Његово Блаженство је похвалио залагања на вођењу дијалога и свима пожелео просвећење Светим Духом како би достигли усаглашеност на добро верника својих Цркава. У наставку разговора Патријарх је нагласио колико се ова Патријаршија труди око одржавања и очувања светих места у Израелу, као и око пастирског старања о хришћанима у Светој земљи.

Учесници дијалога, углавном епископи, бискупи и свештеници, заблагодарили су Његовом Блаженству на пријему, као и на томе што је поглавар Јерусалимске Патријаршије претходног дана присуствовао чину отварању православно-лутеранског дијалога. Са своје стране заискали су молитве Цркве Јерусалима за успех своје мисије и душеполезне одлуке.

Извор: ОЦП

http://www.spc.rs/sr/shesto_zasedanje_pravoslavnoluteranske_komisije_u_jerusalimu

Како преноси дневник „Саудијска Газета“, рација је извршена на дојаву грађанина, а међу ухапшенима, који су разних азијских националности, има жена и дјеце.

„Грађанин је Хаја-и пријавио сумњиве активности у кући, тврдећи да је један Индијац претворио свој дом у цркву“, наводи се у извјештају и додаје да су у једној од соба ухваћене особе које су учествовале у молитвеном скупу.

Вршење било ког вјерског обреда осим исламског је забрањено у Саудијској Арабији, чије већинско становништво од 90% чине муслимани Сунити.

Представник Центра за вјерске слободе, агенције за одбрану вјерских слобода из Вашингтона, осудио је хапшење, казавши да је то одавно званична политика Саудијске Арабије која наставља своје „вјерско чишћење“.

Члан Америчке републиканске партије Френк Вулф је изјавио да се нада да ће влада САД-а уложити званични протест на овај инцидент.

Митрополија

Богослужењем на којем су учествовали сви Архијереји Украјинске Православне Цркве, као и Архијереји помесних православних Цркава који су дошло на погреб угледног јерарха, началствовао је местобљуститељ митрополитске столице Митрополит черновичко-буковински Онуфрије. У наставку Литургије у порти је одслужен чин опела поглавара Украјинске Православне Цркве.

Предводници делегација православних помесних Цркава изразили су саучешћа у име поглавара својих Цркава.

После опела ковчег с телом блаженопоч. Митрополита у поворци је обнесено око храма и унето у гробницу у Кијево-печерској лаври, и то у храм Рођења Матере Божје у Даљим пешчерама. Уз звона храма тело је спуштено у гробницу, јавља портал Православие.ру позивајући се на сајт Украјинске Православне Цркве.

Сајт Оделења за спољне односе Московске Патријаршије извештава да је поводом престављења Митрополита Владимира и врховни Патријарх и Католикос свих Јермена Карекин II упутио саучешће Патријарху московском и све Русије Кирилу у име „првопрестолног светог Ечмиадзина“. Католикос истиче пастирски рад Митрополита Владимира „који је својом дубоком вером и хришћанским благочашћем пројавио пример верног делатеља на њиви Господњој и ревносног поборника духовно-моралних вредности“. Истиче се да се блаженопочивши трудио да обнови свештенички кадар у Украјини као и духовни живот, нарочито радећи на неговању међуцрквених и међународних односа. Патријарх Карекин истиче да је Митрополит вазда неговао добре односе са Јерменском апостолском Црквом и с јерменским народом...

Патријарх Кирил је претходног дана, у суботу, одслужио заупокојену Литургију у Смоленском саборном храму Смоленског новодевичког манастира и у наставку парастос, кад је одржао проповед.

Изразе искреног саучешћа упутио је међу првима и Његова Све-Светост Патријарх васељенски Вартоломеј, истакавши да ће на погреб упутити два висока Архијереја.

Извор: Московска Патријаршија и Православие.ру

(припремио Радомир Ракић)

Вјечнаја памјат!

„Многи покушавају да убиједе Маријам да се одрекне хришћанства и буде ослобођена, али она одбија. Неки апелују на њеног мужа да је увјери да напусти своју хришћанску вјеру и спаси живот, али без успјеха“.

