– Синаксар у Недељу Самарјанке –

Дошавши бунару за водом пропадљивом,
Захваташ воду живу и њоме омиваш грехе.

Овога дана, пете недеље по Васкрсу, празнујемо Самарјанку. Пошто је Христос на данашњи дан потпуно јасно објавио да је Месија, што значи Христос, или Помазаник, то је данашњи празник, сматрам, и одређен да се слави у недељу најближу Преполовљењу Педесетнице. И како претходне недеље Господ савршава чудо у бањи, тако га на овај дан савршава код Јаковљевог бунара који је Јаков сам био ископао и дао сину своме Јосифу. Јер, то беше посебно место, где су били многи самарјански градови, а притом се налазило близу горе Сомор.

Христос долази у Сихар, где је некада, кад је Јаков тамо боравио са својом ћерком Дином и синовима, син Емора Сихем Хорејанин зажелео и узео Дину силом и почео да живи с њом. Из тог разлога њена браћа, распаљена ревношћу, уђоше изненада у град и све до једнога поубијаше, рачунајући и самог Сихема и оца му Емора.

Тако је Јаков тамо био обитавао и овај бунар ископао. Раније на тој планини нису живели Самарјани, него Израиљци, који су за време царевања Факеја прогневили Бога и пошто су учествовали у првој и другој бици с Асирцима, постали су њихови поданици. Али после неког времена, у време царевања Озије, ступили су у везу с Етиопљанима. Сазнавши за то, асирски цар преселио их је у Вавилон и наредио да се на месту где су живели населе други народи, но Бог је навео лавове на иноплеменике. Кад то сазна асирски цар, посла им свештеника од Јудеја (јер су тамо још били заробљени Јевреји), како би их увео у закон Божји. И ови одмах оставише идоле, али прихватише књиге Мојсијеве, одбацивши пророке и остало Писмо. То и јесу Самарјани (названи тако по гори Сомор) који нису подносили Јевреји што су касније били вратили из ропства – зато што су се само половично држали јудејства. Они нису јели заједно са Самарјанима, сматрајући их оскверњенима. И Христа су много пута називали Самарјанином, јер је он тобож презирао и рушио закон као и они.

Дође тако Господ у Сихар и преморен од пута, седе око шестога часа да се одмори. Кад ученици одоше да купе хране, дође нека жена из града да захвати воде и од ње Исус и затражи воде. Познавши по говору и по одећи да је Он Јудеј, рече Му да они не би требало да се доточу. А Он је наводи на размишљање о узвишеноме, казавши јој за духовну воду коју представи као непресушну и очишћујућу, као што и у другим случајевима увек уподобљава Дух Божји води и огњу. Али жена, упорно се држећи свога, примећује да Он не може имати такву воду, јер ни ведра нема са собом, а бунар је дубок. После преноси беседу на праоца Јакова који је тај бунар био ископао „и сâм из њега пио […] он и стока његова” (Јн. 4, 12) – указујући тиме на богатство, а такође и на корист и свежину извора. Христос, наравно, не говори да је Он већи од Јакова, да не би уплашио жену, али опет говори о води, доказујући преимућство оне коју Он има: који пије од те воде, неће никад ожеднети. Жена Га моли да јој да те воде, а Исус јој тражи да позове мужа – да се тако повећа разумевање саопштених речи. Она говори да нема мужа. А Свевидећи јој каже: „Добро каза: немам мужа; Јер си пет мужева имала, и сада кога имаш није ти муж” (Јн. 4, 17 – 18). Неки тумачи под петоро мужева разумеју Петокњижје Мојсијево, које су Самарјани признавали – а под шестим разумеју Христово учење, које још није било за њих у сагласју са учењем Петокњижја, јер се и благодат још увек не беше излила. Други под овим разумеју пет закона Богом установљених: први у рају, други после изгнања из раја, трећи у време Ноја, четврти у време Авраамово, пети за време Мојсија, а шести – Јеванђеље, које они који ус тада живели још увек нису имали.  Постоје и они тумачи који говоре о пет чула.

Одговарајући Му, жена Га назива пророком, и пита Га на којој гори се треба клањати Богу – Сомору или у Јерусалиму? Јер су Самарјани, као несавршени у вери, мислили да Бог није свудаприсутан, већ да је само тамо где Му се клањају, тојест на гори Гаризим, на којој је Он предао благослове или зато што је Авраам тамо прво установио жртвеник Богу. а пошто су Јудеји говорили да се треба поклањати у Јерусалиму, то су се на празнике сви сакупљали тамо. Иако је Христос рекао и: „Спасење је од Јудеја” (Јн. 4, 22), рекао је и да је Бог нематеријалан и они који се удостоје да Му се поклањају чиниће то не жртвама, него у Духу и истини. А говорио је и да ће познати Бога не Самога, већ у Духу Светоме и Сину, јер је Он истина. А жена, опет, говори: „Знамо из Писма да долази Месија звани Христос” (Јн. 4, 25). Познавши њену разборитост, Исус јој рече: „Ја сам тај” (Јн. 4, 26). Јер и Самарјани су знали о Месији из књига Мојсијевих, нарочито из речи : „Пророка […] подигнуће ти Господ Бог твој”, као и из многих других. Кад се разговор завршио, дођоше ученици и задивише се Његовој крајњој снисходљивости – како то Он говори са женом? Зову Га да једе – и зато што је био исцрпљен и зато што је била средина дана. Он с њима разговара о храни вечној, тојест о човековом спасењу и о томе како имају пожети напоре пророка. А кад је жена дошла у град и казала о свему што се било догодило, сви се подигоше и пођоше Христу, убежени да жена не би обличила себе да није сазнала нешто заиста велико. И обраћају Му се с молбом да остане код њих два дана. И оставши, Он саврши мноштво чудеса које због многобројности јеванђелисти сва и не записаше.

Та жена је она иста Самарјанка коју је Христос касније назвао Фотином и која се украсила венцем мучеништва за време Нерона заједно са својим синовима којих беше седморица, а након многих иствјазања, стругања, резања груди, ломљења руку, забијања игала испод ноктију, напајања истопљеним оловом, мучења и других безбројних мука и коначно –везивања тела за две палме и његовог трзања надвоје.

Треба знати и то да је отвор овога бунара цар Јустинијан, преневши га са почастима, свечано положио на бунар у великој светињи Слова Божјега, Светој Софији, као и камен на коме је Христос седео док је разговарао са Самарјанком. И једно и друго налазе се и сада испред паперте (нартекса), исцељујући мноштво разноврсних недуга.

Молитвама Твоје мученице Фотине, Христе Боже наш, помилуј нас. Амин.

Извор: Епархија бачка

Оваплотивши се, Бог Логос је дошао да потражи и спасе изгубљено. Дошао је осећајући се моћним, послушан вољи Оца Свог Небеског, да спасе свет. Дођох да извршим вољу Божију.

Потврда сведржитељске моћи Његове је то што Он долази и живи као немоћан, кротак и смирен срцем.

Потврда истинитости Његове истине — Ја сам истина — јесте то што је проповеда љубављу, Својом крсном жртвом.

Као што се у личности Господњој Божанска природа не раздваја од Човечанске, тако се ни јеванђелска истина не раздваја од љубави.

Истина без љубави је лаж о животу. Љубав која се не радује истини, превара је за човека. Љубав је метод и начин учења истине, која ослобађа човека. Познајте истину, и истина ће вас ослободити.

Овде налазимо истину оваплоћавану као Љубав, која се жртвује за живот и спасење света. Богословље и проповед истине не могу да постоје без делатног присуства Божанске љубави, нити може да постоји спасавајућа љубав, уколико се не заснива на истини Тројичног Бога, Који је Љубав.

Господ је дошао, не да би поучавао истинама теоретске и законске природе, или да би пружио овоземаљско задовољење правде. Он говори као Онај ко има власт Љубави, а не као књижевници. Неће се свађати ни викати (Мт. 12, 19). Слаби се свађају и вичу.

Он долази као обиље дуготрпљења и љубави; као танани поветарац, у коме је Бог (3. Цар. 19, 12). Он познаје човека и потребе његове. Зна патње и жеље његове. Ослобађа га „од таме и сенке смрти“. Опрашта му грехе водећи га у покајање и преображење.

Он ослобађа опседнуте нечистим дусима. Опседнутог из Гадаринске земље не засипа поукама о преступу, или претњама. Њега који је, не само одећу своју цепао, него је и ланце кидао и ходио по гробовима и пустињи, као страшило света, њега Христос ослобађа од демона, тако да он седи крај Христа одевен и присебан (в. Лк. 8, 26-39; Мк. 5, 1-21).

Христос љуби, опрашта и даје снагу ономе ко се бори. Не осуђује блудницу ухваћену на делу. Ни ја те не осуђујем. Само јој поручује: Иди, и више не греши (Јн. 8, 11). Исто саветује и исцељеном узетом: Ето, постао си здрав; више не греши, да ти се што горе не догоди (Јн. 5, 14).

Они могу да се боре у уразумљењу (=покајању), да не би пали у исти грех, јер их покрива старање и љубав Богочовека.

Он не осуђује слабог, нити изобличава грешника. Он помаже болеснику да излечи болест. Трску стучену неће преломити и жижак тињајући неће угасити (Мт. 12, 20).

Он се дотиче људског бола. Дотиче се губавог, и он се очисти. Дотиче се глувонемог, и он се исцели, поче да говори и чује. Дохвати се мртвачког ковчега, и васкрсе сина Наинске удовице. И сав народ тражаше да Га се дотакне, јер из Њега излажаше сила и исцељиваше их све (Лк. 6, 19). Показује се као благотворно зрачење силе, утехе и здравља.

Док је према свима кротак и снисходљив, Он лицемерима и лажним пророцима, који са великом дрскошћу изопачују истину спасења и клеветају Бога, говори строго. Чине од дома Оца Његовог, дом трговине (в. Јн. 2, 16), и муче човека.

Он строго удара на лицемере и законике, који товаре на народ терет тежак и неподношљив, а сами не помажу ни прстом својим.

Он ненаметљиво куца на врата сваког усамљеног, и ако му отвори, ући ће и вечераће са њим (в. Откр. 3, 20).

Он удара на лажне христосе, лажне пророке и учитеље, који изопачују јеванђелску истину спасења; као и на „чудотворце“, који смућују човека издајући се за божанство. Ако вам кажу, ево га у пустињи, не идите; ево га у собама, не верујте (Мт. 24, 26).

Царство Божије не долази на видљив начин, нити ће се рећи: ево га овде, или: ено га онде; јер гле, Царство Божије унутра је у вама (Лк. 17, 20-21). Царство Божије је у нама. Уразумљењем (=покајањем), скрушавањем и чистотом срца, умирићете се изнутра. Тај унутрашњи мир учиниће вас достојним да видите Бога и да се осетите децом Његовом. Блажени чисти срцем, јер ће Бога видети. Блажени миротворци, јер ће се синови Божији назвати (Мт. 5, 8-9).

Присуство Господње не одређује се на овоземаљски начин. Не поима се човечански. Не приступа му се магијски, кроз чуда, немир и страх. Ако вам кажу да се налази овде или онде, не верујте. Присуство Господње је муња која осветљава све што је под небом (Мт. 24, 27). То је Божанско јављање. Благодат божанска, која отвара очи душе, просвећује човека, те он постаје свестан јединог чуда. „Једино ново под сунцем“ (Свети Јован Дамаскин): да Син Божији постане Син Човечији. Да Друго Лице Свете Тројице буде савршени Бог и савршени Човек.

Ту није реч о учењу и делу људском — о проповеди Господњој — већ о делатном присуству Божанске благодати. Ако је Закон дат преко Мојсија, Благодат и Истина постадоше преко Исуса. Он је дошао да нас ослободи од проклетства закона (в. Гал. 3, 13). Закон Божији су толико били изопачили, да су преко њега доспели до богоубиства: Ми имамо закон, и по закону нашем он мора да умре, јер начини себе сином Божијим (Јн. 19, 7).

Он није дошао да би само телу дао здравље, нити да би нам решио питања метафизичких недоумица. Дошао је да ослободи човека од власти лукавога, да га учини богом по благодати, да га учини способним да на невидљив начин види светлост Божанства, да не затвара Несхватљивог у мисли људске, нити спасење у калупе закона.

Дошао је да му подари могућност да богодолично упозна Бога, да види и осећа присуство Његово као светлост која просвећује и даје утеху сваком човеку који долази на свет. Да постане свестан духовног благородства и достојанства људског; да му отвори очи; да га освети душом и телом; да му подари древну красоту и усиновљење; да га учини дететом Божијим, личношћу слободном, свештеником творевине.

Одмах после исцељења слепог од рођења и противљења фарисеја, којима је стало до суботе, а не до човека, Господ је јавно рекао: За суд ја дођох у овај свет, да виде они који не виде, а који виде да постану слепи (Јн. 9, 39). Ради тога одмах следи прича о добром Пастиру (Јн. 10, 1-16), која просвећује и помрачује: књижевнике и фарисеје изводи из такта и смућује, док уморне и натоварене одмара и спасава.

Пастир добри своје овце зове по имену и изводи их.

Муња божанства, која усмрћује ад, у вези је са позивањем сваке словесне овце по имену.

Познавање по имену је мистична муња, која осветљава непознате дубине и ширине људског бића.

Када чујеш да те по имену зове Онај Који те љуби и Који је љубав и кроз Кога је све постало, видиш да те самим призивом ипостазира (=оличношћује, чини личношћу), дарује ти биће, постојање; поштује те, даје ти личност са јединственим именом и изводи те на простор живота.

Постајеш свестан ко си, и шта си призван да будеш. Излазиш из тамнице затвореног тора, вештаственог поимања. Постојиш. Видиш Ослободитеља Који иде пред тобом. Ти Га следиш. Одлазиш непрестано. Одмараш се у ходу. Дишеш у слободи. Разрастање нема краја. Пред тобом непрестано блиста изненађујућа светлост. Познајеш глас Пастира, који одјекује у твом слуху, заслађује срце и улази у тебе као божанска киша када напаја жедну земљу.

Препознајеш глас Пастира доброг, који се на безброј начина чује. Он почива и просвећује у теби хиљаде предела. Буди те, да би могао да видиш, чујеш, да идеш даље и да лично говориш. Васкрсава оно што је у теби постојало, што је било осуђено на сан и смрт.

Познајем своје, и моје мене познају; као што Отац познаје мене, и ја Оца, и душу своју полажем за овце. Божанска љубав, као веза доброг Пастира са овцама, за образац има Светотројичан „начин“, који одређује везу између Три Личности Једнога Божанства.

Пастир добри жртвује душу Своју за овце. Позивање по имену стаје Га крсне жртве, то јест ослобођења човека. Ослобођење од проклетства закона, лажних учитеља, лажних пророка, који су лопови и разбојници.

Човек сада може да се креће слободно, лично, из љубави; може да пронађе иступајући из себе (=екстатичну) љубав Бога који га је саздао, да своју слободу добровољно покори Њему, да душу своју да, да би је нашао и спасио. Нема другог начина спасења душе, осим њеним губљењем ради Господа и Еванђеља Његовог, да би видео свој живот и радост како се бескрајно распрострањују, као благослов за све.

Иде пред њима – изводећи их из тора, Он их не напушта. Стара се о њима и води их „даље“ (Лк. 24, 28), непрестано се жртвујући за ослобођење, стално напредовање и освећење оваца. „Једном за свагда приневши себе… непрестано се приноси на заклање, освећујући оне који се причешћују.“ (в. Велики Часослов, Молитве пре Светог Причешћа, 9. песма Канона).

Уколико Га неке овце напусте, одрекну Га се, Он их се не одриче и трага за изгубљеном, јер се не може самог себе одрећи (2. Тим. 2, 13).

За туђином неће поћи, него ће побећи од њега, јер не познају глас туђинаца. Стран им је. Не желе га. Не подносе га. Не одговара им глас туђинаца. Ако некада на кратко и пођу за њима, убрзо схватају да се нешто сумњиво дешава, да је то опасна замка. Напуштају их и одлазе, јер они не жртвују душу своју за овце, већ жртвују овце за себе, као лопови и разбојници. Лопов долази да украде и закоље и упропасти.

Ја сам врата; ако ко уђе кроза ме спашће се, и ући ће и изићи ће, и пашу ће наћи.

Иста отворена врата која воде слободи, воде и јединству. Ући ће и изићи ће, и пашу ће наћи. Наћи ће, налазиће слободу и јединство. Слободу неспутавану, која је постала топло гнездо; и јединство љубави, које има ширину и чистину отвореног простора.

