Данијела има аутоимуну болест која је узрок парализе њеног тела. Све док је могла да се креће, Данијела је радила у три школе као наставник ликовног, а сада је у пензији. Одмалена је цртала и вајала, а од пре годину дана је везана за кревет и једино може мало да помера прсте.

- Цртање је мој живот, моје дисање. Пре четири године сам почела да радим иконе, а до тада сам сликала своја унутрашња размишљања и стања. Ранији радови су увек носили бол, патњу и револт, осим ако нису биле илустрације за дечје књижице које су ми причињавале велику радост. Захваљујући презвитеру оцу Драгану Стокину, увидела сам да могу да иконопишем, што је био почетак мог новог живота - каже Данијела.

У почетку, иако већ није могла дуго да седи и помера руку, иконе је радила на папиру и оловком.

- Лежим од децембра 2014. године, а од августа прошле године сам почела да сликам иконе у Виберу, у мобилном телефону. На ту идеју сам дошла када сам видела цртеж који је урадила мати Јефимија, игуманија манастира Градац и врстан уметник и иконописац. Међу њеним цртежима је био један урађен на компјутеру. Једно јутро сам се пробудила и осетила силну потребу да сликам и тада сам и почела сам да цртам у телефону - каже млада уметница.

Најбоље од око 500 Данијелиних Вибер радова и иконе на папиру Суботичани су имали прилику да виде у „Савременој галерији“, а ускоро ће њене изложбе бити организоване у Новом Саду и Београду. Изложбу у Суботици отворио је Вукашин Миличевић, професор Богословског факултета у Београду.

- Имам парче глине које ме чека. Радићу са њим када будем имала бољи дан, са мање болова. Једино када сликам нисам ни гладна ни жедна, нити осећам болове. Мислим да сам повлашћена у односу на друге, јер, иако не могу много тога да урадим, оно што могу трудим се да урадим максимално добро - каже Данијела.

Отац Драган Стокин рекао је на изложби да "када се минијатуре увеличају, види се да је реч о правим иконама, у којима се појављује искрица живота".

- Свака икона сведочи колико је у Данијели радости и живота и свега што људски живот чини квалитетним. За разлику од многих здравих људи, који живе у изобиљу, Данијела се показује као много здравија, свеснија, радоснија и испуњенија животом - рекао је отац Драган на изложби.

Извор: http://www.blic.rs/vesti/vojvodina/danijela-moze-da-pomera-samo-prste-ali-je-to-ne-sprecava-da-stvara-umetnicka-dela/gkjv5ch

Фондација је испоштовала унапред дефинисани принцип акције, да оба детета добију једнаки износ средстава, те је тако на њихове наменске рачуне 1. децембра уплаћено по 120.250 динара.

Хумани људи јављали су се из целе Србије, а радује чињеница да су мајице куповали комплетни спортски тимови, разреди у основним школама, колективи, чије су фотографије многе мотивисале да се такође укључе.

Велика подршка стизала је са суботичке Телевизије Цитy, емисије "Школски календар" и аутора Томислава Војнића који је израдом спота о хуманитарној акцији изнова подсећао јавност да помогне деци.

Томислав Војнић и Игор Јурић, оснивач Фондације "Тијана Јурић", посетили су данас дом породице Поша у Суботици и Мартиновој мајци уручили потврду о пребаченим средствима.

- Иако овој деци за наставак лечења треба много више средстава, имали смо жељу да бар скромним доприносом направимо неки помак. Захвалан сам свима који су се одазвали нашем позиву - рекао је Игор Јурић.

ВИШЕ ОД ПОЛА МИЛИОНА ДИНАРА У ХУМАНИТАРНЕ СВРХЕ

Хуманитарне активности нису приоритетни циљ рада Фондације "Тијана Јурић" али је до сада остварена значајна активност на том пољу и укупно је уплаћено 575.500 динара. Управни одбор се од почетка усредсредио на помоћ лечењу деце, али је било и акција помоћи младим спортистима - атлетичарки Тамари Полић и РК "Железничар" Инђија којима је донирана спортска опрема.

Уплате средстава у хуманитарне сврхе:

Рада Масларевић 255.000 динара (30.06.2015-120.000, 04.09.2015.-120.000, 28.09.2015.-15.000 динара)

Мартин Поша 140.250 динара (08.09.2015.-10.000, 28.09.2015.-10.000, 01.12.2015.- 120.250 динара)

Нина Спремовић 120.250 динара 01.12.2015.

Милосава Пилчевић 50.000 динара 08.09.2015.

Милован Бајчетић 10.000 динара 29.10.2015.

59 МАЈИЦА ЗА РАД ФОНДАЦИЈЕ "ТИЈАНА ЈУРИЋ"

Након завршетка акције преостало је 59 мајица са Тијаниним ликом које ће се продавати по истој цени од 650 динара, а сва средства биће намењена раду Фондације "Тијана Јурић". Уколико желите да помогнете, мајице се могу поручити писањем у инбоџ Фејсбук странице Фондације или позивањем броја 064/922-97-53.

Бојана Латиновић

Izvor: http://tijana.rs/sr_za_tijanu.php?strana=sr_fondacija&id=295

Процењује се да је, пре две деценије, за само три дана Олује, из својих домова протерано више од 200 хиљада Срба, страдало их је око две хиљаде, док је попаљено, опљачкано и уништено око 40 хиљада привредних и помоћних објеката.

Министар рада, запошљавања и социјалне политике Александар Вулин позвао је грађане Србије да у 12 часова стану на један минут и одају пошту страдалим Србима.

Поводом Дана жалости, тачно у подне на целој територији Србије биће активиране сирене за узбуњивање емитовањем звучног сигнала "престанак опасности", у трајању од 60 секунди.

У исто време огласиће се и црквена звона на православним црквама.

На зградама државних институција и организација заставе ће бити спуштене на пола копља.

Министарство културе и информисања позвало је медијске куће да се стриктно придржавају обавеза о обележавању дана жалости, које су јасно дефинисане законским одредбама.

Пружаоци медијских улога дужни су да своје програмске шеме детаљно прилагоде обележавању дана жалости, укључујући и емисије намењене иностранству, као и да емитују прикладну музику и емисије, уместо хумористичких, забавних, фолклорних и других садржаја са забавном и народном музиком.

На насловним странама дневних новина, које треба да буду искључиво у црној и белој боји, што важи и за фотографије, потребно је објавити и одлуку о проглашењу дана жалости и његовом обележавању.

У складу са Законом, обавезу да прилагоде своје програме имају и све установе културе.

