Деветогодишњи генијални дечак који је већ на колеџу, иначе син православног свештеника, хоће да буде астрофизичар и да докаже постојање Бога тј. да је само спољна сила могла да креира универзум.

https://www.yahoo.com/news/9-old-boy-graduates-high-153130463.html

Службом је началствовао Епископ Бурундија и Руанде Инокентије који је изразио своју велику радост због оволиког броја душа жедних православља. Преосвећени владика Инокентије је своју мисију у Руанди отпочео 2012. године.

Након крштења и свете Литургије за присутне је уприличена представа традиционалног локалног плеса.

http://www.mitropolija.com/u-ruandi-pravoslavno-saborno-krsteno-sto-osamnaest-ljudi/

Коњухов је намеравао да обори светски рекорд Американца Стива Фосета који је облетео свет у балону за 13 дана.

Последњу тачку која му је била неопходна за нови рекорд Коњухов је прелетео данас.

Радост на земљи због обореног рекорда

Ипак, пред руским путником се налази тежак задатак да се спусти до поноћи. Коњухов ће слетети, како се очекује, у пшеничном појасу на западу аустралијске обале.

Син путника и један од чланова тима, Оскар Коњухов, описао је достигнуће оца као чудo.

Извор: РТС

Њему је саслуживало локално свештенство. После службе Епископ Нестор се обратио вернима позивајући их да у моменту искушења сачувају присуство духа и у својим молитвама помену чтеца при овој цркви Игора Селеска, као и Наталију Ото и Романа Екмалијана, парохијане цркве Рождества Христовог у Антверпу, који су убијени те ноћи.

Протојереј Андреј Јелисејев је изложио своја сећања на жртве које су биле његови блиски пријатељи.

Тренутно, у Саборној цркви Св. Николе отворен је центар за помоћ родбини жртава. Свештенство је пружило духовну подршку и организациону помоћ свима којима је потребна. До данас, још увек се не зна за пет руских посетилаца Нице, јавља вебсајт Епархије херсонеске.

Извор: Моспат.ру (превод: Информативна служба СПЦ)

О починиоцу и позадини овог атентата засад нема никаквих званичних саопштења. Светски савез индијских хришћана у коме је Сиријско-православна Црква зсатупљена, осудила је брутални напад исламских екстремиста.

Убилачки исламистички тероризам се шири по Блиском истоку, Азији и Африци, без јачег отпора Уједињених нација.

Извор KNA – припремио протођакон ЗА

Кад је гђа О'Бил оздравила он је променио првобитну замисао и уз помоћ мештана и пријатеља кип висине 27 метара поставио је на врх планине. Нацрт за изградњу начинио је инжињер Лорен Рил. Радови су почели 1979. године. Многи становници градића Бјута помагали су својим снагама и донирали материјал за изградњу кипа. Пробијање пута до врха планине било је равно подвигу. Шест година касније, 1985. изливено је 400 тона бетона за постоље кипа. Бетон је даривала локална приватна бетонара. 17. децембра 1985. хеликоптер Националне гарде подигао је и поставио кип тежак 60 тона. Радници су сведоци како тог дана није било ни облака ни ветра на врху планине, на ком је уобичајено да дувају јаки ветрови.

Током летњих месеци за посетиоце се организују обиласци аутобусима, а планирана је и изградња жичаре. Иначе највећи кип Дјеве Марије налази се у граду Труиљо у Западној Венецуели, висок је преко 46 метара и дело је уметника Мануела де ла Фуентеа.

Извор: КТ (обрада – Информативна служба СПЦ)

У понедељак 14. марта 2016. надзорници конзерваторских радова открили су да је улазна капија у манастир разваљена ћускијом, што им је омогућило вандалске радње, како се види на приказаним сликама, наиме, исписујући слогане у просторијама на првом спрату изнад цркве; при том су упропастили компјутер који је садржао сву архиву о дотадашњим радовима. Такође су нанели штете на унутрашњим зидовима просторија, покупили алат, два генератора и друге ствари, који мора да су натоварили на камион који је чекао иза манастира.

