Данашње јеванђелско читање, са самог почетка Јеванђеља по Матеју (Мт. 1, 1–25), открива и освјетљава саму срж тајне Рођења Христовог.

Рођење Христово није тек један тренутак у историјском току; оно је врхунско обећање Бога човјеку.

Својим Оваплоћењем, Бог долази да се настани међу нама и да нас избави од окова који притискају и оптерећују само наше постојање.

Родослов који наводи јеванђелист, од Авраама до Јосифа и Марије, открива да спасење није тренутан нити изолован догађај; оно је плод дугог историјског пута — историје народа Божијег — у којој се божанска обећања испуњавају вјером и трпљењем.

Име „Емануил“ — „Са нама је Бог“ — није случајно. Оно открива најдубљи смисао Оваплоћења: Бог је дјелатно присутан у свакој горчини, у сваком страху и у свакој сумњи.

Он не бира да се јави у слави и сили које би изазвале страх и трепет, него у крхкости и смирењу једног дјетета.

Његова свемоћ не бива умањена; она се добровољно ограничава, како би се Бог приближио човјеку у његовој свакодневици и са њим подијелио његове бриге и агоније.

Бог се „понизио“(кеноза), како пише апостол Павле (Фил. 2, 6–8), и та божанска „кеноза“, која се открива кроз Рођење Христово, представља једну од најпотреснијих и најдубљих истина наше вјере.

Вјечни улази у вријеме и простор, дијели нашу сиромаштину и наше слабости и постаје сапутник у сваком тренутку нашег живота, са љубављу и њежношћу.

Овим смиреним силаском Бог нас поучава да се истинска сила не показује наметањем и страхом, већ даривањем, жртвом и једноставношћу срца (чистом намјером).

Кеноза није губитак; она је најузвишенији израз божанске љубави, која постаје приступачна, блиска и лична, дарујући наду и свјетлост људском постојању.

Данас, када се људи често осјећају усамљено или немоћно пред тешкоћама живота, Јеванђеље нас подсјећа да љубав Божија нема граница и да се Његово спасење дарује сваком човјеку, без икакве разлике.

Рођење Христово јесте радосна вијест да Бог не остаје далеко, већ постаје „Емануил“ — Бог који пребива са нама.

Сачувајмо ову истину дубоко у срцима својим и трудимо се да живимо у вјери, нади и љубави, препознајући у сваком тренутку да је наш Оваплоћени Бог, Христос, увијек присутан — као сапутник и Спаситељ.

Превео: Протопрезвитер Никола Гачевић

извор

                                                              Искуствени Бог

Формирање слике о Богу одвија се пре свега у породици и раном детињству. Реч је о темељима који се изграђују постепено из дана у дан, а материјал који се уграђује у те темеље саткан је од поступака и атмосфере коју креирају родитељи и друштво коме они припадају. Деца уче, уче о себи, ко су и какви су. Деца уче да родитељи имају моћ. Употреба моћи је кључно питање које прави разлику и доприноси формирању различитих погледа на живот и различитих представа о Богу.
Да бих ову тврдњу о раном учењу типа религиозности разјаснила, позваћу се на своју давно написану књигу „Породица и психичко здравље деце“ у којој сам истраживала какав је однос између осећања прихваћености у породици и психичких проблема у адолесценцији. Истраживања указују да осећање одбачености од једног или оба родитеља оставља негативне последице на здравље. Одбацивање се манифестује на различите начине, вербално ружним речима које повређују, физички кажњавањем и
показивањем насиља, или, пак, игнорисањем и занемаривањем.
Ако кренемо још конкретније и наведемо поступке који граде негативну представу о Богу, онда на прво место издвајам одрастање у атмосфери насиља и међусобног непријатељства у којој деца уче да се боре.
Насиље развија насиље. Ако дете одраста у континуираном критиковању и сталном обраћању пажње на негативно, деца науче да осуђују. Ако је присутна склоност ка исмејавању, деца науче да буду стидљива. Можда је најтеже носити се са сопственом кривицом, и то посебно оном која се односи на биће, не толико на поступак. Када дете мисли да оно као биће није вредно пажње и љубави, а не само појединачни погрешан поступак.
Из такве негативне атмосфере одрастања развијају се људи који формирају негативну слику о Богу у кога тешко могу да верују, а ако и верују онда је то слика кажњавајућег Бога. Искуство које се стекло са кажњавајућим, неправедним и одсутним родитељима формира слику о Богу који је љут због греха те зато тражи жртве, па и патњу, да би нас казнио, а можда и опростио. Та потреба да се умири гнев Божји да би он деловао у
нашу корист, произилази из страха који се научио врло рано, уместо поверења. То је пагански начин размишљања о Богу и на том темељу настају бројне магијске радње.

                                                        Детерминистички теизам

Детерминистички теизам, веровање да Бог све одређује, све што се дешава људима и у свету уопште, произилази из одрастања у ригидним и врло строгим породицама, где није било слободе већ само дисциплине и послушности. Ту су типиче реченице попут: „Ништа се не дешава без воље Божје“; „Све је у Божјим рукама“. Судбински Бог, пред којим човек нема слободу ни моћ да утиче на било шта, није хришћански Бог.
Одсутни Бог, коме се даје признање за стварање света, али који се више не препознаје у свету, је такође једна слика о Богу која је формирана на темељу одсутних родитеља из живота детета, било физички или психички.
Био је то пут смрти Бога у друштву какво јесте, претежно за оне који су остали неизлечени од раних траума љубави.

                                                                 Теизам доброте

Слику о Богу, формирану на позитивном искуству с родитељима који су умели да покажу љубав на прави начин, називамо теизмом доброте. Теизам доброте и доброчинства је веровање у Бога благодати, милости и љубави.
Дакле, учење о Богу који воли одвија се у раном детињству са родитељима који негују атмосферу стрпљења и толеранције, те се у њој учи поверење и осећање прихваћености. Родитељи који децу охрабрују, подстичу, а не спречавају у свему и свачему, развијају у деци да буду поуздана.
Похвалама се дете научи да цени себе и друге, а праведност се учи у атмосфери у којој се родитељи према детету понашају праведно.
Поверење је најважније благо које се стиче у првој години живота у којој се из беспомоћности ослања на моћ родитеља да разуме потребе и негује даровани живот. Поверење се развија у сигурној атмосфери, када дете зна да има ко да разуме плач, потребе, погледе. То разумевање за потребе беспомоћног бића какво је дете, у првој години живота, је темељ будуће вере у Бога, у поузданог Бога који улива сигурност. Подстицање и похвале чине да човек воли себе, да прихвата себе, а на том темељу се развија и љубав према другоме.
                                                                 

                                                                     Откривени Бог

За сву ону децу која су у живот са собом понела осећање неадекватности, осећање одбачености и свест да је овај свет несигурно место за живот, постоји нова породица у којој је Бог отац, а Црква мајка. У тој новој средини, стиче се ново искуство љубави према Богу, а када се заволи Бог који воли човека, онда се љубав обнови као осећање и принцип живота. Ову тврдњу темељим на истраживању које сам објавила у књизи „Религија,
породица и млади“. Смисао религије јесте да повеже човека и Бога као и људе
међусобно и она у томе успева ако је повезивање на темељу искуствене љубави у цркви.
У Јеванђељу по Јовану стоји записано: „По томе ће сви познати да сте моји ученици ако будете имали љубав међу собом“ (Јн 13, 35).
Бог поручује: „Љубим те љубављу вјечном, зато ти једнако чиним милост“ (Јер 31, 3)
У откривеним религијама Бог је писац који је себе представио људима, како речима тако и поступцима и догађајима који су записани у Светом Писму на безброј начина:

„Ја сам Бог свемогући, по мојој вољи живи и буди поштен“ (1. Мој 17, 1);
„Ја са онај што јест“ (2. Мој 3,14);
„Господ, Господ, Бог милостив жалостив и спор на гњев и обилан милосрђем и истином“ (2. Мој 34,6);
„Господ је Бог твој милостив Бог, неће те оставити ни истријебити, јер неће заборавити завјета с оцима твојим, за који им се заклео“ (5. Мој 4,31);
„Ја сам Господ и осим мене нема спаситеља“ (Ис 43,12);
„Ја сам Господ Бог свакога тијела, еда ли је мени што тешко?“ (Јер 32, 27);
„Ја сам пут и истина и живот; нико не долази Оцу осим краз мене“ (Јн 14, 6).
Деца су дар од Бога. Она у себи носе љубав и нагон ка животу. Христос је
казао: „Заиста вам кажем, ако се не обратите и не будете као деца, нећете ући у
Царство небеско“ (Мт 18, 3).
                                                               

                                                                      Закључак

Дакле, на децу треба гледати и на њих се угледати, што родитељи често заборављају, да су и сами беспомоћна деца којој је потребан Бог. Али не Бог од кога се плаше, од кога би да се сакрију, пред ким себе муче да би се искупили и доказали, већ Бог пред Којим се живи аутентично, с Којим се разговара и договара у атмосфери сигурне повезаности.
И није довољно знати и веровати да Бог постоји, потребно га је лично упознати, искусити ту безусловну љубав, развити поверење и живети од вере и наде.

Проф. др Зорица Кубурић

(Лист литургијске заједнице при Храму Светог Саве у Краљеву) 

Установљење Божићног поста, као и осталих вишедневних постова, односи се на рани период хришћанства. Језгро, из којег се развио Божићни пост био је пост уочи празника Богојављења. Рођење Христово и Богојављење су првобитно чинили један празник. Од самог почетка, за дан који је претходио празнику Богојављења (који данас називамо Крстовдан), подразумијеван је потпуни пост. Као његов образац послужио је ранохришћански пасхални пост, који је значио уздржање од било какве хране и пића један или више дана. Раздвајањем Божића и Богојављења на два самостална празника, Божић је сачувао опште устројство богојављенског богослужења и добио је своје посебно навечерје (Бадњи дан), који је такође био дан потпуног поста. Након неког времена, пред Бадњи дан је установљено неколико дана поста, слично томе како је пред ранохришћанским пасхалним једнодневним или дводневним постом већ у 4. вијеку настао вишедневни Велики пост.
Тако св. Јован Златоусти у једној од својих проповиједи, произнесeној у Антиохији 386. године, свједочи о припреми за Рођење Христово, која почиње пет дана пред Празник: “Ускоро долази празник, који је више од свих празника достојан поштовања и части и који са сигурношћу можемо назвати мајком свих празника… Увјерен сам да ће многи у тај дан сигурно доћи и приступити тој духовној Жртви. Стога, да нам то не би било на суд или на осуду, него на спасење душе наше, већ сада вас упозоравам и молим да се свако од вас очисти и потом приступи Светим Тајнама. Нико да ми не каже: стидим се, савјест ми је пуна грјехова, носим тешко бреме. Период од ових пет дана је довољан за то да се очистиш од мноштва гријехова, ако будеш трезвен, ако се будеш молио и стражио.“[1]
Већ од четвртог вијека и западни црквени писци помињу пост пред празник Рођења Христовог. Од петог вијека на латинском Западу постепено се развио обичај Адвента – периода припреме за празновање Рождества, са посебним богослужењем, држањем поста и у 11. вијеку уведеном забраном вршења вјенчања у том периоду.
На Истоку се потпуно сагласна свједочанства о Божићном посту односе тек на 9. или 10. вијек. Нарочито је вриједан податак о пракси Цариграда и Палестине, због тога што је управо она ушла у основу касније православне традиције. У Цариграду се о посту пред празник Рођења Христовог само успутно говори у “Томосу сједињења“, познатом саборском документу из 920. године, посвећеном проблему другобрачних, који је ушао у корпус канонског права Православне Цркве: “… дану Рођења Христа и Бога нашег претходи пост“. Нажалост, из овога се не може сазнати колико је сам пост трајао. Постоје текстови који су и старији од “Томоса сједињења“, који помињу Божићни пост, као што су зборник канона који се приписује св. Никофору Исповједнику, а такође и неки текстови који се приписују Анастасију Синаиту. Из коментара Теодора Валсамона сазнајемо да у његово вријеме (1140 – послије 1199) нису били познати древни канони који помињу Божићни и Петровски пост. У коментару на 69. апостолско правило[1] он говори: “Примјећујемо из овог правила, да у строгом смислу ријечи постоји само један 40-дневни пост, који се односи на Пасху, – јер кад би било других, правило би их такође поменуло. Али, ако ми постимо такође и друге постове, који се односе на друге празнике: светих апостола, Успења Пресвете Богородице и Рођења Христовог, нећемо због тога да се стидимо.“[2]
Валсамон помиње и “Ктиторске Типиконе“ који су представљали документе различитих византијских манастира. У њима Божићни пост има 40-дневно трајање већ од краја 9. вијека. Тако се у студитском Ипотипосису из друге половине 9. вијека овај пост назива “Филиповим“ – другим ријечима, он треба да почне одмах послије 14/27 новембра и самим тим траје 40 дана. Од друге половине 11. вијека у Евергетидском Типикону утврђују се правила о начину поста (која су приближно иста оним која налаже данашњи Типик). Цариградски патријарси, који су се држали “евергетидске“ праксе, сматрали су неопходним да се 40-дневни пост пропише за све хришћане. Тако је патријарх Лука Хрисоверг, сагласно Теодору Валсамону, при расуђивању овог питања писао да је, будући да трајање Успенског и Божићног поста није указано никаквим писменим извором, потребно придржавати се неписаног црквеног предања и држати пост пред Успењем послије 1. августа, а пред Рождество послије 14. новембра.
Период Божићног поста не представља особити литургички период, као што је то случај са Великим постом. Божићни пост има више “аскетску“, него “литургичку“ природу. Но, ипак се и у периоду овог поста у богослужбеном животу Цркве издвајају одређене литургичке особености које указују на предстојећи празник. Тема долазећег празника Рођења Христовог у богослужењима овог четрдесетодневног припремног периода се указује постепено. На самом почетку поста, ни у једној богослужбеној пјесми или стихири се још увијек не помиње Рождество, а онда након пет дана, уочи празника Ваведења Пресвете Богородице, у ирмосима пјесама канона слушамо прву најаву долазећег догађаја: “Христос раждаетсја, славите!“ Од тог момента започиње промјена у богослужбеном ритму и устројству нашег црквеног живота. “Као да назиремо негдје у даљини свјетлост највеће од свих могућих радости – долазак Бога у Свој свијет!“ (А. Шмеман). Као додатак празничним службама припремног периода за празник Рођења Христовог, нпр. 19. децембра, када славимо светог Николаја Чудотворца, на јутрењу се пјевају посебне стихире са божићном тематиком. Црква на тај начин најављује долазак Христа, оваплоћење Бога, Његов улазак у свијет, ради спасења и преображаја самог свијета. Такође, у двије недјеље пред Божић, Црква помиње Праоце и Оце: старозавјетне пророке и свете праведнике који су наговјештавали долазак Христов, претварајући својом пророчком мисијом историју у очекивање спасења и Божјег обновљења човјека. На пет дана пред Празник, Црква започиње претпразништво Рождества, чија је литургичка структура слична Страсној седмици пред Пасху, управо зато што је Рођењем Богомладенца започето Његово спаситељно служење ради нас и ради нашег спасења.
 
