<?xml version="1.0"?>
<rss version="2.0"><channel><title>&#x416;&#x438;&#x432;&#x435; &#x440;&#x435;&#x447;&#x438; &#x443;&#x442;&#x435;&#x445;&#x435;: Живе речи утехе</title><link>https://pouke.org/index/1346437841/page/3/?d=1</link><description>&#x416;&#x438;&#x432;&#x435; &#x440;&#x435;&#x447;&#x438; &#x443;&#x442;&#x435;&#x445;&#x435;: Живе речи утехе</description><language>sr</language><item><title>&#x41A;&#x440;&#x438;&#x432;&#x43E;&#x43A;&#x430;&#x43F;&#x438;&#x45B; &#x437;&#x43D;&#x430; &#x448;&#x442;&#x430; &#x458;&#x435; "&#x446;&#x440;&#x43A;&#x432;&#x430; &#x43A;&#x443;&#x43B;&#x442;&#x443;&#x440;&#x43E;&#x43B;&#x43E;&#x448;&#x43A;&#x438;" ?</title><link>https://pouke.org/index/1346437841/%D0%BA%D1%80%D0%B8%D0%B2%D0%BE%D0%BA%D0%B0%D0%BF%D0%B8%D1%9B-%D0%B7%D0%BD%D0%B0-%D1%88%D1%82%D0%B0-%D1%98%D0%B5-quot%D1%86%D1%80%D0%BA%D0%B2%D0%B0-%D0%BA%D1%83%D0%BB%D1%82%D1%83%D1%80%D0%BE%D0%BB%D0%BE%D1%88%D0%BA%D0%B8quot-r836/</link><description><![CDATA[
<p><img src="https://pouke.org/uploads/monthly_2016_04/aa6da8a8a371ac0e1931ae20cd94b5e6.jpg.4a1915d19adaa632ac02386993216435.jpg" /></p>
<p>Одговарајући на питање једног слушаоца о "проблему цркве на Румији" председник црногорског парламента казао је да "Црква са Румије се мора маћи и ова Влада ће бити под мојим сталним питањем да се то ријеши. Ту цркву нека премјесте гдје год хоће, на које год брдо, тамо ђе не ударају на темељне вриједности Црне Горе".</p>
<p>Крикопић је оптужио СПЦ да је на многим местима градила храмове без државне дозволе но да му то не смета колико црква на Румији те да ће минисра за урбанизам и премијер радити на томе да се црква са Румије уклони.</p>
<p>"-Растао сам у граду који има 32 цркве, у старом граду Котору. Свако јутро пролазио сам поред олтара разних цркава и слушао звона и знам добро што је <strong>културолошки црква</strong>, казао је Кривокапић, нагласивши да када је ријеч о оној на Румији да ту држава показује немоћ у најгорем облику.</p>
<p>-Ту цркву нека премјесте гдје год хоће, на које год брдо, тамо ђе не ударају на темељне вриједности Црне Горе. Са Румије се црква мора маћи и ова Влада ће бити под мојим сталним питањем да се то ријеши. <strong>Премјер Ђукановић је појам црногорска црква имао у свом експозеу.</strong> Овдје се не ради о црногорској цркви, већ о грађанској држави и то се мора због тога спровести. Та ламина, како Цетињани кажу, може постати црква ако се негдје друго постави. На Румији није црква него забијање у симбол суживота", рекао је Кривокапић.</p>
<p>Поуке.орг</p>
]]></description><guid isPermaLink="false">836</guid><pubDate>Wed, 05 Dec 2012 13:12:00 +0000</pubDate></item><item><title>&#x423; &#x421;&#x43B;&#x43E;&#x432;&#x435;&#x43D;&#x438;&#x458;&#x438; &#x432;&#x43E;&#x458;&#x43D;&#x43E; &#x441;&#x442;&#x430;&#x45A;&#x435;</title><link>https://pouke.org/index/1346437841/%D1%83-%D1%81%D0%BB%D0%BE%D0%B2%D0%B5%D0%BD%D0%B8%D1%98%D0%B8-%D0%B2%D0%BE%D1%98%D0%BD%D0%BE-%D1%81%D1%82%D0%B0%D1%9A%D0%B5-r810/</link><description><![CDATA[
<p><img src="https://pouke.org/uploads/monthly_2016_04/e071af43c8313078c74da3af84d62aa2.jpg.58f5ec9cd825772a7f58e2356dcd7789.jpg" /></p>
<p>.</p>
<p>Међу повређенима је 15 полицајаца и 11 демонстраната, а више од 30 демонстраната је ухапшено. Колатерална штета били су и новинари, сниматељи и фотографи.</p>
<p>Како сазнаје Б92, до сукоба је дошло када је више десетина хулигана дошло на протест, где су се сукобили са полицијом. Полиција је штитила демонстранте, међутим након напада, одговорила је сузавцем.</p>
<p>Како преносе регионални медији, најмање шест особа је теже повређено.</p>
<p>Полиција, под пуном опремом за разбијање демонстрација, је на демонстранте бацила сузавац. Полиција је до касно у ноћ покушавала да испразни центар града који је надлетао полицијски хеликоптер.</p>
<p>Широм Словеније синоћ су настављене демонстрације против свих тренутне власти, али и свих осталих политичких опција, политичара, адвоката, судија, свих који су разочарали револтиране грађане. Демонстрације су свуда биле мирне, сем у Љубљани где је ноћас владало право војно стање</p>
<p><img src="https://pouke.org/forum/applications/core/interface/js/spacer.png" alt="88668450950b9403e2e8a7584275040_v4%20big.jpg" data-src="http://www.b92.net/news/pics/2012/12/01/88668450950b9403e2e8a7584275040_v4%20big.jpg"></p>
<p>"Лопови! Лопови!", "Готови сте!, "Доле с мафијом!" и држали минуте ћутања за "умрлу државу".</p>
<p>Најмасовније и најбурније демонстрације су биле у Љубљани, где је више од 10.000 људи протествовало у ширем центру града, али упркос свим позивима да протести остану мирни, групе навијача, неонациста и хулигана су се сукобиле са полицијом која је морала да употреби пендреке, сузавац и водене топове да би се одбранила од флаша, камења и гранитних коцки којима је гађана.</p>
<p>За сада још увек није јасно шта су заправо захтеви револтираних словеначких грађана. Њихове пароле су усмерене против свих политичких опција у Словенији, против свих политичара, банкара, тајкуна, адвоката и судија, како кажу против свих који су их опљачкали и које називају мафијом. "СЛО" је скраћеница за "Само Лопови Обогате", кажу демонстранти.</p>
<p><img src="https://pouke.org/forum/applications/core/interface/js/spacer.png" alt="163377882650b9403f16848238075906_v4%20big.jpg" data-src="http://www.b92.net/news/pics/2012/12/01/163377882650b9403f16848238075906_v4%20big.jpg"></p>
<p>Како су јавили словеначки медији, група демонстраната на полицију у близини словеначког парламента бацала комаде калдрме, бакље и друга пиротехничка средства, на шта је полиција одговорила прво сузавцем, а потом и воденим топом.</p>
