Христов разговор са Никодимом је један од познатијих одељака Новога завета (Јн 3:1-15). Употребом изузетно снажних асоцијација и мотива, у овом дијалогу који бележи само еванђелиста Јован, покренуте су изразито снажне теме вешто укомпоноване у литерарни и богословски контекст еванђеља. Изнова се сусрећемо са кључним темама Јовановог еванђеља: светлост (овог пута у наглашеној одсутности физичке светлости будући да Никодим дође Исусу ноћу), сведочанство и сведочење, вера јесу, дакле, теме које се протежу и развијају од Пролога Јовановог еванђеља па све до његовог краја  (овде линк).

Разговор са Никодимом је један од кључних момената у разумевању свеукупне поруке овог новозаветног списа и, стога, уочавање  порука које су садржане у њему су од нарочитог значаја за схватање четвртог еванђеља у његовој целини.

Занимљиво је приметити да су актери описаног догађаја две личности, а да обе говоре у плуралу. Христос тако говори заиста, заиста вам кажем: да оно што знамо говоримо и што смо видели сведочимо, и сведочанство наше не примате (Јн 3:11). Није сасвим јасно ко су то ми из Христовг исказа, али највероватније да – у складу са претпоставком о тзв. колективном ауторству Јовановог еванђеља – аутор Христа препознаје као оног који говори у име свих сведока који се јављају у овом спису.

Оно што је, међутим, значајније од идентификовања ми одређења у Христовим речима јесте сама тврдања ми знамо, која је заправо антитетичко понављање речи којима се на самом почетку дијалога Никодим обратио Христу: знамо да си учитељ од Бога дошао (Јн 3:1).

Идентификовање ми – групе из Никодимовог исказа је доста лакше. Никодим према уводним речима еванђелисте долази Христу у име фарисеја, вероватно као њихов представник у Синедриону (идиом кнез јудејски вероватно упућује на такву позицију, као и његово појављивање, Јн 7:49). Како фарисеји нису били јединствени, може се претпоставити да је Никодим припадао космополитској струји фарисејске странке, што је закључак на који нас упућује и чињеница да је његово име грчког, а не јеврејског порекла.

Оно што, међутим, лако промакне при читању ових уводних речи јесте наглашено представљање Никодима изразом беше човек…

Овакав начин представљања је необичан за уобичајени начин изражавања (подразумева се да је саговорник човек), као и специфичан начин изражавања који употребљава св.ап. Јован. Очекивало би се, наиме, да Јован пре представи Никодима као кнеза јудејског кога послаше фарисеји да (уп. Јн 1:19). Оваква изнимка од уобичајеног начин представљања учесника у уводу у један од најзначајнијих одељака списа није случајна. Еванђелиста необичном конструкцијом свесно привлачи пажњу читатеља, а употребљеним изразом он се надовезује на завршне стихове претходне целине свог еванђеља.

Наиме, разговору са Никодимом који је описа у првој половини Јн 3, претходи опис очишћења храма (Јн 2:13-25). Ове две, наизглед ничим повезане целине, суштински су повезане последњим стиховима другог и првим стиховима трећег поглавља у којима се учестало пованља управо реч човек:

„а кад беше у Јерусалиму о празнику Пасхе, многи вероваше и име његово, видећи знамења његова која чињаше. А сам Христос не повераваше себе њима, јер их је он знао све. И не требаше ко да му сведочи за човека јер сам знађаше шта је у човеку. А беше човек међу фарисејима по имену Никодим, кнез јудејски. Он дође ноћу Исусу и рече: Рави, знамо да си учитељ од Бога дошао јер нико не може творити ова знамења која ти твориш ако није Бог са њим.“ (Јн 2:23-3:2).

Основне теме ове целине су знамења (чудесна дела која Христос чини) која пробуђују веру у Њега, али веру која је тек први степен, зачетак оне вере ка којој треба да се стреми. Управo ту веру исповеда Никодим који, ако се сагледа у овом контексту, није представник само једне струје унутар фарисејског покрета, већ je представник, архетип човека који показује елементарну веру коју представља као врхунско знање покушавајући да суштинска питања заобиђе започињући богословску расправу.

Христос, као онај који знађаше шта беше у човеку (2:25) не дозвољава такав развој догађаја и уместо богословске расправе Он разговор усмерава у правцу суштинских, егзистенцијалних питања шокантном изјавом: „Заиста, заиста ти кажем: ако се ко не роди одозго, не може видети Царства Божјега“ (Јн 3:3). Идиом са којим се сусрећемо у овом изразу рођење одозгго  је веома тежак, али га је Никодим као добар познавалац старзаветног предања, али извесно и ванбиблијских традиција са краја прехришћанске и почетка хришћанске ере, морао разумети. Његов одговор како се може човек родити кад је стар? Еда ли може по други пут ући у утробу матере своје и родити се? (Јн 3:4), стога, није толико последица незарумевања Христовог исказа, колико покушај да избегну суштинске теме ка којима је разговор кренуо. Христос, међутим, не дозвољава такво скретање и својом новом изјавом не оставља места неразумевању: заиста, заиста ти кажем: ако се ко не роди водом и духом, не може ући у Царство Божје (Јн 3:5).

Током историје тумачења овог текста у времену патристике ове Христове речи су се најчешће разумеле у контексту светотајинског говора о крштењу као неопходном услову за улазак у Царство. У новијим тумачењима се делом прави отклон од таквог разумевања из више разлога. Најпре, Никодим није могао да те речи разуме у контексту хришћанског крштења које је још увек било ствар будућности. Уместо тога, он као човек утемељен у старозаветном и уопште јудејском предању није могао да остане равнодушан на спомињање воде и духа, будући да је то за њега била несумњива асоцијација на прве стихове Светога писма у којима читамо У почетку створи Бог небо и земљу. А земља беше пуста и без обличја и дух Божији дизаше се над водама (Пост 1:1-2). Према оваквом схватању, Христос заправо као услов за улазак у Цасрство небеско поставља искуство нове твари и новог стварања (што је свакако једна од значајних тема Новог завета) изведе из пророчких (нпр. Јзк 36:25–27) и апокалиптичких надања (Јуб 1:23; ЗавЈуд 24:3; 1QS 3:6-9; 1QH 11:12-14).

Да ли су ова два интерпретативна модела (крштењско-светотајински) и егзегетско-аналитички неизоставно супротсваљења? Шта су Свете тајне Цркве, и међу њима најпре крштење, ако не ново стварање света и кроз њих пројављивање нове твари у постојећем свету?

Да ли смо то заборавили?

Да ли се и на нас могу применити Христове речи: Ти си учитељ Израиљев, а то ли не знаш? (Јн 3:11).

Јован Благојевић

Вековима су на дан воздвижења, тј. уздизања, Часнога крста архијереји – стојећи на средини цркве, окружени множином свештеника – подизали Крст високо изнад глава сабраних верника и осењивали њиме све четири стране света, док је хор за то време громогласно певао „Господе, помилуј!“. То је био празник хришћанскога царства које се родило под знаком Крста у онај дан када је цар Константин имао виђење Крста на небу над којим је писало: „Овим знаком ћеш победити!“.Тако је празник Воздвижења Часног крста – празник победе хришћанства над царствима, културама и цивилизацијама овога света, празник оног хришћанског света који се распао и распада на наше очи. Као и сваке године и ове ћемо празновати тај свечани и древни хришћански празник. И опет ће хор радосно певати: „Крст је сила царева, крст је лепота васељене!“. Међутим, и ове ће године, поново, око храма у коме празнујемо Воздвижење Часнога крста тутњати својом буком огромни град који је потпуно равнодушан према празнику што се празнује у црквама, град који са тим празником нема апсолутно никакве везе. Милиони људи ће наставити да живе својим свакодневним животом, са својим бригама, интересовањима, радостима и жалостима које немају никакве везе са оним што се на тај дан збива у црквама. Како се онда, уопште, усуђујемо да поново говоримо о хришћанској победи, да опет и опет говоримо о томе да је Крст Господњи – наша неуништива победа?

Нажалост, морамо признати да је заиста много хришћана који уопште не би знали да одговоре на ово питање. Многи хришћани су се већ навикли на то да је Црква изгнана на маргиине живота, да је Црква изгнана из културе, из свакодневице, из школе, једном речју – одасвуда. Многи хришћани су се једноставно задовољили тиме што им безбожни свет са презиром допушта да „обављају своје верске обреде“, али под условом да живе нечујно и послушно и да га ни на који начин не ометају да организује свој живот без Бога, без Христа, без вере и молитве. Ти и такви, посустали хришћани више се готово и не сећају шта је рекао Христос оне ноћи када је полазио на Распеће: „У свету ће те имати жалост, али храбрите се, јер сам победио свет“.

Међутим, наше празновање празника Воздвижења Часног крста, којом приликом сваки пут изнова изговарамо древне речи о славној победи Хришћанства, ни у ком случају није само ради пуког подсећања на хришћанску победу из прошлости, то јест ради подсећања на нешто што је било, а чега више нема. Смисао празновања овог празника је у томе да се сваки пут изнова удубимо у смисао коју реч „победа“ има у хришћанској вери.

Може бити да тек сада – када смо као хришћани остали без икакве спољашње моћи, спољашње победе, подршке власти, када смо остали без богатства и свега онога што је у прошлости представљало видиви символ, односно знак победе Хришћанства – постајемо истински способни да схватимо да сва та спољашња победа можда и није била стварна победа.

Да, златом и сребром и драгим камењем је био украшен тај Крст који су у прошлости на Крстовдан дизали свештеници изнад глава сабраних верника, али ни злато, ни сребро, ни драго камење нису никада могли да потисну у други план онај првобитни и истински смисао Крста као оруђа срамне и страшне казне, на које је осуђени био прикиван гвозденим клиновима, на коме је разапети човек умирао од жеђи и бола у најтежим мукама.

Имајмо храбрости и поставимо себи питање: нису ли сва хришћанска царства и културе пропале, односно није ли се победа Хришћанства обрнула у пораз управо због тога што смо ми хришћани постали глуви и слепи за тај крајњи смисао и садржај Крста као главнога символа Хришћанства, што смо помислили да је могуће златом и сребром затомити тај суштински смисао Крста, што смо почели да мислимо да све што Бог хоће од нас јесте прослављање пуке прошлости.

Али, поштовати и подизати Крст, певати о Христовој Победи на празник Воздвижења Часног крста значи, пре свега, веровати у Распетога Христа, веровати у то да је крсни знак – знак оног свепотресног и, по свом смислу, свејединственог пораза који постаје победа и свепобедно славље управо и само због тога што је заиста био пораз, који постаје победа само ако га заиста прихватимо као пораз.

Не, Христос није дошао у свет да би донео некакву спољашњу победу: Он је имао на располагању сву силу Царства Божијег, али се Он одрекао те силе. У тренутку када је био предаван на смрт Христос је рекао: „Зар мислите да не могу умолиши сад Оца Свога да ми пошаље више од дванаест легиона анђела?“ (Мт. 26, 53). Међутим, никада Христос није више био Цар него у оним тренуцима док се – опкољен злобном и разјареном гомилом која Га је вређала – успињао на Голготу, носећи Крст на Својим плећима. Никада није била тако очигледна царственост и царска сила Његова као онога тренутка када Га је Пилат извео пред гомилу, одевеног у пурпурну одежду, са трновим венцем на глави, осуђенога на срамну смрт, намењену искључиво разбојницима, када је Пилат рекао разјареној гомили: „Ево вам вашег Цара!“.

Јер, где је свецела тајна Хришћанства, а тиме и његова победа ако не управо и искључиво у тој радосној вери да је кроз одбаченог, осуђеног и распетог Христа свету просијала љубав и открило се Царство Божије над којим нико и ништа од света нема власти? Све што треба да урадимо јесте да прихватимо Христа – свим својим срцем, свом својом вером и свом својом надом. Ако тога нема онда свака спољашња победа остаје сасвим бесмислена.

Може бити да су нам тај спољашњи пораз хришћанскога света, та немаштина и та одбаченост Хришћанства били на неки начин чак и неопходни да би се наша вера очистила од сваке земаљске гордости, од наде у спољашњу моћ и спољашњу победу|. Да би се очистило наше виђење Крста Христовог који се уздиже над нама и читавим светом, и онда када га ни свет ни ми не видимо.

Уздиже се и побеђује Крст Христов, упркос свему. „Крст – лепота васељене“. И ма у каквим се тминама човек налазио и ма колико у свету – споља гледано – тријумфовало зло, срце хришћаниново зна и чује Христов глас који говори: „Храбрите се јер победих свет!“.

Извор: Епархија будимска

Одгонетање тајне света и човека, немогуће је без одгонетке тајне Крста. Кроз Крст се одгонета и тајна самог Бога. Јер, Крст је уписан у биће као такво, он је најдубља потка бића; он је уписан у тајну Божјег односа према свету, крстолик је и човеков однос према Богу и према творевини.

Јеромонах др Амфилохије (Радовић) – предавање одржано на Сабору православне омладине у Манастиру Ремети почетком Госпојинског поста 1984. г.

О тајни Крста Христовог

На самом почетку овог нашег заједничког сусрета неопходно је да заблагодаримо најпре Богу на његовом дару, као и оцу Данилу, игуману овог манастира са сестрама, што су нам омогућили да се овде састанемо. Заиста, за нас је велика радост заједнички боравак у овој светињи. Сам назив манастира – Ремета, изгледа да је грчког порекла и да долази од речи »еримитирион«, што значи: место пустињежитељства, пустињежитељница, или просто – пустиња.

Овде у овој пустињи већ неколико векова живе и подвизавају се душе жељне и жедне живог Бога, Божје светости, светлости и правде. Оваква места су по својој природи места подвига и подвижничког сведочења. А места сведочења су истовремено и места мучеништва (у древном Отечнику стоји забележено да су за место где су се подвизавала два брата, други после њиховог упокојења говорили: »Дођите да видите место мучеништва два брата«). Тако је и манастир Ремета био и остао место сведочења и место мучеништва, првенствено »мучеништва савешћу«, али се дешавало у његовој историји – нарочито у току овог другог светског поклања – и место мучеништва крвљу.

Не само што манастир по својој природи почива на Распећу Христовом и што служи Распећу, него је и сам учествовао својом потоњом недавном судбином у Христовом распећу и распећу свих невино гоњених Христа ради и Његове правде ради. У току Другог светског рата манастир је страховито настрадао, заједно са својим житељима и православним житељима из његове околине. Трагови његовог страдања виде се и дан данас, а до пре неку годину били су још уочљивији. До скора је и сам храм био у рушевинама, још пре неку годину служили смо у порушеном и разореном храму. Али, ево, Божјим благословом и трудом оца Данила и ове две смерне сестре, помогнутих од богомољних душа из ближе и даље околине, манастир је поново обновљен. Благодарећи томе оволики број нас овде скупљених ужива његово гостопримство.

Још једном бих подвукао и истакао то учешће манастира у Распећу, у тајни Крста Христовог, како манастира као грађевине тако и манастира као места боравка и обитавања оних који су се подвизавали у њему. Крст је символ нашег хришћанског живљења. Зато се он налази на врху сваког храма и у његовој унутрашњости, зато је и хришћански живот без њега незамислив. Није ли и данашњи дан, дан почетка Госпојинског поста, посвећен часном Крсту? С обзиром на то, што је и пост по својој природи и назначењу једно специфично доживљавање тајне Крста, сматрао сам да би било добро да на почетку овог нашег братског Сабора у манастиру Ремети поразговарамо баш о тој великој тајни.

Почећу од одељка из прве посланице Коринћанима, који смо данас прочитали на Литургији. Тај одељак управо говори о тајни Крста, односно о часном Крсту, који је по речима Апостола Павла »лудост онима који пропадају а нама који се спасавамо сила Божја«. Ево како гласи тај одељак: »Ријеч о крсту је лудост онима који пропадају, а сила Божја нама који се спасавамо. Јер је написано: Погубићу мудрост мудрих, и разум разумних одбацићу. Гдје је мудрац? Гдје књижевник? Гдје препирач овога вијека? Зар не претвори Бог мудрост овога свијета у лудост? Пошто, дакле, у премудрости Божијој, свијет мудрошћу не позна Бога, изволи се Богу да лудошћу проповиједи спасе оне који вјерују. Јер и Јевреји ишту знаке, и Јелини траже мудрост. А ми проповиједамо Христа распетога, Јеврејима саблазан а Јелинима лудост. Онима пак позванима, и Јеврејима и Јелинима, Христа Божију силу и Божију премудрост«. (l Кор. 1,18-24)

У чему се састоји та »лудост« Крста о којој говори Апостол? Апостол Павле и на другим местима у својим посланицама говори о »лудости« Крста, а и о себи, као лудом у очима света, управо стога што служи Крсту, односно ономе који је на њему разапет – Христу. Крст је пре свега лудост као оруђе којим су људи кажњавани по римском закону: на њему су разапињани највећи злочинци. И ето, управо то најсрамније оруђе, преко Христовог распећа на њему, претворено је у најсветији знак, претворило се у силу и знамење човека и света. Иза његовог видљивог знака и у њему запретена је од људских очију скривена тајна светости и светлости, преображаја и освећења целокупне творевине.

По учењу Светих отаца та тајна Крста присутна је у свету и човеку и пре Христовог доласка у свет кроз оваплоћење, боље речено, она је припремана божанским Промислом, као што је припремано и само оваплоћење Бога Логоса. Од прадревних времена, каже Св. Григорије Палама, предуказан је Крст Христов и представљен у виду праслика и образа. Кад не би било његове силе, не би се нико могао помирити са Богом. Једино силом Крста може бити укинут и уништен грех, који је човековим падом затровао његову природу. Хришћани верују у онога који је разапео грех – на Крсту. Силом присутне тајне Крста постали су»пријатељи Божји« и они који су живели пре Христовог очовечења: патријарси, пророци и праведници. И као што се тајна безакоња и антихриста твори »међу нама« (2 Сол. 2, 7), пре његовог доласка у свет, тако је и сила Крста Христовог, и пре него што се он јавио, присутна у свету, задржавајући и паралишући својим дејством и присуством тајну безакоња и демонског зла.

