<?xml version="1.0"?>
<rss version="2.0"><channel><title>&#x416;&#x438;&#x432;&#x435; &#x440;&#x435;&#x447;&#x438; &#x443;&#x442;&#x435;&#x445;&#x435;: Живе речи утехе</title><link>https://pouke.org/index/1346438457/page/11/?d=1</link><description>&#x416;&#x438;&#x432;&#x435; &#x440;&#x435;&#x447;&#x438; &#x443;&#x442;&#x435;&#x445;&#x435;: Живе речи утехе</description><language>sr</language><item><title>&#x420;&#x43E;&#x442;&#x443; &#x438; &#x428;&#x435;&#x43F;&#x43B;&#x438;&#x458;&#x443; &#x41D;&#x43E;&#x431;&#x435;&#x43B; &#x437;&#x430; &#x435;&#x43A;&#x43E;&#x43D;&#x43E;&#x43C;&#x438;&#x458;&#x443;</title><link>https://pouke.org/index/1346438457/%D1%80%D0%BE%D1%82%D1%83-%D0%B8-%D1%88%D0%B5%D0%BF%D0%BB%D0%B8%D1%98%D1%83-%D0%BD%D0%BE%D0%B1%D0%B5%D0%BB-%D0%B7%D0%B0-%D0%B5%D0%BA%D0%BE%D0%BD%D0%BE%D0%BC%D0%B8%D1%98%D1%83-r497/</link><description><![CDATA[
<p><img src="https://pouke.org/uploads/monthly_2016_04/bb1da29aefea6c4d5273aaec3009f390.jpg.d90051fe43043104d3b70fc328caba59.jpg" /></p>
<p></p>
<div style="text-align:center">
<p></p>
<img src="https://pouke.org/forum/applications/core/interface/js/spacer.png" alt="Nobelovci-ekon.jpg" data-src="http://www.rts.rs/upload/storyBoxImageData/2012/10/15/10732504/Nobelovci-ekon.jpg">
</div>
<p></p>
<p></p>
<p></p>
<div style="text-align:center"><p><span style="font-family:arial,helvetica,sans-serif"><span style="font-size:12px">Лојд Шепли и Алвин Рот</span></span></p></div>
<p></p>
<p></p>
<p><span style="font-family:arial,helvetica,sans-serif"><span style="font-size:12px">Академија, која одлучује који кандидати заслужују најпрестижнију награду из области економије, саопштила је да је признање додељено због "теорије стабилних издвајања и праксе тржишног дизајна".</span></span></p>
<p><span style="font-family:arial,helvetica,sans-serif"><span style="font-size:12px">Како се објашњава, рад двојице научника односи се на то како, на пример, студенте повезати са школама у односу на понуду и потражњу или донаторе органа с пацијентима којима су потребни.</span></span></p>
<p><span style="font-family:arial,helvetica,sans-serif"><span style="font-size:12px">Рот (1951) је професор на Универзитету "Харвард" у Бостону, а Шепли (1923) је професор емеритус на Калифорнијском универзитету у Лос Анђелесу.</span></span></p>
<p><span style="font-family:arial,helvetica,sans-serif"><span style="font-size:12px">У образложењу награде Шведске краљевске академије наука наводи се да је Шепли користио кооперативну теорију игара за истраживање различитих метода упаривања с циљем да обезбеди стабилно упаривање у смислу да у датом полу не постоје два субјекта која више желе неко друго упаривање од постојећег.</span></span></p>
<p><span style="font-family:arial,helvetica,sans-serif"><span style="font-size:12px">Шепли и његове колеге су такозваним Гејл-Шеплијевим алгоритмом омогућили да упаривање увек буде стабилно, а показано је и како се његов метод може успешно применити на тржишту.</span></span></p>
<p><span style="font-family:arial,helvetica,sans-serif"><span style="font-size:12px">Алвин Рот је помоћу Шеплијевих теоријских резултата разјаснио функционисање тржишта у пракси.</span></span></p>
<p><span style="font-family:arial,helvetica,sans-serif"><span style="font-size:12px">У мноштву емпиријских истраживања, Рот је с колегама показао да је стабилност кључна за разумевање успеха одређених тржишних институција, наводи се у образложењу.</span></span></p>
<p><span style="font-family:arial,helvetica,sans-serif"><span style="font-size:12px">Извор: </span></span><a href="http://www.rts.rs/page/stories/ci/story/5/%D0%95%D0%BA%D0%BE%D0%BD%D0%BE%D0%BC%D0%B8%D1%98%D0%B0/1192422/%D0%A0%D0%BE%D1%82%D1%83+%D0%B8+%D0%A8%D0%B5%D0%BF%D0%BB%D0%B8%D1%98%D1%83+%D0%9D%D0%BE%D0%B1%D0%B5%D0%BB+%D0%B7%D0%B0+%D0%B5%D0%BA%D0%BE%D0%BD%D0%BE%D0%BC%D0%B8%D1%98%D1%83.html" rel="external nofollow"><span style="font-family:arial,helvetica,sans-serif"><span style="font-size:12px">РТС</span></span></a></p>
]]></description><guid isPermaLink="false">497</guid><pubDate>Mon, 15 Oct 2012 20:44:00 +0000</pubDate></item><item><title>&#x41D;&#x435;&#x443;&#x441;&#x442;&#x440;&#x430;&#x448;&#x438;&#x432;&#x438; &#x424;&#x435;&#x43B;&#x438;&#x43A;&#x441; &#x441;&#x43A;&#x43E;&#x447;&#x438;&#x43E; &#x441;&#x430; &#x438;&#x432;&#x438;&#x446;&#x435; &#x441;&#x432;&#x435;&#x43C;&#x438;&#x440;&#x430;, &#x43E;&#x431;&#x43E;&#x440;&#x435;&#x43D;&#x430; &#x442;&#x440;&#x438; &#x440;&#x435;&#x43A;&#x43E;&#x440;&#x434;&#x430;! (&#x432;&#x438;&#x434;&#x435;&#x43E;)</title><link>https://pouke.org/index/1346438457/%D0%BD%D0%B5%D1%83%D1%81%D1%82%D1%80%D0%B0%D1%88%D0%B8%D0%B2%D0%B8-%D1%84%D0%B5%D0%BB%D0%B8%D0%BA%D1%81-%D1%81%D0%BA%D0%BE%D1%87%D0%B8%D0%BE-%D1%81%D0%B0-%D0%B8%D0%B2%D0%B8%D1%86%D0%B5-%D1%81%D0%B2%D0%B5%D0%BC%D0%B8%D1%80%D0%B0-%D0%BE%D0%B1%D0%BE%D1%80%D0%B5%D0%BD%D0%B0-%D1%82%D1%80%D0%B8-%D1%80%D0%B5%D0%BA%D0%BE%D1%80%D0%B4%D0%B033-%D0%B2%D0%B8%D0%B4%D0%B5%D0%BE-r482/</link><description><![CDATA[
<p><img src="https://pouke.org/uploads/monthly_2016_04/a43176bedf604c14bc7b8f5b2d8ded66.jpg.8a0bfa91248eba9159fcb06f3b316b52.jpg" /></p>
<p>Феликс је тако постао први светски надзвучни падобранац.</p>
<p>- Понекад морате да одете стварно високо да видите колико сте мали. Долазим кући - рекао је Баумгарнтер пре скока.</p>
<p><a href="http://www.youtube.com/watch?v=jpPMqNd1Xpk" rel="external nofollow">http://www.youtube.com/watch?v=jpPMqNd1Xpk</a></p>
<p>Његова мајка Ава је заплакала од радости након што је подухват прошао успешно.</p>
<p>Баумгартнер, који се за ово припремао пет година, данашњим скоком је постао први човек који је слободним падом пробио звучни зид. Овај Аустријанац је оборио рекорде у највишем лету балоном којим је управљао човек, у најбржем слободном паду и у слободном паду са највеће висине.</p>
<p>Он је постигао 4,22 минуте слободног пада, чиме није оборио рекорд свог ментора Џоа Китинџера, који га је пратио из Контролне собе.</p>
<p>Балон напуњен хелијумом кренуо је из Розвела у америчкој савезној држави Нови Мексико у 17,31, а у 19,43 у контролном центру одлучено је да Баумгартнер може да скочи. Већ после 32 секунде он је пробио звучни зид, а највећа брзина којом је падао износила је 1.173 километра на сат.</p>
<p>Пар секунди после пробијања звучног зида Баумгарнер је јавио контролном центру да је све у реду. Четири минута и 19 секунди по искакању из капсуле, Баумгартнер је отворио први од четири падобрана, што је значило да је свака опасност прошла и да је мисија успешно окончана.</p>
<p>У 20,16 часова Баумгартнер је мирно доскочио на земљу и ушао у историју. </p>
<p>На исти датум, пре 65 година - 14. октобара 1947. - пилот Чак Јегер пробио је авионом звучни зид.</p>
<p>Било је планирано да се скок изведе са висине од 36.580 метара, међутим, балон са капсулом у којој је био Баумгартнер је премашио ту висину. Феликс, искусни падобранац, је пре скока спустио визир на кациги како би заштитио очи од сунца и кабина је декомпресована.</p>
<p>Његов тим је одлучио да ће Баумгартнер скочити упркос проблему са грејачима у кациги, због чега му се замаглио визир. Тим је чекао спремно на Земљи да, уколико нешто пође како не треба, даљинским путем активирају падобран како би Баумгартнер безбедно слетео. </p>
<p>Капсула, која је премашила жељену висину, сада се полако спушта и котира на око 39 километара изнад нивоа мора. Капсула је мало успорила како се атмосфера проредила, а балон се надувао на своју пуну величину, опсега 9.144 кубичних метара.</p>
