Археолошка истраживања посљедњих година на простору Мале Азије износе на видјело неоспорне доказе који свједоче о првим, пресудним корацима хришћанске вјере. Кроз ријетке фреске, до сада непозната богослужбена мјеста и шифроване поруке о преживљавању, међународни истраживачи реконструишу мапу првих хришћанских заједница, откривајући како се хришћанство трансформисало од прогоњене религије до духовног језгра Римског царства.
Опсежна археолошка истраживања која се посљедњих година спроводе у западној Турској откривају нове податке о утемељењу и ширењу хришћанске вјере током римског периода. Наставак ископавања у области Анадолије, о чему опширно извјештава међународна научна јавност, открио је десетине до сада непознатих богослужбених мјеста, натписа и гробних споменика, потврђујући кључну улогу овог подручја у првим деценијама након Христовог Распећа.
Најзначајније откриће археолози су пронашли у древној Никеји, данашњем Изнику. Ријеч је о изузетно добро очуваној фресци која потиче из прве половине III вијека. Фреска је откривена у подземној породичној гробници, у којој је одсуство кисеоника штитило пигменте осамнаест вијекова.
На њој је приказан Исус Христос као Добри Пастир. Ово представља један од ријетких познатих приказа одраслог Христа из тог периода. Његов лик се значајно разликује од каснијих византијских представа – приказан је без браде и обучен у традиционалну римску одјећу.
Проширујући географски обим истраживања у древном Пергаму, стручњаци су наставили са дигиталним мапирањем царског храма подигнутог 29. године прије Христа у част цара Августа. Овај посебан монументални комплекс директно је повезан са текстовима Новог завјета, јер га је крајем првог вијека Свети апостол и јеванђелист Јован Богослов описао у Књизи Откровења као „престо сатанин“, поистовећујући римску власт са звијери и бројем шест стотина шездесет и шест. 
На истом локалитету откривена је и глинена ходочасничка посуда из V вијека са једним од најстаријих познатих приказа Светог Георгија, као и римски амфитеатар у којем су мученички страдали први хришћани.
Поред великих грађевина, нова открића освјетљавају и мање познате аспекте живота раних хришћанских заједница. У Лаодикији је откривен приватни богослужбени простор из IV вијека, познат у научним круговима као „кућна црква“, док су у Смирни пронађене шифроване хришћанске поруке из II вијека, угравиране на зидовима римске трговачке  агоре. Истраживачи сматрају да би то могли бити најстарији сачувани хришћански текстови.
Слично томе, у Ефесу је ископан читав византијски округ, који је сачуван нетакнут под дебелим слојем пепела након персијске инвазије у седмом вијеку. Захваљујући томе, сачуване су продавнице и простори који су служили бројним ходочасницима. Процјењујући шири значај ових открића, новија универзитетска истраживања усмјеравају пажњу на друштвене околности које су погодовале ширењу нове вјере.
Професорка историје раног хришћанства на Универзитету у Бирмингему, Кандида Мос (Candida Moss), анализирајући археолошке налазе, истакла је да је област Анадолије, коју су посјећивали апостоли Петар и Павле, представљала истинску колијевку хришћанске вјере.
По њеним ријечима, систематска брига о болеснима, подршка угроженим групама и јаке мреже међусобне солидарности током периода прогона одиграле су једнако важну улогу у ширењу хришћанства. Тај процес достигао је свој врхунац када је царска пријестоница коначно премјештена у Цариград, чиме је започето ново раздобље у историји Цркве. 

Припрема вјеронаука.нет/ Извор: Orthodoxia.info

У тренутку од историјског значаја за хришћане Блиског истока, Његово величанство јордански краљ Абдулах II и Његово блаженство Патријарх јерусалимски Теофил III свечано су данас отворили нови универзитет — Међународни православни универзитет на месту Христовог крштења. Ова нова високошколска установа, прва такве врсте, налази се у Ал-Магтасу, светом месту Крштења на источној обали реке Јордан, које је од 2015. године уписано на Унескову листу светске баштине.

Оснивачи овај универзитет описују као први хришћански универзитет у Јордану. Подигнут је на месту где, према хришћанском предању, Господа нашег Исуса Христа крстио је Свети Јован Крститељ. Универзитет није замишљен само као богословска школа, већ као савремена интердисциплинарна академска установа посвећена хуманистичким наукама, етичком вођству, историјским истраживањима, културном дијалогу и образовању будућих нараштаја способних да служе региону који данас вапи за мудрошћу, толеранцијом, моралном јасноћом и храбрим вођством.

