Његово Високопреосвештенство архиепископ њујоршки и митрополит све Америке Сава (Испер)

У Литургији Црква узлази на небо. Зато, када се после тог узлажења враћа у свет, она се враћа одражавајући светлост, радост и мир Царства. Она постаје сведок Царства усред света испуњеног немиром и бригама.

Због тога се православни богослужбени текстови најпре обраћају Богу. Они призивају и оприсутњују спасоносно дело (домострој спасења) које је Бог извршио ради човечанства и ради нашега спасења. На пример, православне службе завршавају се сличном формулом: „Христе Боже наш, који… ради нашега спасења…“. У време Пасхе говоримо: „који си васкрсао из мртвих ради нашега спасења“. На Божић: „који си се родио од Дјеве у пећини ради нашега спасења“. На Богојављење: „који си се крстио од Јована у Јордану ради нашега спасења“. На Преображење: „који си се преобразио на гори Тавору пред светим ученицима својим ради нашега спасења“. На Педесетницу: „који си послао Пресветога Духа на свете ученике своје ради нашега спасења“. И тако током читаве године.

Спасење — које је Христос извршио својим оваплоћењем, смрћу и васкрсењем — налази се у самом средишту Литургије. Оно је темељ и циљ хришћанског живота. Циљ хришћанина јесте спасење. Хришћанин је онај који најпре тражи спасење, а тек потом је лекар, инжењер, трговац или службеник.

Пошто је спасење остварено Христовим оваплоћењем и Његовим спасоносним делима, Литургија током године распоређује све догађаје Његовог спасоносног дела — од Благовести Пресветој Богородици до силаска Светога Духа на Педесетницу. Тако се празници нижу: Благовести, Рођење Христово, Обрезање Господње, Крштење, Сретење, Преображење, Распеће и Васкрсење, Вазнесење и Педесетница. Црква не заборавља ни догађаје из живота Мајке Божије — њено Рођење, Увођење у храм и Успење. Овај литургијски ритам уздиже хришћане изнад свакодневне рутине и поново их усмерава ка њиховом суштинском циљу: спасењу. Прелазећи од празника до празника, они живе у непрестаном ишчекивању Царства, све док не дођу до Празника над празницима — Свете Пасхе.

На сваки празник, на вечерњој, јутрењу и Божанственој Литургији, кроз читања и појања откривамо смисао празника — његово богословље, његову повест и библијске одломке који се на њега односе, из Старог и Новог Завета. Све се то открива кроз појање, литије, уздизање и целивање иконе празника, ломљење благословеног хлеба и, на крају, кроз учешће у Чаши Тела и Крви Христове. Тако верни не само да се сећају догађаја — они га живе. Учествују у њему и допуштају да постане делатан у њиховом личном животу и у животу њихове заједнице. Литургија постаје синергија — заједничко дело, непрестана сарадња између Христа и нас. Ми живимо у ритму који има две мере: меру наше пробуђене вере и меру самог догађаја вере.

Зато литургијски текстови наглашавају да оно што се догодило није само прошлост — то се догађа данас, јер га ми живимо „овде и сада“. Непрестано појемо: „Данас се на Дрво распиње…“, „Данас је дан Васкрсења…“, „Данас се рађа од Дјеве…“

Оно што се збило више није само прошлост, јер је садашњост. Како каже свети Јован Дамаскин: „После оваплоћења нема ничега новога.“ У литургијском празновању Црква се сећа спасоносних дела која је Бог извршио у историји, испуњених у Крсту и Васкрсењу. Тај пасхални догађај, који се једном догодио у историји, сада постаје савремен сваком тренутку нашег живота. Јер Христос је васкрсао из мртвих и разорио смртни зид времена. Ово сећање има потпуно нову природу: ми смо ти који се сећамо — али стварност које се сећамо више није прошлост. Она је присутна. Тако се сећање Цркве претвара у живо присуство спасоносног догађаја. То је стварност Литургије.

Литургијски текстови такође наглашавају богословље сваког догађаја и учење које је са њим повезано. Они никада не занемарују Христово божанство током Његовог Распећа, нити Његову васкрслу и преображену човечанску природу у Његовом Васкрсењу и Вазнесењу. У сваком празнику истичу се Његова божанска и човечанска природа. У службама Рођења Христовог говоримо о Божијем снисхођењу, о древном обећању, о јединству двеју природа и о девствености Његове Мајке. У пасхалним службама објављујемо Христов силазак у ад, уништење царства сатаниног, Његово гажење смрти, ослобођење човечанства од сила зла и Његово телесно, стварно и прослављено Васкрсење.

Православна Литургија је по свом карактеру дубоко догматска. Она је у суштини тројична. У служби Богојављења Света Тројица се јасно открива, док у служби Педесетнице налазимо јасан опис трећег Лица — Светога Духа — не занемарујући притом ни Оца ни Сина, нити њихов међусобни однос.

Један од великих дарова Литургије јесте то што она чува веру и догматско учење у срцима верних — чак и ако они никада нису похађали формалне богословске студије. Православни хришћанин који се моли не може свести хришћанство на пуку људску сентименталност, јер га Литургија непрестано узводи навише. Међу православним хришћанима постоји духовна изрека: Богослов је онај који се моли.

Будући да се све што се догодило збило „ради нашега спасења“, враћајући нас у Царство за које смо створени и обнављајући нас у нашем првобитном лику да бисмо се сјединили са Њим, заједница светих постаје делатна сила на том путу. Зато православна Литургија посвећује велику пажњу светима — узорима аутентичног хришћанског живота. Њихови спомени испуњавају календар. Верни их помињу по имену. Они који носе име светитеља прослављају дан његовог или њеног спомена. Њихова житија читају се и разматрају у свакодневним богослужењима.

У Православној Цркви постоје велике књиге које се зову Минеји, распоређене дан по дан кроз све месеце године. Те књиге садрже песме и молитве које нас уводе у животе светих који се свакодневно прослављају, истичући њихову љубав према Христу, њихову верност и њихово покајање. Постоје посебне песме за мученике, јерархе, праведнике, учитеље и арханђеле. Многи верни редовно уче и поју тропар свога небеског заштитника.

Кроз Литургију светитељ постаје пријатељ вернику — близак и познат, подстичући га да ходи путем Христовим и да Га подражава. Та близина рађа дубоко осећање заједништва које не прекидају ни смрт ни просторна удаљеност. Светитељ постаје истински присутан. Верник му се обраћа и моли за његове молитве, као што моли и своју браћу и сестре који стоје поред њега у Цркви.

извор

Његово Високопреосвештенство архиепископ њујоршки и митрополит све Америке Сава (Испер)

Ако желимо да говоримо о Литургији, морамо говорити о храни. Јер Литургија је храна и насушна духовна потпора православних.

Немачки философ Фојербах дефинише човека као оно што једе. Ова наизглед материјалистичка мисао у ствари изражава једну од најдубљих религијских истина о човеку.

У наративу о стварању човек се појављује као гладно биће, а свет му се јавља као храна. Када је Бог заповедио Адаму и Еви да се рађају, множе, напуне земљу и владају њоме, како стоји у првој глави Књиге Постања, Он је човечанству дао да једе од земље: „Ево, дао сам вам све биље што носи семе и сва дрвета родна која носе семе; то ће вам бити за храну“ (Пост 1,29).

Човек мора да једе да би живео; мора да прими свет у своје тело и да га преобрази у себе, у тело и крв. Он заиста јесте оно што једе; цео свет је за њега једна васељенска трпеза. Слика трпезе у Светом Писму јесте средишња слика живота – од почетка стварања до његовог испуњења и савршенства: „Да једете и пијете за трпезом мојом у Царству моме“ (Лк 22,30). Зато тајна Евхаристије заузима средишње место у православној Литургији. Са Господње трпезе, око које се верни са својим свештеником сабирају око Чаше, остварује се савршено јединство човека и Бога у Телу и Крви Христовој. Трпеза Божанске Литургије истинска је икона будућег Царства: „Јер тело моје истинско је јело, а крв је моја истинско пиће. Који једе моје тело  и пије моју крв у мени пребива и ја у њему“ (Јн 6,55–56).

У Светом Писму видимо да су и храна коју једемо и свет који делимо са другима да бисмо живели – дар Божји, као начин општења са Њим. Свет, као наша храна, није нешто „материјално“ ограничено на телесне функције које су у супротности са духовним, кроз које се сједињујемо са Богом. Све на земљи јесте дар Божји човеку, намењен да открије Бога и да наш живот учини заједницом са Њим.

Човек је гладан – али гладан Бога. Иза глади која прожима наш живот стоји Бог.

Православна Литургија извире из православног схватања човека, које га види као биће јединствено у васиони, различито од свих других створења. Само човек благосиља Бога за све што од Њега прима, укључујући и животворну храну; само човек узвраћа благослов на Божји благослов.

Најприроднији одговор човека, након што му је Бог даровао овај благословени и свештени свет, јесте да благослови Бога, да Му принесе благодарење, да гледа на свет Божјим очима, да га спозна, именује и присвоји.

Зато се у православној вери човек сматра свештеником, позваним да свет поново принесе Богу, очистивши га и осветивши. Човек је призван да освећује свет и да га враћа у стање пре Пада. Он стоји у средишту света, сједињује га и благосиља са Богом, прима га од Њега и приноси Му га назад: „Твоје од Твојих Теби приносећи, због свега и за све“ (из православне Литургије).

Хришћанска евхаристија јесте преображење његовог живота у живот Божји и у заједницу са Њим. Зато је Бог створио свет да буде материја и средство једне свеопште (саборне) тајне благодарења. И зато је створио човека – да буде свештеник те космичке тајне.

Човек је способан да преобликује свет и да му да нови смисао. Подсетимо се да је први задатак дат Адаму био да именује жива бића (Пост 2,19–20). Подсетимо се да у Божанској Литургији Богу приносимо плодове земље не у њиховом природном облику, већ у облику који им је човек дао: не приносимо класје пшенице, него хлеб; не гроздове, него вино.

Православна Литургија има суштинску улогу у томе, јер има за циљ да успостави живу везу између Бога и човека. Та веза преображава човека у божански лик који је Бог од почетка наменио. Палом човеку потребно је темељно преображење да би постао, како је Бог замислио, свештеник васељене. Зато православна Литургија снажно наглашава покајање, помињући га у свим богослужењима, тако да је искреном православном вернику тешко да не живи у сталном покајању.

Православна Литургија није тек индивидуални чин побожности, нити скуп церемонијалних обреда који подсећају верника на Господа и Његово дело спасења. Није само изливање људских осећања пред Богом, нити испуњавање религиозне дужности ради умирења савести.

Она је много дубља од тога – она је саборни, благодарни и преображавајући чин. Она је саборни чин – већ само име то показује. „Литургија“ значи дело народа, заједничко дело у којем појединци постају заједница са једним идентитетом. Целина је више од збира појединаца. То јединство се у пуноћи остварује у тајни Евхаристије, кроз сједињење са Телом и Крвљу Господњом.

Она је и благодарни чин – свако богослужење садржи молитве благодарења и славословља Богу за све што нам је даровао ради спасења. Православни литургијски текстови непрестано прослављају Бога као „Доброг и Човекољубивог“. Подсетимо се да реч „православан“ значи „право слављење“.

Она је и преображавајући чин – сабрани у Цркви преображавају се из мноштва људи у Тело Христово; свет се преображава из палог у обожени. Литургија привлачи човека ка Царству и даје му снагу да већ овде и сада започне изградњу тог Царства.

Сједињујемо се у сабрању, благодаримо и славимо са радошћу, и преображавамо се у богоносне људе који свет, дат у наше руке, претварају у мало Небеско Царство, да би Христови љубљени могли да окусе Његово Царство пре него што се оно у потпуности оствари у будућем животу.

Црква се остварује и постаје истински Црква – као живо Тело Христово – управо у овом литургијском заједништву.

Митрополит Сава (Испер)

(Наставиће се.)

извор

Пише: Христос Јанарас[1]

Превод: Свештеник Никола Гачевић

Шта подразумијевамо када кажемо „људска права“?

Придјев „људска“ приписује нешто свим људима уопште. „Права“ припадају сваком човјеку појединачно, безусловно и без изузетка. Свако појединачно постојање, уколико је људско, представља носиоца права.

Ријеч „право“ односи се на захјтев, односно потраживање појединца, које постаје оствариво захваљујући правном кодексу прихваћеном од свих (и, самим тим, обавезујућем за све). Правни кодекс, односно „друштвени уговор“, обезбјеђује да право буде законито, то јест индивидуално потраживање са општим обавезујућим и принудним дејством.

Правно обезбјеђење индивидуалних права (путем правних кодекса) представља једно од темељних обиљежја Модерне епохе. Њено теоријско утемељење води поријекло из филозофије Просветитељства (крај XVIII вијека). Појам права познат је на Западу још од Средњег вијека, мада није сасвим јасно када је тачно први пут употријебљен. Ипак, у средњовјековном периоду права су се односила на одређена лица или на поједине друштвене слојеве. Радикални преокрет који је доноси Модерна епоха састоји се у томе што су права постала „људска“, односно општа и заједничка свим људима, без икакве дискриминације.

Заштита људских права постала је симбол савремене (модерне) западне цивилизације. Заједно са прихватањем технолошког напретка, преузимање правне обавезе (путем међународних уговора) ради заштите индивидуалних права данас се сматра доказом да је једно друштво цивилизовано. Наравно, државе које су потписале те међународне уговоре и уградиле их у свој правни систем нису увијек доследне у испуњавању обавеза на које су се обавезале. Штавише, људска права се још мање поштују у области међународних односа и стратешких планова, нарочито од стране Великих сила.

То значи да заштита људских права остаје, у суштини, једно морално питање. А морал увијек и непосредно повлачи за собом суштинско питање: ко и са каквим ауторитетом одређује шта је морално, и ко обавезује људе да се повинују правилима морала? Да ли је то Бог и Његови закони, онако како их формулишу верске установе? Са таквим схватањем европски Запад је, у тзв. Средњем вијеку, проживио једно веома негативно историјско искуство. Религијска етика повезала се, у људској свијести, са појавама друштвене неправде, мучењима, самовољом, застрашујућим казнама и идеолошким терором.

Искуство Средњег вијека навело је Модерну епоху на полемичко и одлучно одбацивање сваког метафизичког утемељења Етике и Права. Одбацивање метафизике подстакло је безусловно прихватање Природе (природних наука). Основна идеја била је да нормативна начела и правни прописи не треба да се изводе из претпостављеног „Божанског закона“, којим су вјерске установе произвољно управљале, већ из логике природних закона, која је била објективна и подложна провјери.

Човјек је по природи разумно биће; разум је природно својство сваког појединца. Сходно томе, могуће је из логичког одређења општег добра и заједничког интереса извести нормативна морална начела. Подразумијева се да би се, уколико би се свако лице — добровољно — обавезало на заједничку (природну) логику, оно одговорно прихватило и услове „друштвеног уговора“.

На тај начин појам „природног права“ прожимао је читаву Модерну епоху изузетном динамиком у свим областима друштвеног живота. Заједно с њим појавила се и идеја „природног“ права сваког „физичког“ лица (појединца), прије сваке друштвене, класне, економске или друге диференцијације. Религија је строго раздвојена од друштвене организације и тиме претворена у личну ствар појединца; раздвајање „светог“ и „световног“ (Цркве и Државе) данас се сматра институционалним sine qua non западних друштава. Ипак, већ крајем XVIII вијека, у атмосфери одушевљеног прихватања природе с једне стране и одбацивања метафизике с друге, Маркиз де Сад (Marquis de Sade) је предвидио да логика природе није увијек добра и да је, напротив, злочин урођен самој биолошкој структури човјека. Страхота нечовјечног поступања и потпуно урушавање сваког појма индивидуалних права достигли су свој врхунац током XX вијека. Чак и данас, када се свјетска хегемонија Запада поздравља као тријумф заштите људских права, праксе геноцида, етничких чишћења, покоља невиних људи, мучења, полицијске репресије и цензуре, па чак и ропства, налазе се на дневном реду међународне сцене. Довољно је сјетити се трагедије Палестинаца, Курда, Срба или сјеверног дијела Кипра, да бисмо схватили како Запад најчешће сам одлучује који народи имају људска права, а којим народима се она, по самој дефиницији, ускраћују.

Постоји једно кључно питање које стручњаци за људска права најчешће остављају без одговора: како и зашто је Стара Грчка, која је у светској историји осмислила политику као „умјетност“ и као „науку“, као и тако узвишено достигнуће демократије, у потпуности игнорисала идеју „људских права“? Исто питање могло би се поставити и у вези са Римским Правом, које је пресудно утицало на све нове кодификације права у Европи, а које је такође занемаривало појам „људских права“. Да ли, дакле, треба да закључимо да је Класична антика, којом се Европа толико поноси, била равнодушна према заштити људског живота, части и достојанства?

Покушаћу да дам један кратак одговор у вези са Старом Грчком, јер је он непосредно повезан са основном темом мога излагања.

Радикална новина коју је Стара Грчка унијела у историју човјечанства састојала се у томе што је просту заједничку егзистенцију (суживот) преобразила у достигнуће полиса (град-држава), што је нужну (из утилитарних разлога) колективност преобразила у „вјежбање истине“. Полис представља укупност односа заједништва који настају онда када су циљ и осовина колективног живота метафизички, а не утилитарни. Тај циљ јесте подражавање „истински постојећег“, начина „истинитог живота“, начина нетрулежности и бесмртности. То је уједно и начин „заједничког“ — општег (то јест, универзалног) — логоса, начина постојања, логоса хармоније и поретка, који чини да Васиона (читава творевина, све што постоји) буде космос, тј. украс и склад.