Свака овца која улази и излази кроз врата и храни се храном љубави у слободи, постаје пастир по благодати. Онај ко улази на врата, пастир је овцама. Напаса и води друге овце тиме што зрачи истом благодаћу, има глас и силу Пастира доброг, и све управља ка вратима спасења, која су сам велики Пастир оваца (в. Јевр. 13, 20). Овца, којој се изненада даје привилегија да буде пастир, увиђа да је сам велики Пастир Јагње Божије, које узима на Себе грех света (Јн. 1, 29), од постанка света заклано Јагње из Откривења. Отац ме љуби, јер ја полажем душу своју…

Другачија логика. Нова заповест љубави. Самоиспражњење (κένωσις), смирење, да би била указана част нејаком и сиромашном. „Онај ко богати, осиромашује; осиромашује мојим телом, да бих се ја обогатио божанством Његовим.“ (Свети Григорије Богослов)

✦ ✦ ✦

Када су се, после Распећа, Господњи ученици разбежали, као што је Он предсказао, двојица њих кренуше на пут, желећи да оду из Јерусалима (в. Лк. 24, 13-35), да се удаље од места страшних догађаја, да разговарају, да размене мишљења, да сагледају све са дистанце, не би ли боље видели; не би ли се у њих улила утеха која доноси наду.

Настављајући пут даље, и разговор се настављао. У једном тренутку прилази им неки непознат Човек и заједно са њима корача. Он не жели да их прекине, нити да их поучава, већ да их чује. Ради тога их изазива, претварајући се да не зна, и пита их учтиво: „О чему разговарате, па сте невесели?“

Пошто се родио осећај поверења, Он им даје могућност да наставе разговор, да изразе свој бол и недоумицу. Изгледа да Незнанац има разумевања. Не спречава их, не смета им, него их подстиче да говоре. Помаже им да се изразе, да опишу све што осећају… и иду даље.

Када се испоставило да Он не зна шта се догодило и ко је Исус, тада њих двојица заједно у даху почеше да говоре читаву причу: шта се догодило, ко је био Исус, силан у делу и речи, шта су учинили првосвештеници и остале старешине; док све није стигло до безнађа: Јер смо се ми надали да ће Он избавити Израиљ. Сада се више не надамо. Не можемо да се надамо. Он је три дана у гробу мртав. Иако су нас неке жене из нашег друштва изненадиле, јер су отишле на гроб и нису Га нашле.

Пошто су Му све испричали, олакшали се и успокојили, Странац, који је ходао поред њих са разумевањем и стрпљењем, слушао је све што су му говорили, и изгледало је као да се слаже. Оправдавао је њихову недоумицу. Желео је да их пусти да јасно исповеде своје крајње безнађе. Они су Га заволели, прихватили као пријатеља и саговорника који је доносио утеху. Он не беше стран, већ близак. Зато, када је узео реч, Он говори слободно, користећи изразе које само обострана љубав и пријатељство чини прихватљивима, пројављујући истинску блискост која се развила између њих. У супротном, за странце ти изрази били би недопустиви и неприхватљиви: О безумни и спорога срца, то јест, ви споро схватате и уског сте срца. Немате ум ни срце љубави, да бисте могли да схватите све што су Пророци казали. Није ли требало да Христос претрпи то, да би ушао у славу Своју? И поче да им тумачи све што су казали Мојсије и Пророци о Њему.

Како се тумачење настављало, настављао се и ход. Приближивши се месту у које су ишли, Христос се претвара да хоће да иде даље. Он, Који их ни најмање није „заустављао“, даје им право, уколико желе, да Га „зауставе“: А они Га устављаху, говорећи: остани са нама, јер је вече близу и дан се завршава. Не остављај нас саме, овакве какви смо. Довде, докле си нас довео протумачио си нам све. Умирио си нам срце. Куда ћеш сада? Не пуштамо Те да одеш. Ми не можемо сами. Дан се завршава. Вече је близу. Долази тама. Спушта се ноћ. Без Тебе све је ноћ. Ти си светлост, незалазни дан, или ћемо ми поћи с Тобом, или ћеш Ти остати са нама.

И уђе да остане са њима. При ломљењу хлеба њима се отворише очи. Препознаше Га, а Њега нестаде.

Дошао је час, после толико труда и бола душе и тела, да се истински открије, постајући невидљив. Постајући невидљив чулно, открива се божански. Заувек пребива у њима, запечаћујући биће њихово. Он просвећује и испуњава све. Они одлазе. Не могу да остану. Треба да објаве догађај (то је богословље). Сада је васељена њихов дом. Нема више безнађа. Нема више умора од пешачења. Није вече. Дан се не гаси. „Све се испуни светлошћу“ (Пентикостар, Недеља Васкрсења, 3. песма Канона). Дан осми, невечерњи, сунце незалазно. Израз „невидљив“ поистовећује се са муњом нестворене светлости. Они се сећају прошлости. Задобијају снагу за будућност. Они тада одлазе у Јерусалим. Нови ход. Нови полазак на другачије Литургијско сабрање. Пре но што су стигли да проговоре, једанаесторица хитају и кличу: Ваистину васкрсе Господ и јави се Симону. И они испричаше шта би на путу…

Сви дају и сви примају. Непрестано напредују из славе у славу; из Литургијског сабрања у ново Литургијско сабрање. Све је постало Литургија.

Завршетак пута у Емаус био је улазак у Свету Литургију — уђе да остане са њима. Чудо богојављења — при ломљењу хлеба — повод је новог изласка, новог пута и уласка у ново Литургијско сабрање. Господ се јавља свима (једанаесторици и двојици) (в. Лк. 24, 36-53). Даје им мир. Следи нови излазак. Изведе их напоље до Витаније. Благосиља их. Вазноси се на небеса. Нестаје (постаје невидљив) и истински пребива са свима, „до скончања века“ (Пентикостар, Недеља Васкрсења, 9. песма Канона).

Живети живот, следити пут васцелог човечанства, од Мојсија и свих Пророка. Ходиш у агонији разговарајући о страдању Господњем, о страдањима човечанства (о сопственим мукама), и у једном тренутку, после свег напора путовања и разговора, да угледаш Господа пред собом.

Он одмах, чим Га препознаш, постаје невидљив. Твоје очи се, међутим, отварају да би могао, око себе и у себи, да видиш оно невидљиво. Сапутништво се наставља. Он је са тобом, где год се ти нашао. Препознајеш Га и љубиш као Пасху велику, најсвештенију и вечну (Пентикостар, Недеља Васкрсења, 9. песма Канона). Одмараш се у благодарењу и славословљу Њему. Познајеш и доживљаваш тајну — до тада за тебе несхватљиву — да је требало да Господ све то претрпи и уђе у славу Своју. Требало је и ти да претрпиш, да пострадаш, да дођеш често до агоније крста, да се спустиш у гроб безнађа, да би васкрсао на светлост присуства Његовог, да би постао причасник славе Његове, да би непрестано ходио са Њим, одмарајући се, да би Га видео како ходи у другом обличју, да би Га препознао у обличју напаћеног, сиромаха, намученог, странца и затвореника (истинског), да би Га видео свуда и свагда невидљиво (и онда када Га не видиш), да би Он био благослов и разумевање за све; да би осетио, сећајући се прошлости, да је Он увек био уз тебе; да би био сигуран да је Он уз све оне који су у агонији, који иду и трагају за часним стварима, независно од тога што често то ни не знају.

Ученици су препознали Господа при ломљењу хлеба. Препознали су Га самим поступком ломљења и давања хлеба њима.

После много бола, који га доводи до посрнућа и безнађа, човек постаје чиста осетљивост. Тада ти и ништа, пружа много; и незнатан покрет благоречито говори.

Тада ти неке безначајне ситнице (покрети, гласови, звуци и подударности), бескрајно говоре, иако некада теби ништа нису значиле, јер си био у илузији самодовољности, равнодушности и безосећајности. Сада све чујеш, видиш и прихваташ сједињено и на другачији начин саслужујуће у словесној служби спасења васионог света. Осећаш да се налазиш у Великом Петку и Васкрсу непрестано.

Додир да постане муња вечности.

Да се увериш да је додир (ψηλάφησις) сарастварање.

Да у једном тренутку видиш Господа и да светлост лица Његовог заувек остане у теби.

Да те се у једном трену дотакне и да се читав спасеш.

Дотаче се Господ мртваца, и мртвац васкрсе. Дотаче се крвоточива Господа и спасе се, дотаче се Тома и поверова.

Да се теби сједини једанпут за свагда и свагда.

Да као Тома исповедиш: Господ мој и Бог мој.

Да из дубине кажеш: Слава Богу за све.

Да примиш у себе благодат уверења.

Да благодарно примаш све.

Да у најмањем пролазиш највеће, у тренутном вечно, хранећи се топлином превечне љубави, која обесмрћује оно што је пролазно.

Да све то буду дарови Онога Који је рекао: Ја дођох да живот имају, и да га имају у изобиљу.

Архимандрит Василије Гондикакис

Преузето из књиге „Светлост од светлости“

извор

ДРУГИ ДАН ВАСКРСА
Јов. зач. 2. гл. 1. ст. 18-28.

Данашње Јеванђеље говори о сведочанству Јована Крститеља, које је он казао у Витавари о Господу Исусу Христу. Јован је ово сведочанство казао изасланицима јудејског Синедриона кад су дошли да га питају, да ли он није обећани Месија. Јован је овако о Христу говорио и својим ученицима. Јеванђелист наводи овде Крститељеве речи ради доказа свега, што је у предговору свога Јеванђеља казао: о вечности и ваплоћењу слова.
Бога нико није видео никада; јединородни син, који је у наручју очином, он га јави.
Пошто је јеванђелист Јован напред показао разлику између закона и благодати сад долази да нам покаже и узрок те разлике па каже, да је закон од Мојсеја, од човека, који Бога није видео јер тврди да Бога нико није видео никада па зато је и закон од човека донесен, мањи, нижи и слабији од благодати. Под именом благодати овде се разуме Јеванђеље, које је не само дао јединородни Син, који је у наручју очином, него је оно и његова својина као истинитог Бога. Глагол видети често се у Св. Писму употребљава на место тачно или савршено познати и по томе ограничени човечији ум није могуће да неограниченог Бога тачно и савршено позна. Кад би то било могуће онда би божанство морало бити ограничено. Дакле, у томе смислу Бога нико није видео савршено познао никада што и Апостол Павле сведочи.¹ Но овим се не каже да ни избраници божији нису имали никаква појма о Богу, него да је знање о Богу, коме нас је учио Господ Спаситељ, несравњено веће од свакога људскога знања о Богу, почем Спаситељ зна и само божанско биће и по томе његово је Откровење савршено и пот пуно ради нашег спасења. А да су Бога, и други познавали уверава нас Слово божије кад каже да је Исаија видео Бога како седи на иресшолу високом, ² пророк Језекиљ видео је Бога како седи на херувимима ³ а Данил каже: Гледао сам докле се поставише престоли и старац седе и на њему беше одело бело као снег а коса на глави као чиста вуна; престо му беше као пламен огњени а точкови као разгорео огањ⁴ На послетку Господ је говорио с Мојсејом лицем к’ лицу. ⁵ Но сви они праведници нису Бога видели онаквог као што је, нису га видели по природи него симболички, јер, да су га видели онаквог као што је не би га различно видели него на један начин, па зато се у Св. Писму каже: говорићу преко пророка и умножићу утваре, и даваћу приче преко пророка, Спаситељ се назива јединородни Син зато, што се само Он рађа од Оца, а Отац његов само је његов Отац и није ничији син, као што су нпр. наши очеви, и само се он рађа од Оца, али он није и отац других синова, као што смо нпр. ми. Још се зове јединородни зато, што се на особити начин натприродно рађа а не као ми. На послетку зове се јединородни Син и зато, што је раван Оцу по бићу. Син је у наручју Очином, значи, да је Син рођени Син и једнобитан и неразделан од Оца. Овде дакле не треба разумевати, као да Бог има наручје, јер је то Својствено телу. И тако, као савечан Оцу и неразделан од њега јавио га је људима и по томе је његово учење о Богу несравњено боље од свију пређашњих. Он је људима саопштио знање о Богу у толикој мери, уколико је могуће ограниченом човечијем уму да прими, а толико је човеку довољно те да би се могао да спасе.
И ово је сведочанство Јованово, кад послаше Јудеји из Јерусалима свештенике и левите да га запитају: Ко си ти?
Овде Јеванђелист нарочито именује Јевреје, да би тиме јаче показао разлику између Јевреја, идолопоклоника и Хришћана. Из овога дознајемо још и то, да су Хришћани после Јерусалимске катастрофе сачињавали организовано и познато друштво. Други јеванђелисти, који су писали пре поменуте катастрофе, ретко Јевреје наводе поименце, а Јован то често чини. Тако Матеј и Лука поименце спомињу Јевреје само по пет пута, Марко седам а Јован преко седамдесет пута. И по томе знамо, да Јован говори о Јеврејима као о људима друге вере. Јевреји су послали Крститељу свештенике и левите да га питају које он зато, што је и крститељ био свештенички син, ⁶ па су га они много више и поштовали него Спаситеља за кога су говорили: Није ли он дрводељин син? ⁷ или:… опоменусмо се, да овај варалица, каза још за живота… ⁸ питајући Јована Крститеља, ко је он? Они су знали да је син Захарија свештеника, али његова наука, строг и моралан начин живота и самосталност предтечина као што се види, покренула је у њима сумњу, да он неће бити очекивани Месија па зато и шаљу изасланике да га питају ко је он?
И он исповеди, и не затаја, и призна: ја нисам Христос.
Јован је дакле свечано и без икаквог околишења признао, да он није очекивани Месија.
И запиташе га: ко си дакле? Јеси ли Илија? И рече: нисам. Јеси ли пророк? И рече: нисам.
Јудеји су по Малахијевом пророштву које каже: Ево, ја ћу вам послати Илију пророка пре него дође велики и страшни дан Господњи, ⁹ очекивали Илију као Месијиног претечу. Но крститељ непризнаје даје Илија тј. Тезвићанин, али сведочи да је, под именом Илије, он очекивани претеча тј. нови Илија са духом и силом онога старог а о томе говори и Спаситељ кад каже за претечу: И ако хоћете, он је Илија који ће доћи. ¹⁰ По некима опет Јудеји су очекивали не само Илију, него и пророка Јеремију, ¹¹ па зато Крститеља и питају, да ли није пророк? Но кад им је на све одговорио да није они да би свршили посао за који су послани продужавају овако:
А они му рекоше: Ко си? Да можемо казати онима што су нас послали: шта кажеш за себе? Рече (Јован) ја сам глас онога што виче у пустињи; поравните пут Господњи; као што је казао Исаија пророк.
Пророк Исаија још 759 год: пре Христа предсказао је да ће Месија искупити људски род и даће имати претечу, којиће живети у пустињи, а Јован сад каже, да је он тај и да је његов глас онај, о коме Исаија прориче кад каже: Говорите утешавајући Јерусалим… безакоње му је опроштено… Глас који виче у пустињи, приправите пут Господњи, поравните у пустоши стазу Богу нашему… И јавиће се слава Господња и свако ће тело видети, јер уста Господња говорише. ¹²
И били су посланици од фарисеја.
Ово јеванђелист нарочито наводи да покаже какви су посланици били, од које секте па да тиме покаже и њихову радозналост и лукавство.
И запиташе га говорећи му: зашто дакле крштаваш кад ти ниси Христос, ни Илија, ни пророк?
Крштење је код Јудеја било познато као божија заповест и сматрано је као средство ради очишћења, па зато су Јудеји и крштавали идолопоклонике кад су прелазили у њихову веру. Но Јован крштавајући и саме Јудеје уводио је тиме неку новост па зато га и питају зашто крштава кад није Месија тј. по коме праву заводи ту новост? Види се дакле, да су Јеврејски посланици са овим својим питањем хтели Јована да заплаше, јер крштава Јудеје, заводи новост, а то у Св. Писму нигде не пише па се зато и не сме радити. ¹³ А заплашивали су га зато, не би ли признао да је оно, што није, но што би они желели да јесте.
Одговори им он говорећи: Ја крштавам водом а међу вама стоји, кога ви не знате.
Крститељ својим одговором не каже Јудејима, по коме праву крштава, јер их сматра за недостојне да га као пророка и изасланика божијег питају зашто ради оно, што му је одређено. Али користећи се згодном приликом јавља им да је служитељ новога дела и Спаситеља, који је тада стајао у онде сакупљеном народу но кога јеврејски изасланици нису знали, па зато им и каже: међу вама стоји а ви га не знате.
Он је онај, који ће доћи за мном, који беше преда мном; коме ја нисам достојан да одрешим кајиша на обући његовој.
Кајише на обући обично су у старо време везивали и дрешили робови па кад Крститељ каже, да није достојан да Спаситељу ни кајише на обући одреши, он тиме признаје, да је Спаситељ од њега несравњено већи и толико, да је према њему мањи и од роба.
Ово је било у Витавари преко Јордана, где је Јован крштавао.
Витавара је јеврејска реч и значи град а била је село на источној страни од Јордана, где је Јован крштавао

1. I Тим. 6, 61.
2. 6, 1.
3. 10, 18.
4. 7, 9.
5. Исх. 8, 11.
6. Лук. 1, 6.
7. Мат. 13, 55.
8. Мат. 27, 62.
9. Мал. 4, 5.
10. Мат. 11, 14.
11. 16, 14
12. 40, 1-5
13. Откр. 22, 19.

