је Марта, која је била динамичнија, изашла пред Њега. И Господ је сусреће, а она Му говори да је умро њен брат Лазар. Тада јој Господ посвједочује да ће васкрснути њен брат Лазар, а она каже: „Знам, Господе, да ће да васкрсне у дан Васкрсења.“ А Господ јој каже нешто што она у том тренутку не разумије и не може да схвати, што је и природно, јер како схватити Његове ријечи: „Ја сам васкрсење и живот, ко у мене вјерује неће умријети него ће вјечно жив бити“. И Марта поручује сестри Марији: „Ево, дошао је Господ“. Излази Марија, народ иде за њом, она одлази да плаче на гробу свога брата – све је тако потресно, све је тако величанствено. (уп. Јн. 11, 20-30)

Сваки од тих ликова који се појављују данас и које нам открива Свето јеванђеље, сваки је прича за себе, а изнад свега сам Господ, који на овај дан васкрсењем Лазаревим, као што и пјевамо, посвједочује и предуказује опште васкрсење мртвих; утврђује своје ученике и ученице своје, Марту и Марију, тим васкрсењем, као што их је утврдио својим Преображењем – да је Он не само човјек него да је Бог који има силу и моћ божанску, да је он Син Божији, да је он Спаситељ и Искупитељ.

Догађа се нешто што се није догодило од настанка свијета и показује се колико је Господ љубио свога пријатеља Лазара. Јер кад је дошла Марија, каже, потресе се Господ када је угледа и тим ријечима њеним о Лазару, и не само што се потресе него и заплака. Занимљиво је да нигдје у Јеванђељу не налазимо да се Господ смијао, али налазимо на више мјеста како је заплакао. Заплакао је Господ и тиме показао своју велику љубав према Лазару, и не само према Лазару него према сваком људском бићу. И долази Господ на гроб Лазарев, а опет ће ту динамична Марта да каже: „Господе, како сад са отворимо гроб, већ четири дана је у гробу, већ смрди, вруће је.“ Без обзира на те њене ријечи, Господ говори да скину плочу камену. И данас у Светој Земљи стоји то мјесто гдје је био сахрањен четвородневни Лазар, и данас свједочи о том великом и страшном и величанственом догађају. Лазар четвородневни је чуо ријечи Господње: „Лазаре, изађи напоље!“

У том тренутку обликује се поново његово биће. Онај који је својом ријечу створио човјека, који га је обликовао од праха земаљскога руком својом, који га је задахнуо дахом живота, истога тога човјека поново испуњава својом силом, својим дахом живота. Лазара је испунио дахом живота Онај који га је од праха уобличио, и онај прах и тијело његово које је почело да се распада је поново укријепио, оснажио, оздравио, задахнувши га дахом живота. И Лазар излази, а каже Господ: „Скините са њега мртвачке покрове.“ Излази Лазар и Он га предаје његовим сестрама Марти и Марији.

Можемо само замислити каква је то била радост, какав је то био потресни догађај, какав је то био нови сусрет Лазара са Господом и Господа са Лазаром, какво је то било укрепљење ученика који су били око Њега.

Лазар је послије тога постао први епископ на Кипру. Ко оде на Кипар наћи ће тамо мошти четвородневног Лазара. Прије неку годину смо славили десет вјекова градње тога храма, дивнога храма, који доље има и крипту из древнохришћанских времена. За њега је везано једно дивно предање које сам чуо када сам ишао у име наше Цркве на обиљежавање десетвјековља тога храма у коме су мошти Лазареве. Каже се за Лазара да се никада више није насмијао после свога васкрсења. А и како да се смије кад је сагледао сав ужас смрти и прошао кроз смрт и кроз страдање до распадања, није њему било више до смијеха. Остало је предање да се само једанпут насмијао, једном приликом када је ишао са својим ђаконом. Пита га ђакон: „Свети оче, никад те нисам видио да се смијеш, одкуд сад?“ А видјели су неког лопова како краде ћуп, па ће Лазар ђакону: „Видим прах како краде прах“. Другим ријечима, насмијао се свим лоповима овога свијета који мисле да ће у злату и сребру, у новцу, у ћуповима и у другим таквим богатствима земаљским наћи себи срећу.

Овај догађај је дивно и велико свједочанство Божије силе. Васкрсење Лазарево, које је претходило уласаку Господњем у Јерусалим, када су већ пријетили да ће Га ухватити, да ће Га убити, да ће Га разапети, укрепљење је не само савременика Христових него и наше укрепљење.

Улази Господ у Јерусалим после васкрсења Лазаревог, укријепивши своје ученике да се не боје. И онда имамо онај дивни празник и догађај, када су дјеца појала Господу на Цвијети: „Благословен који долази у име Господње! Осана на висини!“ Ми данас такође идемо с палмовим гранчицама, или са врбицом, која је најсличнија палми, у знак сјећања на тај дивни, чудесни догађај уласка Христовог у Јерусалим.

Ево, дакле, два велика догађаја, и хвала Богу да сте и ви дошли из Жупе Александровачке баш на Лазареву суботу овдје, да цјеливате руку Светог Јована Крститеља – ону руку која је Господа крстила у Јордану, и дјелић Часнога крста у овом златном ћивоту – онога крста на коме је Господ разапет, да цјеливате и руку нашег Светог Петра Цетињскога. Јер и мошти су свједочанство онога што се данас догодило – живо свједочанство да је Бог Бог живих, а не Бог мртвих. Да сила Божија и људско тијело које се по природи распада чува као свједочанство да је Господ васкрсао Лазара и као свједочанство да је сам Господ васкрсао из мртвих.