[1] PG. 48. Col. 752–753
[1] Видјети: Свештени канони Цркве, превео и приредио еп. Атанасије (Јефтић), Београд 2005, стр. 53-54
[2] Атинска синтагма, Атина 1854, стр. 577

https://mitropolija.com/2025/11/27/protojerej-slobodan-lukic-razvoj-bozicnog-posta-i-njegove-liturgicke-osobenosti/

Анализирамо најуочљивије „недосљедности“.
Пажљиви читалац Јеванђеља по Јовану биће веома изненађен када види на колико мјеста постоји садржај који се чини да је потпуно у супротности са причама остале тројице јеванђелиста. Управо овај чланак говори о најтајанственијим од ових „неслагања“.
Зашто код Јована будући апостоли сусрећу Христа на сасвим другом мјесту?
У ствари, може се чинити да у причи о познанству апостола са Христом нема јединства чак ни између тројице јеванђелиста - „синоптика“. Тако на грчком (лат. synopticus; грч. συνοπτικός synoptikos) називају Матеја, Марка и Луку, чије се приче добро уклапају и допуњују. На примјер, апостол Лука подсјећа како је Христос проповиједао људима окупљеним на обали Генисаретског језера, стојећи у чамцу који је позајмио од Петра. Захвалио се Петру и његовим сапутницима - Јакову и Јовану - незапамћеним уловом рибе, а затим га позвао (Лк 5, 1-11). Матеј и Марко причају мало другачију причу - како је, пролазећи поред овог језера, Исус прво видио Петра и Андреја како бацају мреже у море, а затим Јакова и Јована како крпе своје мреже у чамцу са својим оцем Зеведејем, и позвао их: "И идући покрај мора Галилејског видје два брата, Симона, који се зове Петар, и Андрију брата његова, гдје мећу мреже у море, јер бијаху рибари...И отишавши одатле видје друга два брата, Јакова Заведејева, и Јована брата његова, у лађи са Заведејем оцем њиховијем гдје крпе мреже своје, и позва их" (Мт 4, 18-22, Мк 1,  16-20). А апостол Јован има сасвим другу причу. Прво Андреј и један од његових другова упознају Христа (највјероватније је то био сам приповједач - Јован: тако је мислио, на примјер, професор санктпетербуршке богословске академије Александар Павлович Лопухин). Обојица су у то вријеме били ученици Јована Крститеља, управо их је он упутио на Исуса. Након што је провео дан са Исусом, Андреј проналази свог брата Симона - будућег Петра - и доводи га к Исусу, говорећи: „Нашли смо Месију, што значи: Христос“. А онда сам Исус позива другог њиховог пријатеља, Филипа, који са собом води свог пријатеља Натанаила: „за кога Мојсије у закону писа и пророци, нађосмо га, Исуса сина Јосифова из Назарета“. Натанаил је скептичан, али онда му се открије да је Исус истински Син Божији и он се придружује Његовим ученицима :"А један од двојице који чуше од Јована и иђаху за њим бијаше Андрија брат Симона Петра. Он нађе најприје брата својега Симона, и рече му: ми нађосмо Месију, које значи Христос...А сутрадан намисли изићи у Галилеју, и нађе Филипа, и рече му: хајде за мном" ...(Јн 1, 35-51) . 
Сви ови догађаји су толико различити да се чак одржавају на различитим мјестима! Генисаретско језеро је Галилеја, сјеверна Палестина. А Витавара, гдје је Јован Крститељ проповиједао, налази се у Јудеји, на обали ријеке Јордан. Једно се не уклапа са другим? И не би требало - јеванђелисти само говоре о различитим догађајима који су се догодили у различито вријеме. Прво познанство будућих апостола (тачније, неких од њих) са Исусом догодило се захваљујући Јовану Крститељу и догодило се и прије него што је Исус, угледавши их на обали језера у Галилеји, позвао их да Га слиједе. Морам рећи да ово изгледа много поузданије од идеје да су галилејски рибари појурили за Христом чим су га први пут видјели. Па, коначни позив апостолском звању услиједио је, очигледно, након оног дивног риболова, након којег су Петар и остали ученици заувијек напустили своје некадашње занимање.
Зашто се имена апостола у Јеванђељу по Јовану разликују од имена других јеванђелиста?
Чак и прва три јеванђелиста имају мала неслагања у именима апостола. На примјер, Матеј и Марко разговарају о Симону Кананиту, а Лука о Симону Зилоту. Јасно је да значе једну особу: надимци „кананит“ и „зилот“ значе исто - „ревнитељ“, само што је прва ријеч арамејска, а друга грчка. Други примјер је Левије Тадеј: овај апостол носи ово име само у Јеванђељу по Матеју; за Марка је он једноставно Тадеј, а за Луку Јуда Јаков. Чињеница је да је тада једна особа често имала неколико имена одједном. На примјер, грчко име Петар, апостол је добио од самог Христа, а у „обичном животу“ звао се Симон. Апостол Павле, прије него што је кренуо на мисионарска путовања, звао се Саул (ДАП 13, 9), један од његових сапутника Варнава био је Јосија "А Јосија, прозвани од апостола Варнава, које значи син утјехе, Левит родом из Кипра" (ДАП 4, 36), а други Марко звао се Јован "И размисливши дође кући Марије матере Јована који се зваше Марко, гдје бијаху многи сабрани и мољаху се Богу"(ДАП 12, 25) .Јован Јеванђелист, једини од јеванђелиста, не наводи имена свих дванаест апостола. Не жели да се понавља, јер своје Јеванђеље пише као посљедње од четири, када су остала три већ написана, а циљ му је само да дода. Јован помиње само осам ученика: Симона Петра, Андреја, Филипа, „два Заведејева сина“, укључујући „ученика којег је Исус волио“, „Тому званог Близанац“, Јуду Симона Искариотског и Натанаила. Сви тумачи једногласно вјерују да је Натанаило прво и „главно“ име апостола Вартоломеја, јер је арамејски Вартоломеј прије патроним: син Толмаја. На исти начин, Петар се у Јеванђељу назива „Симон, син Јонин“, а ученик који је издао Исуса назива се „Јуда Симон Искариотски“.
У Јеванђељима по Матеју и Јовану апостол Петар исповиједа Исуса да је Син Божији, али у потпуно другачијим околностима. Зашто?
Јер то су двије епизоде, а не једна. У првом случају догађај се одвија у близини  Кесарије Филипове  када Христос питаше ученике своје говорећи: "Ко говоре људи да је син човјечији?"  те чује разне одговоре: "А они рекоше: једни говоре да си Јован крститељ, други да си Илија, а други Јеремија, или који од пророка ... А шта мислите ко сам ја?“ упитао је Исус а Петар га у име свих дванаест исповиједа као Христа, Сина Бога живога (Мт 16,13-21; Мк 8,27-31; Лк 9,18-22). Господ потврђује његову исправност и обећава да ће на „стијени“ вјере у Њега подићи своју Цркву и врата пакла неће је надвладати; а апостолу ће дати кључеве царства небеског (Мт 16,17-19). У Јеванђељу по Јовану постоји слична епизода, али она се дешава на другом мјесту - у галилејском граду Капернауму - и под другачијим околностима: након што се значајан дио ученика удаљио од Исуса Христа, који је за њих рекао чудну и застрашујућу ствар: испоставило се да је услов вјечног живота да једу Његово Тијело и пију Његову Крв :"А Исус име рече: заиста, заиста вам кажем: ако не једете тијела сина човјечијега и не пијете крви његове, нећете имати живота у себи" (Јн 6, 24-66). Христос пита преостале ученике: „А Исус рече дванаесторици: да нећете и ви отићи?“ - а Петар одговара: „Господе! коме ћемо ићи? Ти имаш ријечи вјечнога живота“ (Јн 6, 67–69). Овај Петров одговор је сличан првом, али сама ситуација је потпуно другачија. Иначе, Христос одговара на ове ријечи. Ако у Кесарији Филиповој хвали Петра: „Благословен си, Симоне, сине Јонин, јер ти ово није открило тијело и крв, већ Отац мој који је на небесима“ (Мт 16,17), онда овде у Капернауму разговара са горчином: „Нисам ли вас изабрао дванаест? и један од вас је ђаво “ (Јн 6,70),"А говораше за Јуду Симонова Искариота, јер га он шћаше издати, и бијаше један од дванаесторице". Неки истраживачи Новог завјета вјерују да апостол Јован говори о ранијем догађају. Заправо, овај тренутак је постао тренутак избора дванаесторице апостола, пише протојереј Александар Прокопчук, виши предавач на Одјељењу за библијске студије православног хуманистичког универзитета Светог Тихона: многи људи који су слиједили Исуса у потрази за чудом сада га напуштају, а само они који то схватају остају. А ријечи које су заслужиле Исусову похвалу, Петар је изговорио прије посљедњег пута када је са Учитељем отишао у Јерусалим. Други, напротив, мишљења су да је прво Петар исповиједао Христа као Сина живога Бога, а послије тога Господ је разговарао са Јеврејима о Небеском хљебу ... На овај или онај начин, говоримо о двије епизоде, а не о истој. 
У свим Јеванђељима, осим по Јовану, Христос протјерује трговце из храма на самом крају своје земаљске службе. И са Јованом - готово одмах. Како то?
Наравно, тешко је замислити да би се тако важан чин попут протјеривања из храма људи који су тамо продавали жртвене животиње могао извршити двапут. И поред тога, огромна већина тумача Јеванђеља - од блаженог Августина (IV-V вијек) до професора санктпетербуршке богословске академије Александра Лопухина и духовног писца Бориса Гладкова (почетак XX вијека) - увјерена је да је Христос двапут истјерао трговце. Јован Златоусти био је склон истој верзији, иако се опрезније изразио: „Можда су била два истјеривања“.
„Прије три године, када је Господ дошао у Јерусалим ... Пронашао је дворишта и тријемове храма претворене у пијацу и отјерао све трговце“, пише архиепископ Аверкије (Таушев).  Сљедеће године Господ је поново дошао у Јерусалим за Пасху, али очигледно није нашао никакву трговину у храму. На трећу Пасху своје службе Господ уопште није био у Јерусалиму. Кад се приближила четврта Пасха, тада ... знајући да су му власти већ изрекле смртну казну и мислећи да се неће усудити да оде у Јерусалим због очигледне смрти, трговци су, уз дозволу првосвештеника, поново испунили тријемове и двориште храма животињама, поставили шаторе са разном робом, столове са мјењачницама, клупе са голубовима, које су сами првосвештеници подигли на продају и почели да тргују. Као резултат тога, историја се једноставно поновила: Господ је ушао у унутрашње двориште храма и још једном протјерао трговце које нису научили претходну лекцију..

Према Јовану, Христос је разапет у петак пред Пасху. А други јеванђелисти кажу да су почели дани бесквасних хљебова, односно Пасха је већ настала. Гдје је грешка?
Према старозавјетној књизи Изласка, седам бесквасних дана су дани послије ноћног пасхалног оброка, током којег су се Јевреји сјећали ослобођења из египатског ропства. У пасхалној ноћи пекли су и јели јагње - јагње - са горким биљем и наизмјенично пили из четири здјеле вина. И наредних седам дана требало је да посте - да не једу ништа печено на квасцу (2 Мојс 12, 15–20). Јеванђеље по Матеју каже да се Тајна вечера догодила првог дана бесквасног хљеба: "А у први дан пријеснијех хљебова приступише ученици к Исусу говорећи: гдје ћеш да ти зготовимо пасху да једеш?" (Мт 26,17), а сљедећег дана Исус је разапет на крст. Ако се јеванђелист строго служио старозавјетним рјечником, то би значило да се распеће догодило два дана послије Пасхе. Али до 1. вијека нове ере, вјерски концепти су се често користили у пренесеном значењу. А „бесквасни хљеб“ називали су и данима припреме за пасхални оброк, када се бесквасни хљеб још није јео, већ само пекао. Јеванђелисти користе колоквијални језик, отуда и збуњеност.

И зато се Пасхална вечера догодила у четвртак, а не у петак, уочи суботе, која се поклопила са старозавјетном Пасхом те године, заиста је занимљиво питање. Овдје се може само нагађати, што су тумачи Јеванђеља радили двије хиљаде година.
Једна од могућих верзија је сљедећа. Јеврејски закон забранио је сваки рад у суботу, али пошто је дан почео заласком сунца, забрана је ступила на снагу од петка увече. Из тог разлога су војници сломили ноге разбојницима распетим поред Исуса - како би они, неспособни да се ослоне на ноге и удахну, што прије умрли и имали времена да их уклоне са крста прије сумрака. Из истог разлога, неки истраживачи сугеришу, пасхалним јагањцима је било дозвољено да се те године кољу унапред, у четвртак, како би људи могли да изврше неопходне куповине и припреме пасхални оброк. То је оно што је Христос искористио да би приредио вечеру дан раније него што је „требало“. Напокон, имао је мање од једног дана живота. И на крају се догодила апсолутно невероватна „случајност“: Христос је разапет управо оног дана када је у дворишту јерусалимског храма донета пасхална жртва. И постао је ново Пасхално Јагње, управо оно на које су указивале све Пасхалне жртве старих времена! Климент Александријски је о овоме красно написао крајем 2. века: „Господ је прославио своју последњу вечеру не на законски дан Ускрса, већ претходног 13. у месецу, али је сутрадан страдао, јер је и сам био Ускрс“.
У Јеванђељу по Јовану има много дугих разговора и аргумената које је Христос водио са својим ученицима, законицима и другима. Да ли су записани од ријечи до ријечи? Ко ће гарантовати за тачност написаног?
Прво, неко ко је слиједио Исуса морао је да запамти и забиљежи Његове говоре. У то доба постојала је читава култура памћења великих текстова, а Христос је вјероватно више пута држао своје бесједе, разговоре и параболе. Ако би људи научили напамет Хомерове пјесме, тада би се Христови говори могли репродуковати близу текста. Друго, сјетите се шта је Христос обећао својим ученицима током опроштајног разговора с њима: Бог Отац ће послати Духа Светога, „А утјешитељ Дух свети, којега ће отац послати у име моје, он ће вас научити свему и напоменуће вам све што вам рекох“ (Јн 14, 26). Те Христове ријечи, које су и сами ученици могли да забораве, Дух Свети их је сачувао у сјећању - и не само сачувао, већ им је помогао да се правилно разумију. 

(аутор: Игор Цуканов; извор) Превод: вјеронаука.нет

Мање нам је данас сабрање. Откуда то? Може бити да су се неки постидели да се после вештаствене трпезе појаве на овој духовној гозби, па то им беше узрок изостанка. Али нека ти слушају онога мудраца где каже: Постоји стид који наводи на грех и постоји стид - слава и благодат (Сир. 4,21). Није зазорно да онај који је учествовао на телесној трпези дође на духовни пир. Духовне ствари нису као људске назначене за строго одређено време, јер за разговор о духовном сваки део дана је погодан. И зашто само дана? И ноћ нека падне, па то опет није препрека духовној поуци. Зато и Павле говораше Тимотеју, пишући: Настој у право време и у невреме; изобличи, запрети, замоли (2. Тим. 4,2). Слушај опет и блаженога Луку: Намеравајући да изађе сутрадан из Троаде, каже, Павле разговараше са њима и продужи беседу до поноћи (ДАп. 20,7). Је ли време омело, реци ми, или прекинуло беседу? Будан слушалац, макар и обедовао, може бити достојан овога духовног сабрања, као што, опет, немаран и духом клонуо, макар остао и гладан, никакву корист одавде неће понети. А то говорим не да бих ублажио строгост поста, далеко било, него и хвалећи оне које посте и дајући им за право, а желећи да вас поучим да следите духовно трезвено расуђујући, а не следећи обичају. Није срамота да онај који је узео храну учествује у овој духовној поуци, него бити немарнога ума, скољен страстима и не смиривати киптаје плоти. Није јести зло, далеко било, него је штетно преједати се и оптерећивати стомак, што уништава и насладу од хране, као што, коначно, није зло ни узимати умерено вина, него предати се пијанству и због неумерености изгубити расуђивање. А ако услед телесне слабости, љубљени, не можеш гладан да проведеш дан, нико благоразуман неће моћи да ти приговори због тога. Ми имамо Владику благог и човекољубивог Који не захтева ништа од нас преко наше снаге. Он не тражи без разлога да се уздржавамо од јела и да постимо, нити је то зато да бисмо тек остајали гладни, него да бисмо, одвраћајући се од овоживотних ствари, сваку прилику посветили духовним стварима. То значи да, када бисмо трезвенога разума устројавали свој живот и свако старање показивали према духовном, а храни приступали само да бисмо испунили нужду и у добрим делима сав живот проводили, никакву потребу не бисмо имали за помоћи од поста. Али како је људска природа немарна и више се предаје распусности и раскоши, човекољубиви Владика као чедољубиви отац изуми нам лек поста, и како би нас одвојио од раскоши, и да бисмо ми бригу о житејском пренели на делање духовног. Ако има, дакле, неких међу онима који овамо долазе, а да их телесна слабост спречава да гладују, њима саветујем и да крепе телесну слабост и да се не лишавају ове духовне поуке, него да штавише управо у њој показују већу ревност.