извор

Светог Јована Златоустог беседа о милостињи и десет девојака[1]

Знате ли одакле смо ономад почели наш разговор и где смо га прекинули, или: од чега смо кренули и докле смо довели претходну беседу? Ви сте, претпостављам, заборавили на чему смо зауставили наш разговор; али ја знам, и за то вас не кривим, не осуђујем. Сви ви имате жене, старате се о деци и водите рачуна о породичним обавезама; једни сте војници, други занатлије; речју: свако од вас брине о својим обавезама. А ми с овим[2] имамо посла, овим се бавимо, и у овоме проводимо своје време. Вас, дакле, не могу да корим за то[3], али морам да вас похвалим за ревност – због тога што нас ниједне недеље не остављате саме, него одлажете све друго и долазите у цркву. Управо су ревносни и срчани житељи најлепши украс нашег града, а не његова бука, предграђа, позлаћене куће и одаје са постављеним столовима. И добро дрво познајемо по роду, а не по листу.

Ми се разликујемо од неразумних животиња тиме што имамо (дар) речи, што се изражавамо речима и волимо реч. Човек који не воли реч много је неразумнији од животиња: он не зна ради чега је удостојен (даром речи). Добро је пророк рекао: И човек у части будући, не разумеде, изједначи се са стоком неразумном и постаде јој сличан (Пс 48,13). Човек си, обдарен речју, а реч не волиш? Кажи, какво оправдање ћеш имати? Зато сте ми од свих ви најпотребнији, јер, као на крилима, долећете с разних страна (да слушате) речи о врлини и реч Божија вам је важнија од свега. Прихватимо се и ми, дакле, наше теме и наставимо беседу о ономе о чему смо ономад говорили: ја вам то дугујем и радо ћу одужити свој дуг јер ми то не доноси сиромаштво, него пружа богатство. У пословима овога света дужници беже од зајмодавца како им не би вратили (дуг); ја јурим (за вама) да вам вратим – и то је сасвим праведно, јер у пословима овога света враћање умањује иметак, а враћање речима ствара богатство. На пример: ја дугујем некоме новац, и ако га вратим, он не може бити и код њега и код мене; не, он је из мојих руку отишао у његове руке. Али ако вратим речи, оне и код мене остају, и ви их сви имате. А ако задржим у себи реч и не саопштим (је), онда сам ја сиромашан, а ако вратим, постајем богатији. Ако не вратим речи, онда сам само ја богат, а ако вратим, онда добијам плод заједно са свима вама.

Вратимо, дакле, дуг. А какав је то дуг? Ономад смо разговарали о покајању и рекли да постоје многи и различити путеви покајања, и то зато да би нам спасење било лако. Да нам је Бог дао један пут спасења, ми бисмо почели да изналазимо изговор: не можемо ићи овим путем, на можемо се спасти. А да би ти одузео могућност таквог изговора, Он ти је дао многе и различите путеве, а не само један, ни два, ни три, да би због тог мноштва учинио да ти усхођење на небо буде лако. Рекли смо такође да покајање није тешко, и да у њему нема никакве тешкоће. Грешник си? Уђи у цркву, и кажи: „Сагрешио сам“ – и бићеш разрешен од греха. Поводом тога поменули смо и Давида, који је сагрешио и био разрешен од греха. Затим смо изнели и онај други пут, то јест плач и грех, и говорили: какав је то труд? Не требамо ни да трошимо новац, ни да путујемо надалеко, ни да чинимо нешто друго слично овоме, но само да плачемо због греха. За ово смо навели оне речи из Писма да је Бог променио своје одређење према Ахаву зато што је Ахав ударио у плач и ожалостио се, и да је сам (Бог) рекао Илији: Јеси ли видео како се Ахав понизио преда мном? Зато нећу пустити оно зло (уп. 1 Цар 21,29). Затим смо указали и на трећи пут покајања и навели речи Писма о фарисеју и царинику. Фарисеј је надмено сам себе похвалио и тако остао без оправдања, а цариник је показао дух смирења, изашао са плодом праведности и, без икаквог труда, био оправдан: дао је речи, а примио дела. Сада идемо даље да покажемо четврти пут покајања. А какав је тај пут? То је милостиња, царица врлина, која најбрже узноси људе на небеске сводове, најбоља заштитница. Велико је дело милостиња; зато је и Соломон клицао: Велика је ствар човек, а још дража човек који чини милостињу (уп.Прич20,б). Величанствен је лет милостиње: она расеца ваздух, пролази поред месеца, усходи изнад сунчевих зрака, достиже до самих небеса. Па ни ту не застаје, него пролази и небо, обилази и саборе анђела и зборове арханђела и све вишње силе и излази пред сами царски престо. Поучи се томе из самог Писма, које говори: Корнилије! … молитве твоје и милостиње твоје узиђоше на спомен пред Богом (Дап 10,4). А речи пред Богом значе: иако си много грешан, немој се бојати јер милостиња је твоја заштитница. Ниједна вишња сила њу не зауставља; она тражи оно што је заслужено јер има у рукама истински рукопис. То је глас самог Господа: Кад учиниш једноме од ове моје најмање браће, мени си учинио (уп.Мт 25,40). Тако, ма колико имао других грехова* твоја милостиња ће све превагнути.

2. Зар не знаш јеванђелску причу о десет девојака, како су оне које нису чиниле милостињу остале изван брачне ложнице иако су се подвизавале у девствености? Беше, говори (Писмо), десет девојака, пет лудих и пет мудрих. Мудре су имале уље, а луде нису имале уље и зато су њихове светиљке почеле да се гасе. Луде приђоше мудрима и рекоше: „Дајте нам уља из ваших посуда“ (Мт24,18). Стидим се, и црвеним, и плачем кад чујем о лудој девојци; црвеним кад чујем да су оне тако назване и кад су задобиле толико велику врлину, после подвига девствености, и кад су своја тела узнеле на небо и надметале се са небеским силама – претрпеле ватру и одолеле пламену сладострашћа. И након свега тога назване су лудим, и то с правом, зато што их је, иако суучиниле велико, победило мало. И дођоше, каже се, луде, и рекоше мудрим: „Дајте нам уља из ваших посуда.“ А ове одговорише: „Не можемо вам дати да не би недостало и нама и вама“ (Мт25,9). Оне то нису учиниле због краткоће времена, јер су очекивале долазак женика, а не због бездушности и злобе. Луде су имале светиљке, али у светиљкама мудрих је било уље, а код ових није. Девственост је пламен, а милостиња уље. Зато, као што се пламен гаси ако му се не досипа уље, тако се и девственост гаси када нема милостиње. „Дајте нам уља (рекоше луде) из ваших посуда.“ А мудре им одговорише: „Не можемо вам дати.“ Ово нису рекле из злобе, него из бојазни: „Да не би недостало и нама и вама, да не бисмо и ми и ви, иако се све старамо да уђемо, остале (изван брачне ложнице). Боље идите продавцима и купите.“ А ко су продавци овог уља? Сиромаси који седе пред црквом зарад милостиње. А по којој цени се оно продаје? По којој ти хоћеш: цену не одређујем да се ти не би позивао на сиромаштво. Колико имаш, за толико и купи. Имаш ли новчић? Купи њиме небо, не зато што се небо лако купује, него зато што је Господ човекољубив. Немаш ни новчић? Дај чашу хладне воде. И ако неко напоји једнога од ових малих само чашом студене воде мене ради, неће му плата пропасти (уп.Мт 10,42). Небо се купује и продаје – и ми се нећемо трудити! Дај хлеб, и прими рај; дај мало, и узми велико; дај смртно, и узми бесмртно; дај пропадљиво, и узми непропадљиво. Кад би на неком вашару јефтино и у великим количинама продавали животне намирнице, па би се много тога могло добити по ниској цени, зар не бисте распродали иметак, оставили све по страни, и учествовали у таквој трговини? А ето, где је пропадљиво, тамо показујете толико ревности, а где се ради о бесмртном, тамо сте толико немарни и лакомислени? Дај сиромаху, па ће, макар сам ћутао, хиљаду уста проговорити да те заштити јер ће милостиња устати и заштити (те): милостиња је искупљење душе. Као што се пред црквеним вратима налазе посуде, напуњене водом, да би ти прао руке, тако пред црквом седе сиромашни да переш руке своје душе. Јеси ли телесне руке опрао водом? Опери милостињом и руке душе. Не позивај се на сиромаштво. Удовица је у крајњој оскудици увела у своју кућу Илију и примила га с великом радошћу јер сиромаштво није било (за њу) препрека; зато је и добила достојне плодове и сабрала зрело класје милостиње. Можда ће слушалац рећи: „Дај нам Илију.“ Зашто тражиш Илију? Господа Илијиног ти дајем, и не храниш га: како би тек примио Илију, кад би га нашао? Христос, Господ свих, рекао је: Кад учинисте једноме од ове моје најмање браће, мени учинисте (Мт 25,40). Кад би цар позвао некога на вечеру, и кад би слуге изашле пред њега, он би им рекао: „Захвалите му се много у моје име, он ме је примио у своју кућу и нахранио када сам био сиромах, он ми је у невољи учинио много добрих дела“ – зар не би свако узео сав свој новац и потрошио га на онога коме је цар исказао тако велику захвалност? Зар се не би свако потрудио да се с њим зближи и спријатељи?

3. Јесте ли видели снагу (царске) речи? Па кад такво дело заслужује толику част код цара, који је, ипак, само човек, замисли да се Христос оног дана пред анђелима и свим силама обраћа с позивом и говори: „Овај човек ме је на земљи увео у своју кућу, он ми је многа добра дела учинио, он је мене, странца, примио.“ Замисли затим одважност (тог човека) међу анђелима, радост међу небеским саборима. Зар тај о коме Христос буде сведочио неће имати већу одважност од анђела? Према томе, браћо моја, велико је дело милостиња. Заволимо је, јер њој ничег равног нема; она може и грехове да поравни, и да избави од суда. Ти ћутиш, а она стоји и брани те; или, боље, док ти ћутиш, хиљаде уста благодаре за тебе. Толика блага од милостиње, а ми не маримо и није нас брига? Дај, по могућности, хлеба. Немаш хлеба? Дај онда новчић. Немаш новчић? Дај чашу хладне воде. Немаш ни то? Плачи са несрећником, и добићеш награду, и то награду за слободно учињено, а не за изнуђено дело. Беседећи о овоме, сметнусмо с ума разговор о девојкама. Вратимо се, дакле, нашој теми. „Дајте нам,“ веле, „уља из ваших посуда. Не можемо вам дати да не би недостало и нама и вама; боље идите продавцима и купите.“ А кад оне отидоше да купе, дође женик, и оне чије су светиљке светлиле уђоше с њим, и затворише се врата брачне ложнице. Дођоше и пет лудих и почеше да куцају на врата ложнице и гласно говоре: „Отвори нам“; а женик им изнутра одговори: „Одлазите од мене, не познајем вас“ (Мт 25,8-12). Тако, то су, значи, чуле након толиких напора? Не познајем вас. То значи, како сам рекао, да су узалудно и без користи задобиле велико достојанство девствености. Види: оне су одбачене након толико великих напора, након што су обуздале своју неуздржљивост, након надметања с небеским силама, након што су се насмејале над стварима овога света, претрпеле велику страст, прешле преко преграда, узлетеле од земље на небо, нису разломиле печате тела, задобиле велику лепоту девствености, ушле у надметање с анђелима, сатрле потребе тела, заборавиле на природу, у телу извршиле оно што је својствено бестелесним, након што су задобиле велико и необориво достојанство – након свега оне су чуле: „Одлазите од мене, не познајем вас.“

Немој да помислиш да ја сматрам да је врлина девствености мало важна: девственост је таква да је нико од старих није могао сачувати. Сада је постало веома доступно оно што је за пророке и за старе било страшно – зато то и јесте велика благодат. Шта је, заиста, било најтеже и најнеиздржљивије? Девственост и презирање смрти. Али њих се сада не плаше ни малене девојчице. Очување девствености је, заиста, било толико тешко да нико од старих није могао да је чува. Ној је био праведан, то је и Бог засведочио, али је живео са женом. Са женама су исто тако живели и Аврам и Исак, наследници Божијег завета. Целомудрени Јосиф је одбио да учини велики грех прељубе, али је и он живео са женом јер је тешко било остајање у стању девствености. Девственост је утемељена онда кад је израстао цвет девствености. Према томе, нико од старих није могао да чува девственост зато што је велика ствар обуздати тело. Насликај речима слику девствености и познај величину те врлине. Она сваки дан води битку, која се никада не може стишати; та битка је гора од рата против варвара. У рату против варвара има предаха, када се воде преговори; у том рату некад се боре, а некад не; тамо се може запазити ред и време. А у рату који се води против девствености нема предаха зато што ратује ђаво који не зна одређено време за напад и не тражи договорен да знак за борбу, него се увек бори и стара се да нађе ненаоружану девојку да би јој задао смртну рану; и девојка никад не може да предахне од те битке, него увек носи у себи и немир и ратника. Осуђеници се толико не узнемире, иако судију виде тек повремено, а девојка, куд год пошла, увек са собом носи и судију и непријатеља. Тај непријатељ јој не да да предахне ни навече, ни ноћу, ни ујутру, ни у подне, него војује непрестано, предлаже јој насладе, указује на брак, да би ишчупао из ње врлину и побудио у њој порок, да би изагнао из ње целомудреност и посејао у њу блуд: сваког часа се разгорева огањ који сладострашће пријатно потпаљује. Види, како је тежак овај подвиг: а оне (луде девојке) након свега тога су чуле: „Одлазите од мене, не познајем вас.“ Пази, како је велико дело девственост: када крај себе има сестру милостињу, неће је надвладати никаква невоља, него ће она постати изнад свега. Оне нису ушле (у брачну ложницу) зато што поред девствености нису имале и милостињу. Срамота је рећи: победивши сладострашће, ти ниси презрела новац, него, као девојка која се одрекла живота и распевши себе, волиш новац! Да си пожелела мужа, не би била толико крива јер би пожелела (себи) равно биће; али сада је твоја кривица много већа зато што си пожелела ствар која је теби туђа. Удате жене злобно исказују своју нечовечност тако што се позивају на децу; ако им кажеш: „Дај ми милостињу“ – „имамо децу“, кажу оне, „не можемо“. Бог ти је дао децу, добила си плод утробе да би била човекољубива, а не нечовечна; разлог за човекољубље не претварај у изговор за нечовечност. Хоћеш ли да оставиш својој деци добро наслеђе? Чини милостињу да би те сви похвалили и да би себи оставила бесмртни спомен. Али зашто сабираш новац кад већ немаш децу и кад си се распела за живот?