<p>Баумгартнер је претходно са Твитера поручио:</p>
<p>- Овде је прелепо! -</p>
<p>- Уживо из свемира! Свете, прелеп си! - навео је он.</p>
<p>Капсула је током успињања почела да заноси на запад, одакле је лансирана. Једно време је заносила ка истоку, изнад насељеног подручја, а потом је почела да се креће југоисточно.</p>
<p>Баумгартнер је непрестано проверавао висину капсуле и кабине и нивое кисеоника. Температура ван капсуле била је -10, а унутра око 11 степени Целзијусових.</p>
<p>Неустрашиви Феликс и Џо Китинџер су још једном прошли кроз кораке које Феликс мора да прође током скока. </p>
<p>Китинџер је једина особа са којом Неустрашиви Феликс комуницирао док је био у капсули. Он је припремао Феликса за скок. Китинџер је указао Баумгартнеру да пази да не дехидрира и да одржава своје нивое кисеоника.</p>
<p>- Доста смо вежбали и сада се то исплатило - рекао је Баумгартнер.</p>
<p>Ово је први пут у историји да је оволико велики балон лансиран са човеком. Занимљиво је рећи и да је Баумгартнеров балон три пута већи од највећег балона са људском посадом.</p>
<p>Читав догађај преносио се уживо широм света, али са 20 секунди закашњења у случају да нешто крене наопако, како би пренос могао да се прекине.</p>
<p>Остатак текста и још видео снимака на <a href="http://www.blic.rs/Slobodno-vreme/Zanimljivosti/347687/UZIVO-Neustrasivi-Feliks-skocio-sa-ivice-svemira-oborena-tri-rekorda" rel="external nofollow">сајту Блица</a></p>
]]></description><guid isPermaLink="false">482</guid><pubDate>Sun, 14 Oct 2012 20:38:00 +0000</pubDate></item><item><title>&#x41C;&#x43E; &#x408;&#x430;&#x43D;&#x443; &#x41D;&#x43E;&#x431;&#x435;&#x43B;&#x43E;&#x432;&#x430; &#x43D;&#x430;&#x433;&#x440;&#x430;&#x434;&#x430; &#x437;&#x430; &#x43A;&#x45A;&#x438;&#x436;&#x435;&#x432;&#x43D;&#x43E;&#x441;&#x442;</title><link>https://pouke.org/index/1346438457/%D0%BC%D0%BE-%D1%98%D0%B0%D0%BD%D1%83-%D0%BD%D0%BE%D0%B1%D0%B5%D0%BB%D0%BE%D0%B2%D0%B0-%D0%BD%D0%B0%D0%B3%D1%80%D0%B0%D0%B4%D0%B0-%D0%B7%D0%B0-%D0%BA%D1%9A%D0%B8%D0%B6%D0%B5%D0%B2%D0%BD%D0%BE%D1%81%D1%82-r461/</link><description><![CDATA[
<p><img src="https://pouke.org/uploads/monthly_2016_04/d273f1ded999fd5c917776ee799c35ba.jpg.77c3de3d8af25c37f5543885779deea1.jpg" /></p>
<p><span style="font-size:14px">Кинески писац Мо Јан добитник је овогодишње Нобелове награде за књижевност, саопштила је данас Шведска академија у Стокхолму.</span></p>
<p></p>
<div style="text-align:center">
<p></p>
<img src="https://pouke.org/forum/applications/core/interface/js/spacer.png" alt="Mo-Jan.jpg" data-src="http://www.rts.rs/upload/storyBoxImageData/2012/10/11/10693368/Mo-Jan.jpg">
</div>
<p></p>
<p></p>
<p><span style="font-family:arial,helvetica,sans-serif"><span style="font-size:12px">Мо Јан "халуцинантним реализмом спаја народне приче, историју и данашњицу", саопштила је Академија.</span></span></p>
<p><span style="font-family:arial,helvetica,sans-serif"><span style="font-size:12px">Један од најпознатијих и често забрањиваних кинеских писаца рођен је 1955. године. Занимљиво је да на кинеском језику његово име значи "немој да говориш".</span></span></p>
<p><span style="font-family:arial,helvetica,sans-serif"><span style="font-size:12px">Моова књига </span></span><span style="font-family:arial,helvetica,sans-serif"><span style="font-size:12px"><em>Велика недра и широка бедра</em></span></span><span style="font-family:arial,helvetica,sans-serif"><span style="font-size:12px"> преведена је на српски језик у издању "Порталибриса". То је епски роман који говори, пре свега, о женама у земљи у којој доминирају мушкарци.</span></span></p>
<p><span style="font-family:arial,helvetica,sans-serif"><span style="font-size:12px">Реализам писања и приврженост источном делу Кине преовлађују у делима овог 57-годишњака, кога пореде са Вилијамом Фокнером и Габријелом Гарсијом Маркесом, пише агенција </span></span><span style="font-family:arial,helvetica,sans-serif"><span style="font-size:12px"><em>Франс прес</em></span></span><span style="font-family:arial,helvetica,sans-serif"><span style="font-size:12px">.</span></span></p>
<p><span style="font-family:arial,helvetica,sans-serif"><span style="font-size:12px">Мо Јан данас је један од најугледнијих кинеских аутора како у земљи тако и у иностранству, а по његовом делу снимљен је филм </span></span><span style="font-family:arial,helvetica,sans-serif"><span style="font-size:12px"><em>Црвена поља сирка</em></span></span><span style="font-family:arial,helvetica,sans-serif"><span style="font-size:12px"> који је 1988. године освојио Златног медведа на међународном филмском фестивалу у Берлину.</span></span></p>
<p><span style="font-family:arial,helvetica,sans-serif"><span style="font-size:12px">Иако су његова дела обимна и често прелазе 500 страница, она су редовно најпродаванија у Кини.</span></span></p>
<p><span style="font-family:arial,helvetica,sans-serif"><span style="font-size:12px">И сам страствени читалац, најновији нобеловац цени западне писце, руску, јапанску, и јужноамеричку књижевност.</span></span></p>
<p><span style="font-family:arial,helvetica,sans-serif"><span style="font-size:12px">Мо Јан, иначе потпредседник Удружења кинеских писаца, често је оптуживан да му недостаје солидарности са дисидентима.</span></span></p>
<p><span style="font-family:arial,helvetica,sans-serif"><span style="font-size:12px">Упркос томе што често гостује у иностранству, остаје веома привржен родном Гаомију, у провинцији Шандонг, пише АФП.</span></span></p>
<p><span style="font-family:arial,helvetica,sans-serif"><span style="font-size:12px">Награду у вредности од осам милиона круна (1,2 милиона долара) додељује Шведска академија.</span></span></p>
<p><span style="font-family:arial,helvetica,sans-serif"><span style="font-size:12px">Књижевна награда је четврта од овогодишњих награда које је основао шведски научник Алфред Нобел и које се додељују од 1901. године. </span></span></p>
<p><span style="font-family:arial,helvetica,sans-serif"><span style="font-size:12px">Извор: </span></span><a href="http://www.rts.rs/page/stories/ci/story/8/%D0%9A%D1%83%D0%BB%D1%82%D1%83%D1%80%D0%B0/1190244/%D0%9C%D0%BE+%D0%88%D0%B0%D0%BD%D1%83+%D0%9D%D0%BE%D0%B1%D0%B5%D0%BB%D0%BE%D0%B2%D0%B0+%D0%BD%D0%B0%D0%B3%D1%80%D0%B0%D0%B4%D0%B0+%D0%B7%D0%B0+%D0%BA%D1%9A%D0%B8%D0%B6%D0%B5%D0%B2%D0%BD%D0%BE%D1%81%D1%82.html" rel="external nofollow"><span style="font-family:arial,helvetica,sans-serif"><span style="font-size:12px">РТС</span></span></a></p>
]]></description><guid isPermaLink="false">461</guid><pubDate>Thu, 11 Oct 2012 16:36:00 +0000</pubDate></item><item><title>&#x41D;&#x43E;&#x431;&#x435;&#x43B;&#x43E;&#x432;&#x430; &#x43D;&#x430;&#x433;&#x440;&#x430;&#x434;&#x430; &#x437;&#x430; &#x445;&#x435;&#x43C;&#x438;&#x458;&#x443; &#x410;&#x43C;&#x435;&#x440;&#x438;&#x43A;&#x430;&#x43D;&#x446;&#x438;&#x43C;&#x430;</title><link>https://pouke.org/index/1346438457/%D0%BD%D0%BE%D0%B1%D0%B5%D0%BB%D0%BE%D0%B2%D0%B0-%D0%BD%D0%B0%D0%B3%D1%80%D0%B0%D0%B4%D0%B0-%D0%B7%D0%B0-%D1%85%D0%B5%D0%BC%D0%B8%D1%98%D1%83-%D0%B0%D0%BC%D0%B5%D1%80%D0%B8%D0%BA%D0%B0%D0%BD%D1%86%D0%B8%D0%BC%D0%B0-r446/</link><description><![CDATA[
<p><img src="https://pouke.org/uploads/monthly_2016_04/e4afdcdb49530464e8448d20f15a68d9.jpg.4fb1c1ffcd88ecbf89b9c8c1fb528436.jpg" /></p>
<p><span style="font-family:arial,helvetica,sans-serif"><span style="font-size:12px">Американци Роберт Лефковиц и Брајан Кобилка добитници су овогодишње Нобелове награде за хемију за проучавање протеина који омогућавају ћелијама тела да одговоре на сигнале споља, саопштила је Шведска краљевска академија наука.</span></span></p>
