<?xml version="1.0"?>
<rss version="2.0"><channel><title>&#x416;&#x438;&#x432;&#x435; &#x440;&#x435;&#x447;&#x438; &#x443;&#x442;&#x435;&#x445;&#x435;: Живе речи утехе</title><link>https://pouke.org/index/1346438502/page/10/?d=1</link><description>&#x416;&#x438;&#x432;&#x435; &#x440;&#x435;&#x447;&#x438; &#x443;&#x442;&#x435;&#x445;&#x435;: Живе речи утехе</description><language>sr</language><item><title>&#x41A;&#x430;&#x440;&#x434;&#x438;&#x43D;&#x430;&#x43B; &#x41A;&#x43E;&#x445;: &#x425;&#x440;&#x438;&#x448;&#x45B;&#x430;&#x43D;&#x438; &#x441;&#x443; &#x43C;&#x430;&#x45A;&#x438;&#x43D;&#x430; &#x443; &#x415;&#x432;&#x440;&#x43E;&#x43F;&#x438;</title><link>https://pouke.org/index/1346438502/%D0%BA%D0%B0%D1%80%D0%B4%D0%B8%D0%BD%D0%B0%D0%BB-%D0%BA%D0%BE%D1%85-%D1%85%D1%80%D0%B8%D1%88%D1%9B%D0%B0%D0%BD%D0%B8-%D1%81%D1%83-%D0%BC%D0%B0%D1%9A%D0%B8%D0%BD%D0%B0-%D1%83-%D0%B5%D0%B2%D1%80%D0%BE%D0%BF%D0%B8-r763/</link><description><![CDATA[
<p><img src="https://pouke.org/uploads/monthly_2016_04/db089244917e741685ba79fb2cc49a42.jpg.47b398d707275d4e0d3f01b24aa66d02.jpg" /></p>
<p>Хришћанска вера на старом континенту ипак није нестала, али вероватно  више није већинска, рекао је Кох за диселдорфски лист “Rheinische Post”. Ипак, додао је, не ради се нужно о паду. Ка томе, “нису ли увек мањине стварале историју?”</p>
<p>Кардинал је говорио о екуменизму, о свештеничком целибату, о заређивању жена и о Папину примату. Такође је потврдио своје стајалиште да 2017. не треба славити 500. годишњицу Реформације, него је се само присетити. Она је, наиме, уза све позитивно Цркви донела раскол и крваве верске ратове 16. и 17. века. Њој насупрот св. Фрањо Асишки својом је критиком Цркву довео до обнове у заједништву с Папом, подсетио је кардинал.</p>
<p>Извор: битно.нет</p>
]]></description><guid isPermaLink="false">763</guid><pubDate>Thu, 22 Nov 2012 15:50:00 +0000</pubDate></item><item><title>&#x410;&#x43D;&#x433;&#x43B;&#x438;&#x43A;&#x430;&#x43D;&#x441;&#x43A;&#x430; &#x446;&#x440;&#x43A;&#x432;&#x430; &#x43F;&#x440;&#x43E;&#x442;&#x438;&#x432; &#x442;&#x43E;&#x433;&#x430; &#x434;&#x430; &#x436;&#x435;&#x43D;&#x435; &#x431;&#x443;&#x434;&#x443; &#x431;&#x438;&#x441;&#x43A;&#x443;&#x43F;&#x438;</title><link>https://pouke.org/index/1346438502/%D0%B0%D0%BD%D0%B3%D0%BB%D0%B8%D0%BA%D0%B0%D0%BD%D1%81%D0%BA%D0%B0-%D1%86%D1%80%D0%BA%D0%B2%D0%B0-%D0%BF%D1%80%D0%BE%D1%82%D0%B8%D0%B2-%D1%82%D0%BE%D0%B3%D0%B0-%D0%B4%D0%B0-%D0%B6%D0%B5%D0%BD%D0%B5-%D0%B1%D1%83%D0%B4%D1%83-%D0%B1%D0%B8%D1%81%D0%BA%D1%83%D0%BF%D0%B8-r760/</link><description><![CDATA[
<p><img src="https://pouke.org/uploads/monthly_2016_04/215c6156c23b14dab1dc2a848ffd5fe0.jpg.5ffd4eb949e81269723ce7256462ee98.jpg" /></p>
<p>Вилијамс и његов наследник Џастин Велби, који преузима дужност у децембру, предложили су да жене постану бискупи.</p>
<p>Текст предлога је требало да прихвати две трећине Синода Англиканске цркве. Против текста је било 132 гласа, док је за било 74.</p>
<p>Англиканска црква прихватила је 1992. године да жене постану свештеници и оне данас чине једну трећину англиканског свештенства.</p>
<p>Црквени званичници наводе да ће бити потребно пет година да се новопокренути процес за жене бискупе у Англиканској цркви доведе до гласања.</p>
<p>Сестринске цркве англиканске заједнице у Аустралији, на Новом Зеланду и у САД већ имају жене бискупе. Јужна Африка се придружила тој групи у недељу избором Елине Вамукоје за англиканског бискупа Свазиленда.</p>
<p>Извор: Блиц</p>