4. До сада смо говорили (у уму) и о путу покајања, и о милостињи. Рекли смо да је милостиња велика добит: затим смо прешли на море девствености. Према томе, велики пут покајања имаш у милостињи, која може да те ослободи од окова греха. Али имаш још један пут покајања, такође веома лак, на коме се исто тако можеш ослободити од грехова. Моли се непрестано, не посустај у молитви, моли Божије човекољубље, али не с леношћу, а Бог се неће одвратити од онога који се непрестано моли, него ће ти опростити грехе и услишиће твоје молитве. Ако у молитви будеш услишен, настави да се молиш да би принео благодарност Богу; ако пак не будеш услишен, обитавај у молитви не би ли био услишен. И не говори: „Много сам се молио, и нисам услишен“, јер и то се често дешава ради твоје користи. Бог зна да си лењ и немаран, и да ћеш, ако добијеш то за шта молиш, отићи и више се нећеш молити; и ето, самом потребом Бог те приморава да чешће разговараш с Њим и да се вежбаш у молитви. Јер ако се лењиш и не настављаш молитву ни кад имаш такву потребу, шта би тек било кад не би имао никакве потребе? Дакле, и то Он чини ради твоје користи јер жели да не одустајеш од молитве. Према томе, пребивај у молитви, љубљени мој, и не буди лењ, јер молитва може да учини много и не прилази јој као каквом мало важном делу. А да молитва пружа опроштај грехова, можеш сазнати из божанственог Јеванђеља. Шта оно говори? Царство небеско је као човек који затвори своја врата и легне са својом децом. У поноћ долази неко да позајми хлеба, куца, и говори: „Отвори ми, треба ми хлеба.“ А он му одговара: „Не могу ти сада дати јер смо легли и ми и наша деца.“ Онај наставља да куца на врата, а овај му опет говори: „Не могу ти сада дати јер смо легли и ми и деца.“ Али онај и након овога наставља да куца, и није отишао док домаћин није рекао: Устаните, дајте му, и нека оде“ (Лк 11,5 и сл.). Према томе, (Писмо) те учи да се молиш и да не очајаваш, али и да тада када не добијеш (оно за шта си се молио), пребиваш у молитви, док не добијеш. И многе друге путеве покајања наћи ћеш у Писму.

Покајање је, и пре Христовог доласка, проповедао Јеремија, који говори: Ко падне, не устаје ли, ко сврати с пута, не враћа ли се (уп.Јер 8,4)? И опет, након овога, а после учињене прељубе, каже јој: Врати се к мени (Јер 3,7). Бог нам је дао и много и других[4] различитих путева покајања да би нам одузео сваки изговор за немарност. Кад бисмо имали само један пут, не бисмо могли поћи њиме. А управо од овог оружја сатана увек бежи. Јеси ли сагрешио? Уђи у цркву и искупи свој грех. Колико год пута паднеш на улици, сваки пут устајеш: исто тако, колико год пута сагрешиш, покај се за грех, не очајавај; ако сагрешиш још једном, још једном се покај како не би због немарности потпуно изгубио наду у обећана блага. У дубокој си старости – и сагрешио си? Уђи (у цркву), покај се: овде је лечилиште, а не судница, овде не кажњавају него дају опроштај грехова. Самом Богу реци свој грех: Теби јединоме сагреших, и зло пред Тобом учиних (Пс 50,6) и твоји ће ти се греси опростити. Имаш још један пут покајања, не тежак, него најлакши. Који је то пут? Плачи због својих грехова. О овоме ћеш сазнати из божанственог Јеванђеља. Петар, врховни апостол, први у Цркви, друг Христов, који је откривење примио од Оца, а не од људи, што је и сам Христос посведочио кад је рекао: Блажен си, Симоне, сине Јонин! Јер тијело и крв не открише ти то, него Отац мој који је на небесима (Мт 16,17), тај Петар (када кажем Петар, по тим подразумевам несаломиви камен, непомичну стену, великог апостола, првог ученика, првог званог, и првог који се одазвао), управо он је учинио не неки мали, него велики грех – одрекао се самог Господа. Ово не говорим да би осудио праведника, него да би теби дао подстрек за покајање. Самог Господа васељене, Старатеља и Спаситеља свих он се одрекао. Но да причу о томе испричамо испочетка. Спаситељ је знао да ће за време Његове предаје неки већ отићи (од Њега), и зато је Петру рекао: „Хоћеш ли и ти да одеш“ (уп. Јн 6,67)? Али Петар одговори: Нећу те се одрећи макар морао и умријети с тобом! (Мт 26,35). Шта говориш, Петре? Бог пресудио, а ти противречиш? И мада је (Петар) показао добро настројење своје воље, Христос је ипак изобличио слабост (Петрове) природе. Када? Оне ноћи кад су Христа ухватили. Тада Петар, написано је, стајаше поред ватре и грејаше се; и приђе му нека служавка и рече: „Јуче си и ти био с овим човеком“; а он одговори: „Ја не познајем тога човека.“ Затим се (одрече) и други, и трећи пут, и тиме се (Божије) предсказање испунило. Након овога Христос је погледао Петра очима које говоре; ништа му није рекао јер није хтео да свог ученика изобличи и посрами пред Јудејцима, већ му погледом рече: „Ето, Петре, испуни се оно о чему сам говорио.“ Петра ово веома дирну и поче да плаче, али горко, а не обично плакаше, и сузама задоби друго крштење. Тим тако горким плачем он је искупио свој грех, тако да су му након овога поверени небески кључеви.

А кад је Петров плач искупио тако велики грех, како онда ти нећеш искупити свој грех, ако будеш плакао? Одрећи се свога Господа није мали, него велик и веома тежак грех – па опет су сузе искупиле грех. Плачи и ти због свог греха, само не плачи просто и да те други виде, него горко, како је (плакао) Петар, излиј реку суза из саме дубине душе да би се Господ смиловао и опростио ти грех. Човекољубив је Господ, и сам је рекао: Не тражим смрт грешника, него да се грешник врати, покаје, и жив буде (уп.Јез 33.11). Од тебе тражи мало труда, а сам даје много; од тебе очекује повода да би теби дао благо спасења. Дај сузе, а Он ће ти дати опроштај, принеси покајање, а Он ће ти даровати отпуштење грехова. Дај макар мали повод и добићеш ваљано опроштење, јер (у делу спасења) једно зависи од Њега, а друго од нас. Ако ми дамо оно што зависи од нас, онда ће и Он даровати оно што зависи од Њега. Али Он је већ даровао оно што је зависило од Њега – поставио је сунце, месец, одредио разнолики размак између звезда, разлио ваздух, простро земљу, мора опасао копном, дао планине, долине, брегове, изворе, језера, реке, небројене врсте биљака, и дрвеће и све остало. Принеси и ти мало да би ти тако Он даровао и највећа блага.

Према томе, нећемо бити немарни за саме себе, и нећемо одустати од свог спасења кад већ имамо такву бездану пучину човекољубља Господа свега, који се чак каје за наше грехе. Нуди се Царство небеско, и рај, и блага, што око не видје, и ухо не чу, и у срце човјеку не дође, оно припреми Бог онима који Га љубе (1Кор 2,9) – па зар нећемо настојати на све могуће начине да унесемо нешто своје као допуну да не бисмо били лишени тих блага? Зар не знаш шта је говорио Павле, који се много трудио и однео небројене победе над сатаном, у телу прошао сав свет, обишао земљу, и море, и ваздух, и, као да је на крилима, облетео васељену, био засут камењем, израњављен, претрпео ударце, све поднео ради имена Божијег, и одозго био призван небеским гласом? Пази шта говори и какве су то речи: „Примисмо“, говори, „благодат од Бога, али и ја се потрудих и учиних своје; и благодат његова која је у мени не оста празна, него се потрудих више од свију њих“ (1 Кор 15,10). Знамо, говори, знамо како је велика благодат коју примисмо, али није нашла да сам и ја бескористан: позната су моја дела. Тако ћемо и ми навикнути руке да дају милостињу, да бисмо и ми као допуну унели нешто мало, плакаћемо због грехова, ридаћемо због безакоња, да би се видело да и ми уносимо као допуну нешто, макар мало, а да је оно што ће нам бити даровано, велико и да премашује наше снаге. То су рај и Царство небеско – тога сви ми да будемо удостојени по благодати и човекољубљу Господа нашег Исуса Христа, којем заједно са Оцем и са Светим Духом слава, сила, и част сада и увек у векове векова. Амин.

НАПОМЕНЕ:

Ова беседа је намењена да се чита на Велики уторак, на часовима, после Четворојеванђеља.

Тј. с проповедањем.

Тј. за несећање о предмету претходне беседе.

То јест осим милостиње и молитве.

Исповедање православне вере изложено од свештеног митрополита солунског Светог Григорија Паламе:

1. Један је Бог који је пре свих [и свега] и над свим и у свему и изнад свега, у Оцу и Сину и Светоме Духу од нас верован и обожаван: Јединица у Тројици и Тројица у Јединици, несливено сједињавана и недељиво раздељивана, једна иста Јединица и Тројица свесилна: Отац [је] беспочетан, не само као безвремен, него и на сваки начин безузрочан, једини узрок и корен и извор у Сину и Светоме Духу созерцаванога Божанства, једини предуготовитељни узрок свега посталога; не једини Саздатељ, него једини Једнога Сина Отац и Једнога Духа Светога Производитељ. Свагда Сушти и свагда сушти Отац, и свагда сушти једини Отац и Производитељ; већи од Сина и Духа једино тиме што је узрочник [Јн. 14, 28], а у свему осталоме исти је Њима и равночастан.

2. Којега је Син један, беспочетан као безвремен, не беспочетан пак као имајући почетак и корен и извор Оца, из Којега јединога пре свих векова бестелесно, безистечно, бестрасно рађањем је произашао, али се није одвојио; Бог сушти од Бога, не други као Бог, а други као Син; свагда сушти и свагда сушти Син и једини Син, и свагда код Бога несливено сушти; не узрок и почетак Божанства поиманога у Тројици, јер Он постоји из Оца као узрока и почетка, него је Он узрок и почетак свега посталога, јер је кроз Њега све постало [Кол 1, 16]. Који „будући у обличју Божијем, није сматрао за отмицу то што је раван Богу [Фил. 2, 6], али је на свршетку векова унизио Себе узевши ради нас обличје наше, и из Приснодјеве Марије, благовољењем Оца и садејством Светога Духа, зачет по закону природе, и рођен, Бог уједно и Човек, и пошто се истински очовечио постао је једнак нама у свему осим греха, оставши оно што је био – Бог Истинити, сјединивши несливено и неизменљиво две природе и воље и дејства, и оставши један Син у једној Ипостаси и после очовечења, делајући све божанско као Бог и све човечанско као човек, и подложан људским беспрекорним страдањима; будући и остајући нестрадалан и бесмртан као Бог, Он телом добровољно пострада као Човек, и распет би, и умре, и погребен би, и трећи дан васкрсе; Који се и ученицима по васкрсењу јави и обећа им Силу с више, и заповеди им да „уче све народе и крштавају их у име Оца и Сина и Светога Духа, и уче их да држе све што им је заповедио [Мт. 28, 19; Мк. 16, 15]; Он исти се и узнесе на небо и седе с десне стране Оца, учинивши нашу природу једночасном и једнопрестолном, будући да је сједињена са Божанством, са којом ће природом опет доћи са славом да суди живима и мртвима и да свакоме да по делима његовим.

3. Тада пак, узашавши ка Оцу, послао је на Своје свете ученике и апостоле Духа Светога, Који од Оца исходи [Јн. 15, 26], Који је сабеспочетан Оцу и Сину као безвремен, а небеспочетан као имајући и Он Оца као корен и извор и узрок (Свој), не као рођен, него као исходећи, јер је и Он од Оца пре свих векова безистечно и бестрасно, не рађањем, него исхођењем, произашао; нераздељив је од Оца и Сина, јер од Оца происходи и у Сину почива, имајући и несливено сједињење [по природи] и недељиво раздељивање [по Ипостаси], Бог сушти и Он од Бога, не други као Бог, него други Утешитељ као Дух Свети [Јн. 14, 16-17], самоипостасни, који од Оца исходи и кроз Сина се шаље, то јест јавља [свету], узрок и Он свега посталога, јер се Њиме све коначно савршава; Он исти је и равночастан [у свему] Оцу и Сину, осим нерођености [Очеве] и рођења [Синовог]. Послан је пак од Сина ученицима Његовим, то јест јавио је се; јер како би иначе био послан од Њега Онај који се не раздваја од Њега? И како би иначе дошао негде Онај који је свуда присутан? Зато се не само од Сина, него и од Оца, и кроз Сина шаље, и од Себе самога долази јављајући се. Јер је заједничко дело послање, то јест јављање Оца, Сина и Духа.

4. А јавља се [Бог] не по суштини – јер нико никада нити је видео нити исказао природу Божију –, него по благодати и сили и енергији, која је заједничка Оцу, Сину и Духу. Јер свакоме од Њих сопствена је своја Ипостас и оно што се односи на њу, а заједничка [им] је не само надсуштаствена суштина, – која је сасвим безимена и непројављива и непричасна пошто је изнад сваког именовања и пројављивања и партиципирања –, него и благодат и сила и енергија и светлост и царство и бесмртност и уопште све оно чиме Бог заједничари и по благодати се сједињује са светим анђелима и људима, не губећи [притом Своју] простоту нити због дељивости и разликовања Ипостаси, нити због дељивости и разноврсности сила и енергија. Тако је нама Један Свемогући Бог у Једном Божанству, јер нити од савршених Ипостаси бива нека сложеност, нити се оно што је моћно, само зато што има и поседује моћ, може икада због те своје моћи стварно назвати сложеним.

5. Уз то још, поклањамо се почасно светој икони описанога, јер за нас оваплоћенога, Сина Божијег, побожно преносећи поклоњење на прволик; и Часном Дрвету Крста и свима символима Његових страдања као божанским победним знацима против заједничког непријатеља рода нашег [ђавола]. Уз то [поштујемо] и знамење Часнога Крста као спасоносно оружје, и божанске Храмове и места и свештене сасуде и богопредане речи, ради Бога који у њима обитава. Такође се клањамо и иконама свих Светитеља из љубави према њима и ради Бога Кога су они истински и савршено заволели и служили, узносећи при клањању ум ка њиховим ликовима. Клањамо се и њиховим светим моштима, јер се освећујућа благодат није удаљила од њихових најсветијих костију, као што се ни од Господњега тела није одвојило Божанство у време тродневне смрти,

6. Знамо да нема ништа по суштини зло, нити да постоји неко друго начело зла осим [само] скретање разумних бића, која злоупотребљавају дану им од Бога слободну вољу.

7. Примамо сва црквена предања писана и неписана, и пре свих најтајанственију и свесвештену Службу [=Литургију] и Причешће и Сабрање [литургијско], од којег и свим осталим службама долази савршенство, у којој [тајни] у спомен Онога који је Себе неунижујуће понизио и тело узео и ради нас пострадао, по Његовој богореченој заповести и самодејству, бивају свештенодејствовани и обожени најбожанскији дарови, Хлеб и Чаша [=Вино], и свршава се оно само живоначално Тело и Крв, и дарује се неизрециво причешћивање и општење са Исусом онима који чисто приступају.

Све пак оне који не исповедају и не верују онако како је Дух Свети кроз Пророке најавио, како је Господ јавивши нам се у телу одредио, како су Апостоли послани од Њега проповедали, како су нас Свети Оци наши и њихови наследници [=Епископи] учили, него су или били зачетници своје јереси или су злим зачетницима до краја последовали, [такве] одбацујемо и подвргавамо анатеми.

8. Примамо и усвајамо Свете и Васељенске Саборе: Сабор у Никеји [325] тристотинеосамнаест богоносних Отаца против Арија богоборца, који је нечестиво низводио Сина Божијег на створење, и који је расецао на тварно и нетварно Једно Божанство коме се поклањамо у Оцу и Сину и Светоме Духу; Сабор после овога у Цариграду [381] стопедесет Отаца против Македонија Цариградског, који је нечестиво низводио на створење Духа Светога и ништа мање од онога [=Арија] расецао Једно Божанство на тварно и нетварно; Сабор после овога у Ефесу [431] двестотине Отаца против Несторија патријарха Цариградског, који је у Христу порицао сједињење по Ипостаси Његовог Божанства и човечанства и никако није хтео да Дјеву која је заиста родила Бога назива Богородицом; и Четврти Сабор у Халкидону [451] шестстотинатридесет Отаца против Евтиха и Диоскора, који су зло учили да је једна природа у Христу; Сабор после овога у Цариграду [553] стошездесетпет Отаца против неког Теодора и Диодора, који су мислили исто што и Несторије и [својим] списима његово учење подржавали, и [против] Оригена и Дидима и неког Евагрија, који су у давнини живели а покушавали су да неке митове уведу у Цркву Божију; и Сабор после овога у истоме граду [Цариграду, 681] стоседамдесет Отаца против Сергија, Пира и Павла Цариградских поглавара, који су у Христу одрицали одговарајуће двема природама две енергије и две воље; и Сабор опет у Никеји [787] тристотинешездесетседам Отаца против иконобораца.