Извор: Вечерње новости

Парастосом у цркви Светог Марка у Београду у четвртак је обележена 19. годишњица страдања српских цивила у акцији хрватских снага на подручје западне Славоније познатој под називом "Бљесак".

Парастосу није присуствовао нико од званичника Србије, а представници више удружења породица несталих и погинулих положили су у Ташмајданском парку венац на спомен плочу страдалим Србима.

Председник Документационог центра Веритас Саво Штрбац рекао је новинарима испред цркве Светог Марка да су и данас, 19 година након те акције, на делу двоструки аршини и да се поставља питање ко одлучује о томе чије су жртве више, а чије мање вредне.

"Испада да српске жртве нису вредне", казао је Штрбац говорећи о судским поступцима који су вођени за ратне злочине над Србима у Хрватској, Босни и Херцеговини, као и на Косову.

Према његовој оцени, за те злочине су пред домаћим али и судом у Хагу изрицане углавном ослобађајуће пресуде, а тамо где је и било осуђујућих, те пресуде су биле минималне и "увреда су за жртве".

Он је казао да Србија мора да утиче да се холивудска слика о Србима као "лошим момцима" поправи, оцењујући да је добар потез у том правцу контратужба у спору са Хрватском пред Међународним судом правде у Хагу.

"Каква год била пресуда Међународног суда, постигли смо циљ да изнесемо наше доказе и чињенице", истакао је Штрбац, наводећи да су контратужбом Србије обухваћене акције "Бљесак", "Олуја", "Масленица", "Медачки џеп" и "Миљевачки плато".

Copyright © Краљевски дом Србије. Сва права задржана

Објављено дана: 2013 / 05 / 26

Њихова Краљевска Височанства Престолонаследник Александар II, Принцеза Катарина, Принц Наследник Петар, Принц Филип и Принц Александар, Принцеза Линда, Принц Никола, Принцеза Катарина, Принц Владимир и Принцеза Бригита, Принцеза Лавинија, г-дин Остин Причард – Леви и Лука Причард – Леви, Принц Димитрије, Принцеза Јелисавета, Принц Михајло, Принц Сергије и Принц Душан, заједно са Њ.Е. г-дином Томиславом Николићем, председником Србије, Њ.Е. г-дином Ивицом Дачићем, председником Владе, Њ.Е. г-дином Иваном Мркићем, министром спољних послова, Њ.Е. проф. др Славицом Ђукић – Дејановић, министром здравља, Њ.Е. г-дином Велимиром Илићем, министром грађевинарства и урбанизма, Њ.Е. г-дином Милорадом Додиком, председником Републике Српске, народним посланицима, представницима Војске Србије, великим бројем грађана Србије, Републике Српске и из иностранства, страних Краљевских породица, представницима дипломатског кора, одали су пошту Њиховим Величанствима Краљу Петру II, Краљици Александри и Краљици Марији, и Његовом Краљевском Височанству Краљевићу Андреју данас у Краљевском маузолеју на Опленцу.

Били су присутни и г-дин Дејвид Ендрјуз са супругом (син и снаха Њ.К.В.Принцезе Катарине), г-ђа Алисон Ендрјуз, (ћерка Њ.К.В.Принцезе Катарине) са својим синовима г-дином Николасом Гарфинкелом и г-дином мајклом Гарфинкелом, и г-ђа Бети Румелиотис, сестра Њ.К.В.Принцезе Катарине.

Међу представницима Краљевских породица из иностранства били су присутни: Њихова Величанства Краљ Симеон и Краљица Маргарита од Бугарске, Њихова Величанства Краљ Константин и Краљица Ана Марија од Грчке, Њихова Краљевска Височанства Престолонаследница Маргарита и Принц Раду од Румуније, Њихова Империјална и Краљевска Височанства Надвојвода Шандор и Надвојвоткиња Херта од Аустрије, Његово Височанство шеик Абдула Бин Хамад Ал Калифа од Бахреина, Њихова Краљевска Височанства Марграф и Марграфина од Бадена, Њихова Пресветла Височанства Принц Филип Еразмус и Принцеза Изабела од Лихтенштајна, Његово Краљевско Височанство Принц Мабандла Дламини од Свазиленда, Принцеза Ира фон Фирстенберг и Његово Пресветло Височанство Принц Пјер д’Аренберг.

Њ.Е. г-дин мајкл Давенпорт, амбасадор Велике Британије и Њ.Е. г-ђа Мете Кјуел Нилсен, амбасадор Краљевине Данске присуствовали су служби у цркви.

Пре почетка церемоније Његово Краљевско Височанство Принц Наследник Петар положио је круну Њ.В. Краља Петра И, Његово Краљевско Височанство Принц Филип скиптар и шар, а Његово Краљевско Височанство Принц Александар дијамантску сабљу на ковчег Њ.В. Краља Петра II.

Његова Светост Патријарх српски Г. Иринеј, Њихова Високопреосвештенства Митрополит црногорско – приморски Г. Амфилохије и дабробосански Г. Николај, Њихова Преосвештенства Епископ сремски Г. Василије, Епископ будимски Г. Лукијан, Епископ браничевски Г. Игњатије, Епископ будимљанско – никшићки Г. Јоаникије, Епископ yападноамери;ки Г. Максим, Епископ аустралијско – новозеландски Г. Иринеј, Епископ хвостански Г. Атанасије и Архимандрит Хиландара Методије служили су и присуствовали Светој Саборној Архијерејској Литургији.

После Литургије и Помена, Његова Светост Патријарх српски Г. Иринеј је рекао: „Уважени српски Краљевски доме, на челу са Његовим Краљевским Височанством Александром II, у светлости божанске силе и истине, данас смо сведоци исправљања једне велике историјске неправде, неправде људске која вапије на небу. Потомци Карађорђа, оца Србије, доживели су окупацију своје земље, били принуђени да напусте своју земљу вољену и да деценијама живе у туђини. Данас, када је испуњена животна жеља Краља Петра И, да његови потомци живе у својој земљи и са својим народом, и да почивају у храму Светог Ђорђа на Опленцу, дубоко верујемо да се данас радују душе Карађорђа, Кнеза Александра, Краља Петра Првог и Краља Александра Првог, што су после дугог и невољног странствовања дошли своме дому и своме народу. Ово је велики догађај за Краљевски дом Карађорђевића, на челу са Престолонаследником Александром. Око њихових светих гробова окупљаће се српска деца и српски народ и учиће се лекцији родољубља, како треба волети своју родну груду, свој народ, своју историју и своју културу.“

Њ.К.В. Престолонаследник Александар II, син Њ.В. Краља Петра II и Краљице Александре, и унук Њ.В. Краљице Марије, одржао је дирљив говор: „Окупили смо се данас да одамо последњу пошту и испратимо Краља Петра Другог, Краљицу Александру, Краљицу Марију и Краљевића Андреја − Карађорђевиће, чија је судбина кроз историју била тесно повезана са судбином целог народа, али и са настанком модерне српске државе. Њихови животи су одраз онога што се у то време догађало њиховом народу и њиховој отаџбини. Предуго је трајало њихово лутање, њихово изгнанство. Живели су и умирали на различитим странама света.А данас су овде, на Опленцу, међу својим Карађорђевићима и међу својим Србима.

