Његова светост патријарх московски и све Русије Кирил донео је упутство за старешине парохијских цркава, подворја и манастира Московске епархије, у вези са претњом од ширења инфекције коронавируса.

Ради пастирске бриге о људима, као и на захтев санитарних власти, уз очување чврсте вере у деловање благог промисла Божијег и Божије свемогућство, доносимо следећа правила, у складу са канонском и богослужбеном традицијом Руске православне Цркве.

Док се епидемиолошка ситуација не промени набоље и до добијања одговарајућих упутстава о потпуном или делимичном прекиду важења овог упутства, у парохијским црквама, патријаршким, архијерејским и манастирским подворјима, као и у манастирима Московске епархије, неопходно је придржавати се следећег.

У погледу причешћивања светим Христовим тајнама:

1. Имајући у виду да приношење бескрвне жртве ни у ком случају не може бити прекинуто, јер тамо где нема евхаристије нема ни црквеног живота, као и то да се свето тело и крв Христова дају на здравље како душе, тако и тела (видети, на пример, молитве светог Јована Златоустог – седму и девету молитву из правила пред свето причешће), те историјску праксу Православне Цркве у условима епидемије (конкретно, причешћивање оболелих од заразних болести после других причесника, или чак на посебном богослужењу, уз брисање кашичице после сваког причесника тканином која се затим спаљује; коришћење посебног сасуда и кашичице за оболеле; њихово омивање у сирћету које се затим просипа у пресахли бунар – видети С. В. Булгаков, Настолна књига за свештено-црквенослужитеље и Пидалион са тумачењима преподобног Никодима Светогорца, правило VI.28), свете Христове тајне делити тако што ће се после сваког причесника кашичица брисати убрусом који је натопљен у медицински алкохол (убрус редовно додатно натапати) и потапати у воду. Са водом поступити као што се поступа код редовног прања убруса. Препоручује се етил-алкохол 75% или изопропил-алкохол 70%.

2. „Запивку“ делити искључиво индивидуално, сваком причаснику посебно, у једнократним чашама (примедба преводиоца: за нашу праксу ова тачка није актуелна, будући да је „запивка“ специфична карактеристика руске богослужбене праксе).

3. Нафору делити у једнократним хигијенским рукавицама.

4. Убрус током причешћивања верног народа користити само за спречавање случајног падања светих тајни на под и за брисање кашичице, а за брисање уста причесницима користити папирне салвете, које затим спалити. Убрусе кувати, са дужном побожношћу, после сваке богослужбене употребе.

5. Причасници да не целивају путир после причешћа.

У погледу светих тајни крштења и миропомазања:

6. Строго се придржавати праксе мењања и освећивања нове воде за свако ново крштење. С тим у вези, свету тајну крштења вршити искључиво индивидуално и после сваког крштења дезинфекционим средством брисати купељ (крстионицу). Препоручују се препарати на бази терцијарних амида или хидроген пероксид 3%.

7. За миропомазање и помазивање уљем користити штапиће за уши и папирну салвету, које затим спалити.

У погледу свете тајне јелеосвећења:

8. Код групног служења свете тајне јелеосвећења у црквама, за помазивање сваког верника појединачно користити једнократна средства (нпр. штапиће за уши) те искоришћене штапиће затим спалити.

Друга упутства у погледу богослужења, пастирске праксе и црквеног живота:

9. Уместо изношења крста на целивање по завршетку божанствене литургије и других богослужења препоручује се стављање крста на главе верника.

10. Враћајући се пракси прописаној типиком, која се последњих година променила (у Руској Цркви – примедба преводиоца), помазивање на свеноћном бдењу вршити само онда када се врши литија и освећење уља. У случајевима када се помазивање врши, за помазивање сваког верника појединачно користити једнократна средства (нпр. штапиће за уши) те искоришћене штапиће затим спалити. У другим случајевима, целивање јеванђеља, празничне иконе или крста после полијелеја организовати тако да се јеванђеље, икона и крст после сваког целива обришу дезинфекционим средством.