]]></description><guid isPermaLink="false">760</guid><pubDate>Thu, 22 Nov 2012 15:36:00 +0000</pubDate></item><item><title>&#x41C;&#x43E;&#x43D;&#x442;&#x438;: &#x418;&#x442;&#x430;&#x43B;&#x438;&#x458;&#x430;&#x43D;&#x441;&#x43A;&#x430; &#x446;&#x440;&#x43A;&#x432;&#x430; &#x43C;&#x43E;&#x440;&#x430; &#x434;&#x430; &#x43F;&#x43B;&#x430;&#x45B;&#x430; &#x43F;&#x43E;&#x440;&#x435;&#x437;</title><link>https://pouke.org/index/1346438502/%D0%BC%D0%BE%D0%BD%D1%82%D0%B8-%D0%B8%D1%82%D0%B0%D0%BB%D0%B8%D1%98%D0%B0%D0%BD%D1%81%D0%BA%D0%B0-%D1%86%D1%80%D0%BA%D0%B2%D0%B0-%D0%BC%D0%BE%D1%80%D0%B0-%D0%B4%D0%B0-%D0%BF%D0%BB%D0%B0%D1%9B%D0%B0-%D0%BF%D0%BE%D1%80%D0%B5%D0%B7-r750/</link><description><![CDATA[
<p><img src="https://pouke.org/uploads/monthly_2016_04/3a4367f77b1e1b45f0ca51ba12b54561.jpg.abb42db600ac20f201f95d40d8d1ec9d.jpg" /></p>
<p>Нови порези треба да повећају државни буџет за две милијарде евра годишње.</p>
<p>Како пише дневник Република, до такве одлуке владе у Риму дошло је због усклађивања са законима Европске уније. Црква у Италији поседује неке од најлуксузнијих грађевина у Риму, хотеле, ресторане и спортске центре, на којима би држава могла зарадити 25 милиона евра годишње. Италија, у којој су, као и у већини европских земаља, усвојене оштре мере штедње, одлучила је да укине привилегије цркве. Анкете показују да се с том одлуком Владе слаже и велик број грађана. Једну такву анкету потписало је 130.000 грађана, који од владе захтевају да се цркви укину привилегије.</p>
<p>Извор: Блиц</p>
]]></description><guid isPermaLink="false">750</guid><pubDate>Mon, 19 Nov 2012 21:56:00 +0000</pubDate></item><item><title>&#x41D;&#x43E;&#x432;&#x438; &#x410;&#x440;&#x445;&#x438;&#x435;&#x43F;&#x438;&#x441;&#x43A;&#x43E;&#x43F; &#x43A;&#x435;&#x43D;&#x442;&#x435;&#x440;&#x431;&#x435;&#x440;&#x438;&#x458;&#x441;&#x43A;&#x438; - &#x408;&#x443;&#x441;&#x442;&#x438;&#x43D; &#x412;&#x435;&#x43B;&#x431;&#x438;</title><link>https://pouke.org/index/1346438502/%D0%BD%D0%BE%D0%B2%D0%B8-%D0%B0%D1%80%D1%85%D0%B8%D0%B5%D0%BF%D0%B8%D1%81%D0%BA%D0%BE%D0%BF-%D0%BA%D0%B5%D0%BD%D1%82%D0%B5%D1%80%D0%B1%D0%B5%D1%80%D0%B8%D1%98%D1%81%D0%BA%D0%B8-%D1%98%D1%83%D1%81%D1%82%D0%B8%D0%BD-%D0%B2%D0%B5%D0%BB%D0%B1%D0%B8-r714/</link><description><![CDATA[
<p><img src="https://pouke.org/uploads/monthly_2016_04/424477c8e93df794d8e61b4ee8d5cf36.jpg.2d252fb0f891a7f33c91f4e3288fb7e6.jpg" /></p>
<p><span style="font-family:arial,helvetica,sans-serif"><span style="font-size:12px">Од 1989. до 1992. г. је студирао богословље у Кранмер Холу и у семинарији Светог Јована, у Дараму. Након дипломирања постављен је за капелана у цркви у Естлију (Нанитон), где је служио до 1995. године. Затим је постао старешина цркве Светог Јакова у Саутему, а касније викар цркве Светог Михајла и Свих Анђела у Афтону, у Ковентријској дијецези од 1992. до 2002. г.  После тога, 2007. године постао је намесник Ливерпула да би 2011. године био изабран за Епископа Дарама.</span></span></p>
<p><span style="font-family:arial,helvetica,sans-serif"><span style="font-size:12px">Богословље бискупа Јустина Велбија представља јеванђељску традицију у оквиру англиканства. Неки његови текстови истражују однос између финансија и религије, попут његове књиге «Managing the Church?: Order and Organisation in a Secular Age and Explorations in Financial Ethics»  Иначе, као посланик Дома лордова, од 2012. г. седи у Одбору парламентарне комисије за банкарске стандарде.</span></span></p>
<p><span style="font-family:arial,helvetica,sans-serif"><span style="font-size:12px">Иначе, Велби је успоставио посебан дан за ожалошћене родитеље у катедрали у Ковентрију. Сада се сваке године одржава молитвена служба у знак сећања на животе деце која су умрла.</span></span></p>
<p><span style="font-family:arial,helvetica,sans-serif"><span style="font-size:12px">Кабинет британског Премијера објавио је 9. новембра 2012. г. да је бискуп Јустин именован за новог кентерберијског Архиепископа. Очекује се да преузме дужност као 105. архиепископ Кентерберија у Кентерберијској катедрали 21. марта 2013. г., након пензионисања садашњег архиепископа Роана Вилијамса. Британска краљица је потврдила избор бискупа Велбија.</span></span></p>