Подражавање заједнице „по истини“ заснованих односа јесте умјетност и наука политике која колективитет преображава у полис-πόλις[2]. То не може бити индивидуални напор усмјерен ка приватном циљу; по самој својој природи оно је друштвени догађај, „заједнички подвиг“. Људи који учествују у том подвигу јесу грађани: они дијеле највишу част да кроз свој живот и међусобне односе остварују истину, начин постојања „истински постојећег“.

У Модерној епохи „индивидуална права“ штите појединца од произвољне примјене Моћи. Међутим, у Старој Грчкој Моћ се поистовјећивала са цјелокупним корпусом грађана (демосом/δήμος) — „држава“ (κράτος = моћ) припадала је демосу[3] (демократија-δημοκρατία). Сваки грађанин „учествује у суду и власти“: од тренутка када је неко грађанин, он је по самој својој природи способан за било коју политичку дужност[4]. Управо зато су се носиоци различитих јавних функција бирали жребом, а не изборима.

Пошто је свако политичко служење свето (јер служи истини), зато је и тијело грађанина такође свето. У Старој Грчкој била је незамислива било каква казна која би нанијела тјелесну повреду грађанину (бичевање, шамарање и слично); било је незамисливо да се повриједи тијело једног грађанина. Такође је било незамисливо да постоји џелат. Сократ, који је смрт претпоставио прогонству, сам је испио кукуту — није постојао џелат који би га погубио.

Сходно томе, можемо разумјети да је у старогрчком свијету заштита „индивидуалних права“ била потпуно сувишна — сама та идеја била је неспојива са грчким схватањем политике. Част да неко буде грађанин пружала је далеко више привилегија од оних које традиционално обезбјеђују заштићена индивидуална права путем грађанског законика и устава.

Старогрчки културни образац помаже нам да разумијемо став Православен Цркве према питању „људских права“. Није случајно што су прве апостолске (од стране Христових Апостола основане) хришћанске заједнице, настојећи да формулишу и пројаве свој идентитет и своју суштинску различитост у односу на сваку другу „религију“, позајмиле из старогрчког политичког искуства појам „еклисија“ -εκκλησία[5].

Слично старогрчкој „еклисији демоса“, у којој се грчки грађани нису првенствено сабирали да би расправљали, расуђивали и доносили одлуке, већ прије свега да би дали постојање, установили и пројавили полис (начин „истинитог живота“), на исти начин ни хришћани нису се првенствено сабирали ради молитве, богослужења и поучавања, него да би, у евхаристијској трпези[6], дали постојање (ипостас), установили и пројавили  начин живота „по истини“, нетрулежност и бесмртност: не више подражавање световног „логоса“(начина постојања), него Тројичне Заједнице Личности — заједнице која сачињава истинско постојање и живот, јер „Бог је љубав“ (Јеванђеље, Прва Посланица Апостола Јована 4,16). Учесници овог црквеног догађаја — па чак и разбојници, цариници, блуднице и грешници — немају потребу да успостављају индивидуална права. Бити учесник и члан Тијела Цркве значи постојиш да би волио и да би био вољен; стога значи постојиш изван сваког очекивања самозаштите кроз једно законодавств „обавезујуће за све“. Еклисиа (εκκλησία-црква) у Старој Грчкој je сабрање на једном мјесту грађана ради истине, одговорности и заједничке одлуке. Еклисија је срце полиса — мјесто гдје заједница постаје стварност. Није било публике, манипулисане гласачке масе ни пасивних посматрача, већ жива заједница активних личности и заједничке одговорности.

Овај историјски преображај старогрчког политичког догађаја у евхаристијско Тијело Хришћанске Цркве има двије основне последице:

Прва последица: грчки политички модел представљао је историјско „тијело“ које је остварило и пројавило суштинску разлику између Цркве и религије. Црква је догађај и начин заједнице међу личностима — начин-пут љубави, то јест слободе постојања од природе, слободе од природних ограничења времена, пропадљивости и смрти. Насупрот томе, религија је индивидуални феномен, подложан природној потреби сваког човјека да обожава и умирује непознато и трансцендентно; она је индивидуална тежња ка индивидуалној вјери, индивидуалним врлинама, индивидуалној оправданости и индивидуалном спасењу.

У првом случају (оном Цркве) индивидуални идентитет се остварује и открива кроз самопревазилажење и самоприношење. То је идентитет онога што називамо личност, односно постојање са дјелатном, стваралачком различитошћу, која је плод односа заједнице, љубави и слободе од ега. У другом случају (природне религиозности и религиозованих облика хришћанства, како на Западу тако и на Истоку), појединац тражи самооправдање и индивидуално спасење, обезбеђење своје егоцентричне метафизичке заштите путем врлина, добрих дјела и слично.

Сходно томе, основано је становиште да је у европској историји религијски индивидуализам претходио егоцентризму религиозованог хришћанства (од времена Карла Великог па надаље) и да је постао матрица апсолутног примата индивидуалних права у Модерној епохи. Када је, најзад, тиранија метафизике потиснута на маргину, циљ индивидуалног метафизичког спасења замењен је циљем једне секуларизоване (правне) заштите. Тако је настало политичко устројство такозване „представничке демократије“, које се налази на супротном полу у односу на старогрчку демократију — на исти начин на који се религиозовано, индивидуалистичко хришћанство налази на супротном полу у односу на Православну Цркву.

Друга последица преображаја старогрчког политичког догађаја у евхаристијско Тијело Хришћанске Цркве јесте очување и откривање разлике између метафизике и идеологије. Различити облици „теократије“ немају никакве суштинске везе ни са старогрчком политиком као „вјежбање истине“, нити са црквеним остварењем иконе Тројичне Заједнице. Теократија означава употребу метафизике (као врховног ауторитета) ради наметања нормативних начела понашања или ради насилног владања над заједницом (на примјер, џихад у исламској традицији или натпис „In God We Trust“ на сваком долару). Међутим, свака употреба метафизике у световне сврхе преображава метафизику у идеологију, у психолошку привидност и обману.

Међутим, у случајевима старогрчке демократије и Православне Цркве, друштвени догађај не може бити подређен идеолошким правилима или циљевима, јер његово динамичко остваривање представља циљ сам по себи. Односи који остварују заједничко учешће (заједницу) у животу јесу, у оба случаја, јединствени циљ колективитета, будући да сачињавају начин „истински постојећег“ (чак и онда када се тај начин односи на два различита модела постојања).

Метафизика постаје плијен идеологије (водећи ка појавама као што су „теократија“, „власт по милости Божјој“, папоцезаризам, цезаропапизам или фундаментализам) онда када јој се одузме њен онтолошки садржај, односно када се лиши питања о бићу, о узроку и циљу постојања. Метафизика без онтологије служи индивидуалној психологији — даје предност личним осјећањима, емоционалним „извјесностима“ и „увјерењима“ која штите его. А те „извјесности“ и „увјерења“ метафизика, заузврат, позајмљује од идеологија.

Познати професор Samuel Huntington, у својој чувеној књизи „Сукоб цивилизација“, (дјелу испуњеном упадљивим нетачностима и монументалним произвољним интерпретацијама), оптужује савремена друштва која су културно обликована православном традицијом да нису у стању да усвоје начела заштите индивидуалних права. Према ауторовом гледишту, тешкоће тих друштава да се прилагоде захтјевима западних идеологема, као што су „плурализам“ или захтјев за „толеранцијом према различитости“, представљају последице управо те наводне неспособности.

Заиста, православна црквена традиција не познаје појам колективитета као societas, као „удружења ради заједничког интереса“. Она не познаје колективитет као пуки збир безличних појединаца, не познаје људску са-егзистенцију као просту коегзистенцију засновану на рационалистичком уговору, нити идеал „друштава“ међусобно неповезаних појединаца. Укратко смо се осврнули на схватање друштвеног и политичког догађаја које усваја православна црквена традиција, као и на неограничену вриједност људске личности коју то схватање подразумијева.

Ипак, и у православној богословској и црквеној литератури постоји разумијевање и поштовање начела заштите индивидуалних права, које је увела западна Модерна епоха. Оно што је веће и суштинскије — заједница личности, откривење јединствености личности, различитост и слобода кроз односе заједнице — не поништава нити укида оно што је мање, али неопходно: правну, институционалну и једнообразну заштиту сваког појединца од самовоље Моћи. Ми, православни народи, признајемо да историјско искуство раздобља као што је западни Средњи вијек показује да је заштита индивидуалних права једно од највећих и најдрагоценијих достигнућа човјечанства.

Ипак, дошли бисмо у сукоб са историјским памћењем и критичким мишљењем када, истовремено, не бисмо признали да је, у поређењу са старогрчким полисом или византијском (и поствизантијском) заједницом, утврђивање људских права једно пре-политичко достигнуће. То је неспорно достигнуће, али достигнуће које још увијек није досегло — а можда није ни разумјело — првобитни и темељни смисао политике: политике као заједничког подвига „истинитог живота“, политике која се окреће око онтолошке осе (а не око самореферентних циљева[7]).

Појам „индивидуалних права“ није једноставан производ филозофије Просветитељства, нити је тек један — мада карактеристичан — елемент културе Модерне епохе. У савременој историјској стварности, индивидуална права представљају примарну „сировину“ за остваривање модерног „парадигматског“ модела, односно савременог начина живота. У начину функционисања политике и економије, у „друштвеним борбама“, као и у личним егзистенцијалним питањима (попут еутаназије), појам „индивидуалних права“ подразумева се као неупитни критеријум сваког поступка, планирања или логичке ваљаности.

Паралелно с тим, обимна међународна литература указује и подробно анализира неспорну кризу модерног културног „парадигматског“ модела. Истраживачи уопштено препознају „историјски крај“ многих темељних саставница Модерне епохе: крај идеологија, крај парламентаризма, крај рационализма и слично. И то није пука радна хипотеза. Сваки грађанин такозваних „развијених друштава“ има непосредно, свакодневно искуство убрзаног пропадања и отуђења основних саставних елемената Модерне епохе:

Комерцијализација политике, њено потчињавање реклами и испирању мозга маса, дословно су укинуле „представнички“ парламентарни систем. Политичари више не заступају грађане и њихове интересе, већ оне који су финансирали њихове предизборне кампање и интересе тих финансијера. На међународном плану, испреплетеност економских и политичких интереса води ка друштвеној корупцији, која се драматично увећава услед аморализма медија и њиховог функционисања по мјерилима „моде“ и „читаности“. Трговина оружјем одржава ратове и сукобе, док трговина наркотицима разара омладину. Вјера у рационалност „друштвеног уговора“ одавно се урушава; данас преовлађује искључиво логика сукоба интереса.

Симптоми таквих размјера никада нису производ пуке моралне декаденције; они су јасни показатељи краја једног цивилизацијског „модела“. Тај „модел“ Модерне епохе утемељен је на егоцентризму „људских права“. Једна социоцентрична верзија, заснована на заштити егзистенцијалне истине и аутентичности човјека, можда већ у себи носи зачетке новог цивилизацијског „модела“.

*Све напомене дате у подножју текста припадају преводиоцу.

Текстови објављени у категорији „Гледишта“ не изражавају нужно став редакције Журнала

[1] Христос Јанарас (1935-2025), био је један од најзначајнијих савремених грчких философа и теолога, са пресудним доприносом дијалогу између Православља, философије и савремене културе. Докторирао је теологију у Атини. После студија философије у Паризу одбранио је докторску дисертацију у Бону. Предавао је Философију, Онтологију и Политичку Теорију на државном Универзитету Пантио у Атини. Дјело Христа Јанараса је тема многих научних радова на најзначајнијим свјетским универзитетима. Писац је десетине књига од којих издвајамо наслове најзначајнијих: Личност и ерос (Το πρόσωπο και ο έρως)  Слобода етоса (Η ελευθερία του ήθους)  Православље и Запад (Ορθοδοξία και Δύση) Пропаст као изазов (Η παρακμή ως πρόκληση), Метафизика тела (Μεταφυσική του σώματος). Био је дугогодишњи сарадник најугледнијег дневног часописа Катимерини са својом колумном у недељном броју. Неке од његових књига преведене су на српски језик у издању издавачке куће Беседа из Новог Сада.

[2] Полис -πόλις (град- држава) коју је карактрисао заједнички живот слободних грађана ради истине, правде и заједничког добра. У таквој заједници се остваривао и човјек и друштво.

[3] Демос- δήμος (општина) је заједница слободних грађана који заједно носе власт.

[4] Сваки грађанин је имао право да преузме политичку дужност јер се подразумијевало да ће радити само на добробит свих. Према томе корупција је била нешто незамисливо.

[5] Еклисиа-εκκλησία-црква у Старој Грчкој је сабрање на једном мјесту грађана ради истине, одговорности, и заједничке одлуке. Еклисија је срце полиса (града државе)- мјесто гдје заједница постаје стварност. Није било публике, манипулисане гласачке масе ни пасивних посматрача, већ жива заједница активних личности и заједничке одговорности.

[6] Евхаристијска трпеза је Света Литургија, сабрање заједнице на једном мјесту ради заједничког учествовања у славословљу, благодарности, молитви Богу и Светом Причешћу.

[7] Самореферентни циљеви су циљеви који постоје ради себе, а не ради истине, добра или човјека. У овом контексту то је политика која више нема упориште у питању истине, свеопштег добра и смисла постојања, него се бави сама собом, дакле, процедурама, формом, моћи и одржањем себе на власти.

https://zurnal.me/hristos-janaras-ljudska-prava-i-pravoslavna-crkva/

ПЕСМА 1.

Ирмос: Помоћник и покровитељ би ми на спасење; овај је Бог мој и прославићу Га, Бог оца мога, и хвалићу Га, јер се славно прослави. (Изл. 15, 1-2)
Припев: Помилуј ме, Боже, помилуј ме!
Јагње Божије, Које узимаш грехе свих, узми од мене тешко бреме греха, и као Милосрдан дај ми сузе умилења. (Јн. 1, 29)
Теби припадам, Исусе, сагреших Ти – очисти ме, узми од мене тешко бреме греха, и као милосрдан Бог, прими ме кајућег се.
Не иди са мном на суд, износећи моја дела, испитујући моје речи, и одговорности мојих жеља; но у милосрђу Твоме, превиђајући моја страшна сагрешења, спаси ме, Свемоћни.
У време покајања, прибегавам Теби, Створитељу моме, узми од мене тешко бреме греха, и као Милосрдан дај ми сузе умилења.
Богатство душе потроших грехом, празан сам од побожних врлина, гладујући вапијем: Даваоче милости, похитавши Ти ме помилуј.
Преподобној:
Приклонивши се Христовим божанским законима, к Њему си пришла, оставивши жеље неуздржљивих страсти, и сваку си врлину свепобожно, као једну извршила.
Слава, Тројичан:
Надсуштаствена Тројице, у Јединици слављена, узми од мене тешко бреме греха, и као Милосрдна дај ми сузе умилења.
И сада, Богородичан:
Богородице, надо и заступнице оних који Те певају, узми од мене тешко бреме греха, и као чиста Владичица, прими мене који се кајем.

ПЕСМА 2.

Ирмос: Видите, видите да сам ја Бог, Који је пуштао ману као кишу, и воду из камена извео некада у пустињи народу моме, једином десницом и снагом Својом. (Изл. 16, 14; 17, 6)
Убих човека за рану своју и младића за масницу, ридајући Ламех вапијаше; а ти не дрхтиш, о душо моја, укаљавши тело и ум оскрнавивши. (Пост. 4, 23)
Ти си мудровала, о душо, да сазидаш кулу, и утврђење створиш похотама твојим, када Створитељ не би помео намере твоје, и срушио на земљу лукавство твоје. (Пост. 11, 3-4)
О, како се угледах на Ламеха, пређашњег убицу; душу као човека, ум као младића, а тело као брата свога убивши, као Каин убица, сластољубивим жудњама. (Пост. 4, 23; 4, 8)
Пусти Господ некада од Господа огањ као кишу, и спали Содомљане који Га гневљаху безакоњима. А ти си, о душо, упалила огањ паклени у коме ћеш љуто горети. (Пост. 19, 24)
Обраних се, озледих се, гле стреле непријатеља које ранише моју душу и тело; гле ране, чиреви гнојави, ватруштине које објављују ране самовољних страсти мојих.
Преподобној:
Потапана у понору зала, Маријо, ти си пружила руке своје к милосрдноме Богу, а Он и теби, као некад Петру, човекољубиво пружи руку помоћи, тражећи на сваки начин твоје обраћење. (Мт. 14, 31)
Слава, Тројичан:
Беспочетна, несаздана Тројице, нераздељиве Јединице, кајућег ме прими, сагрешившег – спаси, Твоје сам створење – не презри ме; но поштеди и избави из огњене осуде.
И сада, Богородичан:
Пресвета Владичице Богородице, надо свих који Ти прибегавају, и пристаниште оних у бури, умилостиви и према мени молитвама Твојим, милостивога Творца и Сина Твојега.

ПЕСМА 3.