За мене − као старешину Краљевског Дома и као Карађорђевог потомка − ово је велики дан. Тужан, али свечан. Пун емоција, пун личних успомена. Ово је историјски тренутак за Краљевску породицу, али и за цео српски народ и државу Србију.“

Њ.Е. г-дин Ивица Дачић, председник Владе Републике Србије је рекао: „Овим је данас залепљен последњи део мозаика наше историје. Прошлост се не може изменити, али грешке се данас исправљају. Идеологија има много, али Србија је само једна. Зато је важно да српски народ у будућности буде јединствен. Живела Србија!“

Њ.Е. г-дин Томислав Николић, председник Србије је у свом обраћању истакао: „Историја нашег народа поред славних дела, патриотизма, борбе за правду и истину бележи и сукобе. То је један од разлога што је наша држава позната по злехудој судбини. Више Срба је настрадало од српске него од окупаторске руке, и нека та чињеница остане за наук покољењима. Судбина самог Карађорђа, његових потомака и породице, представља сублимацију свих наших подела и несрећа. Ми више себи не можемо и не смемо да дозволимо поделе и неправду. Срби су од старих времена уздизали правду и праведност као највишу врлину. Зато ми данас на гробу вожда Карађорђа исправљамо страшну неправду. Чинимо још један корак ка јединству.“

Извор: royalfamily.org

После свете Литургије и помена у Краљевској капели Светог Андреја Првозваног јутрос на Дедињу, земни остаци Краља Петра II, Краљице Александре, Краљице Марије и Краљевића Андреја испраћени су до Саборне Цркве.

• Државна сахрана Краља Петра II, Краљице Александре, Краљице Марије и Краљевића Андреја
  

Њихова Краљевска Височанства Престолонаследник Александар II и Принцеза Катарина заједно са изаслаником Председника Николића проф. др Оливером Антићем, Њиховим Краљевским Височанствима Принцезом Катарином, Принцом Ђорђем и Принцом Михајлом (децом Краљевића Томислава), Принцом Владимиром (сином Краљевића Андреја) и Принцезом Бригитом, г-ђом Алисон Ендрјуз (ћерком Принцезе Катарине), и њеним синовима Николасом и мајклом, и сестром Принцезе Катарине г-ђом Бети Румелиотис присуствовали су светој Литургији и помену у Краљевској капели Светог Андреја Првозваног јутрос на Дедињу. У Саборној цркви Принцеза Јелисавета се придружила осталим члановима Краљевске продице.

Звона на цркви означила су долазак Краља, Краљица и Краљевића, које су дочекали чланови Краљевске породице, државни званичници и велики број грађана. Припадници гарде Војске Србије унели су ковчег Краља Петра II у Саборну цркву, а припадници Удружења Краљевина Србија обучени у српске народне ношње унели су ковчеге Краљице Александре, Краљице Марије и Краљевића Андреја. Њихова највиша одликовања (Краљевску Карађорђеву звезду Краља Петра II, орден Светог Саве Краљице Александре, Краљевски орден Карађорђеве звезде Краљице Марије и орден Југословенске Круне Краљевића Андреја) унели су чланови Крунског већа, г. Драгољуб Ацовић и г. Душан Бабац, и члан Крунског савета проф. др Никола Моравчевић.

Ковчег Краља Петра II постављен је у централном делу, у правцу олтарских двери, његове мајке Краљице Марије са десне стране, његове супруге Краљице Александре са леве стране, а од ње лево ковчег Краљевића Андреја. Испод ковчега постављен је ћилим са народним мотивима који су Краљица Марија и њен супруг Краљ Александар I купили за венчање.

Са благословом Његове Светости Патријарха српског г. Иринеја, помен у Саборној цркви служили су Његово Високопреосвештенство Митрополит црногорско–приморски г. Амфилохије, Његово Преосвештенство Епископ средњоевропски г. Константин и Његово Преосвештенство Епископ липљански г. Јован.

По завршетку службе грађани су у мимоходу почели да одају почаст Краљу, Краљицама и Краљевићу. Саборна црква ће бити отворена до вечерњих часова. Сутра, у суботу 25. маја, после свете архијерејске Литургије која почиње у 9 часова биће служен помен, а затим ће у 11.30 часова колона са посмртним остацима кренути пут Опленца, где би требало да стигне у 13 часова испред цркве Светог Ђорђа, у којој се налази маузолеј Краљевске породице.

Државна сахрана Краља Петра II, Краљице Александре и Краљице Марије, и Краљевића Андреја почеће у 10 часова у недељу, 26. маја 2013. године, у цркви Светог Ђорђа на Опленцу.

Извор: www.dvor.rs , СПЦ

Ковчег Њ.В. Краљице Марије дочекали су јуче на аеродрому Никола Тесла у Београду Њихова Краљевска Височанства престолонаследник Александар, принцеза Катарина, принцеза Јелисавета, принц Ђорђе и принц Михаило, Њ.Е. Ивица Дачић, председник Владе Републике Србије, проф. др Оливер Антић, специјални саветник Председника Републике, и г. Радослав Павловић, саветник за културу Њ.Е. Томислава Николића, Председника Србије, представници Владе, Његово Преосвештенство Владика хвостански Атанасије, који је са благословом Његове Светости Патријарха српског Иринеја представљао Српску Православну Цркву.

Народ се у великом броју окупио да ода пошту покојној Краљици на капијама њеног дома на Дедињу, где је некада живела као Краљица, супруга, мајка и удовица. Атмосфера на дочеку одисала је поштовањем и захвалношћу према личности коју је народ идеализовао као посвећену мајку, поштовану Краљицу и искрено јој се дивио као великом добротвору и оснивачу многобројних школа, болница, мецени уметности и особи увек спремној да помогне угроженима.

