Na posljednjem zasjedanju mješovitog povjerenstva koje je imalo zadatak zajednički razmotriti život kardinala Stepinca prije, za vrijeme i nakon Drugoga svjetskog rata, članovi obiju strana dali su zajedničko priopćenje za javnost, koje iznosimo niže u cjelovitom obliku...

                                                  Zajedničko priopćenje

Dana 12. i 13. srpnja 2017. okupili su se u Domu Svete Marte (Domus Sanctae Marthae) u Vatikanu, na svomu šestom i posljednjem sastanku i pod predsjedanjem Oca Bernarda Ardure, predsjednika Papinskoga vijeća za povijesne znanosti, članovi Mješovite komisije hrvatskih katoličkih i srpskih pravoslavnih stručnjaka na zajedničko razmatranje lika kardinala Alojzija Stepinca, nadbiskupa zagrebačkog.

U ime Hrvatske biskupske konferencije bili su prisutni: kardinal Josip Bozanić, nadbiskup zagrebački; Mons. Antun Škvorčević, biskup požeški; Mons. Ratko Perić, biskup mostarsko-duvanjski; dr. Jure Krišto i dr. Mario Jareb iz Hrvatskoga instituta za povijest.

U ime Srpske Pravoslavne Crkve bili su prisutni: g. Amfilohije, mitropolit crnogorsko-primorski; g. Porfirije, mitropolit zagrebačko-ljubljanski; g. Irinej, episkop novosadski i bački; g. Jovan, episkop pakračko-slavonski; i prof. dr. Darko Tanasković, stalni predstavnik Republike Srbije pri UNESCO-u.

Nazočni su prepoznali velikodušnost pape Franje koji je dobrohotno prihvatio molbu patrijarha Srpske Pravoslavne Crkve Irineja, i odlučio je ustanoviti Komisiju.

Svi su članovi zahvalni na srdačnom ozračju, u kojem su, s punom slobodom izražavanja, mogli ispuniti zadaću povjerenu Komisiji, to jest pristupiti zajedničkom razmatranju života kardinala Stepinca.

Od početka rada Komisije članovi su bili svjesni da je postupak kanonizacije kardinala Stepinca u isključivoj mjerodavnosti Pape. Priznaju također da svaka Crkva ima vlastite kriterije za postupak kanonizacije.

Članovi Komisije složili su se također da je njihov rad omogućio bolje razumijevanje povijesti u godinama između Prvoga svjetskog rata i 1960., godine smrti kardinala Stepinca. Moglo se također osvijetliti život i službu jednog uglednoga katoličkog Pastira u osobito teškom povijesnom razdoblju.

Došlo se do zaključka da su različiti događaji, nastupi, spisi, šutnja i stajališta još uvijek predmet različitih tumačenja. U slučaju kardinala Stepinca tumačenja koja su pretežito davali katolički Hrvati i pravoslavni Srbi ostaju i dalje različita.

Proučavanje života kardinala Stepinca pokazalo je kako su sve Crkve bile izložene različitim okrutnim progonima i imale su svoje mučenike i ispovjedaoce vjere. U tom smislu članovi Komisije složili su se oko mogućnosti buduće suradnje, u pogledu zajedničkoga rada, kako bi podijelili sjećanje na mučenike i ispovjedaoce vjere dviju Crkava.

http://hr.radiovaticana.va/news/2017/07/13/vatikan_zajedničko_priopćenje_mješovitog_povjerenstva!/1324809

Породица Керановић једина ради на обнови цркве с обзиром да остали мјештани нису одушевљени идејом. Синови Самир и Менсуд студирају грађевину па им је ово одлична прилика да покажу шта знајуи науче још нешто ново, а и мајка Фатима често помогне супругу Месуду док су синови у школи. Овај потез муслиманске породице да реновира православну цркву новчано подржавају комшије Срби који су избјегли одавде и годинама живе широм свијета. Месуд истиче да би највише волио да се сви врате на своје, жали што нас је рат подијелио и нада се да ће се неки ипак вратити, да ће се дружити, без обзира на вјеру.