<p><span style="font-family:arial,helvetica,sans-serif"><span style="font-size:12px">Архиепископ кентерберијски је истовремено и поглавар Англиканске заједнице.</span></span></p>
<p><span style="font-family:arial,helvetica,sans-serif"><span style="font-size:12px">Информативна служба СПЦ</span></span></p>
]]></description><guid isPermaLink="false">714</guid><pubDate>Wed, 14 Nov 2012 13:12:00 +0000</pubDate></item><item><title>&#x41F;&#x430;&#x442;&#x440;&#x438;&#x458;&#x430;&#x440;&#x445; &#x422;&#x430;&#x432;&#x430;&#x434;&#x440;&#x43E;&#x441; II - &#x43D;&#x43E;&#x432;&#x438; &#x43F;&#x43E;&#x433;&#x43B;&#x430;&#x432;&#x430;&#x440; &#x41A;&#x43E;&#x43F;&#x442;&#x441;&#x43A;&#x435; &#x446;&#x440;&#x43A;&#x432;&#x435;</title><link>https://pouke.org/index/1346438502/%D0%BF%D0%B0%D1%82%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0%D1%80%D1%85-%D1%82%D0%B0%D0%B2%D0%B0%D0%B4%D1%80%D0%BE%D1%81-ii-%D0%BD%D0%BE%D0%B2%D0%B8-%D0%BF%D0%BE%D0%B3%D0%BB%D0%B0%D0%B2%D0%B0%D1%80-%D0%BA%D0%BE%D0%BF%D1%82%D1%81%D0%BA%D0%B5-%D1%86%D1%80%D0%BA%D0%B2%D0%B5-r645/</link><description><![CDATA[
<p><img src="https://pouke.org/uploads/monthly_2016_04/163389bc43540d74cb79446a036ab668.jpg.0b9a3721c76c357fea1e49b959924951.jpg" /></p>
<p></p>
<div style="text-align:center"><p><img src="https://pouke.org/forum/applications/core/interface/js/spacer.png" alt="novi-poglavar-koptske-crkve.jpg?w=529" data-src="http://radiosvetigora.files.wordpress.com/2012/11/novi-poglavar-koptske-crkve.jpg?w=529"></p></div>
<p></p>
<p></p>
<p><span style="font-family:arial,helvetica,sans-serif"><span style="font-size:12px">Смрт веома утицајног Папе Шенуде појачала је овај осјећај несигурности.</span></span></p>
<p><span style="font-family:arial,helvetica,sans-serif"><span style="font-size:12px">„Молимо се да Бог изабере доброга пастира“, казао је епископ Пахомије, непосредно пред извлачење, које је у недељу 4. новембра у саборном храму у Каиру, по већ устаљеној традицији, извршио дјечак са повезом на очима.</span></span></p>
<p><span style="font-family:arial,helvetica,sans-serif"><span style="font-size:12px">Изборни процес новог поглавара Коптске цркве отпочео је прије неколико седмица, када је број кандидата сужен на 17, да би прошлог понедељка тај број био сведен на тројицу, међу којима су били епископ Рафаил, 54-годишњи блиски сарадник Папе Шенуде, и најстарији међу њима, 70-годишњи монах Рафаил Ава Мина из манастира надомак Александрије.</span></span></p>
<p><span style="font-family:arial,helvetica,sans-serif"><span style="font-size:12px">Извор: </span></span><a href="http://radiosvetigora.wordpress.com/2012/11/04/%D0%B8%D0%B7%D0%B0%D0%B1%D1%80%D0%B0%D0%BD-%D0%BD%D0%BE%D0%B2%D0%B8-%D0%BF%D0%BE%D0%B3%D0%BB%D0%B0%D0%B2%D0%B0%D1%80-%D0%BA%D0%BE%D0%BF%D1%82%D1%81%D0%BA%D0%B5-%D1%86%D1%80%D0%BA%D0%B2%D0%B5/" rel="external nofollow"><span style="font-family:arial,helvetica,sans-serif"><span style="font-size:12px">Радио Светигора</span></span></a></p>
]]></description><guid isPermaLink="false">645</guid><pubDate>Sun, 04 Nov 2012 15:11:00 +0000</pubDate></item><item><title>&#x423; &#x420;&#x438;&#x43C;&#x443; &#x43E;&#x442;&#x43F;&#x43E;&#x447;&#x435;&#x43B;&#x430; &#x440;&#x435;&#x441;&#x442;&#x430;&#x443;&#x440;&#x430;&#x446;&#x438;&#x458;&#x430; &#x444;&#x440;&#x435;&#x441;&#x430;&#x43A;&#x430; &#x438;&#x437; VII &#x432;.</title><link>https://pouke.org/index/1346438502/%D1%83-%D1%80%D0%B8%D0%BC%D1%83-%D0%BE%D1%82%D0%BF%D0%BE%D1%87%D0%B5%D0%BB%D0%B0-%D1%80%D0%B5%D1%81%D1%82%D0%B0%D1%83%D1%80%D0%B0%D1%86%D0%B8%D1%98%D0%B0-%D1%84%D1%80%D0%B5%D1%81%D0%B0%D0%BA%D0%B0-%D0%B8%D0%B7-vii-%D0%B2-r389/</link><description><![CDATA[
