Живе речи утехе: Живе речи утехе

Поводом упокојења знаменитог литургичара Роберта Тафта

Tue, 06 Nov 2018 14:56:49 +0000

Тафт (рођ. 1932) се учланио у Исусовачки ред 1949. године; једно време је предавао на Исусовачком колеџу у Багдаду. Вратио се у Америку и дипломирао је из руског језика и књижевности на Фордамском универзитету. Био је рукоположен за свештеника по византијском обреду 7. јуна 1963. године. Много је изучавао литургичке традиције и с обзиром да је знао руски језик, почео је да студира на понтификалном Оријенталном институту 1970. године. Ментор његовог докторског рада био је такође познати литургичар Хуан Матеос, а теза је обрадила „Велики вход на Божанској литургији“ (1975). Овај рад је објављен под називом „Велики вход“ и ускоро је постало класично у овој области. На Оријенталном инситуту у Риму предавао је од 1985-2011. године. А и на Универзитету у Нотр Дам држао је предавања две деценије почев од 1984. године. Под његовим менторством објављене су многе докторске дисертације.

Од 1972. до 1976. био је на челу специјалног часописа Orientalia Christiana Periodica, а од 1977. до 2004. био је уредник зборника Orientalia Christiana Analect. Био је саветник неких ватиканских тела и ватиканске Конгрегације за оријенталне Цркве.

Тафт је 2011. напустио Рим и катедру Литургике на Оријенталном институту коју је држао 46 година. Иначе, једном је долазио и у Београд и на Богословском факултету држао стручно предавање.

Објавио је многе књиге од којих наводимо: Богослужење Часова на Истоку и Западу (1986); Византијски обред: Кратка историја (1999), (књига је преведена на неколико језика; Историја литургије Светог Јована Златоуста (шест књига, 1978-2008); а објавио је и књиге о диптисима у Литургији, развитак Византијске литургије, Статије, о причешћу и др. Неке његова дела су преведена на српски и руски језик.

Био је члан Британске академије наука, председник Међународног литургичког друштва, оснивач и главни редактор серије Источне анафоре, консултант Конгрегације источних Цркава, члан Међународног научног савета, Центра славено-византијских истраживања при Софијском универзитету.

Извор: Српска Православна Црква

Међународна комисија за англиканско-православни богословски дијалог

Fri, 02 Nov 2018 19:11:51 +0000

У име Тројединог Бога, по благослову и уз руковођење наших Цркава, Међународна комисија за англиканско-православни богословски дијалог састала се у Ларнаки, на Кипару, од 13. до 20. октобра 2018. године како би наставила разматрања везана за екологију и за питања о крају и окончању живота. У име Кипарске Цркве домаћин скупа био је Његово Високопреосвештенство митрополит китионски Хризостом. Комисија изражава дубоку благодарност Високопреосвећеном на широкогрудој дарежљивости и топлом гостопримству.

Као и увек, рад Комисије је праћен свакодневним молитвама и богослужењима. Комисија је присуствовала недељној евхаристијској служби у англиканској катедрали Светог Павла у Никозији, Божанској Литургији у саборном храму Светог Лазара у Ларнаки, и свечаном вечерњем богослужењу у храму Светог Луке, небеског покровитеља места Арадипу.

Комисија је имала духовну радост приликом посете светим местима и поклоњења чесним моштима, као што су храм Ангелоктисти у Китиу код Ларнаке, Византијски музеј Архиепископа Макарија III у Никозији, и храм Часног Крста у Пано Лефкари.

Комисија је наставила да разрађује богословско разумевање људске личности сходно начелима која су постављена у њеној Договореној изјави Према обличју и подобију Божјем: надом испуњена антропологија, Бафало 2015 (In the Image and Likeness of God: A Hope-Filled Anthropology, Buffalo 2015). Ове године фокус рада је био усмерен на извођење практичких импликација Договорене изјаве у Бафалоу: тачније, на горућа питања повезана са природном средином и екологијом, као и на питања везана за крај људског живота.