11. Свештеницима се препоручује да не пружају руку верницима на целивање.

12. За дељење нафоре и петохлебнице на бдењу користити једнократне хигијенске рукавице.

13. Посвећивати додатну пажњу чистоћи утвари и богослужбених сасуда, брисати их после сваке богослужбене употребе и детаљно испирати врелом водом.

14. До издавања посебног упутства, прекинути рад парохијских школа, секција и кружока.

15. Социјалне службе при парохијским црквама, подворјима и манастирима по својим могућностима да пружају помоћ старијим грађанима који спадају у ризичну групу, у виду доставке на кућну адресу прехрамбених производа и најнеопноднијих средстава.

Упутства општег карактера:

16. Старешине да наложе црквеним и манастирским радницима обавезно придржавање општих мера хигијене, укључујући дезинфекцију руку током дана на свака два сата или чешће).

17. Обезбедити често проветравање цркава, као и парохијских и манастирских јавних просторија, саставити обавезујући распоред проветравања.

18. Дезинфекционим средствима редовно обрађивати површину црквеног мобилијара који сви додирују (укључујући палионице), као и куке на вратима.

19. Дезинфекционим средствима редовно обрађивати иконе у цркви које верници целивају.

20. Свештенослужитељи, црквенослужитељи и радници цркава и манастира да се одговорно и са пажњом односе према томе како се осећају. У случају било каквих симптома обратити се старешини и затражити медицинску помоћ.

21. Старешине да организују обавезно мерење температуре пред почетак радног дана (нпр. помоћу бесконтактног топломера) код свештенослужитеља, црквенослужитеља и радника цркава који долазе у контакт са већим бројем верника.

22. Објаснити верницима да испуњавање ових прописа и ограничења треба схватити као послушност речима Светог писма: „Немој кушати Господа Бога својега“ (Мт 4, 7). Такође објашњавати верницима да у случају појаве симптома грипа или других заразних болести треба да се, из љубави према ближњима и бриге за њих, уздрже од одласка у цркву.

За брисање подова препоручују се препарати на бази хлора.

Извор: https://mepar.ru/documents/misc/2020/03/17/121243/

За Поуке.орг са руског превели Иван С. Недић, Јелена Недић

Цариградска делегација у Риму на прослави Дана престола

На крају опше аудијенције 8. јуна 2019. папа Фрања је подсетио на важну иницијативу под насловом „Минут за мир“ коју је покренуо Међународни форум католичке акције како би се обележила годишњица историјског сусрета израелског и палестинског председника Шимона Переса и Махмуда Абаса, који је одржан 8. јуна 2014. године у присуству њихових делегација и васељенског патријарха Вартоломеја.

Ове године Међународни форум католичке акције тражи да документ о Људском братству за светски мир и заједнички саживот, који су 4. фебруара ове године у Абу Дхабију потписали папа Фрања и Велики имам Ахмад Ал-Тајеб, буде раздељен младима.

Свеучилиште Ал-Азар и Римокатоличка Црква траже да тај документ постане предмет истраживања и проучавања у свим школама, униврзитетима и институтима како би допринео изградњи нових нараштаја који ће проносити добро и мир, бранећи свуда право угњетаваних и последњих – стоји у саопштењу Међународног форума католичке акције.

Извор: Vatican News (са енглеског Инфо служба)

Папа Фрањо је решен да посети Ирак следеће године. Он је то нагласио у понедељак 10. јуна 2019. у Ватикану у сусрету са учесницима пленарне скупштине католичких хуманитарних агенција за Источне цркве. Што се тиче Ирака,њега је стално пратило уверењем да овој земљи треба мирно учешће свих - укључујући и верске заједнице - у изградњи општег добра и да се не враћају у тензије изазване сукобима регионалних сила.