<p>Словеначка агенција СТА је јавила да је у сукобу са демонстрантима повређено између 10 и 15 полицајаца, од којих су двојица наводно били погођени комадима калдрме, док је одређени број учесника протеста одведен у болницу.</p>
<p>Мариборски дневник "Вечер" наводи да је насилна група демонстраната на протесте дошла опремљена гас маскама и сузавцима.</p>
<p>За сада није познато да ли је током протеста оштећена зграда парламента, али "Вечер" је јавио да је оближње седиште НЛБ банке гађано каменицама.</p>
<p><img src="https://pouke.org/forum/applications/core/interface/js/spacer.png" alt="93719805850b9404046f39555176049_v4%20big.jpg" data-src="http://www.b92.net/news/pics/2012/12/01/93719805850b9404046f39555176049_v4%20big.jpg"></p>
<p>Како преноси СТА, шеф љубљанске полиције Станислав Венигер рекао је новинарима да је полиција ухапсила групу насилних демонстраната, наводећи да је маса поступила веома одговорно, удаљивши се од изгредника. Иначе, Синдикат словеначке полиције је одржао конференцију за штампу на којој је још једном поновио да су полицајци у процепу јер морају да извршавају своје задатке, а да са друге стране подржавају мирне демонстрације грађана и њихово залагање за правну државу, а "против корумпираних и изопачених политичара". Током конференције, на столу пред полицајцима су стајали њихови грбови, црвени каранфили и гранитне коцке као подсећање на жалбу полицајаца што су управо они били први на удару разјарених грађана у Марибору.</p>
<p>Министар унутрашњих послова Винко Горенак је путем друштвене мреже "Твитер" честитао полицији на обављеном послу.</p>
<p>Хапшењу је претходио позив полиције да демонстранти престану са нападима и упозорење да на тај начин они крше јавни ред и мир.</p>
<p>Више хиљада учесника протеста је посматрало како миран протест појединци претварају у нешто сасвим друго, пише тај веб портал.</p>
<p>Полиција на "твитеру" тврди да контролише ситуацију у главном граду Словеније. У медијима су се појавиле, међутим, различите процене броја демонстраната и док једни тврде да их је најмање 5.000 поједини кажу и да их је више од 10.000.</p>
<p>Демонстрације у Љубљани и у више словеначких градова организоване су због незадовољства грађана социјално-економском ситуацијом, али и због прекомерне примене силе на мариборском митингу, у понедељак.</p>
<p><img src="https://pouke.org/forum/applications/core/interface/js/spacer.png" alt="75606805350b9404265186351786699_v4%20big.jpg" data-src="http://www.b92.net/news/pics/2012/12/01/75606805350b9404265186351786699_v4%20big.jpg"></p>
<p>Демонстранти су незадовољни и већином политичара од којих траже да поднесу оставке, а међу њима је и премијер Јанез Јанша.</p>
<p>Маса људи је са Трга Републике, где је скуп био миран, дошла до зграде Владе и Скупштине Словеније, ограђеним антидемонстрантским баријерама. Људи, од којих неки одевени у црно и с капуљачама, носили су цвеће и транспаренте, а једна од парола је "Нисмо ни леви ни десни, него преварени".</p>
<p>Амбасада САД у Љубљани позвала је на опрез своје грађане који намеравају да путују у Словенију. Истовремено, америчким грађанима је, како се наводи, укратко предочено шта се у Словенији дешавало последњих неколико дана.</p>
<p>Око 80.000 студената и професора на универзитетима у Љубљани, Марибору и Приморском прекинуло је предавања да би се на сат или два придружили организованом протесту "Први дан отпора словеначких универзитета", а против смањења буџета намењеног образовању у наредној години.</p>
<p><img src="https://pouke.org/forum/applications/core/interface/js/spacer.png" alt="125239800850b94043d39f7060040725_v4%20big.jpg" data-src="http://www.b92.net/news/pics/2012/12/01/125239800850b94043d39f7060040725_v4%20big.jpg"></p>
<p>"Предложени буџет за 2013. је поражавајући за универзитете и, уколико буде усвојен, то значи да они неће бити у стању да спроводе наставу на првом и другом нивоу болоњског програма”, пренела је СТА.</p>
<p>Словеначки премијер Јанез Јанша је поводом демонстрација рекао да очито постоји неко коме одговара дизање температуре пред предстојећи, други круг председничких избора у недељу.</p>
<p>Извор: Б92, Бета, Танјуг</p>
<p>
</p>
<div class="ipsEmbeddedVideo " contenteditable="false"><div><iframe width="480" height="270" src="https://pouke.org/forum/applications/core/interface/js/spacer.png" frameborder="0" allowfullscreen="true" data-embed-src="https://www.youtube.com/embed/Gd37lZkKFMI?feature=oembed"></iframe></div></div>
]]></description><guid isPermaLink="false">810</guid><pubDate>Sat, 01 Dec 2012 12:42:00 +0000</pubDate></item><item><title>&#x410;&#x43B;&#x431;&#x430;&#x43D;&#x446;&#x438; &#x43F;&#x440;&#x435;&#x442;&#x443;&#x43A;&#x43B;&#x438; &#x438; &#x438;&#x437;&#x431;&#x43E;&#x43B;&#x438; &#x43D;&#x43E;&#x436;&#x435;&#x43C; &#x441;&#x440;&#x43F;&#x441;&#x43A;&#x435; &#x43D;&#x430;&#x432;&#x438;&#x458;&#x430;&#x447;&#x435; &#x443; &#x421;&#x43A;&#x43E;&#x43F;&#x459;&#x443;</title><link>https://pouke.org/index/1346437841/%D0%B0%D0%BB%D0%B1%D0%B0%D0%BD%D1%86%D0%B8-%D0%BF%D1%80%D0%B5%D1%82%D1%83%D0%BA%D0%BB%D0%B8-%D0%B8-%D0%B8%D0%B7%D0%B1%D0%BE%D0%BB%D0%B8-%D0%BD%D0%BE%D0%B6%D0%B5%D0%BC-%D1%81%D1%80%D0%BF%D1%81%D0%BA%D0%B5-%D0%BD%D0%B0%D0%B2%D0%B8%D1%98%D0%B0%D1%87%D0%B5-%D1%83-%D1%81%D0%BA%D0%BE%D0%BF%D1%99%D1%83-r509/</link><description><![CDATA[
<p><img src="https://pouke.org/uploads/monthly_2016_04/0046671dc2b5ff333845e8773110c998.jpg.ce27ab33fa3d1a21fb05bc712377fec3.jpg" /></p>
<p><span style="font-size:12px">У Близини трговинског центра Мавровка пре почетка фудбалске утакмице око 13.30 су нападнута двојица српских навијача из Црне Горе Мирко Милошић (29) и Стефан Ђуровић (17) иначе овај тржни центар се налази у делу Скопља претежно насељеном Албанцима. У одвојеном инциденту око 14 часова већа група нападача је каменицама и флашама гађала тројицу српских навијача из Београда при чему је један избоден ножем.</span></p>