Та сила је била делатна међу Праоцима од којих Св. Григорије Палама на првом месту истиче патријарха Авраама. Но чак и пре њега, у првој Божјој заповести Адаму о неједењу са дрвета познања добра и зла назире се и јавља иста та тајна. Заповест је била призив Адаму на »распеће воље«, односно на слободно усвојење божанског поретка ствари и свог сопственог вечног назначења, оствариваног кроз све присније заједништво и општење са Богом. Када се пак Бог обраћа Аврааму речима: »Изиђи из земље твоје и од рода твога, и иди у земљу, коју ћу ти показати« (Пост. 12, 1), Он га призива да се »разапне свету« (Гал. 6, 14) кроз послушност Богу и његовој вољи; призива га да умре за земаљско отачаство и свет, ради »Земље обећане«. Управо у тим речима исти Светитељ назире предуцртану тајну Крста, као што му се иста та тајна, на други, још дубљи начин, открива у речима Божјим упућеним пророку Мојсију на Синају, после његовог бекства из Египта: »Изуј обућу са ногу својих« (Изл. 3, 5). Овде се, по његовим речима, открива друга страна тајне Крста, природно истичући из прве. За Мојсија није било довољно то што је напустио земљу фараонову и што се одрекао назива »сина кћери фараонове«, ослободивши се од мрака ропства; од њега Бог тражи да се одрекне и од »кожних хаљина« у које је грех обукао човекову природу, тј. захтева да он не живи више по телу и греху, него да умртви у себи богопротивно мудровање плоти, које се противи закону духа и поробљује законом тела. Сила Крста се Мојсијевим одрицањем и »распињањем плоти са страстима и похотама« (Гал. 5, 24) претвара у силу боговиђења. Преко ње Мојсије постаје достојан да ступи на »свету земљу«, тј. да доживи тајну будуће земље, кроз »Купину несагориву«; освећене доласком Бога Логоса у свет, и његовим Распећем и Васкрсењем.

Када пак после Христовог оваплоћења, распећа и васкрсења, Апостол Павле каже: »Мени се свет разапе, и ја свету« (Гал. 6, 14), он тиме показује даје Христов Крст постао унутарња покретачка сила његовог целокупног мишљења, осећања и делања, откривајући, истовремено и прави смисао ових наведених и других ненаведених старозаветних предуказања Крста Христова. Одричући се »распећа« своје воље у лицу прародитеља Адама и Еве и погазивши Заповест човек се уствари одрекао тог и таквог крстоносног и крстоликог односа према свету и према Богу. Погазивши заповест Божју, човек се одрекао своје праве и истинске слободе и од тог крстоносног и крстоликог односа према Богу и према свету, без кога он никад не може постати савршено биће нити остварити своје истинско назначење. Зато се и прави однос према Богу, себи самом и свету може успоставити једино преко повратка заповести, односно преко прихватања заборављене тајне Крста. Испунивши заповест Мојсије се на Синају враћа тој тајни, зато га Бог и изабира између народа, као спремног да следи глас његов. Мојсијев четрдесетодневни пост је сведочанство те његове спремности на самоодрицање и уздржање и служење Богу. Зато га Бог удостојава велике части: примања заповести Божјих и боговиђења. Мојсије је видео нешто од тајне Божје и чуо речи Божје, сазнавши име Божје. На питање како Ти је име, чуо је одговор: »Ја сам онај који јесте«, Јахве. То што је видео и чуо, он саопштава и преноси на Изабрани народ, као Откровење и као Закон Божји. Примљени од Бога Закон постаје посредник између Бога и народа. Мудрост коју Мојсије на тај начин саопштава и преноси на народ, није мудрост коју је Мојсије научио на фараоновом двору од египатских мудраца, иако је он и ту мудрост поседовао; то је мудрост која му је откривена и подарена и којој се он приближио својим очишћењем, постом и распећем. Подарена му је оног момента када је он свим бићем завапио за њом, ослободивши се од окованости стварима овог света, скинувши »обућу« са ногу својих. Задобио је онда када је жртвовао њој себе самога, када се одрекао себе и знања овог света, тј. када је своју пролазну мудрост принео на дар божанској мудрости. Тада му се Бог открио, просветио га и учинио једним од својих највећих изабраника и пророка, који је видео не само оно што се збивало у њему самом, у временима пре њега и у његовом времену, него је предвидео и оно што ће се догодити у будућности и после њега: долазак Пророка равног њему и већег од њега – Месије, а онда и остале догађаје који се имају да догоде. То је Мојсије успео управо тиме што је доживео тајну Крста још пре појаве Крста Христова поставши и сам, као личност, праслика Христова.

Оно што је било дато у првој Заповести, што се делимично открило Аврааму, оцу верних, и Боговидцу Мојсију, то се јавља и објављује у свој својој пуноћи у личности Богочовека Христа и у тајни његовог Крста. Христова личност јесте Нови Завет: личност »Христа распетога« који је »Јеврејима саблазан а Јелинима лудост«. Васкрсли Христос, Он као савршени Бог и савршени човек, као оваплоћени Бог и прослављени вечном славом човек, незамислив је и неодвојив од тајне Крста. Крст је пут којим Христос улази у матицу живота, силазећи до граница небитија, својом смрћу и силаском у невиђбожни Ад, али благодарећи управо томе што га је Он понео, испуњен божанском силом, Крст постаје и чудесно средство васкрсавања и васкрсења; васкрсења не само Његовог, него и свих смртника и свега смртнога, свих оних који ходе њиме као Путем и који ходе Његовим путем. Зато што је чудесни Спаситељ сву своју спасоносну и животворну силу сабрао у Крсту, и сву личност своју унео у њега, Крст је постао: знак Сина Човечјег (Мт. 24, 30; Откр. 1, 7). У њему као таквом, по речима Св. Григорија Паламе, показан је сав домострој спасења, тако да је то речима црквеног песника, тајна распећа постала, као и тајна самог Христа – недокучива; »непостижимо је распјатија таинство«. Као недокучива и надумна тајна, за разум који површински посматра и површно расуђује, који гледа на форму а не на силу, Крст је – лудост. Такав је он био и остао за Јелине и за све њихове духовне потомке. За оне пак од синова људских који магијски приступају животу и који ишту чуда, као Јевреји, Крст је – саблазан. За оне који магијски и само људском памећу мисле, он је слабост, неразумна логика, позив на неприродан живот.  Међутим, »оно што је лудо пред светом, оно изабра Бог да посрами мудре; и што је слабо пред светом, оно изабра Бог да посрами јако«. (l Кор. 1, 27)

Шта је то што Крсту даје силу? У чему се састоји та његова »недокучива тајна«? Навешћемо само нека од његових својстава која немоћ претварају у непобедиву Христову силу и моћ. На првом месту, сагласно Матејевом Еванђељу, а и целом Новом Завету, тајна Крста се састоји у тајни самоодрицања. Ево шта каже сам Господ: »Ко не узме крст свој и не пође за мном, није мене достојан. Који нађе душу своју изгубиће је, а ко изгуби душу своју мене ради наћи ће је« (Мт. 10, 38). Заиста, сулуд позив за мудровање и логику овог света! Понети Христов крст значи изгубити себе самог, негирати себе самог. Обични разум обећава пуноћу живота кроз очување онога што човек има и кроз задобијање предмета и вредности из света око њега. Христос обећава пуноћу живота »душе« кроз губљење живота »душе«. Пуноћа и савршенство се постижу на један, на први поглед, потпуно апсурдан начин: кроз одрицање од свега онога што човек јесте и што човек има. Тај апсурдни начин, међутим, има своју дубоку логику и још дубљу истину: њиме се постиже најдубља могућа слобода у односу на себе и свет око себе, као и у односу на самога Бога. Према сопственом бићу и свету, примљеним као нужност, неминовно датим, а не слободно изабраним, човек, кроз губљење »душе« и кроз одрицање од света, успоставља однос слободе, ослобађајући се нужности – слободом, и сусрећући се у дубинама себе и света са све ослобођајућом божанском стваралачком слободом. Губећи себе и свет, он уствари, задобија правог себе и прави свет, пуног себе и пуни свет. Откривена, кроз одрицање, истина себе самог и истина света, постаје, неочекивано, извор истинске слободе.

Откривена истина ослобађа и постаје извор слободе зато што се у њој садржи и смисао свега постојећег, као и остварења тог смисла и циља – кроз тај и такав слободни стваралачки подвиг човеков. Тако, оно што на први поглед личи на негацију човека и света, постаје и показује се најдубља могућа афирмација, потврда човека и света. У томе се на првом месту и састоји »лудост« Крста, али и његова недокучива тајна. Христос: Његова личност, Његово богочовечанско дело и Његов пример, постао је једном за свагда – Пут тој тајни, боље речено, сама та тајна. У свом самоодрицању Христос је био послушан Богу Оцу – до смрти, и то смрти на крсту (Филип. 2, 6). Његово послушање и Његово одрицање било је безгранично. Он је носио свој крст, одричући се себе до последњег атома свога бића: предао је себе да буде разапет, убијен, погребен, спустио се у самоуништењу до невиђбожног Ада. И тиме, наместо да исчезне, испунио собом све и сва, постао Пуноћа и Живот свега.

Онај који је Христов и који жели да буде његов, призван је да иде за њим и његовим путем, што значи: призван је да се одрекне себе и да узме крст свој, да би Га следио; позван је да изгуби себе да би задобио себе. Губећи себе, такав поново задобија све оно што је изгубио, добијајући и много више од тога. Онај пак који тражи душу своју тамо где је нема, тј. који тражи вредности тамо где их нема, он лажним вредностима обмањује и себе и друге, па наместо да нађе себе, он губи и себе и друге. Такав по народној песми губи – обадва царства, и земаљско и небеско. Ако вечно не тражи, неће га ни стећи; тражећи душу, смисао живота, у ономе што је пролазно, управо зато што је по самој природи пролазно – губи га, пре или касније, губећи заједно са њим и душу своју. Онај, међутим, који »губи« душу своју Господа ради, он пролазно обесмрћује вечним и непролазним, постајући једно са Оним, који је по самој природи вечан и непролазан. Јер, душа се не може испунити задобијањем света зато што је она савршенија и бесконачнија од света; свет јој не може дати више него што има, а он има мање него ли сама душа. Зато и каже Господ: »Која је корист човеку да цео свет задобије а души својој науди, или шта ће дати човек у замену за душу своју« (Мт. 10, 26). Душа је незаменљива и ненадокнадива, било чим у свету или било ким, сем – Богом. Када се даје она треба да се даде само за нешто што је драгоценије од ње. Од свих бића знаних и незнаних, видљивих и невидљивих, једино је Бог од ње драгоценији. Зато се она само Богом може заменити и за Бога дати, Господа ради изгубити, да би у њему нашла себе и своју пуноћу и савршенство. То »губљење« и јесте Крст и ношење Крста, и преко њега проналажење себе.

Свет и човек постају ништавни и безвредни када изгубе осећање Божјег присуства и његовог стваралачког дејства, када се ограниче на себе саме, када се отуђе од свог корена и од свог вечног смисла, од своје првобитне и коначне истине. Крст није ништа друго него повратак и опитно доживљавање тог присуства Божјег кроз крстолики однос према свету, кроз успостављање правилног односа према свету и правилну употребу света и Богом даних човекових сила. Хоризонталом и вертикалом Крста поново се сједињује оно што је било раздвојено:Бог и човек, Бог и творевина. Зато се Крст и назива »дрво живота« којим је Цар векова остварио спасење и који, пободен у срце земље, »освећује крајеве света«. Крст својом силом освећује, као »подножје ногу Господњих«, тј. као место где се човек дотиче и додирује самог Бога. Својим сјајем он открива светлост Васкрсења, својом енергијом ослобађа творевину од трулежи, јер је његова енергија, енергија самога Бога, сједињена са најдубљом могућом људском енергијом – у личности Богочовека, кроз тајну његовог Распећа. Отуда с правом пева црквени песник: »Преко Крста, засјаше нам сви дарови«. Као такав Часни Крст је, по истом песнику »слепих вођа, болесних лекар, васкрсење свих помрлих, у трулеж палих уздигдуће; кроз њега је разрешена трулежност, а нетрулежност процветала, а ми смртници – обожени, ђаво пак потпуно поражен«. За оне који пропадају, то јест који пристају на исчезнуће и ништавило, изгубивши веру у човекову боголикост и бесмртност, Крст је заиста – лудост. За оне пак који се спасавају откривањем живог и живоносног Христовог лика у дубинама човека и света, Крст постаје и остаје – сила Божја. Њиме Бог мудрост овога света претвара у лудост, откривајући лажност те мудрости, као и бесловесност »разумности разумних«.

Када »разум разумних« и »мудрост« мудраца и књижевника овога света изгубе осећање и сазнање свога изворишта и када престану да буду сведоци премудрости Божје, то је очевидан знак помрачености тог и таквог разума и обезумљености те и такве мудрости. Мудрост овог света и »разумност разумних« створени су да буду сведоци Божије премудрости. Престану ли то да буду, претварају се у лудост и сведоке неразумља и ништавила свега постојећег, тј. у сведоке смртности и пролазности свега. Али, безграничног ли Божјег човекољубља! – пошто човек није хтео да својом разумношћу и мудрошћу следи Божју премудрост, Бог следи човекову лудост: прихвата Свој долазак у свет, распеће, смрт, силазак до невиђбожног Ада, и тиме до крајњих граница обезбићености битија, испуњујући тиме небо, земљу и преисподњују Собом и својом божанском обновитељском и васкрситељском силом и енергијом. То Божја милост и неизмерна љубав гони човека, по речима боговидца Давида, у све дане његовог живота и кроз сва његова времена. Суштина хришћанске проповеди је управо тај и такав Бог: Христос распети, Јеврејима саблазан, а Јелинима лудост, а позванима – Божија сила и Божија премудрост! А ко су »позвани«? Они који иду Христовим путем, следећи верно лудост његовог Крста, који узимају крст свој и иду за њим.

Овде се заиста сусрећемо са једним лудим и сулудим односом човековим према свету и према себи. За човека који је чулно биће, биће целосно бачено у овај свет и од њега изаткано, тај призив на одрицање од себе и од света раван је уништењу себе. Шта значи то одрицање од онога што јесам или што мислим да јесам, од света и свега онога на чему човек заснива своје биће и свој живот? Како ће човек опстати ако се свега тога одрекне, на чему ће стајати, од чега ће живети? Живеће од неизрециве Љубави која се открива у Крсту и која зрачи са Крста. Од Бога откривеног на крсту као љубав и човекољубље, и човека преко ношења Крста преображеног у саможртвену љубав.

Из реченога је очевидно да је тајна Крста уствари »тајна најдубље могуће саможртвене љубави«. Крст је синоним са тајном Љубави. Само најдубља и најнесебичнија љубав у стању је да се одрекне себе самог ради неког другог. Са отсјајима те љубави сусрећемо се овде на земљи у материнској љубави, љубави брата према брату, пријатеља према пријатељу, оног који воли према љубљеном лицу. Ови примери из нашег свакидашњег живота само су слике и квасац за ту најдубљу крстолику љубав на коју је човек призван. Крст је и стрпљиво ношење разних тегоба и болести које нас сналазе у животу. Кроз његово прихватање, са вером и надом, сва страдања и невоље које сналазе човека, добијају осмишљење и дубље значење, слично значењу које има огањ за злато које се у њему очишћује и претапа. Само велики и свети циљ и вера у њега у стању је да осмисли јововска човекова страдања и искушења на земљи, а љубав према том циљу да му даде снаге да их претрпи и издржи, претварајући их у врлину Крста – чудесну преображавајућу и препородитељску моћ. Што је та љубав дубља, то је човек издржљивији у подношењу искушења, што је више издржљив, то постаје челичнији и утврђенији у добру и ближи свом жељеном циљу. Врлина Крста се претвара у ослобађајућу силу нас самих; она изгони из човека страх од привида и распламсава у њему благодатну смелост и непобедиву храброст.

Љубав која се дарује човеку и која му се открива преко тајне Крста и његовог ношења, кроз идење за Господом и губљење душе своје њега ради и његовог Имена ради, има за правило и основни закон: жртвовање себе другима а не жртвовање других себи и својим интересима. Зато се и назива саможртвеном, а уз то и састрадалном љубављу. То је љубав која се расчиња попут пшеничног зрна и »умире« да би уродила као и оно после свог умирања – стоструким плодом. Као што сунце несебично раздаје свима створењима своју светлост и топлоту, постајући својим умањивањем извор живота за сва бића, тако се и та крстолика љубав показује и открива као унутарња светлост, снага, живот и топлина свега постојећег. Шта добија сунце за то што даје светлост и живот земљи и човеку? Шта би радио човек и земља без воде? Вода је основни елеменат нашег састава и нашег живљења, она нам се непрестано дарује, наводњава земљу, претвара у пару и росу небеску, без ње нема живота. Добија ли штогод за узврат за то несебично давање и даривање? Давање и даривање, такорећи несебично њено »распињање« за све и сва, то је начин постојања воде као природног елемента. Нити шта тражи нити шта добија, а све даје и поклања. Није ли и у њој, на први поглед бесловесној, запретана тајна крстолике љубави? Као и у свему другоме што је у нама и око нас и што спада у дела руку Божјих? Заиста, оно што важи за сунце и сунчане зраке, што важи за воду коју пијемо, важи и за хлеб који једемо, за траву коју гледамо, за биље којим се хране земаљска бића, за свако живо биће појединачно и њихово жртвено приношење једног другоме.

