У оквиру новог издања емисије Богослужбене особености празникâ српских светитеља, на таласима Радио-Беседе, говорили смо и молитвено промишљали о две знамените новопросијавше угоднице Божје из рода нашега, чији животни подвизи су били слични, баш као што је и циљ њиховог овоземаљског битисања на земљи био један и јединствен – живот у вечној заједници са Господом.

Говорећи о светој новомученици Злати Мегленској истакли смо њену ревност и истрајност у вери, а задивљени њеном спремношћу на свецело служење Богу, указали смо да етос њеног светог и богоугодног живота укрепљује и нас у 21. веку, позивајући нас да оставимо сваку земаљску бригу, те да, загледани у Христа, пригрлимо сваку врлину, а поврх свега христолику љубав.

У другом делу емисије говорили смо о новопросијавшој светитељки – светој новомученици Босиљки из Пасјана надомак Гњилана, која је, одлуком Светог Архијерејског Сабора Српске Православне Цркве, 2018. лета Господњег прибројана лику светих, а чије свете мошти су обретене  23. октобра 2019. године.

„Ходите, сви који поштујете страдалнике, да у песми и певањем опевамо многострадалну девојку Злату, јер је нису превариле ни речи, ласкања, ни претње Турака страшним мукама, нити су је коснуле плачевне молбе родитеља и њених сестара, који су је наговарали да се одрекне Христа, а она се није одрекла спасоносног Имена Христовог него им је одговорила: Ако је ваш савет да се Христа одрекнем, Истинитог Бога, ви већ нисте моји родитељи ни сестре моје; ја имам Оца Господа Исуса Христа, и Матер Богородицу, а браћу и сестре све свете на небесима. Зато је својевољно постала жртва и чисти и савршени принос и у Царство небеско се уселила.ˮ (Слава на Господи возвах из службе светој новомученици Злати Мегленској)

„Ходите, мученикољупци; ходите, који Христово Име носите сви; поревнујте у љубави овој светој, која свему претпостави Христа Господа. Опевајте њу, свехвалну, кличући: радуј се, ти која призвање своје оправда; радуј се, која натприродна страдања поднесе; радуј се, која си охрабрила слабију женску природу; радуј се, молитвенице и заступнице наша смела, Босиљка свечасна.ˮ (Слава на Хвалите из службе светој новомученици Босиљки из Пасјана надомак Гњилана)

Аутор емисије: катихета Бранислав Илић

Извор: Инфо-служба Епархије бачке

Поводом празника Светог славног и свехвалног Апостола Томе доносимо део из текста катихете Бранислава Илића под насловом Неверни или уверени Апостол Тома? У овом делу текста аутор указује на значај правилног разумевања неверовања, тј. уверавања Светог Апостола Томе. 

...Након јављања Васкрслог Христа свети Апостол Тома будући испуњен тренутним и привременим неверством хтео је чулно да додирне Спаситељеве ране и увери се да је Васкрсли Господ заиста Васкрсао.  Привремено неверје Апостола Томе уклонио је сâм Господ, ушавши кроз затворена врата у просторију у којој су се налазили сабрани апостоли окупљени (сабрани) на молитви, рекавши Апостолу Томи да опипа Његове ране. Након тога, Апостол Тома је узвикнуо: „Господ мој и Бог мој!“ По својој слабој и грехом испуњеној природи сваки човек, иако верујући,  испуњен је једним делом и неверством и жељом да се опитно и чулно увери у нешто. Свети Апостол Тома у овом празничном догађају символизује управо свакога од нас, представља нашу палу и сумњичаву природу. У нашем народу усталио се један веома лош обичај да за некога ко посумља кажемо да је он неверни Тома, поистовећивајући га са светим Апостолом Томом. Ако мало дубље проникнемо у тајну догађаја Томиног уверавања, можемо врло лако доћи до закључка да је неверство Апостола Томе било само један поступни пут ка уверавању, те стога Апостол Тома није више неверујући Тома, већ УВЕРЕНИ Апостол Тома, и верни сведок Васкрслог Господа. О томе сведочи и објашњење јеромонаха Хризостома (Столића), потоњег блаженопочившег Епископа жичког, које је исказао у свом чувеном делу Светачник: „Осјазаније Апостола Томе, додир, односно уверење, крајње веровање у нешто на основу додира (опипања)ˮ, што указује да апостол Тома није остао у свом неверству, већ је неверство превазишао и постао уверени ученик Христов. Велики део химнографије Томине недеље наглашава управо кључни моменат Томиног уверавања које је потврдио речима „Господ мој и Бог мој!ˮ и на тај начин своју веру у Васкрслог Господа јавно исказао. Приликом дијалога са Апостолом Томом Спаситељ је назвао блаженима оне који не видеше, а вероваше, а ова велика тајна вере без претходне провере заиста јесте онај крајњи ступањ и слободно можемо рећи врхунац наше вере у васкрслог Господа. Попут Апостола Томе и свако он нас има прилику да емпиријски (чилно, опитно) осети присуство Васкрслог Господа учествујући у Светотајинском животу Цркве, учествујући у Светој Евхаристији, на којој увек и изнова доживљавамо сусрет са Богом и сједињење са Њим, јединим Животодавцем Васкрситељем нашим.