Саопштење је 11. јуна објавио свештеник Муса Качо, епископални викар Картумске области, у циљу исправљања нетачних извјештаја у медијима. Из Министарства спољних послова Судана је, наиме, демантована изјава приписана њиховом секретару Абдулаху Алазрагу у којој се наводи да ће власти ослободити госпођу Ибрахим. „Госпођа Маријам је још увијек у затвору Омдурман и, практично, чека извршење казне, дојећи своје дијете у оковима“, каже се у саопштењу Архиепископије, „Њен случај је предат апелационом суду. Нико не зна када ће апелациони суд донијети одлуку“.

„Госпођа Маријам, према тврдњама надлежних власти, може бити ослобођена само ако се одрекне хришћанства, разведе од свог мужа и прихвати ислам. А једини начин да се сачува њихов брак, ако би се Маријам одрекла хришћанства, је да и њен муж прими ислам и да се поново вјенчају у исламском обреду“.

Маријам и њен муж Данијел вјенчани су 19. децембра 2011. у Римокатоличкој цркви. Иако је њен отац био муслиман, Маријам је крштена и одгајана у Етиопској цркви, којој је припадала њена мајка, а пред вјенчање је прешла у римокатолицизам.

У саопштењу Архиепископије Картума се наглашава да она „никада у животу није припадала исламској вјери нити је се одрекла. Она никада у животу није била муслиманка“.

Саопштење, такође, указује на чињеницу да судански устав из 2005. гарантује слободу вјероисповједања: „Ниједна особа неће бити приморана да прихвати ону вјеру у коју он/она не вјерује, нити да упражњава обреде и службе на које он/она добровољно не пристану“.

У Саопштењу се закључује: „Стога, у свјетлости чињеница које смо горе навели, и поштујући Маријамин непоколебљив став да се држи своје хришћанске вјере, молимо судство и друге надлежне власти да преиспитају случај против госпође Маријам и донесу разумну одлуку“.

http://radiosvetigora.wordpress.com/2014/06/17/%D0%BC%D0%B0%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0%D0%BC-%D0%B8%D0%B1%D1%80%D0%B0%D1%85%D0%B8%D0%BC-%D0%BD%D0%B5%D0%BF%D0%BE%D0%BA%D0%BE%D0%BB%D0%B5%D0%B1%D1%99%D0%B8%D0%B2%D0%B0-%D1%83%D0%BF%D1%80%D0%BA%D0%BE/

Случај је испричала једна сиријска хришћанка, која је недавно била у посети својој домовини. Чудо се догодило прошлог месеца, када је група терориста засипала ракетама један од тамошњих манастира. Монахиње у манастиру Пресвете Богородице зачуле су страшну буку и осетиле јаку вибрацију од ракетног бацача. Биле су убеђене да ће их ракета убити и уништи манастирски комплекс. Међутим, пошто се ништа од тога није десило, заинтересовале су се за „судбину“ ракете.

Неколико дана касније манастир је посетио један од војних генерала сиријске војске, да би им упутио честитке за Божић и Нову годину. Током разговора официр је поставио питање да ли је манастир у последње време претрпео било какве необичне догађаје, на шта су му монахиње испричале о ракети коју су на манастир испалили побуњеници, а која им није причинила никакву штету.

Официр је био крајње изненађен чувши за овај инцидент, а онда је изјавио да, иако није видео само лансирање ракете усмерене на манастир, ипак јесте са другим људима видео нешто сасвим чудно и необично. Ракета је била готово стигла до манастира када се изненада на небу појавила жена обучена у плаву одору и, узевши ракету у руке, бацила је у страну. Сви који су то видели, остали су у чуду. Генерала је заинтригирало ко би могла бити ова жена у плавом, око које се шири необична благодат. На крају је схватио да то не може бити нико други, до Пресвета Дјева Богородица – Мајка Господа Бога и Спаса нашега Исуса Христа.

Извор: pravoslavie.ru

Од сваких сто људи који се убију на свету због тога што припадају некој религији, 75 су хришћани. Од сваке стотине која се широм света затвара, мучи и прогони због вере, 80 су хришћани. Којој деноминацији хришћанства припадају при томе је небитно - статистика и верска нетолералнција, иако не штеде ни друге, раде углавном против њих.

Тако се и овог Божића неки хришћани завлаче у склоништа, силазе у подземне храмове, замрачују станове, навлаче завесе и жалузине, шапућу молитве и одустају од певања божићних песама, бојећи се да не узнемире фанатике или привуку патроле религиозне полиције.

