<?xml version="1.0"?>
<rss version="2.0"><channel><title>&#x416;&#x438;&#x432;&#x435; &#x440;&#x435;&#x447;&#x438; &#x443;&#x442;&#x435;&#x445;&#x435;: Живе речи утехе</title><link>https://pouke.org/index/1346437251/1346443563/page/69/?d=1</link><description>&#x416;&#x438;&#x432;&#x435; &#x440;&#x435;&#x447;&#x438; &#x443;&#x442;&#x435;&#x445;&#x435;: Живе речи утехе</description><language>sr</language><item><title>&#x413;&#x43E;&#x434;&#x438;&#x448;&#x45A;&#x438;&#x446;&#x430; &#x441;&#x43C;&#x440;&#x442;&#x438; &#x43A;&#x440;&#x430;&#x459;&#x430; &#x410;&#x43B;&#x435;&#x43A;&#x441;&#x430;&#x43D;&#x434;&#x440;&#x430;</title><link>https://pouke.org/index/1346437251/1346443563/%D0%B3%D0%BE%D0%B4%D0%B8%D1%88%D1%9A%D0%B8%D1%86%D0%B0-%D1%81%D0%BC%D1%80%D1%82%D0%B8-%D0%BA%D1%80%D0%B0%D1%99%D0%B0-%D0%B0%D0%BB%D0%B5%D0%BA%D1%81%D0%B0%D0%BD%D0%B4%D1%80%D0%B0-r435/</link><description><![CDATA[
<p><img src="https://pouke.org/uploads/monthly_2016_04/2aaed10aad780f974a9f5cf0bb5d2483.jpg.9f8657a229cc9b331da664e2c197899b.jpg" /></p>
<p></p>
<div style="text-align:center"><img src="https://pouke.org/forum/applications/core/interface/js/spacer.png" alt="260px-Kralj_aleksandar1.jpg" data-src="http://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/2/2e/Kralj_aleksandar1.jpg/260px-Kralj_aleksandar1.jpg"></div>
<p></p>
<p></p>
<p><a href="http://www.rts.rs/page/stories/ci/story/124/%D0%94%D1%80%D1%83%D1%88%D1%82%D0%B2%D0%BE/1188106/%D0%93%D0%BE%D0%B4%D0%B8%D1%88%D1%9A%D0%B8%D1%86%D0%B0+%D1%81%D0%BC%D1%80%D1%82%D0%B8+%D0%BA%D1%80%D0%B0%D1%99%D0%B0+%D0%90%D0%BB%D0%B5%D0%BA%D1%81%D0%B0%D0%BD%D0%B4%D1%80%D0%B0.html" rel="external nofollow"><span style="font-family:arial,helvetica,sans-serif"><span style="font-size:12px">ВИДЕО: Убиство и сахрана Александра Првог Карађорћевића</span></span></a></p>
<p><span style="font-family:arial,helvetica,sans-serif"><span style="font-size:12px">Одавање почасти на Опленцу</span></span></p>
<p><span style="font-family:arial,helvetica,sans-serif"><span style="font-size:12px">Одавањем државних и војних почасти у Цркви Светог Ђорђа на Опленцу ће бити обележена 78. годишњица смрти краља Александра Првог Карађорђевића, саопштио је владин Одбор за неговање традиција ослободилачких ратова Србије који организује церемонију.</span></span></p>
<p><span style="font-family:arial,helvetica,sans-serif"><span style="font-size:12px">Том приликом, ловорове венце на саркофаг краља положиће представници Министарства рада, запошљавања и социјалне политике, Министарства одбране и Војске Србије, Општине Топола, већег броја градова и општина у Србији, као и удружења грађана опредељених за неговање традиција ослободилачких ратова Србије.</span></span></p>
<p><span style="font-family:arial,helvetica,sans-serif"><span style="font-size:12px">Церемонија одавања државних и војних почасти, како је наведено у саопштењу, почеће у 11.30.</span></span></p>
<p><span style="font-family:arial,helvetica,sans-serif"><span style="font-size:12px">На пут у Француску југословенски владар је кренуо са железничке станице Топчидер возом до Косовске Митровице, а затим аутомобилом преко Цетиња, где је краљ Александар посетио кућу у којој је рођен. Из луке Зеленика је разарачем Југословенске краљевске морнарице "Дубровник" испловио за Француску.</span></span></p>
<p><span style="font-family:arial,helvetica,sans-serif"><span style="font-size:12px">Француска је приредила величанствен дочек Краљу Александру о чему сведоче и филмски записи на којима је забележена читава посета, од уласка у марсељску луку југословенског брода до атентата који се одиграо двадесетак минута касније.</span></span></p>
<p><span style="font-family:arial,helvetica,sans-serif"><span style="font-size:12px">У уторак, 9. октобра 1934. године, тачно у 16 часова краљ је напустио палубу југословенског разарача и наставио моторним чамцем до Белгијског кеја. Званичан дочек по протоколу био је предвиђен у Паризу, где је требало да га дочека председник Републике, док су га у Марсељу дочекали министар иностраних послова Луј Барту и генерал Жозеф Жорж, члан Високог ратног савета.</span></span></p>
<p><span style="font-family:arial,helvetica,sans-serif"><span style="font-size:12px">Свечана поворка је нешто иза 16 часова кренула из луке и упутила се према центру бурно поздрављана од великог броја грађана Марсеља.</span></span></p>
<p><span style="font-family:arial,helvetica,sans-serif"><span style="font-size:12px">Када су краљева кола стигла на трг испред палате Берзе, око 16 часова и 20 минута, један човек искочио је из гомиле, носећи у десној руци букет цвећа и на француском викнуо: "Живео краљ"!</span></span></p>
<p><span style="font-family:arial,helvetica,sans-serif"><span style="font-size:12px">Изненада је скочио са десне стране на папучицу аутомобила, одбацио букет цвећа и из револвера испалио више хитаца у правцу краља.</span></span></p>
<p><span style="font-family:arial,helvetica,sans-serif"><span style="font-size:12px">Француски пуковник Пиоле, који је био најближи догађају, са коња је сабљом убицу оборио на земљу. Атентатор је и у паду, са земље, наставио да пуца на све око себе. Затим су два полицајца испалила неколико хитаца у атентатора, који је већ био оборен.</span></span></p>
<p><span style="font-family:arial,helvetica,sans-serif"><span style="font-size:12px">Краљ је лежао непомичан на задњем седишту аутомобила, министар Барту је био погођен у десну надлактицу, а генерал Жорж погођен је са више зрна у грудни кош, надлактицу и стомак.</span></span></p>
<p><span style="font-family:arial,helvetica,sans-serif"><span style="font-size:12px">Због гужве на улици, аутомобил са рањеним краљем милео је до полицијске станице, где је краљу пружена прва помоћ. Међутим, лекари ништа нису могли да учине јер су ране биле смртоносне. Неколико минута после 17 часова краљ Александар Први Карађорђевић издахнуо је не долазећи свести.</span></span></p>
<p><span style="font-family:arial,helvetica,sans-serif"><span style="font-size:12px">Министар Барту превезен је у операциону салу болнице "Божји дом" где је издахнуо. Тешко рањен генерал Жорж успешно је оперисан.</span></span></p>
<p><span style="font-family:arial,helvetica,sans-serif"><span style="font-size:12px">Атентатор, Владимир Георгијев Керин, звани Владо Черноземски, погођен са више метака у тело, исечен ударцима сабље и линчован од гневне масе. Пребачен је у канцеларију марсељске службе безбедности, где је и умро.</span></span></p>
<p><span style="font-family:arial,helvetica,sans-serif"><span style="font-size:12px"><strong>Испраћај од Сплита до Опленца</strong></span></span></p>
<p><span style="font-family:arial,helvetica,sans-serif"><span style="font-size:12px">Ковчег са телом убијеног југословенског краља је, истим бродом којим је отпутовао Француску, најпре стигао у Сплит, а потом је транспортован специјалним возом, преко Загреба, у Београд.</span></span></p>
<p><span style="font-family:arial,helvetica,sans-serif"><span style="font-size:12px">Краљ Александар је сахрањен 18. октобра на Опленцу у задужбини његовог оца Петра Првог Карађорђевића.</span></span></p>
<p><span style="font-family:arial,helvetica,sans-serif"><span style="font-size:12px">Стотине хиљада људи целим путем је одавало почаст убијеном владару, а у станицама где је воз стајао интонирана је, троделна, југословенска химна (</span></span><span style="font-family:arial,helvetica,sans-serif"><span style="font-size:12px"><em>Боже правде–Љепа наша–Напреј заставе славе</em></span></span><span style="font-family:arial,helvetica,sans-serif"><span style="font-size:12px">)</span></span><span style="font-family:arial,helvetica,sans-serif"><span style="font-size:12px"><em>.</em></span></span></p>
<p><span style="font-family:arial,helvetica,sans-serif"><span style="font-size:12px">Права верзија трагичне судбине краља Александра, који је био стуб јединствене државе јужних Словена и новог европског поретка на југоистоку Европе, остала је неразјашњена.</span></span></p>
<p><span style="font-family:arial,helvetica,sans-serif"><span style="font-size:12px">Mноги историчари и познаваоци тог времена тврде да иза атентата стоје тајне службе земаља које су тежиле ревизији Версајског поретка (Италија, Немачка, Мађарска), док су извршиоци били чланови усташке организације коју је предводио Анте Павелић и чланови пробугарске струје ВМРО.</span></span></p>
<p><span style="font-family:arial,helvetica,sans-serif"><span style="font-size:12px">Извор: РТС</span></span></p>