<p><span style="font-size:12px">По целом граду је размештена специјална полиција како би спречила даље сукобе Срба и Албанаца. Иначе на самом почетку утакмице македонски навијачи су извиждали српску химну, као повод за овакав поступак наводе истицање грчке заставе од стране српских навијача.</span></p>
<p><img src="https://pouke.org/forum/applications/core/interface/js/spacer.png" alt="247337_357833600978257_1055883612_n.jpg" data-src="http://www.vidovdan.org/images/stories/regija/makedonija/247337_357833600978257_1055883612_n.jpg"></p>
<p><span style="font-size:12px">Фудбалска репрезентација Србије поражена је у Скопљу од Македоније са 1:0, у мечу 4. кола квалификација за Светско првенство 2014. године.</span></p>
<p><span style="font-size:12px">Извор:</span><a href="http://www.vidovdan.org/index.php?option=com_content&amp;view=article&amp;id=36064:2012-10-16-23-32-22&amp;catid=48:vesti&amp;Itemid=103" rel="external nofollow"><span style="font-size:12px"> Видовдан.орг</span></a></p>
]]></description><guid isPermaLink="false">509</guid><pubDate>Tue, 16 Oct 2012 23:36:00 +0000</pubDate></item><item><title>&#x41F;&#x440;&#x435;&#x43C;&#x438;&#x43D;&#x443;&#x43E; &#x43F;&#x435;&#x432;&#x430;&#x447; &#x433;&#x440;&#x443;&#x43F;&#x435; &#x41A;&#x423;&#x414; &#x418;&#x434;&#x438;&#x458;&#x43E;&#x442;&#x438;</title><link>https://pouke.org/index/1346437841/%D0%BF%D1%80%D0%B5%D0%BC%D0%B8%D0%BD%D1%83%D0%BE-%D0%BF%D0%B5%D0%B2%D0%B0%D1%87-%D0%B3%D1%80%D1%83%D0%BF%D0%B5-%D0%BA%D1%83%D0%B4-%D0%B8%D0%B4%D0%B8%D1%98%D0%BE%D1%82%D0%B8-r483/</link><description><![CDATA[
<p><img src="https://pouke.org/uploads/monthly_2016_04/e3399ccab940ff67532a424df8745265.jpg.78d4c889886eedbd1fd4301aaa9f97cb.jpg" /></p>
<p><span style="font-size:12px">Певачу је почетком 2011. године дијагностификован карцином плућа и грла, а 24. октобра за Тусту се у пулском Уљанику требао одржати и хуманитарни концерт "Јебем ти рак! Бранко Чрнац Туста - За тебе!" на којем су били планирани Дубиоза Колектив и новосадски Атхеист Рап.</span></p>
<p><span style="font-size:12px">Пaнк бенд основан је 02.02.1981.године, а Туста им се придружио 1985.</span></p>
<p><span style="font-size:12px">Група је стекла популарност 1987. победом на тадашњем Омладинском фестивалу у Суботици у конкуренцији тристотинак бендова. Након Суботице, отворила су се врата за наступе у Швајцарској, Немачкој, Мађарској и Италији, где се и збио познати догађај у Reggio Calabria на фестивалу медитеранских земаља.</span></p>
<p><span style="font-size:12px">Карабињери су тада прекинули извођење пјесме "Bandiera Rossa" што је умало изазвало међународни инцидент, а бенд је доспео у рубрику "међународна политика" многих дневних листова.</span></p>
<p><span style="font-size:12px"> Извор: 021, РТВ</span></p>
<p>
</p>
<div class="ipsEmbeddedVideo " contenteditable="false"><div><iframe width="459" height="344" src="https://pouke.org/forum/applications/core/interface/js/spacer.png" frameborder="0" allowfullscreen="true" data-embed-src="https://www.youtube.com/embed/FG8Mz3j4jv8?feature=oembed"></iframe></div></div>
]]></description><guid isPermaLink="false">483</guid><pubDate>Mon, 15 Oct 2012 08:01:00 +0000</pubDate></item><item><title>&#x408;&#x430;&#x432;&#x43D;&#x438; &#x434;&#x435;&#x43C;&#x430;&#x43D;&#x442;&#x438; &#x43D;&#x430; &#x438;&#x43C;&#x435; &#x443;&#x432;&#x440;&#x435;&#x434;&#x430; &#x438;&#x437;&#x43D;&#x435;&#x441;&#x435;&#x43D;&#x438;&#x445; &#x43D;&#x430; &#x440;&#x430;&#x447;&#x443;&#x43D; &#x41F;&#x430;&#x442;&#x440;&#x438;&#x458;&#x430;&#x440;&#x445;&#x43E;&#x432;</title><link>https://pouke.org/index/1346437841/%D1%98%D0%B0%D0%B2%D0%BD%D0%B8-%D0%B4%D0%B5%D0%BC%D0%B0%D0%BD%D1%82%D0%B8-%D0%BD%D0%B0-%D0%B8%D0%BC%D0%B5-%D1%83%D0%B2%D1%80%D0%B5%D0%B4%D0%B0-%D0%B8%D0%B7%D0%BD%D0%B5%D1%81%D0%B5%D0%BD%D0%B8%D1%85-%D0%BD%D0%B0-%D1%80%D0%B0%D1%87%D1%83%D0%BD-%D0%BF%D0%B0%D1%82%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0%D1%80%D1%85%D0%BE%D0%B2-r478/</link><description><![CDATA[
<p><img src="https://pouke.org/uploads/monthly_2016_04/7ceca8805fbd67ab1ac3d36d31301542.jpg.ef2bed5a7f646cb9c028658a23afb483.jpg" /></p>
<p><span style="font-family:arial, helvetica, sans-serif;"><span style="font-size:12px;">Након синоћне емисије „Забрањеног форума“ на телевизији Пинк БХ, који је био на тему „Међурелигијски дијалог- религија или политика“, слободно говорећи, у манипулисању емисионим током исте од стране водитеља Александра Хршума, у којој су гостовали еминентни представници православне, римокатоличке и исламске вероисповести, као и представница Међурелигијског Већа Босне и Херцеговине Божана Ивелић-Катава, стекао се јак утисак да је поента емисије све друго сем наведеног наслова исте. Као учесник из публике, моја маленкост са још једним бројем колега што са КБФ-а, што са матичног нам ПБФ-а „Светог Василија Острошког“, чији је Декан протојереј-ставрофор проф. др Борис Брајовић представљао СПЦ и једну од уваженијих високошколских Установа, дошло је до и те каквог усиљеног ублажавања демагогије коју је, свима нам познато, гурао уважени муфтија Зукорлић.</span></span></p>
