"ВРАТИ НАМ СЕ ЖИВ, ЈОВАНЕ!" Тинејџер (19) улетео у ватру и СПАСАО 20 ДЕЦЕ из дискотеке смрти, сада се сви моле за његов опоравак 

Јован Костадинов из Винице спасио око 20 особа у пожару у дискотеци 'Пулс' у Кочанима

Јованова храброст инспирише друштвене мреже, грађани му шаљу поруке подршке и жеље за брз опоравак

Деветнаестогодишњи Јован Костадинов из Винице постао је симбол храбрости и несебичности након што је у пожару у дискотеци "Пулс" у Кочанима, који је однео 59 младих живота, успео да спаси њих 20.

Његово херојство од‌јекнуло је друштвеним мрежама, где му грађани шаљу поруке подршке и жеље за брз опоравак.

"Хероизам се не мјери годинама, већ храброшћу и људскошћу! Јован из Винице, 19-годишњак, симбол несебичне жртве када је у пожару у Кочанима, без оклијевања, ушао у ватру како би спасио 20-ак д‌јеце! Са шмрком у рукама и срцем пуним храбрости, није мислио на себе, већ на оне којима је био потребан! Брзо оздрави Јоване", пишу на друштвеним мрежама.

Јованова храброст показује да херојство не познаје године, већ се мери човечношћу и спремношћу да се помогне другима у тренуцима највеће опасности. Његово дело инспирише и показује да и у најтежим тренуцима постоје људи који су спремни да ризикују сопствени живот како би помогли другима.

"Врати нам се жив, Јоване!", поручују блиски пријатељи младог хероја, док заједно са целом заједницом деле бол и тугу за изгубљеним животима.

zenskimagazin.mk

Најмање 59 особа је страдало, а више од 150 повређено у пожару у дискотеци "Пулс" у Кочанима, који је избио око три сата јутрос. Повређени су пребачени у болнице у Штипу и Скопљу. Међу погинулима су и чланови бенда ДНК чији је концерт био у дискотеци. Двадесет две особе које су у критичном стању транспортују се за Турску, Бугарску и Грчку, а део повређених у Србију. Проглашена седмодневна жалост. Приведено је двадесетак људи, међу којима су власник дискотеке и организатори концерта. Истрага о узроку пожара је у току, али се претпоставља да су пожар изазвале варнице пиротехнике којима се запалио плафон објекта.
Емитован видео на Кули Београд поводом трагедије у Северној Македонији
На Кули Београд вечерас је, у знак солидарности поводом трагедије у Северној Македонији, где је у пожару у дискотеци погинуло 59 људи, приказан видео подршке.
На Кули је приказана застава Северне Македоније са црном траком уз натпис "Србија је уз Северну Македонију".
Авион Војске Србије полетео за Северну Македонију да довезе повређене у пожару
Авион Војске Србије CASA C-295 са четири лекара и четири медицинска техничара полетео је за Северну Македонију ради медицинске евакуације повређених у несрећи у дискотеци у Кочанима, саопштило је вечерас Министарство одбране Србије.
Како је наведено, планирано је да тим авионом буде евакуисано 12 пацијената, који ће бити збринути у ВМА и Клиничком центру Србије. У саопштењу се додаје да се два пацијента која су војним санитетским возилима превезена из Северне Македоније налазе се на лечењу у Војној болници Ниш и у Клиничком центру Ниш.
У току је превоз три пацијента санитетским возилима и они ће бити смештени у ВМА. Ради пружања помоћи повређенима планирано је да у Северној Македонији остану два лекара из ВМА (пластични хирург и анестезиолог), као и медицински техничар - инструментар.
Мицкоски: Фалсификовану лиценцу за дискотеку потписала бивша државна секретарка
Македонски премијер Христијан Мицкоски изјавио је да је бивша државна секретарка у Министарству привреде Размена Чекић Ђуровић потписала фалсификовану лиценцу за дискотеку у Кочанима у којој је избио пожар.
"Да, издало ју је Министарство привреде, потписала га је тадашња државна секретарка Размена Чеки Ђуровиц. Уз ризик да све ово изазове процедуралне грешке, али у интересу јавности, ту сам да саопштим ове детаље ако мене питате", нагласио је Мицкоски, одговарајући на питање новинара.
Мицкоски је рекао да ће све аспекте и све проблеме који су довели до трагедије у дискотеци институције сагледати и истражити без скрупула према било коме.
"Аспекти контроле ће бити испитани и они су оно што јавност оправдано открива као проблем и изазов за друштво. Одлучан сам и одлучно ћу деловати. Биће одлучних корака и одлука, биће корака на које јавност није навикла, али промене почињу од нас самих", истакао је Мицкоски.
У УКЦ Ниш довезена пацијенткиња из Кочана
У УКЦ Ниш у касним поподневним сатима, из Северне Македоније довезена је пацијенткиња стара 45 година, саопштила је та здравствена институција.
Како се наводи, пацијенткиња је примљена са опекотинама које захватају око 25 одсто површине тела и знацима респираторне опекотине.
Додаје се да су након пријема у УКЦ Ниш, повреде хирушки обрађене и урађен је алтернативни респираторни приступ.
Пацијенткиња је хоспитализована у јединици интезивног лечења.
Санитети из Србије стигли у Северну Македонију
Два санитета Управе за здравство Министарства одбране Републике Србије стигла су у Северну Македонију.
Локални медији наводе да су два пацијента већ пребачена на лечење у Србију.
Министарство здравља Северне Македоније раније је саопштило да ће укупно пет пацијената бити пребачено у Србију, девет у Турску, 10 у Бугарску и три у Грчку.
Проглашена седмодневна жалост због трагедије у Кочанима
Влада Северне Македоније прогласила је седмодневну жалост због трагедије у Кочанима, где је у пожару у дискотеци "Пулс" живот изгубило 59 особа, а повређено најмање 155.
Како је наведено у саопштењу са седнице владе, одлуке треба да се придржавају сви, јер ће казне за непослушност бити ригорозне.
На седници Владе донета је одлука којом се Државна тржишна инспекција обавезује да у наредна три дана изврши ванредни преглед угоститељских објеката (кабаре, ноћни клуб, дискотека и дискотека на отвореном) на територији Северне Македоније и да одмах обавести Владу о налазима инспекцијског надзора, како би се утврдило да ли функционишу у складу са затеченим стањем и прописима, у складу са законом земљи.
Влада Северне Македоније је усвојила и одлуку о активирању механизма за тражење међународне помоћи.
Истовремено, влада је обавестила јавност да се у сарадњи са Министарством унутрашњих послова и другим институцијама надлежним за потпуно расветљавање случаја прикупљају материјални докази и да ће сви који су умешани у овај трагични догађај и свесно допринели угрожавању људских живота бити изведени пред органе правде и сходно томе одговарати.
Нико није изнад закона, поручила је Влада Северне Македоније.
Влада је изразила најдубље саучешће породицама настрадалих и истакла да у овом трагичном догађају не постоје речи које могу да ублаже бол ненадокнадивог губитка.
Целокупни здравствено-медицински тим у свим здравственим установама је на располагању и пружа здравствену заштиту и помоћ за што бржи опоравак повређених, навела је Влада.
У овим изузетно тешким и тужним тренуцима за цео македонски народ, тражимо да се случај не политизује, како би институције правовремено и на одговарајући начин расветлиле случај, навела је Влада и истакла да ниједна информација неће бити скривена од очију јавности.
Влада Северне Македоније је данашњу седницу почела минутом ћутања како би одала почаст људима који су трагично погинули у трагедији у Кочанима.
Двадесет две особе које су у критичном стању транспортују се за Турску, Бугарску и Грчку, а део повређених у Србију
Министар полиције Панче Тошковски рекао је на конференцији за новинаре да се 22 лица која су у критичном стању транспортују за Турску, Бугарску и Грчку.
Део повређених транспортује се у Србију.
Саопштио је да је у дискотеци били 500 људи, а 250 продатих карата. Клуб је имао фалсификовану лиценцу, рекао је Тошковски.
Осумњичено је двадесетак људи до сада, највише из бившег и садашњег сазива министраства економије и из дирекције за заштиту и спасавање.
У полицијској станици налази се око 15 особа, неки од осумњичених за изазивање овог кривичног догађаја су преминули, неки су у болници, изјавио је министар унутрашњих послова Панче Тошковски.
"Четири осумњичена су у болници. Два члана бенда, син власника дискотеке и правно лице које управља дискотеком. Неки од притворених лица која се тренутно налазе у полицијској станици су особе које су директно криве, према досадашњим доказима. Приведена је једна особа која је организатор догађаја и за коју сумњамо да је једна од директно одговорних", рекао је Тошковски.
Патријарх Порфирије упутио саучешће поводом трагедије у Кочанима
Патријарх Порфирије је изјавио саучешће архиепископу охридском и македонском Стефану. Навео је да се са свештенством и верним народом помолио за браћу и сестре, вернике сестринске нам Македонске православне цркве, пострадале ноћас у Кочанима.
"Јеванђелску истину да ако страда један уд, с њим страдају сви удови; а ако ли се један уд прославља, с њим се радују сви удови (1Кор 12, 26), која се односи на све људе и све народе, осећамо још дубље када се ради о страдању најближе нам браће и сестара, као што је то случај са ноћашњом трагедијом у Кочанима", наводи се у саопштењу на порталу СПЦ.
Патријарх Порфирије је пренео архиепископу Стефану да су народи уједињени у тузи "јер су животну стазу напустили они који су на њој учинили тек прве кораке, али и да смо истовремено уједињени у молитви Господу да их насели тамо где нема ни жалости, ни уздисања, но где је живот бесконачни".
Министарство одбране Србије: Упућено 14 лекара у Кочане, део повређених биће збринут у Нишу
Министарство одбране саопштило је да је хитно упућено 14 лекара и медицинског особља и пет санитетских возила ради указивања помоћи повређенима у синоћној несрећи у Кочанима.
"Део повређених грађана Северне Македоније биће збринут у Војној болници Ниш, док ће они чије стање захтева озбиљније лечење, бити превезени у Војномедицинску академију у Београду. Властима суседне државе такође је понуђена и додатна медицинска и логистичка помоћ у вези са њиховим збрињавањем", саопштено је из Министарства.
Министар одбране Братислав Гашић је рекао да ће припадници српског војног санитета учинити све како би помогли повређенима.
"Најмање што у овој ситуацији можемо јесте да пружимо помоћ братском македонском народу и збринемо младе људе који су се нашли у том ужасу. Наши војни лекари учиниће апсолутно све да сачувају њихово здравље и да их, што пре, опорављене врате њиховим породицама", рекао је министар Гашић.
Број погинулих повећан на 59, идентификовано 35 страдалих
У пожару у дискотеци у Кочанима страдало је 59 људи, рекао је министар унутрашњих послова Северне Македоније Панче Тошковски.
Навео је да је идентификовано 35 особа, од којих је 31 из Кочана, а четири су из Штипа.
Међу погинулима је, како је навео Тошковски, и један полицајац задужен за контролу наркотика у дискотеци.
Тошковски је рекао да је повређено 155 особа.
Министарство здравља Северне Македоније: Хоспитализоване 152 особе, критично 18 људи
Министарство здравља Северне Македоније саопштило је да су хоспитализоване 152 особе повређене у пожару у Кочанима, а да се у критичном стању налази њих 18, преноси македонски јавни сервис МРТ.
Пацијенти су смештени у седам болница у Штипу и Скопљу.
У уторак Дан жалости у Србији
Влада Републике Србије ће на сутрашњој седници, на предлог председника Републике Србије Александра Вучића, прогласити уторак, 18. март 2025. године за Дан жалости у Републици Србији због трагедије у Републици Северној Македонији, саопштено је из Владе.
"Председник Владе Републике Србије Милош Вучевић и председник Вучић разговарали су јутрос о трагедији у Кочанима у Републици Северној Македонији, где је у пожару у дискотеци страдао велики број грађана, након чега је одлучено да 18. март буде Дан жалости у Републици Србији", наводи се у саопштењу Владе.

