Премијер Србије Ивица Дачић у посети је манастиру Хиландару на Светој Гори на позив братства манастира и владе светогорских манастира у Кареји, којој сада председава хиландарски монах отац Стефан.

Дачић је рекао да је од 2006. године, када је почела обнова Хиландара тешко оштећеног у пожару почетком марта 2004, држава Србија у реконструкцију Хиландара уложила више од 10 милиона евра.

Нагласио је да ће брига о том "изузетном спомену српске духовности" свакако бити велика обавеза и сваке друге владе Републике Србије.

Протоколом је предвиђено да током поподнева светогорско руководство у Кареји уручи захвалницу јединицама МУП-а Србије поводом ангажовања у гашењу пожара и санирању штете на Хиландару која је настала 2004. после пожара.

Данас је и слава Свети Симеон Мироточиви, који је и ктитор манастира.

Наставници веронауке, од увођења овог предмета 2001. године, раде на одређено време, и за разлику од осталих просветних радника, пред почетак сваке нове школске године продужавају уговор, што ствара велику неизвесност.

Такође, њихов проблем је и што се ђаци сваке године поново опредељују да ли ће похађати веронауку, па се са променом фонда часова мења и плата.

Министар Јовановић је на састанку са члановима Комисије указао да је потребно створити одговарајуће услове и за доношење новог наставног плана и програма, као и уџбеничку литературу.

"Заједнички треба да учинимо све да се верском наставом деца не раздвајају", истакао је министар у саопштењу.

Чланови Комисије указали су да је потребно донети стручно упутство које ће уредити изјашњавање ученика за обавезни изборни предмет верску настави или грађанско васпитање као и Пословник о раду Комисије, Годишњи план рада Комисије за школску 2014/15. године и план активности за период март-јун 2014. године.

На седници је за председника Комисије изабран епископ бачки Иринеј а за заменика председника Снежана Павловић, саветник у Министарству просвете, науке и технолошког развоја.

Чланове Комисије за верску наставу у школи именовала је Влада Србије крајем јануара.

Извор: ТВ Бест

Жири за додељивање Вукове награде за 2013. годину у саставу: проф. Светислав Божић, композитор, Београд, председник Жирија; проф. Милован Витезовић, књижевник, Београд; Жарко Димић, историчар, Сремски Карловци; Бора Дугић, музички уметник, Београд; Рада Ђуричин, драмска уметница, Београд; проф. Драган Мраовић, књижевник и књижевни преводилац, Београд; Љубивоје Ршумовић, књижевник, Београд; проф. др Дарко Танасковић, професор Универзитета, Београд; Радован Мића Трнавац, академски сликар, Београд, на седници одржаној 6. 12. 2013. године, донео је Одлуку да су добитници Вукове награде за 2013. годину:

1. РАДОМИР АНДРИЋ, књижевник

2. МОМЧИЛО АНТОНОВИЋ, академски сликар

3. мр ДРАГУТИН БОГОСАВЉЕВИЋ, виолиниста,

4. КОСТА ДИМИТРИЈЕВИЋ, професор, књижевник

5. СОЊА ЈАУКОВИЋ, драмска уметница

6. протојереј ставрофор др САВО Б. ЈОВИЋ, књижевник

7. ГРОЗДАНА КОМАДИНИЋ, професорка, књижевница

8. МОШО ОДАЛОВИЋ, књижевник

9. ВЛАДАН РАДОВАНОВИЋ, сликар, професор музике

10. САЛИХ СЕЛИМОВИЋ, историчар, истраживач

На предлог Жирија за додељивање Вукове награде, Извршни одбор Културно-просветне заједнице Србије донео је Олуку да су добитници ИЗУЗЕТНЕ ВУКОВЕ НАГРАДЕ за 2013. годину

1. КАРЛОВАЧКА ГИМНАЗИЈА, Сремски Карловци

2. ЛАЗА ЛАЗИЋ, књижевник

3. ЛАЗА ЧУРЧИЋ, књижевник

Свечано уручење награда одржано је у Свечаној сали Председништва Републике Србије, коме су присуствовали председставници Културно просветне заједнице, чланови жирија, Њихова Преосвештенства Епископи сремски г. Василије и бачки г. Иринеј, свештеници, угледне личности из јавног живота наше земље, као и најближа родбина и пријатељи лауреата.