Ирмос: Утврди, Господе, на камену заповести Твојих, поколебано срце моје, јер си једини Свет и Господ.
Угледала си се, душо, на старозаветну Египћанку Агару, поставши драговољно робињом, и родивши новога Исмаила – дрскост твоју. (Пост. 16, 16)
Упознала си, душо моја, Јаковљеву лествицу, која се показала од земље до неба; зашто ниси имала сигуран темељ – побожност? (Пост. 28, 12)
Угледај се на Свештеника Божјег и Цара јединственог,[1] који је праслика Христа и Његовог живота у свету међу људима. (Пост. 14, 8; Јевр. 7, 1-3)
Обрати се, зајецај, душо бедна, пре него што се заврши светковина живота; пре него што Господ закључа врата дворца. (Мт. 25, 10)
Не постани, душо, слани камени стуб, окренувши се натраг; нек те уплаши пример Содомски; горе на Сигору спасавај се. (Пост. 19, 19-23. 26)
Владико, не одбаци мољење оних који Ти певају; но смилуј се, Човекољупче, и подај опроштај онима који га са вером просе.
Слава, Тројичан:
Јединице проста, нестворена, беспочетна Природо, слављена у Три Лица, спаси нас који се са вером клањамо моћи Твојој.
И сада, Богородичан:
Безвременог Сина Очевог, у времену си, Богородице, безмужно родила; необично чудо! остајеш Дјева дојећи.

ПЕСМА 4.

Ирмос: Чу пророк о доласку Твоме, Господе, и уплаши се, јер ћеш се од Дјеве родити и људима јавити се, те говораше: Чух глас Твој, и уплаших се, слава моћи Твојој Господе. (Авак. 3, 1)
Време живота мога је кратко, и испуњено невољама и неваљалством; но прими ме у покајању и опамети ме, да не постанем својина ни храна врагу; Спасе, Ти ме сам помилуј. (Пост. 47, 9)
Човек царског достојанства, венцем и порфиром одевен, веома имућан и праведан, изобилујући богатством и стадима – изненада осиромашивши, би лишен богатства и славе и царства. (Јов. 1, 1-22)
Иако он беше праведан и честитији од свију, не избеже замке и мреже лажљиваца; ти пак, бедна душо, будући грехољубива, шта ћеш чинити, ако се деси да нешто слично постигне тебе?
Сад сам човек високопарних речи, а суров срцем, немаран и сујетан; Правосудни, немој ме осудити са фарисејем, него ми дај смирење цариника, једини Милосрдни, и придружи ме к њему. (Лк. 18, 10-14)
Знам, Милосрдни, да сагреших нагрдивши сасуд тела мога, но прими ме у покајању и опамети ме, да не постанем својина ни храна врагу; Спасе, Ти ме сам помилуј.
Сам себи постадох идол, страстима душу своју штетећи, Милосрдни; но прими ме у покајању и опамети ме, да не постанем својина ни храна врагу; Спасе, Ти ме сам помилуј.
Не послушах гласа Твога, преступих Писмо Твоје, Законодавче; но прими ме у покајању и опамети ме, да не постанем својина ни храна врагу; Спасе, Ти ме сам помилуј.
Преподобној:
Срушивши се у дубину великих неумесности, ниси била задржана тамо, но си похитала бољом помишљу ка крајњој врлини, кроз преславно подвизавање, задививши Маријо, анђелску природу.
Слава, Тројичан:
Нераздељиво суштином, несливено Лицима, богославствујем Те, Тројично Једно Божанство, као једноцарствено и сапрестолно; кличем Ти песму велику, на висинама трикратно певану. (Ис. 6, 1-3)
И сада, Богородичан:
И рађаш и девствујеш, и остајеш кроз обоје по природи Дјева. Рођени из Тебе обнавља законе природе, и утроба плодоноси без порођајних мука. Где Бог хоће побеђује се поредак природе, јер Он чини све што хоће.

ПЕСМА 5.

Ирмос: Човекољупче, молим Ти се, просвети онога који Ти ујутро рани, и упути и мене на заповести Твоје, и научи ме, Спасе, да творим вољу Твоју. (Пс. 63, 2; 119, 35)
Угледај се, душо, на покајану грешницу, приђи и припадни к ногама Исусовим, да те подигне и да ходиш право путевима Господњим. (Лк. 13, 11-13)
Иако си дубоки кладенац, Владико, источи ми воду из пречистих Твојих жила, да као Самарјанка, пијући од ње више не жедним, јер Ти изливаш воде живота. (Јн. 4, 11-15)
Владико, Господе, сузе моје да ми буду Силоам, да умијем и ја зенице срца, и да Те видим духом, Светлости Превечна. (Јн. 9, 7)
Преподобној:
Несравњеном жељом, свеблажена, зажелевши да се поклониш Животворном Дрвету, удостојила си се испуњења жеље; стога удостој и мене да добијем вишњу славу.
Слава, Тројичан:
Тебе Тројице славим, јединога Бога: Свет, Свет, Свет си Оче, Сине и Душе, проста суштино, Јединице увек слављена.
И сада, Богородичан:
Нетљена, безмужна Мати Дјево, из Тебе обуче се у моју природу Бог, Који је створио векове, и сједини са собом човечанску природу.

ПЕСМА 6.

Ирмос: Завапих свим срцем својим к милосрдном Богу, и чу ме из ада преисподњега, и изведе из трулежи живот мој.
Ја сам, Спасе, царска драхма коју си некада изгубио; но упаливши светилник – Претечу Твога, Речи Божја, потражи и нађи лик Твој. (Лк. 15, 8-9)
Устани и победи телесне страсти, као Исус Амалика, и као Гаваоњане, лажљиве помисли увек побеђујући. (Изл. 17, 8; Ис. Нав. 8, 21)
Преподобној:
Да би угасила пламен страсти, увек си проливала сузе, Маријо, душом распламсалом; њихову благодат дај и мени слузи твоме.
Стекла си небеско бестрашће, Мати, узвишеним живљењем на земљи; моли се за оне који те славе, да се молитвама твојим избавимо од страсти.
Слава, Тројичан:
Тројица сам проста и нераздељива, раздељена Лицима, и Јединица сам природом сједињена, говори Отац и Син и Божански Дух.
И сада, Богородичан:
Утроба Твоја роди нам Бога, Који постаде човек као и ми; Њега као Створитеља свих, моли Богородице, да се молитвама Твојим оправдамо.

Кондак, глас 6.

Душо моја, душо моја, устани што спаваш, крај се приближује, и уплашићеш се; прени се, дакле, да те поштеди Христос Бог, Који је свуда и све испуњава.

ПЕСМА 7.

Ирмос: Сагрешисмо, безаконовасмо, неправедно поступасмо пред Тобом; нити сачувасмо, нити извршисмо што си нам заповедио, но не напусти нас сасвим, Боже отаца. (Дан. 9, 5-6)
Изчилеше дани моји као сан онога који се пробуди; зато као Језекија плачем на постељи мојој, да ми се продуже године живота. Но који ће Исаија стати преда те, душо, ако не Бог свих? (II Цар. 20, 3; Ис. 38, 2-6)
Припадам Ти и приносим Ти речи моје као сузе: сагреших као што сагреши блудница, и безаконовах као нико други на земљи. Но смилуј се, Господару, на створење Твоје и призови ме.
Погубих лик Твој и покварих заповест Твоју, Спасе; сва се лепота помрачи и страстима угаси се свећа. Но смиловавши се дај ми радост, као што пева Давид. (Пс. 50, 14)
Обрати се, покај се, откри тајна дела, говори Богу који све зна: Ти знаш моје тајне, једини Спасе; но сам ме помилуј, као што пева Давид, по милости Својој. (Пс. 50, 3)
Преподобној:
Завапивши к Пречистој Богоматери, одбацила си пређашње беснило страсти, које жестоко муче, и посрамила си непријатеља – кушача; но дај сада и мени, слузи твоме спасење од невоље. (Пс. 60, 11)
Онај Кога си заволела, Мати, Кога си зажелела, Коме си следовала, Он је покајање пронашао и даровао, као једини састрадални Бог; Њега непрестано моли, да нас избави од страсти и невоља.
Слава, Тројичан:
Тројице проста, нераздељива, једносушна Јединице, света Светила и Светлости, и свето Тројство и Једно свето, слави се, Бог Тројица. Но душо, запевај, прослави Живот и Животе – Бога свих.
И сада, Богородичан:
Певамо Те, благосиљамо Те, клањамо Ти се, Богородитељко, јер си од нераздељиве Тројице родила Једнога – Сина и Бога, и нама који смо на земљи, сама си открила све небеско.

ПЕСМА 8.

Ирмос: Онога Кога славе војске небеске, и пред Ким дрхте Херувими и Серафими, све што дише и сва твар, певајте, благосиљајте и преузносите у све векове.
Скленицу са сузама, Спасе, као миро изливајући на главу, вапијем Ти као блудница која тражаше милости; молбу приносим и молим Те да добијем опроштај. (Мт. 26, 6-7; Мк. 14, 3; Лк. 7, 37-38)
Иако Ти нико не сагреши као ја, но прими ипак и мене, милосрдни Спасе, који се кајем са страхом и вапијем са љубављу; сагреших Теби јединоме, безаконовах, помилуј ме.
Поштеди, Спасе, Твоје створење, и тражи као Пастир изгубљену овцу, залуталога отми од вука, учини ме овцом на паши оваца Твојих. (Пс. 119, 176)
Када седнеш, Судијо, као милосрдан, и покажеш Твоју страшну славу, Христе, о, какав ће страх настати тада од пећи усијане, за све који се боје јавности суда Твога. (Мт. 25, 31. 41. 46)
Преподобној:
Мати незалазне Светлости, просветивши тебе, разреши те од помрачења страсти. Зато, ушавши у благодат Духа Светога, просвети, Маријо, оне који те верно величају.
Видевши ново чудо у теби, Мати, препаде се уистину божанствени Зосима; јер Анђела гледаше у телу и испуњаше се страхом, славећи Христа у векове.
Благосиљамо Оца, Сина и Светога Духа, Господа.
Тројичан:
Беспочетни Оче, сабеспочетни Сине, Утешитељу благи, Душе прави; Родитељу Речи Божје, Речи Оца беспочетнога, Душе животворни и стваралачки, Тројице Јединице помилуј ме.
И сада, Богородичан:
Пречиста, у утроби Твојој изатка се тело – духовна порфира Емануилова, као од црвеног скерлета, зато величамо Тебе уистини Богородицу.

ПЕСМА 9.

Ирмос: Од бесеменога зачећа рођење неизрециво, од Матере безмужне нетрулежни плод, јер Божије рођење обнавља природе. Зато Те сви нараштаји, као Богоневестну Матер, православно величамо. (Лк. 1, 35. 48)
Сине Давидов, смилуј се; спаси и помилуј ме, Ти Који си бесомучне речју исцелио; умилним гласом реци ми као разбојнику: Заиста ти кажем, са мном ћеш бити у Рају, када дођем у слави својој. (Мт. 8, 16; 8, 28-32; 9, 32-33; 12, 22; Мк. 1, 32-34; Лк. 23, 43)
Један разбојник Те хуљаше, а други Те разбојник као Бога слављаше, јер оба на крсту висијаху. Но, о Милосрдни! као Твоме верном разбојнику, који у Теби познаде Бога, и мени отвори врата славнога Царства Твога. (Мт. 27, 38. 44; Мк. 15, 27; Лк. 23, 33. 39-43; Јн. 19, 18)
Сва твар дрхташе видећи Те распета; горе и камење од страха се распадаху, и земља се колебаше, и пакао се разголићаваше, и светлост у дану помрачаваше, гледајући Тебе, Исусе, прикована телом. (Мт. 27, 18-22; Мк. 15, 38; Лк. 23, 45)
Не изискуј од мене плодове достојне покајања, јер снага моја у мени нестаде; даруј ми увек срце скрушено, и смиреност духа, да то Теби принесем, као пријатну жртву, једини Спаситељу. (Мт. 3, 8)
Судијо мој и Зналче мој, Који ћеш опет доћи са Анђелима да судиш целом свету, поштеди ме тада погледавши ме Твојим милостивим оком, и помилуј ме, Исусе, као онога који је сагрешио више од сваког људског бића.
Преподобној:
Све си задивила твојим необичним животом, ангелске чинове и све људе, поживевши као бестелесно и натприродно биће; отуда си, Маријо, ишавши невештаственим ногама, прешла Јордан.
Преподобна Мати, умилостиви Створитеља за оне који те славе, да се избавимо од злостављања и невоља оних који нас нападају са свих страна; да избавивши се од искушења, непрестано величамо Господа Који те је прославио.
Андреју:
Андреје чесни и оче треблажени, пастиру Критски, не престај молити за оне који те певају: да се сви ми који верно поштујемо твој спомен, избавимо од гњева, и невоља, и пропасти, и безбројних сагрешења.
Слава, Тројичан:
Оца прославимо, Сина узвеличајмо, Божанскоме Духу верно се поклонимо, Тројици нераздељивој, Јединици по бићу, као Светлости и Светилима, и Животу и Животима, Који оживљава и просвећује све и сва.
И сада, Богородичан:
Чувај народ Твој, Пречиста Богородитељко, јер Тобом у вери живимо, и Тобом се утврђујемо и Тобом побеђујемо свако искушење, и надвлађујемо противнике, и напредујемо у богољубљу и братољубљу.
Затим обе певнице певају Ирмос 9. песме: Од бесеменог зачећа… И наставља се даље Велико Повечерје по реду.

Затрубите, каже се, у новомесечје трубом, у благознаменити дан празника
вашег (Пс.80,4). Ето пророчке заповести. Међутим, гласније од сваке трубе и
разговетније од сваке музичке справе, нама на долазећи дан празника указује оно
што читамо. Наиме, за благодат постова ми смо дознали од Исаије, који је одбацио
јудејски начин поста и показао нам истински пост: Не постите у суђењима и
свађи… него разрешите све окове неправде (уп.Ис.58,4; 6). И Господ каже: (А кад
постите) не будите суморни…Него намажи главу своју и лице своје умиј
(Мт.6,1617). Владајмо се, дакле, као што смо научени. Немојмо се показивати
суморни удане [Великог поста] који долазе. Напротив, сусретнимо их светлог лица,
како и доликује светима. Нико малодушан није задобио венце и нико није победио
јадикујући. Немој бити суморан кад те исцељују. Неумесно је не радовати се
душевном здрављу или туговати због промене исхране, показујући да смо
наклоњенији наслађивању стомака, неголи бризи о души. Преједањем се једино
стомак наслађује, док пост користи души. Радуј се што ти је Исцелитељ подарио
лек који уништава грех. Црви који се зачињу у дечијој утроби нестају применом
оштрих лекова. Исто тако и пост, који је уистину достојан да се назове [леком],
ступивши у душу, умртвљује грех који се притајио у њеној дубини.

Намажи главу своју и лице своје умиј (Мт.6,17). Наведена изрека те позива
тајинствима. Онај ко се маже, у ствари се миропомазује, а ко се умива – упражњава
очишћење. Примени исти закон и на унутрашње удове и опери душу од греха.
Помажи главу светим помазањем како би постао причесник Христов. На тај начин
приступи посту. Немој помрачивати лице своје као лицемер. Лице се помрачује
када се унутрашње расположење засењује притворном спољашњом маском,
прикривајући се лажима као завесом. Лицемер [тј. глумац] је онај ко у позоришту
показује туђе лице: будући слуга, он много пута показује лице господара и будући
обичан грађанин – често се представља као цар. Слично је и у овом животу: многи
на сцени сопственог живота глуме као у позоришту, једно носећи у срцу, а друго
јавно показујући људима. Дакле, немој правити тужан израз лица. Показуј се
онаквим какав си. Немој се претварати да тугујеш, ловећи себи славу, тј.
показујући се уздржљивим. Нема никакве користи од доброчинства које се
оглашује трубом. Нема користи ни од поста који је јаван. Оно што се показује не
доноси плодове који ће се очувати до будућег века, већ пропада услед људске
похвале. Дакле, радосно притекни дару поста. Пост је древни дар. Он не стари и не
застарева, него се увек обнавља и бива у пуном процвату.

Мислиш ли да ја сматрам да његова древност потиче из времена појаве Закона?

Пост је старији чак и од Закона. Ако мало сачекаш, уверићеш се у истинитост
реченога. Немој мислити да дан очишћења, прописан Израиљу у десети дан
седмога месеца (уп. Лев.16,29), означава почетак поста. Удуби се у историју и
трагај за древношћу његовог порекла. Пост није новотарија, већ драгоценост отаца.
Све што је древно достојно је поштовања. Уважавај старину поста, с обзиром да је
стар колико и човечанство. Пост је озакоњен у рају. Он представља прву заповест
коју је добио Адам: С дрвета познања добра и зла немојте јести (Пост.2,17).
Немојте јести представља озакоњење поста и уздржања. Даје Ева постила од
плода поменутог дрвета, ми данас не бисмо имали потребу за [наступајућим
Великим] постом, будући да нужду за лекаром немају здрави, него болесни (уп.
Мт.9,12). Ми страдамо због греха. Исцелимо се покајањем. Међутим, покајање без
поста није делатно. Нека је проклета земља… Трње и чичак ће ти расти(Пост.3,17-
18). Заповеђено ти је да подносиш страдања, а не да живиш у наслађивању. Постом
се оправдај пред Богом. И сам начин живота у рају имађаше образ поста, не само
стога што је човек био сатрапезник анђелски, уподобљавајући им се у
умерености, него и стога што они који су храњени у рају уопште нису размишљали
о ономе што је касније изумео људски разум: нити о пијењу вина, нити о
жртвовању [тј. клању] животиња, нити о свему ономе што замагљује људски ум.

