Грчка је прогласила три дана жалости због пожара, а премијер Алексис Ципрас изјавио је да Грчка пролази кроз неизрециву трагедију.
„Данас Грчка жали и проглашавамо три дана жалости у знак сећања на оне који су настрадали“, рекао је Ципрас.

На подручјима захваћеним ватром уведена је ванредна ситуација.

Први налази говоре да су цели окрузи градова Рафина, Мати и Неа Макри потпуно уништени.

Министар унутрашњих послова Грчке Панос Скурлетис је насталу ситуацију назвао националном трагедијом, пренела је телевизија ЕРТ.

Грчки медији кажу да је реч о ватреној стихији библијских размера, гори шума, велики број кућа је нестао, а спасилачке екипе на сваком кораку проналазе угљенисана тела.

Саобраћај на аутопуту који повезује Атину и Коринт, као и железничку линију, прекинут је неколико сати. Струја је искључена, телефонске линије и интернет не раде.

У гашењу пожара учествује више од 300 ватрогасаца, стотине ватрогасних возила, канадера, хеликоптера, а људима који су били заробљени на плажама у помоћ су пристигли туристички и рибарски бродови који су их пребацили на сигурну дестинацију.

Званична Атина је затражила помоћ, а међу првима јој је прискочила Шпанија.

Пожар у источној Атици најгори је у Грчкој још од оног који је 2007. године захватио Пелопонез, преноси Ројтер

Извор: Митрополија црногорско-приморска

У заједничкој изјави од 14. априла 2018. године, навели су да се ради о нелегалном и бруталном чину агресије који је покренут без икаквих ваљаних доказа те да је противан свим повељама УН. Како у изјави наводе, ова “брутална агресија” уништава могућност мирног разрешења кризе те води у ескалацију сукоба. Такође су навели да  оваква ситуација погодује терористима који добијају време за наставак тероризма.

Изјаву су потписали  патријарси Грчке Православне Цркве, Сиријске Православне Цркве и Мелкитско-гркокатоличке Цркве.

Папа Фрања и патријарх Кирил провели су време у телефонском разговору како би дошли до заједничког става. Патријарх Кирил је након разговора пред новинаре изнео како је и папа Фрања врло забринут због догађања у Сирији где због напада пате многи невини људи: “Морамо размислити како ми као хришћани можемо утицати на ситуацију у Сирији да зауставимо насиље и рат”. Папа Фрања се за сада није огласио службеним саопштењем.

Извор: POGLAVARI KRŠĆANSKIH CRKAVA SIRIJE OSUDILI ZRAČNE NAPADE AMERIKE, VELIKE BRITANIJE I FRANCUSKE

Евакуисане су монахиње манастира Свете Варваре, заједно са њиховим суседима, после експлозивне ватрене стихије која се десила у понедељак, 4. децембра 2017. До раног јутра у уторак брзопокретни пожар се проширио са 50 хектара на процењено 31.000 хектара, натеравши да хиљаде становника напусти овај крај.

Такозвани „Томасов пожар“ започео је у кањону близу Санта Поле, око 65 миља северозападно од центра Лос Анђелеса. У саопштењу у уторак рано ујутро, 5. децембра, које су издали локални  ватрогасци, јављено је да је „ватра и даље ван контроле  и да су објекти и даље у опасности широм ове области“.

„У понедељак, на празник Свете Варваре, храмовне славе служена је Божанска Литурхија први пут у недавно освећеној капели манастира,“ рекао је Његово Високопреосвештенство Архиепископ Сан Франциска и Запада Венијамин. „Такође је обележена и 25-годишњица манастира. Неколико сати касније, док су мати Викторија и сестре вечерале, пожар, који су ширили јаки ветрови, избио је на миљу од манастира, натеравши на евакуацију околне житеље.

„Изгледа да су зграде преживеле“, изјавио је архиепископ Венјамин у уторак ујутро. „Али, с обзиром на тода нико не може да оде до манастира због евакуација, ми то не знамо поуздано“.

Траже се молитве за манастирску заједницу и све оне који се налазе на путу пожара, а који су већ погођени или који су у опасности од ове катастрофе.