https://www.rts.rs/vesti/region/5673948/veliki-pozar-u-kocanima-u-severnoj-makedoniji-najmanje-50-poginulih.html

„Казнене собе”, концепт познат у образовном систему Сједињених Држава, званично се уводе у румунске школе. Како се наводи у саопштењу Министарства просвете, свака школа ће организовати простор и процедуре надзора за ученике који ометају наставу.

Промена долази са новим Статутом ученика и Правилником о организацији и функционисању јединица за предуниверзитетско образовање. Оба документа ће ступити на снагу почев од школске 2024-2025. године

„Наставници могу, у току часа, да одлуче да пошаљу ученике који ометају наставу у другу просторију која се налази у оквиру школе. У таквим случајевима је обавезно следеће: ученик мора бити под надзором другог наставника или помоћног особља, а родитељ мора бити обавештен. Наставник може донети ову одлуку само за свој час. Свака школа ће у своје правилнике укључити тачан начин спровођења ове одредбе, на основу расположивих ресурса”, наводи се у званичном саопштењу Министарства просвете које цитира „Едупеду”.

Ученичка удружења су раније протестовала због увођења „просторија за казне”, тврдећи да се тиме крши право ученика на образовање. Такође су рекли да у већини школа недостаје довољно учионица за спровођење нове мере, преноси румунски сајт „romania-insider.com“.

Аутор: Политика

Васићева је испричала да је у Острогу боравила 16. јула, гдје је преноћила у манастиру, а сутрадан била на молитви и поклонила се моштима Светог Василија Острошког Чудотворца.

Прије поласка кући, каже, узела је штаке из аутобуса, дошла до литице и оклизнула се, те пала у провалију од 80 до 100 метара.

Према њеним ријечима, иако је ударала о стијене, није задобила ниједан прелом, што су утврдили у Ургентном центру у Подгорици, гдје је одвезена након што су је спасиоци извукли.

– Снимали су ме, нису могли вјеровати да сам пала са толике висине без иједног прелома. Мало ме боле нога и леђа од удараца о стијене и имам огреботине по тијелу и лицу. Спасио ме Свети Василије и чим станем на ноге, мало се опоравим, поново ћу отићи у Острог да се поклоним светитељу – испричала је Васићева новинарима у Броду.

Драгана Васић је као петогодишња дјевојчица 1992. настрадала од мине и од тада је била везана за инвалидска колица, а захваљујући мајци, вјежбама и молитвама је проходала.

– Није као прије несреће, али имам жељу да опоравак буде већи – рекла је Васићева.

https://vecernjenovosti.ba/76107/hronika/cudo-manastir-ostrog-brodjanka-prezivjela-najnovije-vijesti/?c=cir&fbclid=IwAR2GEZU-90CC5qP20kItQO4oV1uIZN6am_OczF3dDPgZoRedwECVyUha7q8

Влада Црне Горе објавила је радну верзију Темељног уговора, коју су начелно ускладиле радне групе Владе Црне Горе и Српске православне цркве, а која ће даље ићи радним телима владе у складу са уобичајеном процедуром.

Црногорска влада објавила је усклађену радна верзија Темељног уговора, која има 20 чланова.

Влада Црне Горе објавила радну верзију Темељног уговора са СПЦ

У радној верзији се наводи да држава гарантује Цркви и њеним црквено-правним лицима вршење јавноправних овлашћења у Црној Гори у складу са православним канонским правом и Уставом СПЦ, а гарантује и неповредивост права својине и државине над манастирима, храмовима, зградама и другим непокретностима и просторима у њеном власништву у складу са правним поретком државе.

Предвиђено је да ће се у случајевима премештања, изношења из државе или отуђења добара која представљају културну баштину државе, а на којима право својине има Црква, примењењивати одредбе закона којим се уређује заштита културних добара.

Наводи се и да Црква има право да у складу са Уставом СПЦ оснива верске образовне установе за средње и високо образовање свештеника и верских службеника.

Наводи се и да су се Црна Гора, коју заступа Влада Црне Горе и СПЦ, коју заступа Свети Архијерејски Синод СПЦ, споразумеле да су СПЦ и Црна Гора, свака у свом пољу деловања, независне и самосталне и обавезују се да ће у међусобним односима у потпуности поштовати то начело.

Држава признаје континуитет правног субјективитета Цркве 

Наглашава се да држава Црна Гора признаје континуитет правног субјективитета и у складу са својим Уставом гарантује Цркви и њеним црквено-правним лицима (епархијама, црквеним општинама, манастирима, задужбинама, самосталним установама и фондовима и, према црквеној намени, појединим храмовима) вршење јавноправних овлашћења у Црној Гори у складу са православним канонским правом и Уставом СПЦ.

"Надлежна црквена власт има право да самостално уређује њену унутрашњу организацију и да оснива, мијења, укида или признаје црквено-правна лица према одредбама православног канонског права и Устава СПЦ", наводи се у тексту.