Ми смо избачени из раја стога што нисмо постили. Постимо, дакле, да бисмо се

поново вратили у њега. Зар не видиш да је Лазар помоћу поста ушао у рај (Лк.16,20-
31)? Немој подражавати Евину непослушност, немој опет за саветника прихватати
змију која ти предлаже да једеш, бринући се о телу. Немој се изговарати болешћу и
слабошћу тела, будући да оправдања не изговараш мени, него Свезнајућем. Кажи
ми да ли можда ниси у стању да постиш. Међутим, ти можеш читавог живота да се
преједаш и да бременом онога што си појео уништаваш тело. Врло добро знам да
лекари болесницима не налажу разнолику храну, него избегавање јела и гладовање.
Ако можеш једно, како се изговараш да не можеш друго? Шта је лакше за утробу:
да проведе ноћ после умереног јела или да лежи обремењена обиљем хране (боље
речено, не да лежи, него да се преврће, с обзиром да је преоптерећена и
узнемирена)? Зар ћеш рећи да је кормиларима лакше да спасу лађу када је
натоварена товаром, неголи када је добро опремљена и лагана? Лађу која је
преоптерећена преплавиће и мали таласи. Међутим, уколико је на њој одговарајућа
тежина товара, она се лако креће по таласима и ништа је не спречава да се одржи
високо изнад воде. И људска тела, обремењена непрестаним преједањем, лако
бивају савладана болестима. Међутим, ако се користи једноставна и лака храна, зло
које се очекује од болести избегава се као подизање непогоде, док се већ присутне
тегобе одбијају као налет буре. Тврдећи да болесницима више приличи
наслађивање, неголи умерена храна, ти се држиш мишљења да је мировање теже од
бежања и да је спокојство теже од борбе. Сила која устројава живот лако прерађује
оно што је умерено и скромно, чинећи да га усваја онај ко се храни. Међутим, не
будући у стању до краја свари скупоцена и разнолика јела, она их претвара у
разнолике болести.

Нека наша беседа закорачи кроз историју и нека размотри древност поста, нека

покаже да су га сви свети чували као неку врсту отачког наслеђа, које се од оца
преноси на сина и задобија прејемством. На тај начин је иметак путем наслеђивања
дошао и до нас. У рају није постојало нити вино, нити клање животиња, нити
једење меса. Вино се појавило тек након потопа. Јер, после потопа је речено:
Једите све… као биље травно (Пост.9, 3). Наслађивање је допуштено тек кад је
била изгубљена свака нада у савршенство. Као доказ да је вино било непознато
служи Ноје, који није знао за његову употребу. Оно тада још не беше ступило у
људски живот, нити је људима било познато његово коришћење. Не видевши како
дејствује на друге и не испитавши га ни на себи, Ноје се неопрезно опио вином.
Ноје посади виноград и испи од његовог плода, и напи се (Пост.9,20-21) не стога
што је био пијанац, него што није знао у којој мери да га пије. Тако је откриће
пијења вина далеко млађе од раја. Напротив, достојанство поста је древно. Такође
знамо да се и Мојсије уз пост попео на гору. Да се није наоружао оружјем поста, не
би смео да се приближи врху који се димио, нити би се одважио да ступи у
примрак. Након поста примио је заповест која је прстом Божијим урезана на
камене таблице. На врху планине пост је био узрочник законодавства, док је у
њеном подножју стомакоугађање помахнитало у идолопоклонству. Јер, људи
једоше и пише, и потом усташе да играју (Изл.32,6). Једно опијање учинило је
бескорисним четрдесетодневну усрдност слуге Божијег у молитви и посту.
Таблице, исписане прстом Божијим, задобио је пост, а разбило их је пијанство:
према пророковом расуђивању, пијани народ није био достојан Божијег
законодавства. Народ, који је највећим чудима био научен богопознању, у једном
тренутку стомакоугађањем беше враћен у безумље египатског идолопоклонства.
Упореди једно са другим: као што пост приводи Богу, тако наслађивање изневерава
спасење. Спусти се путем који води ка доле изложеном.

Атеизам није феномен који се односи само на оне који одбацују Бога. То важи и за оне који исповиједају вјеру у Бога. Атеизам је када се човјек ослања на сопствене снаге и сопствену вриједност, када има самодовољност и независност у односу на Бога и вјерује да се може спасити искључиво својим снагама.

Човјек је створен од Бога да би био у сталном заједништву с Њим, а трагедија човјечанства почиње оног тренутка када је први човјек повјеровао да може да постоји без заједнице са Богом. Од тренутка када је самог себе прогласио богом. Од тог тренутка човјек се осамосталио, стекао је своју самодовољност и на тај начин рекао Богу: „Не требаш ми, ја својим сопственим снагама могу да наставим и успијем.“

И у овој трагичној историји човјечанства Бог бира један народ који Му обећава вјерност, обећава да ће зависити од Његове воље. Али начин на који је требало да покаже ту вјерност била је истинска послушност Његовом закону. А послушност Божијем закону значила је придржавање свега што је закон Божији предвиђао.

И, ето, браћо моја, чак и кроз ову послушност Божијем закону, Сатана успијева да удаљи човјека од Бога. То је техника коју Сатана веома успјешно користи. Он успијева да, кроз само придржавање Божијег закона, доведе човјека до атеизма. Односно, до тога да човјек више не осјећа потребу за Богом, већ да се ослања на своје сопствене снаге, на сам чин испуњавања Божијег закона, на своје врлине.

Чудно! Али толико истинито! И то нам, браћо моја, доказује данашња прича коју смо управо чули. Ко је фарисеј? Један побожан Јудејац. Обично га повезујемо с лицемерјем. И, наравно, постојало је лицемерје, јер када човјек пожели да се ослони на сопствене снаге и врлине, а не успије у томе, пошто је Божији закон изнад његових могућности, онда проналази разне начине да избјегне истинско испуњавање Божијих закона, а истовремено оставља утисак да их поштује.

Али фарисеј из данашње приче није лагао када је говорио оно што је рекао. Заиста је испуњавао закон, заиста је десетину свог имања давао сиромашнима, није чинио прељубу, у потпуности је испуњавао закон, и стога би се очекивало да ће бити спасен.

И онда долази Господ и преокреће читаву ову ситуацију. Он отворено и свечано објављује да врлина фарисеја не само да није била довољна за његово спасење, већ је постала препрека његовој спасоносној будућности. Каква трагична иронија! Оно што је требало да донесе спасење, на крају доноси вјечну осуду.

А с друге стране, у причи се појављује човјек који није испуњавао закон, који није имао ниједну врлину којом би се могао похвалити, и који је управо због тога вјеровао да нема самодовољност и независност. Њему је било неопходно Божије милосрђе. И зато је он оправдан, а не фарисеј.

Ето, дакле, како се један грешник оправдава, а један праведник осуђује! Зашто? Зато што је Фарисеј, кроз своје врлине, сматрао себе достојним спасења и награде, док је други, кроз своју грешност, тражио Бога. И вјеровао је да без Бога не може постојати, да није могуће да се осамостали од Њега, да читаво његово постојање зависи од Божијег милосрђа.

И тако, Господ данас долази да награди онога који се понизио да би могао пронаћи Бога, а да осуди онога који се, кроз своје врлине, удаљио од Бога.

Зашто је то смирење цариника пут ка спасењу? То је питање које треба да поставимо себи, јер Господ никада не говори без дубљег значења, па тако ни данас. Мислим да постоје два основна разлога која нам дају одговор на ово питање.

Први разлог је тај што смирење није само једна морална врлина, већ истина о нама самима, наша стварност. Фарисеј није погријешио зато што је прекршио неку моралну заповијест – уосталом, није прекршио ниједну. Али погријешио је у процјени стварности, у односу према истини.А која је то стварност коју је само цариник пронашао? То је истина да смо сви ми, шта год да чинимо, грешни! Да сви ми, без обзира на то колико врлина имамо, требамо Божије милосрђе. И ову истину препознају и прихватају само они који се истински приближавају Богу.Онај који је далеко од Бога не зна шта је светост и мисли да су његове врлине довољне да га учине светим. Али онај који се приближава Божијој светости схвата да су све његове врлине ништавне, да немају никакву стварну вриједност, јер једино Божија светост јесте истинска светост. Тако се смирени налази ближе истини, док је горди далеко и од истине о себи самом.

И сви светитељи наше Цркве, који су заиста, кроз тежак подвиг, успјели да се приближе Богу, нису случајно сви, без изузетка, вјеровали – почевши од самог апостола Павла – и исповиједали да су они први међу грешницима. Да су они грешнији од свих осталих. На тај начин, они су потпуно преокренули став фарисеја, који је самоувјерено изјављивао: „Нисам као овај цариник.“

Тако нас светост, истинска светост, води ка смирењу. Не, понављам, не као некој моралној врлини, већ као истини о нашем постојању. Јер, шта год да чинимо, никада не можемо бити свети у поређењу са Божијом светошћу!

Зато су сви светитељи – и у овом тренутку се присјећам ријечи светог Антонија, тог великог подвижника – вјеровали да ће сви остали отићи у Рај, а да ће они сами завршити у паклу. Онај који се борио са демонима, онај који је знао шта значи истинска светост, био је тај који је вјеровао да је грешнији од свих других.

Ово је, дакле, један од разлога зашто је смирење једини пут ка нашем спасењу. Оно је признање стварности о нама самима. То је прихватање наше грешности, јер ништа, баш ништа, шта год да учинимо, не може уклонити грешност као основну одлику нашег постојања.

И други разлог, браћо моја, јесте тај да се и сам Бог, у лику нашег Господа, толико понизио да је сишао чак до ада, до мјеста где се налази и највећи грешник,  сједио за истом трпезом са грешницима. Да би им показао своју љубав и тиме изазвао негодовање и гњев фарисеја, јер се дружио са грешницима.

А ако сам Бог, својом љубављу, силази и даје вриједност грешнику, ко смо онда ми да гледамо друге с висине и осуђујемо их, уздижући себе?

Зато је и ово један од кључних разлога зашто, ако не пођемо путем смирења, никада нећемо моћи да стигнемо до Бога.

Браћо моја, данас улазимо у период Триода.

Овај период, као што знамо, вријеме је духовне борбе, вријеме подвига и врлинског живота. Али није случајно што нам Црква управо данас ставља пред очи ову Господњу причу. Да нам каже да, ма колико врлина развијали, ма колико се духовно борили, никада не помислимо да смо достигли светост, и, што је најважније, никада не гледамо друге са презиром.

Немојмо вјеровати да смо бољи од других, немојмо мислити да су они осуђени, а ми спасени. Пут ка спасењу заиста пролази кроз наш духовни труд и кроз врлине које ћемо његовати, али морамо вјеровати да ништа, баш ништа, не можемо учинити што би нас учинило достојнима спасења.

Ово расположење, драга браћо, задржимо у својој свијести, јер ништа није толико често у животу хришћана као – на овај или онај начин, посредно или непосредно, и често врло вјешто – осуђивање других како бисмо уздигли своју сопствену врлину. А то је пут пропасти, пут фарисеја.

Супротно томе, пут цариника, пут признања да нас ништа не чини достојнима спасења, јесте пут који ће привући Божије милосрђе на нас. Тиме показујемо да без Бога не можемо постојати, не можемо се спасти.

Нису наше врлине те које ће нас спасити.

То је једино и искључиво Божије милосрђе, које призивамо на све нас, драга браћо и сестре, у овом нашем уласку у период Триода. Амин.

Превео са грчког

Протопрезвитер Никола Гачевић

Створитељу Горњих и доњих, Који примаш од ангелâ трисвету песму, прими од људи ово трикратно појање. (стих Триода)

Ко живи фарисејски, далеко је од Цркве: Христос прима онога који је смирен у себи. (стих за митара и фарисеја)

У данашњи дан, с Божјом помоћу почињемо да појемо Триод, који су надахнути Духом Светим, добро и како приличи, поетски саставили многи врлински богоносни Оци и песмотворци. Пре свих њих је велики песник Козма, који је замислио да три песме певамо, као слику Свете и Живоначалне Тројице, за Велику и Светлу седмицу Страдања Господа и Бога и Спаса нашега Исуса Христа, саставивши песме кроз акростих по данима те седмице. После њега и други Оци, пре свих и боље од других, браћа Студит – Теодор и Јосиф – ревносни као и Козма, начинише песме и за остале седмице Свете и Велике Четрдесетнице, и прво их предаше својој Студитској обитељи, где их прво певаше, саставивши касније и друге књиге у које су унели и сабрали песме и од ранијих Отаца Цркве.

Јер како је први из дана, дан Господњи, као васкрсни, и завршава седмицу, и први у суштини, и осми, као коначни, Оци за други дан, понедељак, посебно саставише и установише прву песму. На исти начин, трећем дану, уторку, саставише песму другу. Четвртом дану, среди, песму трећу. Петом дану, четвртку, песму четврту. И шестоме дану, петку, песму пету. За седми дан, суботу, саставише шесту песму, исто као и седму, и друге две песме, осму и девету, које као главне имају и сви остали дани. И као што је божански Козма за Велику суботу саставио четворичну песму, тако је после премудри цар Лав наредио епископу Идруском Марку Монаху да завши канон, који је он и довршио.

Ова књига се не назива у буквалном смислу Триодом, зато што не садржи увек тропесму, како говоре савршена правила. Мислимо да је такав назив добила због тропесме за Велику и Страдалну седмицу, као што је речено раније. Жеља је светих Отаца наших да се целом књигом званом Триод помене укратко све што је за нас Бог испочетка учинио, и да се на подсећање свима изложи: како од њега саздани бисмо, и како бејасмо од хране рајске изгнани, и одбацисмо дату заповест која нам је служила на духовно вежбање, и како одбачени бисмо завишћу првозлобника змије и ђавола, одбаченог с неба због гордости. И како живесмо одбачени од блага Божјих, вођени ђаволом. И како је Син и Слово Божје милосрђем Својим пострадао, и приклонивши небеса сишао и у Дјеву се уселио, и због нас постао човек, и својим животом нам показао пут ка Небу, рекавши да се то постиже првенствено смирењем и постом и одбацивањем зла, а и осталим врлинама Његовим. И како је пострадао и васкрсао, и на Небеса се поново узнео, и Духа Светог послао својим светим апостолима и ученицима, који су до краја света проповедали да је Он био и Син Божји и Савршени Бог.

И шта све опет благодаћу Пресветог Духа учинише божански апостоли, који су својом проповеђу са свих страна сабрали заједно све свете, испуњавајући Вишњи свет, што је и била замисао Створитеља. А то и јесте циљ Триода, јер свети Оци замислише да нам следећа три празника: Митара и фарисеја, Блудног сина и Другог доласка Божјег, послуже као неко предзнање и поука, како би се у себи орасположили и постали спремни на духовни подвиг кроз пост, и ослободили се свакодневних грешних навика.

И као прву, предочавају нам причу о митару и фарисеју, и по њој и називају ову прву припремну седмицу пред пост.

Јер и они који се спремају за телесни рат, сазнавши од војсковође за дан битке, чисте и уређују оружје и све друго што је потребно, отклањају сваку сметњу, снадбдевају се са свим што је потребно, и тако се усдрно спремају за подвиг. А пре саме битке, сећају се јуначких дела из прошлости, како би орасположили душу совју за борбу, а тугу и страх одагнали.

Тако и божански Оци попут трубе упозоравају о предстојећој битки са демонима у посту, да бисмо очистили душу од сваке страсти и греха који смо учинили за дуго време кад нисмо постили, и мада немамо никаквих добара, треба да се постарамо да их стекнемо и да се добро наоружамо, како бисмо били спремни за подвиг поста.

Јер прво оружје ка постизању врлина је покајање и смирење, а препрека великом смирењу је гордост и уздизање, па нам због тога свети Оци излажу као сведочанство божанског Јеванђеља пре свих ову причу, желећи да фарисејевом гордошћу и уздизањем одагнајау ту нашу страст, учећи нас да се против ове страсти боримо цариниковим смирењем и покајањем. Јер је највећа и најгора страст гордост и уздизање, због које се десио пад ђаволов са Неба, који је пре тога био Деница, и због чега је постао помрачен и по делима и по имену. Али и родоначелник Адам је због гордости од рајске хране изгнан. Поучавајући нас овим, Оци нам дају пример да се у свом поправљању ни над ким не уздижемо и не устајемо против ближњих, него свагда да будемо смирени: „Јер се Господ супротставља гордима, а смиренима даје благодат” (1. Петр. 5, 5). Јер је боље бити грешан и кајати се, него праведан и преузносити се.

Јер нам је Господ рекао да је оправдан из храма изишао цариник, а не фарисеј (ср. Лук. 18, 14). Ова прича говори да се нико не узвисује ако је и добра дела учинио, него да се увек смирује, и моли се из душе Богу, па ако је и у највећа сагрешења пао, није далеко од спасења.