У дане између два Божића поклопило се више елемената да би се одједном поглед глобалне хришћанске заједнице (при томе се мисли на 2,2 милијарде људи који живе расути по планети, скоро трећину светског становништва) концентрисао на судбину оних који то исто јесу, али не смеју да буду.

О којим апсолутним бројевима се овде говори? Према подацима надконфесионално- хришћанске организације "Open Doors", сто милиона хришћана живи данас у стању унутрашње емиграције, у сталном страху од религиозних полицијских патрола (Иран, пре свих!), широког спектра фанатика које је, по дефиницији фанатизма, лако испровоцирати и муслиманских грађанских ратова у којима су хришћани обавезна колатерална штета.

Положај хришћана се у неким деловима света рапидно погоршава, углавном у муслиманским земљама, иако појединачно гледано прво место на индексу прогоњености припада Северној Кореји, где се чак и поседовање Библије кажњава смрћу.

Две хиљаде година - исти проблем

Иако тема "прогона хришћана" делује данас као да је директно извучена из државног билтена римског цара Константина негде почетком четвртог века после Христа, њена актуелност, у нешто редукованим бројевима, није изгубила на значају.

Имају ли данас културе и Запада и Истока, које су се у спором историјском процесу развијале као секуларизовано хришћанство, морално право да тематизују судбину оног релативно малог броја осујећених хришћана и на тај начин додатно отежавају своје ионако проблематичне односе са низом муслиманских земаља?

На крају, овде се говори "само" о личном избору нешто мање од пет одсто глобалне хришћанске заједнице, више или мање религиозно "илегалном" иверку који се у маси пење до демографске величине од, на пример, дванаест и по Србија, или једне комплетне Немачке, или две трећине Русије.

О да, имају право. То не мисли само папа Фрања, који је своју Ангелус молитву прошлог четвртка (католички Свети Стефан) посветио "прогоњеним и дискриминисаним хришћанима широм света".

Рекло би се да је једном папи то у опису радног места, али немачкој канцеларки Меркел, која стоји на челу егзекутиве једне уставно секуларне земље, чак иако њена политичка партија у имену носи придев "демохришћански", то свакако није.

"Са великом забринутошћу посматрамо положај хришћана и других религиозних и етичких мањина, који се после рушења ауторитарних режима у Северној Африци, Блиском и Средњем Истоку битно погоршао и дневно погоршава", пише у Коалицијском уговору недавно формиране владе конзервативаца и социјалиста у Берлину.

Зима Арапског пролећа

Коначно да неко у Европи проговори јасним језиком у односу на политичке, социјалне и религијске компоненте такозваног "догађања народа" унутар Арапског пролећа и каже - није било добро, а сада је горе него што је било.

Ауторитарни режими на које се овде мисли - Египат, Тунис, Либија, потенцијално Сирија, или, да наставимо логику размишљања Ангеле Меркел, Иран пре Мула, Ирак пре Американаца, Авганистан пре Талибана, Пакистан пре отцепљења од Индије, Саудијска Арабија пре проналаска нафте - су очито функционисали као гарант реда и стабилности у друштвима чије се институције битно разликују од оних у секуларно-хришћанским културама.

Технички гледано, у тим је земљама владао институционални коктел вредности страних (демократски принцип, државно право, верска толеранција) и домаћих култура (површна или никаква секуларизација, племенска интеграција, уступци Шарији, потлачивање жена).

Оног тренутка када су режими срушени, та су друштва само регресирала на своје старе институције - развој и логичан и природан, барем за наредних сто година. Победио је први део дефиниције демократије, који говори о "владавини већине", а под тепих згуран наставак у којем се додаје "уз ефикасну заштиту права мањина".

У немачком говорном подручју добро се ових дана продаје књига Кристе Хорхер "Под сенком полумесеца", (издавачка кућа Стyриа), која се на документаран начин бави прогањањем хришћана у муслиманским земљама.

"Open Doors" статистике су за Хорхер само полазна основа да би детаљно описала шизофрену ситуацију милиона хришћана у муслиманским земљама, док су све интензивније конфронтирани са избором исељење или смрт.

Црква, три брода, без воде, повољно се продаје....