Дакле ево три свједока овдје пред нашим очима тог великог и страшног догађаја: рука Светог Јована Крститеља, дио Часнога крста Господњега и рука нашега Светог Петра Цетињског која вас благосиља и благосиља ваш долазак из Жупе Александровачке овде у древну светињу, да заједно Бога прославимо и да се и ми радујемо радошћу Марије и Марте и радошћу Лазаревом и радошћу ученика Христових, оних који су били свједоци овог дивног и величанственог догађаја, који је свједочанство Христовог васкрсења и који је свједочанство општег васкрсења мртвих, које је припремио Господ свима који се рађају на земљи, а нарочито онима који Га љубе.

Господу нашем, васкрслом из мртвих и пострадалом ради нас и нашега спасења и васкрслом Лазара четвородневног, нека је слава и хвала у вјекове вјекова. Амин.

https://mitropolija.com/2025/04/11/cetvorodnevni-lazar-prvina-opsteg-vaskrsenja-3/

У Цркви нема свештенодејства, које се врши само по себи или одвојеним члановима без осталих чланова, јер увек и свуда свештенодејствује цела Црква као скуп оних који верују у Господа Исуса Христа, и то се посебно односи на литургијска свештенодејства, чији нажив се преводи као “заједничко дело”, то јест заједничко дело сједињења с Господом Богом и са другим хришћанима.

Уколико пажљиво пратимо Божанствену и свету Литургију, увидећемо да она цела од почетка до краја има циљ и укажује на Причешће окупљених верних хришћана, јер то потврђују и молитве, које свештеник чита тајно у себи, и возгласи, и све речи и свештенодејства, која се на њој врше, и цео литургијски чин. Приметићемо такође, да се практично све (с ретким изузецима) литургијске молитве читају и поју у множини од стране свих присутних.

У молитви после читања Јеванђеља, која се зове другом молитвом верних, јереј се моли: “Даруј Боже и онима који се моле с нама напредак живота и вере, и разум духовни. Дај им (то јест вернима), који Ти увек служе са страхом и љубављу, да се неосуђено причесте Светим Твојим Тајнама”. Одмах после тога следи Херувимска песма, коју поје хор у име народа, и која такође представља припрему за Причешће, због тога што у својој суштини садржи следеће: “Сви ми, тајанствено изображавајући Херувиме и певајући Трисвету песму Животворној Тројици, одбацимо сада сваку животну бригу, јер нам предстоји да примимо и причестимо се Царем свих, Који нам се даје у виду Часних Дарова, а Кога невидљиво окружују војске небеских Ангела”.

То исто означава и молитва Господња, која се возглашава после освећења Светих Христових Тајни, јер у њој хришћани моле Бога и Оца да им да насушни хлеб, који представља пре свега Свето Причешће, како је то било показано раније у тумачењима светих Отаца.

То видимо такође и у возгласима, када свештеник узвикује као у Име Господње: “Примите, једите, ово је Тело Моје”, и “пијте из ње сви, ово је Крв Моја”. И када држећи у својим рукама свету Чашу са животворним Телом и Крвљу, излази на врата и показује је народу, тада га позива на Божанско Причешће и гласно узвикује: “Са страхом Божијим и вером приступите”, то јест са страхом Божијим, вером и љубављу причешћујте се Божанским Тајнама.

У молитви, која следи после служења Тајни, је написано: “Јер ће оно бити онима који се причешћује на трезвеност душе, на остављење грехова; на присаједињење Светог Твога Духа, на испуњење Царства Небеског, на смелост према Теби, не на суд или осуду”. То јест да би ти Свети Дарови послужили оним вернима који се причешћују на очишћење душе и опроштај грехова.

И више од тога, у молитви «Вонми...», која се налази после молитве главопреклоњења, одмах пред Божанско Причешће јереј поново подвлачи: «И сподоби крепком Твојом руком дати нам Пречисто Тело Твоје и Чесну Крв и нама – свим људима». То јест удостој нас Господе дати нам Својом крепком руком Твоје Свето Тело и Часну Крв и преко нас предај Их целом Твом народу.

У молитви после извршења Тајне поново чујемо, како јереј који служи говори: “Благодарим Ти, Владико Човекољупче, Благодетељу душа наших, што си нас и у данасњи дан удостојио небеских Твојих и бесмртних Тајни”. После Причешћа свештеник и народ захваљују Богу за ту велику благодат, које су се удостојили. Народ благодари: “Да испољнатсја уста наса хваљенија Твојего Господи, јако да појем славу Твоју, јако сподобил јеси нас причаститисја Свјатим Твојим, Божественим, бесмертним и животворјашчим Тајнам”, што значи: “О, Господе нека се уста наса испуне славословљем Тебе, јер си нас Ти удостојио да се причестимо Светим и бесмртним Твојим Тајнама”. А свештеник говори: “Прости приимше Божествених, Светих, Пречистих и животворјашчих Тајн достојно благодарим Господа”, што значи: “Браћо, пошто смо се чисте савести сви ми причестили Светим и Животворним Тајнама, хајде да заједно заблагодаримо Господу”. Да и сви други наживи Литургије – Саборовање, Општење, Присаједињење, Заједничко дело итд., - како се она првенствено назива, побуђују у неком смислу на неопходност за често причешћивање. Јер “Општење” и “Саборовање” значи да се посредством Причешћа Христовим Телом и Крвљу сви верни окупљају, опште и сједињују са Христом, и чине с Њим једно тело и један дух.