(Ал Језеера)

"Невине српске цивиле - дјецу, жене и старце свирепо су побиле усташе 1942. године у бањалучким насељима Дракулић, Мотике, Шарговац и у руднику Раковац. То говори о идеологији фашизма која се у најгорем облику манифестовала у тадашњој НДХ", рекао је Савановић новинарима, након парастоса и полагања вијенаца код спомен-костурнице у Дракулићу за 2.300 убијених Срба.
Он је нагласио да јединство, слобода и отаџбина немају алтернативу.
Слободан Брковић из Мотика, који је преживио усташки покољ, рекао је да је имао 10 година када су му усташе побиле породицу.
"Са тешким ранама успио сам да преживим усташки покољ. Овај стравични злочин никада не смије бити заборављен", додао је Брковић.
Служењу парастоса присуствовали су министар правде Републике Српске Антон Касиповић, члан Предсједништва БиХ из Републике Српске Младен Иванић, директор Републичког секретаријата за вјере Драган Давидовић, посланици у Народној скупштини Српске, представници града Бањалука.
Парастосу су присуствовали и представници невладиних организација проистеклих из одбрамбено-отаџбинског рата, Трећег пјешадијског Република Српска пука Оружаних снага БиХ, те потомци жртава усташког покоља.
Вијенце код спомен-костурнице положили су изасланик предсједника Републике Српске, делегације Владе Српске и града Бањалука, представници невладиних организација проистеклих из одбрамбено-отаџбинског рата, Трећег пјешадијског Република Српска пука Оружаних снага БиХ, те потомци жртава усташког покоља.
Претходно је у Спомен-храму Светог великомученика Георгија у Дракулићу служена литургија.
Усташе су 7. фебруара 1942. године извршиле покољ српског становништва у бањалучким селима Дракулић, Мотике, Шарговац и у руднику Раковац. Према до сада прикупљеним званичним подацима, убијено је најмање 2.300 људи, међу којима 551 дијете.
Усташке снаге су под командом надпоручника Јосипа Мишлова и фра Вјекослава Филиповића из такозваног "Тјелесног здруга Анте Павелића", уз помоћ бањалучких усташа убијале Србе без иједног испаљеног метка - сјекирама, ножевима и крамповима.
У документима, чак и оним из усташких извора тадашње Независне Државе Хрватске, наведено је да је злочин у овим бањалучким насељима био највећи покољ почињен за само један дан.
РТРС
07 / 02 / 2016

Намећу нам нови начин живота који држава прихвата и уводи као закон. Нико не може да тврди да се одједном родио огроман број људи с генетским поремећајима. Цела прича о «закону о слободном саживоту» је наметнута ван граница Грчке како би неко завладао нама. Осећамо како се мења духовна клима – клима у којој расту наша деца.»
Владика је истакао, пише AgionOros да одбацујући содомију Црква не одбацује саме грешнике: «Много пута сам примао такве људе и на велику срећу, некима од њих сам помогао да се врате на прави пут. То доказује да хомосексуализам није генетска предодређеност, већ стање које се циљно усађује.»
Коментаришући могућност кремације покојник владика је рекао: «Ми на човека не гледамо као на смеће, већ као на биће које је створено да би постало бог по благодати. Зато је људско тело свето, оно је храм Светог Духа.»
О критичарима Цркве који тврде да би могла активније да помаже у кризном периоду митрополит Павле је рекао: «По речима једног француског академика, «о Цркви говоре они који људима ништа нису дали». И данас говоре они који сиромашнима нису помогли ниједним евром. Црква је помагала и помаже, не само у време кризе, него увек.»
Са руског Марина Тодић
27 / 01 / 2016
Православие.Ru.