Помен Краљици Марији у краљевској капели Светог Андреја Првозваног на Дедињу служио је Његова Светост Патријарх српски Иринеј, а присуствовали су му Њихова Краљевска Височанства Престолонаследник Александар, принцеза Катарина, принцеза Јелисавета, принц Ђорђе и принц Михаило (синови Краљевића Томислава), Њ.Е. Ивица Дачић, председник Владе Репубике Србије, проф. др Оливер Антић, специјални саветник, и г. Радослав Павловић, саветник за културу Њ.Е. Томислава Николића, Председника Србије, Његово Преосвештенство Епископ хвостански Атанасије, Његово Преосвештенство Епископ ремезијански Андреј, Њ.Е. Даниел Бану, амбасадор Румуније у Србији, г. Дејвид Ендрју Мек-Ферлејн, заменик амбасадора Велике Британије.

После службе, присутнима се обратио Његово Краљевско Височанство Престолонаследник Александар II: „Моја бака, Краљица Марија коначно је код куће и ускоро ће бити са члановима своје породице на Опленцу. Желео бих да се посебно захвалим Његовој Светости Патријарху Иринеју што је овде данас и на свим његовим молитвама. Моја бака је умрла пре педесет и две године и била је сахрањена у Великој Британији. Иако окружена прецима и рођацима, била је далеко од Србије, наше земље и њеног народа, које је волела свим срцем и чији је велики добротвор и задужбинар била. Повратак у Србију је била велика жеља моје баке, и она се данас коначно вратила, да буде сахрањена поред свог супруга и синова. Одајући почаст Краљици Марији, Србија данас одаје почаст свима који су учествовали у стварању њене историје.“ Престолонаследник је такође захвалио Њ.Е. Томиславу Николићу, Председнику Србије, Њ.Е. Ивици Дачићу, председнику Владе Србије, члановима Државног одбора за пренос посмртних остатака чланова Краљевске породице Карађорђевића, свим члановима Владе на великој подршци, а посебну захвалност је упутио професору Оливеру Антићу на његовој личној иницијативи и ангажовању.

По завршетку помена, Његова Светост Патријарх српски Г.Иринеј је истакао: „Краљица Марија је била отелотворење свега племенитог и остварење свих жеља српског народа, који је толико волела, помагала и поштовала, а многе и нахранила што овде што за време проведено у изгнанству. Овим је исправљена велика неправда, она се вратила својој земљи, да почива у миру и тиме су се оствариле наше молитве. Она се није бавила политиком већ је по узвишеном осећању дужности пре свега била мајка тадашње Југославије, односно Србије“.

Професор Оливер Антић је истакао: „Краљица Марија је била најомиљенија од свих краљица Европе, и красиле су је многе врлине попут честитости, доброчинства и племенитости. Зато ми је велико задовљство да најавим да по одобрењу Председника Србије Томислава Николића, да ће орден Краљице Марије који је пронађен у запечаћеном сефу Народне банке Србије бр. 555 бити изложен на њеном одру приликом државне сахране 26. маја на Опленцу.Овим је исправљена велика неправда.“

Њ.Е. Ивица Дачић, председник Владе Републике Србије, такође се обратио присутнима: „Поносан сам што је овим великим даном исправљена огромна неправда и управо у томе је поука да народ и држава, сагледавши своју историју, исправљају грешке не због прошлости, већ управо због будућности. Ово је велики дан за земљу, а двадесет и шестог маја очекујемо високе званице из целог света које ћемо дочекати како ваља и доликује.“

По завршетку службе, у Краљевском Двору је приређен пријем за државне званичнике, чланове саветодавних тела Круне и верске достојанственике.

Њено Величанство Краљица Марија почиваће у Краљевској капели Св. Андреја Првозваног на Дедињу поред свога сина Његовог Величанства Краља Петра II до државне сахране 26. маја када ће блаженопочивши Краљ Петар II, Краљица Александра и Краљица мајка Марија бити сахрањени у маузолеју породице Карађорђевић у цркви Св. Ђорђа на Опленцу.

Посебну захвалност Њихова Краљевска Височанства на подршци упућују Сер Кристофер Гејту, приватном секретару Њеног Величанства суверена Уједињеног Краљевства Велике Британије, националном авио превознику ЈАТ Ервејз за транспорт без надокнаде, као и конзулу саветнику амбасаде Србије у Великој Британији гђи Љиљани Зарубици, чије је ангажовање допринело успеху овог подухвата од изузетне важности.

Краљевска капела у оквиру Краљевског комплекса на Дедињу биће отворена за све грађане који буду хтели да одају пошту Њиховим Величанствима Краљу Петру II и Краљици мајци Марији сваког викенда суботом и недељом, од 10 до 14 часова.

Извор: Канцеларија Престолонаследника Александра Карађорђевића, СПЦ

Парастос су, по благослову надлежног епископа британско-скандинавског Доситеја, служили: протојереј-ставрофор Радомир Аћимовић, протојереј-ставрофор Милун Костић, протојереј Драган Лазић, јеромонах Стефан (Поњарац), протођакон Ђорђе Чекеревац и ђакон Ненад Поповић. Парастосу је присуствовао и протојереј-ставрофор Миленко Зебић из Бирмингама.

Парастос је обављен у присуству Њихових Краљевских Височанстава престолонаследника Александра, принцезе Катарине, принца Петра, принца Филипа, принцезе Катарине (кћери принца Томислава), принца Димитрија и принцезе Лавиније (деца принца Андреја), г. Николаса Балфура (сина Њ.К.В. принцезе Јелисавете), др Дејана Поповића, амбасадора Србије у Великој Британији, као и многих парохијана цркве Св. Саве у Лондону који су дошли да одају почаст покојној краљици Марији.

Њено Величанство покојна краљица мајка Марија преминула је 22. јуна 1961. у изгнанству у Великој Британији. Опевана је у цркви Св. Саве у Лондону, а била је сахрањена на Краљевском гробљу у близина краљевског замка Виндзор. Њени посмртни остаци су есхумирани са овог гробља у понедељак 22. априла 2013.године.

После парастоса у цркви Св. Саве, присутнима се беседом обратио старешина храма, протојереј-ставрофор Радомир Аћимовић говорећи о покојној краљици. Посебно је истакао њену љубав, бригу и помоћ српској заједници у Великој Британији после Другог светског рата, као и приликом куповине цркве Св. Саве у Лондону из које је и испраћена на пут за Србију.

Затим се присутнима обратио Његово Краљевско Височанство престолонаследник Александар нагласивши важност овог историјског тренутка испраћаја покојне краљице за Србију и у име краљевског дома Карађорђевића изразио захвалност свима који су помогли да се ово оствари.