9. Примамо и све оне по благодати Божијој у разна времена и места сабране свете [помесне] Саборе ради утврђења побожности [=Православља] и јеванђелског живота, од којих су и ови [недавно] одржани Сабори у овом Великом граду [Цариграду, 1341. и 1351.] у славном храму Свете Софије [=Мудрости] Божије против Варлаама Калабријског и Акиндина који је после њега исто с њим мислио и лукаво настојао да то спроведе, који уче да је заједничка благодат Оца, Сина и Духа, и светлост будућег века, у којој ће „праведници засијати као сунце” [Мт. 13, 43], као што је и Христос то претходно показао заблиставши на гори [Тавору, Мт. 17, 1-2], и уопште свака сила и енергија Триипостасног Божанства и све што се на неки начин разликује од Божанске природе, – да је [све] то тварно (=створено), те и они нечестиво расецају Једно Божанство на тварно и нетварно, а оне који благочестиво исповедају да је она најбожанственија Светлост и свака божанска Сила и Енергија нетварна (=несаздана) – јер ништа што је Богу по природи својствено није касније настало –, они називају двобошцима и многобошцима, као што нас називају и Јудеји, Савелијанци и Аријанци. Али, ми и ове и оне, као заиста безбожне и многобошце, одбацујемо и сасвим их одсецамо од пуноће благочестиво верујућих (=православних), као што то чини и Света Христова Католичанска [=Православна] и Апостолска Црква својим Саборским и Светогорским Томосом [1341], верујући у Једно Божанство, Триипостасно и Свемоћно, које никако не губи јединственост и простоту због сила и Ипостаси [својих].

10. Уз све то [још] чекамо васкрсење мртвих, и живот будућег века. Амин.

Господе Исусе Христе, Сине Божији, помилуј ме!

Превео Владика Атанасије Јевтић

извор

Његово Високопреосвештенство архиепископ њујоршки и митрополит све Америке Сава (Испер)

У Литургији Црква узлази на небо. Зато, када се после тог узлажења враћа у свет, она се враћа одражавајући светлост, радост и мир Царства. Она постаје сведок Царства усред света испуњеног немиром и бригама.

Због тога се православни богослужбени текстови најпре обраћају Богу. Они призивају и оприсутњују спасоносно дело (домострој спасења) које је Бог извршио ради човечанства и ради нашега спасења. На пример, православне службе завршавају се сличном формулом: „Христе Боже наш, који… ради нашега спасења…“. У време Пасхе говоримо: „који си васкрсао из мртвих ради нашега спасења“. На Божић: „који си се родио од Дјеве у пећини ради нашега спасења“. На Богојављење: „који си се крстио од Јована у Јордану ради нашега спасења“. На Преображење: „који си се преобразио на гори Тавору пред светим ученицима својим ради нашега спасења“. На Педесетницу: „који си послао Пресветога Духа на свете ученике своје ради нашега спасења“. И тако током читаве године.

Спасење — које је Христос извршио својим оваплоћењем, смрћу и васкрсењем — налази се у самом средишту Литургије. Оно је темељ и циљ хришћанског живота. Циљ хришћанина јесте спасење. Хришћанин је онај који најпре тражи спасење, а тек потом је лекар, инжењер, трговац или службеник.

Пошто је спасење остварено Христовим оваплоћењем и Његовим спасоносним делима, Литургија током године распоређује све догађаје Његовог спасоносног дела — од Благовести Пресветој Богородици до силаска Светога Духа на Педесетницу. Тако се празници нижу: Благовести, Рођење Христово, Обрезање Господње, Крштење, Сретење, Преображење, Распеће и Васкрсење, Вазнесење и Педесетница. Црква не заборавља ни догађаје из живота Мајке Божије — њено Рођење, Увођење у храм и Успење. Овај литургијски ритам уздиже хришћане изнад свакодневне рутине и поново их усмерава ка њиховом суштинском циљу: спасењу. Прелазећи од празника до празника, они живе у непрестаном ишчекивању Царства, све док не дођу до Празника над празницима — Свете Пасхе.

На сваки празник, на вечерњој, јутрењу и Божанственој Литургији, кроз читања и појања откривамо смисао празника — његово богословље, његову повест и библијске одломке који се на њега односе, из Старог и Новог Завета. Све се то открива кроз појање, литије, уздизање и целивање иконе празника, ломљење благословеног хлеба и, на крају, кроз учешће у Чаши Тела и Крви Христове. Тако верни не само да се сећају догађаја — они га живе. Учествују у њему и допуштају да постане делатан у њиховом личном животу и у животу њихове заједнице. Литургија постаје синергија — заједничко дело, непрестана сарадња између Христа и нас. Ми живимо у ритму који има две мере: меру наше пробуђене вере и меру самог догађаја вере.

Зато литургијски текстови наглашавају да оно што се догодило није само прошлост — то се догађа данас, јер га ми живимо „овде и сада“. Непрестано појемо: „Данас се на Дрво распиње…“, „Данас је дан Васкрсења…“, „Данас се рађа од Дјеве…“

Оно што се збило више није само прошлост, јер је садашњост. Како каже свети Јован Дамаскин: „После оваплоћења нема ничега новога.“ У литургијском празновању Црква се сећа спасоносних дела која је Бог извршио у историји, испуњених у Крсту и Васкрсењу. Тај пасхални догађај, који се једном догодио у историји, сада постаје савремен сваком тренутку нашег живота. Јер Христос је васкрсао из мртвих и разорио смртни зид времена. Ово сећање има потпуно нову природу: ми смо ти који се сећамо — али стварност које се сећамо више није прошлост. Она је присутна. Тако се сећање Цркве претвара у живо присуство спасоносног догађаја. То је стварност Литургије.

Литургијски текстови такође наглашавају богословље сваког догађаја и учење које је са њим повезано. Они никада не занемарују Христово божанство током Његовог Распећа, нити Његову васкрслу и преображену човечанску природу у Његовом Васкрсењу и Вазнесењу. У сваком празнику истичу се Његова божанска и човечанска природа. У службама Рођења Христовог говоримо о Божијем снисхођењу, о древном обећању, о јединству двеју природа и о девствености Његове Мајке. У пасхалним службама објављујемо Христов силазак у ад, уништење царства сатаниног, Његово гажење смрти, ослобођење човечанства од сила зла и Његово телесно, стварно и прослављено Васкрсење.

Православна Литургија је по свом карактеру дубоко догматска. Она је у суштини тројична. У служби Богојављења Света Тројица се јасно открива, док у служби Педесетнице налазимо јасан опис трећег Лица — Светога Духа — не занемарујући притом ни Оца ни Сина, нити њихов међусобни однос.

Један од великих дарова Литургије јесте то што она чува веру и догматско учење у срцима верних — чак и ако они никада нису похађали формалне богословске студије. Православни хришћанин који се моли не може свести хришћанство на пуку људску сентименталност, јер га Литургија непрестано узводи навише. Међу православним хришћанима постоји духовна изрека: Богослов је онај који се моли.

Будући да се све што се догодило збило „ради нашега спасења“, враћајући нас у Царство за које смо створени и обнављајући нас у нашем првобитном лику да бисмо се сјединили са Њим, заједница светих постаје делатна сила на том путу. Зато православна Литургија посвећује велику пажњу светима — узорима аутентичног хришћанског живота. Њихови спомени испуњавају календар. Верни их помињу по имену. Они који носе име светитеља прослављају дан његовог или њеног спомена. Њихова житија читају се и разматрају у свакодневним богослужењима.

У Православној Цркви постоје велике књиге које се зову Минеји, распоређене дан по дан кроз све месеце године. Те књиге садрже песме и молитве које нас уводе у животе светих који се свакодневно прослављају, истичући њихову љубав према Христу, њихову верност и њихово покајање. Постоје посебне песме за мученике, јерархе, праведнике, учитеље и арханђеле. Многи верни редовно уче и поју тропар свога небеског заштитника.

Кроз Литургију светитељ постаје пријатељ вернику — близак и познат, подстичући га да ходи путем Христовим и да Га подражава. Та близина рађа дубоко осећање заједништва које не прекидају ни смрт ни просторна удаљеност. Светитељ постаје истински присутан. Верник му се обраћа и моли за његове молитве, као што моли и своју браћу и сестре који стоје поред њега у Цркви.

извор

Његово Високопреосвештенство архиепископ њујоршки и митрополит све Америке Сава (Испер)

Ако желимо да говоримо о Литургији, морамо говорити о храни. Јер Литургија је храна и насушна духовна потпора православних.

Немачки философ Фојербах дефинише човека као оно што једе. Ова наизглед материјалистичка мисао у ствари изражава једну од најдубљих религијских истина о човеку.

У наративу о стварању човек се појављује као гладно биће, а свет му се јавља као храна. Када је Бог заповедио Адаму и Еви да се рађају, множе, напуне земљу и владају њоме, како стоји у првој глави Књиге Постања, Он је човечанству дао да једе од земље: „Ево, дао сам вам све биље што носи семе и сва дрвета родна која носе семе; то ће вам бити за храну“ (Пост 1,29).

Човек мора да једе да би живео; мора да прими свет у своје тело и да га преобрази у себе, у тело и крв. Он заиста јесте оно што једе; цео свет је за њега једна васељенска трпеза. Слика трпезе у Светом Писму јесте средишња слика живота – од почетка стварања до његовог испуњења и савршенства: „Да једете и пијете за трпезом мојом у Царству моме“ (Лк 22,30). Зато тајна Евхаристије заузима средишње место у православној Литургији. Са Господње трпезе, око које се верни са својим свештеником сабирају око Чаше, остварује се савршено јединство човека и Бога у Телу и Крви Христовој. Трпеза Божанске Литургије истинска је икона будућег Царства: „Јер тело моје истинско је јело, а крв је моја истинско пиће. Који једе моје тело  и пије моју крв у мени пребива и ја у њему“ (Јн 6,55–56).

У Светом Писму видимо да су и храна коју једемо и свет који делимо са другима да бисмо живели – дар Божји, као начин општења са Њим. Свет, као наша храна, није нешто „материјално“ ограничено на телесне функције које су у супротности са духовним, кроз које се сједињујемо са Богом. Све на земљи јесте дар Божји човеку, намењен да открије Бога и да наш живот учини заједницом са Њим.

Човек је гладан – али гладан Бога. Иза глади која прожима наш живот стоји Бог.

Православна Литургија извире из православног схватања човека, које га види као биће јединствено у васиони, различито од свих других створења. Само човек благосиља Бога за све што од Њега прима, укључујући и животворну храну; само човек узвраћа благослов на Божји благослов.

Најприроднији одговор човека, након што му је Бог даровао овај благословени и свештени свет, јесте да благослови Бога, да Му принесе благодарење, да гледа на свет Божјим очима, да га спозна, именује и присвоји.

Зато се у православној вери човек сматра свештеником, позваним да свет поново принесе Богу, очистивши га и осветивши. Човек је призван да освећује свет и да га враћа у стање пре Пада. Он стоји у средишту света, сједињује га и благосиља са Богом, прима га од Њега и приноси Му га назад: „Твоје од Твојих Теби приносећи, због свега и за све“ (из православне Литургије).

Хришћанска евхаристија јесте преображење његовог живота у живот Божји и у заједницу са Њим. Зато је Бог створио свет да буде материја и средство једне свеопште (саборне) тајне благодарења. И зато је створио човека – да буде свештеник те космичке тајне.

Човек је способан да преобликује свет и да му да нови смисао. Подсетимо се да је први задатак дат Адаму био да именује жива бића (Пост 2,19–20). Подсетимо се да у Божанској Литургији Богу приносимо плодове земље не у њиховом природном облику, већ у облику који им је човек дао: не приносимо класје пшенице, него хлеб; не гроздове, него вино.

Православна Литургија има суштинску улогу у томе, јер има за циљ да успостави живу везу између Бога и човека. Та веза преображава човека у божански лик који је Бог од почетка наменио. Палом човеку потребно је темељно преображење да би постао, како је Бог замислио, свештеник васељене. Зато православна Литургија снажно наглашава покајање, помињући га у свим богослужењима, тако да је искреном православном вернику тешко да не живи у сталном покајању.

Православна Литургија није тек индивидуални чин побожности, нити скуп церемонијалних обреда који подсећају верника на Господа и Његово дело спасења. Није само изливање људских осећања пред Богом, нити испуњавање религиозне дужности ради умирења савести.

Она је много дубља од тога – она је саборни, благодарни и преображавајући чин. Она је саборни чин – већ само име то показује. „Литургија“ значи дело народа, заједничко дело у којем појединци постају заједница са једним идентитетом. Целина је више од збира појединаца. То јединство се у пуноћи остварује у тајни Евхаристије, кроз сједињење са Телом и Крвљу Господњом.

Она је и благодарни чин – свако богослужење садржи молитве благодарења и славословља Богу за све што нам је даровао ради спасења. Православни литургијски текстови непрестано прослављају Бога као „Доброг и Човекољубивог“. Подсетимо се да реч „православан“ значи „право слављење“.

Она је и преображавајући чин – сабрани у Цркви преображавају се из мноштва људи у Тело Христово; свет се преображава из палог у обожени. Литургија привлачи човека ка Царству и даје му снагу да већ овде и сада започне изградњу тог Царства.

Сједињујемо се у сабрању, благодаримо и славимо са радошћу, и преображавамо се у богоносне људе који свет, дат у наше руке, претварају у мало Небеско Царство, да би Христови љубљени могли да окусе Његово Царство пре него што се оно у потпуности оствари у будућем животу.

Црква се остварује и постаје истински Црква – као живо Тело Христово – управо у овом литургијском заједништву.

Митрополит Сава (Испер)

(Наставиће се.)

извор

Пише: Христос Јанарас[1]

Превод: Свештеник Никола Гачевић

Шта подразумијевамо када кажемо „људска права“?

Придјев „људска“ приписује нешто свим људима уопште. „Права“ припадају сваком човјеку појединачно, безусловно и без изузетка. Свако појединачно постојање, уколико је људско, представља носиоца права.

Ријеч „право“ односи се на захјтев, односно потраживање појединца, које постаје оствариво захваљујући правном кодексу прихваћеном од свих (и, самим тим, обавезујућем за све). Правни кодекс, односно „друштвени уговор“, обезбјеђује да право буде законито, то јест индивидуално потраживање са општим обавезујућим и принудним дејством.

Правно обезбјеђење индивидуалних права (путем правних кодекса) представља једно од темељних обиљежја Модерне епохе. Њено теоријско утемељење води поријекло из филозофије Просветитељства (крај XVIII вијека). Појам права познат је на Западу још од Средњег вијека, мада није сасвим јасно када је тачно први пут употријебљен. Ипак, у средњовјековном периоду права су се односила на одређена лица или на поједине друштвене слојеве. Радикални преокрет који је доноси Модерна епоха састоји се у томе што су права постала „људска“, односно општа и заједничка свим људима, без икакве дискриминације.

Заштита људских права постала је симбол савремене (модерне) западне цивилизације. Заједно са прихватањем технолошког напретка, преузимање правне обавезе (путем међународних уговора) ради заштите индивидуалних права данас се сматра доказом да је једно друштво цивилизовано. Наравно, државе које су потписале те међународне уговоре и уградиле их у свој правни систем нису увијек доследне у испуњавању обавеза на које су се обавезале. Штавише, људска права се још мање поштују у области међународних односа и стратешких планова, нарочито од стране Великих сила.

То значи да заштита људских права остаје, у суштини, једно морално питање. А морал увијек и непосредно повлачи за собом суштинско питање: ко и са каквим ауторитетом одређује шта је морално, и ко обавезује људе да се повинују правилима морала? Да ли је то Бог и Његови закони, онако како их формулишу верске установе? Са таквим схватањем европски Запад је, у тзв. Средњем вијеку, проживио једно веома негативно историјско искуство. Религијска етика повезала се, у људској свијести, са појавама друштвене неправде, мучењима, самовољом, застрашујућим казнама и идеолошким терором.

Искуство Средњег вијека навело је Модерну епоху на полемичко и одлучно одбацивање сваког метафизичког утемељења Етике и Права. Одбацивање метафизике подстакло је безусловно прихватање Природе (природних наука). Основна идеја била је да нормативна начела и правни прописи не треба да се изводе из претпостављеног „Божанског закона“, којим су вјерске установе произвољно управљале, већ из логике природних закона, која је била објективна и подложна провјери.