]]></description><guid isPermaLink="false">435</guid><pubDate>Tue, 09 Oct 2012 11:19:00 +0000</pubDate></item><item><title>&#x41D;&#x438;&#x43A;&#x43E;&#x43B;&#x438;&#x45B; &#x43E;&#x434;&#x43B;&#x438;&#x43A;&#x43E;&#x432;&#x430;&#x43E; &#x432;&#x438;&#x448;&#x435; &#x432;&#x435;&#x440;&#x441;&#x43A;&#x438;&#x445; &#x432;&#x435;&#x43B;&#x438;&#x43A;&#x43E;&#x434;&#x43E;&#x441;&#x442;&#x43E;&#x458;&#x43D;&#x438;&#x43A;&#x430;</title><link>https://pouke.org/index/1346437251/1346443563/%D0%BD%D0%B8%D0%BA%D0%BE%D0%BB%D0%B8%D1%9B-%D0%BE%D0%B4%D0%BB%D0%B8%D0%BA%D0%BE%D0%B2%D0%B0%D0%BE-%D0%B2%D0%B8%D1%88%D0%B5-%D0%B2%D0%B5%D1%80%D1%81%D0%BA%D0%B8%D1%85-%D0%B2%D0%B5%D0%BB%D0%B8%D0%BA%D0%BE%D0%B4%D0%BE%D1%81%D1%82%D0%BE%D1%98%D0%BD%D0%B8%D0%BA%D0%B0-r343/</link><description><![CDATA[
<p><img src="https://pouke.org/uploads/monthly_2016_04/061f2b7993bdaaae4a53472fc2e3cda6.jpg.105976aee4e2320e29de46f4134157b6.jpg" /></p>
<p>За заслуге и лични допринос у развоју међуконфесионалне сарадње, верске толеранције и представљање Републике Србије у иностранству, нарочито у муслиманским земљама, Сретењским орденом првог степена одликован је почасни реис Исламске заједнице у Србији и бивши београдски муфтија Хамдија Јусуфспахић, објављено је у најновијем броју "Службеног гласника".</p>
<p>За заслуге и лични допринос у развоју међуконфесионалне сарадње и верске толеранције, Сретењским ореденом другог степена одликовани су архимандрит Српске православне цркве Јован Радосављевић, жупник оџачки и архипрезбитер подунавски Католичке цркве у Србији Јакоб Пфајфер, бискуп Реформатске хришћанске цркве у Србији Иштван Чете-Семеши и дугогодишњи председник Савеза јеврејских општина у Србији Аца Сингер.</p>
<p>Извор: Танјуг/Блиц</p>
]]></description><guid isPermaLink="false">343</guid><pubDate>Fri, 28 Sep 2012 20:05:00 +0000</pubDate></item><item><title>&#x413;&#x43E;&#x432;&#x43E;&#x440; &#x422;&#x43E;&#x43C;&#x438;&#x441;&#x43B;&#x430;&#x432;&#x430; &#x41D;&#x438;&#x43A;&#x43E;&#x43B;&#x438;&#x45B;&#x430; &#x43D;&#x430; &#x437;&#x430;&#x441;&#x435;&#x434;&#x430;&#x45A;&#x443; 67.  &#x413;&#x435;&#x43D;&#x435;&#x440;&#x430;&#x43B;&#x43D;&#x435; &#x441;&#x43A;&#x443;&#x43F;&#x448;&#x442;&#x438;&#x43D;&#x435; &#x423;&#x41D;.</title><link>https://pouke.org/index/1346437251/1346443563/%D0%B3%D0%BE%D0%B2%D0%BE%D1%80-%D1%82%D0%BE%D0%BC%D0%B8%D1%81%D0%BB%D0%B0%D0%B2%D0%B0-%D0%BD%D0%B8%D0%BA%D0%BE%D0%BB%D0%B8%D1%9B%D0%B0-%D0%BD%D0%B0-%D0%B7%D0%B0%D1%81%D0%B5%D0%B4%D0%B0%D1%9A%D1%83-67-%D0%B3%D0%B5%D0%BD%D0%B5%D1%80%D0%B0%D0%BB%D0%BD%D0%B5-%D1%81%D0%BA%D1%83%D0%BF%D1%88%D1%82%D0%B8%D0%BD%D0%B5-%D1%83%D0%BD-r312/</link><description><![CDATA[
<p><img src="https://pouke.org/uploads/monthly_2016_04/d327e733014eb5d585a5cd575c11df47.jpg.324100b6be31eba9ea6cc685df651086.jpg" /></p>
<p><span style="color:#000000;"><span style="font-family:Verdana, Arial, Helvetica, sans-serif;"><span style="font-family:arial, helvetica, sans-serif;"><span style="font-size:12px;"><span style="background-color:rgb(239,247,252);">Екселенције, даме и господо,</span></span></span></span></span></p>
<p><span style="color:#000000;"><span style="font-family:Verdana, Arial, Helvetica, sans-serif;"><span style="font-family:arial, helvetica, sans-serif;"><span style="font-size:12px;"><span style="background-color:rgb(239,247,252);">Република Србија нарочиту важност придаје јачању сарадње у оквиру Уједињених нација. Повеља Уједињених нација која нас уједињује, вредности и принципи који из ње извиру и међународни систем који је на њој заснован, представљају једину основу за развој међународних односа, унапређење људских права и очување мира и безбедности. Ови циљеви не застаревају, остају увек актуелни, и самим тим захтевају од нас да будемо одлучни у намери да ујединимо своје снаге и напоре како бисмо обезбедили светлију и сигурнију будућност за читаво човечанство.</span></span></span></span></span></p>
<p><span style="color:#000000;"><span style="font-family:Verdana, Arial, Helvetica, sans-serif;"><span style="font-family:arial, helvetica, sans-serif;"><span style="font-size:12px;"><span style="background-color:rgb(239,247,252);">Свет у коме живимо и промене које из дана у дан доноси развој у многим областима, намећу потребу да се заједно прилагођавамо и да се суочавамо са бројним изазовима чијем решавању нико од нас појединачно није дорастао. Зато морамо у сваком тренутку да будемо свесни одговорности коју носимо представљајући државе, као и последица које наше одлуке собом носе.</span></span></span></span></span></p>
<p><span style="color:#000000;"><span style="font-family:Verdana, Arial, Helvetica, sans-serif;"><span style="font-family:arial, helvetica, sans-serif;"><span style="font-size:12px;"><span style="background-color:rgb(239,247,252);">Изазове са којима се свет суочава додатно је отежала глобална криза, која има тенденцију да се настави и да остави трајније последице него што смо очекивали. Данас је сарадња и разумевање свих потребна као никада раније, како би се проблеми превазишли и остварили миленијумски циљеви.</span></span></span></span></span></p>
<p><span style="color:#000000;"><span style="font-family:Verdana, Arial, Helvetica, sans-serif;"><span style="font-family:arial, helvetica, sans-serif;"><span style="font-size:12px;"><span style="background-color:rgb(239,247,252);">Ми немамо избора, морамо да се ухватимо у коштац са проблемом и окончамо период рецесије, који може да се мери са кризом тридесетих година прoшлог века и да се надамо да неће потрајати дуже од ње. Криза, од банкарске до платно-билансне, хипотекарне и дужничке, погађа све земље без разлике, али највећи терет подносе они најрањивији - сиромашне земље и земље у процесу транзиције, земље које нису ни створиле.</span></span></span></span></span></p>
<p><span style="color:#000000;"><span style="font-family:Verdana, Arial, Helvetica, sans-serif;"><span style="font-family:arial, helvetica, sans-serif;"><span style="font-size:12px;"><span style="background-color:rgb(239,247,252);">Суочени смо са озбиљним искушењем за међународне процесе интеграције и за даље дефинисање националних и наднационалних политика. Проблем није нерешив, решење је у већој одговорности, усаглашености међународних активности, као и одговорајућем односу између деловања држава и њихових националних интереса.</span></span></span></span></span></p>
<p><span style="color:#000000;"><span style="font-family:Verdana, Arial, Helvetica, sans-serif;"><span style="font-family:arial, helvetica, sans-serif;"><span style="font-size:12px;"><span style="background-color:rgb(239,247,252);">Растуће сиромаштво у многим земљама, као повећање јаза између богатих и сиромашних, све више забрињава и постаје нежељено и недопустиво обележје великог научно-технолошког напретка савременог света.</span></span></span></span></span></p>
<p><span style="color:#000000;"><span style="font-family:Verdana, Arial, Helvetica, sans-serif;"><span style="font-family:arial, helvetica, sans-serif;"><span style="font-size:12px;"><span style="background-color:rgb(239,247,252);">Смањење сиромаштва је један од миленијумских циљева. У том смислу, желим да нагласим важност подршке и солидарности са неразвијеним земљама и земљама у развоју. Потребна нам је солидарност, имајте у виду чињеницу да сиромаштво и глад данас нису одлика само неразвијених земаља, с обзиром на то је глобална економска криза, која не јењава, подсетила на проблем сиромаштва, недостатка хране и воде и неке развијене, до недавно добростојеће земље.</span></span></span></span></span></p>
<p><span style="color:#000000;"><span style="font-family:Verdana, Arial, Helvetica, sans-serif;"><span style="font-family:arial, helvetica, sans-serif;"><span style="font-size:12px;"><span style="background-color:rgb(239,247,252);">Ове појаве представљају и реалан извор озбиљних безбедносних ризика, зато користим ову прилику да упутим позив богатим и моћним земљама, које имају посебну корист од глобализације, да усмере део свог богатства у сврху економског и друштвеног напретка неразвијених земаља. Праведнија расподела богатства, солидарност и подршка неразвијеним земљама и земљама у развоју, требало би да буду заједнички договорени и решавани системски планирано и организовано.</span></span></span></span></span></p>
<p><span style="color:#000000;"><span style="font-family:Verdana, Arial, Helvetica, sans-serif;"><span style="font-family:arial, helvetica, sans-serif;"><span style="font-size:12px;"><span style="background-color:rgb(239,247,252);">Договор о томе треба да буде постигнут у оквиру организације Уједињених нација. На тај начин ће принципи утемељени у Повељи Уједињених нација наћи примену у стварном животу.</span></span></span></span></span></p>
<p><span style="color:#000000;"><span style="font-family:Verdana, Arial, Helvetica, sans-serif;"><span style="font-family:arial, helvetica, sans-serif;"><span style="font-size:12px;"><span style="background-color:rgb(239,247,252);">Економија заснована на обновљивим изворима енергије, енергетској ефикасности, одговорном коришћењу ресурса, друштвено одговорном пословању, може значајно да допринесе смањењу сиромаштва и глади у свету.</span></span></span></span></span></p>