Овај цариник је од кнезова постављен да неправедно од свих наплаћује царину и да од тога ужива. Фарисеј се од другигх оделио због великог знања. Садукеји су од неког Садока, који беше праведан, јер „седек“ значи правда. Он је био првосвештеник који је помогао Давиду против Авесалома (ср. 2. Цар. 25, 24). Три су биле секте код Јевреја: јесеји, фарисеји и садукеји, који нису веровали у васкрсење и ангеле, а ни Духа нису признавали.

Молитвама свих светих песмословаца Твојих, Христе Боже наш, помилуј нас. Амин.

https://mitropolija.com/2026/01/31/sinaksar-u-nedelju-o-mitaru-i-fariseju/

Матеј, 4, 1-11. Зач. 7.

Нема ниједне заповести Божје, о коју се људи нису огрешили, нити има иједне једине, коју су људи испунили без јадања и роптања. А нема опет ниједне заповести Божје, о коју се Господ Исус огрешио, нити има иједне, коју Он није испунио без јадања и роптања. Све што је имао да у Свом земаљском животу прође, учини и претрпи, Он је прошао, учинио и претрпео у потпуном смирењу и послушности према Оцу Свом небесном. Само да би нас научио смирењу и послушности! Само да би нас охрабрио на истрајност! Само да би нама показао, да све, што је заповеђено од неба, и могуће је и потребно је испунити под свевидећим надзором и руководством живога Бога. Људи се вајкају на сиромаштину и на незнатност свога порекла, и ако су сви људи у крајњој линији царског порекла, од Цара Бога. А Он, јединородни и вазљубљени Син Божји, није се никад вајкао због тога, што се родио у овчарској пећини, и што није имао где главу Своју поклонити.
Људи проклињу непријатеље своје, и ако је најчешће њихов грех створио им непријатеља од суседа. А Он, безгрешно јагње Божје, морао је као младенац на мајчиним грудима бежати у далеку земљу испред крвавога ножа Иродова. Па ипак Он није проклињао Своје непријатеље.
Људи се бунтују против власти и закона чак и онда кад им је мука од самих себе. А Он, Законодавац васионе, покоравао се властима и законима дајући ћесарово ћесару.
Људима је тежак пост, мада и кад им се дозвољава јести и у најпосније дане хлеб и зелен, и мада је пост неопходан за очишћење ума и савести. А Он, Пречисти, који није имао од чега да се чисти, драговољно је налагао на Себе пост од четрдесет дана, пост без хлеба, без зелени, без воде.
Људима је мучна молитва, и у храму и у самоћи, и ако је молитва лествица, која уздиже човека из прашине и животињства ка Богу. А Он, који је телом стајао са другим људима на дну лествице живота а духом непрекидно на врху, радосно је ходио у храм на молитву и проводио је целе ноћи у самоћи на молитви.
Људи неће без гунђања да испуне ни најмању титлу из закона Божјега, и ако је тај закон дат ради њихова сопственог спасења. А Он, Спаситељ света, који није имао од чега Себе да спасава, послушно је испунио и најтеже заповести из закона Божјега, и смирено принео Себе на жртву за људе само зато што је знао, да је то воља Оца Небесног и да је то нужно ради спасења људи.
Адам и Ева, у преобиљу рајском и у ситости свих божанских блага и сладости, не могоше одолети једном мајушном искушењу демонском и оставити недирнуто забрањено дрво. А Он, у пустињи и самоћи, гладан и жедан, без хлеба и воде, без пријатеља и помоћника, одупро се највећим искушењима, која само нечисти сатана може измислити.
Како су величанствени, и трагично величанствени, сви догађаји у Христовом животу! Као планине, о чије подножје море немоћно бије, и чије врхове узалуд човечје око тражи. Многи читаоци Светога писма мисле, да се најглавнија наука Христова садржи у Његовој Проповеди на Гори. Међутим има пуно догађаја у Христовом животу, који по својој поучности стоје наравно са Проповеди на Гори. Тешко је рећи, шта је код Христа главно, а шта споредно. Сигурно је, да нема код Њега ничега споредног. И сигурно се не може рећи, да Његова наука, исказана речима, представља нешто главније, од Његове науке, показане делима и догађајима. Шта више, пре би се могло рећи, да дела Христова и догађаји из Његова живота код већине верних остављају дубљи утисак и изазивају јача осећања, него ли Његова наука исказана речима. Као год што би већи утисак на људе учинио лекар, који би ћутке отворио очи слепоме, него ли онај, који би речима објашњавао, како се слепцима даје вид. Но с друге стране, узвишена и дивовска дела и догађаји из живота Божанског Јунака остали би као тајанствене и безимене громаде планинске, да нису добили израза, објашњења и путеводства у науци исказаној речима Божанског Учитеља. Размишљајући о једном и о другом човек мора са дубоким страхопоштовањем и смирењем рећи: обоје је неисказано велико, и: једно од другог не може се одвојити, као што се не може одвојити исток од запада. Јер шта би нам помогле Христове речи: молите се непрестано – да Он сам није дао очигледан пример у непрестаној молитви? Или, с друге стране, како би ми могли разумети и искористити Његов пример дуготрајног поста, да нам Он није објаснио потребу и спасоносност поста? Исто тако допуњују се Његова дела милосрђа и Његова наука о милосрђу; Његова борба са Сатаном и Његова наука о стражењу над својом душом и одолевању искушењима; и све остало, речено и учињено. Његова дела хармонирају са Његовим речима као здраво тело са здравом душом. Гле, Он је и дошао на земљу не само да Своју душу оваплоти у тело, него и да сваку Своју реч оваплоти, – да сваку Своју узвишену реч обуче у узвишено тело видљивог дела или видљивог догађаја.
Погледајмо сад, како Господ оваплоћава у једно величанствено тело дела и догађаја Своје речи о посту, стражењу и одолевању искушењима. После крштења на Јордану Он одлази на превелики подвиг поста, стражења и борбе са Сатаном.
Тада Исуса одведе Дух у пустињу, да Га ђаво куша. Зашто баш одмах после крштења? Да покаже нама, да смо и ми после крштења изложени искушењима, и то све до саме смрти телесне. Крштењем смо очишћени и наоружани Божјом силом, па послани у борбу. Као што вели премудри Златоуст: „ти ниси примио оружје да седиш, но да се бориш“. Крштењем смо постали слични Адаму у Рају. Зашто нас ставља Бог пред искушења, питамо се још једном? Прво зато, да покаже нашу слободу. Бог нас је кроз крштење наоружао Својом силом, и наоружане пустио да бирамо: да ли то оружје да окренемо против ђавола или против Бога. Друго зато, да се, ако паднемо, обелодани грех Адамов и оправда Божји поступак изгнања Адама из Раја у долину плача, и да се, ако победимо, обелодани моћ Божје силе у нама. Јер Ново Стварање има нову силу, нови Рај, новог човека, нову победу и славу, али и – понован пад.
Зашто Свети Дух одведе Христа на искушење? Да се покаже, да је Христос намерно, а не случајно, стављен на искушења. Адама Бог није намерно довео пред Сатану, да га овај куша, а са Христом је то Бог учинио намерно. Да се покаже тиме да је Адам, при бољим околностима, подлегао искушењу, а да је Христос при тежим околностима, победио искушење. То исто се показује још и тиме, што је Адамов пад био у Рају, а Христова победа на земљи, у долини плача и изгнанства, у пустињи. Јер се каже да Дух одведе Исуса у пустињу.
У пустињи је Христос постио четрдесет дана и четрдесет ноћи. Какав страховит призор! Докле грешници, ради којих је и сишао Христос на земљу, ваљају се у пресићености и препијености од земаљских сласти, дотле Он, пријатељ грешника, стоји у пустињи на осамљеној и плачној молитви дан и ноћ, не узимајући у Своја уста ни хлеба ни воде дан и ноћ, кроз читавих четрдесет дана и ноћи. Господ то чини, да тиме покаже неизмерну љубав Своју према човечанству, кога Он Својим постом чисти и Својим примером учи; и да тиме покаже Своју неодољиву нераскидљиву привезаност ка Своме Оцу небеском и послушност према Њему. Гле, све што људи кажу да не могу, Он може; и све што људи раде невољно и са роптањем, Он ради послушно и ревносно. Он је испунио све оно што се избрани народ правио да не може испунити. Народ избрани био је у богатом Египту и при богатству падао је и од Бога отпадао. И Он је био у Египту, но остао је нетакнут египатском тамом слично Јосифу. Народ избрани био је у пустињи четрдесет година, и ту је падао и од Бога отпадао, и ако га је Бог Својом руком водио и маном небеском хранио. А Он је провео четрдесет дана и четрдесет ноћи у пустињи без јела и пића, са непромењеним смирењем и послушношћу према Богу. Најзад народ избрани ушавши у земљу обећану падао је и отпадао од Бога, и ако га је Бог непрестано опомињао кроз закон и пророке. А Он у земљи обећаној, када је већ од неких био признат за Господа Месију, остао је веран, смирен и послушан према оцу небеском.
После четрдесет дана непрекидног бдења, поста и молитве, Господ Исус огладне. И тада приступи Њему кушач и поче Га кушати.
Прво кушање управља кушач на тело, на изгладнело тело Спаситеља, зато Му рече: ако си Син Божји реци, да камење ово хлебови постану. А зашто ђаво не претвори камен у хлеб, и не понуди Исусу? Гле, то би било јаче искушење за гладна човека – да види и омирише пред собом топао хлеб. Зашто, дакле, ђаво прво то не учини, па онда не поднесе готов хлеб огладнелом Исусу? Сасвим прост разлог: зато што не може. У немоћи својој он тражи, да сам Исус створи њему средство за кушање. Бог је творац камена, Бог је творац и хлеба. У самој ствари Бог и производи хлеб из камена, то јест из земље. Чудо претварања камена у хлеб, дакле, Бог врши сваки дан, као што сваки дан Он врши чудо претварања хлеба у крв. Но то само Бог може и нико други. То је могао Исус учинити и без ичијег предлога, само да је хтео. Јер не пости онај ко нема и не може да има, па не једе; него онај пости, ко има и може да има, па ипак не једе. Очигледно је још из речи ђавола и то, да он жели да се наруга Богу; као да хоће да каже: ето ти Божје моћи и Божјег човекољубља! Каменита и очајна пустиња на све стране. Нигде хлеба за гладна човека. Бог створио човека и ставио га у бесхлебну пустињу да се глађу мучи и од глади умире. Где је ту моћ, где љубав, где милосрђе Божје? Зато, ето ти, ако си у истини неки Син Божји и ако можеш, претвори ово Божје камење у хлеб, па једи. Ако ли ти ту моћ Бог није дао, онда зашто се држиш Бога? Хајде са мном против Бога! – Авај, овакво шаптање и внушење успева код многих маловерних! („Никад не треба веровати ђаволу, чак ни у том случају, када он саветује и нешто корисно и неопходно, јер он мами корисним и завршује злим; не треба испуњавати вољу демона ни због глади нити због друге неке нужде, но треба прибегавати Богу“ Зигабен).
Но на овакву богохулну злобу и пакост Христос мирно даје такав одговор, какав може до краја света служити као поука и укор изелицама овога света: писано је, рече, не живи човек о самом хлебу но о свакој речи, која излази из уста Божјих. Теже је створити него нахранити. А Бог је речју Својом створио све што постоји, речју Својом Он може и хранити сва Своја створења. Чиме се другим и хране небеске силе и воинства ако не животворном речју Божјом? Ми смо пали на храну од прашине онда када смо се удаљили од речи Божје; па ипак живот, који нам долази кроз прашину, не долази од прашине него од речи Божје. Реч ме твоја оживљава, говори Псалмопевац. Како су слатке језику мојему речи твоје, слађе од меда устима мојим! Нигде није речено у Светом писму, да је у хлебу од прашине живот и светлост, а речено је, да је у речи Божјој живот и светлост (Јов. 1, 4). Сав је живот у Богу, и ван Бога нема живота. Све остало: и храна и вода и ваздух и светлост нису живот ни извор живота, но сами канали живота. И то су речи Божје, обучене у густо и чулно одело ради нас телесних створења.
Безгрешни ангели не потребују никакве канале, него се непосредно хране животом од животворне речи Божје. А ми то можемо, јер смо онемоћани и раслабљени грехом. Ми не би могли поднети чисту и голу реч Божју, Јер би то била сувише јака храна за нас. Јер је реч Божја, по учењу апостола, жива, и јака, и оштрија од свакога мача оштра с обе стране, и пролази тја до растављања душе и духа, и зглавака и мозга, и суди мислима и помислима (Јевр. 4, 12). Тако је силна и моћна и сита гола реч Божја. И да је Христос, као пуна Реч Божја, дошао на земљу необучен у густо и чулно тело материје, ко би Га могао поднети? Осећајући ову свемоћну силу Христа као Речи Божје, пророк Малахије у страху говори: ево, доћи ће Господ, али ко ће поднети дан доласка Његова? И ко ће се одржати, кад се покаже? Јер је Он као огањ ливчев и као мило бељарско (Малах. 3, 1-2).
Сам је Христос та реч Божја и тај хлеб животни, од кога сваки хлеб хранљиви и добија животну силу и хранљивост. Нашто ће Њему, да од камења прави хлеб? Он је огладнео не зато што је морао огладнети, но зато што је хтео огладнети, јер се примио драговољно, да испуни сваки закон. То није била случајна глад обичног смртног човека, но глад Бесмртника, који ће својом победом над ђаволом и својом поуком ситити поколења до конца света.
Друго кушање управља кушач на ум. Тада га одведе ђаво у свети град и постави га наврх храма, па му рече: ако си Син Божји, скочи доле, јер у Писму стоји, да ће ангелима Својим заповедити за тебе, и узеће те на руке, да где не запнеш ногом својом. И овде ђаво опет почиње злобним речима: ако си Син Божји Но овде се, гле, и он почиње служити Светим писмом, (Псал. 90, 11-12), дајући наведеним речима сасвим криво тумачење, као што је обичај свих непријатеља Бога и Божјег закона.
Ако је прво кушање намењено за поуку изелицама и сладострасницима, то је ово друго намењено за поуку охолим зналцима, умним гордељивцима и књижевницима, који сабравши нешто знања од материјалне природе и од чулног живота, уздижу себе гордо изнад цркве Божје, док у тренутку њихове највеће опијености самим собом Сатана им не нареди, да скоче доле у пропаст. Јер, сабирајући знања мимо Бога и цркве Божје, охоли људи мисле, да сабирају снагу, док у ствари они сабирају немоћ. Ко увећава охолост, увећава немоћ. Ко се удаљује од Бога, бива све мањи и мањи духом и силом, док најзад не ишчезне као пухор у ветру. И кад охол човек увећа немоћ своју до краја, и кад се удаљи од Бога до краја, он сматра себе, да је стао ногама својим на врх цркве Божје, па чак и да је самога Бога ставио себи под ноге. И тада му Сатана прилази са кушањем и говори: скочи и полети! Твоји ангели, тј. твоји идоли, држаће те да не паднеш!
А шта Господ Исус на то одговара кушачу? А Исус рече њему: али и то стоји написано: немој кушати Господа Бога свога. Бог воли људе неисказаном љубављу, али зато Бог неће улазити у сваку смешну игру људску, нити ће чинити чуда ради љубопитства људског. Никад ниједно чудо Бог није учинио, нити ће учинити, да задовољи радозналост људи. Његова су сва чуда намењена задовољењу истинских потреба потребитих, лечењу болесних, обраћању неверних, који траже праву веру, и оправдању верних, кад су ови изложени мучењу за праву веру. Ми кушамо Бога сваким својим делом и сваком својом помишљу и сваком жељом, која није основана на смирењу и послушности према Богу. Они који, гордећи се својим умом и својим знањем, поништавају закон Божји, кушају Бога на велику своју погибао. Јер Бог је дуготрпељив, и по Својој дуготрпељивости Он ће трпети њихово зачикавање, горђење и свако богохулство, очекујући, да сва пара охолости изађе из њихове главе, и да они застиђени покају се. Но на крају крајева, кад они остану у окамењености свога срца, што долази опет од охолости ума, Бог их предаје потпуно у власт демона кушача. „Бог је обећао моћи ономе ко је у опасности, а не ономе ко Га куша; ономе ко је у невољи, а не ономе ко чини све на показ и лови празну славу“. (Св. Исидор Пелусиот: Писмо ђакону Јоану Писма 4, 164). И демон кушач изводи их на највишу висину охолости, и тад им предлаже, да скоче доле. И они послушно скачу и пропадају. И њихово се име брише за свагда из књиге живих.
Треће кушање управља кушач на срце. Он узе Исуса и одведе га на Гору врло високу и показа му сва царства овога света и славу њихову. И рече му: све ово даћу теби, ако паднеш и поклониш ми се. То је кушање богатством, влашћу и славом. Безбројни су они, који падају у ову замку ђаволску. Откуда ђаво може поклонити оно што није његово? Јер речено је пророком: Господња је земља и што год је на њој, васељена и све што живи у њој (Пс. 24, 1). Али ђаво лаже, јер он је, по речима самога Спаситеља, лажа и отац лажи (Јов. 8, 44). Његовим лажима подлеже само малоумници, који заборављају, да је живи и истинити Бог свемоћни и једини господар света. Оно, што Бог људима даје, на корист је људима; а оно, што ђаво обећава дати и привидно даје, на пропаст је људима. Јер он не даје своје него туђе, крађено, и то крађено од свевидећег Бога. Зато оно, што Бог даје, трајно је и благословено је, док оно, што ђаво даје, пролазно је као ветар и проклето је.
При овом последњем кушању, где се ђаво послужио највећом лажју на свету, и где је захтевао од Господа нешто што превазилази сваку дрскост сем ђаволске, Господ Исус је господарски узвикнуо: иди од мене, Сатано! Но ради наше поуке опет га није оставио без образложења и навода из Светога писма; зато је додао: јер стоји написано. Господу Богу клањај се и Њему јединоме служи.
Слађа је кора суха круха из руке Божје, него ли сва царства земаљска и њихова слава из руке ђаволске. Сваки човек, који се иоле држи Бога, богатији је и славнији од ђавола, те је смешно кад богаташ тражи и прима нешто из руку просјака. Прави богаташ је Бог; после Бога најбогатији су ангели Божји; после ангела човек; после човека животиња, биље, звезде и минерали. Свако од створења Божјих поседује нешто што је примило од пребогатога Бога. Ђаво пак нема ништа док не украде туђе.
Вероватно да је Сатана кушао Христа и са другим искушењима, пошто је видео пред собом јединствени пример човека, који се ни за тренут и ни за длаку није подавао његовој власти. Но јеванђелисти наводе ова три главна, под која се могу подвести сва остала искушења у људском животу. Прво је, дакле, искушење тела или наше вољне природе; друго је искушење ума, или наше мисаоне природе, и треће искушење срца или наше осећајне природе. Прво искушење одговара највише младићком, друго зрелом, а треће старијем узрасту човека. Младић се бори са телесним страстима и похотима; зрео човек се бори са гордошћу свога ума, свога знања и умења; старији човек пак има борбу са среброљубљем, властољубљем и славољубљем, но од свега тога овога среброљубље је најстрашнија страст. И тако три главна сатанска кушања, којима је сатана кушао Господа Исуса и којима куша свакога од нас, јесу: сластољубље, частољубље и среброљубље.
Сва три ова искушења Господ наш је издржао победоносно, и то у најтежим околностима: и гладан, и жедан, и без крова, и без пријатеља, у пустињи, у самоћи. Издржао је тако, да је ђавола нагнао у бегство. Тада остави Га ђаво. И гле, ангели приступише и служаху Му.
Но где су били ангели дотле? Зашто Му нису притекли у помоћ? Несумњиво они су се удаљили од Њега по Његовој наредби, као што је несумњиво, да их је Он могао позвати у помоћ кад и колико је хтео. Он је то сам посведочио онда, када је у Гетсиманији био ухваћен и поведен на осуду. Један од ученика потргао је нож, да брани свога Учитеља, а Христос му је то забранио рекавши: мислиш ли ти, да ја не могу сад умолити Оца Свога, да ми пошаље више од дванест легиона анђела (Мат. 26, 53)? Но Он то сам није хтео. Он је хтео, да као човек буде кушан од Сатане. Сваки човек бар има једног ангела хранитеља, који му помаже у борби с искушењима. Христос је хтео да остане сам, без иједног ангела. И свакога човека кушају, по Божјем попуштењу, обично мањи зли дуси. А Он је хтео да буде кушан од самога Сатане, старешине свих злих духова. Једном речју, Он је хтео при најтежим околностима да се бори са највећим искушењима, и то против највећег кушача рода људског, коме су Адам и Ева подлегли у Рају. И борио се, и победио, и оставио нама јединствени пример победе, пун охрабрења и надахнућа. Велики Исаија, прозирући ову борбу и ову победу Господа, овако је прорекао: Господ ће изаћи као јунак, подигнуће ревност Своју као војник (Ис. 42, 13).
Кад је Јунак над јунацима однео победу, онда је дозволио, да Му приђу ангели. И гле, ангели приступише, и служаху Му!
После оваквог примера највећег Човекољупца и нашег највећег Пријатеља који се јавио на овој грешној земљи – ко се од нас сме пожалити на ма какво страдање у овом животу? Нико, ко има стида и савести. Зато пожуримо, да док још траје хучни дан овога живота, који се хитро скраћује – пожуримо, да се покајемо за сву нашу леност и небрижност у испуњавању закона Божјега. Пожуримо да од сад послушношћу према Богу загладимо наш грех роптања против воље Божје. Са смирењем и послушношћу испунимо све што Бог од нас тражи: и пост, и молитву, и стражење над духом својим, и опрезно мотрење на сплетке злога кушача и свих његових немоћних слугу. Бог од нас тражи, да ми победимо, јер Он зна, да ми то не можемо. Он од нас тражи само преданост вољи Његовој, смиреност и послушност. А оружје је Његово, и победа је Његова. Он ће стајати увек уз нас, и ангели Његови ће нам служити. Величанствен је Господ у моћи Својој, несравњив у богатству Своме и неописив у милосрђу Своме. Толико је милосрђе Његово према нама људима, да Он и Своје сопствене победе приписује нама. Зато нека Му је слава и хвала од ангела на небу и од људи на земљи, Оцу, Сину и Светоме Духу – Тројици једнобитној и неразделној, сада и навек, кроза све време и сву вечност. – Амин.
 