Међу овогодишњим добитницима Вукове награде сасвим заслужено нашао се и протојереј-ставрофор др Саво Б. Јовић, главни секретар Светог Архијерејског Синода Српске Православне Цркве.

Прота Саво је рођен на Савиндан 1954. године у Милином Селу, општина Лопаре, Босна и Херцеговина, где je завршио основну школу. Потом се уписао у петогодишњу Богословију Светог Арсенија у Сремским Карловцима. Дипломирао је на Православном богословском факултету „Свети Василије Острошки“ у Фочи. Докторирао је на Учитељском факултетиу у Београду.

До сада је објавио осам књига које су имале по неколико издања, а књиге о Светом Исповеднику Варнави и Етнчко чишћење и културни геноцид на Косову и Метохији су преведене на енглески језик.

Објавио је и шест верско-поучних књижица, као и многе чланке како у црквеним, тако и световним часописима. Држао је предавања у Србији и дијаспори и учествовао у радио и тв емисијама.

Објављене књиге (наводи се последње издање):

• Анђели звериње куће, Православна реч, Нови Сад, (2012),
  
• Записи из зеничке тамнице, Православна реч, Нови Сад, (2012),
  
• Кроз босански огањ, Православна реч, Нови Сад, (2012),
  
• Свитање у предвечерје, Православна реч, Нови Сад, (2012), Утамничена цркв, Православна реч, Нови Сад, (2012),
  
• Христов Светосавац Михајло Пупин, Правосл. реч, Нови Сад, (2012),
  
• Св. Исповедник Варнава Епископ Хвостански, Прав. реч, Н. Сад, (2012),
  
• Етничко чишћење и културни геноцид на Косову и Метохији, Православна реч, Нови Сад, (2012).
  

Објављене верско-поучне књижице:

• Свети Отац Николај, Издавачки фонд Архиепископије Београдско-карловачке, Београд, (1998),
  
• Божић и божићи обичаји, Издавачки фонд Архиепископије Београдско-карловачке, Београд, (1998),
  
• Свети Великомученик Георгије, Издавачки фонд Архиепископије Београдско-карловачке, Београд, (1999),
  
• Велики часни пост, Издавачки фонд Архиепископије Београдско-карловачке, Београд, (1999),
  
• Васкрсење Господа Исуса Христа-Васкрс, Издавачки фонд Архиепископије Београдско-карловачке, Београд, (1999),
  
• Свети Јован Крститељ, Издавачки фонд Архиепископије Београдско-карловачке, Београд, (2000).
  

Године 2012. Фондација „Младен Селак“ из Београда доделила је проти Саву Б. Јовићу у Идвору, родном месту Михајла Пупина, медаљу која носи име овог великог научника, за књигу Христов Светосавац Михајло Пупин.

Извор: СПЦ

Требињац Срђан Алексић погинуо је на данашњи дан 1993. године док је од припадника Војске Републике Српске спасавао свог суграђанина Бошњака Алана Главовића. Срђан је имао 27 година када је убијен.

Тога дана Срђан се сам супротставио четворици наоружаних припадника Војске Републике Српске који су тукли Главовића, иначе Срђановог комшију. Срђан му је прискочио у помоћ и том приликом је задобио повреде од којих је пао у кому, а потом и преминуо.

Срђанов отац Раде Алексић стално поручује да поступак његовог сина није био херојски већ људски чин, и да би сваки човек тако требало да поступи.