<p></p>
<div style="text-align:center">
<p></p>
<img src="https://pouke.org/forum/applications/core/interface/js/spacer.png" alt="Jerkovic-i-Kobilka.jpg" data-src="http://www.rts.rs/upload/storyBoxImageData/2012/10/10/10686250/Jerkovic-i-Kobilka.jpg">
</div>
<p></p>
<p></p>
<p></p>
<div style="text-align:center"><p><span style="font-family:arial,helvetica,sans-serif"><span style="font-size:12px">Роберт Лефковиц и Брајен Кобилка</span></span></p></div>
<p></p>
<p></p>
<p><span style="font-family:arial,helvetica,sans-serif"><span style="font-size:12px">Двојица научника су престижно признање, вредно осам милиона шведских круна (1,2 милиона долара), добили за рад "Г протеин спрегнутих рецептора", преноси агенција </span></span><span style="font-family:arial,helvetica,sans-serif"><span style="font-size:12px"><em>АП.</em></span></span></p>
<p><span style="font-family:arial,helvetica,sans-serif"><span style="font-size:12px">Готово половина свих лекова делују управо на те рецепторе, тако да се очекује да ће сазнања до којих су Лефковиц и Кобилка дошли, помоћи другим научницима да пронађу још боље лекове.</span></span></p>
<p><span style="font-family:arial,helvetica,sans-serif"><span style="font-size:12px">Проглашавање имена овогодишњих лауреата почело је у понедељак доделом награде за медицину за рад на матичним ћелијама, пионирима у тој области Британцу Џону Гурдону и Јапанцу Шинију Јаманаки, а настављено је јуче доделом признања за физику Французу Сержу Арошу и Американцу Дејвиду Вајнленду за рад о квантној оптици.</span></span></p>
<p><span style="font-family:arial,helvetica,sans-serif"><span style="font-size:12px">Нобелова награда за књижевност биће додељена сутра, 11. октобра, добитник Нобелове награде за мир биће познат 12. октобра, а за економију 15. октобра.</span></span></p>
<p><span style="font-family:arial,helvetica,sans-serif"><span style="font-size:12px">Престижне награде, чији је оснивач шведски индустријалц Алфред Нобел, први пут су додељене 1901. године.</span></span></p>
<p><span style="font-family:arial,helvetica,sans-serif"><span style="font-size:12px">Све награде биће уручене 10. децембра, на годишњицу смрти Алфреда Нобела. </span></span></p>
<p><span style="font-family:arial,helvetica,sans-serif"><span style="font-size:12px">Извор: </span></span><a href="http://www.rts.rs/page/stories/ci/story/2/%D0%A1%D0%B2%D0%B5%D1%82/1189350/%D0%9D%D0%BE%D0%B1%D0%B5%D0%BB%D0%BE%D0%B2%D0%B0+%D0%BD%D0%B0%D0%B3%D1%80%D0%B0%D0%B4%D0%B0+%D0%B7%D0%B0+%D1%85%D0%B5%D0%BC%D0%B8%D1%98%D1%83+%D0%90%D0%BC%D0%B5%D1%80%D0%B8%D0%BA%D0%B0%D0%BD%D1%86%D0%B8%D0%BC%D0%B0.html" rel="external nofollow"><span style="font-family:arial,helvetica,sans-serif"><span style="font-size:12px">РТС</span></span></a></p>
]]></description><guid isPermaLink="false">446</guid><pubDate>Wed, 10 Oct 2012 11:25:00 +0000</pubDate></item><item><title>&#x411;&#x430;&#x43B;&#x43A;&#x430;&#x43D;, &#x43C;&#x435;&#x442;&#x430; &#x440;&#x430;&#x434;&#x438;&#x43A;&#x430;&#x43B;&#x43D;&#x438;&#x445; &#x438;&#x441;&#x43B;&#x430;&#x43C;&#x438;&#x441;&#x442;&#x430;?</title><link>https://pouke.org/index/1346438457/%D0%B1%D0%B0%D0%BB%D0%BA%D0%B0%D0%BD-%D0%BC%D0%B5%D1%82%D0%B0-%D1%80%D0%B0%D0%B4%D0%B8%D0%BA%D0%B0%D0%BB%D0%BD%D0%B8%D1%85-%D0%B8%D1%81%D0%BB%D0%B0%D0%BC%D0%B8%D1%81%D1%82%D0%B0-r381/</link><description><![CDATA[
<p><img src="https://pouke.org/uploads/monthly_2016_04/20d9a63dbaf94ce7788fab58bb5d3e38.jpg.289ef7d7ee1b596a0397c2ab31cf75fa.jpg" /></p>
<p><strong>	 </strong></p>
<p><span style="font-size:12px">Радикални исламски лидер Омар Бакри упозорио је да су могући терористички напади на Бугарску, Румунију, Србију и друге земље региона, јер све те територије, како тврди, историјски припадају исламу, пренели су румунски медији.</span></p>
<p><span style="font-size:12px">Бакри је за бугарски лист </span><span style="font-size:12px"><em>24 часа</em></span><span style="font-size:12px"> рекао да "када ислам уђе на неку територију, она постаје исламска, па је због тога ислам обавезан да је кад-тад ослободи", преноси агенција </span><span style="font-size:12px"><em>Медиафакс</em></span><span style="font-size:12px">.</span></p>
<p><span style="font-size:12px">Као муслиманске територије, Бакри је навео Шпанију, Бугарску, Румунију, Албанију, Македонију, Србију, Косово и Босну.</span></p>
<p><span style="font-size:12px">"Шпанија је, на пример, муслиманска територија. Источна Европа, такође. Румунија, Албанија, Македонија, Србија, Косово, Босна. Али, због слања трупа у Авганистан и Ирак, као и због војне сарадње са Израелом, такође и Бугарска је легитимна мета", рекао је Бакри.</span></p>
<p><img src="https://pouke.org/forum/applications/core/interface/js/spacer.png" alt="Omar-Bakri.jpg" data-src="http://www.rts.rs/upload/storyBoxImageData/2012/10/04/10643300/Omar-Bakri.jpg"></p>
<p><span style="font-size:12px">Омар Бакри, радикални исламски лидер</span></p>
<p><span style="font-size:12px">Омар Бакри је радикални исламски лидер пореклом из Сирије, са чврстим везама са Ал Каидом. Живео је 20 година у Лондону, али је после атентата у јулу 2005. године отишао у Либан и забрањен му је повратак у Велику Британију.</span></p>
<p><span style="font-size:12px">Коментаришући Бакријеве претње, румунски министар спољних послова Титус Корлацеан новинарима је рекао да је "Румунија у првом реду хришћанска земља" и да "не треба да коментарише разне изјаве које немају везе са реалношћу".</span></p>
<p><span style="font-size:12px">Корлацеан је ипак навео да је "Румунија прихватила разне стратешке пројекте као што је антиракетни штит" у стратешком партнерству не само са САД, већ и са НАТО и да ће остати "верни савезник, независно од ризика".</span></p>
<p><span style="font-size:12px">Извор: РТС</span></p>
]]></description><guid isPermaLink="false">381</guid><pubDate>Thu, 04 Oct 2012 17:18:00 +0000</pubDate></item><item><title>"&#x414;&#x435;&#x43B; &#x411;&#x43E;&#x458;" &#x43F;&#x438;&#x448;&#x435; &#x43C;&#x435;&#x43C;&#x43E;&#x430;&#x440;&#x435;</title><link>https://pouke.org/index/1346438457/quot%D0%B4%D0%B5%D0%BB-%D0%B1%D0%BE%D1%98quot-%D0%BF%D0%B8%D1%88%D0%B5-%D0%BC%D0%B5%D0%BC%D0%BE%D0%B0%D1%80%D0%B5-r378/</link><description><![CDATA[
<p><img src="https://pouke.org/uploads/monthly_2016_04/788980a91badc387cff8b4986bdff65b.jpg.7584f702c1dc8ed2d5e539024e838cdb.jpg" /></p>
<p><span style="font-size:12px">Глумац је постао једна од најомиљенијих ТВ фигура захваљујући популарним серијама </span>„Only Fools And Horses” <span style="font-size:12px">(Мућке) и </span> „A Touch of Frost”.</p>
<p><span style="font-size:12px">Каријеру је започео 1964. као Берт Бредшо у сапуници „</span><span style="font-size:12px">Crossroads”. Три године касније играо је уз будуће монтипајтоновце Ерика Ајдла, Терија Џоунса и Мајкла Пејлина у „</span><span style="font-size:12px">Do Not Adjust Your Set”. Почев од 1981. снимио је девет сезона „Мућки" а серија „</span><span style="font-size:12px">A Touch of Frost” емитовала се од 1992. до 2010.</span></p>
<p><span style="font-size:12px">Глумац је 18 година био у вези са велшком колегиницом Мифани Талог, све док није преминула 1995. од рака дојке.</span></p>
<p><span style="font-size:12px">2001. Џејсонова 41-годишња девојка Гил Хинчклиф родила му је прво дете Софи Меј када му је била 61 година. Гил и Џејсон венчали су се новембра 2005. и данас живе у Бакингемшајеру.</span></p>
