<?xml version="1.0"?>
<rss version="2.0"><channel><title>&#x416;&#x438;&#x432;&#x435; &#x440;&#x435;&#x447;&#x438; &#x443;&#x442;&#x435;&#x445;&#x435;: Живе речи утехе</title><link>https://pouke.org/index/1346438457/page/3/?d=1</link><description>&#x416;&#x438;&#x432;&#x435; &#x440;&#x435;&#x447;&#x438; &#x443;&#x442;&#x435;&#x445;&#x435;: Живе речи утехе</description><language>sr</language><item><title>&#x423;&#x440;&#x43B;&#x438;&#x445; &#x41B;&#x430;&#x434;&#x443;&#x440;&#x43D;&#x435;&#x440; ("&#x414;&#x438; &#x426;&#x430;&#x458;&#x442;"): &#x41F;&#x440;&#x43E;&#x433;&#x43E;&#x43D; &#x445;&#x440;&#x438;&#x448;&#x45B;&#x430;&#x43D;&#x430; &#x443; &#x441;&#x432;&#x435;&#x442;&#x443; &#x43D;&#x438;&#x43A;&#x43E;&#x433;&#x430; &#x443; &#x415;&#x432;&#x440;&#x43E;&#x43F;&#x438; &#x43D;&#x435; &#x437;&#x430;&#x43D;&#x438;&#x43C;&#x430;</title><link>https://pouke.org/index/1346438457/%D1%83%D1%80%D0%BB%D0%B8%D1%85-%D0%BB%D0%B0%D0%B4%D1%83%D1%80%D0%BD%D0%B5%D1%80-%D0%B4%D0%B8-%D1%86%D0%B0%D1%98%D1%82-%D0%BF%D1%80%D0%BE%D0%B3%D0%BE%D0%BD-%D1%85%D1%80%D0%B8%D1%88%D1%9B%D0%B0%D0%BD%D0%B0-%D1%83-%D1%81%D0%B2%D0%B5%D1%82%D1%83-%D0%BD%D0%B8%D0%BA%D0%BE%D0%B3%D0%B0-%D1%83-%D0%B5%D0%B2%D1%80%D0%BE%D0%BF%D0%B8-%D0%BD%D0%B5-%D0%B7%D0%B0%D0%BD%D0%B8%D0%BC%D0%B0-r19690/</link><description><![CDATA[
<p><img src="https://pouke.org/uploads/monthly_2020_06/hriscani_bliskiistok01.jpg.506f668966f3701b05ea35186a1d8d02.jpg" /></p>
<div style="background-color:#ffffff;color:#444444;font-size:12px;padding:20px 19px 0px 20px;">
	<h1 style="color:#222222;font-size:32px;">
		Прогон Хришћана: Лов на Крст
	</h1>

	<p style="border-bottom:1px dashed #f1f1f1;border-top:1px dashed #f1f1f1;color:#2d2d2d;font-size:13px;padding:5px 0px 8px;">
		Упркос томе, патње Хришћана у Европи и Немачкој скоро никога да не интересују. Ко прогоне Хришћана јавно тематизује тај брзо пада под сумњу да шири антимуслиманске ресентименте а тиме подржава агенду десних екстремиста
	</p>

	<div style="color:#444444;font-size:11px;">
		<div>
			<div>
				Од  <a href="https://www.in4s.net/author/in4s/" rel="external nofollow" style="background-color:rgb(255,255,255);color:rgb(34,34,34);">ИН4С</a> <span> </span>-  01/06/2020 09:37 
			</div>
		</div>
	</div>
</div>

<div style="background-color:#ffffff;border-top:1px solid #e6e6e6;color:#444444;font-size:14px;padding:20px 19px 0px 20px;">
	<div>
		   
	</div>

	<p style="color:rgb(34,34,34);font-size:14px;text-align:justify;">
		Широм света све више прогоне Хришћане. Ко о томе прича, бива одмах проглашен за десног екстремисту или исламофоба. Но права политичка опасност лежи у прећуткивању.
	</p>

	<p style="color:rgb(34,34,34);font-size:14px;text-align:justify;">
		<strong>О прогону хришћана се мора причати. Хитно. А зашто ? Зато што се догађа, дан за даном, у пуно региона глобуса. И зато што расте. У 144 земље света Хришћани су због своје вере изложени патњама.<span> </span></strong>Дискриминишу их, протерују. А у многобројним земљама и убијају. И сада, на западни Дан Свете Тројице, само два примера: у Мозамбику, у једном манастиру, су у нападу терориста убијани на десетине хришћана, исто тако у нападима на хришћанска села у Нигерији.
	</p>

	<div style="text-align:justify;">
		 
	</div>

	<p style="color:rgb(34,34,34);font-size:14px;text-align:justify;">
		Упркос томе, патње Хришћана у Европи и Немачкој скоро никога да не интересују. Ко прогоне Хришћана јавно тематизује тај брзо пада под сумњу да шири антимуслиманске ресентименте а тиме подржава агенду десних екстремиста.
	</p>

	<div style="text-align:justify;">
		Мађарски премијер Виктор Орбан је 2016. основао Државни Секретаријат за подршку прогоњеним Хришћанима, који је до сада више десетина милиона еура исплатио угроженим хришћанским црквама на Блиском Истоку. Орбан се радо инсценира као бранитељ хришћанства – истовремено је у сопственој држави изградио ауторитарни систем. Немачка највећа опозициона партија Алтернатива за Немачку (АфД) је пре две године Бундестагу поднела апел на усвајање.<span> </span><strong>Под називом: “Зауставити и казнити прогон Хришћана” – у ком је захтевала скраћивање развојне помоћи за земље у којима прогоне Хришћане. Овај апел је немачки Бундестаг скоро једногласно одбио.</strong>
	</div>

	<p style="color:rgb(34,34,34);font-size:14px;text-align:justify;">
		<strong>Тема је, значи, отровна. Многима се чини боље да јој се уопште не приближавају, из страха да ће и сами бити стигматизирани.</strong>
	</p>

	<div style="text-align:justify;">
		 
	</div>

	<p style="color:rgb(34,34,34);font-size:14px;text-align:justify;">
		Но, то не помаже. Јер бројеви говоре јасним језиком. Не протекне скоро ни један Ускрс а да током њега негде на свету Хришћани не буду жртве напада: последњи пут у Шри Ланки 2019. Двојица терориста-самоубица су се дигла у зрак и убила 253 човека: највећи део њих за време литургије у једној цркви. На Блиском Истоку су још до пре 100 година око 20% становништва били Хришћани. Данас једва да прелазе 4%. “Нестајање” Хришћана се драматично убрзало у деведесетим годинама XX века. 1990 године је у Ираку живело још 1,4 милиона Хришћана: данас их нема више од 150.000. У Палестини су палестински Хришћани сада сведени на 2% становништва: до пре неку годину их је било више од 11%. После 2011 и устаничког “Арапског Пролећа” против дугогодишњих арапских диктатора је притисак на хришћанске заједнице у скоро свим арапским државама појачан, посебно у Египту, Сирији, Ираку и Либији.
	</p>

	<p style="color:rgb(34,34,34);font-size:14px;text-align:justify;">
		Не, није тачно да је само радикални исламизам крив за ову потресну ситуацију, како популисти радо желе да верују. Прогонитељи Хришћана имају пуно лица. Комунистички режим Северне Кореје хапси и мучи Хришћане: довољно је за дугогодишњи затвор да само поседујете Библију. У Кини је комунистичка влада, како јавља британски “Гардиjан”, срушила на стотине цркава. У појединим деловима Индије Хришћани морају да рачунају да ће их прогонити а у супер-католичком Мексику су Хришћани сталне мете картела дроге, јер су свештеници Христови често једини, који се тамо боре против кокаинске мафије.
	</p>

	<p style="color:rgb(34,34,34);font-size:14px;text-align:justify;">
		<strong>“80% свеукупног религиозно мотивисаног насиља на свету је усмерено против Хришћана”, написао је Philip Mounstephen , бискуп енглеског Труроа, у 2019 објављеном истраживању о прогону Хришћана. А истраживање је обавила једна институција, коју ама нико не може да осумњичи да гаји религиозни, а посебно не хришћански радикализам: Британско Министарство Спољних Послова.</strong>
	</p>