Са дубоком тугом, присетио се драме Сирије и „тамних облака" над неким нестабилним деловима земље, где је ризик од још веће хуманитарне кризе. Постоји гласан крик људи којима недостају  храна и лекови, вапај сирочади, рањених и удовица. Чак и ако људи не желе да чују тај вапај, Бог то чује. То да земље говоре о миру и истовремено продају оружје да се  воде ратови "лицемерје"  је и изазива "гнев Божји", нагласаио је Папа.

Извор: Катпрес (с немачког Инфо служба)

Папа Фрања је у петак 31. маја 2019. допутовао у тродневну посету овој земљи. Њега је пре подне на аеродрому дочекао председник државе Клаус Јоханес, иначе лутеран, са почасном гардом. Око 400 верника било је на аеродрому, међу којима католички бискупи те земље. Млади су у народним ношњама предали Папи  цвеће у ватиканским жуто-белим бојама. Свечана церемонија дочека приређена је касније у резиденцији Председника у дворцу Котрочени.

У свом поздраву упућеном Председнику државе Папа је похвалио демократски развој ове земље у протеклих 30 година, али да мора и даље радити на томе како би удовољила „оправданим ишчекивањима грађана“ и стварала културне и институционалне претпоставке за њихов развој. Као највећи изазов после пада комунизма за Папу је исељење више милиона Румуна у трагању за радом и бољим животним условима, при чему је истакао смањење броја становништва на селу, као окоснице друштва. У наставку се Папа повукао са председником Јоханесом ради приватног разговора да би касније био примљен код председнице владе Виорике Данцеве.

Извор: Катпрес (с немачког Инфо служба СПЦ)

Папа Фрањо је у зракоплову на повратку према Риму, одговарајући на питање дописника Вечерњег листа Силвија Томашевића, изјавио како се изучује повијест прије неголи ће се кардинала Степинца прогласити светим. Питање се односило на односе између православних националних Цркви, њиховом критичком односу према Kатоличкој Цркви те настојањима Српске православне Цркве у оспоравању процеса канонизације кардинала Алојзија Степинца.

„Повијесни случај је овај: канонизација Степинца. Степинац је човјек с врлинама, што је Црква изјавила када га је прогласила блаженим. Може га се молити. Он је блажен. Али у одређеном тренутку процеса канонизације дошло се до неразјашњених точака“, одговара Папа.

У наставку објашњава како се ради о повијесним точкама те да је он, који мора потписати канонизацију, молио, промишљао, тражио савјет и напосљетку схватио како треба потражити помоћ код патријарха Српске православне Цркве Иринеја. “Иринеј је велики патријарх. И Иринеј ми је помогао. Основали смо заједно повијесну комисију. Радили смо заједно. Јер, и Иринеја и мене једино занима истина”, објашњава.

„Не погријешити. Чему служи једна изјава о светости, ако није јасна истина. Не служи никоме. Знамо да је он добар човјек, да је блаженик, али да се учини овај корак ја сам тражио помоћ Иринеја да се учини истина. Изучава се“, каже.

Папа Фрањо потом објашњава како је најприје основана комисија која је дала своје мишљење, а сада се изучавају друге точке. „Продубљавају се неке точке како би истина била јасна. Ја се не плашим истине. Не плашим се. Само се плашим суда Божјег. Хвала”, закључио је свој одговор на питање Силвија Томашевића о даљњем поступку канонизације хрватског блаженика.

Извор:https://www.bitno.net/vijesti/papa-o-kanonizaciji-kardinala-stepinca-on-je-blazen-moze-mu-se-moliti-ali-do-svetosti-moramo-izuciti-neke-povijesne-tocke/#.XNLBKD5Xuj4.whatsapp

Београдски надбискуп монс. Станислав Хочевар је одржао 18. априла 2019. године у просторијама Ординаријата конференцију за новинаре поводом Васкрса, који се по западној традицији слави 21. априла. Надбискуп је прочитао васкршњу посланицу, тумачећи реченицу из Лукиног Јеванђеља: Тада им се отворише очи«! (Лк 24, 31).