<p><span style="font-size:12px">„Одушевљен сам што сам проманашао издавачку кућу која дели моју амбицију за објављинвањем аутобиограије. 'Рандом Хоусе' је показао истински ентузијазам за овај пројекат од првог дана и једва чекам да почнем са писањем.</span></p>
<p><span style="font-size:12px">Током псследњих 50 година имао сам срећу да радим са неким од најбољих глумаца и сценариста на свету. Ова књига ће бити прилилика да поделим путовање кроз свој живот и каријеру са људима који су били најдарежљивији у својој подршци и доброти - дивном британском публиком”, казао је сер Дејвид.</span></p>
<p><span style="font-size:12px">„Попут милиона Британаца и ја сам одрастао гледајући и слушајући Дејвидове ликове, смејући се и плачући уз њих - од Дел Боја до инспектора Џека Фроста његов опус је непревазиђен и ја сам заиста почаствован што ћу објавити мемоаре који ће без сумње постати златни као и све друго што је додирнуо”, казао је Бен Дун, директор издавачке куће.</span></p>
<p><span style="font-size:12px">Верзија са тврдим повезом биће објављена на јесен 2014, а са меканим годину дана касније.</span></p>
<p><span style="font-size:12px">Извор: Б92</span></p>
]]></description><guid isPermaLink="false">378</guid><pubDate>Wed, 03 Oct 2012 18:42:00 +0000</pubDate></item><item><title>&#x423;&#x431;&#x438;&#x441;&#x442;&#x432;&#x43E; &#x438;&#x437;&#x43C;&#x438;&#x448;&#x459;&#x435;&#x43D;&#x43E; &#x43D;&#x430; &#x424;&#x435;&#x458;&#x441;&#x431;&#x443;&#x43A;&#x443; &#x443;&#x43C;&#x430;&#x43B;&#x43E; &#x434;&#x43E;&#x432;&#x435;&#x43B;&#x43E; &#x413;&#x440;&#x447;&#x43A;&#x443; &#x438; &#x41C;&#x430;&#x43A;&#x435;&#x434;&#x43E;&#x43D;&#x438;&#x458;&#x443; &#x434;&#x43E; &#x43F;&#x440;&#x435;&#x442;&#x45A;&#x438; &#x440;&#x430;&#x442;&#x43E;&#x43C;</title><link>https://pouke.org/index/1346438457/%D1%83%D0%B1%D0%B8%D1%81%D1%82%D0%B2%D0%BE-%D0%B8%D0%B7%D0%BC%D0%B8%D1%88%D1%99%D0%B5%D0%BD%D0%BE-%D0%BD%D0%B0-%D1%84%D0%B5%D1%98%D1%81%D0%B1%D1%83%D0%BA%D1%83-%D1%83%D0%BC%D0%B0%D0%BB%D0%BE-%D0%B4%D0%BE%D0%B2%D0%B5%D0%BB%D0%BE-%D0%B3%D1%80%D1%87%D0%BA%D1%83-%D0%B8-%D0%BC%D0%B0%D0%BA%D0%B5%D0%B4%D0%BE%D0%BD%D0%B8%D1%98%D1%83-%D0%B4%D0%BE-%D0%BF%D1%80%D0%B5%D1%82%D1%9A%D0%B8-%D1%80%D0%B0%D1%82%D0%BE%D0%BC-r373/</link><description><![CDATA[
<p><img src="https://pouke.org/uploads/monthly_2016_04/5bcb090c9cd4cd654ca26dc9192c080c.jpg.1ae4b605dd507b34f4957627a4622e48.jpg" /></p>
<p></p>
<div style="text-align:center"><img src="https://pouke.org/forum/applications/core/interface/js/spacer.png" alt="252665_grcka-zlatna-zora4-ap_ff.jpg?ver=1349170751" data-src="http://www.blic.rs/data/images/2012-06-18/252665_grcka-zlatna-zora4-ap_ff.jpg?ver=1349170751"></div>
<p></p>
<p></p>
<p></p>
<div style="text-align:center"><p><span style="font-family:arial,helvetica,sans-serif"><span style="font-size:12px">Припадници "Златне зоре" већ су били умешани у стварне случајеве напада на имигранте</span></span></p></div>
<p></p>
<p></p>
<p><span style="font-family:arial,helvetica,sans-serif"><span style="font-size:12px">На почетку је, ипак, све деловало драматично и претило је да доведе до насилних демонстрација у Скопљу, а македонски медији су нагађали какав би могао да буде одговор државе на тај случај, пише "Јутарњи лист".</span></span></p>
<p><span style="font-family:arial,helvetica,sans-serif"><span style="font-size:12px">- Ово је отворени позив на рат - изјавио је председник Светског македонског конгреса Тодор Петров за македонску националну телевизију МРТ.</span></span></p>
<p><span style="font-family:arial,helvetica,sans-serif"><span style="font-size:12px">Он је Македонце позвао на демонстрације испред амбасаде САД у Скопљу, а полиција се већ спремала за рушилачке протесте. Атмосфера у друштву нагло се заоштрила, а чули су се и коментари да је земља на ивици рата.</span></span></p>
<p><span style="font-family:arial,helvetica,sans-serif"><span style="font-size:12px">А све је почело на - Фејсбуку. Наводни рођак Александра Самарџијева написао је на овој друштвеној мрежи да је члан његове породице брутално убијен у Солуну "док је бранио националну част". За случај је окривио припаднике радикално десничарске странке "Златна зора", која је већ довођена у везу са нападима на емигранте у Грчкој.</span></span></p>
<p><span style="font-family:arial,helvetica,sans-serif"><span style="font-size:12px">"Информација" је била актуелна око 24 часа, да би се затим испоставило да нико није добио званичну потврду да се такав случај иопште десио.</span></span></p>
<p><span style="font-family:arial,helvetica,sans-serif"><span style="font-size:12px">- Шокирале су нас информације пласиране у јавност, али још увек нема никакве службене потврде - рекао је портпарол македонске полиције Александар Георгиев, док грчка полиција изричито тврди да се овај случај није десио и да је потпуно измишљен.</span></span></p>
<p><span style="font-family:arial,helvetica,sans-serif"><span style="font-size:12px">И представници "Златне зоре" рекли су да нико за овај случај у Солуну није ни чуо, демантији су стигли и из грчког министарства спољних послова, али и удружења новинара из Грчке и Македоније.</span></span></p>
<p><span style="font-family:arial,helvetica,sans-serif"><span style="font-size:12px">Извршни директор Удружења новинара Македоније Драган Секуловски каже да су у овом случају медији дезинформисали грађане.</span></span></p>
<p><span style="font-family:arial,helvetica,sans-serif"><span style="font-size:12px">- На срећу, није било тежих конкретних последица, иако се преко друштвених мрежа позивало на немире у Скопљу - рекао је Секуловски.</span></span></p>
<p><span style="font-family:arial,helvetica,sans-serif"><span style="font-size:12px">Извор: </span></span><a href="http://www.blic.rs/Vesti/Svet/345709/Ubistvo-izmisljeno-na-Fejsbuku-umalo-dovelo-Grcku-i-Makedoniju-do-pretnji-ratom" rel="external nofollow"><span style="font-family:arial,helvetica,sans-serif"><span style="font-size:12px">Блиц</span></span></a></p>
]]></description><guid isPermaLink="false">373</guid><pubDate>Tue, 02 Oct 2012 11:29:00 +0000</pubDate></item><item><title>&#x418;&#x43D;&#x441;&#x442;&#x438;&#x442;&#x443;&#x442; &#x413;&#x435;&#x458;&#x442;&#x441;&#x442;&#x43E;&#x43D;: &#x420;&#x430;&#x434;&#x438;&#x43A;&#x430;&#x43B;&#x43D;&#x438; &#x438;&#x441;&#x43B;&#x430;&#x43C;&#x438;&#x441;&#x442;&#x438; &#x441;&#x435;&#x43B;&#x435; &#x441;&#x435; &#x443; &#x411;&#x438;&#x425;, &#x41C;&#x430;&#x43A;&#x435;&#x434;&#x43E;&#x43D;&#x438;&#x458;&#x443;, &#x421;&#x440;&#x431;&#x438;&#x458;&#x443;</title><link>https://pouke.org/index/1346438457/%D0%B8%D0%BD%D1%81%D1%82%D0%B8%D1%82%D1%83%D1%82-%D0%B3%D0%B5%D1%98%D1%82%D1%81%D1%82%D0%BE%D0%BD-%D1%80%D0%B0%D0%B4%D0%B8%D0%BA%D0%B0%D0%BB%D0%BD%D0%B8-%D0%B8%D1%81%D0%BB%D0%B0%D0%BC%D0%B8%D1%81%D1%82%D0%B8-%D1%81%D0%B5%D0%BB%D0%B5-%D1%81%D0%B5-%D1%83-%D0%B1%D0%B8%D1%85-%D0%BC%D0%B0%D0%BA%D0%B5%D0%B4%D0%BE%D0%BD%D0%B8%D1%98%D1%83-%D1%81%D1%80%D0%B1%D0%B8%D1%98%D1%83-r372/</link><description><![CDATA[
<p><img src="https://pouke.org/uploads/monthly_2016_04/c5e7a08c1ce4a32fc5a0a911af865f97.jpg.80535133f31743d3784812c4ae8c5b4b.jpg" /></p>
<p><span style="font-family:arial,helvetica,sans-serif"><span style="font-size:12px">Агитатори радикалнијег облика ислама сматрају да је на Косову потребно верско буђење, то јесте вехабизам, деобандизам, као и други екстремни правци ислама, наведено је на интернет страници овог института.</span></span></p>