Посмртни остаци Њеног Величанства краљице Марије биће пренети у Србију и почиваће у Краљевској капели Св. Андреја Првозваног на Дедињу до државне сахране 26. маја 2013. године, када ће и покојни краљ Петар II и краљица Александра бити сахрањени у маузолеју породице Карађорђевић у цркви Св. Ђорђа на Опленцу.

протојереј Драган Лазић, Лондон

Извор: СПЦ

Честитајући припадницима ВиПВО дан вида, генерал Диковић је подсетио да ове године обележавамо два јубилеја којим се дичи Војска и Република Србија, век срског војног ваздухопловства и педесет година од формирања прве наше јединице наоружане ракетним системима.

– Данас, на дан када је давне 1912. године у Нишу формирана Команда Ратног ваздухопловства, са поносом истичем да сте ви, припадници вида, својим радом и одговорношћу успели да у сваком тренутку будете спремни да испуните своје задатке, на начин како се то од вас очекује. Протеклих сто година, бременитих борбом за слободу и одбрану Србије, српско војно ваздухопловство исписало је небројене странице херојских дела – истакао је генерал Диковић и додао да су од балканских ратова до данас, генерације пилота, противавионаца, техничара и специјалиста различитих профила, унели своју младост, знање, искуство и своје животе у богату историју ваздухопловства.

Начелник Генералштаба Војске Србије је рекао да је њихов патриотизам, поимање части и професионализам, трајна инспирација и пример садашњим и будућим генерацијама ваздухопловаца, ракеташа и свих других старешина и војника, припадника овог вида.

– У периоду пред нама, чврсто ослоњени на наше војничке традиције, удруженим снагама радићемо на јачању оперативних способности и модернизацији ваздухопловства и противваздухопловне одбране – рекао је генерал Диковић и посебно истакао да ће Генералштаб Војске Србије пружити пуну подршку у свим аспектима унапређења живота и рада припадника и јединица вида, а, како је истакао, за то „имамо подршку и председника и министарства“.

Честитајући припадницима ВиПВО празник, домаћин свечаности, генерал-мајор Ранко Живак, подсетио је да је историја овог вида дуга један век, и да је исплетена периодима развоја и просперитета, али и тешким историјским искушењима са којима се у неколико наврата суочио наш народ и држава.

– Од 1913. године и првих људских жртава у ваздухопловству, преко херојске одбране Београда у Априлском рату 1941. године, па до НАТО агресије 1999. нико из плавог строја, без обзира на снагу и надмоћност непријатеља, никада није рекао - не смем, не могу или нећу – истакао је командант ВиПВО, и додао да ће година за нама остати запамћена као година јубилеја коју смо обележили како и доликује, са грађанима.

Он је рекао да је то наш дуг према херојима који су бранили слободу нашег неба, али и многим другим припадницима вида који су током година својим радом допринели његовом просперитету.

– Током 2012. године славили смо, али и радили. Били смо будни и спремни да одбранимо суверенитет ваздушног простора републике Србије. Помагали смо грађанима и када је горело и када је вејало. Пружили смо подршку нашим војницима ангажованим у мировним операцијама у иностранству, учествовали у многобројним међународним активностима и на тај начин репрезентовали нашу земљу и њену Војску – рекао је генерал Живак, напоменувши да припадници Ваздухопловства раде тежак и опасан посао и да су трагични догађаји у којима су животе изгубили пиротехничари Небојша Милић и Славиша Марковић, и пилот Горан Савић опомена за приоритетне задатке у будућој години.

– Безбедност у ваздуху, заштита живота и здравља наших људи и чување технике са којом радимо основни су задаци у предстојећем периоду. Очекују нас и значајне активности у домену обуке – увежбавања са оружаним снагама Румуније и Бугарске, као и заједничко-тактичко увежбавање на нивоу видова, истакао је он.

Поводом дана ВиПВО, уз дефиле јединица, авиони и хеликоптери ваздухопловства Војске Србије налетали су батајничку писту, поздрављени аплаузима присутних, који су по завршетку свечаности обишли техничко – тактички збор модернизованих и осталих средстава.

Данас је уједно обележен и Дан Центра за обуку ВиПВО.

24 децембар се обележава као дан овог вида у знак сећања на догађај када је на основу Одлуке српског Војног министарства војвода Радомир Путник донео Решење о формирању Ваздухопловне команде са седиштем у Нишу, 1912. године. У то време Србија је била једна од 15 земаља у свету која је имала војно ваздухопловство.

Извор

Издавачка кућа „Православна реч” и Историјски институт из Београда, објавили су монографију Славенка Терзића (1949), историчара, научног саветника Историјског института САНУ, под насловом „Стара Србија (XIX и XX век)”.

У поднаслову стоји „Драма једне цивилизације: Рашка, Косово и Метохија, Скопско-тетовска област”. У књизи, великог формата, на готово 700 страна, говори се о границама старе Србије, косовској идеји, Рашкој у 19. и 20. веку, Албанцима у старој Србији, и борби за албанску државу у Србији...

Славенко Терзић биће именован за новог амбасадора Србије у Москви.

Појам „стара Србија” нико више не помиње. Шта је била стара Србија?

Стара Србија није само била него и данас јесте средишња историјска земља српског народа, без обзира на околности новијег времена. Сведоци смо потпуног искривљивања прошлости ове земље и политичког конструисања њеног новог идентитета. У праву сте, појам је нестао из свести шире јавности, осим у ужим стручним круговима. Наш свет и иначе не само што лако напушта своја станишта него и брзо заборавља историјска имена својих области и земаља. Стара Србија је име за јужни и југозападни део историјске Србије, који је остао да живи под османском влашћу после ослобођења Шумадије, и околних области, и стварања аутономне Кнежевине Србије (нова Србија). Један историчар, и путописац, ту земљу је седамдесетих година 19. века назвао „правом Србијом”. Стара Србија није административно-управни појам, она је историјско име за области старих српских државних, духовних и културних средишта. Чини се најмеродавнијим Цвијићево становиште (који је пешке пропутовао те пределе) да стара Србија обухвата области Рашке, Косова и Метохије и горњег Повардарја (Скопско-тетовска област).

Шта је, у културном погледу, представљала и значила стара Србија?