	<p style="color:rgb(34,34,34);font-size:14px;text-align:justify;">
		Немачка Савезна Влада на свој начин је реаговала на све јачи прогон Хришћана: 2018 је основала Повереништво за религиозне слободе у свету. Које од тада чули нисмо. Понекад се ето гласну и политичари, који и нису десница: после масакра над Хришћанима у Сри Ланки је Волкер Каудер, тадашњи председник клуба посланика ЦДУ у Бундестагу, упозорио да постоји “све јачи прогон Хришћана у целокупном простору Азије”, а посланик Зелених у ЕУ-Парламенту Свен Гиеголд је констатовао да је слобода исповедања вере за Хришћане у пуно делова света угрожена.
	</p>

	<p style="color:rgb(34,34,34);font-size:14px;text-align:justify;">
		Бискуп Mounstephen је у свом извештају подцртао да њему није био интерес да уздигне на пиједестал мучеништва Хришћанске жртве а да друге прогоњене заборави, него да пре свега покаже кршење фундаменталног људског права: права да верујете или не верујете у Бога. А све бројке показују да је то право највише ускраћено Хришћанима.
	</p>

	<h2 style="color:rgb(34,34,34);font-size:27px;text-align:justify;">
		Кукавичлук Запада
	</h2>

	<p style="color:rgb(34,34,34);font-size:14px;text-align:justify;">
		Орбан и АфД су -ако ко хоће то тако да види- само два актуелна разлога зашто ова тема, и поред све драматике, није стварно присутна у свести грађана Европе. Постоје и други, пуно дубљи разлози. Насилна колонијализација великих делова света је обављена под знаком Крста. Чега се многи и даље живо сећају, па Хришћане доживљавају и даље као освајаче и потлачиваче.<span> </span><strong>Ко онда помене прогон Хришћана, томе брзо опале шамар да су они спалили Ђордана Бруна, имали срамотну Инквизицију, индигене народе Латинске Америке покрстили мачем и огњем те да су свеукупно веру у “правог” Бога повезивали са “правом” на људскост.</strong>
	</p>

	<p style="color:rgb(34,34,34);font-size:14px;text-align:justify;">
		Хришћанска црква је током векова била просто прототипни потлачивач. Регистар њених греха је подуг. И врло га се брзо цитира – само да би се пренебегло увидети да су данас и у овом моменту Хришћани свуда пре свега једно: жртве. А постколонијални и постимперијални осећај гриже савести пуно Европљана, особито оне са левице, чини тотално слепим за ову чињеницу.
	</p>

	<p style="color:rgb(34,34,34);font-size:14px;text-align:justify;">
		Та новоевропска култура стида често иде руку под руку са игнорисањем ситуације хришћанства у садашњости. Па смо формулисали тест-питања: коју боју коже има типични Хришћанин ? Већина Немаца на ово одговара: белу; на питање којем социјалном сталежу припада већина Хришћана, Немци одговарају: принципијелно добростојећима.
	</p>

	<p style="color:rgb(34,34,34);font-size:14px;text-align:justify;">
		Оба одговара су погрешна: од 2,3 милијарде Хришћана на свету већина је тамнопута и сиромашна. Хришћанство је данас пре свега феномен глобалног Југа, али већина Немаца и Европљана га и даље сматрају за европску, западну религију. Истовремено, кад Хришћане у другим земљама прогоне, то се не доживљава као удар на сопствене, европске културалне корене.
	</p>

	<p style="color:rgb(34,34,34);font-size:14px;text-align:justify;">
		<strong>Rupert Short аутор књиге  “Christianophobia“ наводи и друге разлоге за ову игноранцију: “Разлог зашто западна јавност не жели ништа да чује о прогону Хришћана је врло прост: млади хришћани у Европи и УСА нису “радикализирани” а прогоњени Хришћани не одговарају на прогоне терористичким насиљем.”</strong>
	</p>

	<p style="color:rgb(34,34,34);font-size:14px;text-align:justify;">
		Судбина пакистанске Хришћанке Асиа Биби је карактеристичан за кукавичлук Запада: једна сиромашна жена, која се на сеоском бунару посвађала са муслиманкама а потом од њих била оптужена за бласфемију.
	</p>

	<p style="color:rgb(34,34,34);font-size:14px;text-align:justify;">
		<strong>Што је у Пакистану капитални злочин, за који пада глава: Асиа Биби је 2010 осуђена на смрт. Каменовањем. 8 година је седела у казамату: у самици. Кад јој је 2018 Врховни Суд Пакистана укинуо смртну казну је исламистичка светина изашла на улице главног града и захтевала да она буде убијена. Влада је попустила али Биби је већ била успела да отпутује у једну западну државу. Сем редовних исламофоба, судбина ове жене на Западу дуго није интересовала скоро па никога. Чинило се да многи мисле да ће изазвати верски рат само ако буду и причали о њој и сличним случајевима.</strong>
	</p>

	<p style="color:rgb(34,34,34);font-size:14px;text-align:justify;">
		Истина је сушта супротност: ко о прогону Хришћана ћути, ко га одговорно не тематизира, тај зазива политичку опасност. Јер: прогон Хришћана није само питање људских права, оно на драматични начин мења суседство Европе.
	</p>

	<p style="color:rgb(34,34,34);font-size:14px;text-align:justify;">
		Кад ми, Европљани, говоримо о “муслиманском свету”, мислимо у првој линији на Блиски Исток. Тамо се налази колевка хришћанства. Оно је вековима било интегрални део Блиског Истока – и то је још увек. Али ако застрашивање и прогони буду даље овако ишли, брзо ће бити реализован циљ терориста “Исламске Државе”: хришћанство ће нестати са Блиског Истока – а сећање на историју Хришћана у региону ће у неком моменту ишчилети.
	</p>

	<p style="color:rgb(34,34,34);font-size:14px;text-align:justify;">
		Свет ће онда изгледати онако, како то екстремисти желе: свет религиозних сфера, које наводно не могу да битишу у суживоту.
	</p>

	<p style="color:rgb(34,34,34);font-size:14px;text-align:justify;">
		Аутор:<span> </span><a href="https://www.zeit.de/2020/23/christenverfolgung-anschlaege-ostern-religionsfreiheit-menschenrechte/komplettansicht" rel="external nofollow" style="color:#4db2ec;"><strong>Ulrich Ladurner</strong>,</a><span> </span>шеф-коресподент Die Zeit за ЕУ, Брисел
	</p>

	<p style="color:rgb(34,34,34);font-size:14px;text-align:justify;">
		<em><strong>Превод: Мирко Вулетић</strong></em>
	</p>

	<p style="color:rgb(34,34,34);font-size:14px;text-align:justify;">
		Извор: www.zeit.de
	</p>
</div>
]]></description><guid isPermaLink="false">19690</guid><pubDate>Mon, 01 Jun 2020 14:06:00 +0000</pubDate></item><item><title>&#x41F;&#x440;&#x435;&#x434;&#x441;&#x435;&#x434;&#x43D;&#x438;&#x43A; &#x414;&#x43E;&#x434;&#x438;&#x43A; &#x441;&#x435; &#x441;&#x430;&#x441;&#x442;&#x430;&#x43E; &#x441;&#x430; &#x43F;&#x430;&#x43F;&#x43E;&#x43C; &#x424;&#x440;&#x430;&#x43D;&#x446;&#x438;&#x441;&#x43A;&#x43E;&#x43C;</title><link>https://pouke.org/index/1346438457/%D0%BF%D1%80%D0%B5%D0%B4%D1%81%D0%B5%D0%B4%D0%BD%D0%B8%D0%BA-%D0%B4%D0%BE%D0%B4%D0%B8%D0%BA-%D1%81%D0%B5-%D1%81%D0%B0%D1%81%D1%82%D0%B0%D0%BE-%D1%81%D0%B0-%D0%BF%D0%B0%D0%BF%D0%BE%D0%BC-%D1%84%D1%80%D0%B0%D0%BD%D1%86%D0%B8%D1%81%D0%BA%D0%BE%D0%BC-r13607/</link><description><![CDATA[
<p><img src="https://pouke.org/uploads/monthly_2019_04/138880.jpg.cfb45dec79a4524795c80755f68fe097.jpg" /></p>
<h1 style="background-color:#ffffff;color:#333333;font-size:30px;">
	Додик се састао са папом Фрањом (ФОТО)
</h1>

<div style="background-color:#ffffff;color:#333333;font-size:18px;">
	Предсједавајући Предсједништва БиХ Милорад Додик састао се с папом Фрањом у Ватикану.
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#333333;font-size:18px;">
	<p style="background-color:#ffffff;color:#333333;font-size:14px;">
		Пред састанак Додика и папе у средишту Рима постројена је и гарда која је дочекала српског члана и предсједвајућег Предсједништва БиХ. У пратњи Милорада Додика је и предсједница Републике Српске Жељка Цвијановић.
	</p>