<p><span style="font-family:arial,helvetica,sans-serif"><span style="font-size:12px">Хуманитарна организација “Рама” (Милост), која делује у Болтону и Лестеру, у Великој Британији, а прати радикално деобандско тумачење ислама које је инспирација талибанима, преусмерила је своје фондове на Косово.</span></span></p>
<p><span style="font-family:arial,helvetica,sans-serif"><span style="font-size:12px">Телевизијска станица “Мир”, која ради по директивама из Индије, Саудијске Арабије и Дубаија, под покровитељством фундаменталистичког исламистичког проповедника Закира Наика, покренула је 12-часовни програм на Косову, пренели су медији у БиХ.</span></span></p>
<p><span style="font-family:arial,helvetica,sans-serif"><span style="font-size:12px">Све указује на то да је улазак на Косово ове телевизијске станице која свакодневно емитује програм на албанском језику од 9.30 до 22 часа, заправо нова кампања јужноазијских исламиста да створе упориште међу балканским муслиманима.</span></span></p>
<p><span style="font-family:arial,helvetica,sans-serif"><span style="font-size:12px">Поруке са ове телевизијске станице су радикално вехабијске и њима се на агресиван начин вређају суфистички, шиитски и нерадикални сунитски муслимани, као и Јевреји, хришћани и Хиндуси.</span></span></p>
<p><span style="font-family:arial,helvetica,sans-serif"><span style="font-size:12px">Координацију ТВ станице “Мир” на Косову води локални Центар за исламске студије, који постоји једино на интернету и путем телевизије. Осим Наикове пропаганде, телевизија емитује академске студије и фатве.</span></span></p>
<p><span style="font-family:arial,helvetica,sans-serif"><span style="font-size:12px">Центар није објавио имена својих званичника или финансијера, осим Закира Наика.</span></span></p>
<p><span style="font-family:arial,helvetica,sans-serif"><span style="font-size:12px">Организација “Рама” подржавала је радикалног свештеника Кастриота Дуку алијас Џемала Дуку који је, пре него што је протеран са Косова у Албанију 2010. године, оформио верски комплекс и програм за сирочад у косовском селу Марина, недалеко од Србице.</span></span></p>
<p><span style="font-family:arial,helvetica,sans-serif"><span style="font-size:12px">Умерени муслимани из околине Србице (Скендераја) прикупили су 6.000 потписа за затварање Дукиног комплекса у којем, како наводе, девојчице приморавају да носе зарове и хиџабе, као што то чине следбеници вехабизма.</span></span></p>
<p><span style="font-family:arial,helvetica,sans-serif"><span style="font-size:12px">Канал ТВ “Мир”, путем сателита, емитује програм углавном на енглеском и урду језику.</span></span></p>
<p><span style="font-family:arial,helvetica,sans-serif"><span style="font-size:12px">Како наводи Гејтстон универзитет, Закир Наик је лекар, без икаквог исламског верског образовања, а хвалио је тероризам који је упражњавао Осама бин Ладен.</span></span></p>
<p><span style="font-family:arial,helvetica,sans-serif"><span style="font-size:12px">Њему је 2010. године забрањен улазак у Британију, а у више наврата укидана му је виза за Канаду.</span></span></p>
<p><span style="font-family:arial,helvetica,sans-serif"><span style="font-size:12px">“Мир” емитује и интервјуе на албанском језику са виђенијим муслиманима на Косову, који су под утицајем вехабизма.</span></span></p>
<p><img src="https://pouke.org/forum/applications/core/interface/js/spacer.png" alt="239066_dzihad-ap_f.jpg?ver=1349110647" data-src="http://www.blic.rs/data/images/2012-04-27/239066_dzihad-ap_f.jpg?ver=1349110647"></p>
<p><span style="font-family:arial,helvetica,sans-serif"><span style="font-size:12px">Ова телевизија емитовала је и учења Сабрија Бајгоре, кога је за главног имама на Косову именовао Наим Трнава, врховни вехабијски лидер на Косову од 2003. године.</span></span></p>
<p><span style="font-family:arial,helvetica,sans-serif"><span style="font-size:12px">Бајгора је био у средишту неколико контроверзних инцидената у исламској заједници на Косову.</span></span></p>
<p><span style="font-family:arial,helvetica,sans-serif"><span style="font-size:12px">Гејтстон институт за међународну политику наводи пример из 2011. године, када су професори са много умеренијим тумачењем ислама осудили поступке Трнаве, Бајгора и још двојице муслиманских вођа.</span></span></p>
<p><span style="font-family:arial,helvetica,sans-serif"><span style="font-size:12px">Професори су после тога без икаквог разлога отпуштени са Факултета за исламске науке на Косову.</span></span></p>
<p><span style="font-family:arial,helvetica,sans-serif"><span style="font-size:12px">У марту 2012. године Бајгора је са места имама џамије у Качанику на северу Косова уклонио умереног Муслијуа Вербанија.</span></span></p>
<p><span style="font-family:arial,helvetica,sans-serif"><span style="font-size:12px">Подршку свргнутом имаму пружило је више од 1.800 локалних муслимана који су протестовали, захтевајући његово поновно именовање.</span></span></p>
<p><span style="font-family:arial,helvetica,sans-serif"><span style="font-size:12px">У јулу 2011. године, уз телевизијску станицу “Мир”, Центар је објавио снимке макета вехабијске “мега џамије” у Приштини, као пандана великој римокатоличкој цркви, која се гради у централном делу града и посвећена је Мајци Терези.</span></span></p>
<p><span style="font-family:arial,helvetica,sans-serif"><span style="font-size:12px">Бројни Албанци кампању за градњу “мега џамије” сматрају провокацијом екстремиста.</span></span></p>
<p><span style="font-family:arial,helvetica,sans-serif"><span style="font-size:12px">Извор: </span></span><a href="http://www.blic.rs/Vesti/Politika/345594/Institut-Gejtston-Radikalni-islamisti-sele-se-u-BiH-Makedoniju-Srbiju" rel="external nofollow"><span style="font-family:arial,helvetica,sans-serif"><span style="font-size:12px">Блиц</span></span></a></p>
]]></description><guid isPermaLink="false">372</guid><pubDate>Tue, 02 Oct 2012 11:20:00 +0000</pubDate></item><item><title>&#x41A;&#x440;&#x435;&#x43C;&#x459;: &#x414;&#x440;&#x436;&#x430;&#x432;&#x430; &#x45B;&#x435; &#x437;&#x430;&#x448;&#x442;&#x438;&#x442;&#x438;&#x442;&#x438; &#x432;&#x458;&#x435;&#x440;&#x43D;&#x438;&#x43A;&#x435;</title><link>https://pouke.org/index/1346438457/%D0%BA%D1%80%D0%B5%D0%BC%D1%99-%D0%B4%D1%80%D0%B6%D0%B0%D0%B2%D0%B0-%D1%9B%D0%B5-%D0%B7%D0%B0%D1%88%D1%82%D0%B8%D1%82%D0%B8%D1%82%D0%B8-%D0%B2%D1%98%D0%B5%D1%80%D0%BD%D0%B8%D0%BA%D0%B5-r362/</link><description><![CDATA[
<p><img src="https://pouke.org/uploads/monthly_2016_04/fd4482524cb3d09a16417c6668a956fc.jpg.76424f0916ed3b011664e2796b29b9e0.jpg" /></p>
<p><span style="font-size:12px"><span style="font-family:arial,helvetica,sans-serif">„Држава ће употријебити сву силу закона да заштити вјерска осјећања наших грађана, као и наше националне и духовне вриједности, од скрнављења и увреда“, казао је Иванов у понедељак на отварању XVI Сверуског народног сабора „Границе историје – границе Русије“.</span></span></p>
<p><span style="font-size:12px"><span style="font-family:arial,helvetica,sans-serif">По његовим ријечима, историја се мора памтити, укључујући и драматичну историју ХХ вијека „када је ерозија духовних темеља означила почетак распада државе која је гурнута у револуцију, потресе и грађанске сукобе“.</span></span></p>
<p><span style="font-size:12px"><span style="font-family:arial,helvetica,sans-serif">Руска црква посједује јединствено искуство сарадње са државом, које помаже у решавању „друштвених и образовних питања, одржавању стабилности и националног мира, као и у борби са екстремизмом,  ксенофобијом и вјерском нетрпељивошћу“, казао је Иванов.</span></span></p>