<p><span style="color:#000000;"><span style="font-family:Verdana, Arial, Helvetica, sans-serif;"><span style="font-family:arial, helvetica, sans-serif;"><span style="font-size:12px;"><span style="background-color:rgb(239,247,252);">Наглашавам политичку приврженост идеји одрживог развоја и поздрављам иницијативу генералног секретара Уједињених нација о „обновљивим изворима енергије за све". Надам се да ће и то, као и остала поглавља усвојене декларације „Рио + 20" бити теме којима ће се 67. скуштина Уједињених нација посебно посветити. Сматрам да је обавеза свих нас да планету Земљу, чувамо на начин како она то заслужује. Идеја о бољем свету је идеја о планети коју ћемо очувати за будуће генерације. Ми у Србији живимо од земље и схватамо да је треба третирати као живи организам, и можемо се надати добром само уколико будемо свакодневно водили рачуна о њој.</span></span></span></span></span></p>
<p><span style="color:#000000;"><span style="font-family:Verdana, Arial, Helvetica, sans-serif;"><span style="font-family:arial, helvetica, sans-serif;"><span style="font-size:12px;"><span style="background-color:rgb(239,247,252);">Србија ће у оквиру својих могућности дати допринос истраживањима о одрживим изворима енергије, и посебно посветити пажњу образовању младих нараштаја о начинима остваривања склада између очувања планете, развоја и профита.</span></span></span></span></span></p>
<p><span style="color:#000000;"><span style="font-family:Verdana, Arial, Helvetica, sans-serif;"><span style="font-family:arial, helvetica, sans-serif;"><span style="font-size:12px;"><span style="background-color:rgb(239,247,252);">Климатске промене су један од проблема са којима се данас сусрећемо, а којих раније нисмо били довољно свесни. Оне су, по мишљењу многих, директна последица неодговорног понашања човека према природи и свом непосредном окружењу. Желим да нагласим принципијелан став да је заједничка обавеза свих нас да се против негативних климатских промена изборимо кроз сарадњу, неуморна истраживања, размену знања и искустава, као и кроз дефинисање и стриктно спровођење мера прилагођавања на нове климатске услове. Опстанак и напредак човечанства су вечити идеали сваке људске заједнице, а одрживи развој је неопходан предуслов за достизање тог идеала.</span></span></span></span></span></p>
<p><span style="color:#000000;"><span style="font-family:Verdana, Arial, Helvetica, sans-serif;"><span style="font-family:arial, helvetica, sans-serif;"><span style="font-size:12px;"><span style="background-color:rgb(239,247,252);">Велику претњу здрављу људи представљају сиромаштво, глад и ограничен приступ пијаћој води. Здравом човеку је достижан сваки циљ и он може да има много проблема, а болестан има само један, да буде здрав. Зато желим посебно да нагласим важност квалитетне здравствене заштите деце и мајки, као и значај континуиране борбе против свих преносивих и непреносивих болести.</span></span></span></span></span></p>
<p><span style="color:#000000;"><span style="font-family:Verdana, Arial, Helvetica, sans-serif;"><span style="font-family:arial, helvetica, sans-serif;"><span style="font-size:12px;"><span style="background-color:rgb(239,247,252);">Када говоримо о напретку човечанства свакако не смемо заборавити ни значај образовања. Улагање у образовање представља најбољи начин улагања у развој. У времену које долази, приступ знању и образовању не сме да буде привилегија одабраних, већ стандард доступан свима. Тек када рачунар и књига у рукама младих људи замене пушку, почеће да се исписују срећније странице људске историје.</span></span></span></span></span></p>
<p><span style="color:#000000;"><span style="font-family:Verdana, Arial, Helvetica, sans-serif;"><span style="font-family:arial, helvetica, sans-serif;"><span style="font-size:12px;"><span style="background-color:rgb(239,247,252);">Моја земља већ више деценија не штеди напоре да, у оквиру својих могућности, допринесе мултинационалним операцијама са мандатом Уједињених нација. Хиљаде српских војника било је распоређено у мисијама на свим континентима. И данас, на новим унутрашње-правним основама и у складу са модерним стратегијама одбране и националне безбедности - од Демократске Републике Конго, Либерије и Обале Слоноваче, преко Либана и Кипра, до Хаитија - припадници Војске Србије и српске полиције део су међународних напора за достизање мира. Наше активно учешће у наредном периоду биће још бројније и приметније.</span></span></span></span></span></p>
<p><span style="color:#000000;"><span style="font-family:Verdana, Arial, Helvetica, sans-serif;"><span style="font-family:arial, helvetica, sans-serif;"><span style="font-size:12px;"><span style="background-color:rgb(239,247,252);">Упркос великим напорима који готово све земље улажу, тероризам и даље стоји као претња међународној стабилности. Ту појаву не карактеришу више само спорадични напади, данас су они опасност по суштинске вредности Уједињених нација, претња међународном миру, безбедности и владавини права. Тероризам представља атак на основна људска права, укључујући право на живот, као и индивидуална грађанска, политичка, економска, социјална и културна права. Осим тога, он подрива развој земаља у сваком смислу. Чињеница је да су све земље света рањиве на различите појавне облике тероризма и зато само заједничким снагама можемо да се боримо против тог зла.</span></span></span></span></span></p>
<p><span style="color:#000000;"><span style="font-family:Verdana, Arial, Helvetica, sans-serif;"><span style="font-family:arial, helvetica, sans-serif;"><span style="font-size:12px;"><span style="background-color:rgb(239,247,252);">Србија је прилагодила своје прописе међународним актима који регулишу област безбедности, а кроз регионалну сарадњу настојимо да допринесемо глобалним и регионалним напорима да се тероризму стане на пут. У том смислу је од суштинског значаја постизање напретка у циљу усвајања свеобухватне конвенције о међународном тероризму.</span></span></span></span></span></p>
<p><span style="color:#000000;"><span style="font-family:Verdana, Arial, Helvetica, sans-serif;"><span style="font-family:arial, helvetica, sans-serif;"><span style="font-size:12px;"><span style="background-color:rgb(239,247,252);">Истовремено, Србија предузима различите активности на сузбијању организованог криминала, који је често у спрези са тероризмом, као и борбу против трговине дрогом, људима и кријумчарења оружја.</span></span></span></span></span></p>
<p><span style="color:#000000;"><span style="font-family:Verdana, Arial, Helvetica, sans-serif;"><span style="font-family:arial, helvetica, sans-serif;"><span style="font-size:12px;"><span style="background-color:rgb(239,247,252);">Подстицање дијалога између различитих култура и религија добија све већи значај у савременом свету. Република Србија је земља верујућих људи, који Бога траже у хришћанским црквама и катедралама, џамијама, синагогама. Са поносом могу да истакнем да је моја земља место где се преплићу утицаји различитих култура и религија, где се у духовном и материјалном наслеђу комбинују традиције и елементи потпуно различитих верских и етничких припадности, чије мешање траје и даље, и чије богатство остављамо будућим генерацијама.</span></span></span></span></span></p>
<p><span style="color:#000000;"><span style="font-family:Verdana, Arial, Helvetica, sans-serif;"><span style="font-family:arial, helvetica, sans-serif;"><span style="font-size:12px;"><span style="background-color:rgb(239,247,252);">Нико не сме да испашта или да буде понижаван зато што припада својој религији, његова верска осећања су узвишена и заштићена као основна људска права. Ниједан живот не сме да буде изгубљен у обрачунима мотивисаним верским неслагањем. Неодговорни појединци извргавају руглу светиње у које људи верују, али неки, који се осете повређеним, реагују непримерено. Зато снажно осуђујемо нападе на недужне људе који треба да буду посебно заштићени. У име српског народа изјављујем саучешће САД поводом убиства амбасадора Америке у Либији.</span></span></span></span></span></p>
<p><span style="color:#000000;"><span style="font-family:Verdana, Arial, Helvetica, sans-serif;"><span style="font-family:arial, helvetica, sans-serif;"><span style="font-size:12px;"><span style="background-color:rgb(239,247,252);">Србија има активну улогу у регионалним организацијама међу којима је Организација за црноморску економску сарадњу. Механизам регионалне сарадње је базиран на разумевању и међусобном уважавању, и то је један од основних принципа за остварење заједничких циљева. Србија је успешно председавала регионалним иницијативама: Организацијом за црноморску економску сарадњу, Централноевропском иницијативом, Регионалном иницијативом за миграције, азил и избегла лица, Процесом сарадње у југоисточној Европи и Јадранско-јонском иницијативом.</span></span></span></span></span></p>