Јерусалимска Патријаршија је сместа обавестила израелско Министарство за верска питања, израелску војску и полицију из јерихонске области, који су изашли на лице места и установили штете, а у присуству архимандрита Хризостома, игумана манастира Аве Герасима и настојатеља манастира Св. Јована Крститеља.

Информативна служба Српске Православне Цркве
17 / 03 / 2016

Представљање и поништење поштанске марке одржано је 25. фебруара у Генералном конзулату Руске Федерације у Њујорку. У промет је пуштено 5.000 хиљада примерака маркице. Догађају су присуствовали дипломате, новинари и Епископ Јован, настојатељ парохија Руске Православне Цркве у САД.
Маркица је првобитно издата у Русији 5. новембра 2015. којим је обележена150-годишњица од рођења Патријарха Тихона. Маркица приказује лик Патријарха Тихона са силуетама цркава у позадини.
Тихон (рођен као Василије Иванович Белавин) био је први Патријарх московски и све Русије након што је Руска Патријаршија поново успостављена у Совјетској Русији (1917-1925).
Патријарх Тихон је успео да очува Православље усред Револуције, грађанског рата и хаоса који је захватио Русију. Он је направио важне кораке ка нормализацији односа између Цркве и државе, позвао на окончање крвопролића, одбацио указе о одвајању Цркве и државе и национализацији црквене имовине. Отворено је осудио убиство цара Николаја II и његове породице 1918. године, и протестовао против сурових напада на Цркву од стране бољшевика.
Године 1923. Патријарх Тихон је „свргнут“ од стране Сабора који је био под утицајем такозване сов јетске Живе Цркве, па је он објавио је указ истакавши да је “од тог тренутка обичан грађанин – Василије Белавин“. Ово свргнуће никад није било признато као чин Руске Православне Цркве и стога се сматра неважећим и од стране Руске Православне Цркве и од стране Руске Федерације.
Године 1924. Патријарх се осећао лоше и смештен је у болницу. Своју последњу Божанску Литургију служио је 5. априла 1925. године и умро је два дана касније, 7. априла, на Богојављање. Сахрањен је 12. априла у зимској цркви у Донском манастиру у Москви.
Патријарха Тихона је канонизовао као светитеља Свети Архијерејски Сабор Руске Заграничне Цркве 1. новембра 1981. године. Њега је касније почела светковати и Московска Патријаршија почев од Архијерејског Сабора 9-11. новембра 1989. године. Дан прослављања Патријарха Тихона је 9. октобар. Мошти овог предстојатеља почивају у великом Саборном храму Донског манастира у Москви.

Информативна служба Српске Православне Цркве
02 / 03 / 2016

Тилахун, 53-годишњи сточар, у ризику је да изгуби своја два новорођена телета и једини извор прихода. Краве су у његовом малом крду престале да дају млеко због недостатка воде и хране. Отац деветоро деце каже да сваки дан постаје неизвестан. „Имали смо ми суше и раније, али бисмо одвели животиње да пасу у суседни регион Афар, или би они одатле дошли код нас кад је код њих суша. Ове године суша је погодила оба региона и она утиче и на људе и на животиње, што чини ситуацију тешком.“
IOCC ради заједно са црквеним партнером, Етиопским православним црквеним развојем и Међуцрквеним одбором за помоћ, на томе да изграде пет водених резервоара са великим капацитетом у најпогођенијој Северној Шева зони ове земље, у оквиру Амхара региона. IOCC такође доноси воду за стоку у удаљеним заједницама погођеним сушом, где је тренутно доступно мало неопходне помоћи.
Допремање воде је очајнички потребно да би се спасило мало крдо стоке коју држи Шиферо (75). Најближи водени извор у региону је шест сати хода у оба правца од његове куће. „Не памтим овакву сушу у свом животу“, он се присећа. „ Због великог растојања до реке, наше животиње могу доћи до воде само једном у три дана“.
Недостатак кише током кратке али критичне кишне сезоне у овој земљи довео је до оштре несташице воде, и изазива пропаст усева и смрт више од 400.000 стоке – снажан подсетник како је крхко снадбевање храном када су услови за траву и растиње под јаким ударом.
Извор: ОСР (превод Информативне службе СПЦ)

• Хришћански свет
  

Идеју за крст Милби је добио када је видео масивни крст у Хјустону и сазнао о томе како су „животи промењени, самоубиства спречена, везе поново учвршћене због утицаја крста“, написао је на сајту пројекта.