Има, има путева који су умногоме бољи од уздржавања од јела, а могу да нам отворе врата смелости пред Богом. Онај, дакле, који једе и не може да пости, нека показује штедрије милосрђе, усрдније се моли, нека више поревнује за слушање Божанствених изрека. Ништа нам ту не смета телесна слабост. Нека се са непријатељима мири, свако злопамћење нека изгони из своје душе. Уколико то добро жели да твори, показаће истински пост и онај који највише од свега тражи од нас Владика, јер и само уздржање од хране Он зато заповеда да бисмо, зауздавајући киптаје тела, чинили је кротком за испуњавање заповести. А ако не будемо користили због телесне слабости ни помоћ од поста, а будемо већи немар показивали, себи, ни не знајући, највише шкодимо. Ако нам и уз пост ништа не користи уколико нема поменутих добродетељи, много већи ћемо немар показати, ако ни лек поста не можемо да користимо. Када су то од нас чули, молим вас да они који сами могу да посте, по мери својих моћи, појачају ову добру и похвалну ревност. Јер колико се спољашњи човек распада, толико се унутрашњи обнавља (2. Кор. 4,16). Пост обуздава тело и сапиње разуздане жеље, а душу облистава, даје јој крила и чини је високом и лаком. А браћу своју, која не могу да посте због телесне слабости, храбрите да не остављају ову духовну храну, поучавајући их тиме што ћете им носити наше гласове и показивати им да онај који умерено једе и пије није недостојан овога слушања, него који је немаран и предат задовољствима. Казујте им и ону апостолску изреку, да који једе Господу једе и који не једе, Господу не једе и благодари Богу (Рим. 14,6). И онај који пости, дакле, благодари Богу, јер имаше силу да савлада напор поста; и који једе опет благодари Богу, јер, ако жели, ништа од тога не може да га омете у спасењу душе. Толике нам неизбројиве путеве размакну човекољубиви Бог, којима нам је могуће да идући, хоћемо ли, стекнемо највећу смелост.

О овоме смо, дакле, довољно рекли због одсутних, одбацисмо стид као изговор и показасмо да се не треба због тога стидети. Нама не доноси срамоту једење, него грешење. Велика је срамота грех. Ако њега чинимо, не само да треба да се стидимо, него и да се покривамо и да јадикујемо над собом као да нас је неко увредио. А још је боље ни тада не клонути духом, него хитати на исповест и умудрење. Јер таквога Владику имамо Који ништа друго од нас не тражи пошто починимо грех, ако неки пут због немара будемо свладани, осим да га исповедимо, на томе да се зауставимо и да никада више не паднемо у исто. А ако са мером узимамо храну, немојмо се никада стидети, јер нас је Владика сплео таквим телом које не може другачије да опстаје, осим ако њу не узима - само нека се одсеца неумереност. Управо то највише и доприноси његовом здрављу и добробити. Зар не видите како раскошне трпезе и преједање свакодневно изазивају силне болести? Откуда је бол у ногама? Откуда тежина у глави? Откуда мноштво покварених сокова? Откуда остале бројне болести? Зар не од неумерености и прекомерног наливања јаким вином? Као што се претоварена лађа брзо потопи и нађе под водом, тако и човек, када се преда преједању и пијанству, пада у понор и дави свој разум и, коначно, лежи као живи мртвац који, додуше, може да чини многа зла, али за сва добра ништа боље од мртваца није способан.

Молим вас зато, како каза блажени Павле, старање о телу не претварајте у похоте (Рим. 13,14), него [се брините] да будете неокрњени и да можете да показујете већу ревност у духовном делању. Све то говорећи браћи својој, убеђујте их да се никако не лишавају ове духовне хране, него да долазе, макар и после обеда, са свом усрдношћу, како би, примивши овдашњу поуку, могли да се срчано супротставе смицалицама ђаволовим.

извор

Христов разговор са Никодимом је један од познатијих одељака Новога завета (Јн 3:1-15). Употребом изузетно снажних асоцијација и мотива, у овом дијалогу који бележи само еванђелиста Јован, покренуте су изразито снажне теме вешто укомпоноване у литерарни и богословски контекст еванђеља. Изнова се сусрећемо са кључним темама Јовановог еванђеља: светлост (овог пута у наглашеној одсутности физичке светлости будући да Никодим дође Исусу ноћу), сведочанство и сведочење, вера јесу, дакле, теме које се протежу и развијају од Пролога Јовановог еванђеља па све до његовог краја  (овде линк).

Разговор са Никодимом је један од кључних момената у разумевању свеукупне поруке овог новозаветног списа и, стога, уочавање  порука које су садржане у њему су од нарочитог значаја за схватање четвртог еванђеља у његовој целини.

Занимљиво је приметити да су актери описаног догађаја две личности, а да обе говоре у плуралу. Христос тако говори заиста, заиста вам кажем: да оно што знамо говоримо и што смо видели сведочимо, и сведочанство наше не примате (Јн 3:11). Није сасвим јасно ко су то ми из Христовг исказа, али највероватније да – у складу са претпоставком о тзв. колективном ауторству Јовановог еванђеља – аутор Христа препознаје као оног који говори у име свих сведока који се јављају у овом спису.

Оно што је, међутим, значајније од идентификовања ми одређења у Христовим речима јесте сама тврдања ми знамо, која је заправо антитетичко понављање речи којима се на самом почетку дијалога Никодим обратио Христу: знамо да си учитељ од Бога дошао (Јн 3:1).

Идентификовање ми – групе из Никодимовог исказа је доста лакше. Никодим према уводним речима еванђелисте долази Христу у име фарисеја, вероватно као њихов представник у Синедриону (идиом кнез јудејски вероватно упућује на такву позицију, као и његово појављивање, Јн 7:49). Како фарисеји нису били јединствени, може се претпоставити да је Никодим припадао космополитској струји фарисејске странке, што је закључак на који нас упућује и чињеница да је његово име грчког, а не јеврејског порекла.

Оно што, међутим, лако промакне при читању ових уводних речи јесте наглашено представљање Никодима изразом беше човек…

Овакав начин представљања је необичан за уобичајени начин изражавања (подразумева се да је саговорник човек), као и специфичан начин изражавања који употребљава св.ап. Јован. Очекивало би се, наиме, да Јован пре представи Никодима као кнеза јудејског кога послаше фарисеји да (уп. Јн 1:19). Оваква изнимка од уобичајеног начин представљања учесника у уводу у један од најзначајнијих одељака списа није случајна. Еванђелиста необичном конструкцијом свесно привлачи пажњу читатеља, а употребљеним изразом он се надовезује на завршне стихове претходне целине свог еванђеља.

Наиме, разговору са Никодимом који је описа у првој половини Јн 3, претходи опис очишћења храма (Јн 2:13-25). Ове две, наизглед ничим повезане целине, суштински су повезане последњим стиховима другог и првим стиховима трећег поглавља у којима се учестало пованља управо реч човек:

„а кад беше у Јерусалиму о празнику Пасхе, многи вероваше и име његово, видећи знамења његова која чињаше. А сам Христос не повераваше себе њима, јер их је он знао све. И не требаше ко да му сведочи за човека јер сам знађаше шта је у човеку. А беше човек међу фарисејима по имену Никодим, кнез јудејски. Он дође ноћу Исусу и рече: Рави, знамо да си учитељ од Бога дошао јер нико не може творити ова знамења која ти твориш ако није Бог са њим.“ (Јн 2:23-3:2).

Основне теме ове целине су знамења (чудесна дела која Христос чини) која пробуђују веру у Њега, али веру која је тек први степен, зачетак оне вере ка којој треба да се стреми. Управo ту веру исповеда Никодим који, ако се сагледа у овом контексту, није представник само једне струје унутар фарисејског покрета, већ je представник, архетип човека који показује елементарну веру коју представља као врхунско знање покушавајући да суштинска питања заобиђе започињући богословску расправу.

Христос, као онај који знађаше шта беше у човеку (2:25) не дозвољава такав развој догађаја и уместо богословске расправе Он разговор усмерава у правцу суштинских, егзистенцијалних питања шокантном изјавом: „Заиста, заиста ти кажем: ако се ко не роди одозго, не може видети Царства Божјега“ (Јн 3:3). Идиом са којим се сусрећемо у овом изразу рођење одозгго  је веома тежак, али га је Никодим као добар познавалац старзаветног предања, али извесно и ванбиблијских традиција са краја прехришћанске и почетка хришћанске ере, морао разумети. Његов одговор како се може човек родити кад је стар? Еда ли може по други пут ући у утробу матере своје и родити се? (Јн 3:4), стога, није толико последица незарумевања Христовог исказа, колико покушај да избегну суштинске теме ка којима је разговор кренуо. Христос, међутим, не дозвољава такво скретање и својом новом изјавом не оставља места неразумевању: заиста, заиста ти кажем: ако се ко не роди водом и духом, не може ући у Царство Божје (Јн 3:5).

Током историје тумачења овог текста у времену патристике ове Христове речи су се најчешће разумеле у контексту светотајинског говора о крштењу као неопходном услову за улазак у Царство. У новијим тумачењима се делом прави отклон од таквог разумевања из више разлога. Најпре, Никодим није могао да те речи разуме у контексту хришћанског крштења које је још увек било ствар будућности. Уместо тога, он као човек утемељен у старозаветном и уопште јудејском предању није могао да остане равнодушан на спомињање воде и духа, будући да је то за њега била несумњива асоцијација на прве стихове Светога писма у којима читамо У почетку створи Бог небо и земљу. А земља беше пуста и без обличја и дух Божији дизаше се над водама (Пост 1:1-2). Према оваквом схватању, Христос заправо као услов за улазак у Цасрство небеско поставља искуство нове твари и новог стварања (што је свакако једна од значајних тема Новог завета) изведе из пророчких (нпр. Јзк 36:25–27) и апокалиптичких надања (Јуб 1:23; ЗавЈуд 24:3; 1QS 3:6-9; 1QH 11:12-14).

Да ли су ова два интерпретативна модела (крштењско-светотајински) и егзегетско-аналитички неизоставно супротсваљења? Шта су Свете тајне Цркве, и међу њима најпре крштење, ако не ново стварање света и кроз њих пројављивање нове твари у постојећем свету?

Да ли смо то заборавили?

Да ли се и на нас могу применити Христове речи: Ти си учитељ Израиљев, а то ли не знаш? (Јн 3:11).

Јован Благојевић

Вековима су на дан воздвижења, тј. уздизања, Часнога крста архијереји – стојећи на средини цркве, окружени множином свештеника – подизали Крст високо изнад глава сабраних верника и осењивали њиме све четири стране света, док је хор за то време громогласно певао „Господе, помилуј!“. То је био празник хришћанскога царства које се родило под знаком Крста у онај дан када је цар Константин имао виђење Крста на небу над којим је писало: „Овим знаком ћеш победити!“.Тако је празник Воздвижења Часног крста – празник победе хришћанства над царствима, културама и цивилизацијама овога света, празник оног хришћанског света који се распао и распада на наше очи. Као и сваке године и ове ћемо празновати тај свечани и древни хришћански празник. И опет ће хор радосно певати: „Крст је сила царева, крст је лепота васељене!“. Међутим, и ове ће године, поново, око храма у коме празнујемо Воздвижење Часнога крста тутњати својом буком огромни град који је потпуно равнодушан према празнику што се празнује у црквама, град који са тим празником нема апсолутно никакве везе. Милиони људи ће наставити да живе својим свакодневним животом, са својим бригама, интересовањима, радостима и жалостима које немају никакве везе са оним што се на тај дан збива у црквама. Како се онда, уопште, усуђујемо да поново говоримо о хришћанској победи, да опет и опет говоримо о томе да је Крст Господњи – наша неуништива победа?

Нажалост, морамо признати да је заиста много хришћана који уопште не би знали да одговоре на ово питање. Многи хришћани су се већ навикли на то да је Црква изгнана на маргиине живота, да је Црква изгнана из културе, из свакодневице, из школе, једном речју – одасвуда. Многи хришћани су се једноставно задовољили тиме што им безбожни свет са презиром допушта да „обављају своје верске обреде“, али под условом да живе нечујно и послушно и да га ни на који начин не ометају да организује свој живот без Бога, без Христа, без вере и молитве. Ти и такви, посустали хришћани више се готово и не сећају шта је рекао Христос оне ноћи када је полазио на Распеће: „У свету ће те имати жалост, али храбрите се, јер сам победио свет“.

Међутим, наше празновање празника Воздвижења Часног крста, којом приликом сваки пут изнова изговарамо древне речи о славној победи Хришћанства, ни у ком случају није само ради пуког подсећања на хришћанску победу из прошлости, то јест ради подсећања на нешто што је било, а чега више нема. Смисао празновања овог празника је у томе да се сваки пут изнова удубимо у смисао коју реч „победа“ има у хришћанској вери.

Може бити да тек сада – када смо као хришћани остали без икакве спољашње моћи, спољашње победе, подршке власти, када смо остали без богатства и свега онога што је у прошлости представљало видиви символ, односно знак победе Хришћанства – постајемо истински способни да схватимо да сва та спољашња победа можда и није била стварна победа.

Да, златом и сребром и драгим камењем је био украшен тај Крст који су у прошлости на Крстовдан дизали свештеници изнад глава сабраних верника, али ни злато, ни сребро, ни драго камење нису никада могли да потисну у други план онај првобитни и истински смисао Крста као оруђа срамне и страшне казне, на које је осуђени био прикиван гвозденим клиновима, на коме је разапети човек умирао од жеђи и бола у најтежим мукама.

Имајмо храбрости и поставимо себи питање: нису ли сва хришћанска царства и културе пропале, односно није ли се победа Хришћанства обрнула у пораз управо због тога што смо ми хришћани постали глуви и слепи за тај крајњи смисао и садржај Крста као главнога символа Хришћанства, што смо помислили да је могуће златом и сребром затомити тај суштински смисао Крста, што смо почели да мислимо да све што Бог хоће од нас јесте прослављање пуке прошлости.

Али, поштовати и подизати Крст, певати о Христовој Победи на празник Воздвижења Часног крста значи, пре свега, веровати у Распетога Христа, веровати у то да је крсни знак – знак оног свепотресног и, по свом смислу, свејединственог пораза који постаје победа и свепобедно славље управо и само због тога што је заиста био пораз, који постаје победа само ако га заиста прихватимо као пораз.

Не, Христос није дошао у свет да би донео некакву спољашњу победу: Он је имао на располагању сву силу Царства Божијег, али се Он одрекао те силе. У тренутку када је био предаван на смрт Христос је рекао: „Зар мислите да не могу умолиши сад Оца Свога да ми пошаље више од дванаест легиона анђела?“ (Мт. 26, 53). Међутим, никада Христос није више био Цар него у оним тренуцима док се – опкољен злобном и разјареном гомилом која Га је вређала – успињао на Голготу, носећи Крст на Својим плећима. Никада није била тако очигледна царственост и царска сила Његова као онога тренутка када Га је Пилат извео пред гомилу, одевеног у пурпурну одежду, са трновим венцем на глави, осуђенога на срамну смрт, намењену искључиво разбојницима, када је Пилат рекао разјареној гомили: „Ево вам вашег Цара!“.

Јер, где је свецела тајна Хришћанства, а тиме и његова победа ако не управо и искључиво у тој радосној вери да је кроз одбаченог, осуђеног и распетог Христа свету просијала љубав и открило се Царство Божије над којим нико и ништа од света нема власти? Све што треба да урадимо јесте да прихватимо Христа – свим својим срцем, свом својом вером и свом својом надом. Ако тога нема онда свака спољашња победа остаје сасвим бесмислена.