Према договору на Малти 2017. године, прве нацрте двеју нових договорених изјава, која се односе на управо поменута питања, на основу раније приложених саопштења чланова Комисије, припремили су двојица чланова Комисије. Те нацрте потом је размотрила и ревидовала група за припрему нацрта заједно са њихопвим састављачима. У јуну 2018. године ова група се ради тога састала у Богословској академији на свештеном острву Халки, у Турској. Прерађени нацрт изјаве о природној околини: Чувари творевине: надом испуњена екологија (Stewards of Creation: A Hope-filled Ecology) размотрен је на нашим пленарним заседањима, којом приликом су на конструктиван начин изнети критички осврти. Комисија је имала задовољство да установи дубоко слагање у нашим гледиштима, како у вези са старањем о творевини, тако и у вези са стварањем прилика за заједничко деловање. Прелиминарно је разматран и нацрт изјаве о питањима у вези са крајем и окончањем људског живота: [Богдан Лубардић] Еутаназија: хришћански приступ животу и смрти (Euthanasia: the Christian approach to Life and Death).

Комисија је са жаљењем слушала о томе да и надаље људи доживљавају бол и страдања услед окупације севера Кипра, те се стога молила за брзо, праведно и мирно разрешење те ситуације. Чланови Комисије су се такође помолили за здравље Његовог Блаженства Архиепископа кипарског Хризостома који се налазио у болници ради хируршке интервенције током недеље у којој се одржавани радни састанци Комисије.

Чланови Комисије су осетили доброту локалних хришћана, већ према њиховом традиционалном гостопримству. Чланови су посетили Скупштину и Народни музеј места Арадипу, да би уследила свечана вечера коју је приредио градоначелник. Комисија је после вечерње службе у храму Светог Луке присуствовала и фестивалу културе у Арадипу, најзад, уприличена је и посета селу Пано Лефкара. Његово Високопреосвештенство Митрополит Хризостом приредио је свечану вечеру у Дому културе „Свети Георгије“.

Комисија ће наставити свој рад у октобру 2019. године у Кентерберију. Домаћин скупа биће Англиканска заједница.

Сапредседавајући са англиканске стране:

Aрхиепископ армашки др Ричард Кларк, (Црква Ирске)

Сапредседавајући с православне стране:

Митрополит белгијски, Атинагора, (Цариградска Патријаршија)

Представници Православне Цркве: Митрополит Зимбабвеа Серафим (Александријска Патријаршија), Протојереј Џонатан Хемингс (Антиохијска Патријаршија), Протојереј професор др Георгије Д. Драгаш (Јерусалимска Патријаршија), Професор др Богдан Лубардић (Српска Патријаршија), Митрополит трговиштански Нифон (Румунска Патријаршија), Протојереј професор др Георгије Звиададзе (Грузијска Патријаршија), Професор Натан Хоуп (Албанска Црква), Митрополит китионски Хризостом (Кипарска Црква), Професор др Милтијадис Константину (Грчка Црква) и Протојереј др Христос Христакис (сасекретар) Чланови Комисије који нису присуствовали скупу: Протојереј професор др Валентин Васечко (Московска Патријаршија) и Епископ филомелионски Илија (Албанска Црква).

Представници Англиканске Цркве: др Филип Аспинал (Англиканска Црква Аустралије), Умберто Маиздегу Гонклавес (Епископална Англиканска Црква Бразила), Грејем Ашер (Црква Енглеске), Каноник Алисон Џојс (Црква Енглеске), Каноник др Сара Роуланд Џонс (Црква у Велсу), Каноник Филип Хобсон OGS (Англиканска Црква Канаде), Мајкл Луис (Епископална Црква у Јерусалиму и Средњем истоку), Каноник Хосам Наум (Епископална Црква у Јерусалиму и Средњем истоку), Каноник др Џон Жибо (сасекретар) и Нил Вајгерс (Канцеларија Англиканске заједнице [АСО]). Чланови Комисије који нису присуствовали скупу: Преузишени др Роуен Вилијамс (Црква Енглеске), Пречасни отац Марк Билимориа (Црква Цејлона) и Пречасна Гчебиле Фумзиле Џина (Англиканска Црква Јужне Африке).