Извор: Америчка Православна Црква (ОСА) (превод – Инфо служба СПЦ)

У Гвајакилу заједница броји око 100 душа који су редовни на Богослужењима. Прије доласка свештеника, двије године уназад било их је око 30. Православног храма у Еквадору још увијек нема, али има добре воље да се један сагради, управо у Гвајакилу. Док се то не збуде, службе се проводе у капели посвећеној Благовијестима. Мјесто капеле се мјењало неколико пута, због раста броја вјерних, да би коначно добила мјесто и облик који има данас. У истој је недавно изграђен иконостас (први не-импровизовани) а недавно је израђано и постављено прво православно звоно у Еквадору. Звоно су, у договору са свештеником израдили мајстори у малом граду Рио Бамба, а по жељи родитеља упокојеног јединог сина Виталија Едгара, за спасење душе његове и у славу Божију. Црквенословенским језиком на звону је угравирано: „У славу Божију и за спасење душе Виталија Едгара, Гвајакил, Еквадор 11. Септембар 2017. године.“  Taкође, на звону је угравиран и лаварум Св. Саве познат и као Бокешки лаварум, који је уједно и лаварум симбол СПЦ у Еквадору, благословом Његовог Високопреосвештенства господина Митрополита Амфилохија. Звоно је освећено и први пут је позивало вјерне на празник Покрова Пресвете Богородице, ове године. Замисао је била (и остварена уз помоћ Божију), да звоно буде спремно на четрдесетницу од упокојења чада Божијег Виталија Едгара. Свете Литургије у овом храму врше се скоро свакодневно и тиме се освећује и град и земља, а од сада и звоно, као заштита и оружје Божије разгони демоне, обезбјеђује благорастворење ваздуха, штити своје вјерне и уједно их позива на прослављање имена Божијег.

Прво православно звоно у Еквадору је велики благослов и знак да мисија Божија напредује и да је ово тек почетак. Нека је слава и хвала Богу на свему!

http://www.mitropolija.com/prvo-pravoslavno-zvono-u-ekvadoru/

Зара, која је дипломирала економију и менаџмент 2006. године, није прва жена која је изабрана за градоначелника у Ираку. Зекра Алвах, муслиманка, постала је градоначелник Багдада 2015. године. Велика хришћанска заједница у напаћеној Нинивској равници има хиљаде расељених породица којима је очајнички потребна помоћ.

Католичка добротворна организација Помоћ Црквама у невољи из Велике Британије (АСN) најавила је у среду да ће издвојити 400.000 фунти за помоћ онима у северном Ираку којима хитно треба склониште.

АСN ће помоћи 100.000 расељених лица у курдским заједницама у Нинивској равници који су протерани са својих огњишта од стране освајача тзз. Исламске државе.

Постоје притисци на хришћане и друге мањинске групе да подрже независност ирачког Курдистана.

Извор: Pravmir.com (превод – Информативна служба СПЦ)

Међу гостима су представници влада, научне заједнице, друштвених организација, православног свештенства, лекари, наставници, новинари, личности из културне сфере, бизнисмени, активисти омладинских организација и појединци са активном грађанском улогом. Русију ће представљати делегација представника око 200 организација активних у 57 региона у земљи. Укупни број најављених организација већ је премашио 250. Догађају ће такође присуствовати председник Синодског одељења за црквени добротвони рад и друштвени сервис Епископ ореховско-зујевски Пантелејмон.

Руска Православна Црква води кампању с циљем спречавања абортуса и подржавања трудних жена у кризи. Укупно Русија има 51 склониште за трудне жене и мајке са децом, организованаих учешћем Цркве. Додатно, Русија је успоставила 115 црквених центара за хуманитарни рад. У плану је да до краја 2017. године отвори још 14 центара. Према речима председника непрофитне организације „За Живот“ Сергеја Чеснокова, фестивал није ограничен за временски оквир од три дана.

Учесници у народном покрету „За Живот“ не само да се боре за законску заштиту нерођене деце, већ и активно развијају добротворне програме намењене  трудницама и породицама са децом. Покрет има и свој савезни, свенародни програм „Сачувај живот“ који пружа психолошку и социјалну помоћ трудницама у тешким животним ситуацијама. Од 1. јануара 2015. организатори су успели да сачувају 6.907 беба мајки које су одбиле абортус, а добиле помоћ у одређеном временском перидоу.

-Други пројекти овог покрета је програм „Просветљење“ које спонзорише предавања о превенцији абортуса у 160 градова и насеља у Русији, а која је похађало 130.000 људи, каже координатор програма Константин Шестаков.