У присуству чланова краљевске породице, свих патријараха и поглавара Цркава у Јерусалиму, високих државних званичника, дипломата, свештенства, научника и угледних гостију из различитих хришћанских традиција и верских заједница, Његово Блаженство узнео је благодарност Свемогућем Богу и истакао да овај свети подухват одговара дубокој потреби нашег региона да се духовна дубина сједини са интелектуалном изврсношћу, вера са науком, а наслеђена истина са одговорним служењем човеку.

Патријарх Теофил одао је признање Његовом Величанству за историјску улогу чувара хришћанских и муслиманских светиња, истичући Хашемитску Краљевину Јордан као живи стуб хришћанског присуства, међуверског достојанства и одговорног старања у региону оптерећеном сукобима, поделама и духовним расејањем.

Замишљен као место сусрета научника, верских лидера и младих људи са Блиског истока и из читавог света, Међународни православни универзитет на месту Христовог крштења оснива се као трајни центар академске изврсности, хришћанско-муслиманског дијалога, људског сусрета и цивилизацијске размене између Истока и Запада.

Утемељен на светим водама Ал-Магтаса, где, како сведочи Свето Јеванђеље, „Дух Свети сиђе на Њега у телесном облику као голуб“, овај универзитет сада стоји као трајно сведочанство да земља Откривења и даље надахњује науку, вођство, дијалог и служење будућим поколењима.

Преузето са: Живот Цркве

Извор: Јерусалимска патријаршија

Православни свештеник у Торонту позвао је премијера Канаде Марка Карнија да обустави планирано проширење канадског програма еутаназије, односно потпомогнутог самоубиства – „Медицинска помоћ при умирању“ (MAiD) – тако да обухвати и особе чије је једино основно здравствено стање ментална болест, указујући на забринутост за рањиве категорије становништва и на недовољну развијеност система менталног здравља.

Отац Павле Тадрос из православне цркве Светог Силуана Атонског, која припада Америчкој карпаторуској православној епархији Васељенске патријаршије, упутио је писмо премијеру у име своје парохијске заједнице, изражавајући „озбиљну забринутост“ поводом проширења које је тренутно планирано за 17. март 2027. године.

Канадски закон о MAiD-у првобитно је усвојен 2016. године и односио се на одрасле особе са терминалним болестима, да би 2021. био проширен и на оне код којих природна смрт није била непосредно извесна. Проширење које би обухватило и менталне болести као једини основни медицински разлог више пута је одлагано, а последњи пут померено је са 2024. на 2027. годину.

У свом писму, отац Павле се позива на седмогодишње искуство своје парохије у вођењу добротворне службе „Дом Праведног Јосифа“ у насељу Реџент Парк. „Послужили смо хиљаде оброка, пружили медицинску помоћ стотинама људи и провели безброј сати делећи радости и туге са многима који би се нашли у оквиру овог проширеног критеријума за MAiD“, наводи он.

Отац Павле истиче да се „истински саосећајно друштво не мери по томе колико ефикасно омогућава смрт, већ по томе колико верно прати оне који страдају“. Он напомиње да особе са менталним поремећајима „често живе у стањима нарушеног расуђивања или очаја, што доводи у питање могућност смисленог пристанка“.

Такође наглашава да друштвени фактори као што су „усамљеност, сиромаштво, зависности, трауме и недостатак подршке“ снажно утичу на овакве одлуке, те да „у случајевима менталних болести, жеља за смрћу може сама по себи бити симптом болести“.

Отац Павле на крају позива власти да „преиспитају ово проширење и своје напоре усмере ка јачању система бриге који штите достојанство и добробит рањивих грађана Канаде“.

Извор, фото: orthochristian.com

Превод са енглеског: редакција портала "Живот Цркве"

Египатски археолози открили су грађевину из V века, намењену за пријем гостију, на локалитету Ал-Калаја у губернији Бехеира, која представља део онога што Врховни савет за старине назива другим по величини организованим монашким комплексом у историји хришћанства.

Новопронађена зграда садржи 13 просторија, укључујући келије монаха, заједничке одаје, просторе за поуку и просторије за пријем гостију. Молитвени простор, оријентисан ка истоку, има крст од кречњака уграђен у нишу, преноси Аркеонјуз.

Зидне слике пронађене на локалитету приказују монашке фигуре уз биљне и геометријске мотиве, укључујући и фреску са две газеле уоквирена ботаничким орнаментом.

Међу осталим открићима налазе се грнчарија, керамички фрагменти са натписима, животињске кости, морске шкољке, као и надгробни натпис од кречњака на коптском језику, који помиње извесног „Апу Кира, сина Шенуде“.

Др Хишам ел-Лејти, генерални секретар Врховног савета за старине, истакао је да овај локалитет чува неке од најранијих познатих архитектонских образаца организованог монашког живота.

Ископавања на локалитету Ал-Калаја започета су 2023. године и до сада су открила више целина монашких келија, заједно са пратећим објектима. Локалитет се налази у области делте Нила, а не у Горњем Египту, где се рано хришћанско монаштво традиционално проучавало.