<p><img src="https://pouke.org/uploads/monthly_2016_04/d56b0345c93e3873ef02840ce138f0ff.jpg.3f1927121cd7c1456908cc945ab7fd45.jpg" /></p>
<p><strong>		 </strong></p>
<p></p>
<div style="text-align:center"><img src="https://pouke.org/forum/applications/core/interface/js/spacer.png" alt="freske-rim-vii-1.jpg?w=300&amp;h=201" data-src="http://radiosvetigora.files.wordpress.com/2012/10/freske-rim-vii-1.jpg?w=300&amp;h=201"></div>
<p></p>
<p></p>
<p><span style="font-family:arial,helvetica,sans-serif"><span style="font-size:12px">У земљотресу 847. црква је дјелимично оштећена, да би додатна оштећења претрпјела током напада Нормана 1084.</span></span></p>
<p></p>
<div style="text-align:center">
<p></p>
<img src="https://pouke.org/forum/applications/core/interface/js/spacer.png" alt="freske-rim-vii-2.jpg?w=300&amp;h=168" data-src="http://radiosvetigora.files.wordpress.com/2012/10/freske-rim-vii-2.jpg?w=300&amp;h=168">
</div>
<p></p>
<p></p>
<p><span style="font-family:arial,helvetica,sans-serif"><span style="font-size:12px">Нова црква је подигнута на њеним рушевинама 1617, али је порушена 1900, да би се стара обновила.</span></span></p>
<p><span style="font-family:arial,helvetica,sans-serif"><span style="font-size:12px">Овај древни храм осликан је фрескама у византијском стилу, из периода папе Мартина I (649-655), папе Јована VII (705-707) и папе Захарија (741-752).</span></span></p>
<p><span style="font-family:arial,helvetica,sans-serif"><span style="font-size:12px">Пројекат обнове средњовјековних фресака отпочео је 2001, а његово окончање планирано је за 2013.</span></span></p>
<p><span style="font-family:arial,helvetica,sans-serif"><span style="font-size:12px">Извор: </span></span><a href="http://radiosvetigora.wordpress.com/2012/10/04/%D1%83-%D1%80%D0%B8%D0%BC%D1%83-%D0%BE%D1%82%D0%BF%D0%BE%D1%87%D0%B5%D0%BB%D0%B0-%D1%80%D0%B5%D1%81%D1%82%D0%B0%D1%83%D1%80%D0%B0%D1%86%D0%B8%D1%98%D0%B0-%D1%84%D1%80%D0%B5%D1%81%D0%B0%D0%BA%D0%B0/" rel="external nofollow"><span style="font-family:arial,helvetica,sans-serif"><span style="font-size:12px">Радио Светигора</span></span></a></p>
]]></description><guid isPermaLink="false">389</guid><pubDate>Thu, 04 Oct 2012 21:42:00 +0000</pubDate></item><item><title>&#x41E;&#x43B;&#x438;&#x43C;&#x43F;&#x438;&#x458;&#x430;&#x434;&#x430; &#x458;&#x435; &#x43F;&#x43E;&#x434;&#x430;&#x440;&#x438;&#x43B;&#x430; &#x43D;&#x43E;&#x432; &#x436;&#x438;&#x432;&#x43E;&#x442; &#x441;&#x43E;&#x447;&#x438;&#x43D;&#x441;&#x43A;&#x438;&#x43C; &#x441;&#x442;&#x430;&#x440;&#x43E;&#x432;&#x435;&#x440;&#x446;&#x438;&#x43C;&#x430;</title><link>https://pouke.org/index/1346438502/%D0%BE%D0%BB%D0%B8%D0%BC%D0%BF%D0%B8%D1%98%D0%B0%D0%B4%D0%B0-%D1%98%D0%B5-%D0%BF%D0%BE%D0%B4%D0%B0%D1%80%D0%B8%D0%BB%D0%B0-%D0%BD%D0%BE%D0%B2-%D0%B6%D0%B8%D0%B2%D0%BE%D1%82-%D1%81%D0%BE%D1%87%D0%B8%D0%BD%D1%81%D0%BA%D0%B8%D0%BC-%D1%81%D1%82%D0%B0%D1%80%D0%BE%D0%B2%D0%B5%D1%80%D1%86%D0%B8%D0%BC%D0%B0-r380/</link><description><![CDATA[
<p><img src="https://pouke.org/uploads/monthly_2016_04/6abcf30e575c3ede6a3e8081879465a0.jpg.4ba554939a2fd8fb2511d5817171575c.jpg" /></p>
<p><img src="https://pouke.org/forum/applications/core/interface/js/spacer.png" alt="trans.gif" data-src="http://www.rusija.rs/plugins/editors/jce/tiny_mce/plugins/article/img/trans.gif"><span style="font-size:12px">Сви житељи носе традиционалну руску ношњу, а мушкарци браде. У тој цркви се поштују сви стари канони, певају се молитве, уз читање такозваних „кукастих“ нота, које су старе више од 1000 година.</span></p>