Затим је рекао нешто о «великом сагрешењу» које се десило у Грчкој, тачније – о томе да су грех и разврат подигнути на ниво закона. Митрополит је негодовао због понашања посланика из његове епархије који су гласали за овај «одвратни закон».
Позвао је хришћане да пренесу посланицима своју тугу због поступка који су ови учинили, а који је назвао «срамним». «Дођите на суд, - рекао је владика, - чућете шта ћу им рећи.»
«Али не остављајте ме, моји хришћани, не остављајте ме да се сам борим. То није само моја вера и није само моја домовина. Већ је то наша заједничка православна вера и наша заједничка домовина Грчка. Наша славна нација, прослављена миленијумима, деградира зато што смо се окренули од Бога наших отаца. Доћи ће до тога да ће Господ одузети од нас Своју благодат, пошто газимо Његов закон и разноразним гадостима дајемо статус закона,» - рекао је митрополит на крају проповеди.
Вернике је, судећи по изразима њихових лица, надахнуо позив владике Јереије да буду његови саборци у борби Цркве за веру и истински морал у Грчкој.
«Идем одмах да назовем посланика,» - рекла је једна парохијанка.
«Нећемо оставити владику да се сам бори, зато што чувамо оно што су нам заповедили наши преци и волимо своју домовину,» - кажу хришћани.

Са руског Марина Тодић
Православие.Ru.

У документу се наводи „неспокојство Свете Горе Атос по питању претећег одступања (сада и на законодавном нивоу) од почетака и вредности које чине основу православног идентитета и грчке културе.“
Молимо вас да откажете гласање за овај пројекат закона, посебно у данима пред велики празник Рођења Господњег.

„Као православни хришћани, ми имамо дубоко поштовање према личном избору сваког човека, према његовом праву да пребива у Цркви или да се дистанцира од ње. Ми полазимо од тога да нико нема права да узима Богом дану вредност људске слободе.“

У исто време, позиција која поистовећује „истополне парове“ са породицом, са свим правним и социјалним последицама које проистичу (са тим и усвајање деце), јавно противуречи обичајима нашег народа и изгледа као провокација и изазивање грчког народа.

Светогорци моле владу и народне посланике којима је „грчки народ поверио своју судбину“ да пажљиво узму у обзир ову посланицу, испуњену „неспокојством и искреном бригом о будућности земље“ : „Молимо Вас да откажете гласање за тај пројекат закона, посебно уочи великог празника, Рождества Христова. Могуће, да ће привремена ревизија закона дати могућност за његово детаљно разматрање и омогућити нам да изразимо своју позицију о институцији брака у грчком народу.“

Посланицу на грчком језику можете пронаћи овде.

Митрополит Пирејски Серафим поводом намера Ципрасове владе је рекао: „Доношење таквих законских норми званично ће створити претпоставке за државни прогон наше Вере. Политичари се позивају на европски консензус о легализацији хомосексуалности, а нимало им не смета што је постхришћанска Европа већ постала Содома и Гомора”.
Митрополит је чак уверен: „Нама ће претити, нас ће дискредитовати, можда ће нас и затварати и убијати. Само, ми ћемо остати одани својој Вери до смрти”.
Серафим је – у име Пирејске митрополије – званично објавио да ће “прекинути све контакте цркве са политичарима који буду гласали за легализацију моралне наказности”.
Огласио се и митрополит Ларисе Игнатије, упозоривши: „У нашој земљи се званично легализује грех који човека води ка сигурној духовној погибији. Грчки политичари иду за смрадом који долази из “цивилизованих” земаља које су пре нас прогласиле црно за бело, горко за слатко, а незаконито за законито”.
Међу онима који су “скочили на ноге” је и митрополит Сисаније и Сијатистије Павле који је упозорио: “Дошло је време да се врата Цркве затворе за све политичаре који њене храмове посећују тобоже због уважавања, а у суштини – из својих популистичких разлога”.
Павле је оценио да су грчке власти спремне да “сутра пођу на све ради Европе”, чак и да од Грчке православне цркве затраже да се “помири и са сексуалним односима са животињама и са педофилијом”.
Овај грчки митрополит је поручио Ципрасу и његовим министрима: „Црква неће одустати од својих вечитих вредности и норми и неће се прилагођавати тренутним потребама неке историјске епохе. Хомосексуализам и Црква су неспојиви”.
Извор: fakti.org