игуман Петар Мешчеринов

одломак из књиге "Духовне поуке и беседе 1"

пише: свештеник Слободан Лукић

Велики руски теолог Алексеј Хомјаков, у свом чувеном спису Црква је једна, пише: „ти схваташ Свето писмо уколико чуваш Предање и уколико твориш дjела која су угодна мудрости која у теби живи. Али мудрост која живи у теби није дата теби лично, већ теби као члану Цркве, и дата ти је дjелимично, не уништавајући потпуно твоју личну лаж. А Црква је дана у пуноћи истине и без примјесе лажи. Зато не суди Цркву, већ јој се покоравај, да ти се мудрост не би одузела.“ Ове снажне ријечи свједоче дубоку свијест о достојанству вјере и припадања Цркви. Сазнање да припадамо Божијем Народу, „новом човјечанству“ (1Петр. 2,9), јесте оно што покреће на подвиг и прегнуће читавог бића ради задобијања пуноће живота у Христу. Неки од великих светитеља су, на крају свог живота, послије деценија непрекидног подвига и хришћанског служења, у крајњем смирењу сматрали себе чак и недостојнима да се назову хришћанским именом. Такво њихово смирење јесте одраз жеље за потпуним предавањем Богу, ради достизања мјере раста пуноће Христове (Еф. 4,13).

Данас, међутим, велики број хришћана свој црквени живот посматра не као подвиг и прегнуће него тек као једну од страна своје свакодневнице. Сама Црква се посматра и доживљава у идеолошком кључу и често утилитаристички па се од ње очекује само оно што је у датом тренутку потребно. Одсуство аутентичног доживљаја и учешћа у тајни Цркве рађа погрешан приступ њеној духовној ризници, као и негативан однос према њеном учењу и поретку.

Ово се може потврдити анализом савремене употребе црквеног богословског језика. Јасно је да истинско богословље подразумијева одређен облик сусрета са Богом. Оно заправо и јесте израз, опис тог сусрета. Живот у Истини који је човјеку омогућен Оваплоћењем Христовим, св. Григорије Богослов назива „учешће ума у свјетлости“, који потом има могућност да Истину обзнани језиком. Нажалост, језик богословља, умјесто да буде опис “учешћа у свјетлости“, постао је „стручни“ или „научни“ језик, то јест језик професије, који се врједнује по начелу корисности и који, као такав, претвара истину богословља у појмове који не могу ни протумачити ни преобразити конкретну стварност човјековог живота.

Сходно томе, у савременим богословским токовима, све је чешћа појава да се богословски језик инструментализује, да афирмише ставове који нису у служби тумачења истина вјере и изградње јединства Цркве, него су у служби релативизације њеног учења. У циљу афирмације личног става, поједини богослови приступају тексту Светог Писма и светоотачким дјелима без потребног расуђивања па је чест парадокс да два саговорника, са међусобно супротним ставовима могу за аргументацију свог гледишта да наведу потпуно исти цитат из неког светоотачког списа или библијског текста. Тако долазимо до стања, које је све евидентније, да полемике и разговори између богослова постају све бесплоднији јер немају за циљ да се дође до Истине, него је оно што их покреће  лични, искључив став који жели да се наметне као једини исправан.

Разлог профанације богословског језика јесте, дакле, на првом мјесту мањак црквене свијести и неосјетљивост за вјеру Цркве која доводи до бројних аномалија. Онај ко себе назива богословом, не смије никада да заборави, од стране светих људи много пута потврђену истину, да је богословље истинско, исцјелитељско и спасоносно једино ако за своје исходиште има Тајну Христову. У супротном, оно губи свој смисао и постаје ништа друго до обична пропаганда. Ово нарочито треба имати у виду када је ријеч о црквеном учитељству, будући да је то служба која захтијева велику одговорност, дубоку вјеру и утемељеност у црквеном предању.

Теолингвисти дефинишу теолошки језик као језик који се употребљава за исказивање и објашњавање различитих питања теологије и који се материјализује најчешће у храмовима (у виду проповиједи), богословским училиштима, научним богословским часописима, студијама, научним скуповима итд. Језик теологије, како примјећује Ружица Бајић, има неколико основних функција. Прва је индикативна којом се призива и узводи у тајну сусрета са Богом. Друга је функција подсјећања, најприје на догађаје из Јеванђеља, а онда и на животе древних хришћана, светитеља итд. Ова функција теолошког језика је најприсутнија у литургијској Анафори у којој се сјећамо свега што је Господ учинио ради нашег спасења, а чак се сјећамо и будућих догађаја. Теолошки језик такође може да има функцију актуализовања догађаја описаних у Светом Писму, већином у Новом Завјету, што се најдубље очитује у Литургији и празничном ритму Цркве. Све радње и тајне које се савршавају у Литургији, на дјелу (праксом) нам објашњавају оно исто што говоре ријечи Светог Писма. Тако Свето Писмо и његов пуни смисао може да схвати и један прост човјек, обичан хришћанин, а не само учени.

Профанацији богословског језика доприноси такође и неразумијевање саборног карактера богословља. Истичући еклисијални, светоотајински приступ разматрању богословских питања, о. Јустин Поповић каже да се “до јединства вјере и познања Христа долази само саборним животом „са свима светима“, под врховним руководством светих Апостола, Пророка, Еванђелиста, Пастира и Учитеља.“ Ове ријечи подсјећају на узвишеност богословља уопште, а тиме и језика којим се оно изражава, те их је неопходно памтити нарочито данас када профанација теолошког језика све више узима маха. Сви они чије служење подразумијева говор о Цркви, о питањима њене вјере и учења, дужни су да своје служење врше са “свештеним трепетом“, на шта нас такође опомиње ћелијски светитељ говорећи: “Ако икада треба поставити што јачу стражу око језика свог, онда то треба учинити кад човјек хоће да говори или пише о Цркви.