Он је изјавио да ветрови неће оборити крст због тога што ће он бити учвршћен у бетонској основи која ће ићи 15 метара дубоко у земљу. Крст ће моћи да се види на пет миља далеко. Вероватно ће бити готов до краја године.

Највиши светски крст налази се у Мадриду и висок је 151 метар.

Извор: Православие.ру (Превод Информативне службе СПЦ)

Ломбарди је прецизирао да ће се они састати на аеродрому у Хавани, где ће папа слетети на путу за Мексико, и додао да ће два црквена поглавара потписати заједничку декларацију.

Како наводи Ројтерс, то ће бити изузетно значајан корак у правцу оздрављења односа двеју хришћанских цркава.

До расцепа западне и источне гране хришћанства дошло је 1054. године током Великог раскола.

Извор: РТС

Фото: Преузето са spc.rs (илустрација)

Од најмање петог века хришћани су лоцирали једно место у Јерусалиму као Силоамску бању и као место где се десило ово чудо. Али нису били сигурно да је то древна Силоамска бања све до пре једну деценију када су археолози пронашли нешто у шта су они били уверени.
Као већина таквих налазишта, и ово је откривено случајно. Током грађевинских радова на поправци водоводне цеви близу Храмовне горе, израелски археолози Рони Рајх и Ели Шукрон пронашли су „две древне камене степенице.“
Према листу Библикал Аркиолоџи Ривју, „даља ископавања открила су да су оне биле део једног монументалног базена из времена Другог Храма, периода у коме је Исус живео.“ Базен је имао трапезоидни облик и био је дуг 225 стопа (68.58 метара).
Јеванђеље од Јована није једина библијска књига која је историјски потврђена у непосредној близини. Како пише у овом часопису, „порекло Силоамске бање сеже још даље у историју – најмање седам векова пре Исусовог времена.“ Базен је био део припрема које је цар Језекија направио у ишчекивању опсаде од стране асирског краља Сенахирима.
Извор: Православие.ру (Превод Информативне службе СПЦ)

• Хришћански свет
  

|

• English
  

Разговарала: Анастасија Рахлина

• Сјећамо се недавних интервјуа с православним јерарсима у којима су говорили да док црногорске власти увлаче земљу у НАТО, народ то нипошто не жели. Каква је ситуација по вашем мишљењу?
  

• Све ово подсећа на Украјину – постоји тежња власти да увуку земљу у западни свијет покрећући полуге национализма, и у томе једну од главних улога играју расколници с идејом националне „цркве“.
  

– Слично је, само што изгледа још апсурдније, јер има мање основа у стварном животу. Црногорска нација је производ комунистичке идеологије.
За вријеме пописа који је обављен у Кнежевини Црној Гори 1909. године 95% њених грађана се изјаснило да су Срби, без обзира на то што су мањи дио чинили муслимани или католици. У законику кнеза Данила из 1855. године се каже да у Црној Гори нема ниједне друге народности осим српске. У уџбеницима који су се издавали у Црној Гори 1914. године говорило се о томе да су „Црногорци по народности Срби, а да црногорска народност не постоји.“
То говори о томе да је народ у Црној Гори имао српску самосвијест. Владаре Црне Горе је увијек занимала судбина других српских земаља, односно судбина управо Срба као народа ван граница државе. То је било природно.