Извор, фото: orthochristian.com

Превод са енглеског: редакција портала "Живот Цркве"

Више од 30 људи крштено је ове недеље у Пакистану.
Свечани чин крштења обављен је у граду Фејсалабаду 19. марта, када је укупно 33 особе, међу којима деца и одрасли, примило Свету тајну крштења у храму Светог Николаја. Крштење је извршио јереј Антоније Скрјиников, руководилац Мисионарског одељења Ставропољске епархије.
Отац Антоније борави у Пакистану по благослову митрополита ставропољског и невиномишког Кирила, а на позив пакистанског свештеника оца Павла Сушила.
Руско Православље у Пакистану представљају отац Павле (Московска патријаршија) и отац Јосиф Фарук (Руска загранична црква).
Након крштења, отац Антоније обратио се новокрштенима пастирском поуком и сваком од њих даровао икону и чоколаду из Русије.
Парохија је такође добила на дар богослужбене предмете, купљене личним средствима митрополита Кирила.
 

Извор, фото: orthochristian.com
Превод са енглеског: редакција портала "Живот Цркве"

Према условима за породични живот, Норвешка је трећа на листи, Шведска је друга, а на првом месту нашла се земља на коју вероватно нико не би помислио – Шри Ланка.

Према најновијим подацима из 2025. године, објављеним у „Immigration Index“ компаније Remitly, Шри Ланка је изабрана за најбољу земљу на свету за живот са породицом.

Од 82 анализиране земље, ова тропска дестинација брзо је заузела прво место у укупној ранг-листи, узимајући у обзир 24 кључна фактора, укључујући трошкове бриге о деци, просечне године образовања и очекивања у образовању најмлађих.

Осим едукације, земља нуди и квалитетно окружење за децу, са безбедним просторима за игру и услугама које конкретно подржавају породице, преноси Блиц.

На другом и трећем месту у рангирању нашле су се познате скандинавске земље Шведска и Норвешка, које такође имају репутацију за високу бригу о породици.

Међутим, чињеница да је једна азијска земља, често потцењена, заузела прво место, даје посебну тежину овим подацима и отвара простор за размишљање о глобалним трендовима у квалитету живота породица.

Избор праве земље за породични живот је од суштинског значаја за све родитеље који желе да својој деци пруже стабилно, сигурно и стимулативно окружење, а Шри Ланка, према најновијим истраживањима, показује да може бити идеална дестинација за остварење тог циља.

https://zelenaucionica.com/izabrane-najbolje-zemlje-za-zivot-s-porodicom-norveska-treca-svedska-druga-a-o-prvoj-verovatno-niste-nikad-ni-razmisljali/

Прогон Хришћана у 21. вијеку

Светски феномен који не смије да нас остави равнодушнима

Недавно је Доналд Трамп изјавио да је „Хришћанство у Нигерији суочено са егзистенцијалном пријетњом“, најавивши да ће ту земљу означити као „државу посебне забринутости“ (Country of Particular Concern) због кршења вјерских слобода. Том приликом је упозорио да би могло доћи до обуставе економске помоћи, па чак и до могућих војних мјера уколико хришћанске заједнице не буду заштићене.

Свако може да нагађа из којих мотива је председник Трамп дао ову изјаву. Ипак, његове ријечи су многе изненадиле — као да не знају шта се годинама дешава у Нигерији, и не само тамо. У тој земљи од око 200 милиона становника — од којих је више од 70 милиона хришћана — већ дужи низ година одиграва се прави покољ. У Нигерији живе католици, протестанти и једна мања, али добро организована православна заједница. Имам част да лично познајем неколицину свештеника рођених Нигеријаца који су примјер духовне снаге у изузетно тешким околностима.

Бројке које шокирају

Подаци су немилосрдни. Према извјештајима међународних организација као што је International Society for Civil Liberties and Rule of Law (Intersociety), од 2009. до 2023. године у Нигерији је убијено више од педесет хиљада хришћана. То представља прави прогон вјерника. Напади се најчешће дешавају током великих празника, када су храмови и заједнице пуни вјерника. У тим тренуцима радост празника претвара се у трагедију. Младе хришћанке се отимају из школа и колеџа да би завршиле као робиње у харемима вођа терориста. Починиоци су џихадистичке организације као што су Boko Haram и Fulani militants, које нападају цркве и села, ширећи страх, уништење и смрт.

Свјетска рана

Нигерија, међутим, није усамљен случај. Прогони хришћана представљају свјетски феномен и једну од најтиших, али најтежих хуманитарних криза нашег доба.

 У Авганистану, Сомалији и Либији хришћани су суочени са екстремистичким групама које их отимају, муче или убијају ако се не одрекну своје вјере. У многим случајевима чак не постоји ни то, већ масакр на лицу мјеста само зато што су хришћани.