	<p style="background-color:#ffffff;color:#333333;font-size:14px;">
		Додик је рекао за РТРС да је задовољан састанок са папом Фрањом. Нагласио је да је потребно наставити сарадњу иниституција Српске и БиХ са Католичком црквом. 
	</p>

	<p style="background-color:#ffffff;color:#333333;font-size:14px;">
		 
	</p>

	<div>
		<img alt="Милорад Додик, папа Фрањо и Жељка Цвијановић (Фото: РТРС)" data-ratio="75.08" height="494" style="border:0px;vertical-align:middle;" title="Милорад Додик, папа Фрањо и Жељка Цвијановић (Фото: РТРС)" width="658" src="https://pouke.org/forum/applications/core/interface/js/spacer.png" data-src="https://www.rtrs.tv/_FOTO/nwz/1388/138883.jpg"><div style="border-bottom:1px solid #c5c5c5;color:#818080;font-size:12px;padding:4px 0px 1px;">
			Милорад Додик, папа Фрањо и Жељка Цвијановић (Фото: РТРС)
		</div>
	</div>

	<p style="background-color:#ffffff;color:#333333;font-size:14px;">
		Истакао је да је папи пренио поздраве патријарха српског Иринеја.
	</p>

	<p style="background-color:#ffffff;color:#333333;font-size:14px;">
		<span style="background-color:#ffffff;color:#333333;font-size:14px;">Предсједница Републике Српске Жељка Цвијановић је рекла да је папа честитао Васкрс вјерујућем народу у Републици Српској и БиХ.</span>
	</p>

	<p style="background-color:#ffffff;color:#333333;font-size:14px;">
		Састанак је трајао 45 минута, иако је обичај да састанци са поглаваром Римокатоличке цркве трају 20 минута, сазнаје РТРС.
	</p>

	<p style="background-color:#ffffff;color:#333333;font-size:14px;">
		 
	</p>

	<div>
		<img alt="Додик и папа Фрањо (Фото: РТРС)" data-ratio="75.08" height="494" style="border:0px;vertical-align:middle;" title="Додик и папа Фрањо (Фото: РТРС)" width="658" src="https://pouke.org/forum/applications/core/interface/js/spacer.png" data-src="https://www.rtrs.tv/_FOTO/nwz/1388/138880.jpg"><div style="border-bottom:1px solid #c5c5c5;color:#818080;font-size:12px;padding:4px 0px 1px;">
			Додик и папа Фрањо (Фото: РТРС)
		</div>
	</div>

	<p style="background-color:#ffffff;color:#333333;font-size:14px;">
		Додик је разговарао и са државним секретаром Свете столице, кардиналом Пјетром Паролином.
	</p>

	<p style="background-color:#ffffff;color:#333333;font-size:14px;">
		 
	</p>

	<div>
		<img alt="Додик и Паролино (Фото: РТРС)" data-ratio="75.08" height="494" style="border:0px;vertical-align:middle;" title="Додик и Паролино (Фото: РТРС)" width="658" src="https://pouke.org/forum/applications/core/interface/js/spacer.png" data-src="https://www.rtrs.tv/_FOTO/nwz/1388/138879.jpg"><div style="border-bottom:1px solid #c5c5c5;color:#818080;font-size:12px;padding:4px 0px 1px;">
			Додик и Паролино (Фото: РТРС)
		</div>
	</div>

	<p style="background-color:#ffffff;color:#333333;font-size:14px;">
		Додик је раније најавио да ће током званичне посјете Ватикану покушати да објасни папи Фрањи какве су злочине усташе учиниле Србима у Другом свјетском рату и потребу да се то тако представи у свијету.
	</p>

	<p style="background-color:#ffffff;color:#333333;font-size:14px;">
		Он је рекао да ће папу обавијестити и о планираној градњи монументалног спомен-парка јасеновачким жртвама у Доњој Градини, те да је то заједнички пројекат Српске и Србије. Током посјете ће, каже, бити разговарано о односу БиХ и Ватикана, али о дешавањима у свијету, попут терористичког напада на Новом Зеланду, јер и сам папа Фрањо снажно промовише сарадњу и мир.
	</p>

	<p style="background-color:#ffffff;color:#333333;font-size:14px;">
		Извор: <a href="https://www.rtrs.tv/vijesti/vijest.php?id=335248" rel="external nofollow">https://www.rtrs.tv/vijesti/vijest.php?id=335248</a>
	</p>
</div>
]]></description><guid isPermaLink="false">13607</guid><pubDate>Fri, 26 Apr 2019 10:36:00 +0000</pubDate></item><item><title>&#x41F;&#x43E;&#x459;&#x441;&#x43A;&#x430;: &#x435;&#x43A;&#x443;&#x43C;&#x435;&#x43D;&#x441;&#x43A;&#x430; &#x43A;&#x430;&#x43C;&#x43F;&#x430;&#x43D;&#x438;&#x458;&#x430; &#x201C;&#x417;&#x43D;&#x430;&#x43A; &#x43E;&#x434; &#x424;&#x43B;&#x43E;&#x440;&#x438;&#x458;&#x430;&#x43D;&#x430;&#x201D;</title><link>https://pouke.org/index/1346438457/%D0%BF%D0%BE%D1%99%D1%81%D0%BA%D0%B0-%D0%B5%D0%BA%D1%83%D0%BC%D0%B5%D0%BD%D1%81%D0%BA%D0%B0-%D0%BA%D0%B0%D0%BC%D0%BF%D0%B0%D0%BD%D0%B8%D1%98%D0%B0-%E2%80%9C%D0%B7%D0%BD%D0%B0%D0%BA-%D0%BE%D0%B4-%D1%84%D0%BB%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0%D0%BD%D0%B0%E2%80%9D-r13305/</link><description><![CDATA[
<p><img src="https://pouke.org/uploads/monthly_2019_04/1044071645_znakwitegofloriana-655.jpg.55e6de7dc4e324d06937e523086963ce.jpg" /></p>
<p style="text-align:justify;">
	Сваке године око 100 особа у Пољској умире због тровања угљен моноксидом, а око 2000 Пољака годишње мора бити хоспитализована поводом таквог тровања. Национално удружење оџачара у Пољској ове године припремило је специјалну акцију. Свештеници, католички и православни, за време традиционалне посете кућа верника после Богојављења, која се на пољском зове  „po kolędzie” (буквално „уз Божићну песму”), не дају обичне иконице, него папирне иконе св. Флоријана. 
</p>

<p style="text-align:center;">
	<a href="https://static.wirtualnemedia.pl/media/top/znak%C5%9Bwi%C4%99tegofloriana-655.jpg" rel="external nofollow"><img alt="znak%C5%9Bwi%C4%99tegofloriana-655.jpg" class="ipsImage" data-ratio="37.25" height="244" width="655" src="https://pouke.org/forum/applications/core/interface/js/spacer.png" data-src="https://static.wirtualnemedia.pl/media/top/znak%C5%9Bwi%C4%99tegofloriana-655.jpg"></a>
</p>

<p style="text-align:center;">
	<strong>филм, који преставља ову кампанију:</strong>
</p>

<div class="ipsEmbeddedVideo">
	<div>
		<iframe allowfullscreen="" frameborder="0" height="270" width="480" data-embed-src="https://www.youtube.com/embed/jzMWbjue1cg?feature=oembed"></iframe>
	</div>
</div>

<p>
	<a href="https://www.wirtualnemedia.pl/artykul/ekumeniczna-kampania-znak-swietego-floriana-na-rzecz-eliminacji-zatruc-czadem" rel="external nofollow">Извор</a>; превод pouke.org
</p>
]]></description><guid isPermaLink="false">13305</guid><pubDate>Tue, 02 Apr 2019 20:50:00 +0000</pubDate></item><item><title>&#x413;&#x440;&#x447;&#x43A;&#x430;: &#x41D;&#x430;&#x458;&#x43C;&#x430;&#x45A;&#x435; 74 &#x43F;&#x43E;&#x433;&#x438;&#x43D;&#x443;&#x43B;&#x438;&#x445;, &#x441;&#x442;&#x43E;&#x442;&#x438;&#x43D;&#x435; &#x43D;&#x435;&#x441;&#x442;&#x430;&#x43B;&#x438;&#x445;, &#x442;&#x440;&#x43E;&#x434;&#x43D;&#x435;&#x432;&#x43D;&#x430; &#x436;&#x430;&#x43B;&#x43E;&#x441;&#x442;</title><link>https://pouke.org/index/1346438457/%D0%B3%D1%80%D1%87%D0%BA%D0%B0-%D0%BD%D0%B0%D1%98%D0%BC%D0%B0%D1%9A%D0%B5-74-%D0%BF%D0%BE%D0%B3%D0%B8%D0%BD%D1%83%D0%BB%D0%B8%D1%85-%D1%81%D1%82%D0%BE%D1%82%D0%B8%D0%BD%D0%B5-%D0%BD%D0%B5%D1%81%D1%82%D0%B0%D0%BB%D0%B8%D1%85-%D1%82%D1%80%D0%BE%D0%B4%D0%BD%D0%B5%D0%B2%D0%BD%D0%B0-%D0%B6%D0%B0%D0%BB%D0%BE%D1%81%D1%82-r9918/</link><description><![CDATA[
<p><img src="https://pouke.org/uploads/monthly_2018_07/h_54509105.jpg.a41062edead2ce22cd8ecb798d07a8e6.jpg" /></p>
<p style="text-align:center;">
	<img alt="Rezultat slika za ÐÐ¾Ð¶Ð°Ñ Ñ ÐÑÑÐºÐ¾Ñ" src="https://pouke.org/forum/applications/core/interface/js/spacer.png" data-src="http://static.rtv.rs/slike/2018/07/25/grcka-pozar-vatra1.jpg"></p>