<p><span style="color:#000000;"><span style="font-family:Verdana, Arial, Helvetica, sans-serif;"><span style="font-family:arial, helvetica, sans-serif;"><span style="font-size:12px;"><span style="background-color:rgb(239,247,252);">Србија искрено жели да</span></span></span></span></span><span style="color:#000000;"><span style="font-family:Verdana, Arial, Helvetica, sans-serif;"><span style="font-family:arial, helvetica, sans-serif;"><span style="font-size:12px;"><span style="background-color:rgb(239,247,252);"><em> </em></span></span></span></span></span><span style="color:#000000;"><span style="font-family:Verdana, Arial, Helvetica, sans-serif;"><span style="font-family:arial, helvetica, sans-serif;"><span style="font-size:12px;"><span style="background-color:rgb(239,247,252);">постане равноправна чланица Европске уније и стрпљиво гради однос поверења и мира у региону који је оптерећен тешком историјом. Србија жели да иде напред у бољу и просперитетнију будућност, равноправно са свим народима света.</span></span></span></span></span></p>
<p><span style="color:#000000;"><span style="font-family:Verdana, Arial, Helvetica, sans-serif;"><span style="font-family:arial, helvetica, sans-serif;"><span style="font-size:12px;"><span style="background-color:rgb(239,247,252);">До сада смо учинили доста тога на спровођењу реформи, борбе против криминала и корупције, усаглашавању Закона са прописима Европске уније. Србија је у том смислу учинила чак и више од земаља које су већ чланице Европске уније.</span></span></span></span></span></p>
<p><span style="color:#000000;"><span style="font-family:Verdana, Arial, Helvetica, sans-serif;"><span style="font-family:arial, helvetica, sans-serif;"><span style="font-size:12px;"><span style="background-color:rgb(239,247,252);">Нажалост, упркос снажном залагању за стриктно поштовање међународног права и свих темељних докумената на којима почива рад Уједињених нација, Република Србија се данас суочава са кршењем основних принципа Повеље Уједињених нација и то на делу своје територије. Наиме, 17. фебруара 2008. године органи самопроглашене Републике Косово једнострано су прогласили независност на територији јужне покрајине Републике Србије. Нисам пророк али морам да констатујем да једнострано проглашена независност Косова представља опасан преседан и дугорочну претњу по стабилност у региону западног Балкана и шире.</span></span></span></span></span></p>
<p><span style="color:#000000;"><span style="font-family:Verdana, Arial, Helvetica, sans-serif;"><span style="font-family:arial, helvetica, sans-serif;"><span style="font-size:12px;"><span style="background-color:rgb(239,247,252);">Овим једностраним актом повређени су и основни принципи Хелсиншког завршног акта, као и Резолуција Савета безбедности 1244 из 1999. године. Хоћу да нагласим да се већина држава чланица Уједињених нација уздржала од признања једнострано проглашене независности Косова, остајући на тај начин доследна поштовању суверенитета и територијалног интегритета Републике Србије, обавези која произилази из Повеље.</span></span></span></span></span></p>
<p><span style="color:#000000;"><span style="font-family:Verdana, Arial, Helvetica, sans-serif;"><span style="font-family:arial, helvetica, sans-serif;"><span style="font-size:12px;"><span style="background-color:rgb(239,247,252);">Искористио бих ову прилику да изразим захвалност тим земљама за исказану подршку и солидарност, као и очекивање да, упркос свим притисцима, у циљу очувања мира и стабилности, неће признати ниједно решење које није резултат преговора и јасно утврђеног договора српске и албанске стране.</span></span></span></span></span></p>
<p><span style="color:#000000;"><span style="font-family:Verdana, Arial, Helvetica, sans-serif;"><span style="font-family:arial, helvetica, sans-serif;"><span style="font-size:12px;"><span style="background-color:rgb(239,247,252);">Србија је мирољубива земља, отворена према истоку, западу, северу и југу и има пријатеље широм света. Србија је спремна да разговара са свима о свим отвореним питањима, и учиниће максималне напоре да сви грађани живе добро. Овде укључујем и Косово и Метохију.</span></span></span></span></span></p>
<p><span style="color:#000000;"><span style="font-family:Verdana, Arial, Helvetica, sans-serif;"><span style="font-family:arial, helvetica, sans-serif;"><span style="font-size:12px;"><span style="background-color:rgb(239,247,252);">Косово и</span></span></span></span></span><span style="color:#000000;"><span style="font-family:Verdana, Arial, Helvetica, sans-serif;"><span style="font-family:arial, helvetica, sans-serif;"><span style="font-size:12px;"><span style="background-color:rgb(239,247,252);"><em> </em></span></span></span></span></span><span style="color:#000000;"><span style="font-family:Verdana, Arial, Helvetica, sans-serif;"><span style="font-family:arial, helvetica, sans-serif;"><span style="font-size:12px;"><span style="background-color:rgb(239,247,252);">Метохија је према нашем Уставу саставни део Србије, а територијални интегритет и суверенитет чланица Уједињених нација чине темељ кључних међународних докумената. Србија је суверена и независна држава, чланица Уједињених нација са дефинисаним и међународно признатим границама и делом територије који је на управљање препустила својој породици, Уједињеним нацијама.</span></span></span></span></span></p>
<p><span style="color:#000000;"><span style="font-family:Verdana, Arial, Helvetica, sans-serif;"><span style="font-family:arial, helvetica, sans-serif;"><span style="font-size:12px;"><span style="background-color:rgb(239,247,252);">Србија је као чланица Уједињених нација жртва примене двоструких стандарда. Принцип поштовања територијалног интегритета подразумева спречавање промовисања сецесије и спречавање залагања за промену граница у другим међународно признатим државама. За земљу коју представљам- мир и поштовање међународног права пречи су од свих других интереса и циљева а политичко, баш као и оружано насиље нису, нити ће икада бити, прихватљиво средство за остваривање интереса у међународним односима. Наша борба против једнострано проглашене независности Косова и Метохије је истовремено и борба за очување принципа поштовања територијалног интегритета. Борба за територијални интегритет Србије данас је борба за мир у свим земљама света и владавину права у међународним односима.</span></span></span></span></span></p>
<p><span style="color:#000000;"><span style="font-family:Verdana, Arial, Helvetica, sans-serif;"><span style="font-family:arial, helvetica, sans-serif;"><span style="font-size:12px;"><span style="background-color:rgb(239,247,252);">Србија је поносна због одличних и садржајних односа са великим бројем држава у свету, поносна на своју историју. Поједини припадници нашег народа су, а не постоје народи без таквих, чинили грешке, неки и злочине. Своје грађане, за које је постојала сумња да су се огрешили о међународно право, препустили смо међународној правди. Зато с правом очекујемо правду за земљу и народ који су били на страни правде и права у оба светска рата. Платили смо страховиту цену борбе против фашистичких и тоталитарних идеологија, губитком готово половине становништва, а борили смо се раме уз раме са нашим савезницима са којима смо потом утемељили ову организацију. Било каква заједница се заснива на правди, а она подразумева помирење и поверење. Да ли је могуће да се тако наруше правила међународног права, али и правде, да се у случају срба и Србије може основано говорити о дискриминацији?</span></span></span></span></span></p>
<p><span style="color:#000000;"><span style="font-family:Verdana, Arial, Helvetica, sans-serif;"><span style="font-family:arial, helvetica, sans-serif;"><span style="font-size:12px;"><span style="background-color:rgb(239,247,252);">Амерички председник Двајт Ајзенхауер је у свом говору од 31. октобра 1956. r. истакао(цитирам): „Не може бити мира без закона, а закона не може бити ако једно правило међународног понашања примењујемо на оне што нам се супротстављају, а друго на наше пријатеље".</span></span></span></span></span></p>
<p><span style="color:#000000;"><span style="font-family:Verdana, Arial, Helvetica, sans-serif;"><span style="font-family:arial, helvetica, sans-serif;"><span style="font-size:12px;"><span style="background-color:rgb(239,247,252);">Да ли се у преговорима једној страни може дати све, територија, чак и део сопственог народа, а заузврат не добити ништа осим даљих притисака и условљавања?</span></span></span></span></span></p>