<p><span style="font-family:arial, helvetica, sans-serif;"><span style="font-size:12px;">Без даљњег, на самом почетку емисије се увидело да је она конципирана тако, да се водитељ докаже и дође до изражаја, понајвише тиме што су и медији данас, више него икад били под монополом личних интереса субјективизма повређене сујете властодржаца. Узгред, главни повод за емисију је био вербални, назовимо сукоб, али пре свега коректни диспут између владике Григорија и одлазећег Реиса-ул-Улеме Церића, у којем је сасвим оправдано спочитано да је „Босна и те како бошњачка земља“, дискусија у емисији се свела на оправдавање или оповргавање изреченог у поменутом. Муфтија Зукорлић као небитни и „десети“ ешалон „зелене трансзверзале на Балкану“, извесни радикални исламиста, због своје персоналне нестабилности и неостварености, прелетајући „из Санџакa у Босну“, како он то сматра једном сувереном територијом, дрзнуо се да све најгоре каже о „београдском режиму“ и Његовој Светости патријарху Иринеју, као „повезаним инстанцама српског шовинизма“-(контексуални закључак потписника ових редова). Свака част муфтијиним амбицијама, али аферим свему синоћ изреченом од стране поменутог муфтије!</span></span></p>
<p><span style="font-family:arial, helvetica, sans-serif;"><span style="font-size:12px;">Као прво, ваљало би уваженом муфтији да се упути у основе како хијерархијског устројства Српске Православне Цркве, тако и самог Устава Републике Србије, и да не „брка лончиће“ фах идиотизмом у погледу незнања институционалног функционисања СПЦ, тако и аутономију исте у односу са Властима Републике Србије. Обзиром да муфтија Зукорлић оптужује и све представнике СПЦ у Босни и Херцеговини да су испоставе „београдског режима“ и да делују „противно интересу“ мирног саживота у БиХ-а, сам није хтео да појасни, а да при том није дозвољено да се то питање покрене, како је то требало ићи својим током, ако већ долази као председник Ријасета Исламске заједнице у Србији и представник истог у БиХ, за чији „интерес“ се он залаже и у чије име пропагира поткрадану тезу о бошњачкој Босни, иако се недавно кандидовао као независни кандидат Групе грађана за Председника Србије!</span></span></p>
<p><span style="font-family:arial, helvetica, sans-serif;"><span style="font-size:12px;">Докле год буде таквих који „друге газе, а себе уздижу“, наша заједничка мисија за миран саживот, конкретно овде у Босни и Херцеговини, нећемо предалеко отићи у Међурелигијском дијалогу, апсолутно аполитизованом.</span></span></p>
<p><span style="font-family:arial, helvetica, sans-serif;"><span style="font-size:12px;">Новак Јовановић</span></span></p>
<p><span style="font-family:arial, helvetica, sans-serif;"><span style="font-size:12px;">студент Православно Богословског Факултета</span></span></p>
<p><span style="font-family:arial, helvetica, sans-serif;"><span style="font-size:12px;">„Светог Василија Острошког“</span></span></p>
<p><span style="font-family:arial, helvetica, sans-serif;"><span style="font-size:12px;">Фоча</span></span></p>
<p><span style="font-family:arial, helvetica, sans-serif;"><span style="font-size:12px;">Фоча, 12. окт. 2012. г.</span></span></p>
]]></description><guid isPermaLink="false">478</guid><pubDate>Sun, 14 Oct 2012 10:54:00 +0000</pubDate></item><item><title>&#x41E;&#x442;&#x43A;&#x440;&#x438;&#x432;&#x435;&#x43D;&#x43E; &#x43A;&#x43E;&#x43F;&#x459;&#x435; &#x43C;&#x430;&#x43A;&#x435;&#x434;&#x43E;&#x43D;&#x441;&#x43A;&#x438;&#x445; &#x444;&#x430;&#x43B;&#x430;&#x43D;&#x433;&#x438;</title><link>https://pouke.org/index/1346437841/%D0%BE%D1%82%D0%BA%D1%80%D0%B8%D0%B2%D0%B5%D0%BD%D0%BE-%D0%BA%D0%BE%D0%BF%D1%99%D0%B5-%D0%BC%D0%B0%D0%BA%D0%B5%D0%B4%D0%BE%D0%BD%D1%81%D0%BA%D0%B8%D1%85-%D1%84%D0%B0%D0%BB%D0%B0%D0%BD%D0%B3%D0%B8-r447/</link><description><![CDATA[
<p><img src="https://pouke.org/uploads/monthly_2016_04/9bb071f6f703aa0158b65638dd23a518.jpg.64d18d6e5baec55d1b3ec7c56dabc1fd.jpg" /></p>
<p><span style="font-family:arial,helvetica,sans-serif"><span style="font-size:12px">Археолози из Института за историју уметности и археологију у Скопљу и Прилепског музеја открили су нове факте у краљевској гробници код прилепског села Старо Бонче, пише македонски портал </span></span><span style="font-family:arial,helvetica,sans-serif"><span style="font-size:12px"><em>Пулсинфо.</em></span></span></p>
<p></p>
<div style="text-align:center">
<p></p>
<img src="https://pouke.org/forum/applications/core/interface/js/spacer.png" alt="staro-bonce-arheologija-.jpg" data-src="http://www.rts.rs/upload/storyBoxImageData/2012/10/10/10685580/staro-bonce-arheologija-.jpg">
</div>
<p></p>
<p></p>
<p><span style="font-family:arial,helvetica,sans-serif"><span style="font-size:12px">Према речима доцента Антонија Јакимовског то је уникатана гробница у светским размерама. У гробници је сахрањен, а потом и кремиран моћан краљ из трећег или четвртог века пре нове ере, а око ње је пронађено још гробова, па је то како каже доцент Јакимовски, било свето место. Нажалост, гробница је у више наврата пљачкана.</span></span></p>
<p><span style="font-family:arial,helvetica,sans-serif"><span style="font-size:12px">Према професору Виктору Лилкићу, гробница је део тајанственог и још неоткривеног града древних Пеонаца. Лилкић каже да је то био стратешки град пошто је на доминатном месту у Пелагонији, па ја на врхунцу своје моћи имао можда и 20.000 становника.</span></span></p>
<p><span style="font-family:arial,helvetica,sans-serif"><span style="font-size:12px">Археолози на локалитету Старо Бонче, први пут су су упознали јавност са "покретним налазима" пронађеним ове године.</span></span></p>
<p><span style="font-family:arial,helvetica,sans-serif"><span style="font-size:12px">Реч је о врху копља, које је било саставни део наоружања македонске фаланге, раскошном накиту и једном сребрном тањиру.</span></span></p>
<p><span style="font-family:arial,helvetica,sans-serif"><span style="font-size:12px">Према истраживањима британских археолога на територији Македоније има преко 50 хиљада археолошких локалитета од чега је само десет одсто истражено.</span></span></p>