Човјек је по природи разумно биће; разум је природно својство сваког појединца. Сходно томе, могуће је из логичког одређења општег добра и заједничког интереса извести нормативна морална начела. Подразумијева се да би се, уколико би се свако лице — добровољно — обавезало на заједничку (природну) логику, оно одговорно прихватило и услове „друштвеног уговора“.

На тај начин појам „природног права“ прожимао је читаву Модерну епоху изузетном динамиком у свим областима друштвеног живота. Заједно с њим појавила се и идеја „природног“ права сваког „физичког“ лица (појединца), прије сваке друштвене, класне, економске или друге диференцијације. Религија је строго раздвојена од друштвене организације и тиме претворена у личну ствар појединца; раздвајање „светог“ и „световног“ (Цркве и Државе) данас се сматра институционалним sine qua non западних друштава. Ипак, већ крајем XVIII вијека, у атмосфери одушевљеног прихватања природе с једне стране и одбацивања метафизике с друге, Маркиз де Сад (Marquis de Sade) је предвидио да логика природе није увијек добра и да је, напротив, злочин урођен самој биолошкој структури човјека. Страхота нечовјечног поступања и потпуно урушавање сваког појма индивидуалних права достигли су свој врхунац током XX вијека. Чак и данас, када се свјетска хегемонија Запада поздравља као тријумф заштите људских права, праксе геноцида, етничких чишћења, покоља невиних људи, мучења, полицијске репресије и цензуре, па чак и ропства, налазе се на дневном реду међународне сцене. Довољно је сјетити се трагедије Палестинаца, Курда, Срба или сјеверног дијела Кипра, да бисмо схватили како Запад најчешће сам одлучује који народи имају људска права, а којим народима се она, по самој дефиницији, ускраћују.

Постоји једно кључно питање које стручњаци за људска права најчешће остављају без одговора: како и зашто је Стара Грчка, која је у светској историји осмислила политику као „умјетност“ и као „науку“, као и тако узвишено достигнуће демократије, у потпуности игнорисала идеју „људских права“? Исто питање могло би се поставити и у вези са Римским Правом, које је пресудно утицало на све нове кодификације права у Европи, а које је такође занемаривало појам „људских права“. Да ли, дакле, треба да закључимо да је Класична антика, којом се Европа толико поноси, била равнодушна према заштити људског живота, части и достојанства?

Покушаћу да дам један кратак одговор у вези са Старом Грчком, јер је он непосредно повезан са основном темом мога излагања.

Радикална новина коју је Стара Грчка унијела у историју човјечанства састојала се у томе што је просту заједничку егзистенцију (суживот) преобразила у достигнуће полиса (град-држава), што је нужну (из утилитарних разлога) колективност преобразила у „вјежбање истине“. Полис представља укупност односа заједништва који настају онда када су циљ и осовина колективног живота метафизички, а не утилитарни. Тај циљ јесте подражавање „истински постојећег“, начина „истинитог живота“, начина нетрулежности и бесмртности. То је уједно и начин „заједничког“ — општег (то јест, универзалног) — логоса, начина постојања, логоса хармоније и поретка, који чини да Васиона (читава творевина, све што постоји) буде космос, тј. украс и склад.

Подражавање заједнице „по истини“ заснованих односа јесте умјетност и наука политике која колективитет преображава у полис-πόλις[2]. То не може бити индивидуални напор усмјерен ка приватном циљу; по самој својој природи оно је друштвени догађај, „заједнички подвиг“. Људи који учествују у том подвигу јесу грађани: они дијеле највишу част да кроз свој живот и међусобне односе остварују истину, начин постојања „истински постојећег“.

У Модерној епохи „индивидуална права“ штите појединца од произвољне примјене Моћи. Међутим, у Старој Грчкој Моћ се поистовјећивала са цјелокупним корпусом грађана (демосом/δήμος) — „држава“ (κράτος = моћ) припадала је демосу[3] (демократија-δημοκρατία). Сваки грађанин „учествује у суду и власти“: од тренутка када је неко грађанин, он је по самој својој природи способан за било коју политичку дужност[4]. Управо зато су се носиоци различитих јавних функција бирали жребом, а не изборима.

Пошто је свако политичко служење свето (јер служи истини), зато је и тијело грађанина такође свето. У Старој Грчкој била је незамислива било каква казна која би нанијела тјелесну повреду грађанину (бичевање, шамарање и слично); било је незамисливо да се повриједи тијело једног грађанина. Такође је било незамисливо да постоји џелат. Сократ, који је смрт претпоставио прогонству, сам је испио кукуту — није постојао џелат који би га погубио.

Сходно томе, можемо разумјети да је у старогрчком свијету заштита „индивидуалних права“ била потпуно сувишна — сама та идеја била је неспојива са грчким схватањем политике. Част да неко буде грађанин пружала је далеко више привилегија од оних које традиционално обезбјеђују заштићена индивидуална права путем грађанског законика и устава.

Старогрчки културни образац помаже нам да разумијемо став Православен Цркве према питању „људских права“. Није случајно што су прве апостолске (од стране Христових Апостола основане) хришћанске заједнице, настојећи да формулишу и пројаве свој идентитет и своју суштинску различитост у односу на сваку другу „религију“, позајмиле из старогрчког политичког искуства појам „еклисија“ -εκκλησία[5].

Слично старогрчкој „еклисији демоса“, у којој се грчки грађани нису првенствено сабирали да би расправљали, расуђивали и доносили одлуке, већ прије свега да би дали постојање, установили и пројавили полис (начин „истинитог живота“), на исти начин ни хришћани нису се првенствено сабирали ради молитве, богослужења и поучавања, него да би, у евхаристијској трпези[6], дали постојање (ипостас), установили и пројавили  начин живота „по истини“, нетрулежност и бесмртност: не више подражавање световног „логоса“(начина постојања), него Тројичне Заједнице Личности — заједнице која сачињава истинско постојање и живот, јер „Бог је љубав“ (Јеванђеље, Прва Посланица Апостола Јована 4,16). Учесници овог црквеног догађаја — па чак и разбојници, цариници, блуднице и грешници — немају потребу да успостављају индивидуална права. Бити учесник и члан Тијела Цркве значи постојиш да би волио и да би био вољен; стога значи постојиш изван сваког очекивања самозаштите кроз једно законодавств „обавезујуће за све“. Еклисиа (εκκλησία-црква) у Старој Грчкој je сабрање на једном мјесту грађана ради истине, одговорности и заједничке одлуке. Еклисија је срце полиса — мјесто гдје заједница постаје стварност. Није било публике, манипулисане гласачке масе ни пасивних посматрача, већ жива заједница активних личности и заједничке одговорности.

Овај историјски преображај старогрчког политичког догађаја у евхаристијско Тијело Хришћанске Цркве има двије основне последице:

Прва последица: грчки политички модел представљао је историјско „тијело“ које је остварило и пројавило суштинску разлику између Цркве и религије. Црква је догађај и начин заједнице међу личностима — начин-пут љубави, то јест слободе постојања од природе, слободе од природних ограничења времена, пропадљивости и смрти. Насупрот томе, религија је индивидуални феномен, подложан природној потреби сваког човјека да обожава и умирује непознато и трансцендентно; она је индивидуална тежња ка индивидуалној вјери, индивидуалним врлинама, индивидуалној оправданости и индивидуалном спасењу.

У првом случају (оном Цркве) индивидуални идентитет се остварује и открива кроз самопревазилажење и самоприношење. То је идентитет онога што називамо личност, односно постојање са дјелатном, стваралачком различитошћу, која је плод односа заједнице, љубави и слободе од ега. У другом случају (природне религиозности и религиозованих облика хришћанства, како на Западу тако и на Истоку), појединац тражи самооправдање и индивидуално спасење, обезбеђење своје егоцентричне метафизичке заштите путем врлина, добрих дјела и слично.

Сходно томе, основано је становиште да је у европској историји религијски индивидуализам претходио егоцентризму религиозованог хришћанства (од времена Карла Великог па надаље) и да је постао матрица апсолутног примата индивидуалних права у Модерној епохи. Када је, најзад, тиранија метафизике потиснута на маргину, циљ индивидуалног метафизичког спасења замењен је циљем једне секуларизоване (правне) заштите. Тако је настало политичко устројство такозване „представничке демократије“, које се налази на супротном полу у односу на старогрчку демократију — на исти начин на који се религиозовано, индивидуалистичко хришћанство налази на супротном полу у односу на Православну Цркву.

Друга последица преображаја старогрчког политичког догађаја у евхаристијско Тијело Хришћанске Цркве јесте очување и откривање разлике између метафизике и идеологије. Различити облици „теократије“ немају никакве суштинске везе ни са старогрчком политиком као „вјежбање истине“, нити са црквеним остварењем иконе Тројичне Заједнице. Теократија означава употребу метафизике (као врховног ауторитета) ради наметања нормативних начела понашања или ради насилног владања над заједницом (на примјер, џихад у исламској традицији или натпис „In God We Trust“ на сваком долару). Међутим, свака употреба метафизике у световне сврхе преображава метафизику у идеологију, у психолошку привидност и обману.

Међутим, у случајевима старогрчке демократије и Православне Цркве, друштвени догађај не може бити подређен идеолошким правилима или циљевима, јер његово динамичко остваривање представља циљ сам по себи. Односи који остварују заједничко учешће (заједницу) у животу јесу, у оба случаја, јединствени циљ колективитета, будући да сачињавају начин „истински постојећег“ (чак и онда када се тај начин односи на два различита модела постојања).

Метафизика постаје плијен идеологије (водећи ка појавама као што су „теократија“, „власт по милости Божјој“, папоцезаризам, цезаропапизам или фундаментализам) онда када јој се одузме њен онтолошки садржај, односно када се лиши питања о бићу, о узроку и циљу постојања. Метафизика без онтологије служи индивидуалној психологији — даје предност личним осјећањима, емоционалним „извјесностима“ и „увјерењима“ која штите его. А те „извјесности“ и „увјерења“ метафизика, заузврат, позајмљује од идеологија.

Познати професор Samuel Huntington, у својој чувеној књизи „Сукоб цивилизација“, (дјелу испуњеном упадљивим нетачностима и монументалним произвољним интерпретацијама), оптужује савремена друштва која су културно обликована православном традицијом да нису у стању да усвоје начела заштите индивидуалних права. Према ауторовом гледишту, тешкоће тих друштава да се прилагоде захтјевима западних идеологема, као што су „плурализам“ или захтјев за „толеранцијом према различитости“, представљају последице управо те наводне неспособности.

Заиста, православна црквена традиција не познаје појам колективитета као societas, као „удружења ради заједничког интереса“. Она не познаје колективитет као пуки збир безличних појединаца, не познаје људску са-егзистенцију као просту коегзистенцију засновану на рационалистичком уговору, нити идеал „друштава“ међусобно неповезаних појединаца. Укратко смо се осврнули на схватање друштвеног и политичког догађаја које усваја православна црквена традиција, као и на неограничену вриједност људске личности коју то схватање подразумијева.

Ипак, и у православној богословској и црквеној литератури постоји разумијевање и поштовање начела заштите индивидуалних права, које је увела западна Модерна епоха. Оно што је веће и суштинскије — заједница личности, откривење јединствености личности, различитост и слобода кроз односе заједнице — не поништава нити укида оно што је мање, али неопходно: правну, институционалну и једнообразну заштиту сваког појединца од самовоље Моћи. Ми, православни народи, признајемо да историјско искуство раздобља као што је западни Средњи вијек показује да је заштита индивидуалних права једно од највећих и најдрагоценијих достигнућа човјечанства.

Ипак, дошли бисмо у сукоб са историјским памћењем и критичким мишљењем када, истовремено, не бисмо признали да је, у поређењу са старогрчким полисом или византијском (и поствизантијском) заједницом, утврђивање људских права једно пре-политичко достигнуће. То је неспорно достигнуће, али достигнуће које још увијек није досегло — а можда није ни разумјело — првобитни и темељни смисао политике: политике као заједничког подвига „истинитог живота“, политике која се окреће око онтолошке осе (а не око самореферентних циљева[7]).

Појам „индивидуалних права“ није једноставан производ филозофије Просветитељства, нити је тек један — мада карактеристичан — елемент културе Модерне епохе. У савременој историјској стварности, индивидуална права представљају примарну „сировину“ за остваривање модерног „парадигматског“ модела, односно савременог начина живота. У начину функционисања политике и економије, у „друштвеним борбама“, као и у личним егзистенцијалним питањима (попут еутаназије), појам „индивидуалних права“ подразумева се као неупитни критеријум сваког поступка, планирања или логичке ваљаности.

Паралелно с тим, обимна међународна литература указује и подробно анализира неспорну кризу модерног културног „парадигматског“ модела. Истраживачи уопштено препознају „историјски крај“ многих темељних саставница Модерне епохе: крај идеологија, крај парламентаризма, крај рационализма и слично. И то није пука радна хипотеза. Сваки грађанин такозваних „развијених друштава“ има непосредно, свакодневно искуство убрзаног пропадања и отуђења основних саставних елемената Модерне епохе:

Комерцијализација политике, њено потчињавање реклами и испирању мозга маса, дословно су укинуле „представнички“ парламентарни систем. Политичари више не заступају грађане и њихове интересе, већ оне који су финансирали њихове предизборне кампање и интересе тих финансијера. На међународном плану, испреплетеност економских и политичких интереса води ка друштвеној корупцији, која се драматично увећава услед аморализма медија и њиховог функционисања по мјерилима „моде“ и „читаности“. Трговина оружјем одржава ратове и сукобе, док трговина наркотицима разара омладину. Вјера у рационалност „друштвеног уговора“ одавно се урушава; данас преовлађује искључиво логика сукоба интереса.

Симптоми таквих размјера никада нису производ пуке моралне декаденције; они су јасни показатељи краја једног цивилизацијског „модела“. Тај „модел“ Модерне епохе утемељен је на егоцентризму „људских права“. Једна социоцентрична верзија, заснована на заштити егзистенцијалне истине и аутентичности човјека, можда већ у себи носи зачетке новог цивилизацијског „модела“.

*Све напомене дате у подножју текста припадају преводиоцу.

Текстови објављени у категорији „Гледишта“ не изражавају нужно став редакције Журнала

[1] Христос Јанарас (1935-2025), био је један од најзначајнијих савремених грчких философа и теолога, са пресудним доприносом дијалогу између Православља, философије и савремене културе. Докторирао је теологију у Атини. После студија философије у Паризу одбранио је докторску дисертацију у Бону. Предавао је Философију, Онтологију и Политичку Теорију на државном Универзитету Пантио у Атини. Дјело Христа Јанараса је тема многих научних радова на најзначајнијим свјетским универзитетима. Писац је десетине књига од којих издвајамо наслове најзначајнијих: Личност и ерос (Το πρόσωπο και ο έρως)  Слобода етоса (Η ελευθερία του ήθους)  Православље и Запад (Ορθοδοξία και Δύση) Пропаст као изазов (Η παρακμή ως πρόκληση), Метафизика тела (Μεταφυσική του σώματος). Био је дугогодишњи сарадник најугледнијег дневног часописа Катимерини са својом колумном у недељном броју. Неке од његових књига преведене су на српски језик у издању издавачке куће Беседа из Новог Сада.

[2] Полис -πόλις (град- држава) коју је карактрисао заједнички живот слободних грађана ради истине, правде и заједничког добра. У таквој заједници се остваривао и човјек и друштво.

[3] Демос- δήμος (општина) је заједница слободних грађана који заједно носе власт.

[4] Сваки грађанин је имао право да преузме политичку дужност јер се подразумијевало да ће радити само на добробит свих. Према томе корупција је била нешто незамисливо.

[5] Еклисиа-εκκλησία-црква у Старој Грчкој је сабрање на једном мјесту грађана ради истине, одговорности, и заједничке одлуке. Еклисија је срце полиса (града државе)- мјесто гдје заједница постаје стварност. Није било публике, манипулисане гласачке масе ни пасивних посматрача, већ жива заједница активних личности и заједничке одговорности.

[6] Евхаристијска трпеза је Света Литургија, сабрање заједнице на једном мјесту ради заједничког учествовања у славословљу, благодарности, молитви Богу и Светом Причешћу.

[7] Самореферентни циљеви су циљеви који постоје ради себе, а не ради истине, добра или човјека. У овом контексту то је политика која више нема упориште у питању истине, свеопштег добра и смисла постојања, него се бави сама собом, дакле, процедурама, формом, моћи и одржањем себе на власти.

https://zurnal.me/hristos-janaras-ljudska-prava-i-pravoslavna-crkva/

ПЕСМА 1.