Дворска застава у Црној Гори. XIX вијек
Територија на којој се сад налази Црна Гора је веома значајна за српску историју. Многи српски владари су потицали управо из ових крајева и она се може назвати једним од огњишта српске цивилизације.
Назив Црногорци се користи као географско-историјски назив дијела српског народа. И од овог географског појма је у ХХ вијеку уз употребу свих могућих технологија формирана црногорска нација, која наводно нема никакве везе са Србима и сад се супротставља свему српском.
Као што се у крајњем облику украјинског национализма све гради на супротстављању руском и Русима, тако се код Црногораца све гради на доказивању тога да нису Срби.
Али у случају с Црном Гором то представља још већи апсурд него у случају с Украјином. Језик којим говоре становници савремене Црне Горе и којим се говоре у Србији скоро се ни по чему не разликује. Постоје само неке фонетске разлике, дијалекти, изговор. А украјински језик, тим прије у његовој западној варијанти се нипошто не може назвати руским.
Својевремено су у формирању црногорске нације учествовали и аустоугарски посленици који су се трудили да поцијепају српско национлно тијело, као и комунисти.
Исто као што су комунисти били творци нових нација и граница у бившем Руском царству, тако су и у Србији после Другог свјетског рата створили савезну републику Црну Гору – основу за даљи развој мита о црногорској нацији. Осим тога, у ову републику су ушле територије које се никад нису сматрале Црном Гором.


Српски буквар, штампан у Црној Гори 1836. г
У новије вријеме, већ после распада Југославије, направљен је програм за стварање свог језика – ради одрицања од српског језика.
Као званично писмо у Црној Гори је већ одавно уведена и латиница. Писменост у Црној Гори је одвајкада била ћирилична. Црна Гора је увијек била ћирилична земља и одједном су усвојили и латиницу. Зашто? Заинат Србима: „Не, ми нисмо Срби, код нас ће све бити латиницом.“
Латинска писменост је постојала у градовима на Приморју – који су дуго времена били дио Венецијанске републике или касније Аустро-Угарске монархије, – а које је Црна Гора добила после Другог свјетског рата за вријеме комунистичке Југославије. Тамо су кроз историју, у одређеној мјери, постојали римокатолицизам и латиница, али то нема директне везе с Црном Гором. Ови градови до 1945 никад нису спадали у Црну Гору као такву.
Црква самим својим присуством спречава ово преформатизовање свијести, и зато почиње потискивање Цркве и тежња да се она блати. Има и прогона.
Руку под руку с овом појавом одвија се форсирање идеје самосталне црногорске цркве и подршка организације с таквим називом која већ постоји.

• А шта сад представља ова „црногорска црква“?
  

• Може ли се рећи да се задају осјетни ударци?
  

– Ако се погледају главни црногорски телевизијски канали и водећи медији, стиче се утисак да на територији земље доминирају расколници иако их у Црној Гори има изузетно мало. Против канонских јерарха се сво вријеме води непријатељска пропаганда. Једноставно, циљно се испира мозак становништву. На примјер, тиме се бави један од главних медија – РТЦГ (Радио и телевизија Црне Горе).
Они једноставно могу да називају црквене јерархе узурпаторима и да их часте другим епитетима. Стално их приказују у негативном свијетлу. А Дедеић се, без обзира на осредње интелектуалне способности, добро уклапа у општи неоцрногорски патриотски тренд.
И наравно, канонска Црква се у Црној Гори прогања – о томе данас отворено говоре архијереји Српске Православне Цркве. И то се само заоштрава.

• У чему се то конкретно огледа?
  

• То је веома озбиљна полуга утицаја.
  

– Да, посебно ако се има у виду да већина монаха и монахиња на територији Црне Горе нису родом из Црне Горе. Другим ријечима, већина монашког клира, ако нема црногорску личну карту, потенцијално доспијева под ову врсту притиска.
Држава може да издејствује да их остави без пријаве боравка и радне визе и да их депортује, или да им у извјесном тренутку једноставно не дозволи да пређу границу. Овај инструмент је већ више пута коришћен.
Исто се односи и на бијели клир. Било је случајева кад су свештеници били депортовани и више се нису враћали у Црну Гору да служе.

• На који начин су, по вашем мишљењу, сви ови догађаји у јавном животу Црне Горе повезани с веома актуелним питањем о могућем уласку у НАТО? Чиме све то може да се заврши?
  

– Оно што данас видимо у Црној Гори може довести до истог крвопролића као и у Украјини. Друштво је подијељено и данашње државно руководство чини све како би га још више подијелило. Насилно покушава да промијени вјековну свијест народа, и то изазива отпор.