<p><span style="font-family:arial,helvetica,sans-serif"><span style="font-size:12px">Извор: </span></span><a href="http://www.rts.rs/page/stories/ci/story/3/%D0%A0%D0%B5%D0%B3%D0%B8%D0%BE%D0%BD/1189246/%D0%9E%D1%82%D0%BA%D1%80%D0%B8%D0%B2%D0%B5%D0%BD%D0%BE+%D0%BA%D0%BE%D0%BF%D1%99%D0%B5+%D0%BC%D0%B0%D0%BA%D0%B5%D0%B4%D0%BE%D0%BD%D1%81%D0%BA%D0%B8%D1%85+%D1%84%D0%B0%D0%BB%D0%B0%D0%BD%D0%B3%D0%B8.html" rel="external nofollow"><span style="font-family:arial,helvetica,sans-serif"><span style="font-size:12px">РТС</span></span></a></p>
]]></description><guid isPermaLink="false">447</guid><pubDate>Wed, 10 Oct 2012 11:30:00 +0000</pubDate></item><item><title>&#x410;&#x43C;&#x435;&#x440;&#x438;&#x43A;&#x430; &#x438; &#x415;&#x423; &#x43F;&#x440;&#x435;&#x43F;&#x443;&#x441;&#x442;&#x438;&#x43B;&#x435; &#x411;&#x430;&#x43B;&#x43A;&#x430;&#x43D; &#x422;&#x443;&#x440;&#x441;&#x43A;&#x43E;&#x458; &#x438; &#x420;&#x443;&#x441;&#x438;&#x458;&#x438;</title><link>https://pouke.org/index/1346437841/%D0%B0%D0%BC%D0%B5%D1%80%D0%B8%D0%BA%D0%B0-%D0%B8-%D0%B5%D1%83-%D0%BF%D1%80%D0%B5%D0%BF%D1%83%D1%81%D1%82%D0%B8%D0%BB%D0%B5-%D0%B1%D0%B0%D0%BB%D0%BA%D0%B0%D0%BD-%D1%82%D1%83%D1%80%D1%81%D0%BA%D0%BE%D1%98-%D0%B8-%D1%80%D1%83%D1%81%D0%B8%D1%98%D0%B8-r377/</link><description><![CDATA[
<p><img src="https://pouke.org/uploads/monthly_2016_04/62a936271913f0bf6a15c8f0e49d92d0.jpg.68d61b0299e34ee5ffe10b5773b8b6fe.jpg" /></p>
<p><img src="https://pouke.org/forum/applications/core/interface/js/spacer.png" alt="balkan.jpg" data-src="http://www.vidovdan.org/images/stories/regija/balkan.jpg"></p>
<p>Грчка, прва балканска земља која је постала и чланица НАТО и ЕУ, велика је прича о успеху у југоисточној Европи, све док није све кренуло низбрдо. Штавише, проблеми и неизвесност у регији су више од пуког преливања кризе из еуро-зоне: Балкан пролази нестабилну транзицију из једне релативно добро дефинисане сигурносне зоне у неку, за сада, амбивалентну причу у којој на сцену ступају неки нови важни глумци, а некадашње “звезде” губе и интерес и утецај.</p>
<p>Раздобље које је отприлике трајало од потписивања Дејтонског споразума 1995.године, до фебруара 2008., када је Косово прогласило независност, дефинише се као Пакс Американа, јер су сви важни актери у ЕУ прихватли Вашингтон као “чувара балканске сигурности”. Чак и Москва, све док се Приштина није осамосталила. То Русија, неколико је пута поновљено, не може прихватити. Косовска независност поделила је и ЕУ: чак пет чланица одбија признати постојање нове државе на Балкану.</p>
<p>С пуцањем међународног консензуса око Балкана Вашингтон је рапидно губио утицај на Балкану, а америчка дипломатија, економска или војна средства све су више губила на вредности. С губитком интереса за постизање позитивних вредности на Балкану, Американци су добијали епитет некога ко у југоисточној Европи може више проблема створити, него их разрешити.</p>
<p>Губитак америчког вођства на Балкану поклопио се с кризом еуро-зоне, што је резултирало и слабљењем снаге Брисела који више није имао могућности да регији осигура јасан пут за будуће интеграције, односно подстицај за главне структурне реформе, како у политици, тако и у економији. На терену је завладао страх да ће, након што 2013.године Хрватска уђе у ЕУ, свако даље придруживање бити заустављено.</p>
<p>Хтели то они или не, својим повлачењем са балканске сцене, Американци и Европљани створили су вакуум, који су пожурили попунити други “играчи”. Током протеклих неколико година, утицај Русије, Турске, па чак и Израела је у порасту. Уз то, неколико рунди слободних избора дало је локалним политичарима и институцијама немерљиво више легитимитета који подразумијева И пркос међународним арбитрима и њиховом диктату.</p>
<p>​​Тако је Уред високог представника у БиХ, којег су креирале потписнице Дејтонског споразума, постао скоро безначајна институција. Неки чак тврде да је неоколонијални ОХР постао главни камен спотицања за БиХ транзицију према демократији и међуетничком консензусу.</p>
<p>Вакуум који су оставили западњаци попуњавају, пре осталих Турска и Русија. Турски премијер Таџиб Ердоган одлучио је интензивнијим присуством “освојити” изнова некадашње делове Отоманске империје, науштрб амбиција за чланство у ЕУ ( ако су те амбиције икада имале реално упориште с обзиром на то да је Турска држава упитног поштовања људских права, да прогони своје мањине попут Хришћана или Курда, те да и даље под окупацијом држи део Кипра). Турска подупире муслимане у регији сматрајући их оставштином бивше империје. Баш као што је Ердоган и рекао, након што је у јуну 2011. победио на изборима: “Сарајево је данас победник, баш колико и Истанбул!”. Летос је чак тврдио да му је Алија Изетбеговић, на болничкој постељи, оставио Босну “у аманет”.</p>
<p>У међувремену, значајно је ојачао и руски утицај на Балкану. Осим финансијске помоћи коју су дали Кипру, или понуде Грчкој за кориштење луке Пиреј, Русија је постала и главни финансијер у Босни и Србији. Камен темељац руског утицаја на Балкану биће гасовод Јужни ток, који ће се проширити на већину земаља у југоисточној Европи. Очекује се чак да ће руски председник Владимир Путин лично учествовати на децембарској свечаности почетка градње гасовода у Србији.</p>
<p>Но једна од најзанимљивијих промена свакако је све активинија улога Израела. Тако је ојачана војна сарадња с Грчком, баш као и сарадња двеју земаља на истраживањима гасних налазишта у источном Средоземљу. Израел је такође почео развијати блиске односе са српским ентитетом у Босни и Херцеговини, а очекује се, у блиској будућности, и да Израел продуби своје везе са Бугарском, Румунијом и Србијом.</p>
<p>Уз све наведено, стање које јако компликује сигурносну архитектуру Балкана јесте и јачање вехабијског покрета. А Вашингтон и Брисел упорно одбијају признати озбиљност ових проблема. САД су се окренуле Блиском истоку и изазовима дуж Пацифика, ЕУ се бори с властитом егзистенцијалном кризом. Остане ли тако, балкански проблеми ће потрајати и биће много теже решиви него је то било у периоду од 1995 до 2008.</p>