Тако нам се, гледана видовитим оком вере, целокупна творевина и сва бића у њој, откривају као неки чудесни дар несебичне Љубави. Неко нас је обдарио не само животом него и величанственим светом у коме се рађамо и живимо, као и свим бићима и тварима са којима смо једно по природи, по узајамном општењу у времену и простору, и по заједничком вечном назначењу. Све што постоји дар је Љубави. На свему опет што постоји и у свему што битује као да је запретана и присутна, као печат, иста та тајна несебичног даривања, односно тајна Крста као саможртвене љубави. То пак што је присутно у творевини као квасац, стремљење и предуказање, открива се у човеку као зеници васионе као његово основно призвање. Човек, као најсавршеније биће међу створењима, призван је да ту тајну доживи и пронађе у себи, да је разоткрије до врхунца, да њоме обдари друга бића, и да преко ње као преко живог огледала, открије њен и свој и свих бића извор: вечну божанску несебичну Љубав. А све то опет постиже се једино преко Крста, односно крстоликог односа са Богом, творевином и словесним бићима. Крсно одрицање и жртвовање је задобијање онога што је на први поглед изгубљено, али и задобијање нечега бескрајно пунијег и савршеније од тога, нечега ради чега је човек уствари и створен и ради чега постоји.

Вечити образ, узор и пример овог крстоносног двига и подвига био је и остао сам Христос. У њему се открива и нестварна божанска и човечанска, тварна, несебична Љубав као једно и јединствено богочовечно стање Сина Божјег и Сина човечјег. По преизобиљу своје саможртвене љубави Он је, по речима Апостола, »испразнио себе (еаутон екеносен) обличје слуге примивши, поставши истовјетан људима« (Фил. 2, 7). То што је постао као један од нас, знак је Христове неизмерне љубави и божанског снисхођења. Цео његов богочовечански подвиг, од рођења до смрти и силаска у Ад, подвиг је самоодрицања, саможртвене љубави. Зато га је Отац прославио славом коју је у њему имао од искони, и подарио му Име које је изнад сваког имена. Тиме се прославио Бог у човеку и човек у Богу, и творевина остварила свој циљ и смисао.

Све заповести Божје и цео Божански домострој имају управо за циљ то прослављање Бога у човеку и човека у Богу, заједно са целокупном творевином. То је и смисао људског живота, то смисао сваког људског дела, сваког поступка, било да се ради о делима појединаца, било да се ради о делатности људске заједнице. То је и смисао овог нашег Госпојиноког поста који смо започели, као и свега што се збивало и што ће се збивати у људској историји. То је и коначан смисао самог настанка, битовања и постојања овог света и целокупне творевине, како у времену тако и у вечности.

И тако, одгонетање тајне света и човека, немогуће је без одгонетке тајне Крста. Кроз Крст се одгонета и тајна самог Бога. Јер, Крст је уписан у биће као такво, он је најдубља потка бића; он је уписан у тајну Божјег односа према свету, крстолик је и човеков однос према Богу и према творевини. Зато с правом пева црквени песник и ми са њим на дан Воздвижења Часног Крста: »Крст се данас уздиже, и свет освећује; јер ти, Христе, Оцу сапрестолни, и Духу Светоме, на њему руке испруживши, свет цео си привукао, ради познања Тебе. Оне који се у Тебе уздају, удостој божанске славе« (Минеј, 14 септембар, свјетилен). Томе додаје песник и позив, којим ћемо и ми завршити наше излагање: »Дођите народи, дивно чудо да гледамо, сили Крста да се поклонимо. Јер дрво у Рају смрћу пролиста, а ово животом процвета, имајући прикованог безгрешног Господа. Од њега сви народи бесмртност жањући кличемо: Слава Теби који си Крстом смрт укинуо, и нас ослободио«.

https://mitropolija.com/2025/09/26/o-tajni-krsta-hristovog/

Бесједа митрополита Пергама проф. др Јована Зизјуласа изговорена на празник Рођења Пресвете Богородице 2009. године

Вољена браћо моја, Господ нас је данас удостојио да поново прославимо Рођење Пресвете Богородице. Црква, али и сав свијет, радује се, као што нам каже сам пјесмописац[1] у тропару[2] који данас појемо, обраћајући се Пресветој Богородици: „Твоје рођење, Богородице Дјево, радост објави васељени, јер из тебе засја Сунце правде, Христос Бог наш, који, разријешивши проклетство, даде благослов, и уништивши смрт, дарова нам живот вјечни.“

Од тебе, Пресвета, дошао је Онај који је разријешио проклетство – проклетство прародитеља, због кога је људски род био изгнан из Раја. То проклетство нас је одвојило од Бога, јер смо ми сами, својом слободом пожељели да се удаљимо од Њега; али то проклетство је уништено рођењем Пресвете Богородице. Јер управо преко Пресвете дошао је Онај који је побиједио смрт и поново нам отворио Рај. Он нас је избавио од смрти и даровао нам вечни живот.

То је велики благослов који је произишао рођењем Пресвете Богородице, и зато данас Црква свечано празнује овај догађај.

Ми, Православни, нарочито поштујемо Пресвету Богородицу не као једну посебну особу, него као ону која је донијела у свијет Христа. Као ону која увијек носи Христа, као што је представљамо на нашим иконама, и поштујући Пресвету, ми у ствари поштујемо ту велику тајну спасења коју нам је даровао сам Христос.

Због тога кажемо да је Пресвета Богородицаа најсветије лице у Цркви, јер заиста нема никога светијег од Пресвете. То кажемо не само зато што је била најчистије биће у људском роду, него зато што је очишћена од самога Светога Духа у дан Благовијести, да би била безгрешна и неокаљана у сваком смислу, како би примила у себи самог Бог, и да прими Логос, Син Божији тијело и крв од ње. Не само због тога што је она сама била испуњена свим врлинама, него зато што се сјединила са јединим Светим – са Христом, Сином Божијим. Она се сјединила са Њим више него ико од нас дајући Христу људску природу, држећи у својој материци самога Бога.

Не постоји, дакле, личност која би била светија од Пресвете Богородице Марије. Не постоји ниједна личност која је тако нераскидиво сједињена са самим Богом, јер сва светост извире само од Бога. Ниједан човјек није свет ни због својих врлина ни због својих подвига. Свет је само онда када се сједини са Богом и прима светост Божију.

Пресвета Богородица нам, дакле, показује пут ка светости – нашој светости. А тај пут је пут смирења, који нам је она показала препустивши се вољи Божијој, ма колико то изгледало парадоксално: да ће родити, тј. да ће Син Божији доћи на свијет без проласка кроз ону биолошку процедуру коју пролази свако људско рођење.

Тако је, дакле, својим смирењем Пресвета Богородица и својом вјером да Богу ништа није немогуће, ма колико се то чинило људски немогућим, показала пут који ће и нас довести до тога да постанемо причасници Божије светости. Зато Црква нема ништа узвишеније да нам пружи за наше спасење, за наше освећење, него Свету Евхаристију (Литургију), у којој се сједињујемо са светим Богом и постајемо, као и Пресвета Богородица, „сутјелесници и сукрвници“ са самим Христом (кроз учешће у Светој Литургији и причешћујући се Тијелом и Крвљу Господа и Спаса нашег Исуса Христа).

То су, дакле, разлози због којих толико поштујемо Пресвету Богородицу, разлози због којих данас наша Црква свечано празнује: јер нам је на један надприродан начин Бог дао ову Личност Приснодјеве Богородице, која је постала дио историје човјечанства. Својим рођењем Пресвета је донијела човјечанству могућност да се поново сједини са Богом и да се поврати изгубљени Рај и вјечни живот.

Молим се, вољена браћо и сестре, да Пресвета Богородица увијек буде посредница пред Богом за све нас, и да буде примјер за сваког човјека – примјер смирења, вјере, врлина – али и примјер начина на који ћемо се спасти и сјединити са Богом, то јест кроз тајну Свете Евхаристије, где постајемо једно са Тијелом и Крвљу Господњом.

Желим свима многаја љета, и нека нам Пресвета Богородица буде на помоћи. Амин.

***

[1] Пјесмописац је клирик или лајик (и монах, монахиња) који је написао конкретну пјесму (или цијелу службу) која се поје на богослужењу са благословом Цркве. Чувени писци светих служби Св. Јован Дамаскин, св. Роман Мелод, Св. Герасим из Мале Свете Ане на Светој Гори и многи други кроз вјекове до данас.

[2] Тропар је кратка богослужбена пјесма у Православној Цркви, састављена у част Господа Христа, Богородице, неког празника или светитеља. Сам назив тропар потиче од грчке ријечи τροπάριον што значи пјесмица. Она је сажетак празника или живота светитеља коме је посвећен- у неколико стихова изражава суштину празника којег прослављамо.

https://mitropolija.com/2025/09/20/mitroplit-pergama-prof-dr-jovan-zizjulas-o-postovanju-presvete-bogorodice/

Изненада, усред поподневне светлости, надомак Дамаска, експлозија небеског светлоизливања ослепљује гонитеља Христовог Савла и обраћа га у врховног Апостола Павла. Будући да је он, по Златоусту, „гледао зло, добро га је ослепео Бог, да би прогледао на корист… и ослепљење његово — просвећење васељене би“. Онај који дише претњом и убиством на ученике Господње (Д. Ап. 22, 6), показује се жестоким проповедником и апостолом (2. Тим. 1, 11) Еванђеља.

Он свим бићем својим пригрљује ново посланство. Верује зато и доживљава да је од утробе мајчине био „назначен“ за то дело на послушност Христу (2. Кор. 10, 5).

Он постаје свестан да Бог прво заволе нас (1. Јн. 4, 19), а ми смо, не они који познају Бога, већ који бивају Њиме познати (в. Гал. 4, 9).

Он се посвећује свом делу и апостолству, тако да сви који живе у Азији чуше реч Господњу, и Јудејци и Јелини (Д. Ап. 19, 10). Његова проповед је његов живот и опхођење.

Он жели да другима да, не само Еванђеље Божије, него и саму душу своју (в. 1. Сол. 2, 8), јер су му драги.

Он пати, саосећа у патњама сваког верујућег: Ко ослаби, а да и ја не ослабим? Ко се саблажњава, а ја да не горим? (2. Кор. 11, 29)

Он има осећај оца, а не просто учитеља: Јер ако имате и хиљаде учитеља у Христу, али немате много отаца. Јер вас у Христу Исусу ја родих Еванђељем (1. Кор. 4, 15).

Он говори језиком мајке: Дечице моја, коју опет с муком рађам, докле се Христос не уобличи у вама (Гал. 4, 19). Свети Јован Златоусти примећује: „Која бременита мајка тако горке речи говори као он?“

Он снисходи, разуме, постаје свима све, да како год неке спасе (в. 1. Кор. 9, 22), безаконицима као безаконик, премда не као безаконик Богу, него је у закону Христовом (1. Кор. 9 21).

Постаје хранитељ одојчади: Млеком вас напојих, а не јаком храном, јер нисте могли. (в. 1. Кор. 3, 2)

Он има бригу за све Цркве. (2. Кор. 11, 28) Пролази васељену од Јерусалима… до Илирика. (Рим. 15, 19) Жртвује све за Христа. Оно што је сматрао добитком, сматра штетом према превасходноме познању Христа. (Фил. 3, 8)

Дух преко њега изграђује Цркву: Као мудар архитекта он поставља темељ, који не може да буде други, сем Исуса Христа. (1. Кор. 3, 10-11)

Текстови Посланица његових су правило вере. Молитве његове постају литургијске молитве и возгласи. Он делом и речју свештенослужи Еванђеље Христово у свим народима, осећајући се дужником Јелина и варвара, мудрих и безумних. (в. Рим. 1, 14)

На крају, он, по ревности гонитељ Цркве (в. Фил. 3, 6), постаје онај који трчи према циљу ради награде небескога призвања Божијега у Христу Исусу (в. Фил. 3, 14).

✦ ✦ ✦

Апостол пише Солуњанима: Хтедосмо доћи к вама, бар ја Павле, неколико пута, и спречи нас сатана. (1. Сол.2, 18) Лажни апостоли, прерушавани у Апостоле Христове, не престају да му стварају проблеме. Тада Павле, штедећи паству, бива приморан да говори о себи, да одбрани истинитост свог апостолског призвања. У Другој Посланици Коринћанима (11, 5 – 12, 19), представља себе наводећи јединствене своје предности и подвиге: Уколико лажни апостоли имају смелости да истичу себе као Јевреје и Апостоле, говори Павле, утолико више ја имам смелости. Јесу ли Јевреји? И ја сам… јесу ли слуге Христове? Као безуман говорим, ја сам још више: више сам се трудио, одвише боја поднео, више пута био у тамници…, и наставља да набраја бескрајне подвиге и жртве своје.

Не зауставља се на томе. Када би се десило нешто слично, када би он просто наводио колико се напатио, постио и био прогоњен, могао би неко све то да види као обичну људску препирку са лажним апостолима: хајде да видимо ко ће да победи, ко ће да истакне многобројнија и већа сопствена достигнућа? Међутим, не дешава се ништа томе слично. Апостол природно иде даље у дубље духовне ствари, долази до откривења личних искустава у Христу; до исповести која објављује тајну похвалу његову – која је повод радости свим људима – на коју се ослања и од које живи.

Стил и језик се тада мењају, јер Павле, „као истински заљубљеник и вансебник“[1] не припада себи, већ Љубљеном. Не живи он, него Христос живи у њему. Он је умро. Љубав и биће његово налазе се другде. Почевши, дакле, да говори о свом истинском бићу, он не говори ни о Савлу, то јест какав је био у прошлости, ни о Павлу кога свет познаје, већ говори у трећем лицу о неком другом, непознатом човеку, који је његово скривено биће:

Знам човека у Христу који пре четрнаест година би однесен до трећега неба, би однесен у рај, – да ли у телу, да ли изван тела, не знам, Бог зна, — и чу неисказиве речи које није допуштено нити је могуће изрећи људским језиком. Таквим ћу се хвалити, а самим собом нећу се хвалити, осим немоћима својим.

Искуство, за које се тачно сећа када се догодило (пре четрнаест година), заувек га је запечатило и непрестано га храни и представља најдубље биће живота његовог, извор богословља и проповеди. Можемо да кажемо да је то узношење до трећег неба други и најбитнији призив Апостолов од Господа. После тог искуства и везе са неизрецивим Тајнама, Господ је, да се не би погордио, допустио да га снађе тешко искушење: жалац у тело, анђео сатанин. Зато се три пута молио Господу да га ослободи искушења. Господ му је, међутим, рекао: Доста ти је благодат моја, јер се сила моја у немоћи показује савршена. Разумевши реч Господњу, Павле завршава: Зато ћу се најрадије хвалити својим немоћима, да се усели у мене сила Христова… јер када сам слаб, онда сам силан.

✦ ✦ ✦

Слобода у Христу, Еванђеље радости, Нова Твар, рај за све. То је преокрет палог стања и логике: хвалити се мукама и страдањима. Бити силан онда када си слаб. Павле, као нови Мојсије, силази са горе Божанског узношења и записује нови закон Благодати, не на каменим таблицама, него на таблицама људског срца. (в. 2. Кор. 3, 3) Неизрециве речи које је чуо објављује та божанска промена и крајње смирење у животу и опхођењу његовом. Он доживљава и објављује чињеницу да је смрт укинута, исповедајући: Када сам слаб, онда сам силан, и када умирем за Христа, тада истински живим.

Боже сачувај да се чим другим хвалим, осим крстом Господа нашега Иcyca Христа, којим се мени разапе свет и ја свету. (Гал. 6, 14) Свет је умро, распео се, он за Павла не постоји. Апостол је умро, распео се, он не постоји за свет. Апостол на тај начин истински постоји, истински живи и свет постоји за њега. Павле је бестрасан као умрли, и крајње осетљив као оживљен из мртвих (в. Рим. 6, 13), он учествује у истинском животу и помаже васцели свет.

У часу када је Господ на Велики Петак мртав на Крсту, после речи сврши се, у часу када ни реч не можемо да изустимо, тада Павле узима реч, или боље речено, Црква даје реч Апостолу народа. Он изговара у страху и трепету реч о Крсту. Проповед његова не бива у убедљивим речима људске мудрости… него у показивању духа и силе (1. Кор. 2, 1-4). Он исповеда да не зна ништа друго, осим једино Исуса Христа, и то распетога (1. Кор. 2, 2). Христа распетога зна, зато што је и сам Павле распет. И речју и ћутањем он јасно говори: Реч о крсту је лудост онима који гину, а сила Божија нама који се спасавамо (1. Кор. 1, 18).

За Јудеје, који хоће знаке, то је саблазан. За Јелине, који траже мудрост, то је лудост. За верујуће, Јудеје и Јелине Божија Сила и Божија Премудрост.

Погубићу мудрост мудрих и разум разумних одбацићу. Не спасава нас људска мудрост, нити нам је савест довољна. Спасава нас распети Христос, распета Љубав, која је за све, и Јудеје и незнабошце, Божија сила и Божија премудрост.

Сад је суд свету (Јн. 12, 31), вернику и невернику, блиском и далеком. Суди нам љубав, која никад не престаје (1. Кор. 13, 8)

Страдајући „лажном порфиром се одева, Онај који је оденуо небо облацима“.[2] Сви смо Га оденули лажном порфиром: лажном побожношћу и богословљем. У центру пак лажи и посуновраћења постоји неуништива истина Љубави, која се јавља као велика експлозија, која ствара свет, саздаје га, одржава, развија, и на крају, преображава у Нову Твар. Јер у Христу Исусу нити обрезање (јудејство) што помаже, нити необрезање (јелинство), него Нова Твар (Гал. 6, 15).

Старо прође… све ново постаде (2. Кор. 5, 17). Прелазимо са хипотетичке мудрости на реално спасење; са тражења знакова, као чуда, на изобиље живота. Ту умире и као ново васкрсава све Јудејство. Ту умире и као ново васкрсава све Јелинство. Умире међусобно непријатељство и рађа се мир и измирење. Јер у Христу Исусу нити што вреди обрезање, ни необрезање, него вера која кроз љубав дела (Гал. 5, 6).