Омилије

Бесједа блаженопочившег архимандрита Луке (Анића) на Сабор Светог Јована Крститеља Господњег – Цетињски манастир, 20. јануара, 2006. године

Богогласна труба, анђео пустиње, крај старог и почетак Новог завјета, Јован пророк, Претеча и Крститељ Господњи, богогласно говори: Покајте се јер се приближи Царство небеско.

Приближи се, не само временски већ је скоро на дохват руке, јер у Јордан силази Творац свјетова да прими крштење слугу, да призна да је људски род слуга и уђе у људску природу.

Иако на земљи није било достојнијег човјека за велику и Свету тајну крштења Исусовог, крштавајући Га, Свети Јован сматра себе недостојним да положи руку на Спаситеља. И сам Христос каже, да нема већег између рођених од жене од Јована Крститеља. Пророк, Претеча и Крститељ Господњи, громогласна труба која позива на преображај цјелокупног људског бића, својим животом показује да је овај свијет ништа, да многе маске које сакривају нашу небеску отаџбину падају пред истинским животом и пред доласком истинитог лика човјечјег у лицу Исуса Христа, Богочовјека. Пред тим истинским ликом сви се ми огледамо и проналазимо своје мане и слабости, мјеста која треба да поправимо да би се саобразили лику који није за овај свијет већ за непролазне вјекове. Достигавши онај лик, каквим нас Бог хоће, каквим Господ жели да изгледамо, Свети Јован има слободу и смјелост да позива на покајање, преумљење и потпуни преображај људског бића.

Да ли покајање значи стално кајање за гријехе, нас људи који смо слабе природе? Ми се кајемо за своје гријехе, али пошто не можемо стално на њих мислити, треба да знамо да је покајање нешто више од тога. Живот у покајању значи живот по заповијестима Господњим, у којем човјек једноставно није пријемчив за гријех. Оно што човјек мрзи и чега се не дотиче, не може ни да овлада њиме. Живот у покајању значи живот далеко од гријеха, његовох узрока и жеље за њим. То је потпуни преображај бића, на који човјека једино сила Христова може да призове. Једино силом Христовом човјек може бити способан да спроведе покајање, да се у њему одржи и засвијетли свјетлошћу будућег вијека, под којом су свјетла овог нашег земаљског живота, само обичне блиједе свјетиљке, које се гасе када сине сунце. То Сунце правде које је сишло у Јордан и собом освештало воде, почевши нови живот људске природе, призива нас кроз Светог Јована на истинско живљење.

Свети Јован је показао какав човјек треба да буде, гдје треба да буду његова хтјења и какав треба да буде његов однос према Богу и ближњему.

Свети Јован зато каже: Ти треба да растеш а ја да се умањујем. Ја сам о Теби проповиједао, а сада када си дошао, ја се склањам у страну као онај пријатељ жеников који стоји на свадби и радује се гласу женикову, пуштајући ипак да он буде у средишту догађаја. Ријечима да није достојан да одријеши обућу Христову, Свети Јован нам, у ствари, показује како ми треба да се односимо према Богу. Зато што нијесмо заживјели покајањем, ми мислимо да Христос треба да служи нама а не ми Њему. Није ријеч само о испуњавању наших молби и жеља, већ ми врло често заборављамо, да Богу служимо само ако понесемо крст који је Он понио на Голготу. Бог нас је створио, даривавши нам велику и неизрециву тајну вјере, да би преобразивши наше биће, оно помогло спасењу свијета, спроводећи то прво над собом самима, а затим благовијестећи и другима о силаску Бога у свијет и могућности Његовог достизања кроз ове велике и Свете тајне, покајање, молитву и упијање Бога у себе. Велика је тајна на коју Свети Јован призива. То је тајна покајања, преображаја, преумљења, стављања читавог свог живота у њедра Спасова, да би нас даље Он водио, не дозвољавајући нам да идемо нашим лудим путевима људским, већ ка Богу, да наш пут буде богоусмјерен, Богом вођен, водећи нас ка Творцу, који нас смјерно, а не насилно призива: Покајте се, јер се приближило Царство небеско и не пропустите огромну шансу која вам је дата.

Ако је Бог сишао у Јордан треба и ми да сиђемо смирењем својим, да засијамо као звијезда Даница дјелима милосрђа, љубављу и свим оним одликама живота по Богу.

Славећи данас Светог Јована, имамо изузетну част да је он ту са нама, да нас благосиља, води и указује на пут ка Царству небеском. Нека нас његова молитва води у све дане живота нашег, и показује на који начин да избјегнемо саблазни овога свијета, на који начин Христос да постане центар нашег живота, средиште а не само неки обогатитељ цивилизације, као што је то за западњаке. Отац Симеон са Свете Горе, иначе Перуанац, рекао је, да је за западни свијет, Христос само један обогатитељ цивилизације и унутрашњих односа, који то ради споља, не улазећи унутра. За нас хришћане, по његовим ријечима, Христос је бомба, која треба да експлодира у овом свијету, да би он престао да буде свијет и постао Црква.

Када та бомба експлодира у срцима нашим, експлодираће и у нашим породицама, и у друштву, да бисмо сви једним устима и једним срцем славили Оца и Сина и Светога Духа, једног у Тројици, Бога дивног у Светима својим, дивног и у Светом Јовану Пророку и Крститељу своме, у вјекове вјекова.

https://mitropolija.com/2026/01/20/besjeda-blazenopocivseg-o-luke-anica-na-sabor-svetog-jovana-krstitelja/

„Умресте“ смрћу Христовом у крштењу, и Његовом спасоносном смрћу победисте смрт; и опет, у крштењу васкрснусте Његовом божанском силом у живот вечни. И отада је „ваш живот сакривен с Христом у Богу“. Отада је тајна вашег живота у Њему, и сила, и бесмртност, и вечност. Јер хришћанин је тиме хришћанин што је сав у Христу, свом тајном свога бића. Смрт нема више власти над њим већ он има над њом, јер је сав у Једино Бесмртном и Безгрешном. „Умресте“ свету, умресте смрти, умресте греху, умресте свему пролазном, трулежном, земаљском, и – васкрснусте с Христом, оживесте са Њим за све што је божанско, бесмртно, вечно. Док човек не умре и не васкрсне са Христом, сав му је живот опкољен и заробљен смрћу. Крсти ли се крштењем Христовим, он свим бићем постаје Христов, сав му је живот „сакривен с Христом у Богу“: сакривен од сваке смрти, од сваког зла, од сваког ђавола. И он још на земљи живи вечним животом. „Живот – с Христом у Богу“, ето шта уствари треба да буде људски живот. Ради тога су људи и створени; ради тога је Богочовек и дошао у свет, и примио на Себе наш живот, да би га одвео његовом божанском назначењу и циљу. А његово божанско назначење је богоживот. Такав је био наш живот у рају: богоживот. Грех га је одвојио од Бога, и сјединио са? – ђаволом. Отада је наш живот постао своје врсте ђавоживот. Богочовек је и дошао да наш живот ослободи греха, смрти, ђавола, и тако га од ђавоживота врати богоживоту. То је могао учинити једино Богочовек, јер је у Себи сјединио наш живот са Богом, те је наш живот понова постао богоживот: „живот сакривен с Христом у Богу“. Поставши човек, Бог Логос је постао наш живот, и Својим животом показао шта је богоживот. Богочовек = богоживот: сав живот од Бога, у Богу, ради Бога, Богом. Богочовечански живот Христов је једини прави, нормални људски живот. Зато је и Црква богочовечанско тело са богочовечанским животом. У њој је наш живот – богоживот: „сакривен с Христом у Богу“. У њој ми људи и доживљујемо свој људски живот као богочовечански живот. Наше живљење у њој заиста је „наше живљење на небесима“ (Флп. 3,20). 

Преподобни авва Јустин Ћелијски

(из књиге ТУМАЧЕЊЕ ПОСЛАНИЦЕ КОЛОШАНИМА СВЕТОГ АПОСТОЛА ПАВЛА)

извор

Рођење Христово помињу двојица јеванђелиста, Матеј и Лука. Али њихове приче су запањујуће различите! По јеванђелисти Матеју Младенцу Христу поклањају се мудраци, а по Луки - пастири ... По јеванђелисти Луки, четрдесет дана послије Христовог рођења доводе га у Јерусалим, а код Матеја су Јосиф и Марија принуђени да бјеже са Христом у Египат одмах након појаве Мудраца ... Постоје недосљедности? Како је било у ствари?
Није тако тешко ускладити јеванђеоске приче о рођењу Исуса Христа. Матеј и Лука не противријече један другом, они само пишу о различитим догађајима који су се догодили у различито вријеме. Само јеванђелист Лука директно говори о догађају Рођења Христовог, као што пажљиви читалац лако може да види. Матеј, прво о ономе што је претходило Божићу, а затим о ономе што се догодило нешто касније.
Али, о свему по реду.
Шта свети јеванђелист Матеј каже о Божићу?
Веома мало. Само један стих посвећен је рођењу Господњем: „И не знадијаше за њу док не роди сина својега првенца, и надјену му име Исус“ (Мт 1, 25). У овом Јеванђељу нећемо наћи никакве детаље повезане са околностима доласка Спаситеља у свијет. Али наћи ћемо родослов тј. списак предака Исуса Христа (Мт 1, 1-17) и сазнаћемо како је Јосиф, узнемирен неочекиваном трудноћом Дјеве Марије, зарученом за њега, хтио да је тајно пусти, али се предомислио, пошто је у сну добио откриће од Анђела: “Но кад он тако помисли, гле, јави му се у сну анђео Господњи говорећи: Јосифе, сине Давидов, не бој се узети Марију жену своју; јер оно што се у њој зачело од Духа је Светога. Па ће родити сина, и надјени му име Исус: јер ће он спасти народ свој од гријеха њихових (Мт 1, 19, 20-21).

Родослов Господа Исуса Христа, на почетку Јеванђеља по Матеју, показује да је Спаситељ био исти као и његови преци, човјек од крви и меса и да је потекао из лозе цара Давида - у којој је, према пророчанствима, требало да се роди Месија (Месија - Јевр. Помазаник, тј. Цар; цареви су помазивани освећеним уљем као знак да Дух Божји почива на њима), који би, према пророштвима, требало да избави израиљлски народ од свих непријатеља, укључујући и саму смрт. Сва месијанска пророчанства испунила су се у Исусу Христу.  А из приче о анђеоском јављању Јосифу постаје јасно да Христос није био само човјек: Сам Бог се оваплотио и сишао на земљу да спаси људе које је Он створио од гријеха и смрти. Оба ова одломка су важна и теолошки значајна. Али ни један ни други нису у директној вези са Божићем. 
Дакле, само Свети Лука говори о самом Божићу?
Да. А Матејево јеванђеље само разјашњава неке детаље његове приче. Шта тачно, јеванђелист Лука пише о Божићу?
Приближно вријеме Спаситељевог доласка у свијет. По Луки, Христос се родио након што је изашла заповијест Цезара Августа о попису становништва све земље. „Ово је био први попис за вријеме Киринијеве управе Сиријом“ (Лк 2, 1-2). Многи историчари сумњају да је такав попис икада проведен. Са изузетком Јеванђеља, није било података о националном попису становништва указом цара Октавијана Августа (27-23. прије Христа - 14. Н. Е.). У једној Јудеји попис је стварно извршен, али, очигледно, након Христовог рођења. По јеврејском историчару Јосифу Флавију, то се догодило када је Квириније почео да влада римском провинцијом Сиријом (којој је Јудеја била тада припојена). Односно, око 10 година након смрти јеврејског цара Ирода Великог.