<p><span style="font-size:12px">Таквих староверских заједница на југу Русије је много, али ова је посебна. Пре сто година заједница је основана у Имеритинској низији у региону Сочија, тамо где се сада гради Олимпијски парк. Током 2011. године староверцима је предложено да се преселе у село специјално изграђено за њих. „Било је много, веома много негодовања. Нико није веровао, није знао, шта ће бити даље. Ишли су у непознато“, присећа се староверац Иван Стољников.</span></p>
<p><img src="https://pouke.org/forum/applications/core/interface/js/spacer.png" alt="o_686094.jpg" data-src="http://www.rusija.rs/images/novifolder/DrugeVere/o_686094.jpg"></p>
<p><span style="font-size:12px">Он је један од првих који се сложио на селидбу. Добио је нову кућу, бољу од старе, а у дворишту је сместио брвнару. Иван Стољников гаји у новој башти паприку и парадајз, мада је овде, према његовим речима, земља мало лошија, него на старом месту – после сваке кише дуго се задржавају баре. Али на локалитет нисмо морали да се навикавамо – ново село је удаљено само један километар од старог, а где је сада велико градилиште.</span></p>
<p><span style="font-size:12px">Староверци су најближи Олимпијади у Сочију. На свега неколико стотина метара од њихових нових кућа се налази Олимпијски парк, види се како се полажу конструкције стадиона „Фишт“, где ће се одржати церемонија отварања Игара. Житељи села могу много тога да виде, а чак да не изађу из својих кућа.</span></p>
<p><img src="https://pouke.org/forum/applications/core/interface/js/spacer.png" alt="p42968.jpg" data-src="http://sochi-24.ru/images/p42968.jpg"></p>
<p><span style="font-size:12px">Ново село, где се преселило 112 породица, названо је у част познатог атамана, староверца - Њекрасовско. Све називе су нови житељи бирали сами и сада је то једино у Русији село, где су најважније улице — Општинска и Староверничка. „Код нас је све нормално. И црква! Пре овде није било цркве, а ето сад изволите – црква. И другу ће саградити. Биће добро“, каже Иван Стољников.</span></p>
<p><span style="font-size:12px">Богослужења се засад обављају у малој дрвеној цркви, а већ се граде две капиталне зграде – храм и музеј. Радове плаћа староверска заједница, извођачи на олимпијском градилишту помажу у материјалу. Отац Георгиј прати квалитет радова скоро као руководилац на градилишту. „Нисам грађевинац, али за 25 година ово је већ трећа изградња цркве, и ја једноставно знам како треба да изгледа добро“, каже он.</span></p>
<p><span style="font-size:12px">Духовни саветник заједнице се нада да ће ова масовна селидба за његове следбенике бити последње. Преци њекрасоваца су некад живели на Дону, затим на Кубану, затим су се преселили на Дунав, а касније у Малу Азију. Од почетка XX века они живе у Сочију. Сваки пут су морали да напуштају своја места, остављајући за собом своју имовину, а сад по први пут после сталних селидби почели су да живе чак боље.</span></p>
<p><img src="https://pouke.org/forum/applications/core/interface/js/spacer.png" alt="o_686093.jpg" data-src="http://www.rusija.rs/images/novifolder/DrugeVere/o_686093.jpg"></p>
<p><span style="font-size:12px">„Више од 350 година староверске историје – стално угњетавање, прогони. Не могу да говорим о свим староверцима, али гледајући нас може да се закључи да смо сада мирни. Не очекујемо прогоне, не очекујемо тлачење", сигуран је отац Георгиј.</span></p>
<p><span style="font-size:12px">О будућности Олимпијаде свештеник, староверац труди се да не говори много. Али изградњу храма у Њекрасовоском заједница се нада да ће завршити баш почетком 2014. године.</span></p>
<p><span style="font-size:12px"><strong><em>Аутор:</em></strong></span><span style="font-size:12px"><em> Николај Долгачев</em></span></p>
<p><span style="font-size:12px">Извор: </span><a href="http://www.rusija.rs/drustvo/ruski-zivot/3654-olimpijada-je-podarila-nov-ivot-soinskim-starovercima.html" rel="external nofollow"><span style="font-size:12px">Русија.рс</span></a></p>