У Индији, националистичке организације (Hindutva) врше нападе на хришћане, посебно у сеоским областима. У Мијанмару војна хунта сурово прогони мањине.

Бројке иза драме

Хришћанска организација Open Doors, која прати стање у земљама гдје су хришћани највише прогоњени, у свом годишњем извјештају World Watch List од 15. јануара 2025. године (за период октобар 2023 – септембар 2024), наводи податке који изазивају језу:

• 4.476 хришћана убијено је због своје вјере,
• 3.775 је киднаповано,
• 4.744 ухапшено и задржано без основа,
• док је 7.679 цркава нападнуто или приморано на затварање.

Иза сваког броја крије се људска судбина — породица која тугује, заједница која живи у страху, човјек који није хтио да се одрекне Христа.

Нови мученици и порука наде

На празник Воздвижења Часног Крста, 14. септембра 2025. године, у базилици Светог Павла ван зидина у Риму, папа Лав XIV предводио је свечану, васељенску молитву за „нове мученике XXI века“. У молитви су учествовали представници Православне, Англиканске, Протестантске и Католичке Цркве.

Том приликом служен је помен за 1.624 хришћана који су пострадали за вјеру у периоду између 2000. и 2025. године — људи који нису носили оружје, већ су имали само вјеру у Христа.

Папа је тада, између осталог, изговорио ријечи које остају у памћењу:

„Мученици вјере, уједињени у молитви са Христом који приноси свој живот за свијет, представљају сјеме јединства и мира у Цркви и човјечанству.“

Прогони хришћана нису питање које се тиче само вјерника — то је питање слободе и људског достојанства. А док свијет ћути, неправда се шири. Ови мученици нас подсјећају да вјера, истина и љубав никада не нестају — чак и када горе у пламену мржње.

Извор: Settimana News, Vatican News, Open Doors ( World Watch List 2025)

Приредио: Никола Гачевић, свештеник

извор

Епископ сиромашних отац Темис, чувени мисионар у западној Африци у држави Сијера Леоне, дете је имућне породице александријских Грка, који су под немилим околностима пораста арапско-египатског национализма крајем педесетих година, у доба Насера, морали да напусте вековно огњиште грчке дијаспоре – древни Египат. Родитељи оца Темиса одлучују да се преселе у Мелбурн у Аустралију и са својом децом на британском путничком прекоокеанском броду „Хималаја“ путују тридесет дана, тражећи мирнији и сигурнији живот за своју породицу.

Аустралија тих раних шездесетих година је била наелектрисана расистичким набојем Англосаксонаца према јужним европским народима, који су као економски мигранти почињали да све више и више долазе у Аустралију. То је осетио и млади Темис када је заједно са својом мајком у аутобусу причајући на француском језику добио оштре критике од Англосаксонаца који су им на врло некултуран начин нагласили да је службени језик у Аустралији енглески и да се њиме треба јавно споразумевати. Као 15-годишњак Темис је доживео тада шок, а уједно и једно унутрашње разочарење што није и сам Англосаксонац. Да би се адаптирао у нову средину почео је да игра аустралијски фудбал, који има елементе европског фудбала, рагбија и кошарке. Истовремено је почео да прати савремену енглеску музику тога доба, а и своје име и презиме прилагодио је англосаксонском, од грчког Темистоклис Адамадопулос модификовао га је у енглеску варијанту Теми Адамс.

Беше то доба у свету музике када су у Америци блистали Елвис Присли и Франк Синатра, док су се у Великој Британији појавили револуционарни Битлси и Ролинг Стонси. Заједно са својим аустралијским пријатељима млади Темис оснива прву аустралијску рок групу Флајс (Flies = Мушице) која је врло брзо постала веома популарна због тога што су били музички спој рок жанрова те две велике групе, Битлса и Ролинг Стонса. То је допринело томе да кад је приликом првог гостовања Ролинг Стонса у Аустралији 1965-1966. године као предгрупа управо свирао бенд Флајс са младим басистом Теми Адамсом. После концерта сви су ишли на журку и дружили се и лудирали заједно са Мик Џегером и осталим члановима Стонса. Главни узрок због чега је тада млади студент политичких наука Теми Адамс почео да свира рок музику био је философског карактера јер је под утицајем марксизма тражио да се исправи социјална неправда нанета савременом друштву од стране капитализма, а управо један вид побуне био је рок звук који је долазио од Битлса и Ролинг Стонса.