*Део из текста катихете Бранислава Илића 

под насловом: Неверни или уверени Апостол Тома?

Текст у целости можете да прочитате ОВДЕ

На таласима Радио-Беседе, а у оквиру новог издања емисије Богослужбене особености празника српских светитеља, говорили смо о житију и делима хришћанске љубави светог и благоверног Стефана Штиљановића и Јелене (Јелисавете) Штиљановић. У оквиру наведене емисије указали смо на богослужбено величање ових угодника Божјих, уз истицање химнографије која нам предочава све врлине њиховог благочестивог служења Богу и ближњима.

„Постао си као светла звезда и извор смерности, љубављу испуњен, кротак и милостив и љубитељ сиротих, као непотрошиво благо доброте, животом богоугодан и вером непостидан, надо часна и мудрости православнаˮ! (Прва стихира на Господи возвах)

„Све задивљује глас о врлини твојој и сви прослављају Творца и Саздатеља што тобом, преподобни, тако нешто учини, јер си од младости искао знање истинито и примио савршенства познање Божјег благовољења, и стога да о судовима Божјим размишљаш не лењо ранио јеси, сирочади и удовицама заступник будући, гладне нахранио си и ништима десницу пружену држао. Стога, Стефане свети, награда тебе чека од Христа Бога, Судије праведног, и венац небеског царстваˮ. (Слава на Хвалите)

Аутор емисије катихета Бранислав Илић

Извор: Инфо-служба Епархије бачке

Ново издање емисије Богослужбене особености празника српских светитеља на таласима Радио-Беседе, посветили смо свештеном спомену на светог и богоносног оца нашег Пајсија Јањевца, патријарха српског.

Новопросијавши светитељ из рода нашега, патријарх Пајсије Јањевац био је један од највећих поглавара Пећке Патријаршије из времена ропства под Турцима. Он је своје високо црквено достојанство и сјајну јеванђелску просвећеност спојио са божанским врлинама молитвености, дуготрпљења и смирења, а посебно трудољубља и апостолског пожртвовања за своjу од Бога поверену му паству.

Његово патријарашко служење било је усмерено на распростирање јеванђелске вере, хришћанске просвећености и културе. Проповедао је Јеванђеље Христово личним примером и живом речју, али и књигом, иконом, унапређивањем лепоте храмова и богослужења, састављањем житија и светих служби; ходећи свагда стопама Светога Саве показао се његовим достојним наследником и стао у ред светих архиепископа и патријараха пећких: Арсенија, Никодима, Данила Другог, Јоаникија, Макарија и осталих који свето поживеше и Богу угодише.

Аутор емисије: катихета Бранислав Илић

Извор: Инфо-служба Епархије бачке

Ново издање емисије Богослужбене особености празника српских светитеља посветили смо свештеном спомену на преподобног Симона монаха (Стефана Првовенчаног) и светог благоверног краља Владислава.

У оквиру наведене емисије приближили смо житије преподобног Симона монаха и светог краља Владислава, посебну пажњу посвећујући химнографији и богослужбеном величању ова два светилника из рода нашега. Поред извода из химнографије, празника емисија је употпуњена појањем хора „Преподобна мати Ангелина Крушедолска“ из Никшића, под уметничким руководством професорке Ане Бојић.

„Лепотом твога живота преподобни ти си све видиве лепоте надмашио и оштрим умом и чистотом душе си преблажени ка непролазнима прешао, као ангел бестелесни ти си у видивом телу поживио, и сада пред Христом и Владиком свих стојиш и за душе наше смело се молиш.“ (Друга стихира на Господи возвах из службе преподобног Симона монаха) 

„Весели се данас обитељ Милешевска, јер имаш у себи изузетну ризницу: часне мошти краља Владислава, изузетног молитвеника и милостивог заступника; њему сви умилно рецимо: о, преславни краљу Владиславе, не остављај нас без милости твоје.“ (Слава на Хвалите из службе светог благоверног краља Владислава) 

Аутор емисије: катихета Бранислав Илић

Извор: Инфо-служба Епархије бачке

-Мирјана Миловановић и катихета Бранислав Илић: Свети Василије Острошки нас позива на љубав према свима-

Гост Телевизије Храм, Архиепископије београдско-карловачке био је катихета Бранислав Илић, аутор новообјављеног документарног филма "Свети Василије Острошки - сведок васкрсења". 