]]></description><guid isPermaLink="false">380</guid><pubDate>Thu, 04 Oct 2012 16:14:00 +0000</pubDate></item><item><title>&#x412;&#x418;&#x410;: &#x412;&#x430;&#x442;&#x438;&#x43A;&#x430;&#x43D; &#x43F;&#x440;&#x438;&#x437;&#x43D;&#x430;&#x458;&#x435; &#x41C;&#x435;&#x452;&#x443;&#x433;&#x43E;&#x440;&#x458;&#x435;?</title><link>https://pouke.org/index/1346438502/%D0%B2%D0%B8%D0%B0-%D0%B2%D0%B0%D1%82%D0%B8%D0%BA%D0%B0%D0%BD-%D0%BF%D1%80%D0%B8%D0%B7%D0%BD%D0%B0%D1%98%D0%B5-%D0%BC%D0%B5%D1%92%D1%83%D0%B3%D0%BE%D1%80%D1%98%D0%B5-r128/</link><description><![CDATA[
<p><img src="https://pouke.org/uploads/monthly_2016_04/fe996d30c4b5edf7b3c5501870974199.jpg.09798da71d066ffa14b354364c3d5a6f.jpg" /></p>
<p><span style="font-family:arial,helvetica,sans-serif"><span style="font-size:12px">Позивајући се на католичке медије у Италији, ВИА подсећа да је Ватикан још 2010. године формирао Комисију на чијем је челу кардинал Камило Руини, а која је прикупила много „позитивног материјала” поводом појављивања Богородице.</span></span></p>
<p><span style="font-family:arial,helvetica,sans-serif"><span style="font-size:12px">Извештај комисије ће ускоро бити предат Конгрегацији за веру, која ће га проследити папи ради доношења коначне одлуке.</span></span></p>
<p><img src="https://pouke.org/forum/applications/core/interface/js/spacer.png" alt="medjugorje5.jpg" data-src="http://hercegovina.info/img/repository/2009/11/medium/medjugorje5.jpg"></p>
<p><span style="font-family:arial,helvetica,sans-serif"><span style="font-size:12px">Лик Богородице се наводно појавио у херцеговачком Међугорју, општина Читлук, 24. јуна 1981. године. Од тада ово место сваке године посети готово милион верника из целог света.</span></span></p>
<p><span style="font-family:arial,helvetica,sans-serif"><span style="font-size:12px">Извор: Танјуг</span></span></p>
<p><span style="font-family:arial,helvetica,sans-serif"><span style="font-size:12px"> </span></span></p>
]]></description><guid isPermaLink="false">128</guid><pubDate>Mon, 10 Sep 2012 19:59:00 +0000</pubDate></item><item><title>&#x41E;&#x441;&#x443;&#x452;&#x435;&#x43D; &#x431;&#x438;&#x441;&#x43A;&#x443;&#x43F; &#x437;&#x430;&#x442;&#x43E; &#x448;&#x442;&#x43E; &#x458;&#x435; &#x43F;&#x440;&#x438;&#x43A;&#x440;&#x438;&#x432;&#x430;&#x43E; &#x43A;&#x43E;&#x43B;&#x435;&#x433;&#x443; &#x43F;&#x435;&#x434;&#x43E;&#x444;&#x438;&#x43B;&#x430;</title><link>https://pouke.org/index/1346438502/%D0%BE%D1%81%D1%83%D1%92%D0%B5%D0%BD-%D0%B1%D0%B8%D1%81%D0%BA%D1%83%D0%BF-%D0%B7%D0%B0%D1%82%D0%BE-%D1%88%D1%82%D0%BE-%D1%98%D0%B5-%D0%BF%D1%80%D0%B8%D0%BA%D1%80%D0%B8%D0%B2%D0%B0%D0%BE-%D0%BA%D0%BE%D0%BB%D0%B5%D0%B3%D1%83-%D0%BF%D0%B5%D0%B4%D0%BE%D1%84%D0%B8%D0%BB%D0%B0-r100/</link><description><![CDATA[
<p><img src="https://pouke.org/uploads/monthly_2016_04/974824a835be93e41144465e53af2df4.jpg.563d9a8e6a61811e1ad16302ca0f79aa.jpg" /></p>
<p><span style="font-family:arial,helvetica,sans-serif"><span style="font-size:12px">Тако је постао највиши великодостојник те цркве у Америци који је осуђен, пише дневни лист “Канзас Сити стар”.</span></span></p>
<p><span style="font-family:arial,helvetica,sans-serif"><span style="font-size:12px">Суд у Канзас Ситију је осудио бискупа Роберта Фина на две године затвора условно, након што је католички свештеник изразио кајање због сексуалног злостављања деце.</span></span></p>
<p><span style="font-family:arial,helvetica,sans-serif"><span style="font-size:12px">Заштита деце је највишем месту, и сексуално злостављање не сме да се толерише, казао је Фин пре изрицања пресуде. Њему је претила затворска казна од највише годину дана.</span></span></p>