Превод са енглеског:

професор др Богдан Лубардић

Извор: Српска Православна Црква

Папино писмо о злостављању: Ако страда један уд, с њим страдају сви удови“

Wed, 22 Aug 2018 19:29:21 +0000

„Бол жртви и њихових породица такође је наш бол“

Злостављање је злочин који узрокује дубоке ране бола и немоћи, првенствено међу жртвама, али и међу члановима њихових породица, као и у широј заједници како верника, тако и неверника, упозорио је Свети отац и наставио: Гледајући у прошлост, ниједно настојање да се тражи опроштај и да се поправи штета која је учињена, неће бити довољно. Гледајући према будућности, потребно је учинити сваки могући напор како би се створила култура која је у стању спречити да се догоде такве ситуације, али и да се спречи могућност њиховог заташкавања и настављања. Бол жртви и њихових породица такође је наш бол, те је стога хитно неопходно да још једном потврдимо своју преданост како бисмо обезбедили заштиту малолетника и рањивих одраслих особа, написао је Папа.

„Занемарили смо малене и напустили их“

Са срамом и с кајањем, као црквена заједница признајемо да нисмо били тамо где је требало да будемо, да нисмо правовремено деловали кад смо препознали величину и тежину штете која је учињена толиким људским животима. Занемарили смо малене и напустили смо их, истакао је Папа и у том контексту цитирао речи кардинала Јозефа Рацингера које је изговорио за време пута крста на Велики петак 2005. године: „Колико охолости и самохвале? Колико слабо поштујемо свету тајну покајања у којој нас Он чека да нас подигне од нашег пада? Све је то присутно у његовом страдању. Издаја ученика, недостојно примање његовог Тела биле би најтеже патње које погађају Искупитељево срце. А ми можемо из дна душе само рећи: Кирије, елеисон – Господе, смилуј се на нас“ (уп. Мт 8,25).

Позив свим члановима Римокатоличке Цркве на пост и молитву

Напоменуо је да су настојања и мере које је Римокатоличка Црква предузела како би спречила злостављање касно примењене, позивајући потом све чланове Цркве на покајање, исповедање, пост и молитву. Сви крштени су позвани укључити се у тај црквени и друштвени преображај који нам је толико потребан, истакао је папа Фрања и додао: Обраћење је немогуће без активног учешћа свих припадника народа Божјег.

„Не“ сваком облику клерикализма

Заста, сваки пут кад смо покушали заменити, ућуткати, игнорисати или свести народ Божји на малене елите, стварали смо заједнице, пројекте, теолошке приступе, духовности и структуре без корена, без сећања, без лица, без тела и, коначно, без живота, упозорио је папа Фрања. Клерикализам доводи до расцепа у Телу Цркве, који подупире и помаже да се наставе чинити толика зла која данас осуђујемо. Рећи „не“ злостављању значи рећи одлучно „не“ свим облицима клерикализма, поручио је предстојатељ Римокатоличке Цркве.

Папа је затим истакао како је неопходно да као Црква будемо у стању признати и осудити, с тугом и срамом, страхоте које су починили Богу посвећена лица, клирици и сви они којима је поверена служба надгледања и старања о најрањивијима. Молимо опроштај за наше властите грехе и за грехе других , напоменуо је Папа и наставио: Свест о греху помаже нам да признамо грешке, злочине и ране које су проузроковане у прошлости, те нам у садашњости омогућује бити отворенијима и преданијима на путу према обновљеном обраћењу.

Пост и молитва

Пост и молитва помоћи ће нам да отворимо наше очи и наша срца патњама других људи и превладамо жеђ за моћи и поседовањем који су толико често извор тих зала, поручио је Свети отац и наставио: Нека нам пост и молитва отворе уши за тихи бол деце, младих и особа с инвалидитетом. Пост који помаже да осећамо глад и жеђ за правдом, те нас подстиче да ходимо у истини, подупирући све правне мере које би могле бити потребне. Пост који нас протреса и доводи до тога да заједно са свим људима добре воље, као и с друштвом у целини, у истини и љубави будемо предани борби против свих облика злоупотребе моћи, полног злостављања и злостављања савести. На тај начин можемо јасно пројавити свој позив да будемо „знак и средство најприснијега сједињења с Богом и јединства целога људског рода“ (Лумен гентиум, 1), закључио је папа Фрања.

Извор: Српска Православна Црква

Владика Кирило у Буенос Аиресу присуствовао миси „за живот“

Sat, 11 Aug 2018 18:51:46 +0000

Миса је одржана у вријеме када се у Сенату Аргентине гласало о усвајању Закону о легализацији абортуса. Римокатоличка црква је посебно позвала вјернике да се моле Богу да Сенат одбаци овај закон, а својим присуством, православни епископи су дали пуну подршку овом апелу.