У читуљи пре 21 годину написао је једноставно: "Умро је вршећи своју људску дужност."

Један од четворице Срђанових убица погинуо је на ратишту, а остала тројица осуђени су на по две године и четири месеца затвора.

Ален Главовић, младић којег је Срђан бранио животом, данас живи у Шведској. Ожењен је и има двоје деце. Сваке године посети Требиње, Срђанов гроб и његовог оца, јер, како каже, не заборавља нити ће икада моћи да заборави племенити чин свог пријатеља.

Одборници Скупштине Београда одлучили су да Срђаново име носи једна улица на Новом Београду, а на иницијативу Сузане Милосављевић Илић, која је 11. фебруара послала захтев и петицију Комисији за именовања улица и тргова.

У фебруару 2012. године тадашњи председник Републике Србије Борис Тадић, постхумно је Алексића одликовао Златном медаљом "Милош Обилић" за показану храброст и дело посебног јунаштва.

Постхумно му је додељена Повеља Хелсиншког комитета за људска права у Босни и Херцеговини.

Храбри младић племенитог срца добио је улицу у Сарајеву, а пролаз у Новом Саду у Змај Јовиној улици назван је по њему. Такође, ту је постављена и спомен-плоча у његову част.

Пролаз који носи име Срђана Алексића постоји и у Панчеву.

Форум Бошњака Црне Горе предложио је, Влада Црне Горе дала позитивно мишљење, а Скупштина главног града донела одлуку да се нови булевар назове Срђановим именом.

Табла са Срђановим именом постављена је 11. јула прошле године, на Дан сећања на жртве ратова вођених на простору некадашње СФРЈ у периоду 1991-2001. године.

Филм "Кругови" Срдана Голубовића, наш кандидат за Оскара ове године, инспирисан је Срђановим херојством, као и документарни филм "Срђо", новинарке РТС-а Сање Драгићевић.

извор

Зуроф је најавио да ће операција "Последња шанса", чији је циљ привођење правди нацистичких ратних злочинаца, бити ускоро спроведена и у Србији. Он је упозорио и на јачање неофашизма свуда у ЕУ, а посебно у појединим њеним источним чланицама, попут Хрватске, где се ситуација, према његовој оцени, погоршала откад Стјепан Месић није више председник.

"Три су разлога за моју посету (Београду): први је да се припреми терен за покретање операције 'Последња шанса', пројекта проналажења нацистичких ратних злочинаца, у оквиру које ће бити понуђена награда за информације, што нам може помоћи да надјемо те злочинце у наредна три месеца у Србији", рекао је Зуроф у интервјуу Танјугу.

"Последња шанса", вероватно последњи велики напор за извођење нацистичких злочинаца пред лице правде, досад је, како је наведено на вебсајту Центра "Симон Визентал", спроведена у Немачкој, Литванији, Летонији, Естонији, Пољској, Румунији, Аустрији, Хрватској и Мађарској. Операција је заједнички пројекат центра "Симон Визентал" у Јерусалему и фондације Таргум Шлиши.

Зуроф је објаснио да борави у Београду и ради промоције своје књиге "Операција последња шанса", која је објављена на српском језику, као и да би обишао стратиште на Старом Сајмишту, које, како је истакао, има важно место у историји Другог светског рата и историји холокауста и злочина почињених у Србији. Примећујући да места на којима су људи страдали у прошлости нису ваљано обележена, он је изразио наду да ће се то променити.

Коментаришући недавне инциденте у региону, Зуроф је оценио да је неофашизам у порасту и да о томе треба повести рачуна. "За то има много разлога: економска рецесија, глобализација, страх од губитка националног идентитета, али део проблема јесте и то што Брисел спава", рекао је он и додао да се од нових чланица ЕУ очекивало да су пре пријема у Унију прихватиле европске вредности.