<p>Пише: Гордон Н. Бардос <strong>(</strong><a href="http://nationalinterest.org/print/commentary/the-balkans-post-pax-americana-7537" rel="external nofollow"><strong>The National interest</strong></a><strong>) </strong> приредила: Сабина Чабаравдић</p>
<p>* Гордон Н. Бардос је њујоршки експерт за балканску политику и сигурност</p>
<p>Извор: РСЕ</p>
]]></description><guid isPermaLink="false">377</guid><pubDate>Wed, 03 Oct 2012 12:17:00 +0000</pubDate></item><item><title>&#x41F;&#x43E;&#x43D;&#x43E;&#x432;&#x43D;&#x43E; &#x445;&#x440;&#x432;&#x430;&#x442;&#x441;&#x43A;&#x43E; &#x43D;&#x435;&#x433;&#x438;&#x440;&#x430;&#x45A;&#x435; &#x425;&#x43E;&#x43B;&#x43E;&#x43A;&#x430;&#x443;&#x441;&#x442;&#x430;</title><link>https://pouke.org/index/1346437841/%D0%BF%D0%BE%D0%BD%D0%BE%D0%B2%D0%BD%D0%BE-%D1%85%D1%80%D0%B2%D0%B0%D1%82%D1%81%D0%BA%D0%BE-%D0%BD%D0%B5%D0%B3%D0%B8%D1%80%D0%B0%D1%9A%D0%B5-%D1%85%D0%BE%D0%BB%D0%BE%D0%BA%D0%B0%D1%83%D1%81%D1%82%D0%B0-r309/</link><description><![CDATA[
<p><img src="https://pouke.org/uploads/monthly_2016_04/04ca8d4a8cad5d9cff879bf6a09823fe.jpg.4384008594ade4db4a2dee8f4278e627.jpg" /></p>
<p><img src="https://pouke.org/forum/applications/core/interface/js/spacer.png" alt="233806.jpg" data-src="http://www.svevesti.com/images/sr/233806.jpg"></p>
<p><span style="font-family:arial,helvetica,sans-serif"><span style="font-size:12px"><strong>Бискуп: јама је празна</strong></span></span></p>
<p><span style="font-family:arial,helvetica,sans-serif"><span style="font-size:12px">Боговић је у својству представника Хрватске бискупске конференције у Уреду за жртве комунистичких злочина изјавио: "Жртве партизанских злочина гура се у заборав, а свима је познато да се о усташким и њемачким злочинима писало опширно, често их се и преувеличавало. Тако Пуповац и Голдстеини дођу на Јадовно и кажу да је тамо бачено 40 тисућа жртава, а - та је јама празна".</span></span></p>
<p><span style="font-family:arial,helvetica,sans-serif"><span style="font-size:12px">Хрватски логори смрти били су једини којима нису руководили немачки нацисти. Међу њима се издваја комплекс логора Јасеновац, као највећи, и комплекс логора Јадовно, као први.</span></span></p>
<p><span style="font-family:arial,helvetica,sans-serif"><span style="font-size:12px">Усташе у холокаусту нису биле следбеници, већ претходници нациста. Прва масовна и систематска убиства Срба и Јевреја почела су у Јадовну априла 1941. Пре Каунаса (јун), Јасеновца (август), Хелмна (децембар) и коначног решења (јануар 1942). Такође, пре оружане побуне коју су усташе користиле као изговор за репресалије, и пре састанка Павелића са Хитлером, који је те репресалије могао надахнути (оба у јуну 1941).</span></span></p>
<p><span style="font-family:arial,helvetica,sans-serif"><span style="font-size:12px">Комплекс Госпић - Јадовно - Паг је основан непосредно по проглашењу НДХ, а укинут већ након четири месеца на захтев италијанских власти. Десетине хиљада жртава које је прогутао за то кратко време сведоче да је за усташе геноцид био сврха по себи и приоритет њихове политике од самог почетка.</span></span></p>
<p><span style="font-family:arial,helvetica,sans-serif"><span style="font-size:12px">За разлику од нациста, усташе су нарочито истицале своју припадност Римокатоличкој цркви, а велики број клерика је активно учествовао како у усташом покрету, тако и у масакрима.</span></span></p>
<p><span style="font-family:arial,helvetica,sans-serif"><span style="font-size:12px">Тим више забрињава серија порицања усташког геноцида од стране данашњих клерика.</span></span></p>
<p><span style="font-family:arial,helvetica,sans-serif"><span style="font-size:12px">ПребиловциНа коју јаму је бискуп мислио?</span></span></p>
<p><span style="font-family:arial,helvetica,sans-serif"><span style="font-size:12px">На подручју логора Јадовно познате су 32, а на читавој територији НДХ 328 јама у које су усташе бацале своје жртве. Најпознатија је Шаранова, за коју се претпоставља да крије остатке хиљада жртава, али они никада нису извађени.</span></span></p>
<p><span style="font-family:arial,helvetica,sans-serif"><span style="font-size:12px">Једино масовније ископавање обављено је 1990-91, на подручју села Пребиловци, где су из осам јама извађени посмртни остаци преко 4000 усташких жртава из 1941. Нажалост, већ следеће 1992. године остатке је минирала Хрватска војска.</span></span></p>
<p><span style="font-family:arial,helvetica,sans-serif"><span style="font-size:12px">Најцрње јаме се не отварају у динарским кршу, већ у људском срцу. Можда је та јама бискупу празна.</span></span></p>
<p><span style="font-family:arial,helvetica,sans-serif"><span style="font-size:12px">Удружење Јадовно 1941</span></span></p>
<p><img src="https://pouke.org/forum/applications/core/interface/js/spacer.png" alt="Prebilovci.jpeg" data-src="http://antisrbizam.com/images/Prebilovci.jpeg"></p>
<p><span style="font-family:arial,helvetica,sans-serif"><span style="font-size:12px">Постоји Удружење потомака и поштовалаца жртава комплекса усташких логора Јадовно 1941, чији први циљ је "да крашке јаме на Велебиту буду лоциране и истражене". За више информација посетите </span></span><a href="http://www.jadovno.com/" rel="external nofollow"><span style="font-family:arial,helvetica,sans-serif"><span style="font-size:12px">jadovno.com</span></span></a></p>
<p><span style="font-family:arial,helvetica,sans-serif"><span style="font-size:12px">Извор: Антисрбизам</span></span></p>