Чија се све паства до сада исељавала и које цркве су темељито или делимично паковале кофере са олтарским сликама, крстовима, пехарима и моштима бежећи у изгнантсво? Листа је дуга, овде спомињемо само неколико.

Арменска апостолска црква је још од 14. века исељенска црква, са јаким упориштима у Француској и Немачкој (седиште у Келну); грчко-католички Маронити беже сукцесивно од 15. века: Један милион Копта живи само у Сједињеним Државама, нешто мање расуто по Европи; индијски Хришћани светог Томе или левантски Мелкити иду где их приме (доста их је у Јужној Америци); Калдејска црква се повукла из Северне Африке; Асирци, народ који говори арамејским језиком, оним истим који је говорио Исус из Назарета, беже из Ирака, Сирије, Либана и Турске.

То је наравно део онога што је било, али ни моментални тренд не посустаје, јер, како пише Хорхер, где год се "браћа у Исламу" данас потуку, то има тешке реперкусије и по локалну хришћанску заједницу. Довољно је погледати данашњу Сирију, Египат или Пакистан, довољно је помислити коју маргинализовану егзистенцију води "православни папа" Бартоломеј I, цариградски екуменски патријарх у Турској.

Ко последњи остане, нека у нападу храбрости запали свећу.

"Арапи као целина или као религиозно-културни блок људи једнаког или сличног начина размишљања не налазе се данас у нимало бољем стању него што су били у временима пре него што су били присиљени да Ционистима уступе Палестину - где год да се баци поглед, радикалне исламске групе су у напредовању", закључује Хорхер, додајући да нека друштва очито имају већу вероватноћу да ће постати секуларна него религиозно толерантна.

Све приче добрих душа о правој природи Ислама као религији мира и слободе, пречесто се сударају с реалношћу и губе битку са чињеницама, каже Хорхер и додаје - Арапско пролеће није дало подстицаја за мир и помирење, напротив.

Ко је "фобичнији" - хришћанске или муслиманске културе?

Влада ли исламофобија у Европи? Тешко је једноставно одговорити на то питање, када исламска друштва не праве никакву разлику између, на пример, критике катастрофалног положаја жена у исламској култури и правог "говора мржње" према муслиманској религији.

За илустрацију те дилеме овде само подсећање да је прошле године тридесетак азиланата из Чеченије и Пакистана скоро три месеца држало под опсадом Вотив-цркву, другу највећу цркву у Бечу, борећи се за поправљање свог правног статуса у Аустрији, док се сада против половине њих пред аустријским судовима воде поступци због криминалних дела кријумчарења и трговине људима.

Је ли на делу локална "освета" због злоупотребе религиозних институција (клањање у цркви!) или спора, али принципијелна рука правне државе? Судски процеси још нису завршени.

Али, ако није тако једноставно одговорити на питање влада ли у данашњој Европи исламофобија или не, обрнуто питање, да ли је у исламским земљама на делу хришћанофобија није тако комплексно, сматра Хорхер, будући да "страст са којом се данас у исламском свету прогоне хришћани дефинитивно носи фобичне црте".

Је ли књига Кристе Хорхер само пригодна као и Папин говор, Меркелин коалицијски договор или зановетање невладине организације "Open Doors" која се по медијима традиционално рашири око Божића и Ускрса?

Ова новинарка само може рећи да јој је у бечкој књижари "Morawa" истргнут из руке последњи потписани примерак "Под сенком полумесеца" и то од купца који је књигу стварно и купио, док је она само вадила белешке.

Закључак: док се медији задовољавају општом сликом, купци књига могу рачунати на детаље о томе шта је "непријатељима крста" пало на памет откако су лавови избачени из арене.

РТС

Изразе саучешћа Архиепископу витебском и оршанском Димитрију је изразио патријарашки егзарх читаве Белорусије Митрополит мински и слуцки Филарет.

Убијеног јереја је опојао у оршанском саборном храму Рођења Пресвете Богородице благочини првог оршанског обласног црквеног округа јереј Владимир Серко.

У току је истрага.

„Православни свештеник недуго прије убиства је дозволио младим мушкарцима због њихове тешке материјалне ситуације да бесплато привремено станују у његовој кући“, за БелТА је саопштио званични представник истражног комитета Витебске области Ина Горбачева. Према њеним ријечима, у ноћи између 21. и 22. новембра младићи који су живјели код оца Александра нанијели су му смртне убоде ножем.