"Али, оно што видјамо по свим земљама ЕУ, а посебно у земљама попут Словеније, Летоније, Естоније, Хрватске и другде, јесу покушаји промене историје холокауста у Другом светском рату, јачање неофашизма, гласање за десничарске представнике са ултранационалистичким програмом", казао је Зуроф.

Осврнувши се на недавни инцидент на загребачком стадиону Максимир, када је фудбалер Динама и хрватске репрезентације Јосип Шимунић поздравио публику усташким поздравом "За дом!", на шта су му навијачи одговорили "Спремни!", Зуроф је оценио да је то срамно, али да је од Шимунићевог испада много горе то што су му хиљаде људи отпоздравиле и што се државни врх Хрватске није дистанцирао од фудбалера.

"Мислим да је инцидент сам по себи сраман. Али желим да нешто буде јасно: Јосип Шимунић је појединац, и то што је учинио јесте ужасно, првенствено због тога ко је он - а верујем да је херој за многе младе у Хрватској", рекао је Зуроф.

"Али оно што сматрам 100 пута горим јесте чињеница да су му хиљаде људи на стадиону Максимир отпоздравиле усташким поздравом 'За дом спремни' и то је апсолутно нечувено", додао је он.

Зуроф је приметио и да се ниједан хрватски политички лидер није позабавио тим питањем, што, како је казао, није први пут, и подсетио је на случај Марка Перковића Томпсона.

"Када је Томпсон, вероватно најпопуларнији певач у Хрватској, певао 'Јасеновац и Градишка Стара', био сам прва особа која је протестовала и осудила то и тек онда је уследила осуда хрватских лидера", рекао је он. "Мислим да се ситуација погоршала откад Месић није више председник. Председник Месић је у више наврата говорио о том проблему, што му служи на част, и наставља и даље да говори, али, наравно, више не као председник. Проблем је што се руководство Хрватске не дистанцира од људи попут Шимунића", истакао је Зуроф.

Он је оценио да су хиљаде људи који узвикују "За дом спремни" "озбиљан проблем, не само за Хрватску, већ би и ЕУ требало то да сматра озбиљним проблемом".

На питање какви су његови утисци када борави у Србији, Зуроф је одговорио да је Србија вероватно једна од ретких земаља источне Европе где се цени рад центра "Симон Визентал". "Није у питању само сарадња с властима, већ рад Центра подржавају и Српска православна црква и локалне групе, казао је он и изразио захвалност због 'пуне подршке и огромне помоћи' у вези са случајем Шандора Кепира, оптуженог за учешће у убиствима током новосадске рације 1942. године.

"То је важно јер без подршке локалних група веома је тешко за неког ко дође са стране да оствари жељени циљ", напоменуо је Зуроф.

На питање шта мисли о оптужници у Француској против америчког певача Боба Дилана због интервјуа у којем је Хрвате упоредио с нацистима и Кју клукс кланом, Зуроф је одговорио да је то "апсолутно смешно".

Зуроф је данас обишао некадашњи логор Старо Сајмиште и одао пошту жртвама геноцида, а током боравка у Београду разговараће и с представницима власти и одржати јавно предавање на којем ће говорити о лову на злочинце широм света.

Стратиште су, заједно са Зурофом, обишли и викарни епископ Патријарха Иринеја Јован, оснивач удружења "Српски код" Млађан Ђорђевић и виши научни сарадник Института за савремену историју Милан Коњанин. Зуроф ће, током боравка у Београду у организацији удружења "Српски код", Одбора за Јасеновац Светог Архијерејског Сабора Српске православне цркве и Института за европске студије, разговарати и с представницима власти и касније данас одржати јавно предавање на којем ће говорити о лову на злочинце широм света.

Према подацима Државне комисије за утврђивање ратних злочина, у нацистичком концентрационом логору Старо Сајмиште од 1941. до 1944. године било је интернирано око 100.000 људи, жена, деце и стараца, од којих је скоро 40 одсто убијено. Већина заточеника били су Срби, Јевреји и Роми.