У том часу великог суботства, апсолутног ћутања, све је истинско, све пречисто и збратимљено. Победила је Љубав. Победио је за нас Онај кога смо распели. Он је Цар Славе – мртав на Крсном дрвету. Он је мир наш, који и једне и друге састави у једно и разруши преграду која је растављала… крстом, убивши непријатељство на њему (Еф. 2, 14-16). Убио је непријатељство у телу свом, а не у другом. Донео је истинско избављење и мир свету.

Оно Павлово у Христу, то јест Нова Твар, раскида свезе ма каквог ропства, као и преварност ма какве слободе, дарујући човеку од сада слободу Будућег века, јер који је као роб призван у Господу, слободњак је Господњи; тако и који је призван као слободњак, роб је Христов. (1. Кор. 7, 22) Нема више Јудејца ни Јелина, нема више роба ни слободњака, нема више мушког ни женског, јер сте ви сви један човеку Христу Исусу. (Гал. 3, 28)

✦ ✦ ✦

На крају, позвани апостол Исуса Христа (1. Кор. 1, 1) преноси, не мисли и размишљања, него славу Богојављања. Он преноси љубав Христову која превазилази разум (Еф. 3, 19) 

Заједно са њим у Новој Твари налазе се и наслађују сви луди, неплеменити, слаби, понижени, небића, које је Христос позвао и позива. Они блистају истом благодаћу. Они нам без муке разрешавају проблеме. Не боли нас глава од загонетности њихове. Они не говоре лажи. Не излажу нас хладним тушевима својим говором и поступцима. Суде нам само тиме што одишу неизрецивим миомирисом Христовим, пројављујући дах познања Његовог у свако време и на сваком месту.

Пре извесног времена, улазећи у стару цркву у једном селу, осетио сам, уз мирис влаге, сву умилну атмосферу која влада у тим страдалним црквама и срцима доброг и напаћеног народа нашег. Унутра, у цркви, парализована девојчица у инвалидским колицима, осуђена на скору смрт; небески се осмехује, молећи се: „Дај, Боже, добро целом свету“! Дете које ти неумитно суди миомирисом свог човекољубља, сагоревајући као благопријатни тамјан у огњу коначног страдања, које га већ од сада води у други, вечни свет. Она је своје дело убрзо окончала.

Кратким проласком својим дати миомирис вечности унутрашњем бићу другога, и отићи задовољан само због тога.

архимандрит Василије Гондикакис

https://www.predanje.rs/vasilije-gondikakis-apostol-pavle/

Од самог настанка наше врсте, постављају се три основна питања, а то су питање Бога, света и човека. Као биће које је обдарено слободом и разумом, човек је трагао за својим истинским смислом дуго времена. Убрзо је схватио да је он биће које се креће и поседује стваралачки карактер, како према себи, тако и према свету.
У савременој цивилизацији човек је своју слободу и енергију усмерио ка страстима и материјалном, услед чега је заборавио да поседује могућност надилажења својих биолошких ограничења.

До средине четвртог века, хришћани су своје наслеђе темељили на феномену мучеништва, мученичком сведочењу вере. Након тог периода, хришћани су тражили неки нови вид идентификације. Тај нови вид идентификације, хришћани су пронашли у аскетизму.

Аскеза постоји у многим облицима, али само у православљу, које не одбацује телесно и свет има карактер целокупног преображаја бића, како духовног, тако и телесног. Грчка реч „аскесис“ означава вежбање и односи се како на вежбање тела, тако и на духовно вежбање. Oдносно, oна помаже човеку да се ослободи страсти које га воде га погрешним поступцима. С’ тога не чуди што је ова реч у српско-словенском језику преведена као подвиг, што значи кретати се напред.

Аскетска пракса

У 4. веку Св. Василије Велики и Григорије Нисијски покушавају да успоставе аскетску праксу која је базирана на неким принципима који су већ постојали у јелинској философији и њеној духовној пракси. То се пре свега односи на елементе философије платонизма и стоицизма. Преобразивши у хришћанско, православно рухо, назвали су је правом философијом.

Хришћанска аскеза у себи садржи два елемента: први је афирмативан а други је негативан. Овај други елемент тиче се уздржања од прекомерних уживања у телесним задовољствима, сузбијања страсти и амбиција у материјалистичком погледу. За разлику од другог елемента, овај први елемент аскезе се тиче њене суштине а она је задобијање Божије благодати. Она човека води ка врлинском животу и задобијању Царства Небеског. Зато је борба против страсти у светоотачкој литератури увек сагледавана као борба за правилно устремљење човекове слободе и деловање у складу са врлином.

Међутим, не требамо остати привржени само овом другом, негативном елементу. Потребна нам је борба за Господа јер ћемо приликом тог процеса одбацити све оно што није добро за нас. Одлучност је битна, али ће борба бити „права“ једино ако је потпомогнута Божијом благодаћу а не само људским напорима.

Самоспознаја

Светогорски монах Мартинијан каже да је најважнија ствар за човека и једног хришћанина да спозна самог себе. Он наглашава да је модерна цивилизација одбацила оно што се налази унутар једног човека, одбацила је његов духовни аспекат бића. Самоспознаја, кроз борбу са нашом палом природом води до спознаје Бога. С’тога, аскеза представља окрет ка изградњи наше унутрашње личности и заборав на амбиције и заокупљеност бригама овога света. На тај начин она представља једну егзистенцијалну промену, промену нашег погледа на свет, односно преумљење, нови начин живота. Кроз феномен преумљења, човек почиње да сагледава живот другим очима, сагледава га као дар, дар од Онога који нам даје живот а то је Бог.

Човек долази у стање које аскетски оци називају „безбрижје“. Аскеза је стање у коме је човек слободан од брига и личних амбиција. То није стање у коме се ми одричемо наших свакодневних обавеза, него стање у коме видимо шта зависи од нас а шта од Господа. Усавршавање нашег бића стављамо на прво место и не дозвољавамо световним стварима да нас окупирају.

Човек је биће које се креће

Имати власт над самим собом, победити разум страстима води ка бестрашћу или апатији. За разлику од философије стоицизма, овај појам не представља умртвљивање наше животне енергије него усмерење те енергије ка Добру. Дакле, потребно је да будемо слободни од страсти а не да умртвимо наше страсти. Čовеку је потребна енергија како би стварао,како би се кретао и одржавао свој динамички карактер бића.

Оци кажу да је човек створен да би наставио стварање света. На неки начин ми већ градимо вечност у времену, у коме Бог даје свој део, али и ми дајемо свој допринос тако да долази до прожимања са Њим.

Елементи аскезе

Постоји још неколико битних елемената по којима је аскеза карактеристична а то су: пост, заједничка и лична молитва, послушање и метаније. Међутим, све у складу степена који духовник одреди у датом тренутку. Ово је доказ да није битно развијати само умне способности, него и телесне, јер је човек биће које је саздано како од духа, тако и од тела. Све ово чинимо како би пренебрегли егоцентризам и сву своју љубав усмерили ка Господу. Та божанска љубав не може се мерити са оном љубављу у свету,толико да се љубав према световним стварима и не може назвати љубављу. Превладавањем самољубља у заједници са Богом и ближњима, задобија се савршена љубав.

Модеран човек и аскетизам

Поставља се питање како један сасвим обичан хрићашнин, лаик, може да имплементира ове елементе монашке аскезе у свој живот? Наравно, од њега се не очекује да напусти и занемари своје свакодневне, световне обавезе. Човек треба да се потруди да живи у складу са Божијим законом; воли ближње, учествује на светим Богослужењима, пости, причећује се и свакодневно узраста у врлини. На тај начин он се креће ка свом циљу, а циљ сваког хришћанина јесте вечна заједница са Богом.

извор

Дух је око душе, усмјерен према вјечности; душа - то су унутрашње очи човјека усмјерене према области земаљског битисања у свим његовим многоструким аспектима.

Од манифестација човјечијег духа треба именовати прије свега религиозно осјећање као способност директног преживљавања реализма духовног свијета и интуитивног проницања у метафизички свијет, то је осјећај унутрашње вјеродостојности духовног опита. Он се буди, он се оживљава у човјеку дејством благодати; Његов почетак је покајање, а крај љубав.

Религиозно осјећање присутно је у човјеку. Човјек се разликује од животиња прије свега тиме што је он религиозно биће. Ово осјећање може бити изопачено, као што су изопачени ликови на неравној површини огледала, оно може бити потиснуто и ублажено човјечијим страстима, он се може сакрити у дубину подсвијести, али апсолутно нестати не може. Друга манифестација духа то је "унутрашњи логос", то је спознајна сила, која дјелује на нивоу идеја и суштина. Треће - то је способност проматрања упућености човјека према Божанству, када богоопштење постаје слободни акт човјечје личности. У самој основици проматрања леже патње као способност концентрације сила духа на проматраном предмету и реактивна сила, која штити дух од вањске агресије.

Душа ипак у себи има следеће силе. Прва је разум и расуђивање. Она се манифестује двојако - кроз лексично и живописно мишљење: она не прониче у суштину ствари, она је одвојена од духовног свијета; она изучава само појаве и особине. У палом стању разума оно постаје узурпатор Логоса и оних спознајних сила, које су Свети Оци назвали умом. Душевни разум се прогласио као јединствени инструмент гносиса, он претендује на решење метафизичких питања која леже иза граница његових могућности, он се убацио у област религије и хоће да буде тамо диктатор. Он гледа себе као на господара свијета, сматра да су безгранични његова сила и моћ, он је створио науку и цивилизацију - тј. нову вавилонску кулу. Одвојивши се од духа, човјечији разум је постао главни извор гордости - тајног или јавног богоборства. Када га, пак, осјени благодат, тада он види своју мјеру и своје границе и покорава се духовним виђењима. Тада он у овом земном бивствовању види творевину Божанске премудрости, у материјалном свијету - не само узрочно-последничне везе, већ и симболе и ликове духовног свијета. Спојивши се са Логосом он очитује његова откровења и профористичкој (вањској) ријечи, духовна знања он доводи у одређене логичке системе кроз земне ликове, и открива сакривено.

Друга сила душе је - жеља. Одвојивши се од религиозног осјећања, из духовних преживљавања она се претвара у пожуду, тежњу ка наслади, у мрачне страсти, извитоперену (нестварну) осјећајност. Ова сила је највише повријеђена претходном. Разум, који је усхићен својим видљивим успјесима и достигнућима, није постао цар већ роб пожуда. Сјединивши се кроз покајање са духовним осјећањем жеља престаје бити невиђена и импулсивна. Она помаже уму да тежи према добру, она види у овом свијету сјенке изгубљеног раја. Жеља као сила душе сјединивши се кроз благодат са силама духа, претвара се у носталгију за Божанском љепотом.

Трећа сила душе код Светих Отаца назива се осјетљивост. То је заштитна сила душе. Она треба да чува душу од зла и гријеха, као имунолошки систем човјека -од инородног тијела. Њена најбоља манифестација је света мржња према ономе што разлучује душу од Бога, ипак, послије пада у гријех сила осјећања окренула се против онога што омета испуњавање страсних жеља; у овоме случају ова сила личи на мач, који је добијен да се штити од непријатеља, али је душа овај мач окренула против себе и непрекидно наноси њиме себи све нове ране. Реактивна сила, повријеђена гријехом, не манифестује се као очување личности, већ као потврђивање човјекова егоизма, на вањском плану она се манифестује као огромна амплитуда: од стране љутње и нетрпјељивости у породичном кругу (синдром ситног бијеса) до људских катомби које врше тирани (пир сатане). Раскорак између жеље и могућности изазива и храни осјећај љутње и злобе: човјек прима сав свијет као непрекидну неправду у односу на њега, као да се читаво човјечанство договорило да би узнемиравало њега. Такав човјек личи на бомбу напуњену прљавштине, која ће, ако се неопрезно додирне, експлодирати. Овај осјећај, појачавајући се, може довести човека до страшних душевних стања, излити се у садизам и незадрживу тежњу за убијањем.

Када се кроз покајање и благодат, раздражива сила душе сједини са духовним осјећањем обраћености према Богу, онда она постаје динамичко одрицање од гријеха, самокритичности, мржње према демону, осјетљивости према убацивању мрачних импулса у човјечију душу, ефикасним оруђем у чишћењу срца од страсти.

У овом питању сударили су се међусобно Исток и Запад. Исток јасно разграничава област духа и душе, запад их стапа у душевни монизам. Осим тога западна антропологија говори о гријехопаду човјека само као о губитку Божанске благодати при очувању природног стања душе. За источну антропологију гријехопад представља дубљу драму у историји свијета: човјек је испао из центра свога живота, на мјесто Бога он је ставио себе. Богоборачки импулс раскинувши савез човјека за његовим Творцем, деформисао је саму човјечију природу. Дух је постао одвојен од душе, будући да је одвојен од Бога, душевне силе су се такође разишле међу собом: разум, осјећање и воља час се слажу, час противурјече једно другом. Зато је источни аскетизам борба за човјечје срце, зато источни подвижник не вјерује себи, не вјерује својој души, његов је циљ покорити душу духу, а дух благодати. Зато је основа аскетике Истока - покајање, тај плач о гријесима кога не схвата свијет, сматрајући га слабошћу, малодушношћу и болесном сузљивошћу. Западни подвижник почиње од оштрог изазова тамним силама пакла, са којима је спреман борити се, као витез са горостасима. Основа овога подвижништва није покајање, већ част и љубав; али каква љубав? ...

Јер мислим да Бог нас апостоле најстражње постави, као оне који су на смрт осуђени; јер бисмо гледање и свијету и анђелима и људима.
Ми смо будале Христа ради, а ви сте мудри у Христу; ми слаби, а ви јаки; ви славни, а ми срамотни.
До овога часа и гладујемо, и трпимо жеђу, и голотињу, и муке и потуцамо се,
И трудимо се радећи својијем рукама. Кад нас псују, благосиљамо; кад нас гоне трпимо;
Кад хуле на нас, молимо; постасмо као сметлиште свијета, по којему сви газе досад.
Не пишем ја ово да посрамим вас, него вас учим као своју љубазну дјецу.
Јер ако имате и триста учитеља у Христу, али немате много отаца. Јер вас ја у Христу Исусу родих јеванђељем.
Него вас молим, угледајте се на мене као и ја на Христа.  (1. Кор. 4:9-16)