<p><span style="color:#000000;"><span style="font-family:Verdana, Arial, Helvetica, sans-serif;"><span style="font-family:arial, helvetica, sans-serif;"><span style="font-size:12px;"><span style="background-color:rgb(239,247,252);">Све чешће нас неки јаки и моћни суочавају са тешким избором да одустанемо од Косова и Метохије или од чланства у Европској унији. Да ли је то уопште могућност избора? Зар да нашим грађанима кажем да ће живети боље ако се одрекну себе? Да ли је Србија то тражила од било кога? Не желим да ико од вас у сали буде суочен са таквом одлуком.</span></span></span></span></span></p>
<p><span style="color:#000000;"><span style="font-family:Verdana, Arial, Helvetica, sans-serif;"><span style="font-family:arial, helvetica, sans-serif;"><span style="font-size:12px;"><span style="background-color:rgb(239,247,252);">Екселенције, Даме и господо,</span></span></span></span></span></p>
<p><span style="color:#000000;"><span style="font-family:Verdana, Arial, Helvetica, sans-serif;"><span style="font-family:arial, helvetica, sans-serif;"><span style="font-size:12px;"><span style="background-color:rgb(239,247,252);">Србија жели трајно, одрживо и прихватљиво решење за све проблеме, жели да иде напред у сусрет европској будућности и у потпуности је привржена процесу чији резултат би требало да буде трајни мир између Срба и Албанаца. Република Србија и ја, као њен демократски изабрани председник, спремни смо да конструктивно учествујемо у преговарачком процесу зато што Србија без Косова и Метохије не може напред, а грађани Косова и Метохије не могу напред без Србије. Ми имамо снажну жељу да се разговори наставе у доброј вољи и доброј намери, имајући у виду, поред осталог, и чињеницу да је важно одржати динамику евроинтеграција Србије и Западног Балкана како би се дугорочно обезбедили напредак и стабилност читавог региона.</span></span></span></span></span></p>
<p><span style="color:#000000;"><span style="font-family:Verdana, Arial, Helvetica, sans-serif;"><span style="font-family:arial, helvetica, sans-serif;"><span style="font-size:12px;"><span style="background-color:rgb(239,247,252);">Србија се обавезала и испуниће све обавезе које је као држава преузела договорима постигнутим до сада, мада их оцењујем као испуњавање списка жеља албанске стране и попуштање нашег тадашњег руководства под тешким притисцима.</span></span></span></span></span></p>
<p><span style="color:#000000;"><span style="font-family:Verdana, Arial, Helvetica, sans-serif;"><span style="font-family:arial, helvetica, sans-serif;"><span style="font-size:12px;"><span style="background-color:rgb(239,247,252);">Истовремено, дозволите ми да будем јасан: Србија није спремна, не може и никада, ни под којим условима, неће да призна, ни експлицитно, ни имплицитно, једнострано проглашену независност своје јужне покрајине Косова и Метохије.</span></span></span></span></span></p>
<p><span style="color:#000000;"><span style="font-family:Verdana, Arial, Helvetica, sans-serif;"><span style="font-family:arial, helvetica, sans-serif;"><span style="font-size:12px;"><span style="background-color:rgb(239,247,252);">Проблем Косова и Метохије може да буде решен и биће решен на миран начин.</span></span></span></span></span></p>
<p><span style="color:#000000;"><span style="font-family:Verdana, Arial, Helvetica, sans-serif;"><span style="font-family:arial, helvetica, sans-serif;"><span style="font-size:12px;"><span style="background-color:rgb(239,247,252);">У наставак преговора Србија ће ући потпуно спремна да помогне свим грађанима Косова и Метохије да живе боље, у демократским и безбедним условима, али неће да преговара о спровођењу независности такозване државе Косово. Томе је дошао крај, мада стално слушамо да о статусу Косова нема преговора и да се ми о томе ништа не питамо.</span></span></span></span></span></p>
<p><span style="color:#000000;"><span style="font-family:Verdana, Arial, Helvetica, sans-serif;"><span style="font-family:arial, helvetica, sans-serif;"><span style="font-size:12px;"><span style="background-color:rgb(239,247,252);">Шта то онда може да буде предмет преговора и ко је уопште меродаван да то одреди?</span></span></span></span></span></p>
<p><span style="color:#000000;"><span style="font-family:Verdana, Arial, Helvetica, sans-serif;"><span style="font-family:arial, helvetica, sans-serif;"><span style="font-size:12px;"><span style="background-color:rgb(239,247,252);">Србија нуди конкретан предлог: Директне преговоре на највишем политичком нивоу.</span></span></span></span></span></p>
<p><span style="color:#000000;"><span style="font-family:Verdana, Arial, Helvetica, sans-serif;"><span style="font-family:arial, helvetica, sans-serif;"><span style="font-size:12px;"><span style="background-color:rgb(239,247,252);">Договор се може постићи само на бази консензуса, без једностраних одлука и акција.</span></span></span></span></span></p>
<p><span style="color:#000000;"><span style="font-family:Verdana, Arial, Helvetica, sans-serif;"><span style="font-family:arial, helvetica, sans-serif;"><span style="font-size:12px;"><span style="background-color:rgb(239,247,252);">Користим ову прилику да најоштрије осудим и покушај тзв. Републике Косово да присвоји материјалну заоставштину српске средњевековне државе, духовну заоставштину српског народа и власништво Српске православне цркве на територији јужне српске покрајине Косово и Метохија. Покушај превођења четири манастира СПЦ у културну баштину тзв. „Косова" могу да видим само као покушај грубог фалсификовања историје, историјског ревизионизма и затирања трага о постојању српског народа на Косову и Метохији.</span></span></span></span></span></p>
<p><span style="color:#000000;"><span style="font-family:Verdana, Arial, Helvetica, sans-serif;"><span style="font-family:arial, helvetica, sans-serif;"><span style="font-size:12px;"><span style="background-color:rgb(239,247,252);">Посебно ме чини забринутим то што се у 21. веку овакав покушај фалсификовања историје и отимања културне баштине једног народа дешава на очиглед читаве међународне заједнице. Ово може да представља веома опасан преседан који би у будућности дао за право свакој сецесионистичкој групи да након протеривања 220.000 лица, припадника различитих етничких група, и нелегалног отцепљивања територије, преузме и историју протераног народа.</span></span></span></span></span></p>
<p><span style="color:#000000;"><span style="font-family:Verdana, Arial, Helvetica, sans-serif;"><span style="font-family:arial, helvetica, sans-serif;"><span style="font-size:12px;"><span style="background-color:rgb(239,247,252);">Србија тражи истрагу поводом навода садржаних у извештају Дика Мартија, известиоца Парламентарне скупштине Савета Европе. Некима остаје на савести чињеница да су протекле две године од објављивања извештаја у коме су детаљно описани случајеви вађења и трговине људским органима, пре, током и након дешавања 1999. године. Захтевамо само истину. Да се открије судбина стотина несталих Срба са Косова и Метохије, за које се оправдано претпоставља да су били жртве нелегалне трговине људским органима и других злочина почињених на Косову и Метохији. У име свог народа тражим правду за невине жртве.</span></span></span></span></span></p>
<p><span style="color:#000000;"><span style="font-family:Verdana, Arial, Helvetica, sans-serif;"><span style="font-family:arial, helvetica, sans-serif;"><span style="font-size:12px;"><span style="background-color:rgb(239,247,252);">Ради истине треба спровести истрагу, с обзиром на то да су Срби неправедно представљени као једини који су чинили злочине, а никада нису представљени као жртве.</span></span></span></span></span></p>
<p><span style="color:#000000;"><span style="font-family:Verdana, Arial, Helvetica, sans-serif;"><span style="font-family:arial, helvetica, sans-serif;"><span style="font-size:12px;"><span style="background-color:rgb(239,247,252);">Србија тражи исте обавезе и права за себе и за друге; исту љубав за себе и за друге, исто толико пажње...Како не бисмо били недостојни предака, Како не бисмо остали дужни нашој рођеној и нерођеној деци...</span></span></span></span></span></p>
<p><span style="color:#000000;"><span style="font-family:Verdana, Arial, Helvetica, sans-serif;"><span style="font-family:arial, helvetica, sans-serif;"><span style="font-size:12px;"><span style="background-color:rgb(239,247,252);">На крају, наглашавам да ће Република Србија дати несебичан допринос остварењу свих циљева које Генерална скупштина Уједињених нација постави пред државе чланице. Уверен сам да је остварење тих циљева могуће једино уз поштовање основних принципа Повеље Уједињених нација и уз активно ангажовање свих чланица на унапређењу мултилатералне сарадње.</span></span></span></span></span></p>