У својој проповједи кардинал Поли је између осталог казао да су за два мјесеца колико се у Аргентини расправља о Закону о легализацији абортуса, у циљу остварења здраве демократије саслушани сви гласови и све примједбе на овај закон, осим оног који не може да се чује, а то је глас нерођене дјеце.

„Право на живот је основно људско право. У овим часовима сенатори расправљају о добровољном прекиду трудноће, што представља легализацију абортуса. „Добровољни прекид“ је еуфизам. Заправо се даје легитимно право човјеку да може убити своје нерођено дијете“, казао је кардинал Поли.

„Нерођени имају право да припадају нашој историји, нашој нацији, гдје има мјеста за свакога и гдје нико није остављен. Абортус ће увијек бити драма која је далеко од тога да буде решење“, закључио је кардинал Поли.

На крају мисе кардинал Поли је срдачно поздравио православне епископе и захвалио им се на учешћу у овом важном тренутку.

Извор: Митрополија црногорско-приморска

Десница светог Спиридона Тримитунтског биће донесена у Русију

Fri, 10 Aug 2018 10:28:07 +0000

По благослову патријарха московског и све Русије Кирила, 24. августа 2018. године са острва Крфа биће донета у Русију десница Светог Спиридона Тримитунтског ради поклоњења и духовног освежења верних. За православне у Русији овај догађај ће пружити јединствену могућност да се целивају мошти светитеља Спиридона, кога заједно са Светим Николајем Чудотворцем поштује сав хришћански свет.

Ковчег са светим моштима боравиће у Русији од 24. августа до 15. октобра. Светиња се може целивати у 12 региона Русије: Краснодар, Екатеринбург, Краснојарск, Камерово, Московска област, Тула, Петроград, Твер, Саратов, Чебоксарах, Јарослав и Москва.

Московска Патријаршија је изразила захвалност Крфској митрополији на дозволи да се донесе света десница овог великог светитеља у Руску Цркву. И раније је десница Светог Спиридона била донета међу руске вернике, али је тада боравила у само 12 епархија, док ће сада бити омогућено да је целива огроман број верних.

Извор: Православие.ру (са енглеског Инфо служба СПЦ)

СПЦ

Светски савет Цркава прославиће 70-годишњицу у Амстердаму

Thu, 09 Aug 2018 21:06:41 +0000

Генерални секретар ССЦ преч. др Олав Фиксе Твеит и модератор ССЦ др Агнес Абум, заједно са многим представницима из светске екуменске заједнице, учествоваће у екуменској служби.

Млади људи из више континената својим таланетима допринеће овој прослави. Певаће Passion Choir из Бијлмера под водством Кирстен Михела; Хенк Верхеф из цркве Де Ниеуве Керк свираће на оргуљама; Мариан Јасперс Фајер свираће флауту, а Гертру Пасвер харфу.

Симпосион и процесија

Такође, у оквиру прославе 70-годишњице ССЦ, амстердамски Протестантски теолошки универзитет организоваће симпосион на тему „На поклоничком путовању ка миру и правди“. Говорници су Мфо Туту, извршни директор фондације Desmond & Leah Tutu Legacy Foundation, и бивши члан холандског парламента Катлин Фериер. Симпозијум ће се одржати на Врије универзитету у Амстердаму 23. августа 2018. године.

„Миротворачка шетања“ кроз Амстердам такође ће бити одржана полазећи од протестантске цркве у Хофтуину у Амстердаму и завршиће на Dam Square. Мирна шетња ће симболизовати путешествије правде и мира на чему ССЦ много ради од самог оснивања. Током шетње учесници ће се заустављати код неких историјских споменика посебно значајних у контексту правде и мира.

Извор: Српска Православна Црква

Лутеранско-римокатоличка богословска комисија окончала рад

Sat, 04 Aug 2018 19:07:43 +0000

На последњем заседању Комисије од 18. до 24. јула 2018. у Клингенталу (Елзасу) завршена је пета фаза њеног рада, започета 2009. године. Рад Комисије био је једно време прекинут услед прославе јубилеја Реформације – 500 година. Године 2013. Комисија је објавила први документ под насловом „Од конфликта до заједништва – Заједничка лутеранско-католичка прослава Реформације 2017. године“.
Прва фаза вођења дијалога започела је још 1967.г. Комисија је 1999.г. објавила Заједничку изјаву о учењу о оправдању, коју су потписали Лутерански светски савез и Папски секретзаријат за јединство хришћана. После овога, Светски савет методистичких Цркава и Англиканска заједница прихватили су тако изложено учење о оправдању.