Као што је добро познато у стручним круговима, на простору старе Србије налазили су се познати српски средњовековни дворци (Сврчин, Пауни, Неродимља, Штимље, Рибник код Призрена и други). Државне престонице као што су Рас, Приштина, Призрен и Скопље. Седиште Пећке патријаршије од 1346. године и највећа достигнућа српске средњовековне цивилизације оличена у Милешеви, Сопоћанима, Ђурђевим Ступовима, Пећкој патријаршији, Високим Дечанима, Грачаници, Богородици Љевишкoj, Светим Арханђелима код Призрена и великом низу српских задужбина око Скопља и Куманова, као што су Марков манастир, Андреаш, Псача, Свети Спас у Кучевишту код Скопља, Старо Нагоричино, Матеич и други. Само на Косову и Метохији, у 1.090 насеља (од укупно 1.445 пописаних пре четрдесетак и више година), прикупљени су подаци за 1.300 манастира, цркава, црквишта и других непокретних српских споменика, а да и не говоримо о старим и драгоценим ризницама и манастирским библиотекама. У старој Србији је готово све оно што обележава историјски идентитет српског народа.

Стара Србија је, кажете, до краја 17. века била најгушће насељена област српског народа. А онда су кренули прогони и сеобе српског народа?

Да, свакако, то је општепозната чињеница. На многим европским картама до краја 17. па и почетком 18. века историјска етничка граница између Срба и Албанаца налази се на реци Дрим (Велики Дрим) у данашњој северној Албанији. Узимам као пример карту познатог Ђакома Кантелија да Вињоле „Краљевина Србија звана Рашка”, објављену у Риму 1689. године. Све до краја 17. века православни Срби чине апсолутну већину становништва на простору старе Србије. Етничка и верска слика тога простора мењала се током последња три века, углавном насиљем. Два су процеса карактеристична за збивања током последњих векова: насељавање албанских колониста из планинских области Албаније у питоме и плодне равнице Косова и Метохије и околних крајева, под окриљем и уз снажну подршку османске власти с једне стране, и исламизација православних Срба, а потом и њихово постепено однарођавање с друге стране. Док је за измену верске структуре становништва рашке области било пресудно насељавање мухаџира из окупиране Босне и Херцеговине и после ослобођења Никшића, Колашина и Подгорице (овде је реч о муслиманима српскога рода и језика), а мањим делом насељавањем католичких климената на Пештер 1700. године. За Косово и Метохију, а добрим делом и Скопско-тетовску област, одлучујућу улогу имало је потискивање и протеривање православних Срба од стране углавном муслиманских, малим делом и католичких Албанаца.

Тај процес одвијао се у више фаза?

Процес се одвијао у четири историјске етапе. Од краја 17. века, па до 1878. године, процеси имају знатним делом стихијски карактер. Од Берлинског конгреса и такозване Албанске лиге, у Призрену, па до ослобођења 1912, протеривање Срба из области старе Србије постаје саставни део политичког пројекта етнички чисте велике Албаније који има мање или више подршку аустроугарске дипломатије. Мањим делом тај процес је био део панисламизма султана Абдула Хамида. Трећа, у огромној мери пресудна фаза етничког чишћења Срба десила се у време фашистичко-нацистичке окупације 1941–1945, и у наредне четири и по деценије постојања југословенске државе. Дакле, под окриљем окупације, протерано је, сматра се (поред најмање 10.000 убијених) око 100.000 Срба и насељено најмање 100.000 ратних колониста из Албаније. Нова југословенска власт не само што је санкционисала стање створено окупацијом него је омогућила несметано етничко чишћење Срба из јужне српске покрајине. Демограф Милован Радовановић је изнео податак да је од 1945. до 1990. године са Косова и Метохије исељено у централну Србију око 250.000 Срба. За разумевање тог процеса битан је и удео српског политичког фактора који је из каријеристичких или других разлога постајао саучесник у тим збивањима. И свакако последња фаза започиње 1999. године, пред очима целог такозваног слободног и демократског света. Нико још није саопштио колико се Албанаца из Албаније и из БЈР Македоније населило у јужну српску покрајину.

У старој Србији уништени су многи српски манастири, градови, селишта... Држава ништа не чини да сачува макар тај духовни простор српскога народа?

Судбина ове земље, и њене културне баштине, навела ме је да укажем на истинску историјску драму српске цивилизације. Последњих петнаестак и више година обишао сам, са колегама, велики део тог простора. У скоро сваком селу наилази се на црквиште или „грчко гробље”. Многи од храмова и данас су у рушевинама. Чувену задужбину краља Милутина, манастир Бањску, босански беглербег Мустафа паша Оловчић је 1619. претворио у тврђаву, а један део краљевске цркве у џамију (током 18. века носила је име османског султана Османа Другог). Друга дивна задужбина краља Милутина, Богородица Љевишка у Призрену, такође је средином 18. века претворена у џамију (Џума џамија). Обновљена, прелепа Богородица Љевишка са Христом, поново је спаљена у албанском погрому 2004. Градња џамија на месту срушених цркава била је честа. Темељима српске државе и српског културног идентитета прети коначно затирање. Велики део Срба изгледа није тога свестан нити се довољно чини да се свету представи сва трагика наше културне баштине.

Како тумачите противљење САД и Европе уједињењу српског народа у 20. веку, а с друге стране сведоци смо стварања велике Албаније?

Тумачим њиховим геополитичким и војно-стратегијским интересима у овом региону, мотивисаним добрим делом тежњом за опкољавањем Русије. По њиховим поједностављеним клишеима, Срби су од времена Карађорђа продужена рука Русије и руских интереса на Балкану. У њиховом пристрасном идеолошком виђењу „права мера” српског државног простора јесте свођење на бивши београдски пашалук. На делу је тријумф историјског ревизионизма и реваншизма према Србима.

Не догађа нам се, ваљда, све ово само зато што смо направили „кућу на друму”?

Проблем је у томе што нама не дају ни да честито подигнемо кућу, како је то дозвољено другим европским народима. На Србе се гледа не само кроз призму одмеравања снага у сучељавању геополитичких утицаја него и са доста религиозних и цивилизацијских предрасуда („мрачни Бизант” и „просвећени Запад”). Зар о томе уверљиво не сведочи да се упорно превиђа чињеница да су Срби највеће жртве геноцида и етничког чишћења на Балкану у 20. веку?

На предњој корици књиге је слика Надежде Петровић „Косовски божури”. Претпостављам да ни то није случајно?

Ништа није случајно. Косовски божури су у народној свести симболичан израз жртвовања за одбрану своје земље, а Надежда Петровић је то посведочила и својим учешћем у ослобођењу Косова и Метохије, и уласком у Призрен као болничарка 1912. године.

Лектира за председника Николића

Шта препоручујете председнику Томиславу Николићу да прочита, од стручних књига, пре него што донесе политичку одлуку о Косову и Метохији?