извор

Све уредбе у истинитој Цркви нуде се свету само ради откривања ”дубина срца” (Псалм 64:6), које је центар човекове ипостаси. По Светом Писму, Бог је свачије срце обликовао на посебан начин. Свачије срце је Његов циљ, место где жели да се настани и открије.
 
Пошто је ”Царство Божије унутра, у нама” ( Лука 17:21), срце је поприште нашега спасења, и сваки аскетски подвиг преузима се ради очишћења његовог од прљавштине, да би постало чисто пред Господом. ”Чувај срце своје, јер из њега изилази живот” (Приче 4:23) вели Соломон, мудри цар Израела. Путеви животни пролазе кроз срце човеково. Самим тим, неугасива жеља свих оних који непрестано траже Лице живога Бога је да њихово срце, једном помрачено грехом, поново засија његовом милошћу.
 
Срце је истински ”храм” човековог сусрета са Господом. Човеково срце ”тражи знање” (Приче 15:14) и интелектуално и божанско, и не налази одмора док Господ славе не дође и не усели се у њега. А Бог, који је ”љубоморан Бог” (2. Мојсијева ), неће само део нашег срца. У Старом Завету чујемо како говори: ”Сине мој, дај ми срце своје” (Приче 23:26), а у Новом Завету заповеда: ”Зато љуби Господа Бога својега свим срцем својим, и свом душом својом, и свим умом својим” (Матеј 22:37). Он је тај који је обликовао срце свакога човека на јединствен и непоновљив начин, али ни једно срце га не може потпуно обухватити ”јер Бог је већи од срца нашег”(1. Јованова 3:20).
Ипак, када човек успе да цело своје срце преда Богу, онда Бог сам зачиње непропадљиво семе Његове речи, печати га именом Својим чудесним и чини да сија Његовим непрекидним и благодатним присуством. Он гради храм своме божанству, храм који није подизан рукама, који је у стању да изобрази Његов ”лик” да слуша Његов ”глас” и ”да изнесе” име Његово (Јован 5:37). Једном речју, човек испуњава сврху свога живота, разлог свога доласка у пролазно постојање овога света.
 
Велика трагедија нашег времена је што живимо, говоримо, па се чак и молимо Богу, изван нашега срца, изван куће нашега Оца. И заиста кућа нашег Оца јесте наше срце, место где би “Дух славе и Бога” (1. Петрова 4:14) пронашао одмора, док ”Христово обличје не постане у нама” (Галатима 4:19). Заиста, тек тада можемо бити потпуни, ипостаси у лику истинитог и савршеног Ипостаса, Сина и Речи Божије, Који нас је створио и искупио својом драгоценом Крвљу и Његовом неизрецивом жртвом.
 
Ипак, докле год смо робови наших страсти, које наш ум одвлаче из срца и маме га у варљиви свет, лишавајући нас тако духовне снаге, нећемо видети ново рођење са Висине, које нас чини децом Божијом и боговима по благодати. У ствари, на овај или онај начин, ми смо сви ”блудни синови” Оца нашег Небеског, јер како Јеванђеље вели: ”Сви сагрешише, и изгубише славу Божију” (Римљанима 3:23). Грех је одвојио наш ум од животодавног умног сагледавања Божијег и одвео у ”далеку земљу” (Лука 9:15). У овој далекој земљи били смо лишени лепоте загрљаја Оца нашега, и хранећи свиње, постали смо ругло демона. Предали смо се нечистим страстима и ужасној глади греха, који је себе учврстио силом, и постао закон свим нашим удовима. Али, сада морамо да изађемо из овог безбожног пакла и да се вратимо у Очев дом, да искоренимо грех који је у нама и оставимо места Закону Божијем у нашем срцу. Једини пут који води из мука паклених у вечну радост Царства јесу Божије заповести: целим својим бићем да љубимо Бога и ближњег свог, срцем које је очишћено од свих грехова.
 
Пут повратка из ове далеке и негостољубиве земље није лак, и не постоји страшнија глад од глади срца, које је упрљано грехом. Онај, у кога је срце пуно утехе и непролазне благодати, може да издржи сва спољна лишавања и жалости, преображавајући их у празник духовне радости, али глад у окамењеном срцу, коме недостаје божанска утеха, јесте ужасна мука. Не постоји веће несреће од неосетљивог и окамењеног срца, које није у стању да разликује светлосни пут Божијег промисла од суморне збуњености овога света. С друге стране, кроз историју, постојали су људи чија су срца била испуњена благодаћу. Ови изабрани сасуди били су обдарени духом пророштва, и били су у стању да разликују Божанску светлост од таме овога света.
 
Без обзира колико тешки били напори да се очисти срце, ништа нас не сме одвратити од овог подухвата. На нашој је страни неизрецива доброта Божија, јер човеково срце је Његова лична брига и циљ. У књизи о Јову, читамо следеће задивљујуће речи: “Шта је човек да га толико цениш и мариш за њ? Да га походиш свако јутро и сваки час кушаш га? Зашто си ме метнуо себи за белегу, те сам себи на тегобу?” (Јов 7:17-18,20) Ми осећамо Бога, Који је недостижан, да стреми срцу човековом: ”Ево стојим на вратима и куцам; ако ко чује глас мој и отвори врата, ући ћу к њему, и вечераћу с њим и он са мном.” (Откровење 3:20) Он куца на врата нашег срца, али исто тако нас охрабрује да и ми куцамо на врата Његове милости. ”Иштите и даће вам се; тражите и наћи ћете; куцајте и отвориће вам се. Јер сваки који иште прима, и који тражи налази и који куца, отвара му се” (Лука 11:9,10). Када се отворе врата Божије доброте и човековог срца, онда почиње да се одиграва највеће чудо нашег постојања: човеково срце се уједињује са Духом Господњим, Бог празнује са синовима човечијим.
 