Трајни дом благодати – небески дом у коме човек обитава кроз заједницу са Светим Духом – не стиче се без труда. Не добија се лако, нити се наслеђује по природи. Напротив, захтева борбу, унутрашње распеће и сталну трансформацију. Чак су и неки протестантски теолози, иако ван пуноће Православља, осетили овај духовни закон и увели два термина у свој језик: „јефтина благодат“ и „драгоцена благодат“. Заиста, постоји благодат која изгледа доступна без труда, без покајања, без крста – и постоји благодат која се добија кроз патњу, кроз смирење, кроз сараспеће са Христом. Ова друга је истинска – она која даје живот, која преображава, која освећује. Јер благодат Христова није јефтин дар, већ залог новог живота, који се прима у трепету и страху Божјем.
Постоји, дакле, благодат која изгледа као дар без труда. Она, названа „јефтина благодат“, је површна и нестабилна. Не доноси плодове покајања, не води до познања Бога, не ствара истински однос са Богом. Она је као кап на камену – нестаје пре него што у њега продре. Јер не настаје из борбе, из сталног преиспитивања, из живота са крстом. Она је удобна, сентиментална, самоемотивна – али не спасоносна.
Замислите младића, двадесет седам или осам година – завршио је факултет, служио војску, добио посао и сада се спрема за брак – и одједном вам га неко представља као своје дете. Можете ли га заиста назвати „својим“ дететом? Када га нисте родили, нисте чезнули за њим, нисте бдели ноћима његове болести, нисте се са сузама молили за његову будућност, нисте се жртвовали, нисте се исцрпљивали из љубави према њему – како бисте се заиста могли радовати истинском, очинском радошћу? То би била радост само на речима – спољашња, празна, без унутрашњег дрхтавог осећаја, без срца. Таква је благодат која се не стиче борбом, патњом, унутрашњом борбом. Није наша, јер ми нисмо њена. И брзо ће нас напустити, као нешто што не волимо, јер је нисмо платили сопственим болом.
Можда се сећате оних старих филмова, где се приказује сукоб између мајке која је родила дете и мајке која га је одгајила – и питање које се увек поставља: која је од њих права мајка? Она која га је носила у својој утроби, или она која га је носила у својој души, у својим бригама и у својој љубави? Сви знамо шта значи одгајити дете – колико труда, бриге и стрпљења то захтева.
Таква је ситуација са благодатним даровима Божијим. Када их човек не развија, не брине о њима, када их не негује са пажњом и захвалношћу – они остају бесплодни. Иако се називају благодатним, у ствари се не примењују као истински дар. То је такозвана јефтина благодат – благодат која само изгледа као радост, као узбуђење, као неко изговорено решење, неки тренутак одушевљења који брзо бледи. Она не преображава душу, већ је само површно дотиче. И зато нестаје као сенка. То је та јефтина благодат – лако се стиче, али и лако се губи.
Али постоји и драгоцена благодат – истинска, жива, спасоносна. То је благодат коју човек заслужује кроз борбу и стрпљење, коју добија, губи, а затим поново стиче, и тако постепено учи духовном ратовању. Она му се не даје једном за свагда, већ се обнавља покајањем, одржава смирењем и чува трезвеношћу. Кроз њу човек учи да ништа у односу са Богом није аутоматско или самоочигледно. Схвата да заједница са Богом није једноставна датост, већ плод сталног размишљања и унутрашњег рада. И тада се у души рађа дубоки осећај будности, јер човек почиње да опажа смртоносну претњу која вреба у овом животу – не само физичку, већ пре свега духовну. Тада схвата да оно што му је дато, треба да прими са захвалношћу, али и да на томе ради са трудом, да то учини плодоносним, да то не оставља неискоришћено, већ да то укључи у свој живот.
Сетите се Господње приче о талантима. Онај који је умножио поверене дарове ушао је у радост свог Господара. То је човек који послушношћу, марљивошћу и верношћу развија духовне дарове који су му дати. Тако он ствара живи однос са Дародавцем, са самим Богом. А онај који је закопао свој таленат, који га није неговао, није га умножио, већ га је сакрио из страха или лењости - тај није ушао у ту заједницу. Остао је напољу, без икакве стварне везе са Богом. И колико год чудно изгледало, управо је такав човек тај који губи чак и ситнице које је имао, а све то прелази у руке онога који већ поседује - јер ономе ко воли, ко се труди, ко сарађује са благодаћу, поверава се још више.
Одавде произилази истина да се драгоцена благодат стиче кроз борбу – кроз лични труд, кроз добровољно приближавање Богу. Она се не стиче жељом, нити мишљу, већ се стиче кроз преображај. Ако се не трудимо, не можемо ни разумети шта значи бити носилац благодатног дара, бити дете Божије. Како можете осетити благодат ако се никада нисте борили за њу? Сетите се мудрости цара Соломона – тог суда између две жене, које су себе називале мајкама истог детета. Која од њих је била права мајка? Она која је желела да спасе дете, чак и по цену да га изгуби – јер се прави однос увек гради на жртви. Исто је и у духовном животу: када човек уложи љубав, чежњу и смирење, онда почиње да опажа драгоценост заједништва са Богом. А када то не чини, све се своди на пролазне утиске, на површна осећања, на речи које бледе. Тако, на чудан и трагичан начин, човек остаје унутрашње сиромашан – иако можда још увек говори о вери, она није у његовом срцу.
Послушајте апостола Павла – великог страдалника и слугу Христовог: „Постадосмо приказ људима и анђелима, и луди Христа ради.“ У овим речима се крије очинска, дубоко љубавна иронија. Он каже: ми – апостоли – луди смо Христа ради, а ви сте мудри; ми смо слаби, а ви сте јаки; још нисте окусили губитак, још увек живите лаком и нетакнутом благодаћу, коју нисте платили – ни сузама, ни покајањем, ни вером до крви. Још сте на гозби, још се радујете на свадби, као гости који се само веселе. Да, ви сте славни, а ми смо нечасни; све до овог тренутка, док вам говорим, када „гладнимо и жедни смо, и голи смо, и ударани смо, и у оскудици смо“. Тако изгледа драгоцена благодат – у свом спољашњем облику, то је распеће. Али изнутра, то је неизрецива радост и пуноћа живота у Христу.
Замислите – апостол незнабожаца, Свети Павле, гладује, жеђа и хода по свету наг, лишен основних животних потреба. Упркос томе, он сведочи: „Трудимо се, радећи својим рукама“ – јер не желимо никоме да будемо на терету. Колико је у томе духовне слободе! Колико племенитости духа, када човек ништа не тражи, већ све што му је дато прима као благодат, и све што има – претвара у служење!
И ево врхунца хришћанске борбе: „Када нас клеветају – благосиљамо; када нас прогоне – патимо; када нас вређају – молимо се.“ Замислите да вас неко вређа у лице, а ви, уместо да му узвратите, кажете:
– Опроштено вам је! Нека вам буде опроштено што сте ме натерали да отворим ране свог срца. Не брините – ја сам заиста ништа. Вређајте ме колико год желите – не смета ми, јер све што примам, примам од Бога.
А онда апостол сведочи: „Постали смо као отпад света.“ Али он то не каже са горчином, већ са духовном зрелошћу. То је сведочанство драгоцене благодати.
И како знате да неко поседује ту благодат? Тако што, чак и када је увређен – благосиља. Када је осрамоћен – не узвраћа речју, већ гледа даље од увреде. Не види особу која га вређа, већ види борбу Светог Духа која се води у души те особе, покушај Бога да је привуче к себи. Стога, док га клевећете, он вас благосиља. Док га прогоните, он вас толерише. Он види вашу унутрашњу жеђ за истином и праведношћу – и чак ту грешку прихвата као изазов љубави Божјој у свету.
„Када на нас хуле – молимо се.“ Јер је хула посебно болна, она увек долази као клевета, као претеривање, као ударац истини. Као када ходаш улицом, а сви ти вичу, ругају ти се, искривљују твоју истину... Али истински слуга Божји се моли и тада – не за себе, већ за свет који пати у свом духовном слепилу.
Разумете ли? „Када нас хуле – ми се молимо.“ Све те речи, упућене са иронијом или осудом, у очима онога ко се труди да живи у Христу, повод су за молитву – не за горчину. Јер све што је од овога света – долази и пролази. „Не брини“, кажем себи, „и ово ће проћи. Није то ништа.“ Али најважније је – пронаћи пут, а не изгубити Христов мир у срцу.
Ми, свештеници, смо као живи барометар – осетљиви на сваки покрет у душама људи и у ваздуху времена. Све што ће се десити – прво пролази кроз нас. Само изађите међу људе, само направите једну ненамерну грешку, само се појавите на јавном месту – и одмах сте изложени процени, осуди, хули. Али то је део крста. И управо тамо, где свет очекује реакцију, слуга Христов се повлачи у тишину молитве.
Када некога прогоните, а он вас трпи – то је знак да је та особа примила велику благодат од Светог Духа. Не само да га благодат чува у миру, већ му даје и снагу у патњи да препозна Божју промисао. Он не гледа на вашу злобу, већ на вашу несвесну жеђ за истином, за правдом, за смислом. И уместо да узвраћа, он се моли. „Када на нас хуле – ми се молимо“ – каже апостол. А хула, браћо моја, један је од најболнијих облика патње, јер није само реч – већ искривљавање истине. Хула увек рађа неправду, она је претерана, неправедна, тежак камен на срцу.
Сећам се једног великог јерарха и теолога – покојног владике Атанасија Јевтића. Многи од очева овде су га лично познавали. Био је један од најзначајнијих сведока православне мисли и борбе у нашем времену. Био сам млади студент на Богословском факултету у Солуну када сам га упознао. Видео сам га – високог, мирног, са мантијом и крстом на грудима, како стоји као стуб вере у тешком времену. У то време, у бившој Југославији, још увек је владао комунистички режим. Питао сам га из радозналости:
– Оче, да ли се тако шетате по Београду обучени?
– Да, наравно – одговорио ми је мирно.
– Али канони кажу да у време прогона свештеник не сме да носи одежду.
Не мора да носи мантију, може да је скине током прогона.
И погледа ме благо и рече:
– О чему причаш, дете моје? А како ће онда пљувати по мени?
Рекао ми је то са оном изванредном духовном слободом коју има само онај ко је опијен благодаћу Светог Духа. За њега је свако пљување било повод за благослов – рекао је да за свако пљување добија пет дана благослова, и живео је као опијен, као у светлости. То није била иронија, већ жива теологија – отелотворена у аскези.
Био је човек који није желео ништа за себе. И зато – имао је све. Био је један од оних за које се говорило: „Постали смо као смеће света“ – непримећени, одбачени, осуђени, али управо зато, богати свиме. Није имао ништа своје, али је живео у пуноћи – јер је све што је имао било за друге.
То је истинска победа над смрћу. Када човек достигне то стање, он се више не плаши краја. Смрт престаје да му буде непријатељ. Она чак ни не постоји. Јер у свему и у свакоме, он види – Христа. У сржи његовог бића нема ничега што не припада Христу. Нема ничега што би му се могло одузети – јер је свега што има, већ се добровољно одрекао. Чак и оно што поседује, као да не примећује. Није га брига да ли ишта има, јер његово богатство није од овога света.
Где влада Христова благодат, нема места за посесивно „моје“ и „твоје“, већ је све у љубави и понизном предању. Таква су срца која су се очистила – не да би била савршена пред светом, већ да би живела у миру са Богом.
Без обзира колико човек био прогоњен, презрен, вређан или исмеван – када у свом срцу носи овај мир, ово небеско достојанство, он је већ слободан. И свет, иако га у почетку може одбацити, ипак ће му се – пре или касније – дивити и тражити ту тиху благодат која преображава све чега се дотакне.
Нема веће трансформације за човека, нема веће утехе од оне која долази из живог односа са Богом. Ниједно земаљско добро, никаква сигурност, никакво задовољство не може пружити ту утеху коју Бог даје када је присутан у срцу. Нико, заиста нико, није пронашао истинску утеху ни на који други начин осим кроз благодатну блискост са Њим.
Размислите о људима који много поседују, али не знају шта заправо имају. Колико год да имају – стално су забринути, дрхте од могућности да нешто изгубе, живе у страху од криза, рецесија, падова берзе. „Шта ћемо?“ – питају се, и умиру млади, понекад већ у шездесетим годинама, од срчаних удара и високог крвног притиска. А данас је чак и та граница снижена. Шта нам то говори? Да се истинска сигурност не налази у ономе што поседујемо, већ у Ономе Кога имамо.
Имати Бога значи бити богат нечим што се не може изгубити. Имати Га значи бити већ пронађен.
То духовно богатство – стање живе заједнице са Богом – никада не сме бити продато, нити замењено за нешто пролазно. Јер шта можете понудити некоме попут светог апостола Павла? Кад бисте му рекли:
„Даћемо вам златна кола, даћемо вам часну пратњу да иде испред вас, добићете све што желите – само оставите то стање скромног живота са Христом.“
Шта мислите да би одговорио? Његово срце, препуно љубави Христове, вапило би:
„Никако! Оставите ме оваквог – гладног, жедног, прогоњеног, али са Христом!“
Јер онај ко има ту благодат – тај може да управља читавим имањима и краљевствима, а да га ниједна страст не дотакне. Такви људи су постојали – свети цареви, који су, иако су носили царске круне, тајно носили гвоздене појасеве испод својих огртача – да би стално подсећали себе на трезвеност и духовну будност. Спавали су на дрвеним креветима, али су владали народима. А свети патријарси? Ево, Свети Јован Милостиви – кроз његове руке су пролазила средства која би се данас упоредила са буџетом Европске уније. Али његово срце није било везано ни за злато ни за бројеве. Није се дотакао тог новца за себе, већ га је давао где је било потребно. Јер човек Божији није роб стварима – већ их користи за добро других. За њега то није искушење, већ служба. Он нема проблем да се свађа са многима, јер се његова душа већ окренула од свега што је пролазно.
Човек није позван на сиромаштво само по себи, већ на слободу од везаности за материјалне ствари. Није у духу Цркве да слави спољашњу беду, већ да сведочи о унутрашњем богатству – благодати Божјој. Данас се често чују гласови који говоре да манастир Ватопед треба да буде сиромашан. Али они који су видели тај манастир осамдесетих година сећају се да је он више личио на пустињу него на свето место. Рушевине у зградама, урушени кровови, шупљи подови, дрвеће које расте у напуштеним ћелијама. Пет стараца, сенке некадашњег живота, ходали су тихим ходницима и чекали смрт. А манастир – има педесет цркава. Све су биле затворене, запуштене, непогодне за богослужење.
Зар није наша одговорност – не само монашка, већ и национална, духовна, историјска – да обновимо тај свети споменик, који више од 1100 година сведочи о непрекидном присуству Христовом у времену и простору? Зар нам није јасно да управо те ствари – света места, традиција, духовна архитектура, молитвени континуитет – граде и чувају нашу културну и духовну личност, нашу православну самосвест? Не ствари које се троше и нестају, не компаније које ће нас користити као папир за једнократну употребу, а затим нас бацити када им више не будемо потребни.
То је наша жива прејемствена сукцесија – историјска, али још више евхаристијска. Требало би да захвалимо тим људима – монасима који су све оставили иза себе и изабрали тај пусти манастир, да га васкрсну радом, молитвом и љубављу. А данас? Ко тако види ствари? Мало ко. Данас многи кажу, они треба да га имају, а ја не? Зашто они треба да владају, а ми не? И управо ту лежи наша рана: не смета нам постојање нечег светог и лепог – већ то што нам не припада. И у тој жељи за поседом – губимо светост.
Све ово говорим не из негодовања, већ из бола – јер ће се на крају, највероватније, испоставити да у овом конкретном случају нема ни озбиљне преваре нити стварне кривице. Упркос томе, многи ће и даље имати жељу – да униште. Не да исправе, не да прочисте, не да трансформишу – већ да униште. Као да имамо нешто боље, нешто јаче, па би требало да уништимо управо те ствари – свето, наслеђено, аутентично.
И шта нам остаје ако их уништимо? Чему ћемо се надати? На шта ћемо се ослањати као народ и као Црква? На Европску унију? Лично веома добро познајем Европу – живим тамо годинама. Знам шта значи европска логика и менталитет. У Енглеској, на пример, ако желите да покажете да сте неко, морате са собом носити неку дубоку, древну титулу – нешто што сведочи о континуитету и традицији. А ми? Овде лако бацамо сва историјска сведочанства нашег идентитета, као да су безвредна.
Али ту није крај. Кад једном бацимо светиње, почеће и оне да бацају нас. И не у неки пристојно заборављени кутак – већ у море, у понор безименог света, где нико не зна ко си, одакле си, нити коме припадаш.
Правим ову дигресију, браћо и сестре, зато што човек данас све више сведочи догађајима и понашањима која превазилазе границе разума, умерености, па чак и саме људске мудрости. Када неко погреши – одмах га истичемо као јединог кривца, изолујемо га, судимо му, осуђујемо га. Али то није најопасније. Најопасније је када се у нама јави жеља не само да исправимо, већ да све искоренимо – без милости, без разумевања, без наде. То већ говори о нечему дубљем – о духовној кризи, о историјском самоубиству једне заједнице, о некој мрачној тенденцији ка унутрашњем разарању. О некој врсти духовног нихилизма који не може да гради, већ само руши.
Али такви ставови не могу опстати. Они не могу донети живот, јер нису засновани на истини, нити на љубави. Озбиљан човек, духовно будан, увек прави разлику – разлику између особе и дела, између пада и намерне злобе, између слабости и истрајавања у злу. Он не суди брзоплето, већ процењује у светлости Божјег разума. Стога је позив један: да људи науче да размишљају не по страстима, не по наративима овог света, већ по Богу – са умом који је просветљен благодаћу, са срцем које је засновано на милосрђу и са вољом која је спремна да се жртвује, а не да осуди.
Чињеница да неко има новац сама по себи не значи да је зао или од ђавола. Као што сиромаштво није гаранција светости. Јер постоје они који су, иако материјално сиромашни, испуњени незаситом жељом за богатством - толико страственом да би продали чак и сопствену мајку, само да би се уздигли у очима света. Да ли је та особа Божја - само зато што је сиромашна? Не, браћо и сестре, у очима Бога није важан спољашњи изглед, већ срце, воља и љубав.
С друге стране, постоје они који су у одређеном тренутку добили богатство – и приносе га Богу. Зашто? Зато што имају искуство са благодаћу и знају да право богатство није у злату, већ у милости и љубави. Такви људи нису робови новца; Бог их користи за своју промисао, на корист многих. Зато су им други поверавали своја средства, јер су знали – да ништа не задржавају за себе. Њих не занима сјај, ни удобност, ни слика живота која многе очарава, већ тежња ка ономе што је непролазно.
Јер истински Божји човек не може заменити драгоцену Божју благодат ни за шта. За њега, сваки дар који има припада другима; и ако ништа не поседује, он ипак слави Бога. Јер Га сматра својим највећим благом.
„Не пишем вам ово да вас посрамим, него да вас опоменем као своју љубљену децу. Јер ако имате и десет хиљада учитеља у Христу Исусу, немате много отаца; јер вас ја у Христу Исусу родих кроз јеванђеље. “ (1. Кор. 4:14–15)
Заиста, не можете разговарати са неким ко има прави ауторитет, осим ако га нисте прво „родили“ – осим ако се нисте бринули о њему, неговали га, молили се за њега, пролили сузе за његове душе. Савет је лако давати, али обично само савет који чујемо од људи који су заиста радили за нас носи тежину.
Такав је свети апостол Павле, такви су сви свети. Слушамо их зато што нас не уче са висине, већ из дубине своје жртве. Повукли су се у своју келију, тамо су се закључали и молили се за нас бројаницом, постили, подвизали се, распели се – за нас. Зато, када се њихова реч чује, она је благословена; рођена је из Крста. И управо због тога, не смемо бацити њихову реч у ћошак, као нешто безвредно – јер она произилази из борбе, из љубави, из смртне патње за живот другога.
Да, не можете такве речи бацити у ћошак. Можете много тога у животу одбацити – али не и реч која долази из патње, из борбе, из распећа. Јер онај иза тих речи није их изговорио лако, већ са болом и самопожртвовањем. Одрекао се себе, ушао у стања која се не могу поднети без благодати, удисао редак духовни ваздух, пењао се тамо где нико не може да стоји без унутрашњег сагоревања. То није нешто обично – то је живот у Богу, живот у Крсту, живот у ватри љубави. И та благодат коју је добио – није дошла као дар, већ је у складу са његовом борбом.
Често чујемо некога како каже:
„Не разумем ништа о Цркви...“
Али питање је: колико сте труда уложили у разумевање? Колико сте се отворили Богу, колико сте се предали, колико сте се смирили, колико сте постили, колико сте се молили, колико сте плакали, колико сте опростили?
Свети Максим Исповедник каже:
„Предајмо сав свој живот Богу – да бисмо примили целог Бога.“
Замислите – да имате целог Бога. Ви, мали, слаби, испуњени сумњама и страховима, тешкоћама и „зашто“, унутрашњим бурама – предајете Му цео свој живот, а Он сам вам се даје. Не нека мисао о Њему, не осећај, не утеха – већ Сам Бог. И тада се све мења. Више не можете рећи: „Нема ничега.“ Јер ћете рећи:
– Постоји! Осећам га! Знам да постоји! Видим Невидљивог!
И то сазнање не долази из разума – већ из личног искуства са Богом, из контакта са благодаћу, из живота који више није само твој.
Бога се не може купити.
Он се не може продати.
Он се не може дати некоме ко Га не воли.
Да, Тајне постоје. Оне су живе. Али нису магија. Сам Бог је присутан у Тајнама – и оне захтевају личну одговорност. Не можете рећи:
– Причестићу се – и то је то!
То тако не функционише.
Има оних који су се исцелили од тешких болести једним Причешћем – али како су дошли до тога? Са страхом Божијим, са покајањем, са чежњом. Тражили су самог Бога – не Његову помоћ, не Његову доброту, већ Њега.
Јер тамо где нема личног односа, нема ни благодати. Где је само спољашњост, нема унутрашњег живота. А Бог тражи срце. И само тамо силази – где га налази отвореног.
У Цркви нема магије. Тајне нису механизми, нити ритуални поступци који аутоматски производе резултат. Тајне су сам Живи Бог, који нам се даје. 
Не можете Га третирати као неку врсту моћи која вам је на располагању. 
Бог није трговац људским жељама. Бога не занима да вас придобије за следбеника по цену манипулације.
Међутим, то је оно што ђаво жели – жели да те ухвати, веже, понизи и никада више да те не пусти. Само кренеш ка неком злу, и већ си потонуо.
А Бог? Бог те не везује. Бог те не понижава. Бог не ствара зависност. Он те не привлачи притиском, већ љубављу. Јер Онај који те позива је апсолутно слободан. И зато што је слободан, Он позива на слободу. Он жели заједницу, а не ропство.
Када човек стане пред Бога са том унутрашњом слободом, тада му Бог одговара. И не поништава га, већ га уздиже. Не одузима му идентитет, већ га испуњава истинским ликом – ликом према икони. Бог ти никада неће одузети слободу. Јер Он жели управо ту твоју слободу – слободу да Га волиш, као што Он слободно воли тебе.