<p><span style="font-size:12px"><span style="font-family:arial,helvetica,sans-serif">Извор: </span></span><a href="http://radiosvetigora.wordpress.com/2012/10/01/%D0%BA%D1%80%D0%B5%D0%BC%D1%99-%D0%B4%D1%80%D0%B6%D0%B0%D0%B2%D0%B0-%D1%9B%D0%B5-%D0%B7%D0%B0%D1%88%D1%82%D0%B8%D1%82%D0%B8%D1%82%D0%B8-%D0%B2%D1%98%D0%B5%D1%80%D0%BD%D0%B8%D0%BA%D0%B5/" rel="external nofollow"><span style="font-size:12px"><span style="font-family:arial,helvetica,sans-serif">Радио Светигора</span></span></a></p>
]]></description><guid isPermaLink="false">362</guid><pubDate>Tue, 02 Oct 2012 08:06:00 +0000</pubDate></item><item><title>&#x41A;&#x440;&#x430;&#x458; &#x441;&#x432;&#x435;&#x442;&#x430; &#x437;&#x430; &#x442;&#x440;&#x438; &#x43C;&#x435;&#x441;&#x435;&#x446;&#x430;, &#x43F;&#x430; &#x43A;&#x43E; &#x432;&#x43E;&#x43B;&#x438; &#x43D;&#x435;&#x43A;' &#x438;&#x437;&#x432;&#x43E;&#x43B;&#x438; ...</title><link>https://pouke.org/index/1346438457/%D0%BA%D1%80%D0%B0%D1%98-%D1%81%D0%B2%D0%B5%D1%82%D0%B0-%D0%B7%D0%B0-%D1%82%D1%80%D0%B8-%D0%BC%D0%B5%D1%81%D0%B5%D1%86%D0%B0-%D0%BF%D0%B0-%D0%BA%D0%BE-%D0%B2%D0%BE%D0%BB%D0%B8-%D0%BD%D0%B5%D0%BA39-%D0%B8%D0%B7%D0%B2%D0%BE%D0%BB%D0%B8-r349/</link><description><![CDATA[
<p><img src="https://pouke.org/uploads/monthly_2016_04/1d802c7255a0a06953edf3ef73c6bacc.jpg.acf479bcc814f8118008d65c7245bc74.jpg" /></p>
<p><span style="font-size:12px">ДА су радници који су рашчишћавали рушевине пронађене током изградње ауто-пута у јужном Мексику шездесетих година прошлог века били само мало непажљивији, можда се за децембарски смак света сада нико не би ни припремао и све би нестало без најаве. Овако, испоставило се да камена плоча тада пронађена, оштећена и без једног дела који је украден док су стигли археолози, припада добу Маја и да текст на њој описује нешто што треба да се догоди 2012. године.</span></p>
<p><span style="font-size:12px">Убрзо се неко досетио да се, наводно, и календар Маја завршава овим датумом, тачније да се пети део њиховог календара окончава са 21. децембром 2012. године. А да од тог датума започиње шести циклус, који је - празан.</span></p>
<p><span style="font-size:12px">Мистерија? Или јасан наговештај краја света какав познајемо?</span></p>
<p><span style="font-size:12px">Грозница око могућег нестанка свих нас отпочела је још пре неколико година, али како се 21. децембар приближава, очекивања добијају све јасније обрисе. Поготову туристичких радника Мексика који се спремају да издисај планете дочекају пуних џепова. Додуше, ако се предвиђања обистине, онда ни паре неће бити важне, а ако се којим случајем још једанпут извучемо - па, није их лоше имати. Да бисмо се боље припремили за следећи смак света.</span></p>
<p><span style="font-size:12px">ЦИВИЛИЗАЦИЈА МАЈА</span></p>
<p><span style="font-size:12px">ОНО што се данас назива "календар Маја" је заправо систем више календара који се користио у преколумбовској Мезоамерици, која је обухватала делове територија данашњег Мексика и Централне Америке. Цивилизација Маја се изградила у периоду од 2.000 година пре нове ере, па до 250. године, да би после тога, све до 900. године достигла свој врхунац. Високи ниво тада установљен одржавао се у већини градова које су Маје основале све до колонизације од стране Шпанаца у 17. веку. У градовима је живело више десетина хиљада становника. Маје су једина цивилизација на америчком континенту која је пре доласка Колумба имала развијени писани језик, уметност и архитектуру, математички и астрономски систем. Иако Маје нису измислиле ове појмове, у њихово доба они су достигли пуни развој. И данас шест милиона људи говори језиком Маја.</span></p>
<p><img src="https://pouke.org/forum/applications/core/interface/js/spacer.png" alt="REPORT-mayacivilization_620x0.jpg" data-src="http://www.novosti.rs/upload/thumbs/images/2012//09/29/REPORT-mayacivilization_620x0.jpg"></p>
<p><span style="font-size:12px">Зашто се људи широм света уопште прибојавају овог катаклизмичког датума?</span></p>
<p><span style="font-size:12px">Разлог многи налазе у математичкој и астрономској прецизности појмова који се налазе у календару ове цивилизације. Тачност којом су представљени периоди окретања небеских тела, без телескопа и справа које су тек касније откривене, збуњују и изазивају поштовање и данас. Израчунали су трајање године са већом прецизношћу него што су урадили Европљани са Грегоријанским календаром. Венера је била најважнија планета коју су Маје истраживале и готово у секунду су израчунале време које је потребно да се она окрене око Сунца. Маје су сачиниле и табелу кретања Сунца и планета задивљујућу у тачности астро-математичких података везаних за Земљу и Сунчев систем.</span></p>
<p><span style="font-size:12px">И ако је неко тако прецизан закључио да иза 21. децембра ове године нема више ничега, ето разлога за црне слутње да наша планета више неће постојати после тог датума.</span></p>
<p><span style="font-size:12px">Занимљиво да је један од највећих скептика о предвиђеном крају света према календару Маја данашњи лидер народа Маја - Аполинарио Чиле Пикстан, из Гватемале.</span></p>
<p><span style="font-size:12px">- Ово предвиђање не потиче од Маја већ од западне цивилизације. Један циклус се завршава 21. децембра 2012. године, али то није крај света.</span></p>
<p><span style="font-size:12px">И археолог Гуљермо Бернал има исти став.</span></p>
<p><span style="font-size:12px">- Пронађени записи цивилизације овог народа показују да они иду даље, па тако један говори о години 4772. - каже он. - Календар Маја је сачињен од такозваних бактуна, који имају 144.000 дана. Тако испада да се тринаести бактун завршава 21. децембра 2012. Али нигде није записано да ће се тада нешто лоше догодити.</span></p>
<p><span style="font-size:12px">Истине ради, треба напоменути да календар Маја није једини заслужан за прашину која се подигла. Осим овог наводног предвиђања старог више векова, ту је и једно савремено - да ће се у децембру догодити редак астрономски феномен када ће се наш соларни систем поравнати са Млечним путем и са још двема галаксијама. Иако стручњаци из НАСА кажу да нема речи ни о каквом "феномену" нити о било каквом "галактичком поравнању", већ о уобичајеној појави, појавиле су се и тврдње геофизичара који помињу могућност промене електромагнетног пола Земље, па чак и могућност замене полова.</span></p>
<p><span style="font-size:12px">На једном месту, у исто време, ове две ствари су довољне за сумњу да ту "има нечега". Сви састојци неопходни за планетарну катастрофу су ту.</span></p>
<p><span style="font-size:12px">Остало зависи од вас.</span></p>
<p><span style="font-size:12px"><strong>ПРОМАШАЈИ</strong></span></p>
<p><span style="font-size:12px">634. година пре нове ере: Римљани су били сигурни да им прети уништење на 120. годишњицу оснивања њиховог града</span></p>
<p><span style="font-size:12px">500. година: Округла бројка, као створена за силазак Христа, после чега ништа неће бити као пре.</span></p>
<p><span style="font-size:12px">1000. година: Записи из овог времена говоре о правој параноји која је владала због страха од овог броја.</span></p>
<p><span style="font-size:12px">1900. година: Очекивани смак света није дошао, али је више од 100 чланова секте Руска браћа и сестре црвене смрти, сигурних у најављени крај, извршило ритуално самоубиство 13. новембра.</span></p>
<p><span style="font-size:12px">1910. година: Појавила се Халејева комета 18. маја, довољно за предвиђање да ће она донети смрт са собом.</span></p>