Историчари се, међутим, не слажу око тачног броја логораша и убијених, и сматрају да је та бројка преувеличана и да је у логору било укупно интернирано око 40.000 људи, од којих је скоро половина убијена.

Извор: Танјуг

Са малом већином од 334 против 327 гласова одбијен је њен предлог о сексуалном и репродуктивном праву жена. Таква иницијатива је одбијена и због вишеструких формалних погрешки у процедури подношења иницијативе, као и начина на који је до њега дошло, односно којим је стављен на агенду (дневни ред) рада пленума Европског парламента.

Што се садржине ове иницијативе тиче, он је би високо проблематичан у етичком смислу. Као црвена нит провлачи се кроз овај „Естрела-извештај“ постојано довођење у питање, односно маргинализација људских права као што су људско достојанство, право на живот и слобода савести. У њему се пропагира наводно право на абортус (чедоморство), сужење права родитеља при сексуалном васпитању деце и омладине, као и слобода пропагирања хомосексуалности омладине. Ове тачке те иницијативе се у тој мери тешке повреде хришћанског морала да су за многе чланове Парламента биле a priori неприхвативе. Пленум Европског парламента је овај „Естрела-извештај“ још у октобру већином гласова одбио. Но иницијативнa група је настојала да закулисним махинацијама и непрозирним „о-рук-притиском“ са незнатно модификованим текстом прокрчи себи пут до пленума.

И Немачка бискупска конференција са надбискупом Робертом Цолићем и Аустријска бискупска конференција са кардиналом Кристофом Шенборном је пастирским саветом заснованим на фундаментима хришћанског морала предложила члановима Европског парламента да категорички одбију такву иницијативу, што је данашњим вотумом, на срећу, пошло за руком да такве, саблажњиве идеје изникле из патоса феминистичких слобода и псевдолибертинизма, надамо се, заувек ad acta одложи и препусти заслуженом забораву.

Протођакон Зоран Андрић, Минхен

СПЦ

Пројекат је подржан од стране Управе за заштиту животне средине Новог Сада а семинар, као једну од најважнијих активности у оквиру пројекта “Оживимо периферију града” ће водити Снежана Огњеновић, дугогодошњи промотер и предавач на тему органске производње и аутор неколико књига на ову тему. Семинару, који ће бити одржан 21. и 22. децембра 2013. године od 11-17. часова могу да присуствују сви заинтересовани за ову тему, а број полазника је ограничен.

Семинар је бесплатан, а биће одржан у клубу “Зрно” (Трг Марије Трандафил 11, бивши “Прометеј”).

Пројекат се бави учешћем група људи у креирању и реализацији еколошких активности у локалној заједници Нови Сад, како би се боље позиционирале и усмериле своје активности остварењу циљева радне дисциплине и унапређењу локалне заједнице.

Едукација се ради због:

а) промоције бављења органском производњом хране и зачетком идеје о социјалном предузетништву у овој области,

б) скретања пажње јавности на важност заштите животне средине и одрживог развоја

Заинтересовани могу да се пријаве на број телефона 021/544-708 понедељком, средом и петком од 19 до 21 или на имејл адресу spc.zemljazivih@gmail.com. Приоритет приликом пријаве имају лица која живе на периферији или у приградским местима општине Нови Сад.

Земља живих

По првом новембарском снегу, на раскрсници између два села, тек неких сат времена вожње од Београда, дешава се чудна сцена. Група људи, окупљена око аутомобила паркираних на сред друма, препречила је пут другој групи, из једног аутобуса. Група из аутобуса, упадљиво другачија, видно је уплашена. Плаше се неизвесне будућности, која их чека ко зна где и ко зна кад; плаше се прошлости и беде из које су побегли; плаше се тмурне и нејасне садашњости. Друга група, коју чине мештани околних села, такође је, на свој начин, уплашена. Њихов страх је страх од другачијег, страх од нарушавања познатог света, страх од онога што би се могло десити ако би се непознато, макар на кратко, уселило у познато.