Ми себе лишавамо празника Божије утехе, не само када се предајемо пропадљивости греха, хранећи свиње у туђој земљи, већ и када се понашамо на несавестан начин. ”Проклет био онај ко немарно ради дело Господење”... упозорава пророк Јеремија (Јеремија 48:10). То је ђаво, наш непријатељ који нам даје посао који је проклет. Али ако ми сами творимо рад Господњи немарно, себе стављамо под проклетство, иако можда боравимо у кући Господњој. Јер Бог не трпи поделу у срцу човековом; он је једино задовољан када му човек говори целим срцем, и чини Његово дело радосно: ”Бог љуби оног који драговољно даје,” каже Апостол (Корићанима 9:7). Он жели да цело наше срце буде Њему окренуто и посвећено, и онда га Он пуни изворима доброте и даровима Његовог милосрђа. Он ”благослов сије” (2. Корићанима 9:6), али исто очекује и од нас.
 
Из неколико ствари које смо навели, видимо колико је драгоцено да стојимо пред Богом целим срцем. Почињемо да разумемо колико је важно да отријемо срце, јер нам то омогућава да разговарамо са Богом и Оцем, да нас слуша и да усаврши рад наше обнове са свим почастима које смо имали као Његови синови.
 
Човек који је под влашћу греха и смрти, предат силама зла, постаје све себичнији. Његов понос и очај, и биће одвојено од доброг Бога, боре се да преживе, али једино што човека сналази јесте веће проклетство и већа пустош. Ма колико био оскрнављен, дар да је створен по лику и подобију Божијем остаје неопозив и неизбрисив. Тако он увек у себи носи могућност да се подигне из царства таме у Царство светлости и живота. Ово се дешава када он дође к себи и у болу душе призна “ја умирем од глади” (Лука 15:17).
 
Када се посрнули човек враћа и окреће Богу, ”време је да Бог дела,” као што се каже на почетку Св. Литургије. У болу, човек улази у своје сопствено срце, што је највећа почаст припремљена од Бога за несрећног човека. Бог зна да Он сада може озбиљно да разговара са човеком, и пажљив је према њему, јер кад човек улази у своје срце, он говори Богу знањем свог истинског стања, за које се осећа одговорним. Заправо, цела човекова борба води се са циљем да убеди Бога да је он Његово чедо, Његово рођено, и када га убеди, у свом срцу чуће ове дивне речи из Јеванђеља: ”Све је моје твоје” (Лука 15:31). И од тренутка када убеди Бога да је Његов, Бог пушта водопад свога милосрђа да тече и Божији живот постаје његов сопствени. Ово је првобитно настојање Божије, зашта је Он створио човека. Бог тада говорио ономе ко је успео да га увери да је Његов: ”Цео мој живот, о човече, је твој живот.” Тада Господ, који је Бог по природи, дарује човеку Његов сопствени живот, и човек постаје бог по благодати.
 
У Јеванђељу по Луци речено нам је да је блудни син ”дошао себи” и рекао: ”Устаћу и идем оцу својему, па ћу му рећи: оче! Сагреших небу и теби и већ нисам достојан назвати се сином твојим” (Лука 15: 18-19). Ово је чудесан тренутак,важан догађај у духовном свету. Патња, туга и претећа глад ”далеке земље” приморала су човека да погледа у себе. Али један покрет Божанске милости довољан је да измени енергију његове несреће у велику храброст, и омогући му да види сопствено срце и сво мртвило своје. Сада, са пророчким знањем, он храбро исповеда ”да дани његови пролажаху узалуд”(Псалм 78:33). Болне душе, он открива да се цео његов живот, све до тог тренутка, састојао од низа неуспеха и преступа Божијих заповести и да он није учинио добро дело на земљи, које би могло да издржи неподношљив поглед праведног Судије. Он види свој положај, и као многострадлани Јов плаче: ”гроб ће ми бити кућа” (Јов 17:13).
 
Са таквом очајном тужбалицом и жедан само вечног благослова Божијег, човек може да окрене цело своје биће ка живоме Богу. Он плаче из дубине свога срца Њему, који ”има моћ над животом и смрћу, који води до врата пакла и изводи поново” (Соломонове мудрости 16:13). Ово је прекретница у нашем животу, јер Бог Спаситељ тада започиње Његов рад на препороду човековом.
 
Када човек падне у грех, његов ум се креће ка спољашњим и губи се у створеним стварима, али када, савестан своје пропасти, он дође себи тражећи спасење, креће унутра, тражећи пут назад у срце. Коначно, када се сво његово биће скупи у јединству ума и срца, постоји трећа врста кретања, у којем он цело своје биће предаје Богу Оцу. Човеков дух мора да прође кроз ово тројно кружно кретање, како би достигао савршенство.
 
У првој фази, човек живи и делује изван срца, концентрише се на своје горде помисли и размишља о испразним стварима. У ствари, он је у стању обмане. Његово срце је помрачено и лишено разумевања. У свом палом стању, он “поштује и послужује већма твар него творца” (Римљанима 1:25). Зато живи без срца. Он нема проницљивости и ”не познаје Сотонино оружје” (2. Корићанима 2:11), као што пише у Старом Завету: ”на шта је благо безумноме кад нема разума да прибави мудрост” (Приче 17:16). Због тога што његово срце није центар његовог постојања, човек и даље остаје неискусан и непоуздан ”као онај кога бије ветар” (1. Корићанима 9:26). Он није у стању да чврсто корача путем Господењим, нестабилног је и превртљивог ума.
 