У мноштву књига чини се да је капитално дело „Задужбине Косова”, објављено у Београду и Призрену 1987. Права ризница наших знања о Косову и Метохији. Било би добро да сваки Србин, или свако ко хоће да сагледа косовску вертикалу српске историје, још једном прочита две кратке, али филозофски и морално снажне студије познатог хеленисте Милоша Ђурића „Видовданска етика” и „Смрт мајке Југовића”.

Зоран Радисављевић

Гробница је димензија шест пута шест метара, висока је око три метра и има три акросолија - места за сахрањивање. Оно што је чини специфичном јесте ходник налик на крипту, као и улаз са јужне стране, што до сада није виђено ни у једној ранохришћанској гробници на овим просторима. Несумњиво је да ће пробудити и знатижељу светске јавности.

- У том ходнику који личи на крипту највероватније су се одржавали погребни обреди. Оваква гробница са таквим претпростором до сада није виђена на простору Србије. Најневероватнија ствар је заправо улаз у гробницу са јужне стране, што је супротно црквеним канонима, јер све гробнице хришћана имају улаз са источне стране. Гробица је по свему нетипична, па и по начину градње. Овакав начин градње и распоред просторија до сада нисмо срели ни у литератури - каже за наш извор који је упућен у истраживања на простору „Бенетона”.

Археолози још нису дошли до најнижег нивоа гробнице, тако да се не зна колико је тела сахрањено у овој гробници. Али, већ сада нема сумње да је ова вечна кућа припадала некој имућној, високорангираној породици у античком Наисусу.

- Такву гробницу није могао да има неко ко је само богат, већ неко ко је имао и велики утицај и уживао углед. То је могао да буде прокуратор, односно градоначелник, неко од виђенијих генерала у војсци или евентуално епископ - каже наш саговорник.

Утврђено је да је гробница опљачкана током претходних векова, али неки од пронађених предмета буде пажњу археолога и осветљавају део историје античког града. У једној просторији откривени су гвоздени окови за сандук, на основу којих се може реконструисати изглед сандука. Занимљиво је такође да мртвачки сандук за сахрањивање покојника није имао ручке за ношење на бочним већ са краћим странама сандука.

Раме уз раме са Солуном

На простору „Бенетона”, приликом почетка изградње нових производних погона, у јулу је пронађена 35 гробница и гробних места који датирају са краја четвртог и почетка петог века. Према оцени археолога, пронађене гробнице сврставају се у ред најзначајнијих споменика ранохришћанског периода и по значају се могу поредити са некрополама великих градских центара Печуја, Солина код Сплита, Софије и Солуна.

Бранко Јаначковић

Извор: Ало

ПРВИ дан октобра и буквално је уплашио грађане Србије, јер су поскупљења хране, средстава за личну и кућну хигијену, грејања, нафтних деривата, превоза овог пута „прелила“ чашу. Драматичан раст цена покренуо је и синдикате који најављују и протест против поскупљења која су највише ударила на најсиромашније потрошаче.

Под маском повећања пореза на додату вредност, трговци и произвођачи подигли су све цене. Чак највише оне где порез није ни мењан. Тако се испоставило да су процене економиста да ћемо раст ПДВ „на својој кожи“ осетити са највише један одсто већим расходима пале у воду. У радњама су, тако, у понедељак освануле драстично веће цене хране. Намирнице су поскупеле од три до чак 40 одсто. А рачуни за грејање биће „тежи“ и до 20 одсто, колико је у престоници поскупео и градски превоз.

- Држава је урадила све што је могла - каже за „Новости“ министар трговине Расим Љајић. - Простор државе да реагује у оваквим ситуацијама је прилично скучен. Само код одређене врсте хлеба можемо да контролишемо и произвођачку у трговачку цену. Држава по потреби може интервенисати из робних резерви и евентуално дозволити бесцарински увоз неких основних животних намирница, иако је јасно да те мере имају ограничено дејство. Када бисмо се умешали, прозивали би нас да угрожавамо слободу трговине. Мислим да је ПДВ само изговор и да су само чекали овакав потез Владе да повећавају цене, потпуно без основа. Поскупела је и храна, иако је ПДВ на основне животне намирнице остао осам одсто.

Министар Љајић сматра да другог решења нема без конкуренције, јер је оваква ситуација на тржишту управо последица монополског положаја. Зато ће приоритет Владе, каже министар трговине, бити стварање услова да што већи број великих трговинских ланаца дође на српско тржиште.

А изговора за поскупљење је много - раст цена сировина, енергената, промене курса, а најчешће се спомињу проблеми које је изазвала овогодишња суша. Десетковани род на нашим ораницама прво се осетио у расту цена сточне хране, затим свежег меса, а убрзо и млека. Суша је многим произвођачима била и главно оправдање за несташице и затражено поскупљење. Тако је било са уљем, шећером... У водећим трговинама кажу да су сви производи који су опорезовани већим ПДВ, поскупели за два одсто. И овде рачуница стручњака да ће ова мера Владе повећати цене за максимално 0,90 одсто, пада у воду. Трговци су решили да заокруже ПДВ на два одсто.

- Нема разлога за овако драстично повећање цена - каже Петар Богосављевић, председник Покрета потрошача Београда. - Део цена јесте порастао због ПДВ, али је интерес и трговаца и прерађивача да цене буду више, посебно код хране. Недопустиво је да поскупљења под изговором раста ПДВ буду три до четири пута већа од пораста тог пореза. Код услуга је раст још већи и износи од 15 до 20 одсто.

Богосављевић истиче да је оваква ситуација на тржишту Србије последица спреге монопола у трговини, производњи и финансијском сектору, а све „под капом државе“.

Повећање пореза на додату вредност али и акциза на поједине врсте нафтних деривата у понедељак је довело и до повећања цена горива на пумпама.

- Евродизел је поскупео за око 2,7 динара по литру, дизел Д2 за 2,60 а ТНГ за 1,40 динара по литру. Поскупели су незнатно и моторни бензини - каже Бора Татић, заменик председника Удружења приватних бензинских станица Србије. - Нико није подигао цене за пун износ акциза и ПДВ није аутоматски тај удар пребацио на купце, јер је нафта појефтинила на светском тржишту, а и динар је ојачао у односу на евро.

Нафтна индустрија Србије је кориговала цене својих деривата само за износ ПДВ па су БМБ 95, европремијум БМБ 95, Д2 и евродизел поскупели за 2,3 , а ауто гас за динар поо литру. У НИС у понедељак нису могли да нам прецизно кажу када ће „ускладити цене“ и за повећани износ акциза.