Џон Ленон је тих година био један од првих Европљана који је почео да долази у контакт са далекоисточном културом и религијом и да практикује махараши јогу. Теми Адамс, не налазећи у грчкој цркви у Мелбурну одговор на смисао живота, постаје члан харе-кришне. Наиме тих година Грчка Православна Црква имала је национални карактер са циљем да окупља само грчку дијаспору. Свештеници, добрим делом незаинтересовани за духовност, више су били национални радници чувајући културно и језичко наслеђе тако да када је млади Темис мучен егзистенцијалним проблемима једном приликом посетивши грчку цркву и упитао тадашњег свештеника о Богу, добио је шарлатански одговор: „Остави Бога на небесима, а ти гледај овде своја посла на земљи!“ Разочаран у православну веру и хришћанство, млади студент и рокер Темис тражио је утеху кроз медитацију и вежбе јоге. Ипак, једном приликом, дошавши на курс јоге у Мелбурну, носећи на ланчићу крст из рокерских побуда као што су носили чланови групе Лед Цепелин, доживео је велико изненађење. Почевши час медитације учитељ јоге видно узнемирен што Темис носи крст, затражио је да га скине! Ипак млади Темис, који је тражио смисао живота и борио се против сваког вида социјалне неправде, није желео да скине крст и то је значило да је часовима јоге и медитације дошао крај.

Видевши бесмисао медитације, као и рок музике, Темис се посветио хуманистичким наукама изучавајући на факултету Маркса, Ничеа, Сартра, а приватно далекоисточне религије. За то време осећао је у себи једну празнину коју ничим није могао да испуни све док није почео да изучава Свето Писмо и то особито Светог Апостола Павла. За време студија изучио је древне језике, старо-грчки, старо-јеврејски, старо-јерменски и коптски. Истовремено почиње да живи светотајински и световрлински и са благословом блажене кончине Архиепископа Аустралије Стилијаноса уписује докторат на Харварду и Принстону, где докторира на Светом Апостолу Павлу и његовом односу са стоицима, изучавајући однос јелинске философије и јеврејске монотеистичке религије Старог Завета. Колико је био предан науци сведочи чињеница да је читаве две године посветио истраживајући смисао речи „трпљење“ у Новом Завету, посебно код стоика и код Апостола Павла. Сам Владика Темис наглашава да на западним универзитетима, као на Харварду, Принстону или Брауну, изучавају личност Господа Исуса Христа као митолошку особу, стога је одлучио да изучава личност Апостола Павла јер њега доживљавају више историјски.

Након докторских студија у Америци постаје професор Богословља на Грчком православном колеџу Светог Андреја у Аустралији. Видевши тешко духовно стање међу младима у Аустралији због језичке баријере нових нараштаја грчке дијаспоре, професор Темис тражио је од архиепископа Стилијаноса да се отвори барем једна црква где ће бити богослужења на енглеском језику. Нажалост, не нашавши на разумевање од стране тадашњег архиепископа, а притом упознавши мисионарско дело мајке Терезе у Индији, почиње да се преиспитује да ли је његов животни позив унутар богословске академске катедре и угодног живота једног професора у Аустралији или нешто друго? Након молитвеног размишљања одлучује да тражи благослов за мисионарење од архиепископа Стилијаноса и одлази у свој родни град Александрију код блаженопочившег патријарха Петра, који га рукополаже у јеромонаха и након две седмице шаље у Кенију 1999. године да буде професор у Богосоловској школи Светог Макарија у Најробију. Након осам година подучавања нових генерација свештеника Александријске патријаршије у Африци одлучује да напусти и то место и да се потпуно посвети сиромашнима и са благословом патријарха Теодора 2007. године одлази у Сијера Лeоне. Ова земља се тада налазила у тешком економском положају због грађанског рата од 1991. до 2002. године, тако да није постојала ни једна православна црква. Са доласком оца Темиса почиње једно велико чудо духовног, педагошког, културног и економског препорода народа у Сијери Лeоне, која се до данас налази у тешком социјалном положају.

Тих првих година живота у Сијери Лeоне (Лавље брдо) једно велико искушење погодило је ту државу и трајало је пуних седам година, а то је била пандемија еболе. Наиме, 2014. године из суседних земаља Гвинеје и Либерије, болест је прешла у Сијера Леоне. Тада је већина Европљана напустила Сијеру Леоне, док је отац Темис био један од ретких „белаца“ који је остао у престоници Фритаун (Слободан град). Пуних седам година трајала је трагедија епидемије и за све то време по сведочењу оца Темиса нико од крштених у Православној Цркви није се разболео од еболе. Осим еболе и глади Сијера Лeоне била је 2017. године погођена великим поплавама, где су после налазили многе људске жртве у блату након повлачења водостаја.