Извор: Православие.ру (превод – Информативна служба СПЦ)

Коптски православни папа-патријарх Тавадрос II одлучио је да се ометенима у развоју стави на располагање 5% радних места у египатским црквеним установама. Ово јавља Фондација „Про Оријенте“ позивајући се на сајт „Copts United“. Овај пропис тиче се и подручја социјалног рада, школа и привредних установа које послују са Коптском Црквом. Одељење ове Цркве задужено је са рад са омладином већ је почело да приступа младим ометеним људима нудећи им одговарајући посао. Одлука Патријарха Тавадроса II подигла је углед ове Цркве из разлога што је ситуација са ометеним лицима у овој земљи нарочито тешка и њихова егзистенција је често на ивици.

Извор: Катпрес

Рођен у породици музичара, у Лисабону 1950. године, Брандао је наставио породичну традицију. Дипломирао је на португалском Националном конзерваторијуму, на одсеку за трубу и композицију. У родном граду завршио је и католичке богословске студије. Жеља да богослужи испунила му се тек почетком јануара ове године, када се у португалској престоници, први пут у историји, "отворила" српска црква.

- Често се сетим баке која је, док сам био дечак, упорно говорила да ћу постати добар свештеник - прича нам Брандао. - Надам се да ће ми Бог остварити и ту жељу. Да полако, поштујући каноне СПЦ, служећи предано и посвећено, од ђакона досегнем до чина свештеника. Када ће то да буде, одлучује Бог.

Отворена срца, са много радости, наш саговорник надахнуто нам је причао о свом животном путу, који је, како верује, ишао баш тако да га доведе до православне вере и српске цркве.

- Мој отац је био композитор и виолончелиста, а мајка музички текстописац, па не чуди што сам кренуо родитељским стопама - говори нам Брандао. - Убрзо после дипломирања, почео сам да компонујем музику за португалске и стране филмове. Од 1972. године, у Немачкој сам похађао студије музичке анализе код професора Ђерђа Лиђетија и Карлхајнца Штокхаузена у Дармштаду. То је пресудно одредило правац моје каријере, а почео сам да добијам и прва признања на међународним фестивалима.

Музика је, каже, у њему истовремено отварала и хоризонте духа, па је тако открио и теологију.

- Одувек ме прожимала жеља да служим Христу - наставља ђакон Брандао. - Рођен сам и одрастао у римокатоличкој породици. Након што сам засновао породицу, није било могуће да постанем католички свештеник, али сам, ипак, завршио теолошке студије. Тада сам се и сусрео са питањем брака свештеника, и открио и православно учење о томе.

Прве контакте са православљем имао је 1974. године, после војног пуча и португалске Априлске револуције. Тада су у његову отаџбину почели да пристижу православни емигранти из источноевропских земаља, "ницале" су прве православне цркве у Португалији, којима су почели да приступају и рођени Португалци.

- У православну веру примљен сам 1975. године, у време митрополита Гаврила, првог Португалца православног епископа у 20. веку - прича ђакон Брандао. - Време је пролазило, али жеља да постанем свештеник није. Тако сам по промисли Божјој 2016. године сусрео оца Жоана, православног каталонског свештеника.

Тај сусрет је, каже, пресудно утицао на његову одлуку да служи српској цркви.

- Тако сам у седмој деценији, пун елана и здравља прихватио мисију мог живота, да служим Српској цркви и народу - искрен је Брандао. - Наша српска црква у Лисабону је заједница која жели да сва српска деца у Португалији имају место где ће се окупити и помолити на свом лепом језику, по православним предањима земље из које су потекли. У Португалији живи око 200 српских породица. Са задовољством могу да кажем и да се број верника који нам прилазе, али и туриста који обилазе цркву, непрекидно увећава. Свакодневно их са радошћу дочекујем.

"ПЧЕЛИЦУ МАЈУ"

ЂАКОН Пауло Брандао имао је врло богату и успешну музичку каријеру, овенчану бројним португалским и међународним признањима. Осим што је 20 година предавао на Националном музичком конзерваторијуму у Лисабону, деценијама је компоновао музику за позоришне представе, цртане и документарне филмове од Португалије преко Немачке и Швајцарске до Јапана и Аустралије. С поносом, ипак, издваја то што је написао музику за португалску верзију чувеног цртаћа "Пчелица Маја".