Присутна је и трећа група људи. Шаролик скуп неснађених службеника Комесаријата за избеглице, понеки локални функционер који је дошао да политички профитира на страху својих суграђана и неколико полицајаца који „само обављају своју дужност“. Сви они збирно персонификују српску државу у својој неефикасности и неспособности, у својим поделама, свађама и у свом политичком калкуланству. За ову причу, међутим, трећа група је небитна, иако је њено (не)чињење свакако повод за догађаје о којима причамо.

Ово није прича ни о другој групи, о оним другачијим људима који су из беде и ратова далеких земаља кренули ка неком бољем животу. Они ће доћи и проћи. Ово је прича о нама, који, по првом новембарском снегу стојимо на тој раскрсници између два села, недалеко од Београда.

Да ли смо ово заиста ми? (Фото: Зоран Главоњић, RFE/RL)

Па нисмо то ваљда ми? Стојимо у блокади и спречавамо неке невољнике да дођу до крова над главом, да им се достави храна и вода?

Нисмо то ваљда ми? Нација која је пола своје историје провела у прогнанству и збеговима, која зна шта је рат и шта је немаштина. Која се својих избеглих и прогнаних итекако нагледала у претходне две деценије. Ми ваљда знамо шта је мука и шта је солидарност.

Нисмо то ваљда ми? Друштво које је најодлучније устало да осуди антицивилизацијске догађаје који се последњих недеља као на траци ређају у једној суседној земљи.

Нисмо то ваљда ми? Народ који се дичи традиционалним гостопримством као најпознатијом националном особином и предањем истканим причама о сиромасима који ће последњу кору хлеба поделити са незнанцем у невољи.

Немогуће да смо то ми. Ми имамо универзално основно образовање и кабловске телевизије са 50, 70, 100 канала, немогуће да је ико од нас у страху да „неће знати шта да ради ако му дете види црнца“.

Немогуће да смо то ми, ми имамо приступ свом знању овог света у виду интернета, немогуће да неко од нас мисли да су азиланти „терористи потплаћени да подметну нешто“ у оближњу термоелектрану.

Ма немогуће да смо то ми. Ми живимо у цивилизованој држави у којој влада закон, немогуће да ми ноћу палимо бараке предвиђене за смештај неких несрећника.

Мржња према непознатом (у овом случају азилантима) није свесни расизам или шовинизам. Она не долази из политике и идеологије, већ из незнања и страха – самим тим узроке јој је теже искоренити.

згледа да је могуће. То смо некако постали. Залутали смо током година ратова, пропаганде, испирања мозга и теорија завера, затворености и страха од света, занемаривања образовања и знања, таблоидизације и естрадизације јавног простора, урушавања друштвених вредности, институција и конвенција. Колективни поглед на свет нам се драстично изменио.

Кажу да је први корак ка решавању проблема признање да исти постоји. Овај проблем, међутим, није могуће решити краткорочним мерама: некаквом едукационом кампањом, подзаконским актом или просто премештањем азиланата. Јер, питање азиланата је тек илустрација стања свести читаве нације, а стање свести се поправља годинама и деценијама. Општим друштвеним напретком и развојем. Друштвеним консензусом за решавање „крупних“ проблема. Економским просперитетом. Политичким слободама.

Ефикасним институцијама и добрим законима. Отвореношћу према свету. Цветањем знања, културе и уметности. Великим националним победама. Али и индивидуалним успесима и врлинама појединаца. Делањем сваког од нас понаособ.

Песник је једном написао: „Домовина се брани књигом… И чашћу и знањем… И лепим васпитањем“. Градови Тутин и Сјеница, који су се понудили да приме азиланте, као и групе грађана које скупљају помоћ у одећи и другим потрепштинама, ову одбрану су већ започели. Чекају нас остале да им се придружимо.