Сијера Лeоне, иако је богата дијамантима, остаје сиромашна земља, захваљујући корупцији политичара који искоришћавају свој народ и њихов труд. Наиме, како сведочи отац Темис, дијаманте које нађу у рудницима политичари продају у Њујорку за двадесет хиљада долара, а за свега сто долара их откупљују од народа, а дневна плата радника је свега 2 долара. Управо се због тога дијаманти у Сијери Леоне називају „крвави дијаманти“. Сама Сијера Леоне могла би бити међу богатијим државама, али нажалост је трећа земља у свету по сиромаштву. У свим тим тешким условима, где влада корупција након грађанског рата, под епидемијом еболе и страшним поплавама, вера у духовни препород Сијере Леоне никада није напуштала оца Темиса.

Отац Темис, иако немајући лично богатство, користи свих ових година лична познанстава постајући просјак за сиромашне у Сијери Леоне. Врло често држи предавања широм Америке, Аустралије, Енглеске, Грчке и других земаља гостујући у парохијским црквама, на телевизијским и радио станицама, сведочећи како о тешком животу народа у Сијери Леоне, али и о њиховом духовном препороду. По речима оца Темиса два су највећа оружја у рукама Православља да задобије друге људе, а то су милосрђе и опраштање. По речима Светог Јована Златоустог пред Богом је веће да будемо милосрдни него да васкрсавамо мртве. А захваљујући опраштању многи су кроз историју постали православни, као и у Сијери Леоне што се десило са једним радником, муслиманом Хасаном. Наиме за потребе мисионарења довезли су један ауто у Сијера Леоне. Њихов радник Хасан одлучио је један дан да га украде и након што је успео у својој намери, не прошавши ни сат времена, нашла га је полиција, пошто се Хасан слупао са аутом. Полиција га је привела и позвала оца Темиса да напише тужбу за крађу, да би се судски процесуирао лопов. На велико запрепашћење свих у полицијској станици, отац Темис је одустао од тужбе, рекавши да је он хришћанин и да прашта Хасану. Сам Хасан био је дубоко дирнут тим чином оца Темиса, па је одлучио да постане православни хришћанин и након катехизације Хасана, отац Темис га је крстио, давши му име Александар. Ускоро је Александар постао и православни свештеник, а Владика Темис назива га данас одмиља отац „лопов“!

Са Божијом помоћи и дарежљивошћу приложника са свих страна света, Владика Темистоклис, отац Темис, подигао је досад четири мисионарска центра у престоници Фритаун: у Тауер Хилу (Tower Hill), у Сике Стриту (Syke Street), у Кро Беју (Kroo Bay) и Ватерлоу (Waterloo). У Сике Стриту, који се налази само два километра од центра престонице, подигао је Цркву Светог Теодора, основну школу, средњу школу и административни центар. Данас, тај мисионарски центар похађа 2000 ђака. У предграђу Ватерлоу, које се налази 33 километра од центра, саграђена је Црква Васкрсења Христовог, основна школа, средња школа, сиротиште, клиника, установа за децу са инвалидитетом, трпезарија, администрација, зграда за особље и конак за посетиоце. Тренутно обе школе похађа 800 деце, док у сиротишту борави 32 ђака и у установи за децу са инвалидитетом 70 деце. У Тауер Хилу, који се налази у самом центру, одмах иза уреда председника државе, саграђена је Црква Светог Цара Константина и Јелене, учитељски колеџ и библиотека, епископски двор и управа, клиника, мушки и женски интернат и обданиште за децу које похађа око 50 деце. У насељу Кро Беј подигнута је основна школа коју похађа 200 ђака. Све школске установе пружају бесплатно школовање за сву децу, уз свакодневне оброке за све ђаке.

Ипак, највеће што је сазидао досад владика Темистоклис то је жива Црква Христова коју је попут Апостола Павла родио Јеванђељем: Јер ако имате и хиљаде учитеља у Христу, али немате много отаца. Јер вас у Христу Исусу ја родих Јеванђељем. (1. Кор. 4, 15) И заиста досад је отац Темис крстио око 4.000 хиљаде грађана Сијере Леоне у Православље, а колико је гладних нахранио, деце одшколовао, болесних помогао само зна једини Човекољубац, Господ наш Исус Христос. А сам отац Темис поручује деци Сијере Леоне: „Одсад више не морате да просите, ја ћу да просим за вас! Ви ћете бити краљеви, а ја ћу бити ваш просјак!“ Дивни у Господу Исусу Христу отац Темис, доктор богословских наука најпрестижнијих светских универзитета Харварда и Принстона, одличан познавалац философије и антропологије, из свога животног искуства поручује да данас када западна цивилизација прогања из свога друштва Богочовека у сиромашној Сијери Леоне у срцима материјално сиромашне афричке деце рађа се лик Богочовека Исуса Христа која заједно са јерусалимском децом кличу: „Осана Сину Давидову! Благословен који долази у име Господње! Осана на висини!“ (Мт.21, 9)