Може бити да су нам тај спољашњи пораз хришћанскога света, та немаштина и та одбаченост Хришћанства били на неки начин чак и неопходни да би се наша вера очистила од сваке земаљске гордости, од наде у спољашњу моћ и спољашњу победу|. Да би се очистило наше виђење Крста Христовог који се уздиже над нама и читавим светом, и онда када га ни свет ни ми не видимо.

Уздиже се и побеђује Крст Христов, упркос свему. „Крст – лепота васељене“. И ма у каквим се тминама човек налазио и ма колико у свету – споља гледано – тријумфовало зло, срце хришћаниново зна и чује Христов глас који говори: „Храбрите се јер победих свет!“.

Извор: Епархија будимска

Одгонетање тајне света и човека, немогуће је без одгонетке тајне Крста. Кроз Крст се одгонета и тајна самог Бога. Јер, Крст је уписан у биће као такво, он је најдубља потка бића; он је уписан у тајну Божјег односа према свету, крстолик је и човеков однос према Богу и према творевини.

Јеромонах др Амфилохије (Радовић) – предавање одржано на Сабору православне омладине у Манастиру Ремети почетком Госпојинског поста 1984. г.

О тајни Крста Христовог

На самом почетку овог нашег заједничког сусрета неопходно је да заблагодаримо најпре Богу на његовом дару, као и оцу Данилу, игуману овог манастира са сестрама, што су нам омогућили да се овде састанемо. Заиста, за нас је велика радост заједнички боравак у овој светињи. Сам назив манастира – Ремета, изгледа да је грчког порекла и да долази од речи »еримитирион«, што значи: место пустињежитељства, пустињежитељница, или просто – пустиња.

Овде у овој пустињи већ неколико векова живе и подвизавају се душе жељне и жедне живог Бога, Божје светости, светлости и правде. Оваква места су по својој природи места подвига и подвижничког сведочења. А места сведочења су истовремено и места мучеништва (у древном Отечнику стоји забележено да су за место где су се подвизавала два брата, други после њиховог упокојења говорили: »Дођите да видите место мучеништва два брата«). Тако је и манастир Ремета био и остао место сведочења и место мучеништва, првенствено »мучеништва савешћу«, али се дешавало у његовој историји – нарочито у току овог другог светског поклања – и место мучеништва крвљу.

Не само што манастир по својој природи почива на Распећу Христовом и што служи Распећу, него је и сам учествовао својом потоњом недавном судбином у Христовом распећу и распећу свих невино гоњених Христа ради и Његове правде ради. У току Другог светског рата манастир је страховито настрадао, заједно са својим житељима и православним житељима из његове околине. Трагови његовог страдања виде се и дан данас, а до пре неку годину били су још уочљивији. До скора је и сам храм био у рушевинама, још пре неку годину служили смо у порушеном и разореном храму. Али, ево, Божјим благословом и трудом оца Данила и ове две смерне сестре, помогнутих од богомољних душа из ближе и даље околине, манастир је поново обновљен. Благодарећи томе оволики број нас овде скупљених ужива његово гостопримство.

Још једном бих подвукао и истакао то учешће манастира у Распећу, у тајни Крста Христовог, како манастира као грађевине тако и манастира као места боравка и обитавања оних који су се подвизавали у њему. Крст је символ нашег хришћанског живљења. Зато се он налази на врху сваког храма и у његовој унутрашњости, зато је и хришћански живот без њега незамислив. Није ли и данашњи дан, дан почетка Госпојинског поста, посвећен часном Крсту? С обзиром на то, што је и пост по својој природи и назначењу једно специфично доживљавање тајне Крста, сматрао сам да би било добро да на почетку овог нашег братског Сабора у манастиру Ремети поразговарамо баш о тој великој тајни.

Почећу од одељка из прве посланице Коринћанима, који смо данас прочитали на Литургији. Тај одељак управо говори о тајни Крста, односно о часном Крсту, који је по речима Апостола Павла »лудост онима који пропадају а нама који се спасавамо сила Божја«. Ево како гласи тај одељак: »Ријеч о крсту је лудост онима који пропадају, а сила Божја нама који се спасавамо. Јер је написано: Погубићу мудрост мудрих, и разум разумних одбацићу. Гдје је мудрац? Гдје књижевник? Гдје препирач овога вијека? Зар не претвори Бог мудрост овога свијета у лудост? Пошто, дакле, у премудрости Божијој, свијет мудрошћу не позна Бога, изволи се Богу да лудошћу проповиједи спасе оне који вјерују. Јер и Јевреји ишту знаке, и Јелини траже мудрост. А ми проповиједамо Христа распетога, Јеврејима саблазан а Јелинима лудост. Онима пак позванима, и Јеврејима и Јелинима, Христа Божију силу и Божију премудрост«. (l Кор. 1,18-24)

У чему се састоји та »лудост« Крста о којој говори Апостол? Апостол Павле и на другим местима у својим посланицама говори о »лудости« Крста, а и о себи, као лудом у очима света, управо стога што служи Крсту, односно ономе који је на њему разапет – Христу. Крст је пре свега лудост као оруђе којим су људи кажњавани по римском закону: на њему су разапињани највећи злочинци. И ето, управо то најсрамније оруђе, преко Христовог распећа на њему, претворено је у најсветији знак, претворило се у силу и знамење човека и света. Иза његовог видљивог знака и у њему запретена је од људских очију скривена тајна светости и светлости, преображаја и освећења целокупне творевине.

По учењу Светих отаца та тајна Крста присутна је у свету и човеку и пре Христовог доласка у свет кроз оваплоћење, боље речено, она је припремана божанским Промислом, као што је припремано и само оваплоћење Бога Логоса. Од прадревних времена, каже Св. Григорије Палама, предуказан је Крст Христов и представљен у виду праслика и образа. Кад не би било његове силе, не би се нико могао помирити са Богом. Једино силом Крста може бити укинут и уништен грех, који је човековим падом затровао његову природу. Хришћани верују у онога који је разапео грех – на Крсту. Силом присутне тајне Крста постали су»пријатељи Божји« и они који су живели пре Христовог очовечења: патријарси, пророци и праведници. И као што се тајна безакоња и антихриста твори »међу нама« (2 Сол. 2, 7), пре његовог доласка у свет, тако је и сила Крста Христовог, и пре него што се он јавио, присутна у свету, задржавајући и паралишући својим дејством и присуством тајну безакоња и демонског зла.

Та сила је била делатна међу Праоцима од којих Св. Григорије Палама на првом месту истиче патријарха Авраама. Но чак и пре њега, у првој Божјој заповести Адаму о неједењу са дрвета познања добра и зла назире се и јавља иста та тајна. Заповест је била призив Адаму на »распеће воље«, односно на слободно усвојење божанског поретка ствари и свог сопственог вечног назначења, оствариваног кроз све присније заједништво и општење са Богом. Када се пак Бог обраћа Аврааму речима: »Изиђи из земље твоје и од рода твога, и иди у земљу, коју ћу ти показати« (Пост. 12, 1), Он га призива да се »разапне свету« (Гал. 6, 14) кроз послушност Богу и његовој вољи; призива га да умре за земаљско отачаство и свет, ради »Земље обећане«. Управо у тим речима исти Светитељ назире предуцртану тајну Крста, као што му се иста та тајна, на други, још дубљи начин, открива у речима Божјим упућеним пророку Мојсију на Синају, после његовог бекства из Египта: »Изуј обућу са ногу својих« (Изл. 3, 5). Овде се, по његовим речима, открива друга страна тајне Крста, природно истичући из прве. За Мојсија није било довољно то што је напустио земљу фараонову и што се одрекао назива »сина кћери фараонове«, ослободивши се од мрака ропства; од њега Бог тражи да се одрекне и од »кожних хаљина« у које је грех обукао човекову природу, тј. захтева да он не живи више по телу и греху, него да умртви у себи богопротивно мудровање плоти, које се противи закону духа и поробљује законом тела. Сила Крста се Мојсијевим одрицањем и »распињањем плоти са страстима и похотама« (Гал. 5, 24) претвара у силу боговиђења. Преко ње Мојсије постаје достојан да ступи на »свету земљу«, тј. да доживи тајну будуће земље, кроз »Купину несагориву«; освећене доласком Бога Логоса у свет, и његовим Распећем и Васкрсењем.

Када пак после Христовог оваплоћења, распећа и васкрсења, Апостол Павле каже: »Мени се свет разапе, и ја свету« (Гал. 6, 14), он тиме показује даје Христов Крст постао унутарња покретачка сила његовог целокупног мишљења, осећања и делања, откривајући, истовремено и прави смисао ових наведених и других ненаведених старозаветних предуказања Крста Христова. Одричући се »распећа« своје воље у лицу прародитеља Адама и Еве и погазивши Заповест човек се уствари одрекао тог и таквог крстоносног и крстоликог односа према свету и према Богу. Погазивши заповест Божју, човек се одрекао своје праве и истинске слободе и од тог крстоносног и крстоликог односа према Богу и према свету, без кога он никад не може постати савршено биће нити остварити своје истинско назначење. Зато се и прави однос према Богу, себи самом и свету може успоставити једино преко повратка заповести, односно преко прихватања заборављене тајне Крста. Испунивши заповест Мојсије се на Синају враћа тој тајни, зато га Бог и изабира између народа, као спремног да следи глас његов. Мојсијев четрдесетодневни пост је сведочанство те његове спремности на самоодрицање и уздржање и служење Богу. Зато га Бог удостојава велике части: примања заповести Божјих и боговиђења. Мојсије је видео нешто од тајне Божје и чуо речи Божје, сазнавши име Божје. На питање како Ти је име, чуо је одговор: »Ја сам онај који јесте«, Јахве. То што је видео и чуо, он саопштава и преноси на Изабрани народ, као Откровење и као Закон Божји. Примљени од Бога Закон постаје посредник између Бога и народа. Мудрост коју Мојсије на тај начин саопштава и преноси на народ, није мудрост коју је Мојсије научио на фараоновом двору од египатских мудраца, иако је он и ту мудрост поседовао; то је мудрост која му је откривена и подарена и којој се он приближио својим очишћењем, постом и распећем. Подарена му је оног момента када је он свим бићем завапио за њом, ослободивши се од окованости стварима овог света, скинувши »обућу« са ногу својих. Задобио је онда када је жртвовао њој себе самога, када се одрекао себе и знања овог света, тј. када је своју пролазну мудрост принео на дар божанској мудрости. Тада му се Бог открио, просветио га и учинио једним од својих највећих изабраника и пророка, који је видео не само оно што се збивало у њему самом, у временима пре њега и у његовом времену, него је предвидео и оно што ће се догодити у будућности и после њега: долазак Пророка равног њему и већег од њега – Месије, а онда и остале догађаје који се имају да догоде. То је Мојсије успео управо тиме што је доживео тајну Крста још пре појаве Крста Христова поставши и сам, као личност, праслика Христова.

Оно што је било дато у првој Заповести, што се делимично открило Аврааму, оцу верних, и Боговидцу Мојсију, то се јавља и објављује у свој својој пуноћи у личности Богочовека Христа и у тајни његовог Крста. Христова личност јесте Нови Завет: личност »Христа распетога« који је »Јеврејима саблазан а Јелинима лудост«. Васкрсли Христос, Он као савршени Бог и савршени човек, као оваплоћени Бог и прослављени вечном славом човек, незамислив је и неодвојив од тајне Крста. Крст је пут којим Христос улази у матицу живота, силазећи до граница небитија, својом смрћу и силаском у невиђбожни Ад, али благодарећи управо томе што га је Он понео, испуњен божанском силом, Крст постаје и чудесно средство васкрсавања и васкрсења; васкрсења не само Његовог, него и свих смртника и свега смртнога, свих оних који ходе њиме као Путем и који ходе Његовим путем. Зато што је чудесни Спаситељ сву своју спасоносну и животворну силу сабрао у Крсту, и сву личност своју унео у њега, Крст је постао: знак Сина Човечјег (Мт. 24, 30; Откр. 1, 7). У њему као таквом, по речима Св. Григорија Паламе, показан је сав домострој спасења, тако да је то речима црквеног песника, тајна распећа постала, као и тајна самог Христа – недокучива; »непостижимо је распјатија таинство«. Као недокучива и надумна тајна, за разум који површински посматра и површно расуђује, који гледа на форму а не на силу, Крст је – лудост. Такав је он био и остао за Јелине и за све њихове духовне потомке. За оне пак од синова људских који магијски приступају животу и који ишту чуда, као Јевреји, Крст је – саблазан. За оне који магијски и само људском памећу мисле, он је слабост, неразумна логика, позив на неприродан живот.  Међутим, »оно што је лудо пред светом, оно изабра Бог да посрами мудре; и што је слабо пред светом, оно изабра Бог да посрами јако«. (l Кор. 1, 27)

Шта је то што Крсту даје силу? У чему се састоји та његова »недокучива тајна«? Навешћемо само нека од његових својстава која немоћ претварају у непобедиву Христову силу и моћ. На првом месту, сагласно Матејевом Еванђељу, а и целом Новом Завету, тајна Крста се састоји у тајни самоодрицања. Ево шта каже сам Господ: »Ко не узме крст свој и не пође за мном, није мене достојан. Који нађе душу своју изгубиће је, а ко изгуби душу своју мене ради наћи ће је« (Мт. 10, 38). Заиста, сулуд позив за мудровање и логику овог света! Понети Христов крст значи изгубити себе самог, негирати себе самог. Обични разум обећава пуноћу живота кроз очување онога што човек има и кроз задобијање предмета и вредности из света око њега. Христос обећава пуноћу живота »душе« кроз губљење живота »душе«. Пуноћа и савршенство се постижу на један, на први поглед, потпуно апсурдан начин: кроз одрицање од свега онога што човек јесте и што човек има. Тај апсурдни начин, међутим, има своју дубоку логику и још дубљу истину: њиме се постиже најдубља могућа слобода у односу на себе и свет око себе, као и у односу на самога Бога. Према сопственом бићу и свету, примљеним као нужност, неминовно датим, а не слободно изабраним, човек, кроз губљење »душе« и кроз одрицање од света, успоставља однос слободе, ослобађајући се нужности – слободом, и сусрећући се у дубинама себе и света са све ослобођајућом божанском стваралачком слободом. Губећи себе и свет, он уствари, задобија правог себе и прави свет, пуног себе и пуни свет. Откривена, кроз одрицање, истина себе самог и истина света, постаје, неочекивано, извор истинске слободе.

Откривена истина ослобађа и постаје извор слободе зато што се у њој садржи и смисао свега постојећег, као и остварења тог смисла и циља – кроз тај и такав слободни стваралачки подвиг човеков. Тако, оно што на први поглед личи на негацију човека и света, постаје и показује се најдубља могућа афирмација, потврда човека и света. У томе се на првом месту и састоји »лудост« Крста, али и његова недокучива тајна. Христос: Његова личност, Његово богочовечанско дело и Његов пример, постао је једном за свагда – Пут тој тајни, боље речено, сама та тајна. У свом самоодрицању Христос је био послушан Богу Оцу – до смрти, и то смрти на крсту (Филип. 2, 6). Његово послушање и Његово одрицање било је безгранично. Он је носио свој крст, одричући се себе до последњег атома свога бића: предао је себе да буде разапет, убијен, погребен, спустио се у самоуништењу до невиђбожног Ада. И тиме, наместо да исчезне, испунио собом све и сва, постао Пуноћа и Живот свега.