<p><span style="font-family:arial,helvetica,sans-serif"><span style="font-size:12px">Оптужница је подигнута пошто је у лаптоп компјутеру свештеника Шона Ратигана пронађено на стотине развратних фотографија девојчица у децембру 2010. године а Фин о томе пет месеци није обавестио полицију.</span></span></p>
<p><span style="font-family:arial,helvetica,sans-serif"><span style="font-size:12px">Утврђено је да је само пет фотографија, од више стотина, скинуто са интернета, док је остале свештеник Ратиган сам сликао.</span></span></p>
<p><span style="font-family:arial,helvetica,sans-serif"><span style="font-size:12px">Овај свештеник је након откривања афере покушао </span></span><span style="font-family:arial,helvetica,sans-serif"><span style="font-size:12px"><strong>самоубиство</strong></span></span><span style="font-family:arial,helvetica,sans-serif"><span style="font-size:12px"> а сада чека пресуду због поседовања дечије порнографије.</span></span></p>
<p><span style="font-family:arial,helvetica,sans-serif"><span style="font-size:12px">Извор: B92, PCNEN</span></span></p>
]]></description><guid isPermaLink="false">100</guid><pubDate>Fri, 07 Sep 2012 20:53:00 +0000</pubDate></item><item><title>&#x41B;&#x43E;&#x43C;&#x431;&#x430;&#x440;&#x434;&#x438;: &#x41F;&#x430;&#x43F;&#x430; &#x43D;&#x435; &#x434;&#x43E;&#x43B;&#x430;&#x437;&#x438; &#x443; &#x41D;&#x438;&#x448;</title><link>https://pouke.org/index/1346438502/%D0%BB%D0%BE%D0%BC%D0%B1%D0%B0%D1%80%D0%B4%D0%B8-%D0%BF%D0%B0%D0%BF%D0%B0-%D0%BD%D0%B5-%D0%B4%D0%BE%D0%BB%D0%B0%D0%B7%D0%B8-%D1%83-%D0%BD%D0%B8%D1%88-r89/</link><description><![CDATA[
<p><img src="https://pouke.org/uploads/monthly_2016_04/b7f711a326366e2be6b47a47b526862f.jpg.b9a9985226e7b93cdbfa79e720112328.jpg" /></p>
<p>Ломбарди у изјави за "Блиц" није желео да коментарише наводе да би у случају доласка папе на прославу, са тог догађаја могао да изостане руски патријарх Кирил.</p>
<p>Српски патријарх Иринеј је прошлог месеца изјавио да нема ништа против да Бенедикт XVI посети Србију, али да папа то још није учинио због свежих сећања на последице Другог светског рата. Како преноси тај лист, патријарх Иринеј је навео да се не противи посети папе Србији, али да сматра да нико не може да гарантује за папину сигурност током боравка у земљи у којој још живи много избеглица. "А била би то трагедија за земљу и Цркву ако би се нешто десило поглавару Римокатоличке цркве. Наш став је зато да још није сазрело време за једну такву посету", казао је патријарх српски.</p>
]]></description><guid isPermaLink="false">89</guid><pubDate>Fri, 07 Sep 2012 06:50:00 +0000</pubDate></item><item><title>&#x41A;&#x430;&#x440;&#x434;&#x438;&#x43D;&#x430;&#x43B; &#x43F;&#x440;&#x435;&#x434; &#x441;&#x43C;&#x440;&#x442; &#x438;&#x441;&#x43F;&#x43E;&#x432;&#x435;&#x434;&#x438;&#x43E; &#x43D;&#x43E;&#x432;&#x438;&#x43D;&#x430;&#x440;&#x438;&#x43C;&#x430; &#x438;&#x441;&#x442;&#x438;&#x43D;&#x443; &#x43E; &#x43F;&#x430;&#x43F;&#x438;</title><link>https://pouke.org/index/1346438502/%D0%BA%D0%B0%D1%80%D0%B4%D0%B8%D0%BD%D0%B0%D0%BB-%D0%BF%D1%80%D0%B5%D0%B4-%D1%81%D0%BC%D1%80%D1%82-%D0%B8%D1%81%D0%BF%D0%BE%D0%B2%D0%B5%D0%B4%D0%B8%D0%BE-%D0%BD%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D0%BD%D0%B0%D1%80%D0%B8%D0%BC%D0%B0-%D0%B8%D1%81%D1%82%D0%B8%D0%BD%D1%83-%D0%BE-%D0%BF%D0%B0%D0%BF%D0%B8-r61/</link><description><![CDATA[
<p><img src="https://pouke.org/uploads/monthly_2016_04/ef51f75f40e952dda7009d376352eb76.jpg.d26b345f6174b91d079c7af6b84f03eb.jpg" /></p>
<p><strong>Кардинал тражио да се интервју објави дан после смрти, пре него буде сахрањен</strong></p>
<p><span style="font-size:12px;">"Католичка црква заостаје 200 година. Она је остарила. Њене су цркве велике и празне, њена бирократија превелика. Њени су обреди помпезни, баш као и њене мантије и њене речи, али оне не значе ништа. Црква мора да се мења, почев од папе, па наниже", ове опомињуће речи изрекао је, готово на самртној постељи, бивши надбискуп Милана и бивши кандидат за папу, кардинал Карло Марија Мартини.</span></p>