<p style="text-align:justify;">
	Грчка је прогласила три дана жалости због пожара, а премијер Алексис Ципрас изјавио је да Грчка пролази кроз неизрециву трагедију.<br>
	„Данас Грчка жали и проглашавамо три дана жалости у знак сећања на оне који су настрадали“, рекао је Ципрас.
</p>

<p style="text-align:justify;">
	На подручјима захваћеним ватром уведена је ванредна ситуација.
</p>

<p style="text-align:justify;">
	Први налази говоре да су цели окрузи градова Рафина, Мати и Неа Макри потпуно уништени.
</p>

<p style="text-align:justify;">
	Министар унутрашњих послова Грчке Панос Скурлетис је насталу ситуацију назвао националном трагедијом, пренела је телевизија ЕРТ.
</p>

<p style="text-align:justify;">
	Грчки медији кажу да је реч о ватреној стихији библијских размера, гори шума, велики број кућа је нестао, а спасилачке екипе на сваком кораку проналазе угљенисана тела.
</p>

<p style="text-align:center;">
	<img alt="Rezultat slika za ÐÐ¾Ð¶Ð°Ñ Ñ ÐÑÑÐºÐ¾Ñ" src="https://pouke.org/forum/applications/core/interface/js/spacer.png" data-src="https://www.vaseljenska.com/wp-content/uploads/2018/07/1116665159-620x330.jpg"></p>

<p style="text-align:justify;">
	Саобраћај на аутопуту који повезује Атину и Коринт, као и железничку линију, прекинут је неколико сати. Струја је искључена, телефонске линије и интернет не раде.
</p>

<p style="text-align:justify;">
	У гашењу пожара учествује више од 300 ватрогасаца, стотине ватрогасних возила, канадера, хеликоптера, а људима који су били заробљени на плажама у помоћ су пристигли туристички и рибарски бродови који су их пребацили на сигурну дестинацију.
</p>

<p style="text-align:justify;">
	Званична Атина је затражила помоћ, а међу првима јој је прискочила Шпанија.
</p>

<p style="text-align:justify;">
	Пожар у источној Атици најгори је у Грчкој још од оног који је 2007. године захватио Пелопонез, преноси Ројтер
</p>

<p style="text-align:center;">
	<img alt="Rezultat slika za ÐÐ¾Ð¶Ð°Ñ Ñ ÐÑÑÐºÐ¾Ñ" src="https://pouke.org/forum/applications/core/interface/js/spacer.png" data-src="https://portal53.hr/wp-content/uploads/2018/07/grckapozar-640x300.jpg"></p>

<p style="text-align:justify;">
	 
</p>

<p style="text-align:justify;">
	<em><strong>Извор: <a href="http://mitropolija.com/2018/07/24/grcka-najmanje-74-poginulih-stotine-nestalih-trodnevna-zalost/" rel="external nofollow">Митрополија црногорско-приморска</a></strong></em>
</p>
]]></description><guid isPermaLink="false">9918</guid><pubDate>Wed, 25 Jul 2018 09:53:05 +0000</pubDate></item><item><title>&#x41F;&#x41E;&#x413;&#x41B;&#x410;&#x412;&#x410;&#x420;&#x418; &#x425;&#x420;&#x418;&#x428;&#x40B;&#x410;&#x41D;&#x421;&#x41A;&#x418;&#x425; &#x426;&#x420;&#x41A;&#x410;&#x412;&#x410; &#x421;&#x418;&#x420;&#x418;&#x408;&#x415; &#x41E;&#x421;&#x423;&#x414;&#x418;&#x41B;&#x418; &#x412;&#x410;&#x417;&#x414;&#x423;&#x428;&#x41D;&#x415; &#x41D;&#x410;&#x41F;&#x410;&#x414;&#x415; &#x410;&#x41C;&#x415;&#x420;&#x418;&#x41A;&#x415;, &#x412;&#x415;&#x41B;&#x418;&#x41A;&#x415; &#x411;&#x420;&#x418;&#x422;&#x410;&#x41D;&#x418;&#x408;&#x415; &#x418; &#x424;&#x420;&#x410;&#x41D;&#x426;&#x423;&#x421;&#x41A;&#x415;</title><link>https://pouke.org/index/1346438457/%D0%BF%D0%BE%D0%B3%D0%BB%D0%B0%D0%B2%D0%B0%D1%80%D0%B8-%D1%85%D1%80%D0%B8%D1%88%D1%9B%D0%B0%D0%BD%D1%81%D0%BA%D0%B8%D1%85-%D1%86%D1%80%D0%BA%D0%B0%D0%B2%D0%B0-%D1%81%D0%B8%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B5-%D0%BE%D1%81%D1%83%D0%B4%D0%B8%D0%BB%D0%B8-%D0%B2%D0%B0%D0%B7%D0%B4%D1%83%D1%88%D0%BD%D0%B5-%D0%BD%D0%B0%D0%BF%D0%B0%D0%B4%D0%B5-%D0%B0%D0%BC%D0%B5%D1%80%D0%B8%D0%BA%D0%B5-%D0%B2%D0%B5%D0%BB%D0%B8%D0%BA%D0%B5-%D0%B1%D1%80%D0%B8%D1%82%D0%B0%D0%BD%D0%B8%D1%98%D0%B5-%D0%B8-%D1%84%D1%80%D0%B0%D0%BD%D1%86%D1%83%D1%81%D0%BA%D0%B5-r8768/</link><description><![CDATA[
<p><img src="https://pouke.org/uploads/monthly_2018_04/30704894_1946335205390697_7931605599756746752_n.jpg.23155237ea0fc9831af00842505f9a23.jpg.07fd63540dff4cc81f2d82db19907a81.jpg" /></p>
<p>
	 
</p>

<p>
	У заједничкој изјави од 14. априла 2018. године, навели су да се ради о нелегалном и бруталном чину агресије који је покренут без икаквих ваљаних доказа те да је противан свим повељама УН. Како у изјави наводе, ова “брутална агресија” уништава могућност мирног разрешења кризе те води у ескалацију сукоба. Такође су навели да  оваква ситуација погодује терористима који добијају време за наставак тероризма.
</p>

<p>
	 
</p>

<p>
	Изјаву су потписали  патријарси Грчке Православне Цркве, Сиријске Православне Цркве и Мелкитско-гркокатоличке Цркве.
</p>

<p>
	Папа Фрања и патријарх Кирил провели су време у телефонском разговору како би дошли до заједничког става. Патријарх Кирил је након разговора пред новинаре изнео како је и папа Фрања врло забринут због догађања у Сирији где због напада пате многи невини људи: “Морамо размислити како ми као хришћани можемо утицати на ситуацију у Сирији да зауставимо насиље и рат”. Папа Фрања се за сада није огласио службеним саопштењем.
</p>

<p>
	<a href="https://ipaprkc.org/2018/04/16/poglavari-krscanskih-crkava-sirije-osudili-zracne-napade-amerike-velike-britanije-i-francuske/" rel="external nofollow">Извор: POGLAVARI KRŠĆANSKIH CRKAVA SIRIJE OSUDILI ZRAČNE NAPADE AMERIKE, VELIKE BRITANIJE I FRANCUSKE</a>
</p>