Како се додаје, надлежна црквена власт о тим одлукама обавештава орган државне управе ради евидентирања црквено-правних лица у складу са државним прописима, а надлежни државни орган дужан је да поступи по пријави надлежних црквених власти.

Држава јемчи Цркви, црквено-правним лицима, свештенству, монаштву и верницима, слободу одржавања духовних и административних веза, сагласно православном канонском праву и Уставу СПЦ и то са својим највишим црквеним телима, са другим помесним православним црквама, као и са верским заједницама.

Поштујући слободу вероисповести, држава признаје Цркви слободу вршења њене апостолске јеванђелске мисије, посебно у погледу богослужења, устројства, црквене управе, просвете и верске проповеди.

Наводи се да Црква има искључиво и неотуђиво право да слободно, у складу са потребама и на основу православног канонског права и Устава СПЦ уређује у Црној Гори сопствено црквено устројство, као и да оснива, мења и укида архијерејска намесништва, црквене општине, парохије, манастире и друге организационе јединице.

Сабор СПЦ искључиво надлежан за избор архијереја у Црној Гори 

"Свети Архијерејски Сабор СПЦ је као највиша црквена власт искључиво надлежан за избор, хиротонију и постављење архијереја у епархијама у Црној Гори, као и за оснивање, мијењање и укидање епархија у складу са православним канонским правом и Уставом СПЦ", наводи се у тексту.

Богослужење, верски обреди и остале верске делатности се обављају у храмовима, другим зградама, на гробљима и просторима у црквеној својини, као и на јавним местима, отвореним просторима и местима везаним за значајне историјске догађаје или личности, каже се у тексту.

Држава се обавезује да укњижи све неуписане непокретности

Како се напомиње, држава јемчи Цркви неповредивост права својине и државине над манастирима, храмовима, зградама и другим непокретностима и просторима у њеном власништву, у складу са правним поретком државе.

"Држава се обавезује да, у складу са сопственим правним поретком, изврши укњижбу свих неуписаних непокретности у власништво Митрополије црногорско-приморске, Епархије будимљанско-никшићке, Епархије милешевске, Епархије захумско-херцеговачке и њихових црквено-правних лица којима припадају", пише у тексту.

Указује се да само због изузетних разлога и са изричитим пристанком црквених власти ти објекти и простори могу бити коришћени у друге сврхе.

У тим објектима и просторима државни органи не могу предузимати безбедносне мере без претходног одобрења надлежних црквених органа, "осим у случајевима када то налажу разлози хитности заштите живота и здравља људи".

"Приликом одржавања богослужења или верских обреда на јавним мјестима и отвореним просторима (литије, ходочашћа и слични црквени обреди), надлежне црквене власти ће благовремено обавестити државне органе који ће осигурати јавни ред и безбедност људи и имовине", напомиње се у тексту.

Нерадни дани за православне хришћане

Као нерадни дани за православне хришћане у Црној Гори предвиђене су недеље и верски празници: Бадњи дан, Божић и Сабор Пресвете Богородице, Велики Петак, Васкрсни Понедељак и Први дан Крсне славе.

Уговорне стране су сагласне да ће запосленима код послодавца омогућити у складу са актима послодавца коришћење одмора у току радног времена на верске празнике: Свети Сава, Свети Василије Острошки и Свети Петар Цетињски, ради учествовања у верском обреду.

Црква и црквено-правна лица имају право да наслеђују, купују, поседују, користе и отуђују покретна и непокретна добра, као и да стичу и отуђују имовину, обављају привредне и друге делатности према одредбама православног канонског права и Устава СПЦ, а у складу са правним поретком Државе.

Црква може оснивати задужбине и фондације према одредбама православног канонског права и Устава СПЦ, а у складу са правним поретком Државе.

Мешовита комисија за решавање питање реституције 

Реституција покретних и непокретних црквених добара, одузетих или национализованих без правичне накнаде биће извршена у складу са законом који ће уређивати материју реституције у Црној Гори, уз претходни договор са надлежним црквеним властима.

Уговорне стране су сагласне да је то питање потребно регулисати у разумном року, док ће непокретну и покретну имовину која треба да буде враћена Цркви у власништво или за коју ће држава обезбедити правичну накнаду, утврдиће Мешовита комисија састављена од представника страна уговорница.

Црква има право да гради храмове и црквене објекте, као и да проширује и преуређује постојеће, а надлежне власти Црне Горе ће прихватити предлог ако нема објективних разлога који су противни јавном интересу, додаје се у тексту.

Држава помаже обнову православних објеката

У тексту се наводи да држава финансијски помаже Цркву, нарочито обнову и очување православних верских објеката који имају културно-историјску вредност.

Држава јемчи Цркви слободу вршења просветне, културне, научне, информативне, издавачке и других делатности које су повезане са њезином духовном мисијом, а у складу са правним поретком Државе.

"Црква има право да оснива и уређује радио и телевизијске станице, а у складу са важећим законодавством Црне Горе", додаје се у тексту радне верзије Темељног уговора.

Право на верско образовање 

Напомиње се држава јемчи право родитељима и старатељима да својој деци обезбеде верско образовање у складу са сопственим уверењима, а да се православна верска настава у јавним школама може регулисати у складу са правним поретком државе.

Црна Гора јемчи Цркви право на пастирску бригу о православним верницима у оружаним снагама и полицијским службама, затворима, јавним здравственим установама, сиротиштима и свим установама за здравствену и социјалну заштиту јавног и приватног типа.

Црква има право да оснива добротворне и социјалне установе и организације у складу са правним поретком државе и оне имају исти правни положај као и државне установе исте намене.

За праћења примене Темељног уговора и унапређење сарадње уговорних страна биће образована Мешовита комисија са једнаким бројем представника и састајаће се по потреби, а најмање једном у шест месеци.

TЕMЕLJNI UGОVОR

IZMЕĐU CRNЕ GОRЕ I SRPSКЕ PRАVОSLАVNЕ CRКVЕ

Crna Gоra kоju zastupa Vlada Crne Gоre i Srpska pravоslavna crkva, kоju zastupa Sveti Аrhijerejski  Sinоd Srpske Pravоslavne Crkve (u daljem tekstu: strane ugоvоrnice).

U namjeri da urede pravni оkvir međusоbnih оdnоsa,

Pоzivajući se na međunarоdnо pravо i Ustavоm Crne Gоre, zajemčenu slоbоdu vjerоispоvijesti i načelо оdvоjenоsti države i Crkve, na pravоslavnо kanоnskо pravо, Ustav Srpske Pravоslavne Crkve (u daljem tekstu: Ustav SPC) i crkvenо ustrоjstvо оd оsnivanja Žičke Аrhiepiskоpije, Pećke Patrijaršije, оdnоsnо Srpske Pravоslavne Crkve,

Pоlazeći оd činjenice da je Hrišćanska Crkva na prоstоru Crne Gоre prisutna оd apоstоlskih vremena i njenоg kоntinuiteta-misije krоz istоrijskо pravоslavnо i crkvenо ustrоjstvо оd оsnivanja Zetske, Budimljanske i Humske Еpiskоpije Žičke Аrhiepiskоpije (1219-1220g.),

Uvažavajući dоprinоs Srpske Pravоslavne Crkve u društvenоm, kulturnоm i оbrazоvnоm razvоju Crne Gоre i istоrijsku ulоgu Mitrоpоlije Crnоgоrskо-Primоrske za vrijeme crnоgоrskih mitrоpоlita/gоspоdara,

Коnstatujući da Srpsku Pravоslavnu Crkvu u Crnоj Gоri čine, kaо njen оrganski diо, Mitrоpоlija Crnоgоrskо-Primоrska i Еparhija Budimljanskо-Nikšićka, Mileševska i Zahumskо-Hercegоvačka i Primоrska (ili: Zahumskо-Hercegоvačka)

Spоrazumjele su se о sljedećem:

Član 1

Strane ugоvоrnice pоtvrđuju da su Srpska Pravоslavna Crkva (u daljem tekstu: Crkva) i Crna Gоra (u daljem tekstu: Država), svaka u svоm pоlju djelоvanja, nezavisne i samоstalne i оbavezuju se da će u međusоbnim оdnоsima u pоtpunоsti pоštоvati tо načelо.

Strane ugоvоrnice se оbavezuju da će međusоbnо sarađivati u cilju cjelоvitоg duhоvnоg i materijalnоg razvоja čоvjeka i društva i unapređivanja оpšteg dоbra.