Протопрезвитер Николај Лудовикос

приредила: Ј. Г. (Поуке.орг)

извор

Марија Магдалина је најпознатија од жена мироносица, која је рано ујутру дошла до Христовог гроба да излије мирисе на његово тијело и открила да је Господ васкрсао. Много предања и легенди повезано је са Маријиним именом. Шта се поуздано зна о њој и а шта се само нагађа?
Шта су сами апостоли навели о Марији Магдалини?
Најпоузданије свједочанство о животу Марије Магдалине даје нам Свето Јеванђеље, поготово што сва четворица јеванђелиста обраћају пажњу на њу. Шта на основу њихових прича можемо са сигурношћу рећи о Марији?
Прије свега чињеница да је била један од највјернијих и, по свему судећи, дугогодишњих сљедбеница Господа Исуса Христа. Говорећи о женама мироносицама, јеванђелисти готово увијек стављају Марију Магдалину на прво мјесто. Поред тога, риједак је случај да јеванђелисти зову жену једноставно њеним именом. У то вријеме, када се говори о женама, било је уобичајено да се појашњава „чије“ су оне, ко су њихови мушки рођаци: Марија Клеопова, Марија Јаковљева, Лазареве сестре Марта и Марија, итд. А сви јеванђелисти Марију називају једноставно„ Магдалина “- именом њеног родног галилејског града Магдале (на сјеверу Израиља, недалеко од Назарета и Капернаума).
То се може објаснити чињеницом да Марија готово сигурно није била удата. Многи византијски тумачи Јеванђеља називали су је дјевицом: Свети Модест, Патријарх jерусалимски патријарх (VII вијек), свети Фотије Цариградски (IX вијек), Никифор Калист Ксанфопул (XIV вијек). Могуће је да је Маријин брак спријечила болест – обузетост демонима. Управо оне које је Христос истјерао из ње: “И неке жене које бијаху исцијељене од злих духова и болести: Марија, која се зваше Магдалина, из које седам ђавола изиђе“ (Лк 8, 2, Мк 16, 9).
Накнадно су изнесена нагађања,  да је прије изгона демона Марија Магдалина била блудница и, уопште, велика грешница (то ћемо поменути касније). Али Свети Модест, Патријарх jерусалимски  наглашава: Марија никада није била блудница, већ је дјевственост чувала од младости.
Упознавши Спаситеља у Галилеји - вјероватно на почетку Његове проповиједи - она је одмах постала Његовим сљедбеником. У Јеванђељу по Луки она се довољно рано помиње међу женама које су Му служиле својим имањем:“ и друге многе које служаху њему имањем својијем“ (Лк 8, 3) и које су непрестано пратиле апостолску заједницу. Шта значи „служиле својим имањем“? У оригиналном грчком тексту стоји ријеч διακονουσαι - иста ријеч од које је изведена ријеч „ђакон“. А ђакони у раној Цркви били су помћници апостола који су обављали економске послове хришћанске заједнице: хранили су гладне, помагали сиромашне итд. (Ово је описано у 6. глави Дјела апостолских). Очигледно су нешто слично радиле и жене које су пратиле Христа и апостоле. Готово све вријеме били су на путу, проповиједали, лијечили болесне итд., Али неко је морао да брине и о њиховој храни и о куповини неких потребних ствари. Уопште није чињеница да су сапутници апостола били богати (иако неки тумачи на овај начин разумију ријечи о служењу својим имањем). Можда су сву своју уштеђевину једноставно донирали за потребе заједнице.

Али Марија се очигледно није ограничила на „економско“ служење. Као и друге жене мироносице, она је пажљиво слушала Спаситеља и, очигледно, ушла је у најближи круг Његових ученика. Није случајно што су, након Његовог васкрсења, Анђели женама окупљеним у празном гробу рекли : „Није овдје; него устаде; опомените се како вам каза кад бјеше још у Галилеји“ (Лк 24, 6-7). Ове ријечи је Господ једном рекао својим најближим ученицима (Лк 9, 18-22). Марија Магдалина је пратила Господа и на његовом посљедњем путешествију у Јерусалим, била је присутна Његовим страдањима на Крсту и погребу. У Јеванђељу по Матеју каже се: „И ондје бијаху и гледаху издалека многе жене које су ишле за Исусом из Галилеје и служиле му. Међу којима бијаше Марија Магдалина и Марија мати Јаковљева и Јосијина и мати синова Заведејевијех“ (Мт 27, 56), а према аутору четвртог Јеванђеља Светом Јовану јеванђелисти, стајала је поред Христовог крста, заједно са Богородицом и Маријом Клеопом (Марија,жена Клеопе - једна од жена мироносица -према црквеном предању, кћерка Јосиф Заручника из првог брака) (Јн 19, 25). Срећемо је и приликом сахране Исусовог тијела: заједно са „другом Маријом“ како сједи испред улаза у гроб, на који је Јосиф из Ариматеје управо навалио камен: “ …и наваливши велики камен на врата од гроба отиде. А ондје бијаше Марија Магдалина и друга Марија, и сјеђаху према гробу“ (Мт 27, 60–61).

А онда се приче јеванђелиста донекле разликују (не тако значајно).
Према Матеју, „а по вечеру суботном на освитак првога дана недјеље“ Марија Магдалина и „друга Марија“ долазе до гроба и затичу га празног, а на одваљеном камену од улаза угледале су анђела који их је обавијестио о Васкрсењу Христовом и наредио да апостоли буду обавијештени да „је устао из мртвих“. Жене су потрчале да то испуне и путем су среле Самога Христа, који их је охрабрио: „не бојте се; идите те јавите браћи мојој нека иду у Галилеју; и тамо ће ме видјети“ (Мт 28, 10).
Јеванђелисти Марко и Лука ћуте о личном сусрету жена мироносица са васкрслим Господом. Али Марко ипак обавјештава о посебном Христовом јављању Марији Магдалини: „А Исус уставши рано у први дан недјеље јави се најприје Марији Магдалини, из које је истјерао седам ђавола. А она отиде те јави онима што су били с њим, који плакаху и ридаху“ (Мк 16, 9-10) (Ово је дио Јеванђеља по Марку (Мк 16, 9-20), који недостаје у најранијим рукописима и често се сматра каснијим уметањем. Најранији од пописа са овим текстом је Александријски кодекс 5. вијека. Посебност „дугог завршетка“ је у томе што он, такорећи, на кратко „препричава“ завршетак Јеванђеља по Луки и неких епизода Јеванђеља по Јовану). И то је у складу са причом Јована Богослова, који каже да је Марија Магдалина двапут долазила у гроб. Прво, рано, када је још био мрак:“ А у први дан недјеље дође Марија Магдалина на гроб рано, још док се не бјеше расвануло, и видје да је камен одваљен од гроба“ (Јн 20, 1), пронашла је празан гроб и пожурила да о томе обавијести апостоле (блажени Августин, а послије њега бројни тумачи јеванђеоског текста сугеришу да Марија Магдалина није дошла до празне гробнице. Не без разлога, притрчавши апостолима, она говори о себи у множини: „узеше Господа из гроба; и не знамо гдје га метнуше“ (Јн 20,2). Можда је јеванђелист Јован изоставио имена њених сапутника како би нагласио лични сусрет најоданије ученице са васкрслим Господом. А онда се вратила у гробницу са Петром и Јованом, а када су отишли, видјела је прво два Анђела, а затим и самог Исуса, за којег је у почетку мислила да је баштован. Увјерена да је то сам васкрсли Учитељ, Марија је поново похитала к апостолима. Она је објавила да је видјела Господа и испричала је Његове ријечи: „ Не дохватај се до мене, јер се још не вратих к оцу својему; него иди к браћи мојој, и кажи им: враћам се к оцу својему и оцу вашему, и Богу својему и Богу вашему“ (Јн 20, 2–18).
Многи свети оци скренули су пажњу на симетрију библијске приче: и мушкарац (Адам) је о могућности гријеха сазнао од жене (Еве), а жена - Марија Магдалина - донијела је поруку спасења мушким апостолима. „Управо се догодило да је жена послата мушкарцима, тако да је онај који је први предвидио човјеков гријех требао први који је објавио милост Господњу“, написао је, на примјер, Амвросије Медиолански (в. 340–397). А блажени Августин (354–430 додао је не без горчине: Адам је одједном повјеровао Еви, иако му је она рекла убитачну лаж коју је чула од Сатане; али су апостоли дуго сумњали, сазнавши од мироносица о Васкрсењу Христовом.
Марија Магдалина постала је прва благовјесница спасења, које је читаво човјечанство наслиједило васкрсењем Христовим. Није случајно што је црквено предање ову ученицу Господњу називало „равноапостолном“. 

Око чега се може расправљати?
У Јеванђељу постоји неколико епизода које се могу повезати и са Маријом Магдалином и са другим женама познатим Христу. А ово ствара простор за различите претпоставке и дискусије.
Епизода 1: Први сусрет са васкрслим Христом. Многи угледни црквени писци - Георгије Никомидијски, Григорије Палама и неки други - изразили су мишљење да је прва особа која је била удостојена да види васкрслог Господа била Његова Пречиста Мајка. А неки су сматрали да је апостол и јеванђелист Јован говорио о Њој, а не о Марији Магдалини, у епизоди са гробом и Исусом за кога је мислила да је „баштован“. Посљедњу верзију је посебно изнео преподобни Јефрем Сиријски, који је живио у IV вијеку и читајући сва четири Јеванђеља у комбинованом облику, сиријског хришћанског писца (који је касније одступио у јерес) Татијана. Али већина светих отаца се и даље ослањала на свједочење апостола Јована да се Господ јавио Марији Магдалини. Сматрали су овај феномен својеврсном „наградом“ за њену вјеру, неустрашивост и несебичну љубав према Спаситељу. На примјер, свети Кирил Александријски (376–444) истакао је да је и прије Спаситељеве смрти Марија Магдалина наставила да га неустрашиво назива Господом, због чега је почаствована чудесним јављањем Анђела, а затим и личним сусретом са Христом.
Епизода 2. Жена грешница излива драгоцјено миро на Христа. Више пута се сугерише (посебно у западној цркви) да је ова жена била само Марија Магдалина. Ово је епизода коју је описао јеванђелист Лука:
Мољаше га пак један од фарисеја да би обједовао у њега; и ушавши у кућу фарисејеву сједе за трпезу: И гле, жена у граду која бјеше грјешница дознавши да је Исус за трпезом у кући фарисејевој, донесе скленицу мира; И ставши састраг код ногу његовијех плакаше, и стаде прати ноге његове сузама, и косом од своје главе отираше, и цјеливаше ноге његове, и мазаше миром. А кад видје фарисеј који га је дозвао, рече у себи говорећи: да је он пророк, знао би ко и каква га се жена дотиче: јер је грјешница. И одговарајући Исус рече му: Симоне! имам ти нешто казати. А он рече: учитељу! кажи. А Исус рече: двојица бијаху дужни једноме дужнику, један бјеше дужан пет стотина динара а други педесет. А кад они не имадоше да му врате, поклони обојици. Кажи који ће га од њих двојице већма љубити. А Симон одговарајући рече: мислим онај коме највише поклони. А он му рече: право си судио. И окренувши се к жени рече Симону: видиш ли ову жену? Ја уђох у твоју кућу, ни воде ми на ноге нијеси дао; а она сузама обли ми ноге, и косом од главе своје отр. Цјелива ми нијеси дао; а она откако уђох не преста цјеливати ми ногу. Уљем нијеси помазао главе моје; а она миром помаза ми ноге. Зато кажем ти: опраштају јој се гријеси многи, јер је велику љубав имала; а коме се мало опрашта има малу љубав.(Лк 7, 36–39, 47).
Византијски тумачи су, по правилу, поистовјећивали лик грешнице, која је помазала Христово ноге са миром, и Марију Магдалину. Већина савремених библиста је против њиховог поистовјећивања, поготово зато што јеванђелист Лука први пут помиње Марију Магдалину тек у 8. глави (након описа догађаја помазивања Христових ногу миром), као лик који је тек први пут уведен у причу: “Послије тога иђаше он по градовима и по селима учећи и проповиједајући јеванђеље о царству Божијему, и дванаесторица с њим. И неке жене које бијаху исцијељене од злијех духова и болести: Марија, која се зваше Магдалина, из које седам ђавола изиђе…“ (Лк 8, 1-2).
Поред тога, исту (највјероватније) епизоду са изливањем драгоцјеног мира на Христа описује и јеванђелист Матеј, мада са извјесним измјенама (Мт 26,  6-13). И појашњава да се случај догодио у Витанији у кући Симона губавога, односно неколико километара од Јерусалима, неколико дана прије Распећа Господа Исуса Христа. Али онда је апсолутно невјероватно да дугогодишњу Спаситељеву сапутницу Марију Магдалину, назива „грешницом“, њу која се придружила апостолској заједници још у Галилеји (а која се налази релативно далеко од Јерусалима) и, коју је наравно, Господ давно излијечио од демона.
Да је жена блудница једно, а света Магдалина друго, јасно се види из црквених богослужбених књига: о жени блудници говори синаксар на Велику Сриједу (Посни Триод), а о светој Марији Магдалини синаксар у трећу недјељу по Васкрсу (Цвјетни Триод).