*Насловна фотографија преузета од: Весна Анђић, RFE/RL

http://akademskikrug.rs/ogled-o-ljudskosti/

Епархија рашко-призренска, уз подршку ЈКП „Инфостан“, прикупља средства преко уплатница које се грађанима у Београду почетком децембра месеца достављају уз новембарске рачуне за комуналије. Београђани ће уплатом обезбедити нормално функционисање шест народних кухиња на Косову и Метохији и најчешће једини оброк у току дана за преко 2000 Срба који живе у енклавама. Детаљније у наставку.

Захваљујући средствима која су до сада прикупљена кроз бројне хуманитарне акције, број народних кухиња и корисника је утростручен са две на шест кухиња и са 600 на преко 2000 људи, а и поред тешке ситуације отворене су нове кухиње и пекаре у Витини и Клини. Проблем народних кухиња је што немају континуитет у снабдевању намирницама а свакодневно прехрањују социјално најугроженије из енклава Ново Брдо, Косовска Каменица, Гњилане, Косовска Витина, Клина и Исток.

Помоћ најугроженијима на Косову и Метохији се осим хуманитарних уплатница може послати и директним уплатама преко жиро рачуна на број 360-0012622700003-39, на име Епархије рашко-призренске и косовско-метохијске, Манастир Грачаница, 38205 Грачаница, помоћ за Народне кухиње. Такође, помоћ се може донирати и слањем смс порука на број 1033 у мрежама Мт:с, Вип и Теленор, по цени од 50 динара.

С поштовањем,

Епархијa рашко–призренска и косовско–метохијска

Слово Љубве

Извор: РТС

Породица Дрча

Непосредно после њиховог венчања (2004), Саша је добио службу у Обровцу код Задра, у њему добро познатом крају где је рођен и одрастао. Од тада је обновио шест православних цркви у Далмацији. Ивани није било лако што је толико удаљена од своје породице и пријатеља. Међутим, када је стигло прво дете, девојчица Доротеа (6), млада мама је била толико срећна да никакве даљине нису више биле важне, посебно што су прву бебу чекали готово три године. После мезимице Доротеје, убрзо је стигла и Андреа, па ни Василије (2) није дуго чекан...

Захвални Богу на овим даровима, Ивана и Саша се нису надали још једном - две године после Василија, Ивана је поново чекала бебу. Девет месеци касније, баш на дан рођења свога оца, дошао је на свет и Стефан, а радост у породици Дрча поводом његовог рођења су забележиле и наше камере.

Режија: Мирослав Живановић

Продуцент: Небојша Неле Гарић

http://www.rts.rs/upload/storyBoxFileData/2013/04/26/16035894/Vreme%20je%20za%20bebe%20280413.flv

Међународни дан борбе против насиља над женама у Србији се обележава низом манифестација. Протекле године 45 жена биле су жртве породичног насиља, показују подаци Саветовалишта против насиља у породици.

Низом манифестација у Србији ће бити обележен 25. новембар - Међународни дан борбе против насиља над женама, а у Београду ће тим поводом бити организована национална конференција "Дужна пажња у борби против насиља над женама у Србији".

Подстаћи жртве да пријаве насиље

Државна секеретарка у Министарству рада запошљавања и социјалне политике Бранкица Јанковић каже за РТС да је повећање броја откривених случајева насиља у породици очекивано.

До недавно породица је била приватна сфера, у коју се држава није мешала па се за многа случајеве насиља није ни знало, објашњава Јанковићева.

Циљ свих до сада усвојених закона из те области и медијских кампања јесте био да се жртве подстакну да пријаве насилнике и да они буду кажњени јер је, каже Јанковићева, важно истицати да је насиље у породици кривично дело.