Нови документ Комисије полази од ранијих закључака произашлих из дијалога о крштењу, оправдању, евхаристији, свештенству и апостолској служби Цркве. Овде се разматрало питање до које мере се две вероисповести слажу у учењу о крштењу.

С лутеранске стране Комсијом је председавао умировљени бискуп Еиро Хуовивен (Финска), а с католичке помоћни бискуп Вилијам Кенеј (Бирмингам), док су чланови били изванредни догматичари и новозаветници са обеју страна.

Извор: Српска Православна Црква

Објављена англиканско-католичка богословска изјава

Thu, 05 Jul 2018 19:09:06 +0000

Међународна англиканско-католичка комисија објавила је изјаву о Цркви као о локалној и универзалној заједници. Текст "Ходити заједно на путу: Црква на локалом, покрајинском, свеопштем нивоу“ већ је био усвојен на састанку комисије у Ерфурту у мају 2017. године, како је објавио амерички "National Catholic Reporter" у уторак. Документ говори о заједничким теолошким начелима обеју Цркава, о различитим организационим начинима доношења одлука и о томе како учити једни од других. Документ од скоро 70 страница прва је изјава Комисије која ради на њему од 2005. године. Следеће питање је како две Цркве могу доћи до заједничке процене питања везаних за етичке проблеме.

Садашњи документ служиће као основица за даље разговоре, а не као обавезујући став ових Цркава. Између осталог, проблем је како Католичка Црква, по узору на англикане, може омогућити представницима Цркве на локалном нивоу да независно од Рима доносе одлуке значајне за Цркву.

На пример, у Англиканској Цркви, на локалном нивоу се може одлучити да ли се причешће може раздавати и припадницима других вероисповести, док, у случају католика, такве одлуке доноси иискључиво Рим, и тичу се свеукупне ове Цркве. А ово је сауштинско питање.

Још један од поменутих проблема јесте и рукополагање жена код англикана, за које је папа Јован Павле II казао да је апсолутно немогуће 1994. године.

Комисија за дијалог започела је рад после историјског састанка 1966. г. папе Павла VI и англиканског архиепископа кентеберијског Михаила Рамзија.

Извор: Српска Православна Црква

Кардинал Кох: Хришћани на Блиском истоку су данашњи мученици за веру

Thu, 05 Jul 2018 18:21:01 +0000

Блиски исток је област хришћанских мученика, а с друге стране, и „место наших корена и јединства“, нагласио је кардинал Курт Кох у уторак. Председник Понтификалног савета за унапређење хришћанског јединства овако коментарише састанак црквених великодостојника источног Средоземља у суботу 7. јула 2018. у јужном италијанском граду Барију. „Блиски исток је завичај хришћанства“, рекао је овај куријски кардинал. „Зато има јединствено место у напорима ка хришћанском јединству“.

Хришћанске мањине, али и многи други, много су пострадали кроз историју. Али управо у овој ситуацији екуменски односи су најјачи, додао је кардинал, посебно између католика и православних. Није случајно да је 6. јануара 1964. управо у Јерусалиму обављен први „мирни загрљај“ између папе Павле VI и православног патријарха Атхенагоре.

Извор: Митрополија црногорско-приморска

Односи са Ватиканом без отворених питања

Sat, 30 Jun 2018 14:46:56 +0000

Брнабић је упознала кардинала Паролина са тренутним околностима у преговорима Београда и Приштине и подвукла искрену опредељеност Србије ка наставку дијалога.
Она је изразила захвалност државном секретару на принципијелном ставу Свете столице у вези са непризнавањем једнострано проглашене независности Косова.

Паролин је обавестио председницу Владе да Ватикан са посебном пажњом прати ситуацију у региону и дијалог Београда и Приштине, нагласивши да је за Свету столицу од изузетне важности заштита културног и религиозног наслеђа на Косову и Метохији.

Саговорници су се сагласили да је рад Мешовите комисије о Алојзу Степинцу и међуцрквени дијалог који је из њега проистекао, иако коначна одлука још није донета, имао позитивне ефекате на односе између Православне и Римокатоличке цркве, као и са становишта методологије, те да представља значајан пример за проучавање других историјских периода и личности.