ПРВА ВАСКРШЊА ЛИТУРГИЈА

ЦРКВА Христа Спаса у Лисабону је прва српска црква у Португалији - каже ђакон Брандао. - У њој је за Васкрс ове године одржана прва литургија у Лисабону и уопште у Португалији. Добили смо је, два дана пре Божића, захваљујући дипломатској вештини господина Оливера Антића, амбасадора Србије у Португалији и залагањем наших епископа Луке и оца Жоана. Повод је било 135 година од успостављања дипломатских односа Србије и Португалије. Црква је изграђена 1517. године и о њој брине Завод за заштиту споменика културе Португалије.

http://www.novosti.rs/вести/насловна/репортаже.409.html:672090-Portugalski-kompozitor-postao-srpski-djakon

Оштре критике због верског обреда и учења Курана у Аја Софији упутила је грчка влада. „Аја Софија је на листи Светске културне баштине Унеска“, наводи се у саопштењу Министарства спољних послова Грчке. „Покушај да се учењем Курана Аја Софија поново претвори у џамију, представља увреду за међународну заједницу која би због тога требало да реагује.“ Узнемиреност је исказала и Конференција европских цркава (КЕК).

Турске националистичке групе већ дуго покушавају да музеј поново претворе у џамију, не осврћући се на богату историју те грађевине. Аја Софија је изграђена 537. године у доба византијског цара Јустинијана. Скоро хиљаду година коришћена је као црква, све док Мехмед II 1453. године није освојио тадашњи Константинопољ и Аја Софију претворио у џамију. Након тога су уз објекат саграђена четири минарета, као и четири стуба који носе куполу пречника 32 метра на висини од 65 метара.

Културни шок Републике

Објекат је од тада скоро 500 година побожним муслиманима служио за обављање верских обреда. Мустафа Кемал Ататурк, оснивач Турске Републике, 1935. године је наредио да се Аја Софија претвори у музеј што је био симбол тога колико је одлучан да Турску претвори у секуларну државу. У том циљу он је такође укинуо и највише верске и политичке институције ислама – калифат и султанат.

Ататурк никада није крио да своје сународнике жели да одвоји од религије. Он је говорио да је ислам удаљио Турке од њиховог изворног идентитета. „У таквим околностима, турска нација личила је на оне који су Куран учили напамет, а да нису разумели и једну једину реч.“

Меланхолија и злоупотребе

Жеља да се врати на ислам, што у екстремној варијанти подразумева чак и поновно увођење калифата, одавно је постала играчка за поткусуривање политичких странака у Турској. Дискусију о Аја Софији најпре су започеле ултранационалистичке групе. Њих је следила и десно оријентисана Странка националног покрета (МХП). Та партија, слично као и странка председника Ердогана (АКП), бори се за наклоност конзервативних бирача.

Турска национална студентска унија је 2014. године организовала потписивање петиције о томе да се Аја Софија поново користи као џамија. Акција је окончана 29. маја 2014. године, на дан обележавања годишњице освајања Константинопоља. Тим поводом, тадашњи политичар АКП и заменик премијера Булент Аринц изјавио је: „Гледамо на тужну Аја Софију и молимо Бога да не буде далеко тај дан када ће се она поново смејати.“ Порука гласи: Аја Софија ће се поново смејати тек када поново буде џамија.

И удружење младих из Анадолије већ неколико година се залаже да Аја Софија поново постане џамија. Председник те организације Али Угур Булут је у интервјуу који је у јуну 2014. године дао магазину Шпигл рекао да та „грађевина није само симбол Истанбула, већ и „симбол муслиманског освајања Костантинопоља“ 1453. године. „Сматрам да је наш задатак да чувамо исламско наслеђе. Аја Софија мора поново да постане џамија.“

Празнина у џамијама

Странка турског председника Ердогана (АКП) оштро је реаговала на критике Грчке због учења Курана у Аја Софији. „Уместо да се турском народу честита рамазан и 'одабрана ноћ', грчко Министарство спољних послова одлучило се да унакази учење Курана и езана (позив на молитву)“, одговара се у саопштењу турског Министарства спољних послова.

АКП није увек заступала такав став. Њен председавајући, председник државе Ердоган, пре неколико година имао је о том питању сасвим другачије мишљење. Он је тада рекао да би они који захтевају да Аја Софија поново постане џамија најпре требало да виде како да верницима напуне друге џамије у Истанбулу.

Извор: РТС, DW Дојче Веле