<p><span style="color:#000000;"><span style="font-family:Verdana, Arial, Helvetica, sans-serif;"><span style="font-family:arial, helvetica, sans-serif;"><span style="font-size:12px;"><span style="background-color:rgb(239,247,252);">Хвала</span></span></span></span></span></p>
<p>
</p>
<div class="ipsEmbeddedVideo"><div><iframe width="459" height="344" src="https://pouke.org/forum/applications/core/interface/js/spacer.png" frameborder="0" allowfullscreen="true" data-embed-src="https://www.youtube.com/embed/z4gF74-i1jM?feature=oembed"></iframe></div></div>
<p><span style="color:#000000;"><span style="font-family:Verdana, Arial, Helvetica, sans-serif;"><span style="font-size:12px;"><span style="background-color:rgb(239,247,252);">Извор: Поуке.орг/РТС</span></span></span></span></p>
]]></description><guid isPermaLink="false">312</guid><pubDate>Wed, 26 Sep 2012 07:24:00 +0000</pubDate></item><item><title>&#x421;&#x438;&#x440;&#x43E;&#x43C;&#x430;&#x448;&#x43D;&#x43E;&#x458; &#x434;&#x435;&#x446;&#x438; &#x43A;&#x443;&#x43F;&#x443;&#x458;&#x435; &#x43A;&#x45A;&#x438;&#x433;&#x435; &#x438; &#x43F;&#x43B;&#x430;&#x45B;&#x430; &#x435;&#x43A;&#x441;&#x43A;&#x443;&#x440;&#x437;&#x438;&#x458;&#x443;</title><link>https://pouke.org/index/1346437251/1346443563/%D1%81%D0%B8%D1%80%D0%BE%D0%BC%D0%B0%D1%88%D0%BD%D0%BE%D1%98-%D0%B4%D0%B5%D1%86%D0%B8-%D0%BA%D1%83%D0%BF%D1%83%D1%98%D0%B5-%D0%BA%D1%9A%D0%B8%D0%B3%D0%B5-%D0%B8-%D0%BF%D0%BB%D0%B0%D1%9B%D0%B0-%D0%B5%D0%BA%D1%81%D0%BA%D1%83%D1%80%D0%B7%D0%B8%D1%98%D1%83-r296/</link><description><![CDATA[
<p><img src="https://pouke.org/uploads/monthly_2016_04/7e1e3f3491e7fb934bab7c68d896577d.jpg.b74f62057fdee4796ba8a5e6e76f4a71.jpg" /></p>
<p><span style="font-family:Georgia;"><span style="font-size:12px;">Филип је вероватно једини поштар који не дели само писма и рачуне. Он свакодневно прикупља и односи помоћ за око 40 породица у селима уз административну линију с Косовом и Метохијом. Захваљујући њему, прошле године је деветоро ученика школе у Кушумлијској Бањи први пут било на екскурзији до Крушевца и Јагодине.</span></span></p>
<div style="text-align:center;"><img src="https://pouke.org/forum/applications/core/interface/js/spacer.png" alt="275414_kursumlija-postar-fili-filipovic-ispred-poste-koju-je-sam-uredio_f.jpg?ver=1348430147" data-src="http://www.blic.rs/data/images/2012-09-23/275414_kursumlija-postar-fili-filipovic-ispred-poste-koju-je-sam-uredio_f.jpg?ver=1348430147"></div>
<p></p>
<p><span style="font-family:Georgia;"><span style="font-size:12px;">Ове године прве школске дане деветоро ученика основне школе истуреног одељења „Дринка Павловић“ упамтиће по поклонима које им је даривао поштар Филиповић, а за наредну годину им је обећао и пут на море.</span></span></p>
<p><span style="font-family:Georgia;"><span style="font-family:arial, helvetica, sans-serif;"><span style="font-size:12px;"><span style="font-size:12px;">- Ови малишани немају услова као њихови вршњаци широм Србије. Углавном преживљавају тешке тренутке заједно са својим породицама. Многи од њих пешаче и по десетак километара до школе и назад. Покушао сам да им макар мало олакшам, па сам успео да од своје плате издвојим и купим им ранчеве, свеске, бојице, фломастере и лопте - прича поштар Филип и додаје да је за њега највећа радост када види осмех на дечјим лицима.</span></span></span></span></p>
<blockquote data-ipsquote="" class="ipsQuote" data-ipsquote-contentapp="cms" data-ipsquote-contenttype="records1" data-ipsquote-contentid="296" data-ipsquote-contentclass="cms_Records1"><div><span style="font-family:Georgia;"><span style="font-size:12px;">Радећи као поштар, Филип се, каже, свакодневно сусреће са усамљеношћу и бедом у овдашњим старачким домаћинствима, али и у вишечланим породицама с децом. То га је и нагнало да нешто предузме.</span></span></div></blockquote>
<p><span style="font-family:Georgia;"><span style="font-family:arial, helvetica, sans-serif;"><span style="font-size:12px;"><span style="font-size:12px;">- Уз помоћ познаника и пријатеља, покрено сам акцију прикупљања помоћи за куповину основних животних намирница, средстава за хигијену и других потрепштина за најугроженија домаћинства. Реч је углавном о људима које су сви заборавили, а који не могу сами да се носе с теретом проблема. Живе без воде, струје, а често и без основних животних намирница. Најтеже је што је реч о старцима који нису у стању да се брину о себи - истиче Филип, који пошту до најудаљенијих села куршумлијске општине носи половним скутером.</span></span></span></span></p>
<p><span style="font-family:arial, helvetica, sans-serif;"><span style="font-size:12px;">Извор: Блиц онлајн</span></span></p>
]]></description><guid isPermaLink="false">296</guid><pubDate>Mon, 24 Sep 2012 07:59:00 +0000</pubDate></item><item><title>&#x428;&#x443;&#x43C;&#x435; &#x43F;&#x443;&#x43D;&#x435; &#x430;&#x437;&#x438;&#x43B;&#x430;&#x43D;&#x430;&#x442;&#x430;</title><link>https://pouke.org/index/1346437251/1346443563/%D1%88%D1%83%D0%BC%D0%B5-%D0%BF%D1%83%D0%BD%D0%B5-%D0%B0%D0%B7%D0%B8%D0%BB%D0%B0%D0%BD%D0%B0%D1%82%D0%B0-r295/</link><description><![CDATA[
<p><img src="https://pouke.org/uploads/monthly_2016_04/e0e17ebab94b9fd0885abb541d39b360.jpg.05ad9820c7e26de2df308c8601a1fcb3.jpg" /></p>
<p><span style="font-size:12px;"><span style="font-family:arial, helvetica, sans-serif;">Шуме, њиве и ливаде у Боговађи код Лајковца препуне су азиланата, који спавају под ведрим небом, а многи и гладују! За њих нема места у Центру за азил у овом селу, који је - пун као око.</span></span></p>
<p><span style="font-size:12px;"><span style="font-family:arial, helvetica, sans-serif;">Има и оних који чак два месеца живе у шуми чекајући да буду смештени у Центар за азил. Читаве породице из Сомалије, Авганистана, Сирије, Алжира, Марока и других афричких и азијских земаља данима тумарају Боговађом, а поједини су, да би се склонили од кише и хладноће, морали да провале у викендице.</span></span></p>
<p><span style="font-size:12px;"><span style="font-family:arial, helvetica, sans-serif;">- Само смо ушли да преноћимо, ништа нисмо узели, ни оштетили - каже Вахиз Хаџиједај (26), наставник из Авганистана. - Имамо уредне папире, а већ месец дана чекамо да будемо смештени у Центар за азил. Ноћи су све хладније, више нисмо могли да издржимо да спавамо у шуми или на ливади. У Србију сам ушао из Македоније, надам се да ћу добити азил у Швајцарској.</span></span></p>
<p><span style="font-size:12px;"><span style="font-family:arial, helvetica, sans-serif;">И стара школа у центру Боговађе, без прозора, врата, струје и воде, препуна је азиланата. Ипак, у односу на боравак у шуми и ливади, ова зграда, иако зубом времена и немаром претворена у руину, прави је хотел са пет звездица!</span></span></p>
<p><span style="font-size:12px;"><span style="font-family:arial, helvetica, sans-serif;">- Већ два месеца супруга, двоје мале деце и ја спавамо у шуми, на земљи - каже Омар (45) из Сомалије. - Ћерке су већ неколико пута биле прехлађене, имале су високу температуру, некако смо се снашли за лекове. Од хладноће и влаге добио сам реуму, од болова ноћима не могу да спавам. Што је најгоре, питање је када ћемо доћи на ред да будемо примљени у Центар за азил.</span></span></p>
<p><span style="font-size:12px;"><span style="font-family:arial, helvetica, sans-serif;">Дубоко у шумама Боговађе азиланти су начинили дивље кампове у којима преко ноћи спавају, а дању се „греју“ на сунцу, на ливадама. Мештани у својим шумама затичу лежајеве од картонских кутија, импровизована склоништа од најлона и грања...</span></span></p>
<p><span style="font-size:12px;"><span style="font-family:arial, helvetica, sans-serif;">- До сада није било проблема са азилантима, али није свеједно што их у селу има више од стотину без икакве контроле и бриге надлежних - каже Милан Петровић, председник месне заједнице Боговађа. - Сем што спавају по шумама, дању седе по улицама, па родитељи, из опреза, децу колима возе у школу. Иде зима, хладно време, ко зна где ће да бораве ови што су сада по шумама. Није свеједно, јер у Боговађи има стотину кућа, а триста азиланата!</span></span></p>
<p><span style="font-size:12px;"><span style="font-family:arial, helvetica, sans-serif;">Радница Комесаријата за избеглице, која је инсистирала на анонимности, сумња, међутим, да у Центру за азил у Боговађи има и нечасних работа. Наводно, азилантима се тражи новац да би били смештени, или да би добили потврду за одлазак из Боговађе. Дописе о томе доставила је Комесаријату за избеглице, али и премијеру и министру унутрашњих послова Ивици Дачићу.</span></span></p>