Кардинал Паролин пренео је подршку Ватикана европским интеграцијама Србије, додајући да је Европска унија у основи пројекат мира и суживота различитих религија и националности, којем Србија и регион Западног Балкана припадају.

Премијерка Брнабић и кардинал Паролин закључили су да постоји узајамна заинтересованост за интензивнију сарадњу у области културе и образовања, подсетиви на то да је на снази постојећи Протокол о сарадњи између Народне библиотеке Србије и Ватиканске библиотеке, као и Споразум о сарадњи у области високог образовања.

Извор: Српска Православна Црква

Председник Републике Србије састао се са државним секретаром Свете Столице

Sat, 30 Jun 2018 14:42:51 +0000

Председник Вучић је замолио кардинала Паролина да Папи, уз поздраве, пренесе захвалност на значају који Света Столица придаје територијалном интегритету и суверенитету Србије. Председник Вучић је изразио задовољство због добрих и стабилних односа Србије и Свете Столице, као и опредељење за наставак њиховог развоја, уз међусобно истинско поштовање и поверење.

Кардинал Паролин је изразио наду да ће кроз дијалог Београда и Приштине доћи до стварног компромисног решења за Косово и Метохију, уз очување мира и стабилности. Председник Вучић је рекао да Србија управо због мира и стабилности тежи постизању компромиса, али уз заштиту државних и националних интереса.

Дрзавни секретар Паролин је председнику Вучићу изразио захвалност на свим активностима које државни органи и институције предузимају са циљем да помогну живот и рад католичке заједнице у Србији.

Извор: Српска Православна Црква

Творевина је заједнички дар, а не приватни посед

Tue, 12 Jun 2018 15:12:38 +0000

Папа Фрања је поводом међународног симпозијума на тему „За зеленију Атику. Очување наше Земље и заштита њеног народа“, који се ових дана одржава у Атини, упутио поруку васељенском патријарху Вартоломеју. У њој је изразио жаљење што је Средоземно море постало гробље за мушкарце, жене и децу, који су углавном хтели побећи од нехуманих услова који су владали у њиховим земљама.

Веза између климатских промена и миграција

Упућујући на везу између климатских промена и миграција, Папа је изразио забринутост због све већег егзодуса тзв. климатских миграната и избеглица. Усмеравајући затим пажњу на своју енциклику „Laudato Si“, напоменуо је како друштво треба питати какав свет жели да остави будућим нараштајима. Имајући на уму еколошку кризу с којом се суочавамо, позвао је на озбиљан испит савести.

Творевина је дар, а не приватни посед

Брига о творевини, посматрано као заједнички дар, а не као приватни посед, увек подразумева признавање и поштовање правā сваке личности и сваког народа, упозорио је папа Фрања и додао: Еколошка криза која сада погађа човечанство на крају крајева је укорењена у људском срцу које настоји да контролише и искоришћава ограничене ресурсе наше планете, док игнорише рањиве чланове људске породице.

Светски дан старања о творевини

Папа се потом позвао на прошлогодишњу поруку за Светски дан старања о творевини, коју су потписали он и патријарх Вартоломеј, а у којој су истакли да хитни позив и изазов старања о творевини представља подстицај читавом човечанству да ради на одрживом и целовитом развоју.

Дужност старања о човековој средини изазива све људе добре воље и позива хришћане да признају духовне корене еколошке кризе, те да сарађују како би понудили истоветан одговор, написао је предстопјатељ Римокатоличке Цркве и наставио: Светски дан старања о творевини представља корак у том смеру, јер изражава нашу заједничку бригу и тежњу да сарађујемо како бисмо се суочили с тим осетљивим питањем. Папа Фрања је на крају изразио наду да ће католици и православни, заједно с верницима других хришћанских заједница и свима људима добре воље, активно сарађивати у контекстима на локалном плану како би се бринули о творевини и заједно радили на одрживом и целовитом развоју.