Ирмос: Помоћник и покровитељ би ми на спасење; овај је Бог мој и прославићу Га, Бог оца мога, и хвалићу Га, јер се славно прослави. (Изл. 15, 1-2)
Припев: Помилуј ме, Боже, помилуј ме!
Јагње Божије, Које узимаш грехе свих, узми од мене тешко бреме греха, и као Милосрдан дај ми сузе умилења. (Јн. 1, 29)
Теби припадам, Исусе, сагреших Ти – очисти ме, узми од мене тешко бреме греха, и као милосрдан Бог, прими ме кајућег се.
Не иди са мном на суд, износећи моја дела, испитујући моје речи, и одговорности мојих жеља; но у милосрђу Твоме, превиђајући моја страшна сагрешења, спаси ме, Свемоћни.
У време покајања, прибегавам Теби, Створитељу моме, узми од мене тешко бреме греха, и као Милосрдан дај ми сузе умилења.
Богатство душе потроших грехом, празан сам од побожних врлина, гладујући вапијем: Даваоче милости, похитавши Ти ме помилуј.
Преподобној:
Приклонивши се Христовим божанским законима, к Њему си пришла, оставивши жеље неуздржљивих страсти, и сваку си врлину свепобожно, као једну извршила.
Слава, Тројичан:
Надсуштаствена Тројице, у Јединици слављена, узми од мене тешко бреме греха, и као Милосрдна дај ми сузе умилења.
И сада, Богородичан:
Богородице, надо и заступнице оних који Те певају, узми од мене тешко бреме греха, и као чиста Владичица, прими мене који се кајем.

ПЕСМА 2.

Ирмос: Видите, видите да сам ја Бог, Који је пуштао ману као кишу, и воду из камена извео некада у пустињи народу моме, једином десницом и снагом Својом. (Изл. 16, 14; 17, 6)
Убих човека за рану своју и младића за масницу, ридајући Ламех вапијаше; а ти не дрхтиш, о душо моја, укаљавши тело и ум оскрнавивши. (Пост. 4, 23)
Ти си мудровала, о душо, да сазидаш кулу, и утврђење створиш похотама твојим, када Створитељ не би помео намере твоје, и срушио на земљу лукавство твоје. (Пост. 11, 3-4)
О, како се угледах на Ламеха, пређашњег убицу; душу као човека, ум као младића, а тело као брата свога убивши, као Каин убица, сластољубивим жудњама. (Пост. 4, 23; 4, 8)
Пусти Господ некада од Господа огањ као кишу, и спали Содомљане који Га гневљаху безакоњима. А ти си, о душо, упалила огањ паклени у коме ћеш љуто горети. (Пост. 19, 24)
Обраних се, озледих се, гле стреле непријатеља које ранише моју душу и тело; гле ране, чиреви гнојави, ватруштине које објављују ране самовољних страсти мојих.
Преподобној:
Потапана у понору зала, Маријо, ти си пружила руке своје к милосрдноме Богу, а Он и теби, као некад Петру, човекољубиво пружи руку помоћи, тражећи на сваки начин твоје обраћење. (Мт. 14, 31)
Слава, Тројичан:
Беспочетна, несаздана Тројице, нераздељиве Јединице, кајућег ме прими, сагрешившег – спаси, Твоје сам створење – не презри ме; но поштеди и избави из огњене осуде.
И сада, Богородичан:
Пресвета Владичице Богородице, надо свих који Ти прибегавају, и пристаниште оних у бури, умилостиви и према мени молитвама Твојим, милостивога Творца и Сина Твојега.

ПЕСМА 3.

Ирмос: Утврди, Господе, на камену заповести Твојих, поколебано срце моје, јер си једини Свет и Господ.
Угледала си се, душо, на старозаветну Египћанку Агару, поставши драговољно робињом, и родивши новога Исмаила – дрскост твоју. (Пост. 16, 16)
Упознала си, душо моја, Јаковљеву лествицу, која се показала од земље до неба; зашто ниси имала сигуран темељ – побожност? (Пост. 28, 12)
Угледај се на Свештеника Божјег и Цара јединственог,[1] који је праслика Христа и Његовог живота у свету међу људима. (Пост. 14, 8; Јевр. 7, 1-3)
Обрати се, зајецај, душо бедна, пре него што се заврши светковина живота; пре него што Господ закључа врата дворца. (Мт. 25, 10)
Не постани, душо, слани камени стуб, окренувши се натраг; нек те уплаши пример Содомски; горе на Сигору спасавај се. (Пост. 19, 19-23. 26)
Владико, не одбаци мољење оних који Ти певају; но смилуј се, Човекољупче, и подај опроштај онима који га са вером просе.
Слава, Тројичан:
Јединице проста, нестворена, беспочетна Природо, слављена у Три Лица, спаси нас који се са вером клањамо моћи Твојој.
И сада, Богородичан:
Безвременог Сина Очевог, у времену си, Богородице, безмужно родила; необично чудо! остајеш Дјева дојећи.

ПЕСМА 4.

Ирмос: Чу пророк о доласку Твоме, Господе, и уплаши се, јер ћеш се од Дјеве родити и људима јавити се, те говораше: Чух глас Твој, и уплаших се, слава моћи Твојој Господе. (Авак. 3, 1)
Време живота мога је кратко, и испуњено невољама и неваљалством; но прими ме у покајању и опамети ме, да не постанем својина ни храна врагу; Спасе, Ти ме сам помилуј. (Пост. 47, 9)
Човек царског достојанства, венцем и порфиром одевен, веома имућан и праведан, изобилујући богатством и стадима – изненада осиромашивши, би лишен богатства и славе и царства. (Јов. 1, 1-22)
Иако он беше праведан и честитији од свију, не избеже замке и мреже лажљиваца; ти пак, бедна душо, будући грехољубива, шта ћеш чинити, ако се деси да нешто слично постигне тебе?
Сад сам човек високопарних речи, а суров срцем, немаран и сујетан; Правосудни, немој ме осудити са фарисејем, него ми дај смирење цариника, једини Милосрдни, и придружи ме к њему. (Лк. 18, 10-14)
Знам, Милосрдни, да сагреших нагрдивши сасуд тела мога, но прими ме у покајању и опамети ме, да не постанем својина ни храна врагу; Спасе, Ти ме сам помилуј.
Сам себи постадох идол, страстима душу своју штетећи, Милосрдни; но прими ме у покајању и опамети ме, да не постанем својина ни храна врагу; Спасе, Ти ме сам помилуј.
Не послушах гласа Твога, преступих Писмо Твоје, Законодавче; но прими ме у покајању и опамети ме, да не постанем својина ни храна врагу; Спасе, Ти ме сам помилуј.
Преподобној:
Срушивши се у дубину великих неумесности, ниси била задржана тамо, но си похитала бољом помишљу ка крајњој врлини, кроз преславно подвизавање, задививши Маријо, анђелску природу.
Слава, Тројичан:
Нераздељиво суштином, несливено Лицима, богославствујем Те, Тројично Једно Божанство, као једноцарствено и сапрестолно; кличем Ти песму велику, на висинама трикратно певану. (Ис. 6, 1-3)
И сада, Богородичан:
И рађаш и девствујеш, и остајеш кроз обоје по природи Дјева. Рођени из Тебе обнавља законе природе, и утроба плодоноси без порођајних мука. Где Бог хоће побеђује се поредак природе, јер Он чини све што хоће.

ПЕСМА 5.

Ирмос: Човекољупче, молим Ти се, просвети онога који Ти ујутро рани, и упути и мене на заповести Твоје, и научи ме, Спасе, да творим вољу Твоју. (Пс. 63, 2; 119, 35)
Угледај се, душо, на покајану грешницу, приђи и припадни к ногама Исусовим, да те подигне и да ходиш право путевима Господњим. (Лк. 13, 11-13)
Иако си дубоки кладенац, Владико, источи ми воду из пречистих Твојих жила, да као Самарјанка, пијући од ње више не жедним, јер Ти изливаш воде живота. (Јн. 4, 11-15)
Владико, Господе, сузе моје да ми буду Силоам, да умијем и ја зенице срца, и да Те видим духом, Светлости Превечна. (Јн. 9, 7)
Преподобној:
Несравњеном жељом, свеблажена, зажелевши да се поклониш Животворном Дрвету, удостојила си се испуњења жеље; стога удостој и мене да добијем вишњу славу.
Слава, Тројичан:
Тебе Тројице славим, јединога Бога: Свет, Свет, Свет си Оче, Сине и Душе, проста суштино, Јединице увек слављена.
И сада, Богородичан:
Нетљена, безмужна Мати Дјево, из Тебе обуче се у моју природу Бог, Који је створио векове, и сједини са собом човечанску природу.

ПЕСМА 6.

Ирмос: Завапих свим срцем својим к милосрдном Богу, и чу ме из ада преисподњега, и изведе из трулежи живот мој.
Ја сам, Спасе, царска драхма коју си некада изгубио; но упаливши светилник – Претечу Твога, Речи Божја, потражи и нађи лик Твој. (Лк. 15, 8-9)
Устани и победи телесне страсти, као Исус Амалика, и као Гаваоњане, лажљиве помисли увек побеђујући. (Изл. 17, 8; Ис. Нав. 8, 21)
Преподобној:
Да би угасила пламен страсти, увек си проливала сузе, Маријо, душом распламсалом; њихову благодат дај и мени слузи твоме.
Стекла си небеско бестрашће, Мати, узвишеним живљењем на земљи; моли се за оне који те славе, да се молитвама твојим избавимо од страсти.
Слава, Тројичан:
Тројица сам проста и нераздељива, раздељена Лицима, и Јединица сам природом сједињена, говори Отац и Син и Божански Дух.
И сада, Богородичан:
Утроба Твоја роди нам Бога, Који постаде човек као и ми; Њега као Створитеља свих, моли Богородице, да се молитвама Твојим оправдамо.

Кондак, глас 6.

Душо моја, душо моја, устани што спаваш, крај се приближује, и уплашићеш се; прени се, дакле, да те поштеди Христос Бог, Који је свуда и све испуњава.

ПЕСМА 7.

Ирмос: Сагрешисмо, безаконовасмо, неправедно поступасмо пред Тобом; нити сачувасмо, нити извршисмо што си нам заповедио, но не напусти нас сасвим, Боже отаца. (Дан. 9, 5-6)
Изчилеше дани моји као сан онога који се пробуди; зато као Језекија плачем на постељи мојој, да ми се продуже године живота. Но који ће Исаија стати преда те, душо, ако не Бог свих? (II Цар. 20, 3; Ис. 38, 2-6)
Припадам Ти и приносим Ти речи моје као сузе: сагреших као што сагреши блудница, и безаконовах као нико други на земљи. Но смилуј се, Господару, на створење Твоје и призови ме.
Погубих лик Твој и покварих заповест Твоју, Спасе; сва се лепота помрачи и страстима угаси се свећа. Но смиловавши се дај ми радост, као што пева Давид. (Пс. 50, 14)
Обрати се, покај се, откри тајна дела, говори Богу који све зна: Ти знаш моје тајне, једини Спасе; но сам ме помилуј, као што пева Давид, по милости Својој. (Пс. 50, 3)
Преподобној:
Завапивши к Пречистој Богоматери, одбацила си пређашње беснило страсти, које жестоко муче, и посрамила си непријатеља – кушача; но дај сада и мени, слузи твоме спасење од невоље. (Пс. 60, 11)
Онај Кога си заволела, Мати, Кога си зажелела, Коме си следовала, Он је покајање пронашао и даровао, као једини састрадални Бог; Њега непрестано моли, да нас избави од страсти и невоља.
Слава, Тројичан:
Тројице проста, нераздељива, једносушна Јединице, света Светила и Светлости, и свето Тројство и Једно свето, слави се, Бог Тројица. Но душо, запевај, прослави Живот и Животе – Бога свих.
И сада, Богородичан:
Певамо Те, благосиљамо Те, клањамо Ти се, Богородитељко, јер си од нераздељиве Тројице родила Једнога – Сина и Бога, и нама који смо на земљи, сама си открила све небеско.

ПЕСМА 8.

Ирмос: Онога Кога славе војске небеске, и пред Ким дрхте Херувими и Серафими, све што дише и сва твар, певајте, благосиљајте и преузносите у све векове.
Скленицу са сузама, Спасе, као миро изливајући на главу, вапијем Ти као блудница која тражаше милости; молбу приносим и молим Те да добијем опроштај. (Мт. 26, 6-7; Мк. 14, 3; Лк. 7, 37-38)
Иако Ти нико не сагреши као ја, но прими ипак и мене, милосрдни Спасе, који се кајем са страхом и вапијем са љубављу; сагреших Теби јединоме, безаконовах, помилуј ме.
Поштеди, Спасе, Твоје створење, и тражи као Пастир изгубљену овцу, залуталога отми од вука, учини ме овцом на паши оваца Твојих. (Пс. 119, 176)
Када седнеш, Судијо, као милосрдан, и покажеш Твоју страшну славу, Христе, о, какав ће страх настати тада од пећи усијане, за све који се боје јавности суда Твога. (Мт. 25, 31. 41. 46)
Преподобној:
Мати незалазне Светлости, просветивши тебе, разреши те од помрачења страсти. Зато, ушавши у благодат Духа Светога, просвети, Маријо, оне који те верно величају.
Видевши ново чудо у теби, Мати, препаде се уистину божанствени Зосима; јер Анђела гледаше у телу и испуњаше се страхом, славећи Христа у векове.
Благосиљамо Оца, Сина и Светога Духа, Господа.
Тројичан:
Беспочетни Оче, сабеспочетни Сине, Утешитељу благи, Душе прави; Родитељу Речи Божје, Речи Оца беспочетнога, Душе животворни и стваралачки, Тројице Јединице помилуј ме.
И сада, Богородичан:
Пречиста, у утроби Твојој изатка се тело – духовна порфира Емануилова, као од црвеног скерлета, зато величамо Тебе уистини Богородицу.

ПЕСМА 9.

Ирмос: Од бесеменога зачећа рођење неизрециво, од Матере безмужне нетрулежни плод, јер Божије рођење обнавља природе. Зато Те сви нараштаји, као Богоневестну Матер, православно величамо. (Лк. 1, 35. 48)
Сине Давидов, смилуј се; спаси и помилуј ме, Ти Који си бесомучне речју исцелио; умилним гласом реци ми као разбојнику: Заиста ти кажем, са мном ћеш бити у Рају, када дођем у слави својој. (Мт. 8, 16; 8, 28-32; 9, 32-33; 12, 22; Мк. 1, 32-34; Лк. 23, 43)
Један разбојник Те хуљаше, а други Те разбојник као Бога слављаше, јер оба на крсту висијаху. Но, о Милосрдни! као Твоме верном разбојнику, који у Теби познаде Бога, и мени отвори врата славнога Царства Твога. (Мт. 27, 38. 44; Мк. 15, 27; Лк. 23, 33. 39-43; Јн. 19, 18)
Сва твар дрхташе видећи Те распета; горе и камење од страха се распадаху, и земља се колебаше, и пакао се разголићаваше, и светлост у дану помрачаваше, гледајући Тебе, Исусе, прикована телом. (Мт. 27, 18-22; Мк. 15, 38; Лк. 23, 45)
Не изискуј од мене плодове достојне покајања, јер снага моја у мени нестаде; даруј ми увек срце скрушено, и смиреност духа, да то Теби принесем, као пријатну жртву, једини Спаситељу. (Мт. 3, 8)
Судијо мој и Зналче мој, Који ћеш опет доћи са Анђелима да судиш целом свету, поштеди ме тада погледавши ме Твојим милостивим оком, и помилуј ме, Исусе, као онога који је сагрешио више од сваког људског бића.
Преподобној:
Све си задивила твојим необичним животом, ангелске чинове и све људе, поживевши као бестелесно и натприродно биће; отуда си, Маријо, ишавши невештаственим ногама, прешла Јордан.
Преподобна Мати, умилостиви Створитеља за оне који те славе, да се избавимо од злостављања и невоља оних који нас нападају са свих страна; да избавивши се од искушења, непрестано величамо Господа Који те је прославио.
Андреју:
Андреје чесни и оче треблажени, пастиру Критски, не престај молити за оне који те певају: да се сви ми који верно поштујемо твој спомен, избавимо од гњева, и невоља, и пропасти, и безбројних сагрешења.
Слава, Тројичан:
Оца прославимо, Сина узвеличајмо, Божанскоме Духу верно се поклонимо, Тројици нераздељивој, Јединици по бићу, као Светлости и Светилима, и Животу и Животима, Који оживљава и просвећује све и сва.
И сада, Богородичан:
Чувај народ Твој, Пречиста Богородитељко, јер Тобом у вери живимо, и Тобом се утврђујемо и Тобом побеђујемо свако искушење, и надвлађујемо противнике, и напредујемо у богољубљу и братољубљу.
Затим обе певнице певају Ирмос 9. песме: Од бесеменог зачећа… И наставља се даље Велико Повечерје по реду.