У другој фази човек ”долази себи,” почиње да се смирује, а то привлачи благодат у срце, чини га осетљивим. Смирене помисли такође просветљују његов ум. Оне се рађају унутар човека, и помажу му да расуђује и да прихвата само оне ствари које оснажују његово срце, како би оно остало непоколебљиво у својој одлуци да буде угодно Богу и у животу и у смрти. Током прве фазе, човек се предаје зачараном кругу деструктивних помисли, док у другом, инспирисан Христовим речима, вођен је низом помисли, сваком дубљом од претходне: из вере у савршену веру, из наде у стабилнију наду, из милости ка већој милости из љубави према Богу у све савршенију љубав. ”Ми знамо,” као што вели апостол Павле ”онима који љубе Бога све иде добро” (Римљанима 8:28). Заиста, овај улазак у себе и откриће срца су дело Божанске милости. А кад човек прими Божији призив, благодат ојачава цело његово биће.
 
Када благодат сећања на смрт постане активна, човек не само да види да су сви његови дани ташти, да је све до тада био неуспех, да је издао Бога, већ он увиђа да смрт прети да очисти све што је његова савест до тада пригрлила, чак и Бога. Он је сада уверен да његов дух има потребу за вечношћу и да ни једна твар, ни анђео, ни човек, не могу му помоћи. Тада тежи да се ослободи од сваке страствене приврженсти. Ако верује у Христове речи и Њему се окрене, онда му је лако да пронађе своје срце, јер постаје слободно биће. Сада признаје да Христос “богато плаћа онима који га траже” (Јеврејима 11:6), тј. он сматра да је Христос вечан и свемогући Господ, који је дошао да спасе свет и који ће опет доћи да суди целоме свету са правдом. Он је поверио себе ”закону вере,” (Римљанима 3:27) и ”нада се и кад нема чему” (Римљанима 4:18) полажући све у Бога Спаситеља. Таква истинска вера може се сусрести у жене Хананејке, која је примила Господово учење, као пас који прима мрвице са трпезе свога господара; пратила га је слободно и непоколебљиво. Бог остаје праведан без обзира да ли требао да је прекори или да је похвали. Вера, као ова, добија одобрење, усвајања, јер израста из љубави и понизности, увек привлачећи Божију благодат, која отвара срце.
 
Када човек верује и када његова душа пронађе праву везу са Духом ”Господа Исуса Христа, који васкрсну из мртвих” (2. Тимотију 2:8), који живи и влада заувек, човек је просветљен тако да може да види своје духовно сиромаштво и беду. Он такође схвата да је далеко од вечног живота, а то буди страх у њему. Свестан је да Бог није присутан у његовом животу. Божански страх, као што је овај, оснажује човеково срце да се одупре греху и зачиње чврсту решеност да се радије воле Небеске ствари, а не земаљске. Његове речи почињу да доказују истинитост речи Светог Писма: ”Почетак је мудрости страх Господњи” (Приче 1:7). Човеково срце привлачи на себе благодат Божију, овај страх га смирује, и спречава да постане дрзак; да ”не мисли за себе више него што ваља мислити” (Римљанима 12:3) и да себе опрезно држи у границама створеног бића.
 
Још један непогрешив начин на који верујући налази своје срце је у прихватању срама за своје грехе и у тајни исповести. Христ нас је спасао издржавши Крст срама, нас ради. Слично, кад верник дође из “логора овога света” (Јев. 13:11-12) он занемарује своје добро мишљење и суд, примајући на себе срамоту за своје грехе, стичући тако смерно срце. Господ прима његово осећање срама због грехова као жртву благодарности, и пружа му благодат Његове велике Жртве на Крсту. Ова благодат прочишћава и обнавља његово срце, да може да стане пред Бога на начин који му је угодан.
 
Постоји много идеја, теорија и пракси, које подстичу буђење срца, његово просветљење и очување и на крају његово узрастање у Христу, које ћемо разјаснити у наредним данима. За почетак само бих да поменем још две - молитву и покајање.
 
Исусова молитва, призивање имена Господњег, доводи верника у живо присуство личног Бога, чија се сила преноси на срце, и преображава га целог. Када је молитва скромна и када је пропраћена будношћу, ум је сконцентрисан у срце, које је пребивалиште нашег вољеног Бога, и Он му дарује диван осећај Његове близине, који је немогуће описати.
 
Што се тиче покајања, ова свеобухватна пракса гради и чува срце више него било шта друго. Покајање има чудесан и свети циљ. Особа која се каје исповеда живог Бога Оца као Онога ко је праведан и истинит у свим својим настојањима, свим путевима и судовима. Покајањем човек призње да је ”лажа” (Римљанима 3:4), заведен грехом, и због тога лишен части и славе коју му је Бог приправио на почетку. Одавде човек који се каје мора да почне: он исповеда своју грешност, узима свој грех на себе у смирењу и самоосуди. Нема трага одважности у његовом говору, он постаје истина и привлачи Дух Истине, који га “чисти од греха и оправдава га” (1. Јованова 1:8-10). Као што је Св. Силуан имао обичај да каже: Дух сведочи у његовом срцу о спасењу. Господ је такође оправдан јер је Он Истина која потврђује речи Његовог пророка: ”Жртва Богу је дух скрушен; срце скрушено и смирено Бог неће презрети” (Псалм 51:17). Јер кад човек долази себи и слободно из свог срца каже: ”Оче, сагрешио сам небу и теби и више нисам достојан назвати се сином твојим, прими ме као једног од твојих најамника,” глас Небеске доброте чује у његовој души: ”Сине, све је моје твоје” (Лука 15:18-19, 31).
 