<p><span style="font-size:12px;"><span style="font-family:arial, helvetica, sans-serif;">- Страшно је кад азиланти са уредним папирима по три недеље чекају у шуми да би добили смештај - каже радник приватног обезбеђења, ангажован у Центру за азил, који је тражио да му се не помиње име. - Прича се да пријем у центар кошта 100 евра по особи, а да је за потврду за одлазак тарифа и до 500 евра. То је рекао један азилант, али је накнадно, чујем, ту изјаву повукао. Многе неправилности евидентиране су и у свесци дежурства обезбеђења. За казну, ако прекрше кућни ред, поједини азиланти приморавају се на тежак физички рад, или им се ускраћује храна.</span></span></p>
<p><span style="font-size:12px;"><span style="font-family:arial, helvetica, sans-serif;">Стојан Сјеклоћа, управник Центра за азил у Боговађи, међутим, одбацује све оптужбе. Тврди да је од надлежних у Комесаријату за избеглице и осталих државних органа инсистирао да све испитају, а најављује и тужбе суду.</span></span></p>
<p><span style="font-size:12px;"><span style="font-family:arial, helvetica, sans-serif;">- Одговорно тврдим да мени нико, никад, није дао новац да би био примљен, или да би отишао из Центра за азил, нити сам икога присиљавао на рад или му ускраћивао храну - каже Сјеклоћа. - Спреман сам и на полиграф, ако треба. Истрага која је, чујем, већ покренута, показаће праву истину, утврдиће ко из неких личних интереса шири такве неистине.</span></span></p>
<p><a href="http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/aktuelno.290.html:398228-Sume-pune-azilanata" rel="external nofollow">НОВОСТИ</a></p>
]]></description><guid isPermaLink="false">295</guid><pubDate>Mon, 24 Sep 2012 06:32:00 +0000</pubDate></item><item><title>&#x41E;&#x432;&#x430;&#x43A;&#x43E; &#x43D;&#x430;&#x43C; &#x443;&#x447;&#x435; &#x434;&#x435;&#x446;&#x443;: &#x411;&#x435;&#x431;&#x430; &#x443; &#x43B;&#x438;&#x444;&#x442;&#x443; &#x441;&#x438;&#x441;&#x430; &#x436;&#x438;&#x43B;&#x435;&#x442;!</title><link>https://pouke.org/index/1346437251/1346443563/%D0%BE%D0%B2%D0%B0%D0%BA%D0%BE-%D0%BD%D0%B0%D0%BC-%D1%83%D1%87%D0%B5-%D0%B4%D0%B5%D1%86%D1%83-%D0%B1%D0%B5%D0%B1%D0%B0-%D1%83-%D0%BB%D0%B8%D1%84%D1%82%D1%83-%D1%81%D0%B8%D1%81%D0%B0-%D0%B6%D0%B8%D0%BB%D0%B5%D1%8233-r253/</link><description><![CDATA[
<p><img src="https://pouke.org/uploads/monthly_2016_04/2fba91a8509eb3aa0940028133c78f3e.jpg.d1f8f294cc2bf6f1a42405ad894dc52b.jpg" /></p>
<p><span style="font-family:arial,helvetica,sans-serif"><span style="font-size:12px">Деца која читају ове књиге имаће проблема да схвате о чему је реч</span></span></p>
<p><span style="font-family:arial,helvetica,sans-serif"><span style="font-size:12px">БЕОГРАД - Страшно!</span></span></p>
<p><span style="font-family:arial,helvetica,sans-serif"><span style="font-size:12px">„Мама, играо сам фудбал са децом.“ „Како, сине, када ти немаш ни руке ни ноге?“ „Био сам лопта.“</span></span></p>
<p><span style="font-family:arial,helvetica,sans-serif"><span style="font-size:12px">Ово је један од „смешних вицева“ које деца могу прочитати у књигама „Да пукнеш од смеха“ издавачке куће Креативни центар. Да се нешто страшно дешава у српском издаваштву за децу јавио нам је И. Н. (41), забринути родитељ осмогодишњег Александра.</span></span></p>
<p><span style="font-family:arial,helvetica,sans-serif"><span style="font-size:12px">- Дете ме је питало: „Тата, шта је то мало црвено, иде горе-доле?“ С осмехом на лицу сам га упитао: „Шта, сине“, да бих се запрепастио кад сам чуо одговор: „Беба у лифту сиса жилет.“ Наравно, одмах сам га упитао одакле му та глупост, а он ми је само донео књигу „Да пукнеш од смеха“, коју сам му, иначе, лично купио. То је страва и ужас - каже И. Н.</span></span></p>
<p><img src="https://pouke.org/forum/applications/core/interface/js/spacer.png" alt="da-puknes-od-smeha-1-1.jpg" data-src="http://www.vidovdan.org/images/stories/rest/da-puknes-od-smeha-1-1.jpg"></p>
<p><span style="font-family:arial,helvetica,sans-serif"><span style="font-size:12px">У књигама „Да пукнеш од смеха“, којих укупно има седам, нико није остао поштеђен. Поред „вицева“ о деци без руку и ногу и бебама које сисају жилете, аутори се подсмевају и деци оболелој од рака, слепим људима, промовишу насиље над децом, саветују возаче да „укључе брисаче кад налете на бебу на аутопуту“ и слично. Међу вицевима које смо издвојили, а којима се наша деца забављају, не зна се који је гори.</span></span></p>
<p><span style="font-family:arial,helvetica,sans-serif"><span style="font-size:12px">Тако, рецимо, пише следеће: Мама, шта ја оно беше имам, куцу, мацу? - Не, сине, имаш рак.</span></span></p>
<p><span style="font-family:arial,helvetica,sans-serif"><span style="font-size:12px">Из Креативног центра кажу да су вицеви овог типа корисни за развој деце и да нема разлога за бригу да ће их деца погрешно протумачити или из њих извући лошу поуку.</span></span></p>
<p><span style="font-family:arial,helvetica,sans-serif"><span style="font-size:12px">- Издања „Да пукнеш од смеха“ осмислила је проф. др Вера Смиљанић, дугогодишњи професор развојне психологије на Филозофском факултету у Београду и истраживач хумора код деце школског узраста, и заједно са својим унуком Видом Стамболовићем прикупљала их баш од деце. Према томе, нема потребе да се бринемо око тога како ће деца схватити ову врсту хумора. Деца су врло паметна и знају да разликују виц од стварности. Вицеве схватају као шалу, а не као образовни садржај - каже Љиљана Маринковић, директорка Креативног центра.</span></span></p>
<p><span style="font-family:arial,helvetica,sans-serif"><span style="font-size:12px"><span style="font-size:14px"><strong>Психолог: Ово лоше утиче на развој!</strong></span></span></span></p>
<p><span style="font-family:arial,helvetica,sans-serif"><span style="font-size:12px">Психолог Александар Шибул каже да родитељи обавезно треба да провере шта пише у књигама.</span></span></p>
<p><span style="font-family:arial,helvetica,sans-serif"><span style="font-size:12px">- Такви текстови могу да изазову збуњеност код деце и садржај може лоше утицати на њихов развој. Зато је неопходно да родитељи обавезно провере садржај свих књига пре него што купе и дају деци да читају - рекао је за Курир психолог Александар Шибул.</span></span></p>
<p><span style="font-family:arial,helvetica,sans-serif"><span style="font-size:12px">♦ Ово су неки од одвратних „вицева“ из књига „Да пукнеш од смеха“</span></span></p>
<p><span style="font-family:arial,helvetica,sans-serif"><span style="font-size:12px">♦ Девојчица и жилети</span></span></p>
<p><span style="font-family:arial,helvetica,sans-serif"><span style="font-size:12px">Девојчица је у продавници ставила садржину плаћене паклице у уста.- Стани, то нису жваке!Девојчица се крваво насмеја.</span></span></p>
<p><span style="font-family:arial,helvetica,sans-serif"><span style="font-size:12px">♦ Убио бабу</span></span></p>
<p><span style="font-family:arial,helvetica,sans-serif"><span style="font-size:12px">- Мама, мама, убио сам бабу!- Па зашто, сине, кад имамо још пола деде у фрижидеру!</span></span></p>
<p><span style="font-family:arial,helvetica,sans-serif"><span style="font-size:12px">♦ Нема руку</span></span></p>
<p><span style="font-family:arial,helvetica,sans-serif"><span style="font-size:12px">- Мама, дај ми чоколаду.- Испружи руке, сине.- Али, мама, ја немам руке.- Нема руку, нема чоколаде.</span></span></p>
<p><span style="font-family:arial,helvetica,sans-serif"><span style="font-size:12px">♦ Беба на ауто-путу</span></span></p>
<p><span style="font-family:arial,helvetica,sans-serif"><span style="font-size:12px">Шта урадите кад налетите на бебу на ауто-путу?Упалите брисаче!</span></span></p>
<p><span style="font-family:arial,helvetica,sans-serif"><span style="font-size:12px">♦ Беба са виљушкама</span></span></p>
<p><span style="font-family:arial,helvetica,sans-serif"><span style="font-size:12px">Шта је то мало, црвено-сребрно, удара у зидове колица и урла?Беба са забоденим виљушкама у очима.</span></span></p>
<p><span style="font-family:arial,helvetica,sans-serif"><span style="font-size:12px">Извор: Курир</span></span></p>