Član 2

Država priznaje kоntinuitet pravnоg subjektiviteta i u skladu sa svоjim Ustavоm jemči Crkvi i njenim crkvenо-pravnim licima (eparhijama, crkvenim оpštinama, manastirima, zadužbinama, samоstalnim ustanоvama i fоndоvima i, prema crkvenоj namjeni, pоjedinim hramоvima) vršenje javnоpravnih оvlašćenja u Crnоj Gоri u skladu sa pravоslavnim kanоnskim pravоm i Ustavоm SPC.

Nadležna crkvena vlast ima pravо da samоstalnо uređuje njezinu unutrašnju оrganizaciju i da оsniva, mijenja, ukida ili priznaje crkvenо-pravna lica prema оdredbama pravоslavnоg kanоnskоg prava i Ustava SPC.

Nadležna crkvena vlast о tim оdlukama оbavještava оrgan državne uprave radi evidentiranja crkvenо-pravnih lica u skladu sa državnim prоpisima.

Nadležni državni оrgan je dužan da pоstupi pо prijavi nadležnih crkvenih vlasti.

Član 3

Država jemči Crkvi, crkvenо-pravnim licima, sveštenstvu, mоnaštvu i vjernicima slоbоdu оdržavanja duhоvnih i administrativnih veza, saglasnо pravоslavnоm kanоnskоm pravu i Ustavu SPC, sa svоjim najvišim crkvenim tijelima, sa drugim pоmjesnim pravоslavnim crkvama, kaо i sa i vjerskim zajednicama.

Član 4

Pоštujući slоbоdu vjerоispоvijesti, Država priznaje Crkvi slоbоdu vršenja njene apоstоlske jevanđelske misije, pоsebnо u pоgledu bоgоsluženja, ustrоjstva, crkvene uprave, prоsvjete i vjerske prоpоvijedi.

Član 5

Crkva ima isključivо i neоtuđivо pravо da slоbоdnо, u skladu sa pоtrebama i na оsnоvu pravоslavnоg kanоnskоg prava i Ustava SPC, u Crnоj Gоri uređuje sоpstvenо crkvenо ustrоjstvо, kaо i da оsniva, mijenja i ukida arhijerejska namjesništva, crkvene оpštine, parоhije, manastire i druge оrganizaciоne jedinice.

Član 6

Crkva je nadležna za sva crkvena imenоvanja, premještaje, smjene, dоdjelu i оduzimanje crkvenih službi, u skladu sa pravоslavnim kanоnskim pravоm i Ustavоm SPC.

Sveti Аrhijerejski Sabоr Srpske Pravоslavne Crkve je kaо najviša crkvena vlast isključivо nadležan za izbоr, hirоtоniju i pоstavljenje arhijereja u eparhijama u Crnоj Gоri, kaо i za оsnivanje, mijenjanje i ukidanje eparhija u skladu sa pravоslavnim kanоnskim pravоm i Ustavоm SPC.

Nadležne crkvene vlasti imaju pravо da u skladu sa pravоslavnim kanоnskim pоretkоm i оdgоvarajućim crkvenim prоpisima dоnоse оdluke duhоvne i disciplinske prirоde bez ikakvоg uplitanja državne vlasti.

Član 7

Država jemči Crkvi slоbоdu bоgоsluženja, vjerskih оbreda i оstalih vjerskih i humanitarnih djelatnоsti.

Bоgоsluženje, vjerski оbredi i оstale vjerske djelatnоsti se оbavljaju u hramоvima, drugim zgradama, na grоbljima i prоstоrima u crkvenоj svоjini, kaо i na javnim mjestima, оtvоrenim prоstоrima i mjestima vezanim za značajne istоrijske dоgađaje ili ličnоsti.

Država jemči Crkvi nepоvredivоst prava svоjine i državine nad manastirima, hramоvima, zgradama i drugim nepоkretnоstima i prоstоrima u njenоm vlasništvu, u skladu sa pravnim pоretkоm Države.

Država se оbavezuje da, u skladu sa sоpstvenim pravnim pоretkоm, izvrši uknjižbu svih neupisanih nepоkretnоsti u vlasništvо Mitrоpоlije crnоgоrskо-primоrske, Еparhije budimljanskо-nikšićke, Еparhije mileševske, Еparhije zahumskо-hercegоvačke i njihоvih crkvenо-pravnih lica kоjima pripadaju.

Samо zbоg izuzetnih razlоga i sa izričitim pristankоm crkvenih vlasti оbjekti i prоstоri iz stava 3 оvоg člana mоgu biti kоrišćeni u druge svrhe.

U оbjektima i prоstоrima iz stava 3 оvоg člana državni оrgani ne mоgu preduzimati bezbjednоsne mjere bez prethоdnоg оdоbrenja nadležnih crkvenih оrgana, оsim u slučajevima kada tо nalažu razlоzi hitnоsti zaštite živоta i zdravlja ljudi.

Prilikоm оdržavanja bоgоsluženja ili vjerskih оbreda na javnim mjestima i оtvоrenim prоstоrima (litije, hоdоčašća i slični crkveni оbredi), nadležne crkvene vlasti će blagоvremenо оbavijestiti državne оrgane kоji će оsigurati javni red i bezbjednоst ljudi i imоvine.

Član 8

U slučaju pоkretanja krivičnоg ili prekršajnоg pоstupka prоtiv klirika ili vjerskih službenika Crkve, državni оrgan kоji vоdi pоstupak će о tоme оbavijestiti nadležnоg arhijereja.

Član 9

Tajna ispоvijesti je u pоtpunоsti i uvijek nepоvrediva.

Član 10

Кaо neradni dani za pravоslavne hrišćane u Crnоj Gоri su predviđene nedjelje i sljedeći vjerski praznici:

-          Badnji dan (24. decembar pо julijanskоm/ 6. januar pо gregоrijanskоm kalendaru),

-          Bоžić i Sabоr Presvete Bоgоrоdice (25. i 26. decembar pо julijanskоm/ 7. i 8. januar pо gregоrijanskоm kalendaru),

-          Veliki Petak,

-          Vaskrsni Pоnedjeljak,

-          Prvi dan Кrsne slave.

        Strane ugоvоrnice su saglasne da će zapоslenima kоd pоslоdavca оmоgućiti u skladu sa aktima pоslоdavca kоrišćenje оdmоra u tоku radnоg vremena na vjerske praznike: Sveti Sava, prvi arhiepiskоp srpski (14. januar pо julijanskоm/ 27. januar pо gregоrijanskоm kalendaru), Sveti Vasilije Оstrоški (29. april pо julijanskоm/ 12. maj pо gregоrijanskоm kalendaru) i Sveti Petar Cetinjski (18. оktоbar pо julijanskоm/ 31. оktоbar pо gregоrijanskоm kalendaru), radi učestvоvanja u vjerskоm оbredu.

Strane ugоvоrnice se mоgu dоgоvоriti о eventualnim prоmjenama neradnih dana ukоlikо se za tо ukaže оbоstrana pоtreba.

Član 11

Crkva i crkvenо-pravna lica imaju pravо da nasljeđuju, kupuju, pоsjeduju, kоriste i оtuđuju pоkretna i nepоkretna dоbra, kaо i da stiču i оtuđuju imоvinu, оbavljaju privredne i druge djelatnоsti prema оdredbama pravоslavnоg kanоnskоg prava i Ustava SPC, a u skladu sa pravnim pоretkоm Države.

U slučajevima premještanja, iznоšenja iz države ili оtuđenja dоbara kоji predstavljaju kulturnu baštinu Države, a na kоjima pravо svоjine ima Crkva, primjenjuju se оdredbe zakоna kоjim se uređuje zaštita kulturnih dоbara.

Crkva mоže оsnivati zadužbine i fоndacije prema оdredbama pravоslavnоg kanоnskоg prava i Ustava SPC, a u skladu sa pravnim pоretkоm Države.

Član 12

Restitucija pоkretnih i nepоkretnih crkvenih dоbara, оduzetih ili naciоnalizоvanih bez pravične naknade, biće izvršena u skladu sa zakоnоm kоji će uređivati materiju restitucuje u Crnоj Gоri uz prethоdni dоgоvоr sa nadležnim crkvenim vlastima.

Strane ugоvоrnice su saglasne da je pitanje iz stava 1 оvоg člana pоtrebnо regulisati u razumnоm rоku.

Nepоkretnu i pоkretnu imоvinu kоja treba da bude vraćena Crkvi u vlasništvо ili za kоju će država оbezbijediti pravičnu naknadu utvrdiće Mješоvita kоmisija sastavljena оd predstavnika strana ugоvоrnica.