<p>
	 
</p>

<p>
	 
</p>

<p>
	<a class="ipsAttachLink ipsAttachLink_image" data-fileid="18780" href="https://pouke.org/uploads/monthly_2018_04/30706865_1946335152057369_1115228974696366080_n.jpg.ed3f4c3fe6bb32d14aa9febe9269de52.jpg" rel=""><img alt="30706865_1946335152057369_1115228974696366080_n.jpg" class="ipsImage ipsImage_thumbnailed" data-fileid="18780" src="https://pouke.org/forum/applications/core/interface/js/spacer.png" data-src="https://pouke.org/uploads/monthly_2018_04/30706865_1946335152057369_1115228974696366080_n.thumb.jpg.2cc48bcfdd268ea710d2a0b9b3bdd11e.jpg" width="535" data-ratio="141.31"></a>
</p>

<p>
	 
</p>
]]></description><guid isPermaLink="false">8768</guid><pubDate>Mon, 16 Apr 2018 08:37:00 +0000</pubDate></item><item><title>&#x41F;&#x43E;&#x437;&#x43D;&#x430;&#x442;&#x438; &#x41D;&#x43E;&#x432;&#x43E;&#x437;&#x430;&#x432;&#x435;&#x442;&#x43D;&#x438;&#x43A; &#x413;&#x43D;&#x438;&#x43B;&#x43A;&#x430; &#x443;&#x43C;&#x440;&#x43E; &#x443; 89. &#x433;&#x43E;&#x434;&#x438;&#x43D;&#x438; &#x436;&#x438;&#x432;&#x43E;&#x442;&#x430;</title><link>https://pouke.org/index/1346438457/%D0%BF%D0%BE%D0%B7%D0%BD%D0%B0%D1%82%D0%B8-%D0%BD%D0%BE%D0%B2%D0%BE%D0%B7%D0%B0%D0%B2%D0%B5%D1%82%D0%BD%D0%B8%D0%BA-%D0%B3%D0%BD%D0%B8%D0%BB%D0%BA%D0%B0-%D1%83%D0%BC%D1%80%D0%BE-%D1%83-89-%D0%B3%D0%BE%D0%B4%D0%B8%D0%BD%D0%B8-%D0%B6%D0%B8%D0%B2%D0%BE%D1%82%D0%B0-r8107/</link><description><![CDATA[
<p><img src="https://pouke.org/uploads/monthly_2018_01/kna_196834_joachim_gnilka_sw_1900.jpg.34f223b6ac32e210f4e772692b5351f2.jpg" /></p>
<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:19.8px;text-align:justify;">
	<span style="font-size:14px;">Гнилка је родом из Лебшица у Шлезији. Студирао је философију, теологију и оријенталне језике у Ајхштету, Вирцбургу и на Библијском институту у Риму. Године 1953. рукоположен је за свештеника у Вирцбургу. Научно, посветио се првенствено истраживању посланица св. апостола Павла. Његови библијски коментари и његова књига "Исус из Назарета" преведени су на многе језике. Међу његова значајна треба споменути коментар на Матејево јеванђеље. Наводимо сва значајнија дела овог библисте:</span>
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:19.8px;text-align:justify;">
	 
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:19.8px;text-align:justify;">
	<span style="font-size:14px;">Jesus von Nazareth. Botschaft und Geschichte. Herder, Freiburg/B. 2007; Die Nazarener und der Koran. Eine Spurensuche. Herder, Freiburg/B. 2007; Wie das Christentum entstand. Herder, Freiburg/B. 2004; Das Evangelium nach Matthäus (Herders theologischer Kommentar zum Neuen Testament, Bd. 1), Freiburg/B. 1986; Der Brief an die Kolosser (Herders theologischer Kommentar zum Neuen Testament, Bd. 10/1), Freiburg/B. 1991; Der Brief an die Epheser (Herders theologischer Kommentar zum Neuen Testament, Bd. 10/2). Herder, Freiburg/B. 1990;  Der Brief an die Philipper (Herders theologischer Kommentar zum Neuen Testament, Bd. 10/3), Freiburg/B 1986; Der Brief an Philemon (Herders theologischer Kommentar zum Neuen Testament, Bd. 10/4), Freiburg/B. 1982; Das Evangelium nach Markus (Evangelisch-Katholischer Kommentar zum Neuen Testament, Bd. 2); Нeukirchener Verlag, Neukirchen-Vluyn 2002,  Die frühen Christen. Ursprünge und Anfang der Kirche. Herder, Freiburg/B. 1999;  Johannesevangelium. Echter-Verlag, Würzburg 2004; Paulus von Tarsus. Apostel und Zeuge. Herder, Freiburg/B. 1997; Theologie des Neuen Testaments. Herder, Freiburg/B. 1999;  Petrus und Rom. Das Petrusbild in den ersten zwei Jahrhunderten. Herder, Freiburg/B. 2002.</span>
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:19.8px;text-align:justify;">
	 
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:19.8px;text-align:center;">
	<span style="font-size:14px;"><b><i>Његово дело <a href="https://www.scribd.com/document/232514589/Joachim-Gnilka-Teologija-Novoga-Zavjeta" style="color:#3d85c6;" rel="external nofollow"><span style="color:#0b5394;">Теологија Новога Завјета</span></a> (Загреб 1999) у одличном преводу проф. Ивана Дуганџића може се читати и online.</i></b></span>
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:19.8px;text-align:justify;">
	 
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:19.8px;text-align:justify;">
	<span style="font-size:14px;"><b><i>Извор: <a href="http://spc.rs/sr/novozavetnik_gnilka_umro_u_89_godini_zhivota" style="color:#3d85c6;" rel="external nofollow"><span style="color:#0b5394;">Српска Православна Црква</span></a></i></b></span>
</div>
]]></description><guid isPermaLink="false">8107</guid><pubDate>Mon, 22 Jan 2018 14:24:44 +0000</pubDate></item><item><title>&#x421;&#x432;&#x435;&#x442;&#x430; &#x421;&#x43E;&#x444;&#x438;&#x458;&#x430; &#x434;&#x430;&#x43D;&#x430;&#x441; &#x43D;&#x430;&#x432;&#x440;&#x448;&#x430;&#x432;&#x430; 1480 &#x433;&#x43E;&#x434;&#x438;&#x43D;&#x430; &#x43E;&#x434; &#x441;&#x432;&#x43E;&#x433; &#x43E;&#x441;&#x432;&#x435;&#x45B;&#x435;&#x45A;&#x430;</title><link>https://pouke.org/index/1346438457/%D1%81%D0%B2%D0%B5%D1%82%D0%B0-%D1%81%D0%BE%D1%84%D0%B8%D1%98%D0%B0-%D0%B4%D0%B0%D0%BD%D0%B0%D1%81-%D0%BD%D0%B0%D0%B2%D1%80%D1%88%D0%B0%D0%B2%D0%B0-1480-%D0%B3%D0%BE%D0%B4%D0%B8%D0%BD%D0%B0-%D0%BE%D0%B4-%D1%81%D0%B2%D0%BE%D0%B3-%D0%BE%D1%81%D0%B2%D0%B5%D1%9B%D0%B5%D1%9A%D0%B0-r7797/</link><description><![CDATA[
<p><img src="https://pouke.org/uploads/monthly_2017_12/59c8476f45d2a027e83bb877.jpg.e37d1850faf8ae0249935ad258b1c160.jpg" /></p>
<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:19.8px;text-align:justify;">
	<span style="font-size:14px;">„Соломоне, ја сам те превазишао!“, изјавио је Свети Јустинијан, по предању, по уласку у новосаграђену Саборну цркву имајући на уму огроман библијски храм који је Соломон својевремено подигао у Јерусалиму.</span>
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:19.8px;text-align:justify;">
	 
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:19.8px;text-align:justify;">
	<span style="font-size:14px;">Црква Свете Софије, Божанске Премудрости, остала је највећа црква  у хришћанству дуже од 1000 година, све до изградње катедрале Светог Петра у Риму. Турски су освојили Цариград 29. маја 1450. године и ову хришћанску цркву су претворили у џамију. Године 1935. она је, по Ататурковом указу, претворена у музеј.</span>
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:19.8px;text-align:justify;">
	 