Оба мушкарца су притворена као осумњичени за кривично дјело. Установљено је да они нигдје нису радили и да немају стално мјесто становања. Такође је утврђено да су осумњичени били у тешком алкохолисаном стању.

Јереј Александар Морозов је рођен 1970. године у Оршу. Учио је Смољенски медицински институт у Витебском духовном училишту. У јануару 2002. је хиротонисан за ђакона, у септембру у јереја. Био је награђен правом ношења напрсног крста, камилавке и надбедреника. Живио је у браку, али није имао дјеце. Од 2006. године има послушање настојатеља храма Преображења Господњег у Смољани, саопштава званични сајт Белоруске православне цркве.

Радио Светигора

Италијански надбискуп Рино Физикела рекао је да ће први пут бити изнесени из крипте базилике посмртни остатаци апостола Петра "који је живот дао за Господа

садо-мазо-филмови-хард-кор-ватикан-катол

ВАТИКАН - Посмртни остаци, који се приписују Светом Петру, сахрањени испод базилике у Ватикану, први пут ће 24. новембра бити јавно изложени, саопштено је данас из извора у Ватикану.

Италијански надбискуп Рино Физикела рекао је за данашње издање ватиканског дневника Осерваторе Романо да ће први пут бити изнесени из крипте базилике посмртни остатаци апостола Петра "који је живот дао за Господа".

Он је најавио да ће догађају присуствовати римокатолички поглавар Фрања.

Посмртни остаци су пронађени 1940, а научници су 1950-тих и 1960-тих утврдили да је велика вероватноћа да су у питању остаци првог бискупа Рима.

Хришћанско учење говори да је цар Нерон наредио да се Петар разапне на крсту. Сматрајући се недостојним да буде распет као његов учитељ, Петар је тражио да га разапну са главом надоле.

Курир

Египат: Најгори погром православних Копта у последњих 100 година (Видео+фото)

Од среде су широм Египта у осветничком бесу припадници Муслиманског братства у само 24 сата напали 52 православне коптске цркве, а мета њихових напада су биле и приватне радње, те домови коптске мањине, преноси ЦНН.

Коптска православна хришћанска мањина у Египту чини десет одсто становништва, што значи да их има отприлике осам до десет милиона и највећа су хришћанска заједница у Египту и на Блиском Истоку. Дуги низ година су, једнако као и припадници осталих хришћанских заједница у Египту, били честа мета напада исламских екстремиста, но патријарх Шенуда Трећи (који је преминуо у марту ове године) је увек са Хосни Мубараком и муслиманским верским ауторитетима успијевао наћи заједнички језик и заштитити египатске Копте од прогона исламских екстремиста.

Пред само избијање ‘арапског пролећа’ исламски екстремисти су у бомбашком нападу на препуну коптску цркву у Александрији убили преко 20 људи. Тада се већ видело да након тзв. ‘Револуције’ у Египту неће бити места за Копте, као ни за остале малобројне хришћанске заједнице. За време владавине Мохамеда Морсија је забележено низ напада на вјерске објекте, али и на људе, што је пре била реткост.

У Египту је увек било секташких тензија, али овај бомбашки напад је нешто најгоре што се Коптима догодило у протеклих десет година. Напади на вернике у црквама су релативно нова појава у Египту. Мета већине досадашњих напада су биле црквене зграде, али никад људи ‘, изјавио је пре две године Корнелис Хулсман, главни уредник екуменског портала Араб Вест Репорт.

Исламисти напали православни манастир у Сирији

Наоружани нападачи су у суботу ујутру покушали да заузму православни манастир Светог Ђорђа, једну од најстаријих хришћанских светиња на западу Сирије, саграђену у 14. веку недалеко од Хомса.

Међутим, наишли су на отпор припадника Снага народне одбране.

Екстремисти су претрпели губитке и повукли се у област Ал Хосн.

Међу нападачима је било много „туђинаца“, плаћеника-џихадиста, посведочио је један очевидац.