<p><span style="font-size:12px;">Мартини је преминуо прекјуче од последица Паркинсонове болести, а његова последња жеља била је да "Коријере дела сера", дан после његове смрти, објави интервју који им је дао пре око две недеље.</span></p>
<p><span style="font-size:12px;">Његове речи - утолико значајније и више опомињуће јер се ради о човеку који је био вољенији чак и од папе, а у Италији имао неподељено поштовање - досад су највећи шамар у лице папи, али и читавом црквеном естаблишменту. У потресном говору који је постао главна тема у католичком свету, али и мимо њега, кардинал је изрекао све што му је било на души све ове године.</span></p>
<p><span style="font-size:12px;">"Ми нисмо ишли у корак са временом. Нисмо признавали грешке. Време је да то урадимо, време је за радикалну промену", казао је кардинал Мартини, и додао: "Педофилски скандал нас обавезује да кренемо на пут трансформације".</span></p>
<p><span style="font-size:12px;">Мартини је познат и по томе што се залагао да се дозволи употреба кондома у одређеним случајевима, а сада је, пре последњег корака, отишао и степеницу даље, рекавши да црква мора да се отвори новим породицама које настају или да ризикује да заувек изгуби своје стадо.</span></p>
<p><span style="font-size:12px;">"Жену, рецимо, остави супруг, а она нађе новог пријатеља да се брине о њој, да заједно брину о њеној деци. Та друга љубав буде успешна. Ако дискриминишемо ову нову породицу, неће само мајка бити одсечена, већ ће патити и деца", рекао је Мартини. "Тако губимо будуће генерације, због чврстог става Ватикана да је развод грех", додао је он.</span></p>
<p><span style="font-size:12px;">Мартини је одувек сматран неком врстом либералног гласа цркве, упркос томе што је водио највећу бискупију у Католичкој цркви. Био је готово виђен да постане нови папа, али је 2002. године обзнанио да болује од ретког облика Паркинсонове болести и повукао се у пензију. Уместо њега, за наследника папе Јована Павла ИИ изабран је 2005. године папа Бенедикт XВИ и за кратко време постао прави херој католичких конзервативаца, који га, због непоколебљивог става према теолошким питањима, називају "божјим ротвајлером".</span></p>
<p><span style="font-size:12px;">Утолико је значајнија и последња порука коју је Мартини упутио папи Бенедикту </span><span style="color:#666666;"><span style="font-family:arial, helvetica, sans-serif;"><span style="font-size:12px;">XVI</span></span></span><span style="font-size:12px;">:</span></p>
<p><span style="font-size:12px;">"Зашто се не мењамо? Зашто не мењамо цркву? Чега се ви то плашите?"</span></p>
<p><span style="font-size:12px;">Колико је Мартини био уважаван, показује и мноштво људи испред миланске катедрале. На хиљаде верника дошло је да се поздрави од вољеног кардинала, који ће бити сахрањен данас. Главно питање које мучи све у Ватикану је да ли ће се на сахрани појавити и папа, као и шта ће његово могуће присуство значити.</span></p>
<p><span style="font-size:12px;">Да ли ће папа дозволити да се црква поцепа на "прогресивне" и "традиционалисте", или ће успети да поврати какво-такво јединство католичког света? Он досад није показивао превелику жељу да награђује кардинале и бискупе који би се дрзнули да доведу у питање традиционалну доктрину, али ће можда, макар из "маркетиншких" разлога, одати последњу пошту човеку чији је последњи интервју уздрмао темеље западног хришћанства.</span></p>
<p><span style="font-size:12px;">Извор: Вести онлајн</span></p>
]]></description><guid isPermaLink="false">61</guid><pubDate>Tue, 04 Sep 2012 17:06:00 +0000</pubDate></item></channel></rss>