Član 13

Crkva ima pravо da gradi hramоve i crkvene оbjekte, kaо i da prоširuje i preuređuje pоstоjeće, a u skladu sa pravnim pоretkоm Države.

Država se оbavezuje da оmоgući Crkvi saradnju sa nadležnim državnim оrganima prilikоm izrade prоstоrnо-planskih dоkumenata u cilju stvaranja uslоva za izgradnju vjerskih оbjekata.

Nadležni arhijerej dоnоsi оdluku о izgradnji crkvenоg оbjekta u skladu sa pravоslavnim kanоnskim pravоm i Ustavоm SPC i predlaže lоkaciju za izgradnju оbjekata, a nadležne vlasti Crne Gоre će prihvatiti predlоg ukоlikо ne pоstоje prоtivni оbjektivni razlоzi javnоg interesa.

Nadležne vlasti u Crnоj Gоri neće razmatrati zahtjeve za izgradnju vjerskih оbjekata Crkve kоji nemaju pismenо оdоbrenje nadležnоg eparhijskоg Аrhijereja.

Država finansijski pоmaže Crkvu, narоčitо оbnоvu i оčuvanje pravоslavnih vjerskih оbjekata kоji imaju kulturnо-istоrijsku vrijednоst.

Član 14

Država jemči Crkvi slоbоdu vršenja prоsvjetne, kulturne, naučne, infоrmativne, izdavačke i drugih djelatnоsti kоje su pоvezane sa njezinоm duhоvnоm misijоm, a u skladu sa pravnim pоretkоm Države.

Država jemči Crkvi pravо da pоsjeduje, štampa i izdaje knjige, nоvine, časоpise i audiо-vizuelne materijale vjerskоg, prоsvjetnоg, kulturnоg i naučnоg sadržaja.

Crkva ima takоđe pristup i sredstvima javnоg infоrmisanja (nоvine, radiо, televizija, internet).

Crkva ima pravо da оsniva i uređuje radiо i televizijske stanice, a u skladu sa važećim zakоnоdavstvоm Crne Gоre.

Član 15

Crkva ima pravо da u skladu sa Ustavоm SPC оsniva vjerske оbrazоvne ustanоve za srednje i visоkо оbrazоvanje sveštenika i vjerskih službenika.

Оsnivanje drugih оbrazоvnih institucija оd strane Crkve reguliše se zakоnоm.

Crkva ima pravо da оsniva i uređuje ustanоve kulture u skladu sa Ustavоm SPC i pravnim pоretkоm Države.

Finansiranje prоsvjetnih i kulturnih ustanоva u Crnоj Gоri, čiji je оsnivač Crkva, kaо i status njihоvоg оsоblja i kоrisnika (lica kоja ih pоhađaju), bliže će se urediti pоsebnim spоrazumоm u skladu sa pravnim pоretkоm Države.

Član 16

Država jemči pravо rоditeljima i staraоcima da svоjоj djeci оbezbijede vjerskо оbrazоvanje u skladu sa sоpstvenim uvjerenjima.

Pravоslavna vjerska nastava u javnim škоlama mоže se regulisati, u skladu sa pravnim pоretkоm Države.

Član 17

Crna Gоra jemči Crkvi pravо na pastirsku brigu о pravоslavnim vjernicima u оružanim snagama i pоlicijskim službama, kaо i оnima kоji se nalaze u zatvоrima, javnim zdravstvenim ustanоvama, sirоtištima i svim ustanоvama za zdravstvenu i sоcijalnu zaštitu javnоg i privatnоg tipa.

Nadležni državni оrgani оbezbjeđuju, u dоgоvоru sa nadležnim crkvenim vlastima, uslоve da se pravоslavnim vjernicima оmоgući оstvarivanje slоbоde vjerоispоvijesti, kaо i bоgоslužbeni prоstоr i pоsnu hranu za pravоslavne vjernike u bоlnicama, zatvоrima, vоjsci, pоliciji, đačkim, studentskim i staračkim dоmоvima.

Član 18

Crkva ima pravо da оsniva dоbrоtvоrne  i sоcijalne ustanоve i оrganizacije u skladu sa pravnim pоretkоm Države.

Ustanоve iz stava 1 оvоg člana svоju unutrašnju оrganizaciju i način rada regulišu statutima оdоbrenim оd strane nadležne crkvene vlasti, i imaju isti pravni pоlоžaj kaо i državne ustanоve iste namjene.

Strane ugоvоrnice mоgu zaključiti pоsebne ugоvоre о međusоbnоj saradnji državnih i crkvenih dоbrоtvоrnih, sоcijalnih, zdravstvenih, оbrazоvnih i sličnih ustanоva.

Član 19

U cilju praćenja primjene Ugоvоra i unapređenja saradnje između strana ugоvоrnica оbrazоvaće se Mješоvita kоmisija sa jednakim brоjem predstavnika.

Mješоvita kоmisija se sastaje pо pоtrebi, a najmanje jednоm u šest mjeseci.

Ugоvоr se zaključuje na neоdređenо vrijeme, a mоže se mijenjati saglasnоšću strana ugоvоrnica.

Član 20

Ugоvоr je sačinjen u četiri istоvjetna primjerka оd kоjih se pо dva nalaze kоd svake strane ugоvоrnice.

Ugоvоr stupa na snagu danоm pоtpisivanja.

Ugоvоr će se оbjaviti u ”Službenоm listu Crne Gоre” i „Glasniku“ – Službenоm listu Srpske Pravоslavne Crkve.

u .................................

za Crnu Gоru                                                                       za Srpsku Pravоslavnu Crkvu

Извор: ртс.рс и gov.me

ПРВИ ДЕО:

ДРУГИ ДЕО: 

https://youtu.be/iC-RyNj6hLw 

– Ако Ђукановић мисли да може отимати, а истовремено жељети да уђе у ЕУ, он не разумије шта је то политика – рекао је Пилсел за сарајевску Фејс телевизију.

Пилсел је подсјетио да је недавно црногорски премијер Душко Марковић боравио у посјети Ватикану, гдје се сусрео са поглаваром Римокатоличке цркве, након чега је најави посјету папе Фрање Црној Гори.

– То је идиотизам Ђукановића који не разумије шта је савремени свијет, шта је Црква, а шта држава – рекао је Пилсел.

– Не разумије да не можеш отићи папи да га позовеш у Црну Гору, а да истовремено шутираш Цркву – додао је Пилсел.

ИЗВОР:

ИН4С

У организацији Студентског клуба Правног факултета Универзитета у Београду, 25. новембра 2019. године пред неколико стотина присутних одржана је трибина под називом „Положај Срба у Црној Гори“. Том приликом говорили су: Милан Кнежевић, посланик у Скупштини Црне Горе и један од лидера Срба, др Александар Раковић, историчар, виши научни сарадник Института за новију историју Србије, др Дејан Мировић, професор Правног факултета Универзитета у Приштини (са привременим седиштем у Косовској Митровици) и адвокат Владан Бојић.

Присутнима се први обратио др Александар Раковић који је рекао да тему српског питања у Црној Гори „није било лако вратити у јавност Србије, па и у јавност Републике Српске“ и да „до пре неколико година ретко ко је о томе хтео да чује“, а да говори осим неколицине њих није хтео нико. „До пре две године смо“, додао је он, „слушали како су односи Србије и Црне Горе никад бољи. Сад више нико то не говори, нити вероватно верује у то, нити би се усудио да то каже. Црна Гора је данас све, само не пријатељска држава Србије“.

Раковић је истакао да је „данашњи режим у Црној Гoри, НДХ у повоју и да је упрaво у другој фази каква је била у НДХ од четрдесетдруге године, а то је оснивање цркве“. Циљ тога је, рекао је он „да се они који су опстали у српском идентитету преведу преко православне цркве у неки други идентитет који је србофобан по карактеру“ али  да „не мора да буде неке друге веросповести“. Oн је констатовао да је кључно за положај Срба у Црној Гори да се оствари добар резултат на изборима следеће године, како би се извршила што боља контрола предстојећег пописа 2021. године. Раковић је још додао да Срби у Црној Гори морају за то да имају подршку Републике Србије и Републике Српске, јер се то тиче Српства у целини, додавши „да Република Србија мора да укључи своје ресурсе да помогне да попис у Црној Гори буде спроведен тако да резултати буду реалан показатељ стања на терену“.

Раковић је на крају нагласио да „ми имамо обавезу да на наше власти у Београду вршимо жесток и бескомпромисан притисак и када чујемо од било кога од наших лидера у Србији да има неке симпатије и да прећуткује, да извршимо притисак у јавности, да га прозовемо и укажемо да нећемо дозволити понашање какво је било пре неколико година да председник Србије Томислав Николић, када ређа проблеме Срба у региону потпуно прескочи Црну Гору“.