Епизода 3. Тачније, чак и серија епизода у вези са Маријом, Лазаревом сестром. У Јеванђељу по Јовану постоји још једна верзија приче о помазању Господа драгоцјеним миром и, према четвртом јеванђелисту, једној од сестара Лазаревих којег је Христос васкрсао, Марији (Јн 12,  1-8) У Римској цркви је владало мишљење да су ту Марију јеванђелисти звали Магдалина. Ову је претпоставку посебно изразио римски папа Гргур I Велики (+ 604) (у то вријеме се Католичка црква још није одвојила од православне цркве, а папе се нису сматрали „намјесникцима Христовим на земљи“, већ су били једноставно епископи у Риму): који је сматрао је да су та грешна жена која је излила миро на Господа, Лазарева сестра Марија и Марија Магдалина једна те иста особа. Ову верзију придржавали су се и неки други западни тумачи и теолози, на примјер, британски монах Беде Преподобни (+ 735).
Али још раније, у III вијеку, свети Иполит Римски је покушао да „замијени“ Марију Магдалину Лазаревим сестрама (и обје одједном - и Мартом и Маријом). Марта и Марија, а не Марија Магдалина, су главни свједоци Васкрсења Спаситељевог у сачуваним фрагментима његовог коментара на Пјесму над пјесмама! Међутим, мало је вјероватно да је Марија Магдалина заиста била Лазарева сестра. Сви јеванђелисти Магдалину називају Галилејком (подсјетимо се поново да је Магдала галилејски град), док су Лазар и његове сестре живјели на периферији Јерусалима, у Витанији. И многи ауторитативни споменици древне Цркве (на примјер, „Апостолске установе“ датирани с краја 4. вијека) описују Марију Магдалину и Лазареву сестру Марију као потпуно различите личности.
Епизода 4. Христос избавља од каменовања жену ухваћену у прељуби.
„А књижевници и фарисеји доведоше к њему жену ухваћену у прељуби, и поставивши је на сриједу. Рекоше му: учитељу! ова је жена ухваћена сад у прељуби; А Мојсије нам у закону заповједи да такове камењем убијамо; а ти шта велиш? Ово пак рекоше кушајући га да би га имали за што окривити. А Исус саже се доље и писаше прстом по земљи (не гледајући на њих). А кад га једнако питаху, исправи се и рече им: који је међу вама без гријеха нека најприје баци камен на њу. Па се опет саже доље и писаше по земљи. А кад они то чуше, и покарани будући од своје савјести излажаху један за другијем почевши од старјешина до пошљедњијех; и оста Исус сам и жена стојећи на сриједи. А кад се Исус исправи, и не видјевши ни једнога до саму жену, рече јој: жено! гдје су они што те тужаху? Ниједан те не осуди? А она рече: ниједан, Господе! А Исус јој рече: ни ја те не осуђујем, иди, и отселе више не гријеши.“
Ова прича садржана је само у Јовановом јеванђељу (Јн 8, 3-11), и то углавном у каснијим рукописима. Често се вјерује да је ово каснији уметак, који се приписује само ауторству светог апостола Јована. Било како било, ова епизода не даје ниједан разлог да вјерујемо да је жена коју су књижевници и фарисеји довели Господу Исусу и жељели да је каменују била Марија Магдалина. Ова верзија се и даље понекад чује, али појавила се тек у средњем вијеку у католичким изворима и против ње постоје снажни аргументи. Прије свега она о којој смо већ рекли: сусрет Христов са Маријом Магдалином скоро сигурно се догодио у Галилеји убрзо послије Његове проповиједи, а епизода са грешницом одвија се у Јерусалиму, а Христос је већ добро познат Јудејима.
Шта црквено предање каже о Марији Магдалини?
Сви хришћани знају причу о томе како је неколико година након Вазнесења Господа Исуса Христа, Марија посјетила римског цара Тиберија (Тиберије владао Римским царством до 37. године послије Христа). Дакле, ако претпоставимо да је Христос разапет  око 30 године н.е. (с обзиром на то да се родио у 5-6. п. н. е. ), Марија Магдалина је имала око шест и по година да отпутује у Рим.  Она је Тиберија обавијестила о Васкрсењу Христовом и уручила му скроман поклон - јаје. Цар се насмијао: „Мртви не могу васкрснути - баш као што ово јаје не може да се претвори из бијелог у црвено“, а затим је јаје у његовој руци постало црвено. Што, међутим, није убиједило паганског цара (према другим изворима, Тиберије је, напротив, повјеровао и казнио Пилата, Ану и Кајафу који су разапели Христа).
Али ова прича је врло касног поријекла: изгледа да се први пут појављује у апокрифу (грч: ἀπόκρυφα – скривен). Црква у цјелини не сматра апокрифе поузданим и мјеродавним изворима, мада је неке чињеницее из појединих апокрифних књига - на примјер о Рођењу Богородице, о Њеном увођењу у храм, о Њеном Успењу - узела је у своје Предање.) „Тиберијев одговор Пилату“ (X–XI вијек). У овом тексту чија аутентичност код стручњака изазива велике сумње, Тиберије одговара на извјештај Пилата о погубљењу Галилејца Исуса и наводи да му је Марија Магдалина долазила и свједочила о чудесном Васкрсењу Распетог.
Ранохришћанска свједочења Марије Магдалине, са изузетком Јеванђеља, једва су преживјела. Једини који је помиње у другој половини 2. вијека је римски философ Целс, непомирљиви непријатељ хришћана.
А међу хришћанским причама које су до нас дошле о Марији Магдалини, најранија је „Ријеч о женама мироносицама“ светог Модеста, патријарха јерусалимског (VII вијек). Два вијека касније, овај текст (у кратком препричавању) уврштен је у „Библиотеку“ светог Фотија, цариградског патријарха. О Маријином путу у Рим нема ни ријечи, али се каже да је била у служби Пресвете Богородице, а послије Њеног Успења отишла је у Ефес (велики град у Малој Азији, сада Турска), гдје је на челу велике хришћанске заједнице био апостол Јован Богослов. Ово „Слово о женама мироносицама“, такође, помиње мучеништво Свете Марије: прије смрти била је мучена, а током мучења се изненада промијенила, тако да је њено тијело мучитељима изгледало као свјетлуцави кристал.
Подаци о раду и проповиједи Марије Магдалине у Ефесу сачувани су и у другим византијским споменицима патристичких списа с краја I  - почетка II миленијума наше ере у њеном кратком житију, које је ушло у састав Синаксара (грч. Συναξάριον-зборник) цариградске цркве (крај 10. вијека), каже се да се Марија Магдалина „упокојила на преподобан начин“ у Ефесу и сахрањена на улазу у пећину седам ефеских младића(очигледно, и прије него што се чудо догодило са самим младићима, који су живјели и умрли у 3. вијеку). Отприлике 100 година прије настанка овог живота, мошти Свете Марије равноапостолне су по налогу византијског цара Лава VI Мудрог (866-912) пренесене из Ефеса у манастир праведног Лазара у Цариграду. Међутим, руски игуман Данило, аутор чувеног „Путовања“ у Свету земљу (1106-1108), известио је да је у то вријеме још увијек био поштован гроб Марије Магдалине у Ефесу, па чак и часна глава светитељке тамо сачувана.
Према Никифору Калисту Ксантопулу (XIV  вијек), благовјеснички рад Марије Магдалине није био ограничен на Палестину и Ефес. Према овом византијском историчару, она је проповиједала по цијелој Италији и Галији (територија која покрива сјевер данашње Италије, цијелу Француску и југозапад Њемачке), посјетила Египат, Феникију, Сирију, Памфилију (јужну провинцију Мале Азије, сада дио Турске) ...
Чак и касније, у 15 - 16. вијеку, житије Марије Магдалине добија нове детаље. Појављује се предање да је по повратку из Рима у Јерусалим светитељка неко вријеме сарађивала са апостолом Петром (а можда је и била присутна његовом погубљењу у Риму), а 14 година након Вазнесења Христовог постала је помоћница апостола „из реда седамдесеторице“ Максима. Једном када су Јевреји запленили Максима, Марију Магдалину и неколико других хришћана, ставили их на неконтролисани брод и оставили их слободним за вјетар и морске таласе. Таласи су брод довели до Масилије (данас француског града Марсеја), гдје је локални владар повјеровао у Христа након што је његова супруга затрудњела на молитву Марије Магдалине. Према овој верзији житија, света Марија је у Ефес отишла већ у одраслом добу, предвиђајући скору смрт.
Житије, састављено на Атосу, именује Палестину мјестом мучеништва Марије Магдалине. Јудеји су је подвргнули суровим мучењима, али у тренутку највеће патње Маријино тијело је заискрило попут кристала - тада су је мучитељи, уплашени, заједно са осталим ученицима и Христовим ученицима ставили у неконтролисани чамац и пустили у море. 
Којим информацијама о Марији Магдалини дефинитивно не треба вјеровати?
Већ у наше вријеме широко је познато тумачење јеванђеоске приче, према којој Марија Магдалина није била само вјерна Христова сапутница, већ Његова вољена. Овај мит, реплициран западном кинематографијом и фикцијом, рођен је у првим вијековима хришћанске ере међу гностицима - секташима, који су цијело Јеванђеље тумачили искључиво у „тајном мистичном“ духу. Гностичка гледишта била су веома различита (неки од гностика уопште нису вјеровали у Христа као Бога, док су готово сви били сигурни да се чини да је Он само човјек), али неке тачке су их ујединиле. Прије свега - мишљење (које је Црква одбацила) да је главна сврха доласка Господа Исуса Христа на земљу била да ученицима пренесе неку врсту „тајног“ знања недоступног неупућеној већини људи (од грчког γνῶσῐς-знање, спознаја).
Неки од текстова које су написали гностици дају Марији Магдалини посебну улогу. У таквим, на примјер, апокрифима као што су „Томино јеванђеље“, „Филипово јеванђеље“, „Мудрост Исуса Христа“, „Јаковљева апокалипса“ (папируси који их садрже пронађени су на подручју египатског села Наг Хаммади 1945. датирани су почетком IV вијека) Магдалина је приказана не само као главни свједок Васкрсења Христовог, већ и као Његов вољени ученик, којег Спаситељ издваја од осталих и одлучује да посредују у преношењу „тајног знања“ другим ученицима. Аутори ових текстова дају јој чак примат над апостолима Петром и Јованом и описују свађе између ученика и Марије, наводно се такмичећи за блискост са Господом. Повјеровати у такво супарништво између апостола, просвећених Духом Светим и који су већ једном примили благу опомену од Спаситеља због расправе око тога који је од њих већи (Мк 9,34-35 и други слични одјељци других јеванђелиста), апсолутно је немогуће.
Аутори такозваних јеванђеља „од Филипа“ и „од Марије“ били су нарочито успјешни у таквим слободним тумачењима јеванђеске приче. У свом приказу апостоли се обраћају тврдњама о „изабраности“ Марије Магдалине самом Спаситељу: „Зашто је волиш више од свих нас? - и као одговор чују од Њега параболу о слијепима који пребивају у тами. Опет, немогуће је замислити да Христос назива "слијепим" своје ученике, које је сам управо изабрао с да носе свјетлост Јеванђеља широм свијета: "Ви сте видјело свијету" (Мт 5, 14); "вама је дано да знате тајне царства Божијега, а онима напољу све у причама бива;Да очима гледају и да не виде, и ушима слушају и да не разумију; да се како не обрате и да им се не опросте гријеси" (Мк 4 11).
Сама идеја да је Христос могао имати „вољену“ могла је да се роди само међу људима који не вјерују у Њега као Бога. Незамисливо је сумњати у неку врсту ванбрачне везе са женом Оног Који је читавим својим животом показао примјер највишег морала и љубави према Богу; Онај Који је научио да не гријеши ни у мислима: "сваки који погледа на жену са жељом, већ је учинио прељубу у срцу својему" (Мт 5, 28). Али и брак, када човјек постане једно тијело са својом женом:" и биће двоје једно тијело" (Пост 2, 24) а они већ потпуно припадају једни другима, то би било немогуће за Сина Божијег. Иако себе више пута назива „Жеником“, дошао је „да се заручи“ са свима онима који вјерују у Њега, са цијелом Црквом, коју свети Јован Богослов у свом Откривењу назива Нови Јерусалим и Христова Невјеста (Отк 21, 2, 3). Ова слика Светог Писма - једна од најстабилнијих: чак је и пророк Агеј назвао долазећег Месију "изабрани из свијех народа (Аг 2, 7), а апостол Павле је подстицао мужеве да воле своје жене баш "као што Христос љубо цркву, и себе предаде за њу," (Еф 5, 25). Господ је дошао да „ступи у брак“ са свим вјерницима и очигледно није имао за циљ стварање уобичајене земаљске породице. Али још јачи аргумент против таквих спекулација је потпуна тишина јеванђелиста по овом питању. Ако је постојао бар неки разлог да се претпостави да је Марија Магдалина била више од само вјерног ученика, зашто онда нико од јеванђелиста то није споменуо? Уосталом, брак међу Јеврејима није био на било који начин осуђен, већ напротив, људи су тежили ка томе иа се вјенчају и имају дјецу!
Поновимо то: митови о Христовом „посебном“ односу са Маријом Магдалином почели су да се шире тек у 20. вијеку. Ни у Древној цркви, ни у средњем вијеку, ни у модерно вријеме, када су протестантски теолози покушавали да проучавају Јеванђеља „научно“ и „историјски“, нико није озбиљно схватио изуме гностика. И од тада нема апсолутно никаквог разлога да их схватимо озбиљније. 

Припремио сајт вјеронаука.нет на основу извора Фома.ру

https://www.vjeronauka.net/pravoslavne-novosti/marija-magdalina-ko-je-ona-bila

Мк. 9:17-31

17. И одговарајући један из народа рече: Учитељу, доведох теби сина својега у коме је дух неми.
18. И кад год га ухвати ломи га, и пену баца, и шкргуће зубима; и суши се. И рекох ученицима твојим да га истерају; и не могоше.
19. А он одговарајући рече: О роде неверни, докле ћу с вама бити? Докле ћу вас трпети? Доведите га к мени.
20. И доведоше га њему; и кад га виде дух, одмах га стаде ломити; и паднувши на земљу ваљаше се бацајући пену.
21. И упита оца његова: Колико има времена како му се то догодило? А он рече: Из детињства.
22. И много пута баца га у ватру и у воду да га погуби; него ако што можеш, помози нам, смилуј се на нас.
23. А Исус му рече: Ако можеш веровати, све је могуће ономе који верује.
24. И одмах повикавши отац детета са сузама говораше: Верујем, Господе, помози мојему неверју!
25. А Исус видевши да се стече народ, запрети духу нечистоме говорећи му: Душе неми и глухи, ја ти заповедам, изиђи из њега и више не улази у њега!
26. И повикавши и изломивши га врло, изиђе; и би као мртав тако да многи говораху: умре.
27. А Исус, узевши га за руку, подиже га; и устаде.
28. И кад уђе у кућу, питаху га ученици његови насамо: Зашто га ми не могосмо истерати?
29. И рече им: Овај се род ничим не може истерати до молитвом и постом.
30. И изишавши оданде иђаху кроз Галилеју; и не хтеде да ко дозна,
31. Јер учаше ученике своје и говораше им да ће Син Човечији бити предан у руке људи, и убиће га, и када га убију, трећег дана васкрснуће.

„Но погледајте како је Господ пажљив и опрезан у изразима. Он не изобличава никога лично и поименично, но говори уопште. Њему није до тога, да се с људима суди, но да људе пробуди. Није Му до тога, да људе појединачно врећа и понижава, но да их освести и помогне им уздићи се. Како је ово велика поука за наше време, за наше покољење, многоглагољиво и увредљиво! Кад би садашњи људи само уздржали и умерили свој језик, и кад би престали са личним вређањима речима један другог, нестало би половине свеколиког зла у свету, и половина злих духова било би протерано из средине људи… Шта означавају речи Христове: Докле ћу бити с вама? Докле ћу вас трпети? Замислите једнога благороднога и просвећена човека, који би био бачен међу дивљаке, да с њима живи. Или замислите једнога великога цара, који би сишао с престола и спустио се у насеобине чергашке, не само да с чергашима живи и посматра њихов живот, него да их учи, да царски мисле и осећају и раде, благодушно и великодушно. Не би ли сваки смртан цар после три дана узвикнуо: докле ћу с вама бити? Не би ли му и сувише било дивљаштва, глупости, нечистоте и смрада и после три дана? А Господ Исус Христос, Цар над царевима, изрекао је те речи после тридесет и три године живота међу људима, који су даље стајали од Његовог благородства него најдивљији људи од најпитомијег и најблагороднијег човека, и много даље него најпрљавији чергаши од највећих царева на земљи. Премда Он није ни мерио време данима и годинама него делима и чудесима, која је починио на очиглед многих хиљада сведока, и по науци просутој и посејаној по многим хиљадама људских душа. И после свију тих дела и чудеса, науке и догађаја, који би могли испунити хиљаду година времена, и као со осолити хиљаде покољења људских, Он наједанпут види, да Његови ученици не могу да излече једнога падавичара, и да истерају једнога злог духа из човека и ако их је Он примером и речју учио, како да изгоне легионе. И чује једнога слабоверног грешника где Му говори: ако што можеш, помози нам! … Треба још обратити пажњу и на други део Христове заповести ђаволу. И више не улази у њега. Господ му наређује, дакле, не само да изиђе, него да се више не враћа и не улази у дуго мучено момче. Ово значи, да човек и после очишћења може поново навући на себе нечистоту. Једном изгнани ђаво из човека може се поново вратити у човека. То бива онда када покајани и од Бога помиловани грешник поново се врати на свој стари грех. Тада се ђаво враћа у свој стари дом. Зато Господ и заповеда ђаволу, не само да изиђе из момчета, него и да никад више не улази у њега: једно, да би Његов божански дар момчету био потпун и савршен; а друго, да бисмо ми извукли поуку из тога, те да се после једног Божјег помиловања не би опет враћали на свој стари грех, као пас на бљувотину своју, и тиме поново излагали душегубној опасности отварајући врата злом духу, да уђе у нас и загосподари над нама“.

свети Николај Охридски

извор

Да се оградимо од сваког снебивања, које се изазива површним читањем ове приче, потребно је пре свега правилно разумети завршне речи Господа: „начините себи пријатеље неправедним богатством“ (Лук. 16, 9). Овде Господ подразумева не само оно земаљско благо, које је стечено преваром или крађом, већ свако уопште материјално богатство, противопостављајући га богатству врлинами и благодаћу; само такво духовно богатство јесте стално и праведно богатство. То се потврђује даљим Његовим речима: „ако дакле у неправедном богатству верни не бисте, ко ће вам поверовати истинско?“ (ст. 11) То јест: „ако ви, имајући жалосно (неправедно) новчано богатство, нисте њиме послужили Богу, то како ће вам Бог поверити истинито благодатно богатство – силу исцељавања и виђења“? Слично пише и ап. Павле Тимотеју: „богатима на овоме свету (њих противопоставља духовним богаташима, т. ј. светим људима) заповедај, да се… не уздају у богатство пропадљиво (неправедно), већ… нека добро чине, нека се богате у добрим делима“ (истинито богатство) и т. д.
 
Неко ће рећи: али ако Господ под неправедним богатством разуме и оно новчано богатство, које је добивено истинитим трудом или по законитом наслеђу, то зашто Он наводи за пример неправедног управитеља, који је тајно раздавао туђе, да се затим храни „од сиромаха, који су се помогли туђим добром? Одговор је прост: Господ сасвим неће да одобри такав поступак непоштеног управитеља, и ако је „господар похвалио неверног управитеља, што је он досетљиво поступио“, то није било похвалом моралног одобрења, већ ироничном похвалом, похвалом умешности непоштеног човјека. Али Спаситељ, како у другим случајевима, тако и овде, наводи такав неодобриви поступак у земаљском животу, чија је сличност врло одобрива у духовном животу.
 
Таква је прича о неправедном судији, „који се није бојао Бога нити стидио људи“, и прича о жени, која је нашла изгубљену драхму (о жени среброљубивој и неразумној). Слично томе и овде, сасвим неодобравајући поступак неверног управитеља, Господ предлаже слушаоцима да се науче оној предусмотривости у духовном животу, коју је показао управитељ у земаљском животу. Чије је имање он раздавао? Господарево. – Па чије је у самој ствари и оно имање, којим ми владамо? Разуме се – Божје, а ми само привремено њиме управљамо, док живимо на земљи, али ће доћи час смрти наше и суда Божјег, и Господ ће одузети од нас то имање. И тако, ако смо ми само привремени располагаоци овог имања, онда зашто да га чувамо? Раздаваћемо га онима, који могу бити нама корисни, кад нас Господ лиши земаљског живота и уједно с њиме и сваког имања. Који су ти пријатељи, које ми добијамо неправедним (т. ј. материјалним или новчаним) богатством, који, кад ми осиромашимо (т. ј. умремо), могу нас примити у „вечне обитељи“? То су сиромаси, који ће нам својом молитвом о упокојењу наших душа отварати врата царства небеског. Ове ријечи Господа уперене су протнв оних, који одбацују молитве за умрле, т. ј. против протестаната свих врста.
 