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:19.8px;text-align:justify;">
	<span style="font-size:14px;"><b><i>Извор: <a href="http://spc.rs/sr/sveta_sofija_danas_navrshava_1480_godina_od_svog_osvetshenja" style="color:#3d85c6;" rel="external nofollow"><span style="color:#0b5394;">Српска Православна Црква</span></a></i></b></span>
</div>
]]></description><guid isPermaLink="false">7797</guid><pubDate>Wed, 27 Dec 2017 18:30:59 +0000</pubDate></item><item><title>&#x421;&#x443;&#x448;&#x430;: &#x418;&#x437;&#x440;&#x430;&#x435;&#x43B; &#x441;&#x435; &#x43C;&#x43E;&#x43B;&#x438; &#x437;&#x430; &#x43A;&#x438;&#x448;&#x443; &#x43A;&#x43E;&#x434; &#x417;&#x438;&#x434;&#x430; &#x43F;&#x43B;&#x430;&#x447;&#x430;</title><link>https://pouke.org/index/1346438457/%D1%81%D1%83%D1%88%D0%B0-%D0%B8%D0%B7%D1%80%D0%B0%D0%B5%D0%BB-%D1%81%D0%B5-%D0%BC%D0%BE%D0%BB%D0%B8-%D0%B7%D0%B0-%D0%BA%D0%B8%D1%88%D1%83-%D0%BA%D0%BE%D0%B4-%D0%B7%D0%B8%D0%B4%D0%B0-%D0%BF%D0%BB%D0%B0%D1%87%D0%B0-r7754/</link><description><![CDATA[
<p><img src="https://pouke.org/uploads/monthly_2017_12/download_2.jpeg.393ba117c03452cfbe4cbce9a59e048b.jpeg" /></p>
<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:19.8px;text-align:justify;">
	<span style="font-size:14px;">С обзиром на предстојећу сушу, израелски министар пољопривреде Ури Ариел позива све пољопривреднике и израелску јавност да се моле за кишу. Ове молитве би требало да почну следећег четвртка код јерусалимском Зида плача, најавио је министар на фејсбуку. У молитви ће учествовати и главни рабин Израела.</span>
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:19.8px;text-align:justify;">
	 
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:19.8px;text-align:justify;">
	<span style="font-size:14px;">Према метеоролошким предвиђањима, Израел ће опет доживети суву зиму, рекао је министар. У периоду од септембра до новембра земља је примила само 45% својих вишегодишњих просечних падавина. За временски период до фебруара постоји вероватноћа кише 64,7%. Такође, у наредне две недеље не постоје значајне прогнозе кише.</span>
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:19.8px;text-align:justify;">
	 
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:19.8px;text-align:justify;">
	<span style="font-size:14px;">Галилејско језеро, важан водени резервоар за већину земље, достигао је најнижи ниво за последњих девет година. Према израелским медијима, децембарски ниво је био нижи него што је био током последњих 15 година.</span>
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:19.8px;text-align:justify;">
	 
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:19.8px;text-align:justify;">
	<span style="font-size:14px;"><b><i>Извор: <a href="http://spc.rs/sr/susha_izrael_se_moli_za_kishu_kod_zida_placha" style="color:#3d85c6;" rel="external nofollow"><span style="color:#0b5394;">Српска Православна Црква</span></a></i></b></span>
</div>
]]></description><guid isPermaLink="false">7754</guid><pubDate>Sun, 24 Dec 2017 15:16:02 +0000</pubDate></item><item><title>&#x423; &#x412;&#x435;&#x43B;&#x438;&#x43A;&#x43E;&#x458; &#x411;&#x440;&#x438;&#x442;&#x430;&#x43D;&#x438;&#x458;&#x438; &#x441;&#x432;&#x430;&#x43A;&#x438; &#x43F;&#x435;&#x442;&#x438; &#x441;&#x442;&#x430;&#x43D;&#x43E;&#x432;&#x43D;&#x438;&#x43A; &#x43D;&#x435; &#x437;&#x43D;&#x430; &#x434;&#x430; &#x458;&#x435; &#x411;&#x43E;&#x436;&#x438;&#x45B; &#x2013; &#x43F;&#x440;&#x430;&#x437;&#x43D;&#x438;&#x43A; &#x440;&#x43E;&#x452;&#x435;&#x45A;&#x430; &#x425;&#x440;&#x438;&#x441;&#x442;&#x43E;&#x432;&#x43E;&#x433;</title><link>https://pouke.org/index/1346438457/%D1%83-%D0%B2%D0%B5%D0%BB%D0%B8%D0%BA%D0%BE%D1%98-%D0%B1%D1%80%D0%B8%D1%82%D0%B0%D0%BD%D0%B8%D1%98%D0%B8-%D1%81%D0%B2%D0%B0%D0%BA%D0%B8-%D0%BF%D0%B5%D1%82%D0%B8-%D1%81%D1%82%D0%B0%D0%BD%D0%BE%D0%B2%D0%BD%D0%B8%D0%BA-%D0%BD%D0%B5-%D0%B7%D0%BD%D0%B0-%D0%B4%D0%B0-%D1%98%D0%B5-%D0%B1%D0%BE%D0%B6%D0%B8%D1%9B-%E2%80%93-%D0%BF%D1%80%D0%B0%D0%B7%D0%BD%D0%B8%D0%BA-%D1%80%D0%BE%D1%92%D0%B5%D1%9A%D0%B0-%D1%85%D1%80%D0%B8%D1%81%D1%82%D0%BE%D0%B2%D0%BE%D0%B3-r7618/</link><description><![CDATA[
<p><img src="https://pouke.org/uploads/monthly_2017_12/1-15-720x375.jpg.5c3b829e072a5977994d8b2ae46d3564.jpg" /></p>
<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:19.8px;text-align:justify;">
	<span style="font-size:14px;">Сваки двадесети мисли да је Христос рођен на Васкрс, а сваки десети не зна да је Витлејем мјесто рођења Исуса Христа, али 7 од 10 тврди да веома добро зна историју Христа.</span>
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:19.8px;text-align:justify;">
	<span style="font-size:14px;">Опрос 2000 человек показал, что каждый 20-й не смог назвать имен родителей Иисуса, а трое из 10 не подозревали, что Иисус был плотником. Около 16 % думали, что он был безработным. Каждый 20-й думает, что среди даров, которые волхвы принесли младенцу Иисусу, был осел, а еще 5 % считают, что существует звезда, названная в Его честь.</span>
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:19.8px;text-align:justify;">
	<span style="font-size:14px;">Каждый 10-й не смог назвать имя Иуды, который предал Иисуса, и один из 100 человек считает, что его предала мать, Дева Мария. Почти четверть не знали, что Страстная Пятница – день, когда Он умер на кресте.</span>
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:19.8px;text-align:justify;">
	<span style="font-size:14px;">Истраживање је такође показало да само троје од десет британаца зна о Исусу из Светог Писма.</span>
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:19.8px;text-align:justify;">
	<span style="font-size:14px;">Иницијатор овог истраживања је телевизијски канал „History“.</span>
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:19.8px;text-align:justify;">
	 
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:19.8px;text-align:justify;">
	<span style="font-size:14px;"><b><i>Извор: <a href="http://www.mitropolija.com/u-velikoj-britaniji-svaki-peti-stanovnik-ne-zna-da-je-bozic-praznik-rodjenja-hristovog/" style="color:#3d85c6;" rel="external nofollow"><span style="color:#0b5394;">Митрополија црногорско-приморска</span></a></i></b></span>
</div>
]]></description><guid isPermaLink="false">7618</guid><pubDate>Wed, 13 Dec 2017 19:34:32 +0000</pubDate></item><item><title>&#x412;&#x430;&#x442;&#x440;&#x430; &#x43F;&#x440;&#x435;&#x442;&#x438; &#x43C;&#x430;&#x43D;&#x430;&#x441;&#x442;&#x438;&#x440;&#x443; &#x421;&#x432;&#x435;&#x442;&#x435; &#x412;&#x430;&#x440;&#x432;&#x430;&#x440;&#x435; &#x443; &#x41A;&#x430;&#x43B;&#x438;&#x444;&#x43E;&#x440;&#x43D;&#x438;&#x458;&#x438;</title><link>https://pouke.org/index/1346438457/%D0%B2%D0%B0%D1%82%D1%80%D0%B0-%D0%BF%D1%80%D0%B5%D1%82%D0%B8-%D0%BC%D0%B0%D0%BD%D0%B0%D1%81%D1%82%D0%B8%D1%80%D1%83-%D1%81%D0%B2%D0%B5%D1%82%D0%B5-%D0%B2%D0%B0%D1%80%D0%B2%D0%B0%D1%80%D0%B5-%D1%83-%D0%BA%D0%B0%D0%BB%D0%B8%D1%84%D0%BE%D1%80%D0%BD%D0%B8%D1%98%D0%B8-r7578/</link><description><![CDATA[
<p><img src="https://pouke.org/uploads/monthly_2017_12/chapel_photo_for_certificate_of_donation.jpg.8b4480b8ecf1e71ea58e52f04e7b7f83.jpg" /></p>
<p style="background-color:#ffffff;color:#444444;font-size:1.2em;text-align:left;">
	Евакуисане су монахиње манастира Свете Варваре, заједно са њиховим суседима, после експлозивне ватрене стихије која се десила у понедељак, 4. децембра 2017. До раног јутра у уторак брзопокретни пожар се проширио са 50 хектара на процењено 31.000 хектара, натеравши да хиљаде становника напусти овај крај.
</p>