У оквиру емисије "Живоносни источник", у среду 15. септембра 2021. лета Господњег, катихета Бранислав Илић је говорио о документарном филму који је настао поводом 350-годишњице упокојења Светог Василија Острошког. Разговор је водила Мирјана Миловановић, новинар Телевизије Храм. 

У уводном делу разговора катихета Бранислав се осврнуо на недавно одржано премијерно приказивање документарног филма чије ауторство потписује, посебно истакавши велику љубав, доброту и свецели труд учесника трибине на којој се говорило о филму посвећеном Светом Василију Острошком. Надам се да љубав коју смо пројавили на премијери филма никада неће бити поколебана, већ увек све јача и снажнија чиме ћемо потврдити да све меримо правом мером, а то је мера узрастања у Христу, истакао је гост емисије. 

Свако од нас свакога дана поставља себи питање смисла живота, а за нас је смисао живљења да се љубављу Божјом покажемо као достојни наследници угодника Божјих, па и Светога Василија који је целог свог живота био онај који је попут једне свеће светлио свима онима који су у тами, нагласио је катихета Бранислав Илић, и додао: Често смо и ми у тами греха, у тами незнања или тами смутње која нас са свих страна обасипа,  али нам љубав Божја и светлост угодника Божјих не дозвољава да се изгубимо у том мраку. 

Говорећи о свом ауторском документарном филму новосадски катихета је истакао да настанак овог филма можемо сагледавати као једно чудо Светог Василија Острошког. Овај филм је саборно дело и као такав научио нас је да у животу ништа не можемо сами, већ је увек све лепше и Богу угодније када чинимо у заједници једни са другима, тиме ћемо показати и да смо верна чеда Светог Василија Острошког, светитеља који нас непрестано својим омофором закриљује, а непрестано молитвено бди над нама, рекао је Бранислав Илић. 

Гост Мирјане Миловановић је на крају упутио поруку гледаоцима Телевизије Храм: Призвани смо да следимо пример Светог Василија, његову молитвеност, његову бистрину ума, његову чистоту срца,  његову спремност да и зле и добре води ка љубави Божијој, да свакога човека узводи у меру раста висине Христове, и да свагда будемо настављачи тог животног етоса Светог Василија острошког, али и свих угодника Божјих из рода нашега. 

Своју срдачну и искрену поруку гледаоцима једине црквене телевизије у Српској Цркви, катихета Бранислав је употпунио речима благодарности које је упутио свим члановима хора Преподобне мати Ангелине из Никшића, између осталог рекавши: Хор Преподобне мати Ангелине и прота Слободан Јокић из Никшића, били су ми највећа подршка у овом богоугодном делу. Дирнут сам њиховом љубављу и спремношћу да свецело служе Цркви,  све у њиховом делу је чудесно. Желим им да наставе да ходе тим путем којим су до сада пуних двадесет година ходили, да надахнуће добијају из крушедолске светиње са кивота Преподобне мати Ангелине, а ја их уверавам да ће они, као и до сада, бити у мојим молитвама, да ће љубав и пријатељство моје бити са њима као и до сада. А њих молим да мене и све нас никада не заборављају, него да се што чешће срећемо, да заједничаримо и изграђујемо мостове љубави, и да у правом смислу покажемо да за нас хришћане не постоје никаква ограничења нити границе, закључио је катихета Бранислав Илић. 

Извор: Ризница литургијског богословља и живота

Након премијерног приказивања документарног филма "Свети Василије Острошки - сведок васкрсења", у дан свечаног отварања шестог Фестивала хришћанске културе одржана је трибина о наведеном филму. Према речима аутора филма катихете Бранислава Илић, ово филмско остварење је дело саборности, љубави и молитве. 

Овим својим филмом трудио сам се да прикажем да је Свети Василије Острошки светитељ љубави и светитељ који свакога од нас побуђује на љубав, на ону праву и истинску христолику љубав. Светитељева љубав није умањена ни данас, она је вечно жива и вечно делатна, истакао је катихета Бранислав Илић. 

Надам се у Господа и љубав Његову да ће овај филм позвати свакога човека да светитељу острошком принесе оно што може, али да наш принос увек буде искрен и из чистога срца, нагласио је аутор филма. 