Али Христос се, по Јеванђељу по Матеју, родио за вријеме Ирода! Па ко је погријешио - јеванђелист Лука или Матеј? Или можда Јосиф Флавије? Руски теолог и историчар Цркве, Николај Никанорович Глубоковски (1863-1937) сматрао је да се не ради о грешкама, већ о пропусту. Попис становништва који је споменуо Јосиф Флавије можда није био први. На примјер, познато је да је Египат, који се граничи са Палестином, пописивао своје становништво сваких 14 година, а Јудеја је могла да дјелује на исти начин. А ако прихватимо претпоставку да је Квириније двапут владао Сиријом (тако се може протумачити један од докумената откривених у 18. вијеку), онда је лако претпоставити да је попис могао бити извршен у његовој првој владавини, чак и за вријеме Ирода. Није случајно што јеванђелист Лука наглашава да мисли на први попис становништва.
Друго објашњење понудио је архиепископ Аверкије (Таушев): Август је могао да изда декрет о попису много прије Христовог рођења - можда чак 27-23. године прије Христа, када је у својим рукама концентрисао сву моћ у Риму. Али извршење овог декрета у Јудеји је одгођено, између осталог и због Иродове смрти: попис је обустављен и приведен крају само 10 година касније.
Матејево јеванђеље помаже да се тачније утврди вријеме Христовог рођења (о томе ћемо касније). Али Лука даје и неке смјернице.
Мјесто гдје се Христос родио
Јеванђелист Лука пише да се Рођење Христово догодило у Витлејему, Давидовом граду. Тамо, у Витлејему, дошло је вријеме да Дјева Марија роди: „... И кад ондје бијаху, испунише се дани да она роди. И роди сина својега Првенца, и пови га, и положи га у јасле; јер им не бијаше мјеста у гостионици“ (Лк 2, 6-7).
По предању, пећина (јаслице) постала је мјесто Христовог рођења, али само Јеванђеље то не каже: оно само каже да су у привременом склоништу свете породице биле јасле, односно хранилица за животиње. Можда је то чак била и стаја за стоку, која је у вријеме пописа, због недостатка соба у хотелима, била на брзину прилагођена смјештају оних који су долазили из других градова.
Иначе, Марија и Јосиф су живјели у Назарету. Тамо се Архангел Гаврило јавио Пресветој Дјеви:“И рече јој анђео: Не бој се. Марија, јер си нашла благодат у Бога! И ево зачећеш и родићеш сина, и надјенућеш му име Исус. Он ће бити велики, и назваће се Син Вишњега, и даће му Господ Бог пријесто Давида оца његова; И цароваће над домом Јаковљевим вавијек, и царству његову неће бити краја“ (Лк 1, 26-33). Али Јосиф и Марија морали су, према правилима, бити регистровани у граду из којег потиче њихова породица. Односно у Витлејему.

Мјесто рођења Господа Исус Христа је изузетно важно.
На крају крајева, сви Јевреји су добро знали предвиђање пророка Михеја да ће се дуго очекивани Месија - потомак цара Давида - родити у његовом родном граду Витлејему: “А ти, Витлејеме Ефрато, ако и јеси најмањи међу тисућама Јудинијем, из тебе ће ми изаћи који ће бити господар у Израиљу, којему су изласци од почетка, од вјечнијех времена“ (Мих 5, 2).
Ефрата је древно име града Витлејема. У преводу са јеврејског значи „плодан“. Можда је исто име добио и оснивач Витлејема, чије становнике Библија понекад назива Ефраћанима (Рута 1, 2, 1. Цар 17,12).
Али да се Христос заиста родио у Витлејему, очигледно су знали само Његова Мајка и праведни Јосиф, обручник. Сви остали су отаџбину Господа Исуса сматрали галилејски градом Назаретом, гдје је провео већи дио дјетињства и младости. А ово наводно галилејско поријекло збунило је многе. У Јеванђељу по Јовану видимо, на примјер, како је будућем апостолу Натанаилу неугодно када сазна да је Исус из Назарета: „Може ли ишта добро бити из Назарета?“ (Јн 1, 46) А касније ће првосвештеници и фарисеји покушати да убиједе Никодима, једног од чланова Синедриона (врховни јеврејски суд), да Исус не може бити прави Месија:…“ Испитај и види да пророк из Галилеје не долази“ (Јн 7, 52) ...Али захваљујући првим главама Јеванђеља по Луки (написаном, очигледно, по ријечима Богородице), тачно знамо гдје се Христос родио. Тамо гдје је било предвиђено - у Витлејему. 
Околности Спаситељевог рођења
Познате су захваљујући истом јеванђелисти Луки:
„И бијаху пастири у ономе крају боравећи у пољу и чувајући стражу ноћу код стада својега. И гле, анђео Господњи стаде међу њих, и слава Господња обасја их; и испунише се страхом великим. И рече им анђео: Не бојте се; јер вам, ево, јављам радост велику која ће бити свему народу. Јер вам се данас роди Спас, који је Христос Господ, у граду Давидову. И ово вам је знак: наћи ћете дијете повијено гдје лежи у јаслама. И уједанпут са анђелом се појави мноштво војске небеске, који хваљаху Бога говорећи: Слава на висини Богу, и на земљи мир, међу људима добра воља. А кад анђели отидоше од њих на небо, људи пастири рекоше један другоме: Хајдемо, дакле, до Витлејема, да видимо то што се догодило, што нам објави Господ. И похитавши, дођоше и нађоше Марију и Јосифа и дијете гдје лежи у јаслама. А кад видјеше, објавише све што им је казано за то дијете. И сви који чуше дивише се томе што им казаше пастири“ (Лк 2, 8-18).
Први који су о Спаситељевом рођењу сазнали - и то на крајње необичан начин, од Анђела - нису били племићи високог ранга, ни старјешине јеврејског народа, ни писари и не првосвештеници, већ најобичнији људи, пастири. А као најближе ученике Господ је узео и људе једноставне и необразоване - рибаре. Овим једноставним људима, неоптерећеним различитим теолошким концептима и разматрањима политичке цјелисходности, било је лакше да прихвате Господа, да у њему виде Сина Божијег. Сам Христос је једном узвикнуо: „Хвалим те, Оче, Господе неба и земље, што си ово сакрио од мудрих и разумних, а открио си безазленима.Хвалим Те, Оче, Господе неба и земље, што си то сакрио од мудрих и разборитих и открио бебама; њен отац! јер такво вам је било задовољство“ (Мт 11, 25-26).
А шта је са мудрацима које је Витлејемска звијезда довела до Младенца Христа?
Заиста, прича о мудрацима је дуго и чврсто повезана са Рођењем Христовим. Толико да се развила чак и традиција да се за Божић цркве украшавају јаслицама са ликовима Свете породице и мудраца и да се дјеци дају божићни поклони, баш као што су мудраци донијели дарове Богомладенцу ...
Погледајмо изблиза причу о мудрацима у Матејевом јеванђељу:
„А када се Исус роди у Витлејему јудејскоме у дане Ирода цара, гле, дођоше мудраци од Истока у Јерусалим и рекоше: Гдје је цар јудејски који се роди? Јер видјесмо његову звијезду на Истоку и дођосмо да му се поклонимо. Када то чу цар Ирод, уплаши се, и сав Јерусалим са њим. И сабравши све првосвештенике и књижевнике народне, питаше их гдје ће се Христос родити. А они рекоше: У Витлејему јудејскоме; јер је тако пророк написао:… Онда Ирод, тајно дозвавши мудраце, сазнаде од њих када се појавила звијезда. И пославши их у Витлејем, рече: Идите и распитајте се добро за дијете, па када га нађете, јавите ми, да и ја дођем да му се поклоним, А они, саслушавши цара, пођоше, и гле, звијезда, коју су видјели на Истоку, иђаше пред њима док не дође и стаде одозго гдје бјеше дијете. А кад видјеше звијезду, обрадоваше се веома великом радости. И ушавши у кућу, видјеше дијете са Маријом матером његовом, и падоше и поклонише му се, па отворивши ризнице своје принесоше му даре: злато, тамјан и смирну (Мт 2, 1-5; 7-11).
Обратите пажњу: мудраци долазе у Витлејем, али не у тор за стоку, већ у кућу ...
И још нешто веома важно: када је Ирод схватио да га мудраци неће обавијестити гдје је Младенац, „разгњеви се веома и посла те погуби сву дјецу у Витлејему и по свој околини његовој од двије године и ниже, по времену које је тачно дознао од мудраца“ ( Мт 2,16).
Како је Ирод одредио вријеме?
Очигледно је вријеме појаве те дивне звијезде која је засвијетлила на небу у тренутку рођења Спаситеља - или, можда, уочи Његовог рођења. Звијезда, видећи је и распетљавајући њено значење, мудраци (који су живјели, како мисле многи тумачи Јеванђеља, у Персији) су кренули. Јасно је да је за овај пут требало времена - можда управо те двије године. И, према томе, од тренутка Божића до доласка Мудраца у Витлејем, прошло је не мање од неколико мјесеци, а можда чак и око двије године!

• Стих Јеванђеља по Матеју, који започиње причу о мудрацима, гласи: А када се Исус роди у Витлејему јудејскоме …(Мт 2, 1). На грчком (на језику оригинала) звучи овако: Του δε Ιησου γεννηθεντος εν Βηθλεεμ, дословно: Исус се родио ..., - што најјвероватније указује на релативно недавну чињеницу рођења Младенца, можда само мјесец или два прије описаног догађаја ... Да су прошле двије године, јеванђелист Матеј би то другачије рекао: уосталом, двогодишњак никако није новорођенче. Дакле, очигледно је током посјете мудраца Исус имао неколико мјесеци. Па ипак, ова посјета се очигледно није догодила  на сам дан Божића.
То доводи до још једног занимљивог закључка: Спаситељ се родио најмање неколико мјесеци прије смрти цара Ирода, што се обично датира у 4. п.н.е. Да, проучаваоци Библије кажу да наша хронологија „од Христовог рођења“ није сасвим тачна. У стварности, Христос се није родио у „првој години наше ере“, већ за око 5-6 година. прије нове ере. 
Па ипак, зашто се ове двије приче о Божићу толико разликују?
Ово оставља простор за различите верзије. Али можемо претпоставити да је апостол Матеј, који је, највјероватније, први написао своје Јеванђеље, желио да истакне прије свега тренутке који су били посебно значајни за читаоце на које је он орјентисан - Јевреје. Из тог разлога се није усредсредио на само Христово рођење, већ на поријекло Спаситеља од цара Давида; по указању мудраца, који су сазнали за рођење цара Јудејског; и на друге сличне ствари. Лука, који је касније написао и вјероватно је пред очима имао Матејево јеванђеље, покушао је да своју причу допуни оним што је чуо од Богородице.
Па како су се одвијали божићни догађаји?
Ако упоредимо податке Јеванђеља по Матеју и Луки са данас познатим историјским чињеницама, онда се намеће сљедећа слика.
Неко вријеме прије Божића - можда чак двије деценије раније - владар Рима и будући цар Октавијан Август наређује својим поданицима да изврше попис становништва у свим земљама под контролом Рима. Око 6. или 5. прије Христа овај задатак, такође, стиже до једне од најудаљенијих периферија Римског царства - Јудеје, чији је цар Ирод задржао номиналну независност, али је фактички послушао Рим.
Поштујући одредбу, Јевреји одлазе да се упишу - сваки у подручје одакле потиче његова породица. Јосиф и Марија морају да путују из Назарета у Витлејем. Марија креће на пут, већ носећи Дијете. И она и Јосиф знају: ово није обично Дијете, већ Син Божји.
У Витлејему не успијевају одмах да пронађу гостионицу. Привремено склониште за њих постаје просторија која се обично користи као тор за стоку. Ту се рађа будући Месија и Спаситељ. Овде у ноћу на Божић пастири, обавијештени од Анђела, долазе да се поклоне Сину Човјечијем. Убрзо након тога, Јосиф и Богородица, очигледно, проналазе у Витлејему неко прикладније пребивалиште за човјека и пресељавају се тамо са Богомладенцем. Осмог дана врше обрезивање над Младенцем, како би требало да буде по Мојсијевом закону, а четрдесетог дана мајка и Јосиф доводе Га у јерусалимски храм да посвете прворођенца Богу (Витлејем је удаљен само 10 км од Јерусалима, па за ово путовање није требало много времена). Марија, Јосиф и мали Исус проводе неколико мјесеци у Витлејему. Овдје их посјећују мудраци и доносе поклоне Дјетету. Злато - као цару и Богу. Тамјан - као свештенику, који ће, како и приличи свештеницима, принијети Богу жртву, али невиђену жртву - Себе. И смирну - посебна мирисна композиција за помазање тијела покојника; овај поклон је био намијењен Христу као човјеку који треба да се суочи са смрћу. Поклонивши се новорођеном Цару Јудејском, мудраци одлазе. И Анђео се поново јавља Јосифу и говори му да бјежи у Египат: Цар Ирод намјерава да убије новорођенче, у коме већ види супарника, спољног претендента на власт ...

У Египту света породица остаје све док је Ирод жив. А након његове смрти, Јосиф, Марија и мали Исус враћају се у Палестину и насељавају у Назарету ...
Ова варијанта распореда догађаја, можда, не рјешава коначно сва питања. Остају нејасне, на примјер, ријечи јеванђелисте Луке да су се Марија, Јосиф и мали Исус: “И кад извршише све по закону Господњему, вратише се у Галилеју у град свој Назарет" (Лк 2, 39). На крају крајева, мудраци, који су касније дошли нашли су их као и прије у Витлејему! Професор Санкт Петербуршке богословске академије Александар Павлович Лопухин (1852-1904) претпоставио је да је јеванђелист, вољно или невољно, пропустио бројне догађаје које је описао Матеј. „Након што су довели Исуса у храм, његови родитељи нису одмах отишли у Назарет, већ су се прво вратили у Витлејем и одатле су се повукли у Египат“, појашњава Лопухин. - Тек након Иродове смрти (Мт 2,19 и даље), Јосиф и Марија су се вратили у Назарет“.
Али у сваком случају, јасно је да приче јеванђелиста Матеја и Луке о Христовом рођењу и догађајима повезаним с њим, не долазе у сукоб једна с другом. Прије би се рекло да се допуњују. 

Аутор: ЦУКАНОВ Игор/ извор: фома.ру /Превод: ВЈЕРОНАУКА.НЕТ

Начин на који духовни разум гледа на телесне болести и на њихова чудесна исцељења, потпуно је другачији од начина на који их посматра телесно мудровање.

Телесно мудровање болести сматра за несрећу, а њихово исцељење, посебно чудесно, за највећу срећу, не марећи много за то да ли је исцељење праћено коришћу за душу или штетом по њу.
 
Духовни пак разум и у болестима које се шаљу Промислом Божијим и у њиховим исцељењима, која дарује Божанска благодат, види милост Божију према човеку. Озарен светлошћу Речи Божије духовни разум учи Богоугодном и спасоносном понашању у оба случаја. Он учи да је допуштено тражити и молити од Бога исцељење болести, уз тврду намеру да се повраћено здравље и снага употребе за служење Богу, а никако не за служење сујети и греху. У супротном, чудесно исцељење ће болеснику послужити само на осуду и навући ће на њега још већу казну у времену и у вечности. Ово сведочи Господ, Који је исцелио раслабљеног и рекао му: Ето постао си здрав, више не греши, да ти се што гope не догоди (Јн. 5,14).
 
Човек је слаб и лако се окреће ка греху. Ако су и неки свети, који су имали благодатни дар исцељења и обиловали духовним расуђивањем, били подвргнути искушењу греха и пали, онда тим пре дар Божији могу да злоупотребе телесни људи, који немају јасна схватања о духовним предметима. И многи су га злоупотребили!
 
Добивши на чудесан начин исцељење од болести, они нису обратили пажњу на доброчинство Божије и на своју обавезу да буду благодарни за то доброчинство, него су наставили да воде грешан живот и окренули дар Божији себи на штету, отуђили се од Бога и изгубили спасење.
 
Из тог разлога чудесна исцељења догађају се ретко, мада их телесно мудровање веома цени и веома би их желело. Иштете и не примате - каже апостол - јер погрешно иштете, да на уживања ваша трошите (Јак. 4,3).
 
 
Свети Игњатије Брјанчанинов

извор

Беседа Преподобног Јустина Ћелијског у Недељу Светих отаца (пред Божић) 1965. године у манастиру Ћелије

Данас је Благовест Божија у једној речи. Цело Еванђеље Божје у једној речи. Данас се, у Недељу Отаца пред Божић, чита прво Еванђеље, прва глава Матејевог Еванђеља. И она једном речју казује шта се збило са овим светом, шта се збива и шта ће се збити са сваким од нас. Сва историја неба и земље, сва историја човека, људи, рода људскога, мене, тебе, птице, гранчице, цвета, све у једној речи: Исус[1]. Његово рођење – ето најважнијег догађаја у свима историјама свих светова. Његово рођење на земљи, Његова појава на земљи као човека то је најважније од свега што се збива у роду људскоме, браћо, најважније откако је постало Сунце до дана кад се буде угасило.

И анђелски свет се узнемирио, Девојка затруднела[2]. Јосиф (се узнемирио) …[3] Тај Анђео са неба силази и јавља Јосифу за Свету Дјеву: „Оно што се у Њој зачело од Духа је Светога, и родиће Сина и наденуће му име Исус јер ће Он спасти људе од греха“[4]. Исус значи Спаситељ. И заиста, зби се то по речима Светог анђела да Дјева роди Сина и наденуше му име Исус, Спаситељ. Ето целог животописа Спаситељевог у самом Имену Његовом: Исус Спаситељ! Али у том Имену, у тој историји је сва историја и моја и твоја, сва историја сваког људског бића.

Гле, дошао је да спасе свет од греха. Теби је потребан Исус, теби је потребан Спаситељ. Шта је грех? Ти грех познајеш и ми други познајемо грех кроз смрт. Смрт је нешто најстрашније за нас, али смрт је дошла кроз грех у овај свет, и када се јавља Спаситељ од греха, то се јавља Спаситељ од смрти моје и твоје. И греси који су у мени, и греси који су у теби, који стварају стотине смрти у нама, у нашим људским бићима, све то бежи испред Њега, све је то немоћније од сенке пред Њим. Он једини јачи од греха, Бог једини јачи од греха. Нема човека јачег од греха, јер је у греху ђаво, а само је Бог јачи од ђавола. Ето, Бог је постао човек да из човека истера грех, да из човека изгони грех, да из човека избаци то најстрашније чудовиште, које ми често у моменту заноса и лудила грлимо, а оно, оно нас убија са сваке стране, изазива смрт ума, смрт савести, смрт воље, изазива општу смрт.