Сматра да су локалне заједнице место где најуспешније може да се делује против породичниг насиља, као и приликом пружања помоћи жртвама. Поред тога, важно је радити и са насилницима како, после одслужења казне, не би поновили кривично дело.

На конференцији ће учествовати министар правде и државне управе Никола Селаковић, министар рада, запошљавања и социјалне политике Јован Кркобабић и министар просвете Томислав Јовановић.

На конференцији ће бити додељене донације за СОС телефоне за жене жртве насиља, а биће представљени резултати и достигнућа у области превенције и заштите жена од насиља у породици и у интимним партнерским односима.

Како је најављено, на конференцији ће говорити и државни секретари министарства рада, запошљавања и социјалне политике и здравља Бранкица Јанковић и Владимир Ђукић, стална коордiнаторка Уједињених нација у Србији и представница Програма Уједињених нација у Србији Ирена Војачкова - Солорано, директор УНИЦЕФ-а у Србији Мишел Сен-Ло, председник Одбора за људска и маљинска права и равноправност полова Мехо Омеровић, као и директор полиције Милорад Вељовић.

Координаторка Саветовалишта против насиља у породици у Београду Весна Станојевић је поводом Међународног дана борбе против насиља над женама рекла Танјугу да је током ове године у Србији у породичном насиљу, према подацима Саветовалишта који су узети из штампе и полицијских извора настрадало 76 особа, од чега 45 жена, а да је било и пет случајева чедоморства.

"Прошле године убијено је 28 жена, а сада 45, тако да је сваки коментар сувишан", истакла је Станојевић.

Станојевић је рекла да у Београду има три сигурне куће које имају капацитет да приме 75 жена и деце и да за сада не постоји потреба да буде већи број сигурних кућа, јер се не јавља више жена од постојећих капацитета.

Осим у Београду, Сигурне куће постоје у Новом Саду, Сомбору, Зрењанину, Панчеву, Крагујевцу, Нишу, а у међувремену затворене су у Лесковцу, Зајечару и Смедереву.

Директорка УНДП-а Србија Ирена Војацкова Солорано рекла је да се процењује да су око 60 одсто жена и девојчица у свету биле жртве насиља било физичког или психичком.

Када је у питању Србија, она је истакла да према статистици УНДП-а са подацима из 2010. године, 54 одсто жена трпи насиље, односно да је свака друга жена коју срећемо на улици жртва насиља.

Аутономни женски центар ће поводом Међународног дана борбе против насиља над женама организовати акцију "Потписујем да ....", док ће се обележавању прикључити и политичке странке.

Градски одбор Социјалистичке партије Србије Нови Сад и Форум жена СПС Нови Сад ће Међународни дан борбе против насиља над женама обележити акцијом "Није у реду ћутати", док ће Социјалдемократска партија Србије организовати акцију "Безбедан Вождовац за жене и девојке". Женска мрежа УРС-а организоваће конференцију за новинаре у Свилајнцу.

РТС

Земља живих

Драге браћо и сестре- гледамо се и даље.

На већу Божију славу!

У биоскопској сали Андрићграда представљен је пројекат „Земља живих", који се бави ресоцијализацијом и рехабилитацијом зависника.

Уводну реч је одржао свештеник Средоје Андрић, који је поздравио госте, представио предаваче и најавио пројекцију документарног филма о заједници. После филма о раду заједнице „Земља живих" у Епархији шумадијској, говорио је свештеник Александар Новаковић, укратко изложивши типик заједнице и хронологију дешавања у њој од 2008. године до сада. Најупечатљивија су била сведочења штићеника заједнице, Срђана Репића и Владимира Мишковића, који су многобројној публици, међу којима је био присутан велики број младих, говорили о свом болном искуству наркоманског живота. Ова трибина је поред публиковања пројекта „Земља живих" имала и превентивни карактер, управо због присуства великог броја основаца који су посетили предавање.

Земља живих