<p style="background-color:#ffffff;color:#444444;font-size:1.2em;text-align:left;">
	Такозвани „Томасов пожар“ започео је у кањону близу Санта Поле, око 65 миља северозападно од центра Лос Анђелеса. У саопштењу у уторак рано ујутро, 5. децембра, које су издали локални  ватрогасци, јављено је да је „ватра и даље ван контроле  и да су објекти и даље у опасности широм ове области“.
</p>

<p style="background-color:#ffffff;color:#444444;font-size:1.2em;text-align:left;">
	„У понедељак, на празник Свете Варваре, храмовне славе служена је Божанска Литурхија први пут у недавно освећеној капели манастира,“ рекао је Његово Високопреосвештенство Архиепископ Сан Франциска и Запада Венијамин. „Такође је обележена и 25-годишњица манастира. Неколико сати касније, док су мати Викторија и сестре вечерале, пожар, који су ширили јаки ветрови, избио је на миљу од манастира, натеравши на евакуацију околне житеље.
</p>

<p style="background-color:#ffffff;color:#444444;font-size:1.2em;text-align:left;">
	„Изгледа да су зграде преживеле“, изјавио је архиепископ Венјамин у уторак ујутро. „Али, с обзиром на тода нико не може да оде до манастира због евакуација, ми то не знамо поуздано“.
</p>

<p style="background-color:#ffffff;color:#444444;font-size:1.2em;text-align:left;">
	Траже се молитве за манастирску заједницу и све оне који се налазе на путу пожара, а који су већ погођени или који су у опасности од ове катастрофе.
</p>

<p style="background-color:#ffffff;color:#444444;font-size:1.2em;text-align:left;">
	Извор: Америчка Православна Црква (ОСА) (превод – Инфо служба СПЦ)
</p>

<div style="background-color:#ffffff;color:#444444;font-size:11.2px;text-align:left;">
	<div style="color:#dddddd;">
		<ul style="padding:0px;"><li style="font-size:1.2em;padding:3px 4px 3px 0px;">
				<a href="http://www.spc.rs/sr/vesti_vesti_iz_sestrinskih_crkava" rel="external nofollow" style="color:#0f4f7e;" title="">Вести из сестринских цркава</a>
			</li>
			<li>
				<span> </span>
			</li>
		</ul>
		|<span> </span>
	</div>

	<div>
		<ul style="padding:0px;"><li style="font-size:1.2em;padding:3px 4px 3px 0px;">
				<a href="http://www.spc.rs/eng/fire_threatens_st_barbara_monastery_santa_paula_ca_nuns_evacuated" style="color:#0f4f7e;" title="Fire threatens St. Barbara Monastery, Santa Paula, CA; nuns evacuated" rel="external nofollow">English</a>
			</li>
		</ul></div>
</div>
]]></description><guid isPermaLink="false">7578</guid><pubDate>Sun, 10 Dec 2017 10:55:03 +0000</pubDate></item><item><title>&#x41F;&#x440;&#x432;&#x43E; &#x43F;&#x440;&#x430;&#x432;&#x43E;&#x441;&#x43B;&#x430;&#x432;&#x43D;&#x43E; &#x437;&#x432;&#x43E;&#x43D;&#x43E; &#x443; &#x415;&#x43A;&#x432;&#x430;&#x434;&#x43E;&#x440;&#x443;</title><link>https://pouke.org/index/1346438457/%D0%BF%D1%80%D0%B2%D0%BE-%D0%BF%D1%80%D0%B0%D0%B2%D0%BE%D1%81%D0%BB%D0%B0%D0%B2%D0%BD%D0%BE-%D0%B7%D0%B2%D0%BE%D0%BD%D0%BE-%D1%83-%D0%B5%D0%BA%D0%B2%D0%B0%D0%B4%D0%BE%D1%80%D1%83-r7116/</link><description><![CDATA[
<p><img src="https://pouke.org/uploads/monthly_2017_10/3.jpeg.dc0edae449a67f5eb44ce609fb79daa9.jpeg" /></p>
<p style="background-color:rgba(255,255,255,.8);color:#444444;font-size:15px;padding:22px 0px 0px;">
	У Гвајакилу заједница броји око 100 душа који су редовни на Богослужењима. Прије доласка свештеника, двије године уназад било их је око 30. Православног храма у Еквадору још увијек нема, али има добре воље да се један сагради, управо у Гвајакилу. Док се то не збуде, службе се проводе у капели посвећеној Благовијестима. Мјесто капеле се мјењало неколико пута, због раста броја вјерних, да би коначно добила мјесто и облик који има данас. У истој је недавно изграђен иконостас (први не-импровизовани) а недавно је израђано и постављено прво православно звоно у Еквадору. Звоно су, у договору са свештеником израдили мајстори у малом граду Рио Бамба, а по жељи родитеља упокојеног јединог сина Виталија Едгара, за спасење душе његове и у славу Божију. Црквенословенским језиком на звону је угравирано: „У славу Божију и за спасење душе Виталија Едгара, Гвајакил, Еквадор 11. Септембар 2017. године.“  Taкође, на звону је угравиран и лаварум Св. Саве познат и као Бокешки лаварум, који је уједно и лаварум симбол СПЦ у Еквадору, благословом Његовог Високопреосвештенства господина Митрополита Амфилохија. Звоно је освећено и први пут је позивало вјерне на празник Покрова Пресвете Богородице, ове године. Замисао је била (и остварена уз помоћ Божију), да звоно буде спремно на четрдесетницу од упокојења чада Божијег Виталија Едгара. Свете Литургије у овом храму врше се скоро свакодневно и тиме се освећује и град и земља, а од сада и звоно, као заштита и оружје Божије разгони демоне, обезбјеђује благорастворење ваздуха, штити своје вјерне и уједно их позива на прослављање имена Божијег.
</p>

<p style="background-color:rgba(255,255,255,.8);color:#444444;font-size:15px;padding:22px 0px 0px;">
	Прво православно звоно у Еквадору је велики благослов и знак да мисија Божија напредује и да је ово тек почетак. Нека је слава и хвала Богу на свему!
</p>

<p style="background-color:rgba(255,255,255,.8);color:#444444;font-size:15px;padding:22px 0px 0px;">
	<a href="http://www.mitropolija.com/prvo-pravoslavno-zvono-u-ekvadoru/" rel="external nofollow">http://www.mitropolija.com/prvo-pravoslavno-zvono-u-ekvadoru/</a>
</p>
]]></description><guid isPermaLink="false">7116</guid><pubDate>Tue, 24 Oct 2017 10:13:12 +0000</pubDate></item><item><title>&#x423; &#x418;&#x440;&#x430;&#x43A;&#x443; &#x43F;&#x440;&#x432;&#x438; &#x43F;&#x443;&#x442; &#x445;&#x440;&#x438;&#x448;&#x45B;&#x430;&#x43D;&#x43A;&#x430; &#x433;&#x440;&#x430;&#x434;&#x43E;&#x43D;&#x430;&#x447;&#x435;&#x43B;&#x43D;&#x438;&#x43A;</title><link>https://pouke.org/index/1346438457/%D1%83-%D0%B8%D1%80%D0%B0%D0%BA%D1%83-%D0%BF%D1%80%D0%B2%D0%B8-%D0%BF%D1%83%D1%82-%D1%85%D1%80%D0%B8%D1%88%D1%9B%D0%B0%D0%BD%D0%BA%D0%B0-%D0%B3%D1%80%D0%B0%D0%B4%D0%BE%D0%BD%D0%B0%D1%87%D0%B5%D0%BB%D0%BD%D0%B8%D0%BA-r6819/</link><description><![CDATA[
<p><img src="https://pouke.org/uploads/monthly_2017_08/lara-yussif-zara-main_article_image-600x268.jpg.eae00acec510fb759b38094eae47c70b.jpg" /></p>
<p style="background-color:#ffffff;color:#444444;font-size:1.2em;text-align:left;">
	Зара, која је дипломирала економију и менаџмент 2006. године, није прва жена која је изабрана за градоначелника у Ираку. Зекра Алвах, муслиманка, постала је градоначелник Багдада 2015. године. Велика хришћанска заједница у напаћеној Нинивској равници има хиљаде расељених породица којима је очајнички потребна помоћ.
</p>