Гле, до Господа Христа царује смрт у овоме свету, царује кроз грех[5]. А ко то царује? Царује ђаво, јер ђаво царује кроз грех и смрт. Грех је његова главна сила, грех је његово главно оружје, и смрт. Ко је јачи од њих, ко сем Господа Христа? Појава Господа Христа у овоме свету, ради чега је? Ради тога да објави рат греху и смрти. Смрт греху да објави, да објави смрт смрти, да објави смрт ђаволу! Ето подвига Спаситељевог у овоме свету, ето Његовог задатка, ето нашег спасења: смрт греху твоме и моме. А ту смрт може изазвати у твоме греху само Господ Христос, Који је јачи од греха и јачи од смрти. Смрт смрти је само Господ Христос, Који Васкрсењем побеђује смрт; Он може дати победу и мени и теби над сваком смрћу. Смрт ђаволу, помор ђаволима ко то чини? Ко то разара пакао, царство нечистих духова и ђавола безбројних уништава, ко, ко? Бог и човек, Богочовек Христос! Он је из неисказаног човекољубља сишао с неба, постао човек, ушао у блато тела људског да из тог тела и тог бића људског истера оно што није Божје, што је против Божје воље, да истера грех.

Зато је, браћо моја, најважније у Еванђељу Спасовом да је Он, Бог, постао човек[6]. У томе је сва тајна нашег живота у свету, у томе је сва тајна нашег спасења, у томе је тајна несрећне земље, на којој род људски живи, и свих светова над човеком и испод човека. Бог се јавио у телу[7], ето наше тајне. Јавио се Христос ради чега? Да сједини човека са Богом , тако сједини да Бог из човека потисне сваки грех, свако зло, сваки мрак, сваку таму, сваку смрт и сваког ђавола. И нема приснијег, ближег јединства у овоме свету ни између чега као што је јединство између Бога и човека у Христу. Нема простора, нема места за грех када се Бог сједињује са човеком, нема места за грех када Богочовек Христос уђе у моју и твоју душу кроз Свето крштење, кроз Свето причешће, кроз Свете тајне. Тада бежи све што је грех. Зато је тајна оваплоћења Бога Христа, тајна најсветија и највећа и најспасоноснија. У њој је све: Бог се јавио у телу. Али баш зато што је у томе цело Еванђеље Христово, што у једној речи Спаситељ Исус казује све тајне рода људског, и сва сила Божја даје се роду људскоме. Зато ђаво једно и ради: проповеда антиеванђеље, против Христовог Еванђеља ђаво шири своје еванђеље. У чему је то еванђеље?

Господ Христос се јавио као човек, Бог се никада (до тада) није (јављао, а сада) …[8] јавио као човек. А ђаво говори: Нема Бога у човеку, у њему је само грех, све ко ђаво. То антиеванђеље, то супротно Христовом еванђеље, браћо моја, хода кроз овај свет још од времена апостолских. Пише Свети велики Видилац и Пророк и Апостол и Богослов, Свети Јован Еванђелист, и вели: Он је Антихристов „Ко не признаје да је Исус, да је Бог дошао у телу, није од Бога.“[9]. Чиме познајемо ђаволе? Не признају да је дошао Бог у телу, не признају ђаволи да је Христос Спаситељ дошао и јавио се у овај свет да људе спасе од греха, смрти и ђавола. То је, браћо, прва и основна мисао Антихриста, противника Христовог, како онда у доба Апостола, тако данас, тако сутра, тако до Страшнога суда. Главно је порећи Христа: нема Христа, није Га било!

Данас, авај, по безумним школама европским, па у несрећним школама нашим, деца уче да Христос није живео! То је то анти-еванђеље ђавоље, сатанско, то је та борба људи и Бога.

Грех – грех бежи од Бога; смрт – смрт бежи од Бога. Плаши се ђаво: авај, какав Бог?! Сетите се кад се Господ појављује као човек са Ученицима Својим, путује по овој мрачној звезди Божјој што се Земља зове, ђаволи се савијају пред Њим као кљасти и богаљасти немоћници, болесници, као полулешеви. Сетите се како Га они моле: „Ако нас изгониш, веле они, из човека, пошаљи нас у свиње“[10]. И Спаситељ допушта да ђаволи одлазе у свиње, и онда свиње, нечисте свиње не могу ни за тренутак да трпе ђавола у себи већ све, две хиљаде њих, скочише у море и подавише се. Тако ђаволи беже од Господа Христа, тако они неће Њега, смета им, јер светлост, светлост није за рањаве очи. Ако јачу светлост принесете рањавим очима, болесник затвара очи и меће руке на њих.

У данашњем свету плаше се имена Његовог, боје се имена Христовог, јер је име Његово Исус. Изгони ђаволе, изгони све смрти, уништава све грехе, уништава царство свих лажних вредности у овоме свету и свих лажних циљева овога света. Да, Антихрист увек живи тиме што ће се борити против Христа. И у овоме свету, откако се појавио Господ Христос као човек, откако се јавио као Богочовек, против Њега ратује стално ко? Ђаво. Ратује кроз људе, иако га је Господ обезоружао, немоћан је ђаво пред Господом, али ето, људи сматрају често, много пута, да је грех пуно јачи, да је ђаво јак и да је Бог (немоћан) …[11] Уствари, род људски на овом свету Божјем, на земљи, стално се креће између Бога и ђавола, између Богочовека и ђавочовека. Али у том свету живимо и ми, и ја и ти, и ми, као људи робље смо греха, робље и гробље смрти. Лешеви од греха.

Сваки од нас налази се у гробу, а шта ће бити од тебе и од мене ако нисмо Њиме и Његовом силом очистили душе своје од греха, а то значи очистили душе своје од свега смртнога, очистили душе своје од сваке смрти, очистили душе своје од сваког ђавола? Шта ће бити са нама када душа изађе из тела?

Браћо моја, са доласком Господа Христа у овај свет, са Божићем, све се мења, мења се сва историја рода људског. Он чудесни Исус збацио је с престола Сатану и устоличио је Бога. Велики Светитељ Божји Свети Макарије вели: Ђаво је кроз грех сео на престо ума људског и царује човеком, а кад човек поверује у Господа Христа, кад се крсти, када се причешћује, када живи по Светом еванђељу, тада Господ збацује са престола ума твога ђавола и зацарује Бога, устоличује Бога, и тада у твојој души и твоме животу влада Бог, владају свете мисли, света расположења, божанска расположења, божанске жеље, божанска дела. Када збаци Господ Христос Својом божанском силом Сатану са престола ума твога и мога и рода људског, Он истера у исто време све легионе ђаволе, истера све грехе из човека, све смрти, и уводи свете врлине, уводи свете божанске небеске силе, и ти, ти онда заједно са Апостолом Павлом велиш: „Све могу у Христу Исусу, Који ми моћи даје“.[12]

Шта је смрт пред тобом, хришћанине, шта је грех, шта ђаво? Слабији од сенке, и први, и други, и трећи. Таква је сила Господња: Све могу у Христу Исусу, Који ми моћи даје. Зато и поручује Свети апостол Павле: Јачајте у Господу, јачајте тако да увек будете јачи од сваке смрти[13]. Како, Свети апостоле? Вером прво, нека расте вера у теби. Онда, чиме још Апостоле? Молитвом, нек се молитва шири у души твојој, и молећи се дуго ти тако …[14] у Богу јачаш, небеске силе …[15] усељујеш у себе; и када дође моменат борбе и лома за душу твоју, ти храбро потискујеш сваког ђавола, јачи си од њега, од свакога греха и од сваке смрти. Онда пост, шта је пост? Пост је сила Божја; пости и пост ће ти дати силу божанску да, када се рвеш са грехом, можеш да га савладаш. Да, све се мења и у твоме и у моме животу чим почнемо да живимо по Еванђељу, чим почнемо да живимо по вери у Господа Христа.

Шта се десило са Савлом, чувеним Светим апостолом Павлом? Ви знате, он је био највећи гонилац Господа Христа, првих хришћана. Није хтео да верује: Не верујем ја у Исус Бог. И почео да Га гони, бацао је (хришћане) у тамнице; добио је власт од тадашњих властодржаца да све хришћане гони и затвара[16]. И осиони учени младић Савле, најученији младић свога доба …[17] сигурно веома богат у сваком погледу, као неки славни војсковођа, али војсковођа црне мрачне војске, кренуо је да гони хришћане јаче и више него ико. И кад је, јездећи на коњу алату ка Дамаску да гони хришћане са четама својим, он одједанпут чуо страшан глас, светлост се страшна појавила, и из ње као да су тутњали громови: „Савле, Савле,зашто ме ти гониш“? Тада осиони Савле упита: „Ко си Ти, Господе? Ја сам Исус Кога ти гониш. Господе, шта ми ваља чинити“?[18] Ослепљени Савле тада, три дана био је слеп, јер су га водила његова браћа која су пошла са њим да гоне хришћане. Тада је Свети апостол Ананија јавио му се Господ и открио дошао Савлу, крстио га, и Савле је прогледао. И од тада, гле, све се изменило. Уместо да постоји Савле настао је Свети апостол Павле. Њега, њега није могла да ућутка цела Римска империја, цела Римска царевина, Нерони, цареви римски, сви војници римски, све тамнице нису могле Павла да ућуте да он не проповеда Еванђеље Господа Христа, да он не проповеда тога Исуса, Исуса Спаситеља, Цара, Бога неба и земље.

Апостоли су били скромни, са мрежом и рибарем Петром и његовом дружином, са Филипом и другима, прости људи, рибари, сељаци. Зашто њих културни људи, ето, толики свет образовани, две хиљаде година, зашто славите те просте богобојажљиве људе? Шта су учинили? То, браћо моја: допустили су и учинили да вером унесу у себе Господа Христа, да пођу за Њим и да живе Њиме. Да Он постане центар, срце њиховог срца, срце њихове историје, њиховог живота, њиховог бића. Ето, све се изменило, прости сељаци, Петар, Филип, Андреј, и други са њима, и милиони и милиони иза њих, посветили су сав свој живот почевши живети Еванђељем Господа Христа у овоме свету. То значи: побеђујући грех и смрт и свакога ђавола, живећи Правдом Божијом у овоме свету, живећи Истином Божијом у овоме свету; борећи се против свакога зла и сваке лажи, а живећи Христовом Истином и Правдом. Тако се све мења потпуно и у моме животу и у твоме, брате и сестро, једнога дана када ја и ти видимо и сагледамо ко смо и шта смо у овоме свету без Христа.

Шта си ти, шта сам ја? Роб греха, мливо смрти, залогај ђавола. То је човек без Христа у овоме свету. Када то сагледаш, пази куда да кренеш. Само са Њим, јер једино Он ако иде испред тебе, Он ће моћи одбацити сваку смрт која јуриша на тебе; Он ће моћи победити и одјурити сваког ђавола који јури на тебе; Он ће моћи одбацити сваки грех који хоће да те сатре. Ти онда са Њим, вером у Њега, љубављу према Њему, молитвом к Њему, постом пред Њим, ти се све више везујеш за Небо, све постајеш бесмртнији и бесмртнији, још овде на земљи осећаш како је Царство Божје са Христовом вером сишло у твоју душу. И ти се не плашиш никакве смрти, не плашиш се никаквих антихриста, не плашиш се никаквих ђавола. Сав си Његов, идеш за Њим вером, љубављу, и док не постанеш заиста Његов слуга и док не заволиш Њега више него ма кога другога на овоме свету, све дотле док човек не пази на душу своју, на спасење своје, гле смрт, грех, ђаво!

Све је казано Његовим именом: Исус Христос – Спаситељ. Када то Име изговориш, ти изговараш – шта? Ти изговараш свој бојни поклич, ратни хришћански поклич; ти крећеш у борбу са грехом. Господ не трпи смрт, Господ не трпи ђавола, значи да си ти стално Његов борац против греха, против смрти, против ђавола. Данашњи Свети оци старозаветни, сви велики Праведници: Аврам, Мојсије, Исаија, и безброј њих, све су то борци, борци за Христа још пре Христа, борци за Еванђеље Христово пре него што је Еванђеље било записано. Писао га је Господ кроз њихове свете животе и они, безброј њих, чули сте шта пише о њима Свети апостол Павле, они вером победише царства, доживеше васкрсење мртвих, беху јачи у биткама, остварише Правду Божију у овоме свету, прославише Бога Истинитога; њих не беше достојан свет и свет их гоњаше, потуцаху се по пустињама у кожусима, голи, без хлеба, али Правду Божију не оставише, ђаволе победише, грехе све победише[19]. Ето, вели Свети апостол, какву гомилу сведока о томе шта је Бог имамо ми хришћани, какву гомилу сведока![20] И зато, продужује Свети апостол, да ми трчимо битку која нам је одређена. Какву битку? Битку за Правду Божију, за душу твоју, у битку за бесмртност своју. Ту битку и води Господ Христос против греха, против ђавола, против смрти. У ту битку улази и ти, хришћанине, да трчимо у битку, вели Свети апостол, која нам је одређена, одбацујући сваки грех који је прионуо за нас[21]. Грех смета да се ти бориш против ђавола, јер је то уствари оружје ђаволово. Зато одбаци, вели Свети апостол, сваки грех да бисмо били јачи у биткама за Правду Божју, Истину Божју у овоме свету. Али ви хришћани се морате борити до крви против греха, вели Апостол, а ви још нисте дошли у тој борби против греха до крви.[22]

Зато је Бог постао човек да сваки од нас (победи грех и смрт) …[23] сваки од нас треба да постане син Божји, да постане наследник Царства небеског, да постане брат Христу. Такав је узвишени циљ човековог бића. Бог није створио човека за нешто мало и ситно; створен је човек да наследи Царство небеско. Зато је Господ дошао у овај свет, зато је Господ постао човек, да човеку да сва небеска блага и да му да Царство небеско.

И ми хришћани у овоме свету, живећи у Цркви Христовој, коју је Он основао поставши човек, још овде на земљи ми постајемо поседници и власници Царства небеског, ако вршимо заповести Христове. Ако вршиш заповест Спаситељеву о смирености, ако смириш себе у великој вери пред Њим, и стекнеш сво блаженство, ако одбациш гордост сатанску и ђавољу и доживиш прву заповест Његове свете науке: „Блажени сиромашни духом, јер је њихово Царство небеско“[24], ти ћеш осетити да је заиста Небеско царство твоје. Ти ћеш осетити да је Бог Цар у твојој души: не грех, не ђаво, не смрт. И ти још, живећи на овој земљи, остварујеш у себи спокојство: Цар је у теби и у твојој души, царује кроз Вечну истину, Вечну правду и Вечни живот. Свето причешће, ето свете хране, ето светих небеских блага, ето свете бесмртности, ето свете вечности, ето светог Вечног живота! Све то и још више од тога Васкрслог Господа Христа примамо у Светоме Причешћу. Имамо много више него што нам треба. Само, шта нам Господ даје, а шта нама треба? Вера, вера, одлучна вера. Одлучност: хоћу да живим вером у Господа Христа и да испуњујем Његово Свето еванђеље, поред свега што то многи неће око мене, и поред свега тога што слабости моје често неће моћи, немоћи моје неће. Јер човеку нема спасења од смрти, нема спасења од греха без Спаситеља, без Господа Христа. У Спаситељу је спасење, као што је у светлости осветљење.

Зато, заједно са Светим оцима старозаветним, поклонимо се Господу Христу, Чудесном Спаситељу нашем од греха, смрти и ђавола, и Једином Истинском Човекољупцу, Који је, ето, нама људима недостојним донео и даровао Небеско царство. Амин.

Тајна празника – Недеља Светих отаца – видео

НАПОМЕНЕ:

1. Mт. 1,1,18,21
2. Mт. 1.18; Иc. 7,14
3. Неколико речи нечујне на траци. Речи у загради додате по смислу. Прим. препис.
4. Mт. 1,20-21
5. Pм. 5,12-14
6. Mт. 1,23; Jн. 1,14; 1 Tим. 3,16
7. 1 Тим. 3,16
8. Неколико речи нечујне на траци. Речи у загради додате по смислу. Прим. препис.
9. 1 Jн. 2,22; 4,3
10. Mт. 8,31
11. Неколико речи нечујне на траци. Речи у загради додате по смислу. Прим. препис.
12. Фил. 4,13
13. Еф. 6,10
14. Неколико речи нечујне на траци. Прим. препис
15. Неколико речи нечујне на траци. Прим. препис
16. Д. Aп. 9,12
17. Неколико речи нечујне на траци. Прим. препис
18. Д. Aп. 9,36
19. Јeвp. 11,32-39
20. Јевр. 12,1
21. Јевр. 12,1
22. Jeвp. 12,4
23. Неколико речи нечујне на траци. Речи у загради додате по смислу. Прим. препис.
24. Mт. 5,3

https://mitropolija.com/2026/01/03/zajedno-sa-svetim-ocima-starozavetnim-poklonimo-se-gospodu-hristu-cudesnom-spasitelju/