Од ‘арапског пролећа’ до данас се ситуација драстично погоршала, а Муслиманско братство Коптима не може да опрости што је пре месец дана њихов нови патријарх Таварадос Други, заједно са највећим сунитским вјерским ауторитетом у земљи, имамом Ал-Ахзара Ахмедом Ел-Тајебијом, подржао генерала Ал-Сисилија у уклањању с председничке дужности Мохамеда Морсија.

Одмах након пада Морсија су почели прогони Копта и свих осталих хришћанских заједница у Египту. Италијански дневни лист Авенире наводи како су најморбидније егзекуције биле оне почетком јула када су на Синају салафистички милитанти одрубивши му главу убили путујућег трговца Магдиа Хабашиа, потом коптског свештеника Мина Абуда Шаробина у Ал-Ариш, те двоструко убиство у Дбајију, у близини Луксора.

Најокрутније је ипак било убиство десетогодишње девојчице, припаднице протестантске заједнице у Каиру, које се догодило 6. августа, дакле недељу дана пре но што ће војска кренути у чишћење тргова Нахда и раба Адавијаха, на којима су се утаборили присталице Муслиманског братства.

Након што је војска по завршетку светог месеца Рамазана одлучила расчистити кампове у којима су Муслиманска браћа направила праве мале утврде из којих су покушали да пруже отпор, осветнички бес салафистичке руље је широм Египта погодио све оне који су подржали генерала Ал-Сисилија, а међу првима на удару, будући да су најрањивији, били су египатски хришћани.

Док се већина наслова о збивањима у Египту односи на сукобе између војске и присталица муслимаског братства, који су све само не ‘ненаоружани и мирни следбеници првог демократски изабраног египатског председника’ и бројни снимци сведоче како је међу њима био знатан број мушкараца наоружаних аутоматским оружјем, хришћанска заједница оно што је уследило након уклањања кампова Нахда и раба Адавиаха у Каиру описује као ‘најцрнију дан у својој историји’.

Присталице смењеног председника Мохаммеда Морсиа палили су цркве широм Египта у знак одмазде због одлуке војног врха да растјера присталице Морсија утаборене у Каиру. Према последњим подацима нападнуте су 52 цркве, од који су неке потпуно уништене у пожару. На страницама египатских блогера се могу наћи (нажалост непотпуне) листе цркви, али и библиотека, школа, сиротишта и самостана који су страдали нападима Морсијевих присталица.

Репортери који извештавају из Египта у среду су говорили о ‘погрому без преседана у историји земље’, те како је на помолу ‘секташка катастрофа’.

Египатски блогер Велики фатаон јавља како су спаљене црква Света Тереса у Асиут, и а да су изгорјелиманастир Свети Јован и монашка школа за монахиње.

На свом Твеетер профилу је Велики фараон написао ‘како мисли да се овакво што није забиљежно од средине прошлог века’.

Египатске безбедносне снаге ушле у џамију Ел Фатех

У Каиру су безбедносне снаге ушле у џамију Ел Фатех на Рамзесовом тргу, која је била под опсадом полицијских снага, а у којој се налази око 1000 присталица Муслиманске браће, учесника такозваног Марша гнева, одржаног у петак.

Током ноћи су полицијске снаге покушале да заузму џамију, али су протестанти одбили напад.

Обе стране оптужују једна другу за коришћење ватреног оружја, међутим још увек нема података о жртвама сукоба у џамији.

Агенције јављају да су нападачи бацали молотовљеве коктеле на коптске хришћанске цркве у Мар Гергис Сохагу, граду с већинским хришћанским становништвом, а египатска агенција МЕНА известила је ‘како је запаљена црква иста она на којој су прошле недеље присталице Ал-Каиде ставиле своју заставу’.

Блогери из Египта наводе како су нападнуте цркве и у покрајини Мени, а International Business Times пише како је реч о црквама пророка Аврама и Св. Дјевице Марије. Католичка црква и самостан у Суецу такође били мета палежа и разбијања.

Коптска заједница младежи ‘Масперо’ осуђује ове терористичке нападе и тврди ‘како иза свега стоји сам врх Муслиманског братства које се жели да освети Коптима на начин што ће да пале цркве и да уништава им радње и домове, јер их сматра симпатизерима бившег председника Мубарака и одговорнима за подршку генералу Ал-Сисили ‘.