Онај који је Христов и који жели да буде његов, призван је да иде за њим и његовим путем, што значи: призван је да се одрекне себе и да узме крст свој, да би Га следио; позван је да изгуби себе да би задобио себе. Губећи себе, такав поново задобија све оно што је изгубио, добијајући и много више од тога. Онај пак који тражи душу своју тамо где је нема, тј. који тражи вредности тамо где их нема, он лажним вредностима обмањује и себе и друге, па наместо да нађе себе, он губи и себе и друге. Такав по народној песми губи – обадва царства, и земаљско и небеско. Ако вечно не тражи, неће га ни стећи; тражећи душу, смисао живота, у ономе што је пролазно, управо зато што је по самој природи пролазно – губи га, пре или касније, губећи заједно са њим и душу своју. Онај, међутим, који »губи« душу своју Господа ради, он пролазно обесмрћује вечним и непролазним, постајући једно са Оним, који је по самој природи вечан и непролазан. Јер, душа се не може испунити задобијањем света зато што је она савршенија и бесконачнија од света; свет јој не може дати више него што има, а он има мање него ли сама душа. Зато и каже Господ: »Која је корист човеку да цео свет задобије а души својој науди, или шта ће дати човек у замену за душу своју« (Мт. 10, 26). Душа је незаменљива и ненадокнадива, било чим у свету или било ким, сем – Богом. Када се даје она треба да се даде само за нешто што је драгоценије од ње. Од свих бића знаних и незнаних, видљивих и невидљивих, једино је Бог од ње драгоценији. Зато се она само Богом може заменити и за Бога дати, Господа ради изгубити, да би у њему нашла себе и своју пуноћу и савршенство. То »губљење« и јесте Крст и ношење Крста, и преко њега проналажење себе.

Свет и човек постају ништавни и безвредни када изгубе осећање Божјег присуства и његовог стваралачког дејства, када се ограниче на себе саме, када се отуђе од свог корена и од свог вечног смисла, од своје првобитне и коначне истине. Крст није ништа друго него повратак и опитно доживљавање тог присуства Божјег кроз крстолики однос према свету, кроз успостављање правилног односа према свету и правилну употребу света и Богом даних човекових сила. Хоризонталом и вертикалом Крста поново се сједињује оно што је било раздвојено:Бог и човек, Бог и творевина. Зато се Крст и назива »дрво живота« којим је Цар векова остварио спасење и који, пободен у срце земље, »освећује крајеве света«. Крст својом силом освећује, као »подножје ногу Господњих«, тј. као место где се човек дотиче и додирује самог Бога. Својим сјајем он открива светлост Васкрсења, својом енергијом ослобађа творевину од трулежи, јер је његова енергија, енергија самога Бога, сједињена са најдубљом могућом људском енергијом – у личности Богочовека, кроз тајну његовог Распећа. Отуда с правом пева црквени песник: »Преко Крста, засјаше нам сви дарови«. Као такав Часни Крст је, по истом песнику »слепих вођа, болесних лекар, васкрсење свих помрлих, у трулеж палих уздигдуће; кроз њега је разрешена трулежност, а нетрулежност процветала, а ми смртници – обожени, ђаво пак потпуно поражен«. За оне који пропадају, то јест који пристају на исчезнуће и ништавило, изгубивши веру у човекову боголикост и бесмртност, Крст је заиста – лудост. За оне пак који се спасавају откривањем живог и живоносног Христовог лика у дубинама човека и света, Крст постаје и остаје – сила Божја. Њиме Бог мудрост овога света претвара у лудост, откривајући лажност те мудрости, као и бесловесност »разумности разумних«.

Када »разум разумних« и »мудрост« мудраца и књижевника овога света изгубе осећање и сазнање свога изворишта и када престану да буду сведоци премудрости Божје, то је очевидан знак помрачености тог и таквог разума и обезумљености те и такве мудрости. Мудрост овог света и »разумност разумних« створени су да буду сведоци Божије премудрости. Престану ли то да буду, претварају се у лудост и сведоке неразумља и ништавила свега постојећег, тј. у сведоке смртности и пролазности свега. Али, безграничног ли Божјег човекољубља! – пошто човек није хтео да својом разумношћу и мудрошћу следи Божју премудрост, Бог следи човекову лудост: прихвата Свој долазак у свет, распеће, смрт, силазак до невиђбожног Ада, и тиме до крајњих граница обезбићености битија, испуњујући тиме небо, земљу и преисподњују Собом и својом божанском обновитељском и васкрситељском силом и енергијом. То Божја милост и неизмерна љубав гони човека, по речима боговидца Давида, у све дане његовог живота и кроз сва његова времена. Суштина хришћанске проповеди је управо тај и такав Бог: Христос распети, Јеврејима саблазан, а Јелинима лудост, а позванима – Божија сила и Божија премудрост! А ко су »позвани«? Они који иду Христовим путем, следећи верно лудост његовог Крста, који узимају крст свој и иду за њим.

Овде се заиста сусрећемо са једним лудим и сулудим односом човековим према свету и према себи. За човека који је чулно биће, биће целосно бачено у овај свет и од њега изаткано, тај призив на одрицање од себе и од света раван је уништењу себе. Шта значи то одрицање од онога што јесам или што мислим да јесам, од света и свега онога на чему човек заснива своје биће и свој живот? Како ће човек опстати ако се свега тога одрекне, на чему ће стајати, од чега ће живети? Живеће од неизрециве Љубави која се открива у Крсту и која зрачи са Крста. Од Бога откривеног на крсту као љубав и човекољубље, и човека преко ношења Крста преображеног у саможртвену љубав.

Из реченога је очевидно да је тајна Крста уствари »тајна најдубље могуће саможртвене љубави«. Крст је синоним са тајном Љубави. Само најдубља и најнесебичнија љубав у стању је да се одрекне себе самог ради неког другог. Са отсјајима те љубави сусрећемо се овде на земљи у материнској љубави, љубави брата према брату, пријатеља према пријатељу, оног који воли према љубљеном лицу. Ови примери из нашег свакидашњег живота само су слике и квасац за ту најдубљу крстолику љубав на коју је човек призван. Крст је и стрпљиво ношење разних тегоба и болести које нас сналазе у животу. Кроз његово прихватање, са вером и надом, сва страдања и невоље које сналазе човека, добијају осмишљење и дубље значење, слично значењу које има огањ за злато које се у њему очишћује и претапа. Само велики и свети циљ и вера у њега у стању је да осмисли јововска човекова страдања и искушења на земљи, а љубав према том циљу да му даде снаге да их претрпи и издржи, претварајући их у врлину Крста – чудесну преображавајућу и препородитељску моћ. Што је та љубав дубља, то је човек издржљивији у подношењу искушења, што је више издржљив, то постаје челичнији и утврђенији у добру и ближи свом жељеном циљу. Врлина Крста се претвара у ослобађајућу силу нас самих; она изгони из човека страх од привида и распламсава у њему благодатну смелост и непобедиву храброст.

Љубав која се дарује човеку и која му се открива преко тајне Крста и његовог ношења, кроз идење за Господом и губљење душе своје њега ради и његовог Имена ради, има за правило и основни закон: жртвовање себе другима а не жртвовање других себи и својим интересима. Зато се и назива саможртвеном, а уз то и састрадалном љубављу. То је љубав која се расчиња попут пшеничног зрна и »умире« да би уродила као и оно после свог умирања – стоструким плодом. Као што сунце несебично раздаје свима створењима своју светлост и топлоту, постајући својим умањивањем извор живота за сва бића, тако се и та крстолика љубав показује и открива као унутарња светлост, снага, живот и топлина свега постојећег. Шта добија сунце за то што даје светлост и живот земљи и човеку? Шта би радио човек и земља без воде? Вода је основни елеменат нашег састава и нашег живљења, она нам се непрестано дарује, наводњава земљу, претвара у пару и росу небеску, без ње нема живота. Добија ли штогод за узврат за то несебично давање и даривање? Давање и даривање, такорећи несебично њено »распињање« за све и сва, то је начин постојања воде као природног елемента. Нити шта тражи нити шта добија, а све даје и поклања. Није ли и у њој, на први поглед бесловесној, запретана тајна крстолике љубави? Као и у свему другоме што је у нама и око нас и што спада у дела руку Божјих? Заиста, оно што важи за сунце и сунчане зраке, што важи за воду коју пијемо, важи и за хлеб који једемо, за траву коју гледамо, за биље којим се хране земаљска бића, за свако живо биће појединачно и њихово жртвено приношење једног другоме.

Тако нам се, гледана видовитим оком вере, целокупна творевина и сва бића у њој, откривају као неки чудесни дар несебичне Љубави. Неко нас је обдарио не само животом него и величанственим светом у коме се рађамо и живимо, као и свим бићима и тварима са којима смо једно по природи, по узајамном општењу у времену и простору, и по заједничком вечном назначењу. Све што постоји дар је Љубави. На свему опет што постоји и у свему што битује као да је запретана и присутна, као печат, иста та тајна несебичног даривања, односно тајна Крста као саможртвене љубави. То пак што је присутно у творевини као квасац, стремљење и предуказање, открива се у човеку као зеници васионе као његово основно призвање. Човек, као најсавршеније биће међу створењима, призван је да ту тајну доживи и пронађе у себи, да је разоткрије до врхунца, да њоме обдари друга бића, и да преко ње као преко живог огледала, открије њен и свој и свих бића извор: вечну божанску несебичну Љубав. А све то опет постиже се једино преко Крста, односно крстоликог односа са Богом, творевином и словесним бићима. Крсно одрицање и жртвовање је задобијање онога што је на први поглед изгубљено, али и задобијање нечега бескрајно пунијег и савршеније од тога, нечега ради чега је човек уствари и створен и ради чега постоји.

Вечити образ, узор и пример овог крстоносног двига и подвига био је и остао сам Христос. У њему се открива и нестварна божанска и човечанска, тварна, несебична Љубав као једно и јединствено богочовечно стање Сина Божјег и Сина човечјег. По преизобиљу своје саможртвене љубави Он је, по речима Апостола, »испразнио себе (еаутон екеносен) обличје слуге примивши, поставши истовјетан људима« (Фил. 2, 7). То што је постао као један од нас, знак је Христове неизмерне љубави и божанског снисхођења. Цео његов богочовечански подвиг, од рођења до смрти и силаска у Ад, подвиг је самоодрицања, саможртвене љубави. Зато га је Отац прославио славом коју је у њему имао од искони, и подарио му Име које је изнад сваког имена. Тиме се прославио Бог у човеку и човек у Богу, и творевина остварила свој циљ и смисао.

Све заповести Божје и цео Божански домострој имају управо за циљ то прослављање Бога у човеку и човека у Богу, заједно са целокупном творевином. То је и смисао људског живота, то смисао сваког људског дела, сваког поступка, било да се ради о делима појединаца, било да се ради о делатности људске заједнице. То је и смисао овог нашег Госпојиноког поста који смо започели, као и свега што се збивало и што ће се збивати у људској историји. То је и коначан смисао самог настанка, битовања и постојања овог света и целокупне творевине, како у времену тако и у вечности.

И тако, одгонетање тајне света и човека, немогуће је без одгонетке тајне Крста. Кроз Крст се одгонета и тајна самог Бога. Јер, Крст је уписан у биће као такво, он је најдубља потка бића; он је уписан у тајну Божјег односа према свету, крстолик је и човеков однос према Богу и према творевини. Зато с правом пева црквени песник и ми са њим на дан Воздвижења Часног Крста: »Крст се данас уздиже, и свет освећује; јер ти, Христе, Оцу сапрестолни, и Духу Светоме, на њему руке испруживши, свет цео си привукао, ради познања Тебе. Оне који се у Тебе уздају, удостој божанске славе« (Минеј, 14 септембар, свјетилен). Томе додаје песник и позив, којим ћемо и ми завршити наше излагање: »Дођите народи, дивно чудо да гледамо, сили Крста да се поклонимо. Јер дрво у Рају смрћу пролиста, а ово животом процвета, имајући прикованог безгрешног Господа. Од њега сви народи бесмртност жањући кличемо: Слава Теби који си Крстом смрт укинуо, и нас ослободио«.

https://mitropolija.com/2025/09/26/o-tajni-krsta-hristovog/

Бесједа митрополита Пергама проф. др Јована Зизјуласа изговорена на празник Рођења Пресвете Богородице 2009. године

Вољена браћо моја, Господ нас је данас удостојио да поново прославимо Рођење Пресвете Богородице. Црква, али и сав свијет, радује се, као што нам каже сам пјесмописац[1] у тропару[2] који данас појемо, обраћајући се Пресветој Богородици: „Твоје рођење, Богородице Дјево, радост објави васељени, јер из тебе засја Сунце правде, Христос Бог наш, који, разријешивши проклетство, даде благослов, и уништивши смрт, дарова нам живот вјечни.“

Од тебе, Пресвета, дошао је Онај који је разријешио проклетство – проклетство прародитеља, због кога је људски род био изгнан из Раја. То проклетство нас је одвојило од Бога, јер смо ми сами, својом слободом пожељели да се удаљимо од Њега; али то проклетство је уништено рођењем Пресвете Богородице. Јер управо преко Пресвете дошао је Онај који је побиједио смрт и поново нам отворио Рај. Он нас је избавио од смрти и даровао нам вечни живот.

То је велики благослов који је произишао рођењем Пресвете Богородице, и зато данас Црква свечано празнује овај догађај.

Ми, Православни, нарочито поштујемо Пресвету Богородицу не као једну посебну особу, него као ону која је донијела у свијет Христа. Као ону која увијек носи Христа, као што је представљамо на нашим иконама, и поштујући Пресвету, ми у ствари поштујемо ту велику тајну спасења коју нам је даровао сам Христос.

Због тога кажемо да је Пресвета Богородицаа најсветије лице у Цркви, јер заиста нема никога светијег од Пресвете. То кажемо не само зато што је била најчистије биће у људском роду, него зато што је очишћена од самога Светога Духа у дан Благовијести, да би била безгрешна и неокаљана у сваком смислу, како би примила у себи самог Бог, и да прими Логос, Син Божији тијело и крв од ње. Не само због тога што је она сама била испуњена свим врлинама, него зато што се сјединила са јединим Светим – са Христом, Сином Божијим. Она се сјединила са Њим више него ико од нас дајући Христу људску природу, држећи у својој материци самога Бога.

Не постоји, дакле, личност која би била светија од Пресвете Богородице Марије. Не постоји ниједна личност која је тако нераскидиво сједињена са самим Богом, јер сва светост извире само од Бога. Ниједан човјек није свет ни због својих врлина ни због својих подвига. Свет је само онда када се сједини са Богом и прима светост Божију.

Пресвета Богородица нам, дакле, показује пут ка светости – нашој светости. А тај пут је пут смирења, који нам је она показала препустивши се вољи Божијој, ма колико то изгледало парадоксално: да ће родити, тј. да ће Син Божији доћи на свијет без проласка кроз ону биолошку процедуру коју пролази свако људско рођење.

Тако је, дакле, својим смирењем Пресвета Богородица и својом вјером да Богу ништа није немогуће, ма колико се то чинило људски немогућим, показала пут који ће и нас довести до тога да постанемо причасници Божије светости. Зато Црква нема ништа узвишеније да нам пружи за наше спасење, за наше освећење, него Свету Евхаристију (Литургију), у којој се сједињујемо са светим Богом и постајемо, као и Пресвета Богородица, „сутјелесници и сукрвници“ са самим Христом (кроз учешће у Светој Литургији и причешћујући се Тијелом и Крвљу Господа и Спаса нашег Исуса Христа).

То су, дакле, разлози због којих толико поштујемо Пресвету Богородицу, разлози због којих данас наша Црква свечано празнује: јер нам је на један надприродан начин Бог дао ову Личност Приснодјеве Богородице, која је постала дио историје човјечанства. Својим рођењем Пресвета је донијела човјечанству могућност да се поново сједини са Богом и да се поврати изгубљени Рај и вјечни живот.

Молим се, вољена браћо и сестре, да Пресвета Богородица увијек буде посредница пред Богом за све нас, и да буде примјер за сваког човјека – примјер смирења, вјере, врлина – али и примјер начина на који ћемо се спасти и сјединити са Богом, то јест кроз тајну Свете Евхаристије, где постајемо једно са Тијелом и Крвљу Господњом.

Желим свима многаја љета, и нека нам Пресвета Богородица буде на помоћи. Амин.