<p><span style="font-size:12px">1999. година: Због незгодног датума са три обрнуте шестице опет су се појавиле мрачне прогнозе.</span></p>
<p><span style="font-size:12px">2000. година: Још једна округла бројка иза које нема опстанка, само што се овај пут прорачанство модернизовало и проширило и на компјутере који ће отказати послушност и тако слуђени бити наш највећи непријатељ.</span></p>
<p><span style="font-size:12px">Извор: Новости</span></p>
]]></description><guid isPermaLink="false">349</guid><pubDate>Sun, 30 Sep 2012 11:08:00 +0000</pubDate></item><item><title>&#x423; &#x420;&#x443;&#x441;&#x438;&#x458;&#x438; &#x43F;&#x440;&#x435;&#x434;&#x43B;&#x43E;&#x436;&#x435;&#x43D; &#x437;&#x430;&#x43A;&#x43E;&#x43D; &#x437;&#x430; &#x437;&#x430;&#x448;&#x442;&#x438;&#x442;&#x443; &#x441;&#x432;&#x435;&#x442;&#x438;&#x45A;&#x430; &#x438; &#x432;&#x458;&#x435;&#x440;&#x441;&#x43A;&#x438;&#x445; &#x43E;&#x441;&#x458;&#x435;&#x45B;&#x430;&#x45A;&#x430;</title><link>https://pouke.org/index/1346438457/%D1%83-%D1%80%D1%83%D1%81%D0%B8%D1%98%D0%B8-%D0%BF%D1%80%D0%B5%D0%B4%D0%BB%D0%BE%D0%B6%D0%B5%D0%BD-%D0%B7%D0%B0%D0%BA%D0%BE%D0%BD-%D0%B7%D0%B0-%D0%B7%D0%B0%D1%88%D1%82%D0%B8%D1%82%D1%83-%D1%81%D0%B2%D0%B5%D1%82%D0%B8%D1%9A%D0%B0-%D0%B8-%D0%B2%D1%98%D0%B5%D1%80%D1%81%D0%BA%D0%B8%D1%85-%D0%BE%D1%81%D1%98%D0%B5%D1%9B%D0%B0%D1%9A%D0%B0-r325/</link><description><![CDATA[
<p><img src="https://pouke.org/uploads/monthly_2016_04/1960cb4bfad0a42b2ecff348334f619b.jpg.4085429bf373bc0c657cf6f9c51b181d.jpg" /></p>
<p><span style="font-family:arial,helvetica,sans-serif"><span style="font-size:12px">„Предлог закона је поднијет. Ради се о преступима везаним за вријеђање вјерских увјерења и осјећања“, казао је он.</span></span></p>
<p><span style="font-family:arial,helvetica,sans-serif"><span style="font-size:12px">По његовим ријечима, максимална казна коју овај закон предвиђа је три године затвора. За мање преступе предвиђа се новчана казна од 300 000 рубаља и друштвено користан рад до 200 сати.</span></span></p>
<p><span style="font-family:arial,helvetica,sans-serif"><span style="font-size:12px">Поред тога, у документу се наводе и преступи као што су скрнављење богослужбених објеката и предмета и њихово уништавање.</span></span></p>
<p><span style="font-family:arial,helvetica,sans-serif"><span style="font-size:12px">„Овакви преступи кажњиви су новчаном казном до 500 000 рубаља, друштвено корисним радом до 400 сати и затворском казном до пет година“, саопштио је предсједник комитета.</span></span></p>
<p><span style="font-family:arial,helvetica,sans-serif"><span style="font-size:12px">Предлог закона, такође, наводи јавно скрнављење и уништавање религиозне литературе, знакова и амблема, као административне прекршаје кажњиве новчаном казном од 30 000 до 50 000 рубаља.</span></span></p>
<p><a href="http://radiosvetigora.wordpress.com/2012/09/26/%D1%83-%D1%80%D1%83%D1%81%D0%B8%D1%98%D0%B8-%D0%BF%D1%80%D0%B5%D0%B4%D0%BB%D0%BE%D0%B6%D0%B5%D0%BD-%D0%B7%D0%B0%D0%BA%D0%BE%D0%BD-%D0%B7%D0%B0-%D0%B7%D0%B0%D1%88%D1%82%D0%B8%D1%82%D1%83-%D1%81%D0%B2/" rel="external nofollow"><span style="font-family:arial,helvetica,sans-serif"><span style="font-size:12px">Извор</span></span></a></p>
]]></description><guid isPermaLink="false">325</guid><pubDate>Wed, 26 Sep 2012 21:50:00 +0000</pubDate></item><item><title>&#x41F;&#x43E;&#x442;&#x432;&#x440;&#x452;&#x435;&#x43D;&#x43E; - &#x413;&#x41C;&#x41E; &#x438;&#x437;&#x440;&#x430;&#x437;&#x438;&#x442;&#x43E; &#x43A;&#x430;&#x43D;&#x446;&#x435;&#x440;&#x43E;&#x433;&#x435;&#x43D;!</title><link>https://pouke.org/index/1346438457/%D0%BF%D0%BE%D1%82%D0%B2%D1%80%D1%92%D0%B5%D0%BD%D0%BE-%D0%B3%D0%BC%D0%BE-%D0%B8%D0%B7%D1%80%D0%B0%D0%B7%D0%B8%D1%82%D0%BE-%D0%BA%D0%B0%D0%BD%D1%86%D0%B5%D1%80%D0%BE%D0%B3%D0%B5%D0%BD33-r315/</link><description><![CDATA[
<p><img src="https://pouke.org/uploads/monthly_2016_04/e70e31791f4629976f6767cdf915a9e8.jpg.06c695fa054e6e3d7560dc25a6771719.jpg" /></p>
<p>Разне студије су већ доказале како ГМО сјеме и храна узрокују тзв. трансгенетски дефект, но бројни познати подржаватељи ГМО-а су бурно реагирали наводећи како се 'Руска академија знаности не смије узимати у обзир прије западних студија'. Паришко свеучилиште су својевремено оцрнили с етикетама 'шарлатанства' и 'губитка угледа'. Примјере таквог наступа смо видјели и у Хрватској гдје је молекуларни генетичар Мирослав Радман прозивао противнике ГМО-а да 'живе од страха људи', а Хрватску не жели видјети као једини 'оток без ГМО-а', нарочито јер 'Хрватска може профитирати од ГМО затуцаности ЕУ-а'.</p>
<p>Но, овим резултатима ће многи бити демантирани. Студија која је за задатак имала проучити дуготрајне ефекте Монсантовог НК 603, сјемену које уједно третира и коров, открила је да се штакорима, који су изложени минималним количинама средства, развијају тумори и тешка оштећења јетри и бубрега. Мужјаци их добивају већ након четири мјесеца док се женкама појављују симптоми након седам мјесеци.</p>
<p>- Ово истраживање доказује изузетан број тумора који се развијају раније и агресивније, нарочито код женки. Шокиран сам негативним и екстремним здравственим тегобама - изјавио је др. <strong>Michael Antoniou</strong>, молекуларни биолог Краљевског свеучилишта у Лондону и члан ЦРИИГЕН-а, независног знанственог вијећа које је подржало истраживање, преноси The Grocer.</p>
<p>ГМО усјеви су раније остварили допуштење за људску примјену након студија које су проучавале прехрамбени циклус код животиња у тромјесечном року. Ова студија је тај циклус сматрала 'неповољним' јер је то стадиј адолесценције код штакора, те су сматрали да ће репрезентативнији закључци доћи након цјеложивотног проматрања.</p>
<p>'Тешко се може оспорити кредибилитет овог најисцрпнијех истраживања'</p>
<p>Свеучилиште у Цаену је обавило прелиминарна истраживања након којих су устврдили да штакори храњени НК603 производима или водом која садржи његове елементе унутар двије године умиру знатно раније од оних на уобичајеној храни. 50% мушких и 70% женских штакора умрло је раније, с тим да су се тумори брже развили код мужјака који су унаточ томе дуже живјели. 30% штакора у другој групи је такођер добило туморе.</p>
<p>- Штакор је увијек служио као сурогатни субјект за истраживања токсичности према људима. Све нове фармацеутске, агрикултурне и прехрамбене твари су, прије одобрења, тестиране на штакорима. Ово је најбољи индикатор да је ГМО сјеме и хербицид озбиљан проблем за људско здравље - додаје Антониоу.</p>
<p>Та изјава је директна импликација на критички поглед према студији од стране ГМО поборника који већ дуже вријеме сматрају како је ово 'можда истинита, но небитна нуспојава која је недоказана код људи' и све више сумњи пада на тестирање штакора. Но исто тако је битно нагласити лицемјерје јер штакори нису проблем када је у питању истраживање неког новог и врло профитабилног лијека или хране.</p>
<p>- Ово је најисцрпније истраживање икада објављено о учинцима на здравље везаним уз ГМО усјеве, сјеме и хербициде проведено на штакорима и тешко се може оспорити кредибилитет - закључио је др. Антониоу.</p>
<p>Професор <strong>Gillers-Eric Seralini</strong> био је руководитељ студије проведене у десет група с мужјацима и женкама штакора тијеком једног животног циклуса. Три групе су добиле Монсантове производе у води и житарице настале из усјева третираних хербицидом. Свака група је изложена различитој разини ГМО-а од 11 до 33 %, а резултати ће недвојбено узроковати прави потрес у знанственој заједници.</p>