Архимандрит мр Евсевије Меанџија

Извор: Мисија.срб

Аустралија је најавила да ће тинејџерима забранити приступ сервисима популарне мреже Јутјуб, пренео је Ројтерс.
Ова одлука последица је резултата истраживања који кажу да је 37 одсто деце у Аустралији, узраста од 10 до 15 година, пријавило да је на Јутјубу видело штетне садржаје. Тај проценат већи је него на било којој другој платформи.
Подсећамо, Аустралија је још раније тинејџерима забранила приступ Фејсбуку, Инстаграму, Снепчету и Тиктоку.
Како пише Ројтерс, управо представници поменутих мрежа тврдили су да је нефер што је Јутјуб изузет из ове забране.
Ентони Албанезе, председник Владе Аустралије, рекао је да друштвенији медији имају одговорност, а да су деца у Аустралији под њиховим лошим утицајем.
„Друштвени медији шкоде нашој деци. Хоћу да аустралисјки родитељи знају да имају нашу подршку“, рекао је премијер.
Према аустралијском закону, оне компаније које се оглуше о ову одлуку Владе, мораже да плате казне чији износи иду и до око 28 милиона евра.
Након ове најаве огласили су се и представници Јутјуб платформе и саопштили да подржавају настојање аустралијске владе да се смање штетни утицаји на децу, као у да ће размотрити своје даље кораке.

https://zelenaucionica.com/tinejdzerima-u-australiji-ukinut-pristup-drustvenim-mrezama-zabranjen-jutjub-tiktok-instagram-snepcet-i-fejsbuk/

За неке породице у Немачкој је време распуста, поготово лети, „најтежи период у години“. Јер, где са децом шест недеља? Наравно, ђаци су против идеје о краћим распустима. Осим тога, ту је и проблем с неким покрајинама.

Зашто родитељи у Немачкој траже краће школске распусте

Немачки Савез родитеља критиковао је велики број дана школских распуста. „Период распуста је за многе породице организациони и финансијски изазов“, рекла је заменица председника, Алин Зомер-Ноак, за Редакцијску мрежу Немачке.

Шест недеља летњег распуста тешко се уклапа са просечних 30 дана годишњег одмора – „посебно за самохране родитеље или оне без породичне подршке“, каже Зомер-Ноак. Распусти нису само фуснота у календару, већ за многе породице најтежи период године – организационо, емотивно и финансијски.

Ученици против краћих распуста

С друге стране, краћи распусти нису опција за генералног секретара Савеза ученика Немачке, Квентина Гертнера: „То је погрешно решење за врло реалан проблем“, рекао је. „Многе породице не могу да приуште да један родитељ смањи радно време или остане код куће само зато што су распусти и неко мора да пази на децу.“

Његов предлог: квалитетна организована брига о деци током распуста. „Школе би могле да сарађују са омладинским центрима, спортским клубовима или другим ваншколским партнерима. Важно је да током распуста постоји нека форма бриге о деци која је квалитетна и педагошки вредна“, каже Гертнер.

Ко одлучује о школским распустима и на основу којих правила

У основи, свака покрајина у Немачкој сама одлучује о терминима школских распуста. Међутим, за летњи распуст постоји договор између покрајина који се прави унапред, на више година. Тренутни договор важи до 2030. године.

Покрајине су подељене у пет група које се смењују у терминима летњих распуста, у периоду између 20. јуна и 15. септембра. Тиме се избегавају гужве на аутопутевима и превелик притисак на туристички смештај, а туристички сектор може боље да планира капацитете.

Код планирања распуста током целе године узимају се у обзир и педагошки критеријуми: на пример, да после Ускрса и Духова има довољно времена за припреме и тестове, да настава траје у континуитету по шест недеља и да полугодишта буду приближно једнако дуга.

Зашто Баварска и Баден-Виртемберг не учествују у ротацији

Баварска и Баден-Виртемберг чине пету групу, али се не придржавају ротационог система. Њихови летњи распусти су увек у приближно истом термину. Разлог: у тим покрајинама су Духовски празници (Pfingstferien) касни и трају дуже него у другим деловима Немачке. Каснији почетак летњег распуста спречава да се школска година „згусне“ и омогућава здрав ритам између школе и одмора.

Један од историјских разлога био је и тај што је током жетве (почетком септембра) била потребна и помоћ деце – али то данас више није релевантно.

Папрене казне

Родитељи често покушавају да избегну гужве и високе цене путовања тако што децу раније изводе из школе или продужавају распуст, али то може имати озбиљне последице. Школе пријављују такве изостанке, а локалне власти покрећу поступке. У неким случајевима, као на аеродрому у Мемингену, полиција је открила децу која су била лажно пријављена као болесна, а родитељи су кажњени.