***

[1] Пјесмописац је клирик или лајик (и монах, монахиња) који је написао конкретну пјесму (или цијелу службу) која се поје на богослужењу са благословом Цркве. Чувени писци светих служби Св. Јован Дамаскин, св. Роман Мелод, Св. Герасим из Мале Свете Ане на Светој Гори и многи други кроз вјекове до данас.

[2] Тропар је кратка богослужбена пјесма у Православној Цркви, састављена у част Господа Христа, Богородице, неког празника или светитеља. Сам назив тропар потиче од грчке ријечи τροπάριον што значи пјесмица. Она је сажетак празника или живота светитеља коме је посвећен- у неколико стихова изражава суштину празника којег прослављамо.

https://mitropolija.com/2025/09/20/mitroplit-pergama-prof-dr-jovan-zizjulas-o-postovanju-presvete-bogorodice/

Изненада, усред поподневне светлости, надомак Дамаска, експлозија небеског светлоизливања ослепљује гонитеља Христовог Савла и обраћа га у врховног Апостола Павла. Будући да је он, по Златоусту, „гледао зло, добро га је ослепео Бог, да би прогледао на корист… и ослепљење његово — просвећење васељене би“. Онај који дише претњом и убиством на ученике Господње (Д. Ап. 22, 6), показује се жестоким проповедником и апостолом (2. Тим. 1, 11) Еванђеља.

Он свим бићем својим пригрљује ново посланство. Верује зато и доживљава да је од утробе мајчине био „назначен“ за то дело на послушност Христу (2. Кор. 10, 5).

Он постаје свестан да Бог прво заволе нас (1. Јн. 4, 19), а ми смо, не они који познају Бога, већ који бивају Њиме познати (в. Гал. 4, 9).

Он се посвећује свом делу и апостолству, тако да сви који живе у Азији чуше реч Господњу, и Јудејци и Јелини (Д. Ап. 19, 10). Његова проповед је његов живот и опхођење.

Он жели да другима да, не само Еванђеље Божије, него и саму душу своју (в. 1. Сол. 2, 8), јер су му драги.

Он пати, саосећа у патњама сваког верујућег: Ко ослаби, а да и ја не ослабим? Ко се саблажњава, а ја да не горим? (2. Кор. 11, 29)

Он има осећај оца, а не просто учитеља: Јер ако имате и хиљаде учитеља у Христу, али немате много отаца. Јер вас у Христу Исусу ја родих Еванђељем (1. Кор. 4, 15).

Он говори језиком мајке: Дечице моја, коју опет с муком рађам, докле се Христос не уобличи у вама (Гал. 4, 19). Свети Јован Златоусти примећује: „Која бременита мајка тако горке речи говори као он?“

Он снисходи, разуме, постаје свима све, да како год неке спасе (в. 1. Кор. 9, 22), безаконицима као безаконик, премда не као безаконик Богу, него је у закону Христовом (1. Кор. 9 21).

Постаје хранитељ одојчади: Млеком вас напојих, а не јаком храном, јер нисте могли. (в. 1. Кор. 3, 2)

Он има бригу за све Цркве. (2. Кор. 11, 28) Пролази васељену од Јерусалима… до Илирика. (Рим. 15, 19) Жртвује све за Христа. Оно што је сматрао добитком, сматра штетом према превасходноме познању Христа. (Фил. 3, 8)

Дух преко њега изграђује Цркву: Као мудар архитекта он поставља темељ, који не може да буде други, сем Исуса Христа. (1. Кор. 3, 10-11)

Текстови Посланица његових су правило вере. Молитве његове постају литургијске молитве и возгласи. Он делом и речју свештенослужи Еванђеље Христово у свим народима, осећајући се дужником Јелина и варвара, мудрих и безумних. (в. Рим. 1, 14)

На крају, он, по ревности гонитељ Цркве (в. Фил. 3, 6), постаје онај који трчи према циљу ради награде небескога призвања Божијега у Христу Исусу (в. Фил. 3, 14).

✦ ✦ ✦

Апостол пише Солуњанима: Хтедосмо доћи к вама, бар ја Павле, неколико пута, и спречи нас сатана. (1. Сол.2, 18) Лажни апостоли, прерушавани у Апостоле Христове, не престају да му стварају проблеме. Тада Павле, штедећи паству, бива приморан да говори о себи, да одбрани истинитост свог апостолског призвања. У Другој Посланици Коринћанима (11, 5 – 12, 19), представља себе наводећи јединствене своје предности и подвиге: Уколико лажни апостоли имају смелости да истичу себе као Јевреје и Апостоле, говори Павле, утолико више ја имам смелости. Јесу ли Јевреји? И ја сам… јесу ли слуге Христове? Као безуман говорим, ја сам још више: више сам се трудио, одвише боја поднео, више пута био у тамници…, и наставља да набраја бескрајне подвиге и жртве своје.

Не зауставља се на томе. Када би се десило нешто слично, када би он просто наводио колико се напатио, постио и био прогоњен, могао би неко све то да види као обичну људску препирку са лажним апостолима: хајде да видимо ко ће да победи, ко ће да истакне многобројнија и већа сопствена достигнућа? Међутим, не дешава се ништа томе слично. Апостол природно иде даље у дубље духовне ствари, долази до откривења личних искустава у Христу; до исповести која објављује тајну похвалу његову – која је повод радости свим људима – на коју се ослања и од које живи.

Стил и језик се тада мењају, јер Павле, „као истински заљубљеник и вансебник“[1] не припада себи, већ Љубљеном. Не живи он, него Христос живи у њему. Он је умро. Љубав и биће његово налазе се другде. Почевши, дакле, да говори о свом истинском бићу, он не говори ни о Савлу, то јест какав је био у прошлости, ни о Павлу кога свет познаје, већ говори у трећем лицу о неком другом, непознатом човеку, који је његово скривено биће:

Знам човека у Христу који пре четрнаест година би однесен до трећега неба, би однесен у рај, – да ли у телу, да ли изван тела, не знам, Бог зна, — и чу неисказиве речи које није допуштено нити је могуће изрећи људским језиком. Таквим ћу се хвалити, а самим собом нећу се хвалити, осим немоћима својим.

Искуство, за које се тачно сећа када се догодило (пре четрнаест година), заувек га је запечатило и непрестано га храни и представља најдубље биће живота његовог, извор богословља и проповеди. Можемо да кажемо да је то узношење до трећег неба други и најбитнији призив Апостолов од Господа. После тог искуства и везе са неизрецивим Тајнама, Господ је, да се не би погордио, допустио да га снађе тешко искушење: жалац у тело, анђео сатанин. Зато се три пута молио Господу да га ослободи искушења. Господ му је, међутим, рекао: Доста ти је благодат моја, јер се сила моја у немоћи показује савршена. Разумевши реч Господњу, Павле завршава: Зато ћу се најрадије хвалити својим немоћима, да се усели у мене сила Христова… јер када сам слаб, онда сам силан.

✦ ✦ ✦

Слобода у Христу, Еванђеље радости, Нова Твар, рај за све. То је преокрет палог стања и логике: хвалити се мукама и страдањима. Бити силан онда када си слаб. Павле, као нови Мојсије, силази са горе Божанског узношења и записује нови закон Благодати, не на каменим таблицама, него на таблицама људског срца. (в. 2. Кор. 3, 3) Неизрециве речи које је чуо објављује та божанска промена и крајње смирење у животу и опхођењу његовом. Он доживљава и објављује чињеницу да је смрт укинута, исповедајући: Када сам слаб, онда сам силан, и када умирем за Христа, тада истински живим.

Боже сачувај да се чим другим хвалим, осим крстом Господа нашега Иcyca Христа, којим се мени разапе свет и ја свету. (Гал. 6, 14) Свет је умро, распео се, он за Павла не постоји. Апостол је умро, распео се, он не постоји за свет. Апостол на тај начин истински постоји, истински живи и свет постоји за њега. Павле је бестрасан као умрли, и крајње осетљив као оживљен из мртвих (в. Рим. 6, 13), он учествује у истинском животу и помаже васцели свет.

У часу када је Господ на Велики Петак мртав на Крсту, после речи сврши се, у часу када ни реч не можемо да изустимо, тада Павле узима реч, или боље речено, Црква даје реч Апостолу народа. Он изговара у страху и трепету реч о Крсту. Проповед његова не бива у убедљивим речима људске мудрости… него у показивању духа и силе (1. Кор. 2, 1-4). Он исповеда да не зна ништа друго, осим једино Исуса Христа, и то распетога (1. Кор. 2, 2). Христа распетога зна, зато што је и сам Павле распет. И речју и ћутањем он јасно говори: Реч о крсту је лудост онима који гину, а сила Божија нама који се спасавамо (1. Кор. 1, 18).

За Јудеје, који хоће знаке, то је саблазан. За Јелине, који траже мудрост, то је лудост. За верујуће, Јудеје и Јелине Божија Сила и Божија Премудрост.

Погубићу мудрост мудрих и разум разумних одбацићу. Не спасава нас људска мудрост, нити нам је савест довољна. Спасава нас распети Христос, распета Љубав, која је за све, и Јудеје и незнабошце, Божија сила и Божија премудрост.

Сад је суд свету (Јн. 12, 31), вернику и невернику, блиском и далеком. Суди нам љубав, која никад не престаје (1. Кор. 13, 8)

Страдајући „лажном порфиром се одева, Онај који је оденуо небо облацима“.[2] Сви смо Га оденули лажном порфиром: лажном побожношћу и богословљем. У центру пак лажи и посуновраћења постоји неуништива истина Љубави, која се јавља као велика експлозија, која ствара свет, саздаје га, одржава, развија, и на крају, преображава у Нову Твар. Јер у Христу Исусу нити обрезање (јудејство) што помаже, нити необрезање (јелинство), него Нова Твар (Гал. 6, 15).

Старо прође… све ново постаде (2. Кор. 5, 17). Прелазимо са хипотетичке мудрости на реално спасење; са тражења знакова, као чуда, на изобиље живота. Ту умире и као ново васкрсава све Јудејство. Ту умире и као ново васкрсава све Јелинство. Умире међусобно непријатељство и рађа се мир и измирење. Јер у Христу Исусу нити што вреди обрезање, ни необрезање, него вера која кроз љубав дела (Гал. 5, 6).

У том часу великог суботства, апсолутног ћутања, све је истинско, све пречисто и збратимљено. Победила је Љубав. Победио је за нас Онај кога смо распели. Он је Цар Славе – мртав на Крсном дрвету. Он је мир наш, који и једне и друге састави у једно и разруши преграду која је растављала… крстом, убивши непријатељство на њему (Еф. 2, 14-16). Убио је непријатељство у телу свом, а не у другом. Донео је истинско избављење и мир свету.

Оно Павлово у Христу, то јест Нова Твар, раскида свезе ма каквог ропства, као и преварност ма какве слободе, дарујући човеку од сада слободу Будућег века, јер који је као роб призван у Господу, слободњак је Господњи; тако и који је призван као слободњак, роб је Христов. (1. Кор. 7, 22) Нема више Јудејца ни Јелина, нема више роба ни слободњака, нема више мушког ни женског, јер сте ви сви један човеку Христу Исусу. (Гал. 3, 28)

✦ ✦ ✦

На крају, позвани апостол Исуса Христа (1. Кор. 1, 1) преноси, не мисли и размишљања, него славу Богојављања. Он преноси љубав Христову која превазилази разум (Еф. 3, 19) 

Заједно са њим у Новој Твари налазе се и наслађују сви луди, неплеменити, слаби, понижени, небића, које је Христос позвао и позива. Они блистају истом благодаћу. Они нам без муке разрешавају проблеме. Не боли нас глава од загонетности њихове. Они не говоре лажи. Не излажу нас хладним тушевима својим говором и поступцима. Суде нам само тиме што одишу неизрецивим миомирисом Христовим, пројављујући дах познања Његовог у свако време и на сваком месту.

Пре извесног времена, улазећи у стару цркву у једном селу, осетио сам, уз мирис влаге, сву умилну атмосферу која влада у тим страдалним црквама и срцима доброг и напаћеног народа нашег. Унутра, у цркви, парализована девојчица у инвалидским колицима, осуђена на скору смрт; небески се осмехује, молећи се: „Дај, Боже, добро целом свету“! Дете које ти неумитно суди миомирисом свог човекољубља, сагоревајући као благопријатни тамјан у огњу коначног страдања, које га већ од сада води у други, вечни свет. Она је своје дело убрзо окончала.

Кратким проласком својим дати миомирис вечности унутрашњем бићу другога, и отићи задовољан само због тога.

архимандрит Василије Гондикакис

https://www.predanje.rs/vasilije-gondikakis-apostol-pavle/

Од самог настанка наше врсте, постављају се три основна питања, а то су питање Бога, света и човека. Као биће које је обдарено слободом и разумом, човек је трагао за својим истинским смислом дуго времена. Убрзо је схватио да је он биће које се креће и поседује стваралачки карактер, како према себи, тако и према свету.
У савременој цивилизацији човек је своју слободу и енергију усмерио ка страстима и материјалном, услед чега је заборавио да поседује могућност надилажења својих биолошких ограничења.

До средине четвртог века, хришћани су своје наслеђе темељили на феномену мучеништва, мученичком сведочењу вере. Након тог периода, хришћани су тражили неки нови вид идентификације. Тај нови вид идентификације, хришћани су пронашли у аскетизму.

Аскеза постоји у многим облицима, али само у православљу, које не одбацује телесно и свет има карактер целокупног преображаја бића, како духовног, тако и телесног. Грчка реч „аскесис“ означава вежбање и односи се како на вежбање тела, тако и на духовно вежбање. Oдносно, oна помаже човеку да се ослободи страсти које га воде га погрешним поступцима. С’ тога не чуди што је ова реч у српско-словенском језику преведена као подвиг, што значи кретати се напред.

Аскетска пракса

У 4. веку Св. Василије Велики и Григорије Нисијски покушавају да успоставе аскетску праксу која је базирана на неким принципима који су већ постојали у јелинској философији и њеној духовној пракси. То се пре свега односи на елементе философије платонизма и стоицизма. Преобразивши у хришћанско, православно рухо, назвали су је правом философијом.

Хришћанска аскеза у себи садржи два елемента: први је афирмативан а други је негативан. Овај други елемент тиче се уздржања од прекомерних уживања у телесним задовољствима, сузбијања страсти и амбиција у материјалистичком погледу. За разлику од другог елемента, овај први елемент аскезе се тиче њене суштине а она је задобијање Божије благодати. Она човека води ка врлинском животу и задобијању Царства Небеског. Зато је борба против страсти у светоотачкој литератури увек сагледавана као борба за правилно устремљење човекове слободе и деловање у складу са врлином.

Међутим, не требамо остати привржени само овом другом, негативном елементу. Потребна нам је борба за Господа јер ћемо приликом тог процеса одбацити све оно што није добро за нас. Одлучност је битна, али ће борба бити „права“ једино ако је потпомогнута Божијом благодаћу а не само људским напорима.

Самоспознаја

Светогорски монах Мартинијан каже да је најважнија ствар за човека и једног хришћанина да спозна самог себе. Он наглашава да је модерна цивилизација одбацила оно што се налази унутар једног човека, одбацила је његов духовни аспекат бића. Самоспознаја, кроз борбу са нашом палом природом води до спознаје Бога. С’тога, аскеза представља окрет ка изградњи наше унутрашње личности и заборав на амбиције и заокупљеност бригама овога света. На тај начин она представља једну егзистенцијалну промену, промену нашег погледа на свет, односно преумљење, нови начин живота. Кроз феномен преумљења, човек почиње да сагледава живот другим очима, сагледава га као дар, дар од Онога који нам даје живот а то је Бог.

Човек долази у стање које аскетски оци називају „безбрижје“. Аскеза је стање у коме је човек слободан од брига и личних амбиција. То није стање у коме се ми одричемо наших свакодневних обавеза, него стање у коме видимо шта зависи од нас а шта од Господа. Усавршавање нашег бића стављамо на прво место и не дозвољавамо световним стварима да нас окупирају.