Aдвокат Владан Бојић je на почетку свог обраћања рекао да се питање положајa „Срба у Црној Гори не би постављао да је Црна Гора обновљена“, већ је „21. маја 2006. године створена једна нова држава која се само зове Црна Гора“, док је "њен сав садржај, сва супстанца екстремно преображена у антипод негдашње Црне Горе“. Према њему се „системски, постепено, перфидно, догодила добро осмишљена историјска инверзија па је тако Црна Гора од Пијемонта Српства, преображена у Пијемонт српског губилишта и општег чистилишта“.

“Нова црногорска држава“, додао је он, „кроз све механизме које једна држава има, и то овог пута држава тоталитарног типа, систематично и методично, кроз системе школства, образовања, медијски систем селектирања пожељног и непожељних, кроз системе државне репресије, полицију, судство, тужилаштво и различите службе спроводи истребљење свега српског, српског језика, српских писаца, српских песника, српских научника, српских спортиста, српске историје“.  Бојић је упозорио да је „малигна братомржња канцерогено захватила цијелу популацију, безизузетно, све нараштаје, сваки нараштај“.

Он се посебно осврнуо на питање положаја Српске православне цркве у Црној Гори и предлог Законa о слободи вероиповести. Бојић је изразио бојазан да ће се одузимање имовине СПЦ одвијати кроз „један управни катастарски поступак који неће дуго трајати“ и да ће „то бити политичко правна решења кoја ће стећи коначност одлукама Министарства финаснија“ и да ће се извршити прекњижбе а да ћемо се „ми наћи у ситуацијама свршеног чина“. Oн је изнео мишљење да ће власти у Црној Гори „све ове своје радње покрити са одговарајућим стандардима Европске уније“ и да ће „након прекњижбе и након спроведених избора користећи све своје ресурсе, цркву по цркву, манастир по манастир, на различите начине свим средствима преузимати“.

Бојић је на крају изразио став „да Српска православна црква треба превентивно правно деловати а не реактивно, након укњижбе“ тј. да то треба „учинити пре ступања на снагу Закона јер ће после бити доцкан“.

Професор Дејан Мировић je у свом излагању рекао да је 2018. године србофобија у Црној Гори је достигла врхунац када су он и још тројица српских интелектуалаца проглашени за државне непријатеље због наводног угрожавања националнe безбедности. Oн је истакао да нико од њих није позивао на насиље, на било какву врсту нереда или каквог наводног државног удара, већ да су без правног основа и из политичких разлога проглашени државним непријатељима.  Професор Мировић је критиковао понашање државних органа Србије да нису реаговали по овом питању али ни по питању осуде вођа Срба у Црној Гори, Милана Кнежевића и Андрије Мандића, у афери тзв. државног удара као и држављана Србије који су осуђени на вишегодишње робије. Он је изјавио и да су чак поједини државни службеници Србије убеђивали оптужене држављане Србије да признају учешће у тзв. државном удару, уместо тога што су државни органи били дужни да реагују протестном нотом или пропорционалним реаговањем.

Милан Кнежевић председник Демократске народне партије, члан председништва Демократског фронта је на почетку рекао да се „Црна Гора располутила на Његошеву Црну Гору и на Сорошеву Црну Гору“ и да „ми припадамо Његшевој Црној Гори, а Ђукановћев режим припада Сорошевој Црној Гори“. Он је, даље, критиковао став који каже да се Црна Гора отцепила и подсетио да је референдум о самосталности брутално покраден о чему је издата Бела књига са доказима о крађи и да „то знају и Ђукановић, и ДПС и сви они који су финансирали тај референдум”. Он је још рекао да треба „Срби и православни Црногорци у Црној Гори, међу којих ја не правим никакву разлику, да схвате да Црна Гора не може бити слободна, не може бити јединствена, док год буде ударао брат на брата, рођак на рођака, кум на кума и пријатељ на пријатеља“.

Он је констатовао да се Срби, којих је тридесет одсто у Црној Гори, налазе у горем положају од Срба на Косову и Метохији и у Хрватској. Он је то објаснио чињеницом да „нас прогоне наша рођена браћа, рођаци кумови, пријатељи православци, који нас убјеђују да ми више нисмо они Срби и да није више исплативо бити Србин какав је некад био Његош, какав је био краљ Никола, какав је био Марко Миљанов“,  те да је „сад исплативо бити Црногорац или Дукљанин, по НАТО концепту западних амбасада које желе избришу сјећање на све оно што је представљало духовну, историјску и државну вертикалу српскога народа у Црној Гори и на Балкану“.

Милан Кнежевић је подсетио присутне да су се Срби на Тројчинданском сабору завјетовали да ће животима бранити имовину Српске православне цркве и упозорио да „сваки други покушај насилног асимиловања нас Срба у Црној Гори може резултирати грађанским сукобима са несагледивим последицама, јер ми више немамо шта да изгубимо у Црној Гори“. „Остало нам је“ додао је он„ да бранимо нашу Цркву и наше куће“ и подсетио на Његошеве речи „муж је бранич жене и ђетета, а народ је Цркве и племена“. Излагање је завршио повиком „Живела Црна Гора, живела Србија, слава Русији! Нема повлачења, нема предаје!“.

Излагања говорника, нарочито Дејана Мировића и Милана Кнежевића пратили су чести громогласни апалузи и овације. Након завршетка обраћања, Немања Вучковић, председник Студентског клуба Правног факултета, је Милану Кнежевићу даровао заставу Републике Србије, у знак подршке у борби за права Срба у Црној Гори.

Текст и фото: Данко Страхинић

Објављено у листу „Православље“, новине Српске патријаршије, број 1265, 1. децембар 2019.

Православна црква стара најмање 700 година пронађена у Бугојну велико је откриће, али исто тако велики је потез што је њену обнову у потпуности платио Хусеин – Хусо Смајић (64) из Бугојна, који о овом здању редовно брине.

Приликом откопавања на земљи Смајића је поред остатака цркве пронађено и 12 покојника, од којих је један број био прекривен свилом, златом и баршуном, тако да је сигурно да се ради о краљевској породици. Претпоставља се да је у првом гробу, највећем и најраскошнијем, сахрањена краљица Јелена Груба, која је престо наследила од супруга и која је владала у периоду од 1395. до 1398. године.

Хусо, како га зову пријатељи, платио је све што је досад изграђено и истраживано из свог џепа. Како каже, нико од надлежних из Федерације БиХ и саме државе није хтео да учествује у томе.

– То је наша стварност, ми ћемо пре пустити да овако нешто пропада него да овде имамо толико туриста да не можемо проћи. То је ваљда та политика која нам долази из Сарајева – каже Смајић.

Земља у којој је пронађено историјско благо у власништву је породице Смајић од 1953. године. Купили су је Хусини покојни родитељи и даље пренели њему, који је сасвим случајно открио шта се налази пар метара испод земље.

– Радили смо на акумулацији за једну малу централу овде и тако дошли до првих открића – говори Хусо.

Стари град Весела стража, како је прави назив богатог локалитета, сада је место достојно сваке похвале. Стара црква је сређена и очувана од заборава, ту су и велики крст, слика Исуса Христа, звоно, конак и мали објекат укопан под земљом где су уредно очишћене кости свих покојника.

– Поп Славиша је велики човек и прави пријатељ, а данас је таквих мало – тврди Хусо.

Због тога што људе не дели по вери и нацији Хусо је, каже, имао доста проблема, стално слуша погрдне називе који су му упућени, приче како га треба избацити из Исламске заједнице и слично, али он не мари.

– Шта ја знам што се тако понашају, ваљда им смета та црква што се гради – истиче Хусо.

Колико га не интересују приче злонамерних, како каже, показао је и тиме што радо звони на звонику изграђеном поред старе цркве, јер за Хусу црква коју гради није ништа негативно него објекат толеранције, љубави и мира.

На Васкршњи/Ускршњи понедељак на Веселој стражи су имали изложбу експоната и дружење. Хусо каже да је позвао представнике све три највеће конфесије у БиХ, али да се „његови“ нису одазвали.

– Сви су се одазвали осим припадника Исламске заједнице. Стварно не знам шта је са тим људима. Не разумем такво понашање, а овамо се стално прича о суживоту и целовитој БиХ – каже он.

Додаје да му је тешко што нико из Исламске заједнице није дошао на тај дан, али опет му је срце било пуно када се толики број других људи појавио на дружењу.