<p><img src="https://pouke.org/forum/applications/core/interface/js/spacer.png" alt="gilles-eric-seralini.jpg" data-src="http://2.bp.blogspot.com/_VdXwL7N9Aqw/TA61fqWj2PI/AAAAAAAAAbI/Bk5av7rHVkE/s1600/gilles-eric-seralini.jpg"></p>
<p><strong>професор Gillers-Eric Seralini</strong></p>
<p>Монсанто је знаковито одговорио службеном изјавом како ће 'студија бити темељито знанствено преиспитана, као и било која друга студија која укључује Монсантове производе и технологије'. Судећи по политички недефинираној објави, јасно је како је овај мултинационални див остао 'без текста'.</p>
<p><a href="http://www.dnevno.hr/vijesti/svijet/londonska_studija_sokirala_i_monsanto__gmo_izrazito_kancerogen/1059343.html" rel="external nofollow">извор</a></p>
<p></p>
<p>
</p>
<div class="ipsEmbeddedVideo"><div><iframe width="459" height="344" src="https://pouke.org/forum/applications/core/interface/js/spacer.png" frameborder="0" allowfullscreen="true" data-embed-src="https://www.youtube.com/embed/UTnA_b99o3w?feature=oembed"></iframe></div></div>
]]></description><guid isPermaLink="false">315</guid><pubDate>Wed, 26 Sep 2012 10:21:00 +0000</pubDate></item><item><title>&#x414;&#x432;&#x43E;&#x458;&#x435; &#x420;&#x443;&#x441;&#x430; &#x458;&#x435; &#x434;&#x43E;&#x431;&#x438;&#x43B;&#x43E; &#x428;&#x43D;&#x43E;&#x431;&#x435;&#x43B;&#x43E;&#x432;&#x443; &#x43D;&#x430;&#x433;&#x440;&#x430;&#x434;&#x443;-2012</title><link>https://pouke.org/index/1346438457/%D0%B4%D0%B2%D0%BE%D1%98%D0%B5-%D1%80%D1%83%D1%81%D0%B0-%D1%98%D0%B5-%D0%B4%D0%BE%D0%B1%D0%B8%D0%BB%D0%BE-%D1%88%D0%BD%D0%BE%D0%B1%D0%B5%D0%BB%D0%BE%D0%B2%D1%83-%D0%BD%D0%B0%D0%B3%D1%80%D0%B0%D0%B4%D1%83-2012-r299/</link><description><![CDATA[
<p><img src="https://pouke.org/uploads/monthly_2016_04/1a69b462a865ee7e24ea929729d867ea.jpg.05c20dc43192f85680d3a3a02de91f04.jpg" /></p>
<p><span style="font-family:arial,helvetica,sans-serif"><span style="font-size:12px">„Даме, ако су вам потребни брилијанти приђите ми после шоуа. Али, понесите са собом муницију,“ – рекао је Игор Петров са сцене, преносе NBC News. Наш други сународник – професор Калифорнијског универзитета у Санта-Барбари, који је дошао из Русије Руслан Кречетников је добио награду за истраживања у особеностима ходања са шољицом кафе у рукама и преливања течности. Он је утврдио да је за то пре свега крива неуравнотеженост корака човека који носи шољицу.</span></span></p>
<p><span style="font-family:arial,helvetica,sans-serif"><span style="font-size:12px">Међу другим добитницима награде су амерички истраживачи који су дошли до закључка да шимпанзе могу да препознају друге шимпанзе с леђа. Холандски психолози су удостојени награде због објашњења због чега Ајфелова кула изгледа нижа ако се гледа тако да се глава искоси улево. Јапански научници су добили награду због тога што су направили апарат који омогућава да се причљив човек заустави уз помоћ дезоријентације његовог мозга. Швеђанин који је проучавао зашто је коса људи из његовог села изненада позеленела такође је добио награду, преноси ИТАР-ТАС.</span></span></p>
<p><span style="font-family:arial,helvetica,sans-serif"><span style="font-size:12px">Награда коју добијају победници је сваке године нова. Овог пута награду представља пешчани сат који симболизује Васиону и дводимензионално парче папира, које потврђује победу.</span></span></p>
<p><span style="font-family:arial,helvetica,sans-serif"><span style="font-size:12px">Шнобелевске награде се додељују од 1991. године. Награду је основао Марк Абрахамс, уредник хумористичког часописа „Анали невероватних истраживања“. Узгред речено. „Шнобелевку“ добитницима уручују људи који су награђени Нобеловом наградом. Руси су два пута освојили награду за најчуднија научна достигнућа. 1992. године у области књижевности ју је добио дописни члан РАН кристалограф Јуриј Стручков. Он је у периоду од 1981. до 1990. године објавио 948 научних радова (нови чланак свака четири дана). А 2002. године у области економије Шнобелову награду је с неколико других компанија поделио „Гаспром“ због примене математичке концепције имагинарних бројева у области бизниса.</span></span></p>
<p><span style="font-family:arial,helvetica,sans-serif"><span style="font-size:12px">Извор: </span></span><a href="http://www.rusija.rs/drustvo/ruski-zivot/3508-dvoje-rusa-je-dobilo-nobelovu-nagradu-2012.html" rel="external nofollow"><span style="font-family:arial,helvetica,sans-serif"><span style="font-size:12px">Русија.рс</span></span></a></p>
]]></description><guid isPermaLink="false">299</guid><pubDate>Mon, 24 Sep 2012 10:33:00 +0000</pubDate></item><item><title>&#x421;&#x438;&#x440;&#x438;&#x458;&#x430;, &#x43F;&#x43E;&#x447;&#x438;&#x45A;&#x435; &#x45F;&#x438;&#x445;&#x430;&#x434;!</title><link>https://pouke.org/index/1346438457/%D1%81%D0%B8%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0-%D0%BF%D0%BE%D1%87%D0%B8%D1%9A%D0%B5-%D1%9F%D0%B8%D1%85%D0%B0%D0%B433-r294/</link><description><![CDATA[
<p><img src="https://pouke.org/uploads/monthly_2016_04/3ad4b1839453ab006b37c28d88622093.jpg.341295134351230fc0921742b4e41063.jpg" /></p>
<p><span style="font-size:12px;"><span style="font-family:arial, helvetica, sans-serif;">Неколико стотина муџахедина бори се на страни побуњеника у грађанском рату у Сирији, пише британски </span></span><span style="font-size:12px;"><span style="font-family:arial, helvetica, sans-serif;"><em>Гардијан</em></span></span><span style="font-size:12px;"><span style="font-family:arial, helvetica, sans-serif;">, наводећи да "пут џихада" у овом рату води преко Турске, одакле се борци пребацују на сиријску територију и, после краће обуке, одлазе у борбу.</span></span></p>
<p><span style="font-size:12px;"><span style="font-family:arial, helvetica, sans-serif;">Борци су у Сирију стигли из десетак држава, па им је помоћ преводиоца неопходна. Свака јединица има свог преводиоца, а борци на првој линији фронта у Алепу говоре чеченски, таџикистански, турски, француски, саудијски дијалект арапског. Међу њима има много ветерана ратова у Ираку, Авганистани и Јемену.</span></span></p>
<p><span style="font-size:12px;"><span style="font-family:arial, helvetica, sans-serif;">Чеченима је, чак, дозвољено да формирају своју јединицу, а сиријски борци муџахедине зову "турска браћа".</span></span></p>
<p><span style="font-size:12px;"><span style="font-family:arial, helvetica, sans-serif;">Муџахединима, како се чини, недостаје муниција, на шта се посебно жале борци из Либије. Ирачки ветерани су махом на фронт дошли како би избегли хапшење у својој земљи.</span></span></p>
<p><span style="font-size:12px;"><span style="font-family:arial, helvetica, sans-serif;">Дошљаци се, такође, жале на недостатак искуства сиријских бораца. "Да се боримо против Американаца, до сада би сви погинули", рекао је један од њих. "Јасно је да сиријска војска добија овај рат, али немојте то рећи Сиријцима, јер би им то уништило морал".</span></span></p>
<p><img src="https://pouke.org/forum/applications/core/interface/js/spacer.png" alt="Sirija2.jpg" data-src="http://www.rts.rs/upload/storyBoxImageData/2012/09/23/10576268/Sirija2.jpg"></p>
<p><a href="http://www.rts.rs/page/stories/ci/story/2/%D0%A1%D0%B2%D0%B5%D1%82/1179058/%D0%A1%D0%B8%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0%2C+%D0%BF%D0%BE%D1%87%D0%B8%D1%9A%D0%B5+%D1%9F%D0%B8%D1%85%D0%B0%D0%B4.html" rel="external nofollow">ртс</a></p>
]]></description><guid isPermaLink="false">294</guid><pubDate>Mon, 24 Sep 2012 06:13:00 +0000</pubDate></item></channel></rss>