<p><span style="font-family:arial,helvetica,sans-serif"><span style="font-size:12px"><strong>ДРУШТВО ЗА ОЧУВАЊЕ СЕЋАЊА НА ХОЛОКАУСТ</strong></span></span></p>
<p><span style="font-family:arial,helvetica,sans-serif"><span style="font-size:12px"><strong>ПОВОДОМ НЕГИРАЊА УСТАШКИХ ЗЛОЧИНА У ЈАДОВНУ</strong></span></span></p>
<p><span style="font-family:arial,helvetica,sans-serif"><span style="font-size:12px">Савремена Хрватска држава, на прагу Европске уније, запада у тренд негирања најгрознијих злочина на тлу Европе, чија зверства људски разум не може ни да замисли. Прво је свештеник Стјепан „Разум“ релативизовао Јасеновац, а сада „ситнији злочин“ (Јадовно) негира бискуп Богојевић (</span></span><a href="http://antisrbizam.com/blog/83-biskup-jama-je-prazna" rel="external nofollow"><span style="font-family:arial,helvetica,sans-serif"><span style="font-size:12px">http://antisrbizam.c...-jama-je-prazna</span></span></a><span style="font-family:arial,helvetica,sans-serif"><span style="font-size:12px">). Да нећемо ускоро да „сазнамо“ како је НДХ продукт великосрпске пропаганде?</span></span></p>
<p><span style="font-family:arial,helvetica,sans-serif"><span style="font-size:12px">Имајући у виду ко је творац „Независне државе Хрватске“, занимљиво је да римокатоличка хијерархија, која је отпочела Холокауст (над Јеврејима) у Европи и починила крвави геноцид над Србима, Ромима и антинацистима сваког порекла, сада почиње да негира своја злодела.</span></span></p>
<p><span style="font-family:arial,helvetica,sans-serif"><span style="font-size:12px">Александар Вељић</span></span></p>
<p><span style="font-family:arial,helvetica,sans-serif"><span style="font-size:12px">председник</span></span></p>
<p><span style="font-family:arial,helvetica,sans-serif"><span style="font-size:12px">Извор: Друштво за сећање на Холокауст</span></span></p>
]]></description><guid isPermaLink="false">309</guid><pubDate>Tue, 25 Sep 2012 13:12:00 +0000</pubDate></item><item><title>&#x423; &#x411;&#x443;&#x433;&#x430;&#x440;&#x441;&#x43A;&#x43E;&#x458; &#x441;&#x432;&#x435; &#x432;&#x435;&#x45B;&#x430; &#x43D;&#x43E;&#x441;&#x442;&#x430;&#x43B;&#x433;&#x438;&#x458;&#x430; &#x437;&#x430; &#x434;&#x43E;&#x431;&#x440;&#x438;&#x43C; &#x43E;&#x434;&#x43D;&#x43E;&#x441;&#x438;&#x43C;&#x430; &#x441;&#x430; &#x420;&#x443;&#x441;&#x438;&#x458;&#x43E;&#x43C;</title><link>https://pouke.org/index/1346437841/%D1%83-%D0%B1%D1%83%D0%B3%D0%B0%D1%80%D1%81%D0%BA%D0%BE%D1%98-%D1%81%D0%B2%D0%B5-%D0%B2%D0%B5%D1%9B%D0%B0-%D0%BD%D0%BE%D1%81%D1%82%D0%B0%D0%BB%D0%B3%D0%B8%D1%98%D0%B0-%D0%B7%D0%B0-%D0%B4%D0%BE%D0%B1%D1%80%D0%B8%D0%BC-%D0%BE%D0%B4%D0%BD%D0%BE%D1%81%D0%B8%D0%BC%D0%B0-%D1%81%D0%B0-%D1%80%D1%83%D1%81%D0%B8%D1%98%D0%BE%D0%BC-r140/</link><description><![CDATA[
<p><img src="https://pouke.org/uploads/monthly_2016_04/0c8a8ca70903985ff3da0b5e70867366.jpg.a3acd5689ca5d27e404fb70bcc1b8b3b.jpg" /></p>
<p><span style="font-family:arial,helvetica,sans-serif"><span style="font-size:12px">Председник покрета „Русофили“ Николај Малинов тврди да се у последње време покрету прикључује све више људи, нарочито омладине, која Русију сматра правим савезником Бугарске. „Сваке године наши редови постају бројнији за 2 хиљаде људи, тако да сада већ имамо 22 хиљаде чланова, окупљених у 152 локалне организације“, изјавио је Малинов.</span></span></p>
<p><span style="font-family:arial,helvetica,sans-serif"><span style="font-size:12px">Председник Бугарске Росен Плевнелијев у свом поздравном говору је подвукао: „Пријатељство бугарског и руског народа има вековне корене. Оба народа су дубоко и чврсто везани у културном и историјском смислу. Без одлучујуће помоћи Русије и без херојства руских војника слобода Бугарске би још дуго била неостварени сан наших предака“.</span></span></p>
<p><span style="font-family:arial,helvetica,sans-serif"><span style="font-size:12px">Поред тога, у Варни је завршен јавни форум „Бугарска и Русија у 21. веку: духовност, образовање, култура“, посвећен 135-годишњици победе Русије у Руско-турском рату 1877-1878. У форуму су учествовали бугарски научници и јавне личности, као и представници Бугарске православне цркве. Учесници форума су дошли до закључка да је очување културних и духовних веза између Бугарске и Русије, уз веће ангажовање младих у том процесу, гарант пријатељских односа двеју земаља. У оквиру манифестације је такође саопштено да се планира прикупљање потписа подршке за додељивање руском језику статуса званичног језика националне мањине. Планирано је да се прикупи 60 хиљада потписа.</span></span></p>
<p><span style="font-family:arial,helvetica,sans-serif"><span style="font-size:12px">Извор: </span></span><a href="http://ruskarec.ru/articles/2012/09/11/u_bugarskoj_sve_veca_nostalgija_za_dobrim_odnosima_sa_rusijom_16765.html" rel="external nofollow"><span style="font-family:arial,helvetica,sans-serif"><span style="font-size:12px">Руска реч</span></span></a></p>
]]></description><guid isPermaLink="false">140</guid><pubDate>Tue, 11 Sep 2012 20:05:00 +0000</pubDate></item><item><title>&#x421;&#x440;&#x43F;&#x441;&#x43A;&#x430; &#x441;&#x43B;&#x43E;&#x433;&#x430;: &#x41D;&#x435;&#x45B;&#x435;&#x43C;&#x43E; &#x441;&#x435; &#x43C;&#x438;&#x440;&#x438;&#x442;&#x438; &#x441;&#x430; &#x447;&#x438;&#x45A;&#x435;&#x43D;&#x438;&#x446;&#x43E;&#x43C; &#x434;&#x430; &#x441;&#x435; &#x443; &#x41B;&#x43E;&#x43D;&#x434;&#x43E;&#x43D;&#x443; &#x43C;&#x43E;&#x436;&#x435;  &#x448;&#x43A;&#x43E;&#x43B;&#x43E;&#x432;&#x430;&#x442;&#x438; &#x43D;&#x430; &#x441;&#x440;&#x43F;&#x441;&#x43A;&#x43E;&#x43C; &#x430;&#x43B;&#x438; &#x43D;&#x435; &#x438; &#x443; &#x426;&#x440;&#x43D;&#x43E;&#x458; &#x413;&#x43E;&#x440;&#x438;</title><link>https://pouke.org/index/1346437841/%D1%81%D1%80%D0%BF%D1%81%D0%BA%D0%B0-%D1%81%D0%BB%D0%BE%D0%B3%D0%B0-%D0%BD%D0%B5%D1%9B%D0%B5%D0%BC%D0%BE-%D1%81%D0%B5-%D0%BC%D0%B8%D1%80%D0%B8%D1%82%D0%B8-%D1%81%D0%B0-%D1%87%D0%B8%D1%9A%D0%B5%D0%BD%D0%B8%D1%86%D0%BE%D0%BC-%D0%B4%D0%B0-%D1%81%D0%B5-%D1%83-%D0%BB%D0%BE%D0%BD%D0%B4%D0%BE%D0%BD%D1%83-%D0%BC%D0%BE%D0%B6%D0%B5-%D1%88%D0%BA%D0%BE%D0%BB%D0%BE%D0%B2%D0%B0%D1%82%D0%B8-%D0%BD%D0%B0-%D1%81%D1%80%D0%BF%D1%81%D0%BA%D0%BE%D0%BC-%D0%B0%D0%BB%D0%B8-%D0%BD%D0%B5-%D0%B8-%D1%83-%D1%86%D1%80%D0%BD%D0%BE%D1%98-%D0%B3%D0%BE%D1%80%D0%B8-r114/</link><description><![CDATA[