Извор: Српска Православна Црква

Патријарх Мор Игњатије Јефрем у Новом Саду

Mon, 04 Jun 2018 19:27:50 +0000

У Конгресној дворани Мастер-центра, петог дана трајања Генералне скупштине Конференције европских Цркава, 1. јуна 2018. године, Његова Светост Мор Игњатије Јефрем Други, поглавар Сиријскo-јаковитске Цркве је оценио да је о гостољубљу као узвишеној људској врлини писано много у књигама, али да још увек нисмо довољно спремни и отворени да сваког човека видимо као свог брата. -Гостољубље је наша дужност. Служењем једни другима исказујемо добродушност, топлину срца и љубав према Самом Богу. Он нас воли и не осуђује, јер љубав Божја нема границе. Ништа не сме да спречи хришћане да воле једни друге. Приметна је велика отуђеност међу људима и его је преузео моћ над нама самима, казао је патријарх Јефрем.

Наводећи примере страдања на Блиском Истоку, посебно у Сирији и Ираку, поглавар Сиријско-јаковитске Цркве је нагласио да се ратови воде првенствено због интереса, природних ресурса и личне добробити. -У питању су политичке и економске игре. Црква у свету покушава да се избори на најсврсисходнији начин са мигрантима. Више хиљада хришћана је убијено у Сирији, а исто толико их је протерано током протеклих седам година. Потребна су два услова да би опстало оно мало хришћана што је успело на неки начин да преживи – а то су сигурност и финансијска подршка. Црква дели са њима бриге али исто тако и наде, братску љубав и подршку. Криза коју пролазимо ипак нас је зближила јер смо се састајали, договарали и бивали чешће у контакту. Није лако људима коју су присиљени да напусте своју земљу и дођу у сасвим ново окружење у којем, да би наставили да бивствују, морају да се асимилују, интегришу у европске вредности, али је наша морална дужност да им обезбедимо да сачувају своје традиционалне вредности, навео је патријарх Јефрем, упутивши позив Конференцији европских Цркава да помогне у превазилажењу мигрантске кризе.

Патријарх Јефрем је упутио снажну поруку у којој је нагласио да мигранти нису проблем и да то никако не могу ни да буду.

Коптска, Сиријска, Етиопска и Јерменска Црква се називају дохалкидонске (оријенталне) Цркве, источне хришћанске Цркве које признају прва три васељенска сабора, али не прихватају одлуке Четвртог васељенског сабора који је одржан 451. године у Халкидону. То су националне Цркве које су се кроз историју нашле ван граница Ромејског царства, а које су верске распре и поделе, у петом и шестом веку, довеле до раскида са Константинопољском Патријаршијом.

Са пунотом Православне Цркве немају литургијско општење. Разлог за то је што оријенталне Цркве не признају, не само Четврти, већ ни остале Васељенске саборе на којима су донете кључне одлуке за живот и предање Цркве.

Извор: Српска Православна Црква

Папа Франциско подржао канонско јединство Руске православне цркве

Thu, 31 May 2018 19:05:26 +0000

Док се увелико спекулише око давања аутокефалног статуса цркви у Украјини од стране Цариградске патријаршије, по речима самог члана канонске УПЦ архимандрита Кирила (Говрунова) Томос о томе је већ написан, а украјински руководиоци обилазе Помесне православне цркве: шеф парламента Паруби био је 29.5. код јерусалимског патријарха Теофила, бивши председници Украјине, Кучма и Кравчук су јуче, 30.5, посетили митрополита чешких и словачких земаља Ростислва; у Ватикану су се сусрели, такође, јуче 30. маја 2018, папа Франциско и митрополит волоколамски Иларион (Алфејев), шеф Одељења спољашњих црквених веза Московске патријаршије.

Приликом сусрета папа Франциско, како је саопштено данас, је рекао:

" У Вашем присуству и посебно пред Вама, драги брате, хтео бих још једном да подвучем да Католичка црква никада неће дозволити, да се са њене стране појави приступ који би водио новим поделама. Ми никада то нећемо да дозволимо. У Русији постоји само један Патријархат - ваш. И за нас неће бити другог."

По речима папе, унијатизам као метод потпуно је неодговарајући у односима православних и католика у савременој епохи. Само братски дијалог представља једини могући пут за постизање већег јединства. Римски понтифекс је изјавио: "Католичка цркква не сме да се меша у унутрашње послове Руске православне цркве, мислим ту и на она мешања услед политичких разлога. Таква је моја позиција и позиција Свете Столице данас. Другачије поступање неприхватљиво је за Свету Столицу."