‘Копти су нападнути у девет египатских провинција и живе у страху и паници. Руше нам се цркве и нападају домове, а да нисмо починили никакав злочин, осим што смо хришћани ‘, тврде у заједници коптске младежи.

УСА Тудеј преноси да су египатски хришћани толико преплашени да уопште не излазе из својих домова, те како имају осећај да их нико не штити.

У четвртак је привремена влада, коју је поставила војск,а нападе на египатске хришћане прогласила ‘црвеном линијом’ и обећала да ће на сваки следећи такав покушај ‘ одговорити силом ‘.

Убрзо након тога је командант војске генерал Абдел Фаттах ал-Сиси обећао да ће војска да платиобнову цркава уништених у среду.

У четвртак ујутро се привремени премијер Хазем Беблави сусрео с коптским патријархом Тавадросуом Другим како би му изразио солидарност због ових напада.

Државна новинска агенција МЕНА је известила како је 80 Морсијевих присталица ухапшено, те да ће им због паљења цркви у покрајини Суец у среду да суде војни судови, јавља South China Morning Post.

Портпарол Муслиманског братства, гехад Ел-Хадад, изјавио је ‘како војска стоји иза вала насиља, једнако као што је потицала секташко насиље након пада Мубарака’, но то је бесмислица за нападе на египатске хришћане многи држе одговорним лидера Ал-Каиде, Ајмана Ал -Завахриа.

Ајмана Ал-Завахри је након што су египатски хришћани учествовали у протестима који су довели до свргавања Морсија, а коптски патријарх Тавадрос Други уз низ других званичника подржао генерала Ал-Сиссили, у 15-минутном говору оптужио египатске хришћане ‘да су заједно са војском и секуларном елитом учествовали у завери која је довела до свргавања Мохамеда Морсиа ‘. Након Ал-Завахриевог говора припадници Муслиманског братства су с радио и телевизијских станица више недеља за редом за пад Морсија окривљивали искључиво египатске Копте.

Од Сохаге и северног Египта до Ел Ариша на Синају, од Суеза и Лукора па све до Мениаха пале се цркве и напада имовина египатских хришћана, у првом реду Копта. Иако је трагедија и оно што се догађа на улицама Каира, не сме да се заборави ни судбина људи који плаћају за нешто за шта објективно не сносе никакву кривицу. Њихова је једина кривица та што су били незадовољни са владавином бившег председника Морсија (једнако као што су то били и милиони других Египћана) и зато што су хришћани.

Практично је немогуће набројати све насилне акције усмјерене против хришћанске заједнице у Египту, но говори се о више десетина тежих напада. Поједини аналитичари и удруге за људска права оптужују војску да при доношењу одлуке о исељавању Морсијевих присталица уопште није донела процену о томе у којем ће се смеру окренути осветнички бес Муслиманског братства и салафиста који се, када негде не освоје или не успевају да задрже апсолутну власт, увек понашају по истом обрасцу.

У Сирији су им одговорни шиити и Алавити, као и што су им у Либану криви сви остали, а Хезболах изнад свих. У Египту су им криви хришћани, ау Тунису секуларна опозиција и левица, једнако као и у Турској.

Скоро по правилу и ‘пост фестум’ се јављају удружења за људска права као што су Амнести Интернашионал или ХРВ, као и повереници међународних институција који ‘транспарентну истрагу о немилим догађајима’ увек траже онда када се трагедија већ догоди, а већ од првих дана Морсија владавине се дало наслутити о каквој је политичкој доктрини реч, ако се уопште тако може назвати ‘политика’ једне скупине којој је једини императив физичка елиминација ‘другог и другачијег’; било да је реч о осталим исламским заједницама, или да су, као у овом случају, кривци хришћани.

Извор: Адванце, Глас Русије

Извештаји из унутрашњости земље описују да су насилнички протести током последњих недеља предвођени од исламиста усмерени против војске, полиције, либералних грађана и у многим случајевима посебно против хришћанске коптске групе.

Копти и цркве су мета широко распрострањених напада присталица Муслиманског братства широм Египта током последњих неколико недеља, а извештаји о нападима се појављују готово свакодневно. Исламски лидери су оптужили Копте за подршку свргавању Морсија, упркос чињеници да хришћани чине мали проценат популације Египта те је њихово политичко ангажовање незнатно.