-Предивно је запажање тако посебног јеванђелисте, Луке, док описује путовање у Емаус двојице Исусових ученикана сам дан Његовог Васкрсења, истакао је Надбискуп и наставио:

-Једно од најтрагичнијих обележја данашњице лежи у томе што је вера погрешно схваћена и негативно представљена. Чак и толики верници немају о њој целовито сазнање. Они не познају ни велика Божја дела у историји. Већина људи, пре свега, не верује доследно у Бога Створитеља. Живе као да Бога нема и понашају се као да су они сами једини господари свега створеног, па и свог тела. Шта рећи о нашем познавању историје уопште, о историји изабрања Божјег народа, о значају читаве Божје објаве и, посебно, о Исусу Христу, о Његовој Цркви? Сетимо се само какве све интерпретације сусрећемо у медијима...

Надбискуп Хочевар је најавио где ће наредних дана председавати на свечаним Литургијама. У суботу 20. априла у 20 часова Надбискуп ће служити у Нишу, а у недељу 21. априла на Васкрс у у Смедереву.

Васкршња посланица надбискупа Хочевара налази се на интернет страници Надбискупије београдске.

Извор: Српска Православна Црква

Ево како је све било.

Ја сам код куће, телефонирам родитељима. Почињем да говорим једну важну ствар, кад наједном, напољу се чује звук сирена. Затварам прозор, кажем: „Надам се да није ништа страшно“. Разговор завршавам тачно у осам сати.

Укључујем Месинџер, отварам Фејсбук.

Прва новост коју видим су фотографије Нотр Дама у пламену.

Последњи пут сам био тамо 5. априла, када је изношен трнов венац Христов на поклоњење верницима.

Излазим из куће. Живим у близини.

Из своје улице видим огроман стуб дима.

За неких 20 минута стижем пешке до мелкитске цркве Saint-Julien-le-Pauvre, насупрот које се преко реке налази Нотр Дам. Отуд се види цео пожар.

Људи стоје и певају Аве Марија (Богородице Дјево) на француском – Je vous salue Marie.

Остајем тамо.

Све време долазе нови људи. У једном тренутку цела улица је прекривена са неколико стотина људи, и сви певају.

Неки се моле на коленима, у шест редова.

Неки држе иконе и розаријуме (бројанице).

Мало социологије: скоро сви су између 20 и 30 година старости. Отприлике је подједнак број мушкараца и жена. Лица су европска, индијска, афричка, магребска, кинеска. Има и неколико деце.

Појављује се мој комшија и неко време остаје. Затим долазе троје мојих пријатеља.

Молитва је непрестана, без пауза.

Одрасли мушкарци су у сузама. И не само они.

Неколико пута неко излази напред и моли за минут тишине. Али, на крајевима се и даље чује певање.

Први пут прочитан је одломак из Јеванђеља по Јовану 2, 13–25, о истеривању трговаца из Јерусалимског храма и Христовом пророчанству о његовом разорењу. Код јеванђелисте Јована то је Христова прва Пасха у Јерусалиму. Код осталих јеванђелиста то се догађа одмах после Христовог уласка у Јерусалим, тј. уочи последње Пасхе. Неки сматрају да је реч управо о Страсном понедељку.

Други пут сви заједно читају Оче наш.

Трећи пут се чита молитва светој Геновеви, заштитници Париза.

Четврти пут – молитва Богородици папе Јована Павла II, коју је он својевремено изговорио испред Нотр Дама.

Пети пут – молитва св. Франциска.

Шести пут – поезија Шарла Пегија о Богородици.

Седми пут – молитва за ватрогасце.

(Можда сам нешто заборавио).

Доноси се вода и кекс, сви додају једни другима.

Нема ни свештеника, нити било кога ко би на било који начин руководио, све је апсолутно самоорганизовано.

Појављују се дечак и девојчица са виолинама и певању додају своју музику.

Смркава се, пале се уличне светиљке.