Досадашњи председник Грчке Каролос Папуљас оставку је поднео после ванредних парламентарних избора на којима је победу однела Ципрасова радикална лево оријентисана Сириза, преноси Танјуг.

"Један православни поглавар има одређени црквени задатак. Он не може да преузме политичку функцију", изјавио је архиепископ Анастасиос за скопску Вечер.

Према писању грчког листа То Вима, високи представници партије Сириза, повезани са управом Свете Горе, протеклих неколико дана су интензивно разматрали могућност да архиепископ Анастасиос буде кандидат кога ће нови грчки премијер Алексис Ципрас предложити за председника Грчке.

Архиепископ Албанске православне цркве је личност која ужива велико поштовање и истакнути је свештеник међу присталицама екуменизма.

Предлагање њега за председника би, према речима људи блиских Ципрасу, дало посебну симболику председничким изборима: то би ујединило земљу. Архиепископ би својим присуством, како наводи То Вима, председничкој палати дао сјај.

На челу Албанске православне цркве је више од две деценије, где је дошао одмах после пада комунизма и са почетком обнављања до тада забрањеног верског живота у Албанији.

Рођен је у Пиреју (Грчка), 4. новембра 1929. године. Студирао је теологију на Универзитету у Атини, религиологију, мисионарење и етиологију на универзитетима у Хамбургу и Марбургу у Немачкој. Рукоположен је за ђакона 1960. године.

При Светском савету цркава изабран је за председника Комисије за мисионарење и проповедање јеванђеља у свету. Био је редовни професор историје религија на Атинском универзитету (1972-1997) и дописни члан Атинске академије од 1993.

Као архиепископ Албаније (од 1992) уздигао је из рушевина православну аутокефалну цркву Албаније. У Албанији, како тврде тамошњи медији, никада није био у потпуности прихваћен због свог грчког порекла.

Био је велики пријатељ покојног патријарха Павла, са којим је био "цимер" за време школовања на Светој Гори. Добитник је низа одликовања, међу којима је и велики крст Реда части Грчке.

RTS

Након мисе за Анту Павелића која је 28. просинца одржана у загребачкој базилици Срца Исусова поново су се у јавности узбуркали духови око тог чина.

Након Грађанске акције, која је у вријеме Мисе просвједовала испред цркве, дајући том догађају јавни карактер, у цијелу ову причу умијешала се Слободна Далмација, која је кроз разговор с теологом Адалбертом Ребићем и бившим свећеником Иваном Грубишићем покушала осудити јавно одржавање свете мисе за некадашњег усташког поглавника.

- Од мисе задушнице за Анту Павелића није се смио правити јавни догађај, тврди католички теолог др. Адалберт Ребић, који је за Слободну Далмацију покушао појаснити гдје, према науку Цркве, стоје границе духовне бриге за нечију душу.

- Света миса се може служити за сваку особу, па и за сваког грешника. Ако се ради о злочинцу, онда се то треба обавити у тишини, само у кругу особа које су затражиле мису задушницу. Никако се на њу не би смјело пуштати и друге људе, а поготово не оне који би дошли славити злочинца и диктатора – упозорава др. Ребић, наглашавајући да се у оваквим пригодама „све треба свести искључиво на сакрално, и никако од мисе радити публицитет“.

Ребић, међутим, тумачећи споменуту ситуацију, из себи знаних разлога заборавља да је сакрални дио одржан у цркви, док је публицитет овом чину дали припадници Грађанске акције који су просвједовали испред цркве.