<p><img src="https://pouke.org/uploads/monthly_2016_04/d9bff9b8c77fb778c94483a9379a953a.jpg.9da930dded5ab5e6d510fd668d0d0b7d.jpg" /></p>
<p><span style="font-family:arial,helvetica,sans-serif"><span style="font-size:12px">У саопштењу се наводи се да је политичко дјеловање парламентарних странака, у претходне четири године, обиљежило потписивање два политичка споразума, која су као по правилу склапани на штету српског народа, док су њихово потписивање поједини опозиционари прослављали по подгоричким ресторанима, убјеђујући Србе како су поменути споразуми, као што је онај о српском језику језику у наставном програму од осмог септембра прошле године, велике опозиционе побједе.</span></span></p>
<p><span style="font-family:arial,helvetica,sans-serif"><span style="font-size:12px">„Да је овај споразум још један пораз и превара за Србе, показује почетак ове школске године када српског језика у школама нема, док су они који су нас из кафана убјеђивали у своју политичку побједу, побјегли у недефинисане политичке савезе, из којих Србима шаљу поруке да се неће бавити идентитеским питањима. Српска слога разумије да за носиоца листе тзв. Демократског фронта и већину руковоства овог политичког савеза идентитеска питања нису проблем будући да њихова дјеца уче на њиховом црногорском језику, али не разумије однос појединих Срба који својим чињењем или ћутањем допуштају вођење овакве политике .</span></span></p>
<p><span style="font-family:arial,helvetica,sans-serif"><span style="font-size:12px">Имајући у виду да на политичкој предизборној сцени, сви политички актери који су учествовали у склапању такозваног Споразума о језику данас ћутањем бјеже од одговорности за његово неспровођење, Српска слога подсјећа црногосрску политичку боранију, која је учествовала у овој превари, да право школовања на матерњем језику које је ускраћено нашој дјеци не произилази из воље локалних политичара и њихових неформалних споразума, већ из уставом гарантованих права прописаних највећим међународним актима.</span></span></p>
<p><span style="font-family:arial,helvetica,sans-serif"><span style="font-size:12px">Српска слога неће мирно посматрати чињеницу да српска дјеца у Лондону , Бечу и другим европским престоницама несметано уче на српском језику, док им се у Црној Гори то право ускраћује. Своје дјеловање у наредном парламентарном сазиву усмјерићемо у том правцу, а онима у власти и тзв.опозицији којима је био циљ да стварају „мултинационалну и мултиконфесионалну“ Црну Гору без Срба или на штету српског народа, поручујемо да су се грдно преварили“, закључено је у саопштењу.</span></span></p>
<p><span style="font-family:arial,helvetica,sans-serif"><span style="font-size:12px">Извор: Епоха</span></span></p>
]]></description><guid isPermaLink="false">114</guid><pubDate>Sun, 09 Sep 2012 22:24:00 +0000</pubDate></item><item><title>&#x421;&#x43A;&#x430;&#x43D;&#x434;&#x430;&#x43B;&#x43E;&#x437;&#x43D;&#x43E;! &#x414;&#x440;&#x436;&#x430;&#x432;&#x430; &#x426;&#x440;&#x43D;&#x430; &#x413;&#x43E;&#x440;&#x430; &#x43D;&#x430;&#x43F;&#x43B;&#x430;&#x45B;&#x443;&#x458;&#x435; &#x443;&#x43B;&#x430;&#x437;&#x430;&#x43A; &#x443; &#x41E;&#x441;&#x442;&#x440;&#x43E;&#x433; &#x43F;&#x43E;&#x43B;&#x430; &#x435;&#x432;&#x440;&#x430;!</title><link>https://pouke.org/index/1346437841/%D1%81%D0%BA%D0%B0%D0%BD%D0%B4%D0%B0%D0%BB%D0%BE%D0%B7%D0%BD%D0%BE33-%D0%B4%D1%80%D0%B6%D0%B0%D0%B2%D0%B0-%D1%86%D1%80%D0%BD%D0%B0-%D0%B3%D0%BE%D1%80%D0%B0-%D0%BD%D0%B0%D0%BF%D0%BB%D0%B0%D1%9B%D1%83%D1%98%D0%B5-%D1%83%D0%BB%D0%B0%D0%B7%D0%B0%D0%BA-%D1%83-%D0%BE%D1%81%D1%82%D1%80%D0%BE%D0%B3-%D0%BF%D0%BE%D0%BB%D0%B0-%D0%B5%D0%B2%D1%80%D0%B033-r50/</link><description><![CDATA[
<p><img src="https://pouke.org/uploads/monthly_2016_04/2bf0ac06917b7baaf1c21d41568c7c34.jpg.c34c31264c2402ee8a06c5e474c31e5e.jpg" /></p>
<p><span style="font-family:arial, sans-serif;"><span style="font-size:12px;">Наиме, сви вјерници (па чак и они који су предвођени својим надлежним свештеницима) који се упуте у манастир Острог ради поклоњења моштима светог Василија Острошког дужни су, у касу туристичке организације општине Даниловград, уплатити по пола евра, да би могли ући у ову велику светињу и некажњено се вратити назад, избјегнувши на тај начин санкције европски оријентисане државе Црне Горе, које су законом прописане за оне који „несавјесно“, или боље речено „нетуристички“ и „неизлетнички“ приступају светом Василију Острошком.</span></span></p>
<p><span style="font-family:arial, sans-serif;"><span style="font-size:12px;">Питамо се да ли је овакав пут Црне Горе заиста европски пут, јер се на њему, оваквим и многим другим сличним мјерама (а овдје посебно истичемо хајдучију на манастирским путевима) узурпирају и газе основна људска права и вјерске слободе?</span></span></p>
<p></p>
<div style="text-align:right;"><p><span style="font-family:arial, sans-serif;"><span style="font-size:12px;">Радмило Радовић</span></span></p></div>
<p></p>
<p></p>
<p><span style="font-family:arial, sans-serif;"><span style="font-size:12px;">Извор: Поуке.орг</span></span></p>
]]></description><guid isPermaLink="false">50</guid><pubDate>Mon, 03 Sep 2012 22:09:00 +0000</pubDate></item></channel></rss>