Затрубите, каже се, у новомесечје трубом, у благознаменити дан празника
вашег (Пс.80,4). Ето пророчке заповести. Међутим, гласније од сваке трубе и
разговетније од сваке музичке справе, нама на долазећи дан празника указује оно
што читамо. Наиме, за благодат постова ми смо дознали од Исаије, који је одбацио
јудејски начин поста и показао нам истински пост: Не постите у суђењима и
свађи… него разрешите све окове неправде (уп.Ис.58,4; 6). И Господ каже: (А кад
постите) не будите суморни…Него намажи главу своју и лице своје умиј
(Мт.6,1617). Владајмо се, дакле, као што смо научени. Немојмо се показивати
суморни удане [Великог поста] који долазе. Напротив, сусретнимо их светлог лица,
како и доликује светима. Нико малодушан није задобио венце и нико није победио
јадикујући. Немој бити суморан кад те исцељују. Неумесно је не радовати се
душевном здрављу или туговати због промене исхране, показујући да смо
наклоњенији наслађивању стомака, неголи бризи о души. Преједањем се једино
стомак наслађује, док пост користи души. Радуј се што ти је Исцелитељ подарио
лек који уништава грех. Црви који се зачињу у дечијој утроби нестају применом
оштрих лекова. Исто тако и пост, који је уистину достојан да се назове [леком],
ступивши у душу, умртвљује грех који се притајио у њеној дубини.

Намажи главу своју и лице своје умиј (Мт.6,17). Наведена изрека те позива
тајинствима. Онај ко се маже, у ствари се миропомазује, а ко се умива – упражњава
очишћење. Примени исти закон и на унутрашње удове и опери душу од греха.
Помажи главу светим помазањем како би постао причесник Христов. На тај начин
приступи посту. Немој помрачивати лице своје као лицемер. Лице се помрачује
када се унутрашње расположење засењује притворном спољашњом маском,
прикривајући се лажима као завесом. Лицемер [тј. глумац] је онај ко у позоришту
показује туђе лице: будући слуга, он много пута показује лице господара и будући
обичан грађанин – често се представља као цар. Слично је и у овом животу: многи
на сцени сопственог живота глуме као у позоришту, једно носећи у срцу, а друго
јавно показујући људима. Дакле, немој правити тужан израз лица. Показуј се
онаквим какав си. Немој се претварати да тугујеш, ловећи себи славу, тј.
показујући се уздржљивим. Нема никакве користи од доброчинства које се
оглашује трубом. Нема користи ни од поста који је јаван. Оно што се показује не
доноси плодове који ће се очувати до будућег века, већ пропада услед људске
похвале. Дакле, радосно притекни дару поста. Пост је древни дар. Он не стари и не
застарева, него се увек обнавља и бива у пуном процвату.

Мислиш ли да ја сматрам да његова древност потиче из времена појаве Закона?

Пост је старији чак и од Закона. Ако мало сачекаш, уверићеш се у истинитост
реченога. Немој мислити да дан очишћења, прописан Израиљу у десети дан
седмога месеца (уп. Лев.16,29), означава почетак поста. Удуби се у историју и
трагај за древношћу његовог порекла. Пост није новотарија, већ драгоценост отаца.
Све што је древно достојно је поштовања. Уважавај старину поста, с обзиром да је
стар колико и човечанство. Пост је озакоњен у рају. Он представља прву заповест
коју је добио Адам: С дрвета познања добра и зла немојте јести (Пост.2,17).
Немојте јести представља озакоњење поста и уздржања. Даје Ева постила од
плода поменутог дрвета, ми данас не бисмо имали потребу за [наступајућим
Великим] постом, будући да нужду за лекаром немају здрави, него болесни (уп.
Мт.9,12). Ми страдамо због греха. Исцелимо се покајањем. Међутим, покајање без
поста није делатно. Нека је проклета земља… Трње и чичак ће ти расти(Пост.3,17-
18). Заповеђено ти је да подносиш страдања, а не да живиш у наслађивању. Постом
се оправдај пред Богом. И сам начин живота у рају имађаше образ поста, не само
стога што је човек био сатрапезник анђелски, уподобљавајући им се у
умерености, него и стога што они који су храњени у рају уопште нису размишљали
о ономе што је касније изумео људски разум: нити о пијењу вина, нити о
жртвовању [тј. клању] животиња, нити о свему ономе што замагљује људски ум.

Ми смо избачени из раја стога што нисмо постили. Постимо, дакле, да бисмо се

поново вратили у њега. Зар не видиш да је Лазар помоћу поста ушао у рај (Лк.16,20-
31)? Немој подражавати Евину непослушност, немој опет за саветника прихватати
змију која ти предлаже да једеш, бринући се о телу. Немој се изговарати болешћу и
слабошћу тела, будући да оправдања не изговараш мени, него Свезнајућем. Кажи
ми да ли можда ниси у стању да постиш. Међутим, ти можеш читавог живота да се
преједаш и да бременом онога што си појео уништаваш тело. Врло добро знам да
лекари болесницима не налажу разнолику храну, него избегавање јела и гладовање.
Ако можеш једно, како се изговараш да не можеш друго? Шта је лакше за утробу:
да проведе ноћ после умереног јела или да лежи обремењена обиљем хране (боље
речено, не да лежи, него да се преврће, с обзиром да је преоптерећена и
узнемирена)? Зар ћеш рећи да је кормиларима лакше да спасу лађу када је
натоварена товаром, неголи када је добро опремљена и лагана? Лађу која је
преоптерећена преплавиће и мали таласи. Међутим, уколико је на њој одговарајућа
тежина товара, она се лако креће по таласима и ништа је не спречава да се одржи
високо изнад воде. И људска тела, обремењена непрестаним преједањем, лако
бивају савладана болестима. Међутим, ако се користи једноставна и лака храна, зло
које се очекује од болести избегава се као подизање непогоде, док се већ присутне
тегобе одбијају као налет буре. Тврдећи да болесницима више приличи
наслађивање, неголи умерена храна, ти се држиш мишљења да је мировање теже од
бежања и да је спокојство теже од борбе. Сила која устројава живот лако прерађује
оно што је умерено и скромно, чинећи да га усваја онај ко се храни. Међутим, не
будући у стању до краја свари скупоцена и разнолика јела, она их претвара у
разнолике болести.

Нека наша беседа закорачи кроз историју и нека размотри древност поста, нека

покаже да су га сви свети чували као неку врсту отачког наслеђа, које се од оца
преноси на сина и задобија прејемством. На тај начин је иметак путем наслеђивања
дошао и до нас. У рају није постојало нити вино, нити клање животиња, нити
једење меса. Вино се појавило тек након потопа. Јер, после потопа је речено:
Једите све… као биље травно (Пост.9, 3). Наслађивање је допуштено тек кад је
била изгубљена свака нада у савршенство. Као доказ да је вино било непознато
служи Ноје, који није знао за његову употребу. Оно тада још не беше ступило у
људски живот, нити је људима било познато његово коришћење. Не видевши како
дејствује на друге и не испитавши га ни на себи, Ноје се неопрезно опио вином.
Ноје посади виноград и испи од његовог плода, и напи се (Пост.9,20-21) не стога
што је био пијанац, него што није знао у којој мери да га пије. Тако је откриће
пијења вина далеко млађе од раја. Напротив, достојанство поста је древно. Такође
знамо да се и Мојсије уз пост попео на гору. Да се није наоружао оружјем поста, не
би смео да се приближи врху који се димио, нити би се одважио да ступи у
примрак. Након поста примио је заповест која је прстом Божијим урезана на
камене таблице. На врху планине пост је био узрочник законодавства, док је у
њеном подножју стомакоугађање помахнитало у идолопоклонству. Јер, људи
једоше и пише, и потом усташе да играју (Изл.32,6). Једно опијање учинило је
бескорисним четрдесетодневну усрдност слуге Божијег у молитви и посту.
Таблице, исписане прстом Божијим, задобио је пост, а разбило их је пијанство:
према пророковом расуђивању, пијани народ није био достојан Божијег
законодавства. Народ, који је највећим чудима био научен богопознању, у једном
тренутку стомакоугађањем беше враћен у безумље египатског идолопоклонства.
Упореди једно са другим: као што пост приводи Богу, тако наслађивање изневерава
спасење. Спусти се путем који води ка доле изложеном.

Атеизам није феномен који се односи само на оне који одбацују Бога. То важи и за оне који исповиједају вјеру у Бога. Атеизам је када се човјек ослања на сопствене снаге и сопствену вриједност, када има самодовољност и независност у односу на Бога и вјерује да се може спасити искључиво својим снагама.

Човјек је створен од Бога да би био у сталном заједништву с Њим, а трагедија човјечанства почиње оног тренутка када је први човјек повјеровао да може да постоји без заједнице са Богом. Од тренутка када је самог себе прогласио богом. Од тог тренутка човјек се осамосталио, стекао је своју самодовољност и на тај начин рекао Богу: „Не требаш ми, ја својим сопственим снагама могу да наставим и успијем.“

И у овој трагичној историји човјечанства Бог бира један народ који Му обећава вјерност, обећава да ће зависити од Његове воље. Али начин на који је требало да покаже ту вјерност била је истинска послушност Његовом закону. А послушност Божијем закону значила је придржавање свега што је закон Божији предвиђао.

И, ето, браћо моја, чак и кроз ову послушност Божијем закону, Сатана успијева да удаљи човјека од Бога. То је техника коју Сатана веома успјешно користи. Он успијева да, кроз само придржавање Божијег закона, доведе човјека до атеизма. Односно, до тога да човјек више не осјећа потребу за Богом, већ да се ослања на своје сопствене снаге, на сам чин испуњавања Божијег закона, на своје врлине.

Чудно! Али толико истинито! И то нам, браћо моја, доказује данашња прича коју смо управо чули. Ко је фарисеј? Један побожан Јудејац. Обично га повезујемо с лицемерјем. И, наравно, постојало је лицемерје, јер када човјек пожели да се ослони на сопствене снаге и врлине, а не успије у томе, пошто је Божији закон изнад његових могућности, онда проналази разне начине да избјегне истинско испуњавање Божијих закона, а истовремено оставља утисак да их поштује.

Али фарисеј из данашње приче није лагао када је говорио оно што је рекао. Заиста је испуњавао закон, заиста је десетину свог имања давао сиромашнима, није чинио прељубу, у потпуности је испуњавао закон, и стога би се очекивало да ће бити спасен.

И онда долази Господ и преокреће читаву ову ситуацију. Он отворено и свечано објављује да врлина фарисеја не само да није била довољна за његово спасење, већ је постала препрека његовој спасоносној будућности. Каква трагична иронија! Оно што је требало да донесе спасење, на крају доноси вјечну осуду.

А с друге стране, у причи се појављује човјек који није испуњавао закон, који није имао ниједну врлину којом би се могао похвалити, и који је управо због тога вјеровао да нема самодовољност и независност. Њему је било неопходно Божије милосрђе. И зато је он оправдан, а не фарисеј.

Ето, дакле, како се један грешник оправдава, а један праведник осуђује! Зашто? Зато што је Фарисеј, кроз своје врлине, сматрао себе достојним спасења и награде, док је други, кроз своју грешност, тражио Бога. И вјеровао је да без Бога не може постојати, да није могуће да се осамостали од Њега, да читаво његово постојање зависи од Божијег милосрђа.

И тако, Господ данас долази да награди онога који се понизио да би могао пронаћи Бога, а да осуди онога који се, кроз своје врлине, удаљио од Бога.

Зашто је то смирење цариника пут ка спасењу? То је питање које треба да поставимо себи, јер Господ никада не говори без дубљег значења, па тако ни данас. Мислим да постоје два основна разлога која нам дају одговор на ово питање.

Први разлог је тај што смирење није само једна морална врлина, већ истина о нама самима, наша стварност. Фарисеј није погријешио зато што је прекршио неку моралну заповијест – уосталом, није прекршио ниједну. Али погријешио је у процјени стварности, у односу према истини.А која је то стварност коју је само цариник пронашао? То је истина да смо сви ми, шта год да чинимо, грешни! Да сви ми, без обзира на то колико врлина имамо, требамо Божије милосрђе. И ову истину препознају и прихватају само они који се истински приближавају Богу.Онај који је далеко од Бога не зна шта је светост и мисли да су његове врлине довољне да га учине светим. Али онај који се приближава Божијој светости схвата да су све његове врлине ништавне, да немају никакву стварну вриједност, јер једино Божија светост јесте истинска светост. Тако се смирени налази ближе истини, док је горди далеко и од истине о себи самом.

И сви светитељи наше Цркве, који су заиста, кроз тежак подвиг, успјели да се приближе Богу, нису случајно сви, без изузетка, вјеровали – почевши од самог апостола Павла – и исповиједали да су они први међу грешницима. Да су они грешнији од свих осталих. На тај начин, они су потпуно преокренули став фарисеја, који је самоувјерено изјављивао: „Нисам као овај цариник.“

Тако нас светост, истинска светост, води ка смирењу. Не, понављам, не као некој моралној врлини, већ као истини о нашем постојању. Јер, шта год да чинимо, никада не можемо бити свети у поређењу са Божијом светошћу!

Зато су сви светитељи – и у овом тренутку се присјећам ријечи светог Антонија, тог великог подвижника – вјеровали да ће сви остали отићи у Рај, а да ће они сами завршити у паклу. Онај који се борио са демонима, онај који је знао шта значи истинска светост, био је тај који је вјеровао да је грешнији од свих других.

Ово је, дакле, један од разлога зашто је смирење једини пут ка нашем спасењу. Оно је признање стварности о нама самима. То је прихватање наше грешности, јер ништа, баш ништа, шта год да учинимо, не може уклонити грешност као основну одлику нашег постојања.

И други разлог, браћо моја, јесте тај да се и сам Бог, у лику нашег Господа, толико понизио да је сишао чак до ада, до мјеста где се налази и највећи грешник,  сједио за истом трпезом са грешницима. Да би им показао своју љубав и тиме изазвао негодовање и гњев фарисеја, јер се дружио са грешницима.

А ако сам Бог, својом љубављу, силази и даје вриједност грешнику, ко смо онда ми да гледамо друге с висине и осуђујемо их, уздижући себе?

Зато је и ово један од кључних разлога зашто, ако не пођемо путем смирења, никада нећемо моћи да стигнемо до Бога.

Браћо моја, данас улазимо у период Триода.

Овај период, као што знамо, вријеме је духовне борбе, вријеме подвига и врлинског живота. Али није случајно што нам Црква управо данас ставља пред очи ову Господњу причу. Да нам каже да, ма колико врлина развијали, ма колико се духовно борили, никада не помислимо да смо достигли светост, и, што је најважније, никада не гледамо друге са презиром.

Немојмо вјеровати да смо бољи од других, немојмо мислити да су они осуђени, а ми спасени. Пут ка спасењу заиста пролази кроз наш духовни труд и кроз врлине које ћемо његовати, али морамо вјеровати да ништа, баш ништа, не можемо учинити што би нас учинило достојнима спасења.

Ово расположење, драга браћо, задржимо у својој свијести, јер ништа није толико често у животу хришћана као – на овај или онај начин, посредно или непосредно, и често врло вјешто – осуђивање других како бисмо уздигли своју сопствену врлину. А то је пут пропасти, пут фарисеја.

Супротно томе, пут цариника, пут признања да нас ништа не чини достојнима спасења, јесте пут који ће привући Божије милосрђе на нас. Тиме показујемо да без Бога не можемо постојати, не можемо се спасти.

Нису наше врлине те које ће нас спасити.

То је једино и искључиво Божије милосрђе, које призивамо на све нас, драга браћо и сестре, у овом нашем уласку у период Триода. Амин.

Превео са грчког

Протопрезвитер Никола Гачевић