Са два торња непрестано допире светлуцање батеријских лампи ватрогасаца.

Изнад катедрале светлуцају црвене тачке и звездице – дронови.

Са свих страна звоне звона.

У 23.10 излази човек и саопштава да је структура катедрале успешно спасена.

Неко почиње да пева химну Nous Te saluons, Couronnée d'étoiles (Поздрављамо те, звездама овенчану).

Затим се пева још неколико Богородичиних песама.

Стиже информација да су трнов венац Христов и туника св. Лудовика успешно изнесени из пламена.

Неко почиње да пева Salve Regina (Слави се, Царице) на латинском, такође прихватају сви.

Затим опет Je vous salue Marie, без престанка.

Пламен се још увек уздиже, али је слабији.

Људи постепено почињу да се разилазе.

После поноћи устајем и крећем са пријатељима ка метроу.

Прилази ми једна новинарка, показује ми телефон на ком је записала цео текст Je vous salue Marie и пита која је то молитва.

Објашњавам јој.

Прилазимо да погледамо из друге улице, тамо је исто такво мноштво народа, и сви певају.

Слично је било и у другим улицама, на мостовима и трговима.

Хиљаде људи сатима певају на улицама.

Била је то нека врста [духовне] револуције.

Извор: https://www.facebook.com/strocau/videos/2635502313343198/

Превод са руског
Иван С. Недић, Јелена Недић

Учитељ из Кеније, фрањевац Петар Табихи проглашен је у Дубаију за најбољег учитеља на свету. Он је у недељу 24. марта примио награду као наставник математике и физике у Дубаију од фондације „Global Teacher Award“, а са њом и милион долара. Монах Петер Табихи је посветио сву своју помоћ својим ближњима. Он је живот својих ученика обогатио на разне начине, рецимо, установио је научне клубове, а и радио на помирењу између завађених племена и религија. Скоро 80% својих месечних примања давао је на пројекте којим су се користили становници његовог села.

Многи његови ђаци су сирочићи или потичу из сиромашних сеоских породица, па их је подучавао и томе како да боље обрађују пољопривредно земљиште. Од 10.000 кандидата из 180 земаља ову награду је добио Кенијац, коме је честитао његов председник Ухуру Кенијата.

Извор: Катпрес (са немачког Инфо служба СПЦ)

Великопосна посланица
Његовог Блаженства Саве
Митрополита Варшаве и целе Пољске
Света Четиридесетница 2019 године

Поштовани Свештеници, Монаси и Монахиње, Браћо и Сестре!

Отвори ми врата покајања, Живодавче…
Ове речи о покајању чујемо у нашим храмовима у четири недеље припремајуће нас за Велики Пост, и такође у пет недеља за време поста. На такав начин Света Црква усмерава наше мисли и осећаје према радосној реализацији пута, који води к’ празновању Свете Пасхе – Васкрсења нашег Господа, Исуса Христа.

Господ је учинио нас достојнима такође и у 2019 године ступити у благословено време и спасоносне дане Великог Поста – Свете Четиридесетнице.

Света Четиридесетница је време духовног пролећа, духовног препорада, истрајне молитве и духовних подвига. Сада се јавило време врлина (…) приђите да постимо, да донесемо сузе, нежност и милост, вапијући: „Згрешили смо више, него има морског песка, али прости свима нама, Спаситељу, да добијемо неуништив венац. (подобен Сиропусне Седмице).

„Пост је дело Божије, то је слика живота и врлина” – тако каже св. Симеон Нови Богослов, пошто је већ у Старом Завету имао велики значај. Свети пророк Захарија каже: Нека пост (…) преобрази се за народ Јуде у радост, весеље и пријатан празник (За 8,19). Пост је био обавезан и за појединачног човека, и за целу заједницу.

Постио је Исус Христос, постили су апостоли, пророци, праведни. Постила је Мајка Божија, свети мужеви и жене. Постио је сваки верујући човек. Пост се односи на све, пост чисти и лечи. Пост то је напор да се уздржи од јела, непотребних речи и пожуда; служи побожности човека и спасењу његовом.