<p style="background-color:#ffffff;color:#444444;font-size:1.2em;text-align:left;">
	Католичка добротворна организација <em>Помоћ Црквама у невољи </em>из Велике Британије (АСN) најавила је у среду да ће издвојити 400.000 фунти за помоћ онима у северном Ираку којима хитно треба склониште.
</p>

<p style="background-color:#ffffff;color:#444444;font-size:1.2em;text-align:left;">
	АСN ће помоћи 100.000 расељених лица у курдским заједницама у Нинивској равници који су протерани са својих огњишта од стране освајача тзз. Исламске државе.
</p>

<p style="background-color:#ffffff;color:#444444;font-size:1.2em;text-align:left;">
	Постоје притисци на хришћане и друге мањинске групе да подрже независност ирачког Курдистана.
</p>

<p style="background-color:#ffffff;color:#444444;font-size:1.2em;text-align:left;">
	Извор: Pravmir.com (превод – Информативна служба СПЦ)
</p>

<div style="background-color:#ffffff;color:#444444;font-size:11.2px;text-align:left;">
	<div style="color:#dddddd;">
		<ul style="padding:0px;">
<li style="font-size:1.2em;padding:3px 4px 3px 0px;">
				<a href="http://www.spc.rs/sr/hrishtshanski_svet" rel="external nofollow" style="color:#0f4f7e;" title="">Хришћански свет</a>
			</li>
			<li>
				<span> </span>
			</li>
		</ul>
</div>
</div>
]]></description><guid isPermaLink="false">6819</guid><pubDate>Mon, 14 Aug 2017 13:00:56 +0000</pubDate></item><item><title>&#x41C;&#x43E;&#x441;&#x43A;&#x432;&#x430; &#x434;&#x43E;&#x43C;&#x430;&#x45B;&#x438;&#x43D; &#x444;&#x435;&#x441;&#x442;&#x438;&#x432;&#x430;&#x43B;&#x430; &#x43F;&#x43E;&#x440;&#x43E;&#x434;&#x438;&#x447;&#x43D;&#x438;&#x445; &#x432;&#x440;&#x435;&#x434;&#x43D;&#x43E;&#x441;&#x442;&#x438; &#x201E;&#x417;&#x430; &#x416;&#x438;&#x432;&#x43E;&#x442;&#x201C;</title><link>https://pouke.org/index/1346438457/%D0%BC%D0%BE%D1%81%D0%BA%D0%B2%D0%B0-%D0%B4%D0%BE%D0%BC%D0%B0%D1%9B%D0%B8%D0%BD-%D1%84%D0%B5%D1%81%D1%82%D0%B8%D0%B2%D0%B0%D0%BB%D0%B0-%D0%BF%D0%BE%D1%80%D0%BE%D0%B4%D0%B8%D1%87%D0%BD%D0%B8%D1%85-%D0%B2%D1%80%D0%B5%D0%B4%D0%BD%D0%BE%D1%81%D1%82%D0%B8-%E2%80%9E%D0%B7%D0%B0-%D0%B6%D0%B8%D0%B2%D0%BE%D1%82%E2%80%9C-r6813/</link><description><![CDATA[
<p><img src="https://pouke.org/uploads/monthly_2017_08/271299.p.jpg.3ea77bdb7da2e7bd41b60b6a930bb6cf.jpg" /></p>
<p style="background-color:#ffffff;color:#444444;font-size:1.2em;text-align:left;">
	Међу гостима су представници влада, научне заједнице, друштвених организација, православног свештенства, лекари, наставници, новинари, личности из културне сфере, бизнисмени, активисти омладинских организација и појединци са активном грађанском улогом. Русију ће представљати делегација представника око 200 организација активних у 57 региона у земљи. Укупни број најављених организација већ је премашио 250. Догађају ће такође присуствовати председник Синодског одељења за црквени добротвони рад и друштвени сервис Епископ ореховско-зујевски Пантелејмон.
</p>

<p style="background-color:#ffffff;color:#444444;font-size:1.2em;text-align:left;">
	Руска Православна Црква води кампању с циљем спречавања абортуса и подржавања трудних жена у кризи. Укупно Русија има 51 склониште за трудне жене и мајке са децом, организованаих учешћем Цркве. Додатно, Русија је успоставила 115 црквених центара за хуманитарни рад. У плану је да до краја 2017. године отвори још 14 центара. Према речима председника непрофитне организације „За Живот“ Сергеја Чеснокова, фестивал није ограничен за временски оквир од три дана.
</p>

<p style="background-color:#ffffff;color:#444444;font-size:1.2em;text-align:left;">
	Учесници у народном покрету „За Живот“ не само да се боре за законску заштиту нерођене деце, већ и активно развијају добротворне програме намењене  трудницама и породицама са децом. Покрет има и свој савезни, свенародни програм „Сачувај живот“ који пружа психолошку и социјалну помоћ трудницама у тешким животним ситуацијама. Од 1. јануара 2015. организатори су успели да сачувају 6.907 беба мајки које су одбиле абортус, а добиле помоћ у одређеном временском перидоу.
</p>

<p style="background-color:#ffffff;color:#444444;font-size:1.2em;text-align:left;">
	-Други пројекти овог покрета је програм „Просветљење“ које спонзорише предавања о превенцији абортуса у 160 градова и насеља у Русији, а која је похађало 130.000 људи, каже координатор програма Константин Шестаков.
</p>

<p style="background-color:#ffffff;color:#444444;font-size:1.2em;text-align:left;">
	Извор: Православие.ру (превод – Информативна служба СПЦ)
</p>

<div style="background-color:#ffffff;color:#444444;font-size:11.2px;text-align:left;">
	<div style="color:#dddddd;">
		<ul style="padding:0px;">
<li style="font-size:1.2em;padding:3px 4px 3px 0px;">
				<a href="http://www.spc.rs/sr/hrishtshanski_svet" rel="external nofollow" style="color:#0f4f7e;" title="">Хришћански свет</a>
			</li>
		</ul>
</div>
</div>
]]></description><guid isPermaLink="false">6813</guid><pubDate>Fri, 11 Aug 2017 13:25:12 +0000</pubDate></item><item><title>&#x41A;&#x43E;&#x43F;&#x442;&#x441;&#x43A;&#x430; &#x426;&#x440;&#x43A;&#x432;&#x430;: 5% &#x440;&#x430;&#x434;&#x43D;&#x438;&#x445; &#x43C;&#x435;&#x441;&#x442;&#x430; &#x437;&#x430; &#x43E;&#x43C;&#x435;&#x442;&#x435;&#x43D;&#x435; &#x443; &#x440;&#x430;&#x437;&#x432;&#x43E;&#x458;&#x443;</title><link>https://pouke.org/index/1346438457/%D0%BA%D0%BE%D0%BF%D1%82%D1%81%D0%BA%D0%B0-%D1%86%D1%80%D0%BA%D0%B2%D0%B0-5-%D1%80%D0%B0%D0%B4%D0%BD%D0%B8%D1%85-%D0%BC%D0%B5%D1%81%D1%82%D0%B0-%D0%B7%D0%B0-%D0%BE%D0%BC%D0%B5%D1%82%D0%B5%D0%BD%D0%B5-%D1%83-%D1%80%D0%B0%D0%B7%D0%B2%D0%BE%D1%98%D1%83-r6773/</link><description><![CDATA[
<p><img src="https://pouke.org/uploads/monthly_2017_07/Amman-078.jpg.4497a107d55b659388b638f058083ffd.jpg" /></p>
<p style="color:#444444;">
	Коптски православни папа-патријарх Тавадрос II одлучио је да се ометенима у развоју стави на располагање 5% радних места у египатским црквеним установама. Ово јавља Фондација „Про Оријенте“ позивајући се на сајт „Copts United“. Овај пропис тиче се и подручја социјалног рада, школа и привредних установа које послују са Коптском Црквом. Одељење ове Цркве задужено је са рад са омладином већ је почело да приступа младим ометеним људима нудећи им одговарајући посао. Одлука Патријарха Тавадроса II подигла је углед ове Цркве из разлога што је ситуација са ометеним лицима у овој земљи нарочито тешка и њихова егзистенција је често на ивици.
</p>

<p style="color:#444444;">
	Извор: Катпрес
</p>

<div style="color:#444444;">
	<div style="color:#dddddd;">
		<ul>
<li>
				<a href="http://www.spc.rs/sr/hrishtshanski_svet" rel="external nofollow" style="color:#0f4f7e;" title="">Хришћански свет</a>
			</li>
			<li>
				<span> </span>
			</li>
		</ul>
		|
	</div>
</div>
]]></description><guid isPermaLink="false">6773</guid><pubDate>Wed, 19 Jul 2017 10:28:18 +0000</pubDate></item></channel></rss>