Дугогодишњи премијер Црне Горе и поборник НАТО-интеграција Мило Ђукановић
Природно, сви ови пронатовски пројекти противријече вишевјековној свијести већине црногорског становништва. О томе говоре чак и они статистички подаци које сакупљају сами државни органи.
Веће или мање политичке протесте који се скоро пола године дешавају у Црној Гори не организују хомогене снаге – не треба се варати и мислити да је то искључиво народни „устанак против НАТО-а“. Тамо дјелују различите снаге које имају различите политичке интересе.
Али треба имати на уму да безусловно кретање земље у правцу НАТО-а и томе сличног крије у себи усмјерење против Русије као државе и руског народа, и да се чини све како би се Русија као цивилизацијска појава потиснула и са Балкана уопше, и из саме Црне Горе.
У Црној Гори то поприма посебну нијансу, пошто је Црна Гора увијек била нераскидиво повезана с Русијом. Може се причати шта било, али је то историјска чињеница. Сви владари Црне Горе до 1918. године су се ослањали на Русију, добијали су помоћ из Русије – у буџету Руског царства је постојала чак и таква ставка.
Хиротоније многих црногорских митрополита су се обављале у Русији. Зна се да су у својим духовним завештањима најважније историјске личности, црногорски митрополити, писали да Црна Гора увијек треба да буде с Русијом.

Јеромонах Игњатије (Шестаков)
Све оно што се данас дешава није само још једна епизода из серије разбијања првославног, словенског и српског цивилизацијског тијела на Балкану, већ је још и ударац усмјерен против Русије.
И Русија треба нешто да предузима, а не само да са закашњењем изражава некакве протесте или да исказује забринутост. Зато што сви ови изрази забринутости или протеста не вриједе ни пола луле дувана.
Оно што се сад дешава у Црној Гори с њеним могућим уласком у НАТО је дипломатски и спољнополитички пораз Русије. То је наш губитак и не можемо да заривамо главу у пијесак као нојеви и да се правимо да се ништа не дешава, да нисмо криви и да су они сами тако лоши.
Перспектива може бити врло жалосна. Врло трагична. Што се више подиже температура у друштву, тим прије ће оно експлодирати.
Видимо да сасвим одређене снаге у свијету користе технологију стварања крвавог хаоса. Свеједно им је шта ће бити чак и с оним људима који су им служили. Уништавају читаве политичке режиме који нису били њихови отворени противници, на примјер, противници НАТО-а. Све то уништавају и изазивају хаос. Као сад у Сирији или у Украјини. Тако је било и на територији бивше Југославије и на Косову и Метохији.
У исти такав хаос могу лако гурнути и Црну Гору. Друштво се цијепа због мржње и међусобног нездовољства. Врло је занимљиво шта намјеравају да раде сви они Руси који су покуповали тамо некретнине у току последњих 15 година. Како ћемо заштитити њихове интересе ако у Црној Гори почне кланица? А ко не вјерује да то може да се деси, нека погледа Донбас. Да је неко 2013. године рекао да ће великокалибарска артиљерија гранатирти градове с мирним становништвом или да ће украјинско РВ бомбардовати људе, вјероватно би му рекли да није нормалан. Међутим, то је чињеница. И чак као да смо се навикли на то, и скоро нам је свеједно.
Недавно је у главном граду Црне Године одржан масовни протест против уласка у НАТО на којем је затражен свенародни референцум у вези с овим питањем. Безусловно, то је у сваком случају праведнији пут за његово разматрање. Надајмо се да ће народ изразити свој истински однос према ономе што се дешава. Али истовремено је свима јасно да се не смије сједјети скрштених руку и да неће све проћи само од себе. Животне реалије говоре сасвим друго.

Православље.ру

Исламски високи велодостојник у северном делу града Алепа Албар Емдиа тврди да је у последњих месец дана према њиховим подацима око 3400 људи променило веру у православље и то само у том делу града Алепа који је махом и даље под контролом Исламске државе.

У осталим деловима Сирије око 2000 људи недељно постаје православне вере. Иначе према неким ранијим подацима хришћана је било све мање у Сирији од како се појавила Исламска држава. Међутим у току је повратак ситуације, па чак и побољшање на релацији ислам православље.

Извор: Слободни медији