Човек се каје за своје грехе. Како се благодат покајања увећава, његово отуђење од вечног живота нестаје и мудрост Божијег предвечног плана за човека се отвара пред њим. ”Лик” (Јован 5:37) Христов, почиње да се формира у његовом срцу и он све више осећа призив, да постане попут Њега ”по обличју оног који га је саздао” (Колошанима 3:10). Он себе више не пореди са смртницима, већ са вечним Богом. Ова визија га доводи до потпуног покајања, тј. до покајања на онтолошком нивоу, коме, према оцу Софронију нема краја на земљи.
 
У раним фазама покајања, верник носи малени крст који је Божија промисао по Његовом расуђивању и љубави према човечанству, предвидела у животу свакога од нас. Наш лични крст обликован је према нашим посебним потребама, да бисмо се ослободили сваке страсти. Да га не носимо, никада небисмо били у стању да волимо Бога, нашег Створитеља и Добротвора, слободним срцем, не бисмо ишли Његовим путем верно и постојано. Другим речима, ми узимамо наш крст као одговор на заповест да се покајемо, и то постаје кључ нашег уласка у вечно наслеђе, које је Христос за нас стекао кроз Његов Крст и васкрсење.
 
Нема краја човековом покајању. Највећи облик покајања, због којег Бог излива највећу меру своје благодати на човека, јесте када се плачући каје за цело човечанство, и као други Адам, види космичке последице свог палог стања. Видимо примере овог покајања код Вавилонске деце, у великом апостолу Павлу, у скромном посредовању свих Светих, и последње, али не мање битно, у молитви Св. Силуана коју је принео за цео свет: “Молим те, о милостиви Господе, за све народе на земљи, да спознају Тебе посредством Твога Св. Духа.” Дубина ове једноставне молитве може се препознати у Адамовом плачу, који је пример универзалног покајања.
 
Како покајање постаје универзално, по свом садржају? Ако смо тло нашег срца обрадили плугом покајања и стално га наводњавамо живом водом благодати, доћи ће време када ”ће дан сванути и даница се родити у срцима нашим”(2.Петрова 1:19). У исто време, сила Духа Истине, која ће се нагомилати у срцу, отвориће наше срце и бескрајно га увећати, и оно ће прихватити рај и земљу, и све што постоји. На тај дан, човек ће ући у Истину, и тако бити обновљен у истинитог човека. Затим, по пророчкој речи псалмопојца човек ће: ”Излаћи на посао свој, на рад свој до вечера” (Псалм 104:23). Тада ће знати како ”да твори светињу у страху Божијем” (2.Корићанима 7:1 ) да мисли на ”што год је истинито, што год је поштено, што год је праведно, што је год пречисто,” (Филибљанима 4:8) прихватајући само оно што ће да допринесе његовом духовном усавршавању. ”Кнез мира” (Исаија 9:6) владаће у његовом срцу, и свака рач његова биће благо савршенства које носи у себи. Он ће нудити сувишак из ризнице његовог срца, из љубави према ближњем, а његово велико срце неће никога изоставити. Његов дух ће мерити вечне висине и испитивати дубине Суда Божије самилости. Он ће принети своју молитву, доводећи сваку душу пред Господа, и молити се да Господ испуни срце свакога са непролазном утехом Духа Његовог.
 
Када је срце тако у потпуности предато Господу Исусу, Он га засењује својом месијанском силом, јер он поседује величанствене кључеве Давидове, који само са једним окретом у десно доводе ”сваки разум на покорност Христу” (2.Корићанима 10:5). Понизне човекове мисли производе интензивну духовну енергију, снабдевају инспирацијом и издржљивошћу душу која прати доброг Господа “куд год Он пошао” (Откровење 14:4), чак и у пакао. Међутим, један једини окрет кључа улево отвара врата помислима непријатељским, да се врате у човека. Човек мора да стекне духовну обазривост, која ће бити ношена са анђеоском прецизношћу, чинећи све да буде учесник у надкосмичкој победи нашег Бога и Спаситеља. Од овога тренутка, његова борба је у суштини позитивног карактера, ретко негативна. Подвижник се сада труди са све већом чежњом ”да стекне стан на Небесима... да живот прождере смрно» (2.Корићанима 5:2-4) и он је сведок моћног и бесконачног узрастања у Богу, (Колошанима 2:19) Који је у њему.
 
Срце је сада очишћено благодаћу Божијом, и духовност може да се успостави у њему са лакоћом, кроз призивање имена Христовог. Након овога, срце, сасвим природно, почиње да плаче непрестано ”уздисањем неисказаним” (Римљанима 8:26). Од тада на даље, Господ је увек присутан, борави у нашем срцу, а ми ”научени од Бога” (Јован 6:45), почињемо да разликујемо које су мисли у складу са Његовим присуством, а које оматају Његов долазак и пребивање у нама. Другим речима, ми смо уведени у пророчки живот. Срце је упућено да ”говори добре ствари” (Псалм 45:1), да разуме језик Божији и са светом одлучношћу да непрестано плаче: ”моје срце је спремно, о Боже, моје срце је спремно: ја ћу певати и дати хвалу моме Откуптељу” (Псалм 56:7). Научени смо како да постанемо знамење Духа, сведочећи о истинитости Оног који је дошао да нас спасе и који ће опет доћи да суди свету са правдом и добротом. Уз све наше напоре, и у свим нашим настојањима, трудимо се да испунимо очеквања нашег Господа, знајући да ”Господ љуби чисто срце и све безазлене прихвата” (Приче 22:11).
 