Света Црква зове: „Браћо, нека постимо телесно и духовно, нека развежемо сваку везу неправде… Дајмо хлеб гладнима… Да примимо велику милост од Христа Бога.”

Савремени свет не дочекује пост и не разуме га. Неки покашавају, да га ликвидирају. А уз то иде поткоповање користи потичућих из њега. Људи траже друге начине да нађу унутрашњи мир. Човек покушава, да реши своје животне проблем изван Бога, заборављајући, да је Христос источник сваког добра. Ја сам Пут, и Истина, и Живот (Ј 14,6) и познаћете истину, а истина ослободиће вас (Ј 8,32).

Православни верник увек треба да покушава да разуме факт, да је покајање дато човеку из натуре (натурално). Покајање веже земљу са небом; то је лествица вазнесења човека на небеса, чисти, избељује сваки грех.

Уочи Великог Поста Света Црква позива нас на узајемно опроштење грехова. Тај дан зове се Недељом Праштања.

Свето Јеванђеље тог дана каже: Ако праштате људима њихове преступе, то ваш Отац небески ће вама опростити. Ипак ако не праштате људима њихове преступе, то ваш Отац неће опростити ваше преступе. (Мт 6,14-15).

У том смислу поучна је молитва св. Григорија Ниског: „Мој Оче Небески, испунио сам то, што си ми препороучио, да учиним. Опростио сам све грехе и увреде, а прибегавајући до Тебе у мојом покајању надам се, да у сагласности са Твоијм обећањем опростићеш мени безбројне грехе“. Блажени Аугустин додаје „Ако те је лоша особа увредила, опрости њој, пошто ако нећеш опростити, онда ће већ бити двоје лоших људи“. То је пут, којим православни верник улази у Свети Велики Пост.

Поштовани Свештеници, Монаси и Монахиње, Браћо и Сестре!
Сагласно са нашом црквеном праксом, уочи Светог Великог Поста 2019 молим све Вас у имену својом, свештенства и монаштва, да опростите наше грехе направљене чином, мислима и свима чулима. Опростите нама, грешним!

Господе! Ојачај наше духовне и телесне снаге, и допусти да „у добром рату ратујемо, трку завршимо, веру одржимо” (види 2 Тм 4,7) да постанемо „победници греха и без осуђења поклонимо се светом Христовом Васкрсењу”.

Божијом милошћу покоран
+ Сава
Митрополит Варшаве и целе Пољске

Извор; превод pouke.org

Његове књиге су преведене на више светских језика, укључујући и српски. Образовање из области књижевности и богословских наука стицао је у Бристолу, Оксфорду и Кембриџу. Био је каноник Англиканске Цркве, у којој је обављао високе дужности, нарочито као саветник двoјице кантерберијских надбискупа (за евангелизацију). Свештеничку службу је вршио у Оксфорду (Rector of St. Aldate's Church Oxford).

Такође је радио као професор новозаветне теологије, евангелизације (мисиологије) и апологетике на више високошколских установа у Британији, САД и Канади. Био је члан званичне међународне теолошке комисије за развој односа са Православном Црквом. Професор Грин је написао преко 50 књига и један је од најистакнутијих теолога данашњице.

Не треба заборавити утицај професора Грина, за време његовог оксфордског периода, на обраћење професора др Алистера Мекграта из неомарксистичког погледа на свет у хришћанску веру. Мекграт је данас један од водећих англиканских апологета и догматичара. Професор Грин је такође признати патролог, а у том својству је својевремено проучавао и актуелног Митрополита диоклијског Цариградске патријаршије, Високопреосвећеног Калиста Вера. Професор Грин је један од оснивача реномираног Центра за апологетске студије у Оксфорду.

Професор Грин је био чест гост наше Цркве и у више наврата је држао предавања на Богословском факултету.

Бог да му души опрости.