Породице које без одобрења школе путују непосредно пре или после школских распуста крше закон о обавезном похађању школе, што се у Немачкој третира као прекршај. У зависности од покрајине, казне могу бити високе – до 1.500 евра по детету, и то за сваког родитеља посебно. У Северној Рајни-Вестфалији, на пример, казне се крећу од 300 до 1.000 евра, док у другим покрајинама могу укључивати и додатне мере, па чак и затворске казне у тежим случајевима.

Дакле, иако је путовање ван сезоне примамљиво, неовлашћено одсуство из школе може скупо да кошта – и финансијски и правно.

https://zelenaucionica.com/u-nemackoj-ako-dete-izostane-iz-skole-da-bi-putovalo-kazne-su-paprene-u-pokrajinama-i-zatvorske/

Његова Светост Патријарх српски г. Порфирије, заједно са својим домаћином Његовом Светошћу Патријархом московском и све Русије г. Кирилом, разговарао је данас у Кремљу са г. Владимиром Владимировичем Путином, председником Руске Федерације.

Разговор, у коме су учестововали Његово Високопреосвештенство Архиепископ новосадски и Митрополит бачки г. Иринеј и Његово Високопреосвештенство Митрополит волоколамски г. Антоније, председник Одељења за спољне црквене везе Московске Патријаршије, протекао је у духу пуног међусобног разумевања и обостране жеље за даље унапређење сарадње два братска народа и сестринских Цркава.

Изражавајући благодарност председнику Путину на пријему, поглавар Српске Православне Цркве је истакао да српски народ према руском народу осећа потпуну духовну блискост. Нагласио је немерљиви значај тога што председник Путин заступа, штити и промивише хришћанске вредности.

Однос патријарха Порфирија према Руској Православној Цркви и руском народу, који одликује љубав и жеља за што блискијом сарадњом, истоветан је односу његових претходника, блаженопочивших патријараха Павла и Иринеја. Такав однос има и пуноћа Српске Православне Цркве, навео је Патријарх Порфирије.

Председник Руске Федерације је о међусобним односима два народа и државе говорио у духу разумевања и веома доброг познавања прилика на Балканском полуострву, истичући да Русе и Срба спајају православна вера и на њој заснована заједничка култура. Недавно одржани Свесрпски сабор добар је начин за чување јединства и идентитета православних Срба, став је руског председника. Он је поздравио најављено учешће председника Србије на прослави осамдесете годишњице победе над фашизмом, 9. маја у Москви.

Патријах московски и све Русије г. Кирил, говорећи о везама два народа и две Цркве, констатовао је да се ради о најближим братским народима и верним савезницима, увек у свим околностима верним једни другима.

Сви саговорници су једнодушно изразили наду да ће се Европа, као и цео западни свет, вратити хришћанским вредностима и начину живота, истичући као вредан пример новоупокојеног Папу Франциска, који се за то залагао.

ВИДЕО: https://www.patriarchia.ru/db/text/6206537.html

https://www.facebook.com/share/v/192PFPoY2Q/

https://www.facebook.com/share/p/12KkS4grTdp/?mibextid=wwXIfr

https://spc.rs/sr/news/aktuelno//13851.patrijarh-porfirije-razgovarao-sa-predsednikom-ruske-federacije-vladimirom-putinom.html

Археолози су открили добро очуван манастир из византијског доба у Негеву, пустињском региону јужног Израела, у близини библијског града Бершебе. Откривени су и остаци сеоске куће, која је, заједно са манастиром, изгледа била напуштена крајем 6. или почетком 7. века, вероватно због опасности коју је представљао прелазак у рани исламски период, преноси Јерусалим Пост.
У извештају о ископавањима Израелске управе за антиквитете цитира се археолог Нир- Шимшон Паран манастир је био добро очуван, што сведочи о свакодневном животу монаха у Негеву у византијском периоду. Био је поплочан подовима од мозаика, који су вероватно поставили сами монаси.
„Већина археолошких открића о манастиру везана је за подове, што сведочи о његовом напуштању у касном византијском или на почетку периода Омајада (6.-7. век нове ере)“,
приметио је Паран. Манастир је био добро утврђени објекат, обухватао је капелу, трпезу, кухињу, као и пресу за вино. У центру капеле је мозаик малтешког крста, испод којег се налази грчки натпис који
помиње име манастира и имена његових житеља.
У апсиди су пронађене и две гробнице.
Јужно од манастира, археолози су открили сеоску кућу из византијског доба, која је укључивала
правоугаони објекат са прозором. На поду је пронађен новчић из прве половине VI века нове
ере.
Верује се да су и манастир и сеоска кућа локалитети из истог периода.
Јуче је Orthochristian известио и о траговима древног врта који је откривен испод пода храма
Гроба Господњег.

https://mitropolija.com/2025/03/31/vizantijski-manastir-otkriven-u-pustinji-svete-zemlje/