Нисам много рекао, али надам се да сте разумели да је главни човеков посао (који даје вредност његовом животу) да открије и очисти ”дубине срца,” како би оно било благословено са неописивим созерцањем нашег Бога, Који је свет.

извор

За многе, а можда и за већину православних хришћана, Пост се састоји у једном ограниченом броју формалних, претежно негативних, правила и прописа: у уздржавању од извесне хране, игранки, и, можда, биоскопа. У таквом је степену наше отуђење од стварног духа Цркве да нам је готово немогуће да разумемо да постоји и „нешто друго“ у посту – нешто без чега сви ови прописи веома много губе од свог смисла. Ово „нешто друго“, може да буде најбоље описано као „атмосфера“, „клима“ у коју човек улази, а то је пре свега, стање ума, душе и духа који седам недеља прожима наш целокупан живот. Још једном да подвучемо да сврха поста није у томе да нас принуди на некакве формалне обавезе, већ да „омекша“ наше срце тако да би се отворило за стварност духа, да бисмо доживели скривену „глад и жеђ“ за заједничарством са Богом.
До ове посне „атмосфере“, овог јединственог „стања духа“ долази се првенствено преко богослужења, преко различитих литургичких промена које се за време поста уводе у литургички живот. Одвојено посматране, ове промене би могле изгледати као формално накалемљене; али схваћене као целина, оне нам откривају и саопштавају дух Поста, оне чине да видимо, осетимо и доживимо ону радосну тугу која представља праву поруку и прави дар поста. Могло би се, без претеривања, рећи да су оци духовности и свети писци, који су састављали стихире Посног триода, који су мало по мало организовали општу структуру посних служби, који су украсили Литургију пређеосвећених дарова са посебном лепотом која јој је својствена, имали јединствено разумевање људске душе. Они су, заиста, познавали вештину покајања, и сваке године за време Поста, њихова је заслуга да је ова вештина приступачна свакоме ко има уши да слуша и очи да гледа.
Рекао сам да је општи утисак она „радосна туга“, и сигуран сам да ће чак и онај који располаже ограниченим познавањем богослужења, а улази у цркву за време посне службе, скоро одмах препознати шта се мислило са овим донекле противречним изразима. С једне стране, некаква тиха туга прожима службу: одежде су тамне, службе су дуже него обично и монотоније, у њима скоро да нема покрета. Читања и пјенија се смењују и изгледа као да се ништа не „дешава“. У одређеним интервалима свештеник излази из олтара и чита увек исту кратку молитву, а сви верници сваку прозбу молитве пропраћују метанисањем. Тако, дуго времена остајемо у монотонији – у овој тихој тузи.
Затим почињемо да схватамо да је ова дужина и монотонија потребна ако желимо да доживимо да се ова тајанствена и у почетку неприметна „радња службе“ одрази у нама. Мало по мало почињемо да разумевамо, или боље речено, да осећамо, да је ова туга заиста „радосна“, да ће у нама доћи до тајанственог преображаја. Чини нам се као да стижемо у неко место до кога не допире бука и галама живота улице, онога што нам свакодневно испуњава дане и ноћи, места на које све то не утиче. Све то што нам је изгледало безгранично важно јер је испуњавало наш ум, стање страха, које је постало нашом другом природом, нестаје, и ми почињемо да се осећамо слободни, радосни и срећни. Није то бучна и површна срећа, која долази и одлази двадесет пута на дан, срећа крхка и пролазна. То је дубока срећа која не потиче од једног јединог и посебног спољашњег разлога, већ из дубине душе. По речима Достојевског то је срећа која додирује „други свет“ – и онај кога је она додирнула осењен је светлошћу, миром и радошћу и неизрецивим поуздањем. Онда разумевамо зашто су службе биле тако дугачке и наизглед монотоне. Схватимо да је без претходног „умирања“, без успостављања у себи мере унутарње постојаности, готово немогуће да пређемо из стања духа, сазданог из буке, јурњаве и бриге, у ово ново стање. И баш због тога они који мисле о црквеним службама само у терминима „обавеза“, који се увек распитују о неопходном минимуму (…колико пута треба да посећујемо цркву? колико често треба да се молимо?), никада не могу да разумеју праву природу богослужења, које нас одводи у другачији свет – свет Божије присутности – води нас тамо куда нас наша огреховљена природа не може природно да доведе.
Тако, док доживљавамо ово тајанствено ослобођење, док постајемо „мирни и радосни у срцу“, монотонија и туга службе добијају ново значење, бивају преображени. Некаква унутарња лепота их осветљава као рани зрак сунца, који, док је још увек тамно у долини, почиње да осветљава врхове планине. Ова светлост и тајна радост долази од дугих Алилуја, од потпуне „складности“ посног богослужења. Што је у почетку изгледало као монотонија, сада се открива као мир; што је звучало као туга, сада се доживљава као почетни покрет душе, која поново досеже до изгубљених висина. Ево шта свако јутро објављује први стих посног Алилуја: „Моја душа Те тражи ноћу, о Боже, пре зоре, јер је Твој суд светлости на земљи!“
„Тужна радост“: туга мога изгнанства, пропуста и промашаја, које сам учинио у животу; радост Божије присутности и опраштања, весеље поново задобијене жеље за Богом, мир поново пронађеног дома – таква је „атмосфера“ посног богослужења. Такав је први и општи утисак који осећа моја душа.

о. Александар Шмеман

Извор: Митрополија загребачко-љубљанска