Човек је биће које се креће

Имати власт над самим собом, победити разум страстима води ка бестрашћу или апатији. За разлику од философије стоицизма, овај појам не представља умртвљивање наше животне енергије него усмерење те енергије ка Добру. Дакле, потребно је да будемо слободни од страсти а не да умртвимо наше страсти. Čовеку је потребна енергија како би стварао,како би се кретао и одржавао свој динамички карактер бића.

Оци кажу да је човек створен да би наставио стварање света. На неки начин ми већ градимо вечност у времену, у коме Бог даје свој део, али и ми дајемо свој допринос тако да долази до прожимања са Њим.

Елементи аскезе

Постоји још неколико битних елемената по којима је аскеза карактеристична а то су: пост, заједничка и лична молитва, послушање и метаније. Међутим, све у складу степена који духовник одреди у датом тренутку. Ово је доказ да није битно развијати само умне способности, него и телесне, јер је човек биће које је саздано како од духа, тако и од тела. Све ово чинимо како би пренебрегли егоцентризам и сву своју љубав усмерили ка Господу. Та божанска љубав не може се мерити са оном љубављу у свету,толико да се љубав према световним стварима и не може назвати љубављу. Превладавањем самољубља у заједници са Богом и ближњима, задобија се савршена љубав.

Модеран човек и аскетизам

Поставља се питање како један сасвим обичан хрићашнин, лаик, може да имплементира ове елементе монашке аскезе у свој живот? Наравно, од њега се не очекује да напусти и занемари своје свакодневне, световне обавезе. Човек треба да се потруди да живи у складу са Божијим законом; воли ближње, учествује на светим Богослужењима, пости, причећује се и свакодневно узраста у врлини. На тај начин он се креће ка свом циљу, а циљ сваког хришћанина јесте вечна заједница са Богом.

извор

Дух је око душе, усмјерен према вјечности; душа - то су унутрашње очи човјека усмјерене према области земаљског битисања у свим његовим многоструким аспектима.

Од манифестација човјечијег духа треба именовати прије свега религиозно осјећање као способност директног преживљавања реализма духовног свијета и интуитивног проницања у метафизички свијет, то је осјећај унутрашње вјеродостојности духовног опита. Он се буди, он се оживљава у човјеку дејством благодати; Његов почетак је покајање, а крај љубав.

Религиозно осјећање присутно је у човјеку. Човјек се разликује од животиња прије свега тиме што је он религиозно биће. Ово осјећање може бити изопачено, као што су изопачени ликови на неравној површини огледала, оно може бити потиснуто и ублажено човјечијим страстима, он се може сакрити у дубину подсвијести, али апсолутно нестати не може. Друга манифестација духа то је "унутрашњи логос", то је спознајна сила, која дјелује на нивоу идеја и суштина. Треће - то је способност проматрања упућености човјека према Божанству, када богоопштење постаје слободни акт човјечје личности. У самој основици проматрања леже патње као способност концентрације сила духа на проматраном предмету и реактивна сила, која штити дух од вањске агресије.

Душа ипак у себи има следеће силе. Прва је разум и расуђивање. Она се манифестује двојако - кроз лексично и живописно мишљење: она не прониче у суштину ствари, она је одвојена од духовног свијета; она изучава само појаве и особине. У палом стању разума оно постаје узурпатор Логоса и оних спознајних сила, које су Свети Оци назвали умом. Душевни разум се прогласио као јединствени инструмент гносиса, он претендује на решење метафизичких питања која леже иза граница његових могућности, он се убацио у област религије и хоће да буде тамо диктатор. Он гледа себе као на господара свијета, сматра да су безгранични његова сила и моћ, он је створио науку и цивилизацију - тј. нову вавилонску кулу. Одвојивши се од духа, човјечији разум је постао главни извор гордости - тајног или јавног богоборства. Када га, пак, осјени благодат, тада он види своју мјеру и своје границе и покорава се духовним виђењима. Тада он у овом земном бивствовању види творевину Божанске премудрости, у материјалном свијету - не само узрочно-последничне везе, већ и симболе и ликове духовног свијета. Спојивши се са Логосом он очитује његова откровења и профористичкој (вањској) ријечи, духовна знања он доводи у одређене логичке системе кроз земне ликове, и открива сакривено.

Друга сила душе је - жеља. Одвојивши се од религиозног осјећања, из духовних преживљавања она се претвара у пожуду, тежњу ка наслади, у мрачне страсти, извитоперену (нестварну) осјећајност. Ова сила је највише повријеђена претходном. Разум, који је усхићен својим видљивим успјесима и достигнућима, није постао цар већ роб пожуда. Сјединивши се кроз покајање са духовним осјећањем жеља престаје бити невиђена и импулсивна. Она помаже уму да тежи према добру, она види у овом свијету сјенке изгубљеног раја. Жеља као сила душе сјединивши се кроз благодат са силама духа, претвара се у носталгију за Божанском љепотом.

Трећа сила душе код Светих Отаца назива се осјетљивост. То је заштитна сила душе. Она треба да чува душу од зла и гријеха, као имунолошки систем човјека -од инородног тијела. Њена најбоља манифестација је света мржња према ономе што разлучује душу од Бога, ипак, послије пада у гријех сила осјећања окренула се против онога што омета испуњавање страсних жеља; у овоме случају ова сила личи на мач, који је добијен да се штити од непријатеља, али је душа овај мач окренула против себе и непрекидно наноси њиме себи све нове ране. Реактивна сила, повријеђена гријехом, не манифестује се као очување личности, већ као потврђивање човјекова егоизма, на вањском плану она се манифестује као огромна амплитуда: од стране љутње и нетрпјељивости у породичном кругу (синдром ситног бијеса) до људских катомби које врше тирани (пир сатане). Раскорак између жеље и могућности изазива и храни осјећај љутње и злобе: човјек прима сав свијет као непрекидну неправду у односу на њега, као да се читаво човјечанство договорило да би узнемиравало њега. Такав човјек личи на бомбу напуњену прљавштине, која ће, ако се неопрезно додирне, експлодирати. Овај осјећај, појачавајући се, може довести човека до страшних душевних стања, излити се у садизам и незадрживу тежњу за убијањем.

Када се кроз покајање и благодат, раздражива сила душе сједини са духовним осјећањем обраћености према Богу, онда она постаје динамичко одрицање од гријеха, самокритичности, мржње према демону, осјетљивости према убацивању мрачних импулса у човјечију душу, ефикасним оруђем у чишћењу срца од страсти.

У овом питању сударили су се међусобно Исток и Запад. Исток јасно разграничава област духа и душе, запад их стапа у душевни монизам. Осим тога западна антропологија говори о гријехопаду човјека само као о губитку Божанске благодати при очувању природног стања душе. За источну антропологију гријехопад представља дубљу драму у историји свијета: човјек је испао из центра свога живота, на мјесто Бога он је ставио себе. Богоборачки импулс раскинувши савез човјека за његовим Творцем, деформисао је саму човјечију природу. Дух је постао одвојен од душе, будући да је одвојен од Бога, душевне силе су се такође разишле међу собом: разум, осјећање и воља час се слажу, час противурјече једно другом. Зато је источни аскетизам борба за човјечје срце, зато источни подвижник не вјерује себи, не вјерује својој души, његов је циљ покорити душу духу, а дух благодати. Зато је основа аскетике Истока - покајање, тај плач о гријесима кога не схвата свијет, сматрајући га слабошћу, малодушношћу и болесном сузљивошћу. Западни подвижник почиње од оштрог изазова тамним силама пакла, са којима је спреман борити се, као витез са горостасима. Основа овога подвижништва није покајање, већ част и љубав; али каква љубав? ...

Јер мислим да Бог нас апостоле најстражње постави, као оне који су на смрт осуђени; јер бисмо гледање и свијету и анђелима и људима.
Ми смо будале Христа ради, а ви сте мудри у Христу; ми слаби, а ви јаки; ви славни, а ми срамотни.
До овога часа и гладујемо, и трпимо жеђу, и голотињу, и муке и потуцамо се,
И трудимо се радећи својијем рукама. Кад нас псују, благосиљамо; кад нас гоне трпимо;
Кад хуле на нас, молимо; постасмо као сметлиште свијета, по којему сви газе досад.
Не пишем ја ово да посрамим вас, него вас учим као своју љубазну дјецу.
Јер ако имате и триста учитеља у Христу, али немате много отаца. Јер вас ја у Христу Исусу родих јеванђељем.
Него вас молим, угледајте се на мене као и ја на Христа.  (1. Кор. 4:9-16)