У супротном, каже овај теолог близак Каптолу, испада да се Црква залаже за Павелића.

- То једноставно није точно, Црква није на страни Анте Павелића. Он је велики злочинац, попут Хитлера, Стаљина, Тита… Павелић је хрватском народу нанио пуно зла. Он је за Хрвате био велика несрећа, и пуно тога што смо недавно проживјели посљедица је политике и понашања Анте Павелића – закључује Ребић.

Попут Ребића резонира и бивши свећеник и саборски заступник дон Иван Грубишић држи да је у Палмотићевој прекорачена мјера.

- Човјек се може молити за Јуду, који је издао Исуса. Може се молити и за душу Хитлера или Мао Це Тунга. Но, то треба чинити у тишини, сам са собом, не у јавности. Јавне комеморације и молитве за људе који су, попут Анте Павелића, били злочинци, оснивали концентрацијске логоре и убијали невине, нипошто није препоручљиво – сматра Грубишић. Овако, упозорава он, испада да олтар постаје поприште за величање злочинаца и разбуктавање повијесних расправа о њима, а то никако није, нити би смио постати посао Цркве – сматра Грубишић.

Грубишић даље наводи да Црква не би требала провоцирати повијесне расправе, из чега се намеће закључак како је против истраживања комунистичких злочина.

- Комеморација Павелићу може се тумачити као подршка фашизму. Црква треба наступати помирљиво и понизно, а не провоцирати повијесне расправе. То није њезино послање – закључује Грубишић.

М.М.

hrsvijet.net

"Не могу римокатолици основати неку православну цркву. Једино што могу, а то и раде, је изазивање провокације. Мени се у цијелој тој причи не свиђа што држава не санкционише те људе, јер је то очито провоцирање из мржње", рекао је Будај.

Он је подсјетио да је такозвана хрватска православна црква настала вољом усташког поглавника Анте Павелића, а не вољом Срба, а ни сада тај приједлог не долази од Срба.

"Израз `хрватски православац` је идиотизам. Тако нешто уопште не постоји, а марионетска Павелићева `хрватска православна црква` завршила је преко Гермогена на суду, гдје је он као `поглавар` те измишљене цркве осуђен на смрт као ратни злочинац, сарадник окупатора", наводи Будај.

Епархија далматинска саопштила је недавно да је послије регистрације проусташког удружења тзв. хрватске православне заједнице, шира јавност путем електронских медија и тзв. прогласа обавијештена о "устоличењу" извјесног Александра Иванова, који је бугарског поријекла, за "свештеника хрватских православаца" на подручју цијелом Хрватске.

"Познато је да је усташки злочинац Анте Павелић 1942. године основао тзв. Хрватску православну заједницу с циљем да потпуно уништи Српску православну цркву и искоријени Србе са простора НДХ - пошто претходне методе насилног покрштавања и масовних убистава по логорима широм Хрватске нису донијели довољно резултата", наведено је у саопштењу Епархије далматинске.

Његово преосвештенство владика далматински Фотије позвао је тим поводом све православне Србе на просторима Далмације да остану вјерни Српској православној цркви, свом језику и култури, те да се чувају лажних пастира.

Извор: СРНА

- Свештеник Јован Пламенац упутио је лична отворена писма која представљају његов лични став. Из тог разлога она се као таква не могу, у оном дијелу који је изазвао полемике јавности, сматрати званичним ставом Митрополије обзиром да се такви ставови износе на званичан начин саопштењима за јавност.

На питање Побједе да ли ће се Српска православна црква оградити или ће на било који начин реаговати на ставове изречене у писмима координатор Правног савјета Митрополије црногорско-приморске Велибор Џомић је рекао да се „с обзором на то да је митропиолит Амфилохије (Радовић) на путу о томе још није расправљало“.

Извор: Побиједа