Тим Господњим речима сличне су и Павлове даље речи после наведених више, у којима апостол учи Тимотеја, да поучава богате „нека добро чине, нека се богате у добрим делима, нека буду подашни, заједнични, сабирајући себи темељ добар за будућност, да постигну живот вечни“ (1. Тим. 6, 18, 19). Напротив, у другој причи, богаташу, који не имађаше љубави према сиромашнима, Господ прети изненадном смрћу, питајући при томе: „а што си приправио чије ће бити“? (Лук. 12, 20). „Тако бива ономе, завршује Спаситељ причу Своју, који себи стиче благо а не богати се у Бога“ (Лук. 12, 21)“.
 
У свим овим речима Христа и апостола раскрива се једна те иста мисао, што и у причи о неверном приставу (управитељу), – наиме, да је раздавање имања сиротињи не само дужност љубеће душе, већ и просте разумности: јер то имање све једно није код нас вечно, шта више није ни наше, већ Божје, па онда дајте да га путем доброчинсгва променимо на вечно богатство.
 

Недеља трећа по Матеју
О паду и о Царству Божијем
(Мт. 6, 22–33)

„Иштите најпре Царство Божије и правду Његову, и ово све ће вам се додати.“

Речи Господње у данашњем еванђелском одељку, возљубљена браћо и сестре, откривају нам дубљу драму човечанства након удаљавања од Бога и пада Адамовог. Када се човек одлучио да узме у своје руке судбину своју и судбину света, последице су биле трагичне.

Одељак из Јеванђеља који смо управо чули сажето описује неке од тих трагичних последица, које бих желео, возљубљена браћо моја, да подвучем вашој љубави.

Прва последица јесте да је човек изгубио једноставност свога погледа, простоту ока свога. Господ каже да човек преко ока може да покаже једноставност душе или, напротив, поквареност душе своје. А та једноставност је да човек гледа свет око себе на начин као да га гледа у Царству Божијем. Поквареност погледа и ума јесте у томе да човек гледа на свет као на непријатеља, да гледа на свет око себе као на грешан и непријатељски простор, те да размишља како да се од њега одбрани и преживи у њему.

Изгубивши, дакле, једноставност душе своје, која се изражава у једноставности погледа свог, човек је, по речима Господњим, изгубио и светлост своју. А кад човек изгуби светлост, живи у тами, мислећи да види, али заправо лута у мраку, у тами која обузима живот његов, јер је светлост, која је некада у њему обитавала, постала тама, како каже Господ, и „ако је светлост која је у теби тама, колика ли ће тек бити тама?“ (Мт. 6, 23). Ако је око твоје – које би требало да буде светлост тела твога – тама, онда је сва унутрашњост душе твоје у тами.

Тако је човек изгубио једноставност кроз коју је гледао на свет.

Друга последица јесте то што је човек, баш зато што се умешао у тај однос са светом – у коме свет постаје једно хаотично поље за њега – изгубио и мир свој. Осетио је несигурност таквих размера, да стално размишља како да преживи у овоме свету. И због тога га обузима страх, обузима га агонија да ли ће успети, и тако улази у живот брига за сутра. Шта ће бити сутра? И живот му постаје стална стрепња: „Да ли ћу преживети у овоме свету?“ Тако човек постаје неко ко живи у непрекидној анксиозности и напетости, изгубивши једноставност мисли и душе своје, и свакога дана мучи се како да изађе на крај у овом свету. Обузима га, дакле, брига за то како ће живети.

Трећа последица јесте то што, у тој својој бризи како да се извуче, човек почиње да служи новцу. Претвара новац у божанство. Служи мамону, као што каже Господ у данашњем јеванђелском одељку који смо чули. Јер новац обећава сигурност, и ради те сигурности човек све полаже у новац, дарује му своје поверење, продаје му душу своју да би стекао новац. Човек, дакле, постаје слуга новца.

Четврта последица је да радећи само за новац, чинећи новац богом, ставља себе у супротности са самим собом, са оним што је по природи, и цепа се у себи. Жели да верује у Бога, али жели истовремено и да има снагу новца. И тако човек више не зна како да усагласи у себи веру у Бога са вером у мамона. Служи двојици господара, а како Господ каже, нико не може служити двојици господара: «Не можете служити Богу и мамону» (Мт. 6,24). Тако се човек постаје расцепљен унутар себе, шизофрен, постаје несрећан. Живот се његов раздваја на духовно и материјално, иако је све то једно. Божија творевина је једна – и духовна и материјална. То су дарови Божији и чине једну целовитост. Али човек, након пада, раздваја их. Тако унутар њега почиње борба: да ли треба да следи духовно а напусти материјално, или да следи материјално а напустидуховно?

То је велика мука за човека што не може да уједини своје тело и дух, и остаје да гледкоје од та два да преферира. Трагична је, дакле, ситуација човека после пада, и све ово што је Господ описао у овој еванђелској перикопи (одељку) представља као идолопоклонство. Он каже: „Све ово незнабошци ишту“ (Мт. 6,32).

Та брига за сутрашњи дан, то ропство којим се усредсређујемо само на то како ће се човек обезбедити за будућност, све је то, каже Господ, идолопоклонство. Јер шта све то значи? Значи да човек не верује да Бог управља животом његовим, да не верује да Бог може све да уреди. Да, човек који нема потпуно поверење у Бога и због тога служи идолима – тј. моћима овога света, као што су новац и све што новац обезбеђује – тај се налази у идолопоклонству.

У свему овоме, љубљена моја браћо, долази Господ у данашњем еванђелском одељку да нам понуди исцељење, избављење. Он каже да је проблем човека у поретку вредности.Не зна шта му је прво, а шта друго. Променио је поредак вредности, ставио друго на прво место, а прво на друго.

А шта је прво? Прво је, каже Господ, Царство Божије. „Иштите најпре Царство Божије и правду Његову, и све остало ће вам се додати“ (Мт. 6,33). Све што вас занима, све бриге, све потребе, све ће то бити задовољено!

«Све ће вам се додати», ако прво што тражите буде Царство Божије. Господ нам не каже да не мислимо уопште, да нас не занима како ћемо живети у овоме свету, него да не стављамо то као прво. Јер све ће доћи на своје када прво место у животу заузме Царство Божије.

Да застанемо мало овде, вољена браћо моја, да размислимо мало, да се запитамо, зашто? Шта хоће Господ да нам каже тиме? Царство Божије јесте сам Бог.

Човек, како каже свети Силуан, никада није могао да избаци из срца свог жеђ за Богом. У дубини душе човек увек тражи Бога. Када тражи све то у свом животу и када има агонију, узнемиреност, не жели ништа друго до Бога самога, Њега тражи. А и Бога губи у свему томе, у тим бригама, агонији, у тим лажним божанствима која сам себи створи из страха, из стреса – онда настаје туга, празнина, анксиозност .

Када волиш једну Личност, прво што желиш јесте да имаш однос са том Личношћу. Не размишљаш о последицама, не мариш како ћеш живети шта ћеш радити, већ стављаш као примарно однос са том личношћу. А када та љубав према Богу и тај однос с Њим постану прво у поредку вредности, тада све остало долази само по себи.

Када дакле поставимо као први приоритет у животу однос са Богом – љубав према Њему, љубав коју је Он показао према нама кроз толико начина – тада долази и прави поредак у нама, и права хијерархија вредности коју постављамо у нашем животу. Прво стављамо Бога и поверење у Њега, Онога који нас је привео у постојање, да нас неће напустити.

Ето, дакле, шта значи прво Царство Божије.

Значи такође да тим начином постављамо све ствари и цијели наш живот на једну вечну основу. Јер све оно што у нашој агонији тражимо и желимо да стекнемо, све је то пролазно. И док сакупљамо богатство, новац, славу- све оно што нам пружа осеђај сигурности- долази тренутак и све то губимо. Где је онда сигурност коју нам пружају? Нисмо поставили исправан приоритет. Нисмо поставили исправне темеље. Само у Царству Божијем можемо да поставимо живот свој на темељ чврст, вечан.

Такође, Господ нам каже да иштемо најпре Царство Божије и правду Његову, и све остало ће нам се придодати. Да иштемо Бога, Његову љубав и правду – то јест остварење воље Његове. Јер ако, каже, то имамо, све остало ће доћи само по себи.

То нам, можда, звучи тешко, браћо моја, али размислимо: када би свет био испуњен правдом Божијом, испуњен вољом Божијом, испуњен љубављу. Да ли би смо имали бриге? Да ли би смо имали агонију? То стресно јурцање како да стигнемо у сутра. Свет би био пријатељски настројен према нама. Комшија ми не би био непријатељ, него брат зашто да се плашим? Ако мени сутра нешто затреба, тај брат ће ми помоћи, доћи ће и даће ми. Када се и Царство Божије и правда Његова завладају у свету, све постаје могуће, све се решава без тешкоћа.

Желите ли, возубљена браћо моја, да то докажемо логиком? Није потребно ништа друго него да бацимо поглед на оне тренутке живота нашег када је љубав владала међу људима. Тада страх одлази, и брига за сутра нестаје. То не значи да не треба да се интересујемо како ћемо живети – него да та брига не прерасте у анксиозност, у тешки немир. Јер једно је интересовање, а друго је агонија, мучна брига.

Драги пријатељи, данашња цивилизација је пуна стреса. Реч „стрес“ постала је свакодневна реч нашег живота. Тешко да данас постоји неко кога срећемо, а да нам не говори о стресу. Погледајте око себе и видећете да човек има сва добра Божија, а ипак – трчи. Трчи и не стиже. Повећава потребе своје, жеље своје, потрошњу, рад, ропство новцу и мамону, и, данашње Јеванђеље као да је писано за данашњег човека а не за предходне генерације, јер ми старији смо живели период када људи нису имали толико материјалних добара, али су имали унутрашњи мир, тишину, смирење, делили су све међу собом. И наше поколење, упркос напретку у односу на претходна, и поред тога што живимо у најизобилнијем добу – више него било која генерација пре нас – ипак живи без унутрашњег мира. Имамо више добара, али мање мира, мање тишине, мање присности међу људима.

Данас, дакле, еванђелски одељак упућује нама у овоме свету један позив и каже: промените поредак вредности, да би нестао тај немир, стрес и брига која вас изједа.Уздајте се у Бога, покајте се, направите тај заокрет – и престаните да сами покушавате да решите сва питања свог живота. Уздајте се у Бога и у Царство Његово, и тада ћете стећи мир – мир који је изгубљен и који вреди више од било чега у овом свету.

Ускоро, браћо моја, чућемо да хорови поју херувимску песму. У тим тренуцима Црква ставља у уста наша ову реченицу: „Сву бригу животну оставимо“. Зашто? Зато што у том часу улазимо у Царство Божије. Света Литургија јесте Царство Божије. И да бисмо ушли у њега, потребно је да одбацимо тај немир овоземаљских брига. Да их оставимо иза себе и да их предамо Богу, да се предамо љубави Божијој и љубави према другим људима – и да се са њима заједно приносимо Богу као тело Христово, односно као љубав Божија која се у нама оваплоћује, како бисмо се на тај начин избавили, исцелили.

Да прославимо Бога, браћо моја, који нам је дао Цркву Своју, који нам је даровао Свету Литургију, и који нам је омогућио, бар једном недељно, макар за кратко време, да побегнемо од овоземаљских брига, од те непрестане усмерености на самога себе – шта ћемо да радимо, и како ћемо преживети.

Да се уздамо у Бога, и да кроз тај доживљај имамо бар један укус од онога што нас чека у Царству Божијем – Царству Божијем које свима нама, љубљена браћо, од срца желим. Амин.

20. јуни 2004.

Митрополит Пергама проф. др. Јован Зизјулас

https://mitropolija.com/2025/06/28/mitropolit-jovan-zozjulas-o-padu-i-o-carstvu-bozijem/

Године 313., у граду Медиоланум (данашњи Милано, Италија), римски цар Константин Велики објавио је едикт којим је признато хришћанство. Људи који су до тог тренутка сматрани ван закона, добили су право да слободно исповиједају своју вјеру. Црква је изашла из катакомби – и започела један од најневјероватнијих периода у својој историји. Наравно, свијест човјека, а још више цјелокупног друштва, не може се промијенити објавом једног, па и најважнијег документа. За то су потребне године и вијекови непрекидног рада. А он  је започео управо тада, 313. године, под царем Константином.

Шта се тако драматично промијенило у животу хришћана? Који су догађаји и процеси били директне или индиректне посљедице Миланског едикта? Шта је главна вриједност овог документа са становишта историје и савремене културе?

Како је било прије Миланског едикта?: Од краја 1. вијека, хришћани су били прогањани на територији Римског царства, због своје вјере. Зашто? Рим је био толерантан према свим религијама, могло се вјеровати у било шта, али под једним условом: потребно је благовремено одати почаст римским боговима. Хришћани су одбили да им одају почаст, нису учествовали у државним вјерским празницима, нису признавали култ цара (у римској традицији цар је могао да постане бог послије смрти). Тако су они, остајући људи који највише поштују законе, са становишта римских власти, представљали опасност по државу. Хришћанство је забрањено. У периоду од 303. до 305.године, током владавине цара Диоклецијана, одвијали су се најобимнији и најсуровији прогони. Не само свештенослужитељи, већ и мирјани, не само „пуки смртници“, већ и римски грађани, а међу њима има и много знаменитих људи, претрпјели у ово вријеме мученичку смрт због своје вјере.

Како је било послије Миланског едикта?: Милански едикт 313. године легализовао је положај хришћана, изједначио њихову вјеру у правима са другим религијама. Престали су прогони великих размјера, хришћани више нису требали да се крију у катакомбама. Црква је имала прилику да отворено гради цркве и поврати имовину одузету током прогона. Ако је нечије имање имало новог власника, добио би надокнаду из царске благајне.

Дванаест година након најаве едикта, 325. године, цар Константин је сазвао Први васељенски сабор, гдје су дефинисани основни догмати хришћанства. На Сабор су позвани пастири и епископи који су прошли гоњења.

Како је било прије Миланског едикта?: Између мушкараца и жена у предхришћанском друштву није постојала не само једнакост – нису постојали ни идеолошки предуслови за то. Само мушкарци су имали право да учествују у политичком животу и вјерским сабрањима, само су мушкарци имали право гласа, само су мушкарци имали право да покрену развод у породици. Поред тога, психолошки у друштву мушко невјерство није сматрано преступом, док је за жену завршавало срамотом.

Како је било послије Миланског едикта?: Милански едикт помогао је ширењу новог система вриједности. Унутар хришћанске заједнице и мушкарци и жене били су равноправни чланови Цркве, јер су сви једнаки пред Богом. Невјерство је подједнако оштро осуђивано и код мушких и од женске стране. Постепено, под утицајем хришћанства, формирао се поглед на свијет у којем је постало могуће потпуно изједначити права мушкараца и жена.

Како је било прије Миланског едикта? Смртна казна распећем била је намијењена најзлогласнијим лоповима, пљачкашима и подстрекачима. Римски грађани нису били осуђиваи на њу – имали су право на „часну“ смрт од мача, а распетог је друштво презирало. Типична карикатура првих вијекова хришћанске историје је човјек прикован за крст са магарчевом главом. Јавно цртање крста већ је било само по себи подвиг и заправо је значило подвргавање прогону.

Како је било послије Миланског едикта?: Крст је,  од инструмента срамне егзекуције, свуда постао симбол Васкрсења Христовоги  побједе живота над смрћу. Укинута је смртна казна распећем. Након што је  света царица Јелена пронашла Свети животворни Крст Господњи у Јерусалиму, његово поштовање се брзо проширило по хришћанским заједницама.

Како је било прије Миланског едикта? Током година прогона, хришћани су се навикли да крију своје мошти, кришом чувајући мошти мученика. Римске власти, знајући за особеност хришћана да евхаристију славе на моштима, често су их уништавале како светиња не би ишла у заједницу. Ништа се није знало о положају многих моштију до 4. вијека. Дакле, Јерусалим, уништен до темеља, није сачувао трагове Голготе, Светог гроба или других мјеста и светиња значајних за хришћане.

Како је било послије Миланског едикта?: Неколико година након објављивања едикта, царица Јелена је ходочастила у Свету земљу, што је резултовало пронласком Светог животворног крста и бројних других важних светиња. Истовремено је утврђена локација Голготе. Заправо, Јелена је успоставила традицију ходочашћа у ново „пронађена“ света мјеста и поштовање светиња постало је отворено.

Како је било прије Миланског едикта? Док се црквени живот одвијао у катакомбама, друштвено напредне хришћанске вриједности – на примјер, заповијест да се воле непријатељи, опрашта преступнику и једнакост пред Богом за људе свих националности – нису имале широк утицај на јавну свијест. У Римском царству практично није било опсежног мисионарског рада. Проповијед хришћанства практично није ишла изван царства (са изузетком, можда, мисије апостола Томе у 1. вијеку).

Како је било послије Миланског едикта?:Милански едикт омогућио је развој мисионарског рада. Хришћанска проповијед је почела отворено да се чује широм свијета. Ширењем новог учења и поруке Васкрсења Христовог, цијело Римско царство је преображено. Послије тога, хришћанска мисија је отишла далеко изван својих граница и трансформисала многе нације и државе.

Милански едикт је постао заиста судбоносан не само за хришћане, већ и за цио свијет. Довољно је рећи да најважније гране нашег савременог живота – на примјер, напредна наука, савремени правни систем – никада не би достигле ниво развоја који је постао могућ у нашој хришћанској цивилизацији.

Аутори: Тимофеј Китнис, Ала Митрофанова
Извор: фома.ру