Трајни дом благодати – небески дом у коме човек обитава кроз заједницу са Светим Духом – не стиче се без труда. Не добија се лако, нити се наслеђује по природи. Напротив, захтева борбу, унутрашње распеће и сталну трансформацију. Чак су и неки протестантски теолози, иако ван пуноће Православља, осетили овај духовни закон и увели два термина у свој језик: „јефтина благодат“ и „драгоцена благодат“. Заиста, постоји благодат која изгледа доступна без труда, без покајања, без крста – и постоји благодат која се добија кроз патњу, кроз смирење, кроз сараспеће са Христом. Ова друга је истинска – она која даје живот, која преображава, која освећује. Јер благодат Христова није јефтин дар, већ залог новог живота, који се прима у трепету и страху Божјем.
Постоји, дакле, благодат која изгледа као дар без труда. Она, названа „јефтина благодат“, је површна и нестабилна. Не доноси плодове покајања, не води до познања Бога, не ствара истински однос са Богом. Она је као кап на камену – нестаје пре него што у њега продре. Јер не настаје из борбе, из сталног преиспитивања, из живота са крстом. Она је удобна, сентиментална, самоемотивна – али не спасоносна.
Замислите младића, двадесет седам или осам година – завршио је факултет, служио војску, добио посао и сада се спрема за брак – и одједном вам га неко представља као своје дете. Можете ли га заиста назвати „својим“ дететом? Када га нисте родили, нисте чезнули за њим, нисте бдели ноћима његове болести, нисте се са сузама молили за његову будућност, нисте се жртвовали, нисте се исцрпљивали из љубави према њему – како бисте се заиста могли радовати истинском, очинском радошћу? То би била радост само на речима – спољашња, празна, без унутрашњег дрхтавог осећаја, без срца. Таква је благодат која се не стиче борбом, патњом, унутрашњом борбом. Није наша, јер ми нисмо њена. И брзо ће нас напустити, као нешто што не волимо, јер је нисмо платили сопственим болом.
Можда се сећате оних старих филмова, где се приказује сукоб између мајке која је родила дете и мајке која га је одгајила – и питање које се увек поставља: која је од њих права мајка? Она која га је носила у својој утроби, или она која га је носила у својој души, у својим бригама и у својој љубави? Сви знамо шта значи одгајити дете – колико труда, бриге и стрпљења то захтева.
Таква је ситуација са благодатним даровима Божијим. Када их човек не развија, не брине о њима, када их не негује са пажњом и захвалношћу – они остају бесплодни. Иако се називају благодатним, у ствари се не примењују као истински дар. То је такозвана јефтина благодат – благодат која само изгледа као радост, као узбуђење, као неко изговорено решење, неки тренутак одушевљења који брзо бледи. Она не преображава душу, већ је само површно дотиче. И зато нестаје као сенка. То је та јефтина благодат – лако се стиче, али и лако се губи.
Али постоји и драгоцена благодат – истинска, жива, спасоносна. То је благодат коју човек заслужује кроз борбу и стрпљење, коју добија, губи, а затим поново стиче, и тако постепено учи духовном ратовању. Она му се не даје једном за свагда, већ се обнавља покајањем, одржава смирењем и чува трезвеношћу. Кроз њу човек учи да ништа у односу са Богом није аутоматско или самоочигледно. Схвата да заједница са Богом није једноставна датост, већ плод сталног размишљања и унутрашњег рада. И тада се у души рађа дубоки осећај будности, јер човек почиње да опажа смртоносну претњу која вреба у овом животу – не само физичку, већ пре свега духовну. Тада схвата да оно што му је дато, треба да прими са захвалношћу, али и да на томе ради са трудом, да то учини плодоносним, да то не оставља неискоришћено, већ да то укључи у свој живот.
Сетите се Господње приче о талантима. Онај који је умножио поверене дарове ушао је у радост свог Господара. То је човек који послушношћу, марљивошћу и верношћу развија духовне дарове који су му дати. Тако он ствара живи однос са Дародавцем, са самим Богом. А онај који је закопао свој таленат, који га није неговао, није га умножио, већ га је сакрио из страха или лењости - тај није ушао у ту заједницу. Остао је напољу, без икакве стварне везе са Богом. И колико год чудно изгледало, управо је такав човек тај који губи чак и ситнице које је имао, а све то прелази у руке онога који већ поседује - јер ономе ко воли, ко се труди, ко сарађује са благодаћу, поверава се још више.
Одавде произилази истина да се драгоцена благодат стиче кроз борбу – кроз лични труд, кроз добровољно приближавање Богу. Она се не стиче жељом, нити мишљу, већ се стиче кроз преображај. Ако се не трудимо, не можемо ни разумети шта значи бити носилац благодатног дара, бити дете Божије. Како можете осетити благодат ако се никада нисте борили за њу? Сетите се мудрости цара Соломона – тог суда између две жене, које су себе називале мајкама истог детета. Која од њих је била права мајка? Она која је желела да спасе дете, чак и по цену да га изгуби – јер се прави однос увек гради на жртви. Исто је и у духовном животу: када човек уложи љубав, чежњу и смирење, онда почиње да опажа драгоценост заједништва са Богом. А када то не чини, све се своди на пролазне утиске, на површна осећања, на речи које бледе. Тако, на чудан и трагичан начин, човек остаје унутрашње сиромашан – иако можда још увек говори о вери, она није у његовом срцу.
Послушајте апостола Павла – великог страдалника и слугу Христовог: „Постадосмо приказ људима и анђелима, и луди Христа ради.“ У овим речима се крије очинска, дубоко љубавна иронија. Он каже: ми – апостоли – луди смо Христа ради, а ви сте мудри; ми смо слаби, а ви сте јаки; још нисте окусили губитак, још увек живите лаком и нетакнутом благодаћу, коју нисте платили – ни сузама, ни покајањем, ни вером до крви. Још сте на гозби, још се радујете на свадби, као гости који се само веселе. Да, ви сте славни, а ми смо нечасни; све до овог тренутка, док вам говорим, када „гладнимо и жедни смо, и голи смо, и ударани смо, и у оскудици смо“. Тако изгледа драгоцена благодат – у свом спољашњем облику, то је распеће. Али изнутра, то је неизрецива радост и пуноћа живота у Христу.
Замислите – апостол незнабожаца, Свети Павле, гладује, жеђа и хода по свету наг, лишен основних животних потреба. Упркос томе, он сведочи: „Трудимо се, радећи својим рукама“ – јер не желимо никоме да будемо на терету. Колико је у томе духовне слободе! Колико племенитости духа, када човек ништа не тражи, већ све што му је дато прима као благодат, и све што има – претвара у служење!
И ево врхунца хришћанске борбе: „Када нас клеветају – благосиљамо; када нас прогоне – патимо; када нас вређају – молимо се.“ Замислите да вас неко вређа у лице, а ви, уместо да му узвратите, кажете:
– Опроштено вам је! Нека вам буде опроштено што сте ме натерали да отворим ране свог срца. Не брините – ја сам заиста ништа. Вређајте ме колико год желите – не смета ми, јер све што примам, примам од Бога.
А онда апостол сведочи: „Постали смо као отпад света.“ Али он то не каже са горчином, већ са духовном зрелошћу. То је сведочанство драгоцене благодати.
И како знате да неко поседује ту благодат? Тако што, чак и када је увређен – благосиља. Када је осрамоћен – не узвраћа речју, већ гледа даље од увреде. Не види особу која га вређа, већ види борбу Светог Духа која се води у души те особе, покушај Бога да је привуче к себи. Стога, док га клевећете, он вас благосиља. Док га прогоните, он вас толерише. Он види вашу унутрашњу жеђ за истином и праведношћу – и чак ту грешку прихвата као изазов љубави Божјој у свету.
„Када на нас хуле – молимо се.“ Јер је хула посебно болна, она увек долази као клевета, као претеривање, као ударац истини. Као када ходаш улицом, а сви ти вичу, ругају ти се, искривљују твоју истину... Али истински слуга Божји се моли и тада – не за себе, већ за свет који пати у свом духовном слепилу.
Разумете ли? „Када нас хуле – ми се молимо.“ Све те речи, упућене са иронијом или осудом, у очима онога ко се труди да живи у Христу, повод су за молитву – не за горчину. Јер све што је од овога света – долази и пролази. „Не брини“, кажем себи, „и ово ће проћи. Није то ништа.“ Али најважније је – пронаћи пут, а не изгубити Христов мир у срцу.
Ми, свештеници, смо као живи барометар – осетљиви на сваки покрет у душама људи и у ваздуху времена. Све што ће се десити – прво пролази кроз нас. Само изађите међу људе, само направите једну ненамерну грешку, само се појавите на јавном месту – и одмах сте изложени процени, осуди, хули. Али то је део крста. И управо тамо, где свет очекује реакцију, слуга Христов се повлачи у тишину молитве.
Када некога прогоните, а он вас трпи – то је знак да је та особа примила велику благодат од Светог Духа. Не само да га благодат чува у миру, већ му даје и снагу у патњи да препозна Божју промисао. Он не гледа на вашу злобу, већ на вашу несвесну жеђ за истином, за правдом, за смислом. И уместо да узвраћа, он се моли. „Када на нас хуле – ми се молимо“ – каже апостол. А хула, браћо моја, један је од најболнијих облика патње, јер није само реч – већ искривљавање истине. Хула увек рађа неправду, она је претерана, неправедна, тежак камен на срцу.
Сећам се једног великог јерарха и теолога – покојног владике Атанасија Јевтића. Многи од очева овде су га лично познавали. Био је један од најзначајнијих сведока православне мисли и борбе у нашем времену. Био сам млади студент на Богословском факултету у Солуну када сам га упознао. Видео сам га – високог, мирног, са мантијом и крстом на грудима, како стоји као стуб вере у тешком времену. У то време, у бившој Југославији, још увек је владао комунистички режим. Питао сам га из радозналости:
– Оче, да ли се тако шетате по Београду обучени?
– Да, наравно – одговорио ми је мирно.
– Али канони кажу да у време прогона свештеник не сме да носи одежду.
Не мора да носи мантију, може да је скине током прогона.
И погледа ме благо и рече:
– О чему причаш, дете моје? А како ће онда пљувати по мени?
Рекао ми је то са оном изванредном духовном слободом коју има само онај ко је опијен благодаћу Светог Духа. За њега је свако пљување било повод за благослов – рекао је да за свако пљување добија пет дана благослова, и живео је као опијен, као у светлости. То није била иронија, већ жива теологија – отелотворена у аскези.
Био је човек који није желео ништа за себе. И зато – имао је све. Био је један од оних за које се говорило: „Постали смо као смеће света“ – непримећени, одбачени, осуђени, али управо зато, богати свиме. Није имао ништа своје, али је живео у пуноћи – јер је све што је имао било за друге.
То је истинска победа над смрћу. Када човек достигне то стање, он се више не плаши краја. Смрт престаје да му буде непријатељ. Она чак ни не постоји. Јер у свему и у свакоме, он види – Христа. У сржи његовог бића нема ничега што не припада Христу. Нема ничега што би му се могло одузети – јер је свега што има, већ се добровољно одрекао. Чак и оно што поседује, као да не примећује. Није га брига да ли ишта има, јер његово богатство није од овога света.
Где влада Христова благодат, нема места за посесивно „моје“ и „твоје“, већ је све у љубави и понизном предању. Таква су срца која су се очистила – не да би била савршена пред светом, већ да би живела у миру са Богом.
Без обзира колико човек био прогоњен, презрен, вређан или исмеван – када у свом срцу носи овај мир, ово небеско достојанство, он је већ слободан. И свет, иако га у почетку може одбацити, ипак ће му се – пре или касније – дивити и тражити ту тиху благодат која преображава све чега се дотакне.
Нема веће трансформације за човека, нема веће утехе од оне која долази из живог односа са Богом. Ниједно земаљско добро, никаква сигурност, никакво задовољство не може пружити ту утеху коју Бог даје када је присутан у срцу. Нико, заиста нико, није пронашао истинску утеху ни на који други начин осим кроз благодатну блискост са Њим.
Размислите о људима који много поседују, али не знају шта заправо имају. Колико год да имају – стално су забринути, дрхте од могућности да нешто изгубе, живе у страху од криза, рецесија, падова берзе. „Шта ћемо?“ – питају се, и умиру млади, понекад већ у шездесетим годинама, од срчаних удара и високог крвног притиска. А данас је чак и та граница снижена. Шта нам то говори? Да се истинска сигурност не налази у ономе што поседујемо, већ у Ономе Кога имамо.
Имати Бога значи бити богат нечим што се не може изгубити. Имати Га значи бити већ пронађен.
То духовно богатство – стање живе заједнице са Богом – никада не сме бити продато, нити замењено за нешто пролазно. Јер шта можете понудити некоме попут светог апостола Павла? Кад бисте му рекли:
„Даћемо вам златна кола, даћемо вам часну пратњу да иде испред вас, добићете све што желите – само оставите то стање скромног живота са Христом.“
Шта мислите да би одговорио? Његово срце, препуно љубави Христове, вапило би:
„Никако! Оставите ме оваквог – гладног, жедног, прогоњеног, али са Христом!“
Јер онај ко има ту благодат – тај може да управља читавим имањима и краљевствима, а да га ниједна страст не дотакне. Такви људи су постојали – свети цареви, који су, иако су носили царске круне, тајно носили гвоздене појасеве испод својих огртача – да би стално подсећали себе на трезвеност и духовну будност. Спавали су на дрвеним креветима, али су владали народима. А свети патријарси? Ево, Свети Јован Милостиви – кроз његове руке су пролазила средства која би се данас упоредила са буџетом Европске уније. Али његово срце није било везано ни за злато ни за бројеве. Није се дотакао тог новца за себе, већ га је давао где је било потребно. Јер човек Божији није роб стварима – већ их користи за добро других. За њега то није искушење, већ служба. Он нема проблем да се свађа са многима, јер се његова душа већ окренула од свега што је пролазно.
Човек није позван на сиромаштво само по себи, већ на слободу од везаности за материјалне ствари. Није у духу Цркве да слави спољашњу беду, већ да сведочи о унутрашњем богатству – благодати Божјој. Данас се често чују гласови који говоре да манастир Ватопед треба да буде сиромашан. Али они који су видели тај манастир осамдесетих година сећају се да је он више личио на пустињу него на свето место. Рушевине у зградама, урушени кровови, шупљи подови, дрвеће које расте у напуштеним ћелијама. Пет стараца, сенке некадашњег живота, ходали су тихим ходницима и чекали смрт. А манастир – има педесет цркава. Све су биле затворене, запуштене, непогодне за богослужење.
Зар није наша одговорност – не само монашка, већ и национална, духовна, историјска – да обновимо тај свети споменик, који више од 1100 година сведочи о непрекидном присуству Христовом у времену и простору? Зар нам није јасно да управо те ствари – света места, традиција, духовна архитектура, молитвени континуитет – граде и чувају нашу културну и духовну личност, нашу православну самосвест? Не ствари које се троше и нестају, не компаније које ће нас користити као папир за једнократну употребу, а затим нас бацити када им више не будемо потребни.
То је наша жива прејемствена сукцесија – историјска, али још више евхаристијска. Требало би да захвалимо тим људима – монасима који су све оставили иза себе и изабрали тај пусти манастир, да га васкрсну радом, молитвом и љубављу. А данас? Ко тако види ствари? Мало ко. Данас многи кажу, они треба да га имају, а ја не? Зашто они треба да владају, а ми не? И управо ту лежи наша рана: не смета нам постојање нечег светог и лепог – већ то што нам не припада. И у тој жељи за поседом – губимо светост.
Све ово говорим не из негодовања, већ из бола – јер ће се на крају, највероватније, испоставити да у овом конкретном случају нема ни озбиљне преваре нити стварне кривице. Упркос томе, многи ће и даље имати жељу – да униште. Не да исправе, не да прочисте, не да трансформишу – већ да униште. Као да имамо нешто боље, нешто јаче, па би требало да уништимо управо те ствари – свето, наслеђено, аутентично.
И шта нам остаје ако их уништимо? Чему ћемо се надати? На шта ћемо се ослањати као народ и као Црква? На Европску унију? Лично веома добро познајем Европу – живим тамо годинама. Знам шта значи европска логика и менталитет. У Енглеској, на пример, ако желите да покажете да сте неко, морате са собом носити неку дубоку, древну титулу – нешто што сведочи о континуитету и традицији. А ми? Овде лако бацамо сва историјска сведочанства нашег идентитета, као да су безвредна.
Али ту није крај. Кад једном бацимо светиње, почеће и оне да бацају нас. И не у неки пристојно заборављени кутак – већ у море, у понор безименог света, где нико не зна ко си, одакле си, нити коме припадаш.
Правим ову дигресију, браћо и сестре, зато што човек данас све више сведочи догађајима и понашањима која превазилазе границе разума, умерености, па чак и саме људске мудрости. Када неко погреши – одмах га истичемо као јединог кривца, изолујемо га, судимо му, осуђујемо га. Али то није најопасније. Најопасније је када се у нама јави жеља не само да исправимо, већ да све искоренимо – без милости, без разумевања, без наде. То већ говори о нечему дубљем – о духовној кризи, о историјском самоубиству једне заједнице, о некој мрачној тенденцији ка унутрашњем разарању. О некој врсти духовног нихилизма који не може да гради, већ само руши.
Али такви ставови не могу опстати. Они не могу донети живот, јер нису засновани на истини, нити на љубави. Озбиљан човек, духовно будан, увек прави разлику – разлику између особе и дела, између пада и намерне злобе, између слабости и истрајавања у злу. Он не суди брзоплето, већ процењује у светлости Божјег разума. Стога је позив један: да људи науче да размишљају не по страстима, не по наративима овог света, већ по Богу – са умом који је просветљен благодаћу, са срцем које је засновано на милосрђу и са вољом која је спремна да се жртвује, а не да осуди.
Чињеница да неко има новац сама по себи не значи да је зао или од ђавола. Као што сиромаштво није гаранција светости. Јер постоје они који су, иако материјално сиромашни, испуњени незаситом жељом за богатством - толико страственом да би продали чак и сопствену мајку, само да би се уздигли у очима света. Да ли је та особа Божја - само зато што је сиромашна? Не, браћо и сестре, у очима Бога није важан спољашњи изглед, већ срце, воља и љубав.
С друге стране, постоје они који су у одређеном тренутку добили богатство – и приносе га Богу. Зашто? Зато што имају искуство са благодаћу и знају да право богатство није у злату, већ у милости и љубави. Такви људи нису робови новца; Бог их користи за своју промисао, на корист многих. Зато су им други поверавали своја средства, јер су знали – да ништа не задржавају за себе. Њих не занима сјај, ни удобност, ни слика живота која многе очарава, већ тежња ка ономе што је непролазно.
Јер истински Божји човек не може заменити драгоцену Божју благодат ни за шта. За њега, сваки дар који има припада другима; и ако ништа не поседује, он ипак слави Бога. Јер Га сматра својим највећим благом.
„Не пишем вам ово да вас посрамим, него да вас опоменем као своју љубљену децу. Јер ако имате и десет хиљада учитеља у Христу Исусу, немате много отаца; јер вас ја у Христу Исусу родих кроз јеванђеље. “ (1. Кор. 4:14–15)
Заиста, не можете разговарати са неким ко има прави ауторитет, осим ако га нисте прво „родили“ – осим ако се нисте бринули о њему, неговали га, молили се за њега, пролили сузе за његове душе. Савет је лако давати, али обично само савет који чујемо од људи који су заиста радили за нас носи тежину.
Такав је свети апостол Павле, такви су сви свети. Слушамо их зато што нас не уче са висине, већ из дубине своје жртве. Повукли су се у своју келију, тамо су се закључали и молили се за нас бројаницом, постили, подвизали се, распели се – за нас. Зато, када се њихова реч чује, она је благословена; рођена је из Крста. И управо због тога, не смемо бацити њихову реч у ћошак, као нешто безвредно – јер она произилази из борбе, из љубави, из смртне патње за живот другога.
Да, не можете такве речи бацити у ћошак. Можете много тога у животу одбацити – али не и реч која долази из патње, из борбе, из распећа. Јер онај иза тих речи није их изговорио лако, већ са болом и самопожртвовањем. Одрекао се себе, ушао у стања која се не могу поднети без благодати, удисао редак духовни ваздух, пењао се тамо где нико не може да стоји без унутрашњег сагоревања. То није нешто обично – то је живот у Богу, живот у Крсту, живот у ватри љубави. И та благодат коју је добио – није дошла као дар, већ је у складу са његовом борбом.
Често чујемо некога како каже:
„Не разумем ништа о Цркви...“
Али питање је: колико сте труда уложили у разумевање? Колико сте се отворили Богу, колико сте се предали, колико сте се смирили, колико сте постили, колико сте се молили, колико сте плакали, колико сте опростили?
Свети Максим Исповедник каже:
„Предајмо сав свој живот Богу – да бисмо примили целог Бога.“
Замислите – да имате целог Бога. Ви, мали, слаби, испуњени сумњама и страховима, тешкоћама и „зашто“, унутрашњим бурама – предајете Му цео свој живот, а Он сам вам се даје. Не нека мисао о Њему, не осећај, не утеха – већ Сам Бог. И тада се све мења. Више не можете рећи: „Нема ничега.“ Јер ћете рећи:
– Постоји! Осећам га! Знам да постоји! Видим Невидљивог!
И то сазнање не долази из разума – већ из личног искуства са Богом, из контакта са благодаћу, из живота који више није само твој.
Бога се не може купити.
Он се не може продати.
Он се не може дати некоме ко Га не воли.
Да, Тајне постоје. Оне су живе. Али нису магија. Сам Бог је присутан у Тајнама – и оне захтевају личну одговорност. Не можете рећи:
– Причестићу се – и то је то!
То тако не функционише.
Има оних који су се исцелили од тешких болести једним Причешћем – али како су дошли до тога? Са страхом Божијим, са покајањем, са чежњом. Тражили су самог Бога – не Његову помоћ, не Његову доброту, већ Њега.
Јер тамо где нема личног односа, нема ни благодати. Где је само спољашњост, нема унутрашњег живота. А Бог тражи срце. И само тамо силази – где га налази отвореног.
У Цркви нема магије. Тајне нису механизми, нити ритуални поступци који аутоматски производе резултат. Тајне су сам Живи Бог, који нам се даје. 
Не можете Га третирати као неку врсту моћи која вам је на располагању. 
Бог није трговац људским жељама. Бога не занима да вас придобије за следбеника по цену манипулације.
Међутим, то је оно што ђаво жели – жели да те ухвати, веже, понизи и никада више да те не пусти. Само кренеш ка неком злу, и већ си потонуо.
А Бог? Бог те не везује. Бог те не понижава. Бог не ствара зависност. Он те не привлачи притиском, већ љубављу. Јер Онај који те позива је апсолутно слободан. И зато што је слободан, Он позива на слободу. Он жели заједницу, а не ропство.
Када човек стане пред Бога са том унутрашњом слободом, тада му Бог одговара. И не поништава га, већ га уздиже. Не одузима му идентитет, већ га испуњава истинским ликом – ликом према икони. Бог ти никада неће одузети слободу. Јер Он жели управо ту твоју слободу – слободу да Га волиш, као што Он слободно воли тебе.

Протопрезвитер Николај Лудовикос

приредила: Ј. Г. (Поуке.орг)

извор