Поред више од 40 девастираних цркава од стране исламиста нападнути су последњих неколико недеља и други бројни објекти хришћана, куће и пословни објекти, затим манастири, три хришћанске школе и сиротишта.

Упоредо са развојем практично грађанског рата расте и насиље над хришћанима пре свега Коптима који су најмногобројнија хришћанска заједница у Египту и уопште на Блиском Истоку-чине око 8-9% становништва Египта што је око 10 милиона становника.

Египатска влада је најавила да ће држава преузети финансијску одговорност за обнову оштећених цркава.

Ж.И.

Извор: Видовдан.орг

Свештеник Мина Абуд Шарвин нападнут је поподне у граду Ел Ариш. Претпоставља се да су за убиство одговорни ислсамистички побуњеници, присталице збаченог предсједника, који су напали и неколико војних пунктова у региону.

У петак су у Ел Аришу убијена пет припадника полиције.

Исламска браћа су оштро критиковала поглавара Коптске цркве, Папу Тавардоса, који је пружио подршку смјени власти и присуствовао званичном саопштењу војске о збацивњу Морсија.

Од збацивања предсједника Мухамеда Морсија и преузимања контроле над државом од стране египатске војске, у сукобима исламиста и присталица опозиције погинуло је више од 30 особа.

Извор: Радио Светигора

Након кратке молитве, Папа Франциско је свом претходнику уручио икону Пресвете Богородице „Призри на смирење“, коју му је 20. марта, у име Патријарха московског и све Русије Кирила, уручио Митрополит волоколамски Иларион, предсједник Одјељења за спољне црквене везе Московске патријаршије.

„Први кораци Ваше светости након избора били су обиљежени смирењем“, истакао је том приликом Митрополит Иларион, на шта је новоизабрани поглавар Римокатоличке цркве одговорио: „У мени нема смирења и молим Вас да се молите да би ми га Господ даровао“.

Дарујући икону почасном Папи Бенедикту, Папа Франциско је рекао: „Казали су ми да се ова икона зове ”Божија Мајка смирења” и дозволићу себи да кажем да сам помислио на Вас, који сте били тако смирени у свом понтификату“.

Папа Бенедикт се захвалио ријечима: „Хвала, какав дар!“.

http://radiosvetigora.wordpress.com/2013/03/25/папа-франциско-свом-претходнику-покл/

Обреду је у име Круне присуствовао принц од Велса престолонаследник Чарлс са војвоткињом од Корнвола Камилом, а у име Владе британски премијер Дејвид Камерон. Православне помесне Цркве су такође изаслале своје високе представнике – Mитрополит британско-тијатирски Григорије представљао је Цариградску патријаршију, Митрополит волоколамски Иларион дошао је у име Патријарха московског и све Русије Кирила, а Епископ британско-скандинавски Доситеј у име Патријарха српског Иринеја и плироме Српске Православне Цркве.

У име папе Фрање свечаном чину је присуствовао кардинал Курт Кох, председник Секретаријата за односе са другим хришћанским Црквама, као и римокатолички надбискуп вестминстерски. Заступљене су биле и мање хришћанске Цркве и верске заједнице, као и друге религије.

Архиепископ Јустин (Велби) је изабран крајем прошле године, а његово постављење је потврдила краљица Елизабета Друга. Велби је рођен пре 57 година. Студирао је философију и теологију на елитном универзитету Итон, свештеник је од 1993, а бискуп од 2011. године. Ословљава се са Његова Милост.

Српска Православна Црква негује добре односе са Црквом Енглеске, посебно од Првог светског рата кад је у колеџу у Кадздану (недалеко од Оксфорда) устројила Богословију за оне српске младиће-богослове који су, захваћени ратним вихором, доспели на солунска поља и одавде пребачени у Енглеску да заврше започето школовање. Међу овим богословима налазили су се Јустин Поповић, Јелисије Андрић, потоњи протојереј-ставрофор Коста Луковић, архијерејски намесник Града Београда... Англикланска Црква је за потребе ових богослова штампала Служебник и Требник – оба на црквенословенском и Молитвеник на српском с предговором тадашњег надбискупа кентерберијског Џефрија.

Са Англиканском Црквом Православна Црква води богословски дијалог.

http://www.spc.rs/sr/ustolichen_poglavar_anglikanske_zajednice