Нове акцизе се званично на снази од понедељка. Дизел горива су добила нову, вишу акцизу за пет динара па сада држава од цене литре дизела (и евродизела) захвата 42 динара. Највећи удар на џеп доживели су возачи који користе ауто-гас (ТНГ) коме је акциза поскупела за 12 динара по литру. Тако сада од сваког килограма ТНГ држава узима 30 динара.

- Нису сви и нису сви за исти износ подигли цене горива на својим пумпама - каже Томислав Мићовић, генерални секретар Удружења нафтних компанија Србије. - Промена има али не „као по команди“. Још има залиха горива које је увезено са старом акцизом на пумпама па ће на тим објектима тек наредних дана цене порасти.

СЛОБОДАН ПЕТРОВИЋ, ГЕНЕРАЛНИ ДИРЕКТОР „ИМЛЕКА“:

- ПОВЕЋАЛИ смо цене за 1,5 до два динара, због већих откупних цена млека. До краја године, због поскупљења горива, доћи ће до још једног раста цена млека. Наравно, под условом да курс остане на садашњем нивоу. Покушавамо да надоместимо несташице млека на тржишту Србије, па смо већ почели увоз сировина из наших погона у БиХ.

СРЂАН ЛАЗОВИЋ, ДИРЕКТОР, „БРИТИШ АМЕРИКАН ТАБАКО“

- НАДАМО се да донете мере неће донети контраефекте, а оне се огледају у дисторзији тржишта цигарета и појави шверцованих цигарета на тржишту. Пореско оптерећење било је велико узимајући у обзир и поскупљење цигарета у овој години, а ускоро ће доћи до новог поскупљења цигарета.

ЗОРАН ПРАЛИЦА, ПРЕДСЕДНИК УНИЈЕ ПЕКАРА

- ХЛЕБ је поскупео првенствено због скупљих сировина. Доскорашња цена хлеба формирана је према цени пшенице од 18 динара, а данас је хлебно жито 27 и 28 динара. Реално, само према том основу, векна од 500 грама требало би да поскупи за 10 динара, а не само за 4,5 динара, колико је одобрено.

ВОЈИСЛАВ СТАНКОВИЋ, САВЕТНИК У ПКС

- ОКТОБАРСКИ талас поскупљења требало би да буде последњи у овој години, а цене основних животних намирница могле би да се поново повећају крајем јануара. Није добро што су поскупеле и ставке у личној потрошњи које су под контролом државе, међу којима су и грејање, нафтни деривати, градски превоз...

ТЕЛЕФОНИ ВРЕЛИ

И КОРИСНИЦИ услуга мобилних оператера, али и фиксне телефоније, од уторка морају да рачунају на веће цене због повећања пореза на додату вредност. Како кажу у „Телекому Србија“, компанија је од понедељка цене производа и услуга ускладила са новом стопом ПДВ. Како кажу у „Теленору“, постпејд корисницима биће увећан порез за октобарски месечни рачун који ће добити почетком новембра. Припејд корисницима обрачун новог ПДВ бити урачунат у цене услуга. У „Вип мобајлу“ кажу да ће стопа ПДВ од 20 одсто оптеретити цену мобилних услуга, али ова компанија је одлучила да различитим активностима на себе преузме плаћање повећања стопе ПДВ, па зато оно неће утицати на цене услуге за припејд кориснике.

И ДАЉЕ БЕЗ УЉА

УЉА из Робних резерви, које кошта 142 динара, и даље нема у трговинама. Све што стигне, кажу у продавницама, распрода се за пола сата. Потрошачима, међутим, проблеме ствара и то што у продаји сада нема ни оног скупљег уља, по редовној цени, чија цена достиже до 190 динара. - Уље и шећер из Робних резерви полако се испоручује у продајне објекте, а потражња је још увек велика - кажу у трговинским ланцима. - Испорука иде у Апатин, Аранђеловац, Бечеј, Београд, Бујановац, Инђију, Кикинду, Лозницу, Ниш, Нови Сад, Руму, Сомбор, Сремска Каменицу, Сремска Митровицу, Стара Пазову, Суботицу, Шабац, Шид, Тополу, Ваљево, Врање, Врбас, Вршац, Златибор и Зрењанин.

Извор: Новости

Како сазнаје Б92, он је до последњег тренутка остао у летелици како би је усмерио између две куће и тако спречио већу трагедију.

Други пилот потпуковник Томислав Бећаговић прошао је без тежих повреда, а на земљи није било повређених. Летелица, која је пала у двориште, била је на редовној техничкој проби. Министар одбране Александар Вучић наредио хитну истрагу.

Како јавља репортер Б92 са лица места, тешко повређени пилот је остао у авиону до последњег тренутка, како би усмерио летелицу између два објекта и тако спречио већу трагедију.

Према нашим сазнањима, он је пронађен прекривен падобраном у непосредној близини авиона и екипе хитне помоћи су му једва напипале пулс. Он је војним хеликоптером хитно пребачен на ВМА.

"Материјалне штете практично нема, осим на авиону. Летелица се срушила у дворишту између два објекта, а на земљи нема повређених. Један пилот се катапултирао, док је други до последњег тренутка гледао да не погоди неку кућу у овом насељеном делу. Није било ни експлозије након што је авион стао", рекао је председник општине Ђорђе Радиновић.

Министарство одбране је саопштило да су Савић и Бећаговић пилоти Техничког опитног центра Војске Србије и да су били на редовном задатку техничке пробе ваздухоплова.

Министар одбране Александар Вучић је због несреће прекинуо своју посету Кипру.

Раније је саопштено да је до несреће дошло у 10 и 15 часова, да су се оба пилота катапултирала, да је летелица пала у Улицу краља Петра у Новој Пазови и да нема повређених грађана тог места.

Начелник Сектора МУП-а за ванредне ситуације Предраг Марић рекао је раније да је на место несреће изашло 13 припадника ватрогасно спасилачких јединица са троје кола из Батајнице и Земуна.

Оба пилота су се катапултирала из ваздухоплова. Један пилот је ван животне опасности, док је други у тешком стању превезен на ВМА. Пилоти су били на редовној техничкој проби ваздухоплова.

Министар одбране Александар Вучић наредио је хитну истрагу. Начелник Генералштаба генерал-потпуковник Љубиша Диковић и државни секретар Министарства одбране Александар Николић, по наређењу министра Вучића, посетиће повређеног пилота.

Авион је пао у улицу Краља Петра у Новој Пазови и према првим информацијама нема повређених међу грађанима Нове Пазове.

Извор: Б92, mod.gov.rs

Аутори вести: mlnrakic,Danijela