Како слово љубави не би било само на речима, катихета Бранислав Илић је учесницима трибине уручио пригодне дарове. Преосвећеним епископима Илариону и Давиду на молитвено сећање даровао је панагије са ликом Светог Василија Острошког, док је проти Слободану Јокићу из Никшића даровао напрсни крст. 

Позлаћене иконе Светог Василија Острошког катихета Бранислав уручио је проф. Ани Бојић из Никшића, др Јасмини Ћирић из Младеновца, Мири Лолић мочевић из Бања Луке, као и нашој познатој уметници Бранки Зечевић из Подгорице.

Извор: Ризница литургијског богословља и живота

Поводом 350 година од упокојења Светог Василија Острошког гост емисије Храм на Радио Београду 2 био је вероучитељ и катихета Бранислав Илић, аутор великог броја текстова, емисија, предавања о Светом Василију Острошком, као и аутор документарног филма „Свети Василије Острошки-сведок васкрсења". Разговор је водила аутор и водитељ емисије Душанка Зековић.

Звучни запис емисије

Гостујући у емисији Храм, катихета Бранислав је најпре говорио о значају катихезе у хришћанском животу, посебно истакавши да је образовање у Господу насушна потреба сваког човека. Циљ катихезе у свеукупности, а посебно основни задатак верске наставе је да приводи људе Христу Богу, сведочећи и речима и делима своју проповед, истакао је гост емисије. 

У даљем току разговора пажња је била посвећена и улози црквених медија, а према речима катихете Бранислава Илића значај црквених медија је велики, не само у информативном смислу, већ превасхондо у поучном сегменту који подразумева ширење вечне и непролазне речи љубави Божије. 

Свети Василије је уткан у моје биће, моји духовни корени су везани за острошку светињу и острошког чудотворца од најранијег узраста мога детињства, истакао је Бранислав и додао да га љубав и молитвени покров Светог Василија Острошког прати целога живота, те да вођен том љубављу целога живота управља своје духовне кораке. Све емисије, текстови, предавања, па и документарни филм на тему Светог Василија, израз је моје искрене и делатне љубави према острошком чудотворцу који својом љубављу грли свакога човека, закљчио је катихета Бранислав на крају првог дела емисије Храм која је емитована у недељу 19. септембра 2021. лета Господњег.

За слушаоце Радио Београда 2 катихета Бранислав је предочио главне детаље из житија Светог Василија Острошког, посебно истакавши његову ревност у архипастирском служењу, његову постојаност у вршењу добрих дела, његову усрдност у молитви, али пре свега, његову велику љубав коју је имао, а коју и данас као угодник Божји има према нама. Свети Василије нам је својим животом посведочио да је једина мера људског достојанства и хришћанског етоса, хришћанског живота у потпуности, јесте христолика љубав, подсетио је гост емисије и додао: Данас се много говори о љубави, али потребно је да много више њоме живимо и да деламо, на тај начин ћемо угодити Господу, а ако живимо по тој љубави бићемо достојни да се назовемо чедима Светог Василија.  

У завршном делу емисије било је речи о документарном филму "Свети Василије Острошки - сведок васкрсења", о чијем настанку, садржају и премијерном приказивању је говорио аутор филма. 

Извор: Ризница литургијског богословља и живота

Након премијерног приказивања документарног филма "Свети Василије Острошки - сведок васкрсења", у дан свечаног отварања шестог Фестивала хришћанске културе одржана је трибина о наведеном филму аутора катихете Бранислава Илића. У свом излагању  Његово Преосвештенство Епископ стобијски и мјестобљуститељ струмички г. Давид, говорио је о филму који сведочи да теологија налази своје место и у једном оваквом филму. 

Овај филм је пун знакова благодати и живо сведочи да православна теологија и уметност, у овом случају филмска уметност, нису два одвојена ентитета. И теологија и филм могу бити начини сагледавања и артикулисања заједнице, могу да побољшају постојеће перцепције и да омогуће свежа искуства, навео је у свом излагању владика Давид. 

Филм о којем говоримо јесте теологија која је жива, пластична, кинематографска и јасно показује да кинематографија јесте и још више може да постане теолошка радионица. Христос се оваплоћује и на филском екрану, а православна теологија се може изразити и иконама кинематографије, која актуализује њен живототворни дух, нагласио је Епископ стобијски Давид. 

На крају свог надахнутог и надасве поучног излагања, Епископ стобијски и мјестобљуститељ струмички г. Давид изнео је закључак у погледу свог осврта на филм аутора катихете Бранислава Илића: Филм "Свети Василије Острошки - сведок васкрсења", нам сведочи о аутентичном сусрету човека са Богом и са другима, и успешно изражава сотириолошку онтологију кинематографског посланства. 

Извор: Ризница литургијског богословља и живота