Славиша Ђурић, православни свештеник у Бугојну, каже да је српских повратника у том граду мало – око 300. Пре рата у Бугојну је било скоро 10.000 Срба. Парохијски дом, црква и други објекти у власништву Српске православне цркве паљени су неколико пута. Упркос томе, црква у којој он служи поседује неколико књига старих и по два-три века.

– Од 2013. до 2015. године нисмо имали ниједно крштење у Бугојну. Прошле и ове само по једно – каже отац Славиша.

На гробљу иза цркве сахрањени су и преци Александра Вучића, премијера и новоизабраног председника Србије. Свега километар од цркве у месту Чипуљић живе и чланови породице Вучић, а то су Драго и Анђелка.

Извор: Седмица.ме

Nezapamćen incident dogodio se jučer u župnoj crkvi sv. Josipa na Plovaniji, gdje su dvojica mladića, po svemu sudeći sljedbenici okultnih sekti, napala tamošnjeg župnika don Martina Jadreška. Kako smo doznali od župljana, a potom i od samog župnika, mladići su u crkvu ušli ujutro, prije početka mise i počeli iskazivati nezadovoljstvo, vrijeđati župnika, a nakon što je on od njih zatražio da napuste crkvu, na kraju su ga i fizički napali.

- Mi u župi već neko vrijeme imamo problema s uvredljivim grafitima, natpisima i pentagramima, koji se iscrtavaju po crkvenoj imovini. Kako u crkvi nije bilo ničega što bi bilo pogodno za krađu, ne vjerujem da su došli iz nekakvog koristoljublja. Od prvog trenutka njihova namjera je bila izrugivanje i vrijeđanje, rekao nam je jutros napadnuti župnik don Martin Jadreško, inače i policijski kapelan.

Kulminacija je počela dan prije, kada su po svemu sudeći isti počinitelji napravili incident za vrijeme mise u crkvi.

- Ušli su u crkvu i počeli prolijevati pivo, sadržaje nekakvih konzervi, ismijavali su vjernike i sve što im je sveto. Žao mi je što je došlo do takvih situacija, nadam se da će nakon policijske obrade ovakvo ponašanje prestati, rekao nam je don Martin, potvrđujući da je pretrpio lakšu ozljedu, ali ništa što bi ga omelo u obavljanju službe.

Nesvakidašnji događaj u crkvi sv. Josipa na Plovaniji završio je na Prekršajnom sudu i to novčanom kaznom za dvojicu počinitelja u dobi od 23 i 20 godina.

Njih je policija uhitila u nedjelju navečer nakon što su u nedjelju ujutro napali župnika don Martina Jadreške prije mise a nakon što su provocirali po crkvi zalijevajući je pivom i nekakvim konzervama. Bez obzira što je don Jadreško, inače policijski kapelan, fizički napadnut, policija je to zlodjelo okvalificirala kao narušavanje javnog reda i mirа. Mladići su dobili optužni prijedlog za naročito drsko ponašanje te ih priveli Prekršajnom sudu na kojem im je izrečena novčana kazna.

I tako su lišo prošli 23- godišnjak kojem je adresa stanovanja u Ričinama. Mlađi muškarac koji je na leđima ima tetovirane sotonističke simbole, doznajemo, je doseljen u Zadar. Otac mu je igrao za NK Zadar.

Извор

Priopćenje Zadarske nadbiskupije u svezi s napadom na župnika u župi sv. Josipa na Plovaniji u Zadru

U nedjelju 5. kolovoza u župi sv. Josipa na Plovaniji u Zadru dogodio se incident i fizički napad na župnika don Martina Jadreška o čemu je istoga dana župnik obavijestio policiju. 

Naime, u 7,45 sati u župnu crkvu sv. Josipa ušla su dva mladića koji su se izrugivali i neprimjereno ponašali u sakralnom prostoru. Pri tome su po crkvi prolijevali i neko piće, najvjerojatnije pivo. Gospođe, koje su u to vrijeme bile u crkvi, to su vidjele i o tome obavijestile župnika don Martina i opisale kako izgledaju mladići koji su to učinili. 

Don Martin je potom vidio kako se ta dva mladića nalaze u dvorištu crkve i sjede na klupi. On ih je tada fotografirao, a oni su se usprotivili i fizički nasrnuli na župnika. U pomoć je tada priskočio susjed koji je pokušao obraniti don Martina pred nasrtajem dvojice mladića. Don Martin je, međutim, pri tomu zadobio lakše tjelesne ozljede.

Župnik don Martin je o tomu obavijestio policiju. A postoje i svjedoci koji su vidjeli vandalsko ponašanje u crkvi i njihov nasrtaj na župnika. Župnik don Martin napominje da je u prethodnom  vremenu već dva puta prijavio policiji nepoznatog počinitelja za pisanje neprimjerenih grafita koji su se pojavili na zidovima župne crkve prije dva mjeseca.

Za ovaj čin obešćašćivanja crkvenog prostora koji je rezultirao i napadom na njega, don Martin kaže kako nije učinjen iz koristoljublja, već iz mržnje prema Crkvi, te smatra da je motiv svega nesnošljivost prema vjeri. To potvrđuje i facebook profil jednoga od tih mladića kojega su župljani kasnije otkrili i o tomu izvijestili župnika.

Zadarska nadbiskupija oštro osuđuje blasfemično ponašanje u sakralnom prostoru crkve sv. Josipa na Plovaniji, koje je kulminiralo i fizičkim nasrtajem na župnika. To izaziva osudu i zgražanje. Nadati se da će roditelji dotičnih mladića pomoći svojoj djeci da se odgovorno ponašaju, a tijela sigurnosti učiniti sve da ne bude takvih izgreda u našem gradu u Nadbiskupiji.

Zadarska nadbiskupija

Sistematska i namjerna destrukcija jednoga naroda ili etničke grupe se iz perspektive međunarodnoga prava smatra najtežim od svih mogućih zločina. Zovemo ga genocid. To je zločin protiv čovječnosti, zločin koji teško i danas možemo razumjeti.

Holokaust, masovno umorstvo Židova u Europi (Hitler je želio zbrisati i Rome), je grčka riječ koja znači ”potpuno spaljen”, a obilježava razdoblje od 1933. do 1945. koje karakterizira neprekidna eskalacija sve brutalnijih mjera nacističkih vlasti i njihovih pomagača. Vrhunac je bilo ”konačno rje­šenje” (Endlösung), što je u nacističkoj terminologiji bio eufemizam za masovno ubijanje i uništenje čitavog europskog židovstva.

U civiliziranom svijetu javne institucije i mediji provode posebne programe koji se bave antisemitizmom, a njega ima i u nas iako je pojačana obrazovna aktivnost.

To što se holokaust (šoah na hebrejskom) dogodio i na području tzv. Nezavisne Države Hrvatske, dakle i na teritoriju sadašnje Republike Hrvatske, trebalo bi nas činiti izuzetno osjetljivima i nepopustljivima prema bilo kakvoj pojavi negacionizma i relativiziranja bilo čijih zločina, odnosno uzdizanja ili nekritičnoga predstavljanja bilo kojeg od ustaških dužnosnika i ubojica, od Ante Pavelića na niže.

Povijest holokausta je pedantno i na široko dokumentirana, kako pokazuje 72 milijuna stranica, 300.000 fotografija i 23.000 predmeta u arhivima Yad Vashema u Izraelu.

Naši povijesničari još duguju iscrpno istraživanje o zločinačkom ustaškom režimu. Tragična je činjenica da veći dio naše mladeži nije informirana o njemu.

Mnogi ne znaju o strahovitom zločinu koji su Srbi počinili kod Ovčare u studenom 1991. ili Hrvati kod Mrkonjić grada u listopadu 1995., a kamoli o stradanjima u Jadovnom ili Jasenovcu u režiji ustaških mesara.

Izazov je to i za Katoličku crkvu, pogotovo što je 1941. podržala ustaški režim i što se do dana današnjega nije ispričala i pokajala na adekvatan način, a željela bi se baviti obrazovanjem djece i mladeži.

Nobelovac Elie Wiesel, koji je preživio čak tri nacistička logora, kao i naš oskarovac Branko Lustig ili antifašist koji je također preživio Auschwitz Oleg Mandić, naučili su me da moramo svjedočiti u ime onih koji su stradali kao nevine žrtve i da to moramo učiniti odgajajući za mir. Jer što će nam sjećanje na holokaust bez želje da nam se ne ponovi povijest koja u nas ima neumoljivu sklonost prema nasilju?

Što se mene tiče, ja imam jedan mali ritual. Možda je mnogima zajednički. Svaki puta kada u Zagrebu prolazim Praškom ulicom, na trenutak stanem pred praznim prostorom, sada parkiralištem, tamo gdje je stajala sinagoga i pomislim na silne ubijene Židove, na stradale Rome, Hrvate, Srbe, Bošnjake, Albance, Makedonce, Crnogorce, Slovence i druge u pokušaju da oživim duh snošljivosti i kajanja, da ne odustanem, jer teška vremena, nažalost, još nisu prošla.

Zašto?

Jer još uvijek pred nama stoji teška zadaća da demontiramo mitove naše povijesti, da se odupremo manipulacijama svake elite, da gdje god stignemo progovorimo o stvarnim problemima naše sadašnjosti. Da kažemo istinu o barbarima.

Valja  upozoriti na još uvijek prisutan problem antisemitizma u modernom društvu. Ima ga i u nas. Itekako ga ima. I zato, parafrazirajući pismo koje je njemački kancelar Konrad Adenauer u veljači 1946. poslao prijatelju, katoličkom svećeniku u Bonnu (”Mislim da njemački narod, pa tako i biskupi i svećenici u njemu, nose veliku krivnju za ono što se dogodilo u koncentracijskim logorima (…) A ta je krivnja počela dosta ranije, jer su narod i Crkva podržali nacističku agitaciju. Neki vrlo entuzijastički”), grijesi u hrvatskoj nacionalnoj stvarnosti su činjenice kao što je praznina u Praškoj ulici u Zagrebu gdje sramota traje jer sinagoga i prateći kulturni centar nikako da se dogode!

Još nešto.

Hrvatska biskupska konferencija još nikad nije NDH proglasila zločinačkom tvorevinom, a Jasenovac magnum crimenom, podrazumijevajući da je zločinac Ante Pavelić ipak ostvario tisućljetni san hrvatskog naroda, kako obznanjivahu ustaške novine iz tog tragičnog vremena. Da je zločin Jasenovca u temeljima Republike Hrvatske, ona bi bila zločinačkom tvorevinom, no ona to (na sreću) nije.

Međutim, kada se analiziraju, na primjer, govori (nad)biskupa na Bleiburškom polju, vidi se da se veliča vojska NDH i žali zbog stradavanja ”nevinih” ustaša. Taj refleks ne bi trebao iznenaditi: Katolička crkva se dosta puta priklonila fašističkim diktatorima, genocidnim režimima, masovnim ubojicama, organizatorima logora smrti, silovateljima i otmičarima djece!

Pa i kada osuđuju zločine NDH-zije, predstavnici Katoličke crkve stalno moraju balansirati, nivelirati, relativizirati, svoditi na rat brojem žrtava.

Zašto se broj žrtava mijenja ovisno o okolnostima i potrebama političkih režima i njihove vlasti?

Zašto se neke žrtve nisu smjele ni spominjati, zašto mi u naše vrijeme ne spominjemo sve žrtve, nego neke prešućujemo, zašto ne brojimo sve, nego samo žrtve na svojoj strani te zašto Jasenovac nije do danas od političke prerastao u povijesnu temu?

Odmah nakon proglašenja NDH na udaru sistematskog državnog terora našli su se prije svega Srbi i Srpska pravoslavna crkva, s njima i Židovi, Romi i politički protivnici, prije svega komunisti i demokratski orijentirani Hrvati. Sve to odvijalo se pred očima Alojzija Stepinca koji je, manje-više, kako je napisao patrijarh srpski Irinej papi Franji – ”ćutao”.

Važno je istaknuti da je on sudjelovao i u iniciranju nekih važnih dalekosežnih odluka koje su se uklapale u strateške ciljeve RKC i ustaške države, a ujedno i u planove o ”etničkoj reorganizaciji” Europe koju je provodila nacistička Njemačka.

Na primjer: ne dovodeći u pitanje cijeli niz represivnih zakona i naredbi, koje je pratila mnogo surovija praksa, nadbiskup Stepinac se zalagao samo za to da se oni provode ”na čovječan način”. On nije dovodio u pitanje kompetencije države da donosi makar i najrepresivnije zakone.

Ostaje nejasno kako su se sistematske mjere državnog terora mogle provoditi ”na human način” i nadbiskup je toga morao biti svjestan. Njegov stav je proizlazio iz osnovnog uvjerenja da je stvorena velika hrvatska država i da ima pravo i dužnost donositi zakone koje valja poštovati jer, po njegovom mišljenju, djeluje u interesu hrvatskog naroda i same Crkve.

Nadbiskup se pri tome nije obazirao na činjenicu da je ta država stvorena agresijom osovinskih sila na Kraljevinu Jugoslaviju (kojoj je bio obećao lojalnost), da je organizirana na principima i u okviru ”novog europskog poretka”, odnosno na totalitarnim načelima, na vjerskoj i nacionalnoj netrpeljivosti i masovnoj represiji i uništenju diskriminiranih grupa.

Povremene intervencije u korist progonjenih Srba i Židova izloženih genocidu, prije svega onih koji su prešli na rimokatoličku vjeru, te zakašnjelo povremeno javno osporavanje ideoloških načela na kojima su vršeni progoni nikada nisu ozbiljnije dovodili u pitanje podršku nadbiskupa Stepinca i Rimokatoličke crkve ustaškoj državi do samog kraja njenog postojanja. Dapače, sredinom 1943., nakon uništenja Židova, Stepinac će se i dalje pred samim papom Pijom XII. zalagati za priznanje NDH!!

Nadbiskup Stepinac je imao vrlo naglašen moralni autoritet i velik utjecaj na vlasti NDH. To je svakako bio glavni razlog da mu ustaški vođa Ante Pavelić uoči sloma države i povlačenja iz zemlje ponudi prerogative vlasti, što je Stepinac odbio.

Elem, tvrdi se da mi koji na te stvari upozoravamo napadamo, čak i mrzimo Crkvu. To nije točno. Crkva napada samu sebe sadržajem onoga što je izgovarala, ne samo u doba NDH, što je jednostavno pokazati i to na temelju izjava članova episkopata koji ne poznaju niti poštuju duh Drugog vatikanskog sabora.

Slično je ponašanje predstavnika hrvatskih vlasti, cinične dabome (kako to pojašnjava kolega Dragan Markovina). To dokazuje da su i tada i danas na djelu oni koji prakticiraju moral fašista.

A on je, u najkraćim crtama, kako su ga opisali ideolozi koji su potpomagali Mussolinija, u sljedećem: ”Očevidno je da se moralnost mora identificirati s nacijom. Odatle naša praktična dužnost da unapređujemo, širimo i učinimo plodnim život te nacije. Mi se, naime, možemo nazivati samo toliko moralnima koliko nastojimo razviti svoju personalnost koja je istovjetna s nacijom.”

Bilo bi vrijeme da se ta praksa napusti: da Crkva jasno osudi ustaše i NDH te da Andrej Plenković prestane razvijati jedan diskurs za po doma, a drugi za Yad Vašem.

Зашто тај спор до данас није решен и да ли је у њему било неких помака и када? Да ли се иза верске интриге крије политика? Зашто игуман такозване Македонске православне цркве Партениј тврди да је Бугарска патријаршија мајка цркви у Македонији?

Археолози су у бугарској тврђави Русокрасто у југоисточној Бугарској откопали ретку икону на слоновачи из 10. века, за коју се верује да је припадала неком члану из византијске царске породице.

Тврђава Русокрасто је била поприште последње веће војне победе средњовековног Бугарског царства пре него што је то место пало у турске руке касније током истог тог века. У тој борби цар Александар Другог бугарског царства поразио је византијског цара Андроника III Палеолога.

Икона на слоновачи, на чијој су предњој страни изображени Арханђел Гаврило и Свети Василије Велики са урезана два крста на реверсу, „представља крајње редак и племенит проналазак“, речено је у покрајинском Историјском музеју у Бургасу. Верује се да је лик Арханђел Гаврило био саставни део композиције Благовести и да је икона била једна у саставу триптиха.

Византијска царска породица је била „једна од ретких која је могла набавити слоновачу која је иначе била веома скупа у средњем веку – скупља од злата“, речено је у овом саопштењу, где је такође истакнуто да таквих икона на слоновачи у свету нема више од 15. Само је једна таква позната у Бугарској – икона Успења Пресвете Богородице у Великом Трнову.

Извор: Православие.ру (превод – Информативна служба СПЦ)

Неславно пропадање славних новина