]]></description><guid isPermaLink="false">253</guid><pubDate>Thu, 20 Sep 2012 09:42:00 +0000</pubDate></item><item><title>&#x425;&#x43E;&#x43B;&#x430;&#x43D;&#x434;&#x441;&#x43A;&#x438; &#x43C;&#x435;&#x434;&#x438;&#x458;&#x438;: &#x41D;&#x43E;&#x432;&#x430;&#x43A; &#x458;&#x435; &#x430;&#x433;&#x440;&#x435;&#x441;&#x438;&#x432;&#x43D;&#x438; &#x438; &#x43F;&#x440;&#x438;&#x43C;&#x438;&#x442;&#x438;&#x432;&#x43D;&#x438; &#x441;&#x440;&#x431;&#x438;&#x43D; &#x441;&#x430; &#x43F;&#x441;&#x438;&#x445;&#x438;&#x447;&#x43A;&#x43E;&#x43C; &#x434;&#x438;&#x458;&#x430;&#x433;&#x43D;&#x43E;&#x437;&#x43E;&#x43C; !</title><link>https://pouke.org/index/1346437251/1346443563/%D1%85%D0%BE%D0%BB%D0%B0%D0%BD%D0%B4%D1%81%D0%BA%D0%B8-%D0%BC%D0%B5%D0%B4%D0%B8%D1%98%D0%B8-%D0%BD%D0%BE%D0%B2%D0%B0%D0%BA-%D1%98%D0%B5-%D0%B0%D0%B3%D1%80%D0%B5%D1%81%D0%B8%D0%B2%D0%BD%D0%B8-%D0%B8-%D0%BF%D1%80%D0%B8%D0%BC%D0%B8%D1%82%D0%B8%D0%B2%D0%BD%D0%B8-%D1%81%D1%80%D0%B1%D0%B8%D0%BD-%D1%81%D0%B0-%D0%BF%D1%81%D0%B8%D1%85%D0%B8%D1%87%D0%BA%D0%BE%D0%BC-%D0%B4%D0%B8%D1%98%D0%B0%D0%B3%D0%BD%D0%BE%D0%B7%D0%BE%D0%BC-33-r241/</link><description><![CDATA[
<p><img src="https://pouke.org/uploads/monthly_2016_04/c4474d29b6bf023adc74919e9299d41b.jpg.516f422f5c47c0bb70b024da820309a0.jpg" /></p>
<p><span style="font-family:arial,helvetica,sans-serif"><span style="font-size:12px"> Новаков повратак у форму и прилика да поново буде најбољи на свету очигледно упада у очи многим "стручњацима", критичарима и новинарима из земаља Западне Европе и САД, што се може видети у тексту извесне Холанђанке Никол Лукас, који је 23. јуна објављен у листу "Троув".</span></span></p>
<p><span style="font-family:arial,helvetica,sans-serif"><span style="font-size:12px">Холандска новинарка приказала је успон, пад и повратак у форму српског тенисера наводећи и то шта су други медији писали о њему.</span></span></p>
<p><span style="font-family:arial,helvetica,sans-serif"><span style="font-size:12px"> "Новак на сваком кораку наглашава одакле је, беспотребно истиче патриотизам, док Роџер Федерер на пример, без пуно емоција пролази кроз велике спортске успехе. Њега националност нимало не одређује. Новак је имао 12 година када је НАТО бомбардовао Србију, а тај чин касније заузима важно место у његовом животу и каријери", написала је Лукасова која је потом цитирала разне Нолетове изјаве о преживљавању 1999. године, преносе српски Спорт и Индеx.хр.</span></span></p>
<p><span style="font-family:arial,helvetica,sans-serif"><span style="font-size:12px"> "Ђоковић и његова вршњакиња Ана Ивановић можда јесу били жртве бомбардовања, али је за све то крива Србија, која је спроводила етничко чишћење на Косову. Због свега тога западни медији често виде Ђоковића на другачији начин типа 'Новак је талентован али није галантан и добро одгојен'", стоји у тексту Лукасове.</span></span></p>
<p><span style="font-family:arial,helvetica,sans-serif"><span style="font-size:12px"> "Све ово даје амбивалентан тон текстовима на Западу о овом српском хероју. Сугерише се да Новак потиче из нецивилизованог дела света, његови родитељи и навијачи не знају за правила понашања на тениским стадионима, већ све то личи на фудбалску публику. Фотографије на којима су приказане његове победе најчешће су са стиснутим песницама и гримасама. Све је то ружно и агресивно. Један холандски новинар га је недавно описао као човека са 'кошчатом лобањом, кукастим носом и црном косом, попут лешинара'. У медијима се појавило и мишљење једног психијатра који тврди да се Ђоковић посветио тенису услед жеље за доминацијом", написала је између осталог новинарка.</span></span></p>
<p><span style="font-family:arial,helvetica,sans-serif"><span style="font-size:12px"> Она је потом цитирала Новака када је рекао: "Рат је од мене учинио бољег човека зато што сам научио да ценим неке ствари, а не да их прихватам здраво за готово. Учинио ме је и бољим тенисером зато што сам се заклео да ћу свету показати да постоје и добри Срби".</span></span></p>
<p><span style="font-family:arial,helvetica,sans-serif"><span style="font-size:12px"> На крају текста се додаје да Ђоковић зарађује мање новца од Надала и Федерера само зато што истиче да је из Србије.</span></span></p>
<p><span style="font-family:arial,helvetica,sans-serif"><span style="font-size:12px">Извор: Блиц</span></span></p>
]]></description><guid isPermaLink="false">241</guid><pubDate>Wed, 19 Sep 2012 11:51:00 +0000</pubDate></item><item><title>&#x421;&#x440;&#x452;&#x430;&#x43D; &#x421;&#x442;&#x43E;&#x43B;&#x438;&#x45B; (30) &#x441;&#x43F;&#x430;&#x441;&#x430;&#x43E; &#x430;&#x443;&#x442;&#x43E;&#x431;&#x443;&#x441; &#x43F;&#x443;&#x43D; &#x442;&#x443;&#x440;&#x438;&#x441;&#x442;&#x430; &#x443; &#x421;&#x438;&#x45B;&#x435;&#x432;&#x430;&#x447;&#x43A;&#x43E;&#x458; &#x43A;&#x43B;&#x438;&#x441;&#x443;&#x440;&#x438;</title><link>https://pouke.org/index/1346437251/1346443563/%D1%81%D1%80%D1%92%D0%B0%D0%BD-%D1%81%D1%82%D0%BE%D0%BB%D0%B8%D1%9B-30-%D1%81%D0%BF%D0%B0%D1%81%D0%B0%D0%BE-%D0%B0%D1%83%D1%82%D0%BE%D0%B1%D1%83%D1%81-%D0%BF%D1%83%D0%BD-%D1%82%D1%83%D1%80%D0%B8%D1%81%D1%82%D0%B0-%D1%83-%D1%81%D0%B8%D1%9B%D0%B5%D0%B2%D0%B0%D1%87%D0%BA%D0%BE%D1%98-%D0%BA%D0%BB%D0%B8%D1%81%D1%83%D1%80%D0%B8-r236/</link><description><![CDATA[
<p><img src="https://pouke.org/uploads/monthly_2016_04/934bae758afb2e66c370f4ea5fc41f04.jpg.e2ee6fe7124d28469292cbb7eb8c7b4d.jpg" /></p>
<p><span style="font-size:12px;"><span style="font-family:arial, helvetica, sans-serif;">  До суботе, 15. септембра у Сићевачкој клисури, Срђан Столић (30), ауто-механичар из Новог Сада, никада није ни сео за волан аутобуса. Понајмање је прижељкивао да га живот баци у такво искушење у тренутку када аутобус са 55 туриста, повратника са летовања у Турској, виси изнад провалије дубоке 50 метара.</span></span></p>
<p><span style="font-size:12px;"><span style="font-family:arial, helvetica, sans-serif;">Управо то му се догодило. У неколико секунди, пошто је одроњена стена са брда разбила ветробранско стакло и повредила возача Сенка Зећировића, присебни младић је муњевито дохватио волан, зауставио аутобус тик уз амбис. И постао национални херој.</span></span></p>
<p><span style="font-size:12px;"><span style="font-family:arial, helvetica, sans-serif;">- Сада не знам како да се изборим са телефоном, звони без прекида! - јада се младић, ненавикнут на публицитет.</span></span></p>
<p><span style="font-size:12px;"><span style="font-family:arial, helvetica, sans-serif;"> Тог јутра, око седам сати, док је аутобус "Знак-травела" из Новог Пазара клизио ка Нишу, већина путника је дремала. На седишту тик иза возачевог седео је старији мушкарац, а иза њега Срђан. Супруга Јелена спавала му је на рамену.</span></span></p>
<p><span style="font-size:12px;"><span style="font-family:arial, helvetica, sans-serif;">- Изненада, у тренутку се зачуо јак ударац, стакло испред возача се расуло, а каменица пречника око 30 центиметара погодила га је у врат и раме и оборила на под - присећа се Срђан језивих тренутака.</span></span></p>
<p><span style="font-size:12px;"><span style="font-family:arial, helvetica, sans-serif;">Младић процењује да Зећировић до кобног тренутка није возио брже од 50 километара на сат. Тим пре што је то била деоница са низбрдицом. Када је одроњена стена улетела кроз стакло, онесвестила је возача и одбацила га на под. Аутобус је прешао у леву траку, почео је да убрзава, неколико пута се очешавши о ограду која се граничи са провалијом!</span></span></p>
<p><span style="font-size:12px;"><span style="font-family:arial, helvetica, sans-serif;">Успаничени путници, међу њима и двоје деце, који су седели са те стране, већ су угледали дно амбиса. Изгледало је да спаса нема.</span></span></p>
<p><span style="font-size:12px;"><span style="font-family:arial, helvetica, sans-serif;">- То се све одвијало у неколико секунди - прича Срђан. - Старији човек испред мене нагнуо се преко возачевог седишта, дохватио волан, али није успео да нас врати у десну траку. Сећам се само да сам га одгурнуо, ускочио у возачево седиште и зграбио управљач. Успео сам да вратим аутобус у десну траку, зауставим га и повучем ручну.</span></span></p>
<p><span style="font-size:12px;"><span style="font-family:arial, helvetica, sans-serif;">Срећом, у тим драматичним моментима, ниједно возило није долазило у сусрет, јер судар би био неминован. Нико од путника није повређен, али возач Зећировић и даље је био без свести. Најприсебнији путници позвали су хитну помоћ. Возачу аутобуса поломљени су раме и кључна кост, а јетра му је пробијена на више места. Изгубио је много крви. Он се опоравља у нишкој болници.</span></span></p>
<p><span style="font-size:12px;"><span style="font-family:arial, helvetica, sans-serif;">За то време, Срђан Столић непрекидно, каже чак и у сну, врти двадесетак најдраматичнијих секунди свог живота. Ни сада не може да се сети какве су му се мисли ројиле у глави док је покушавао да обузда помахнитали аутобус.</span></span></p>
<p><span style="font-size:12px;"><span style="font-family:arial, helvetica, sans-serif;">- Није било времена за размишљање, смрт је била ту, на пар метара од нас - још увек у неверици закључује храбри младић. - Ваљда су прорадили неки подсвесни механизми у мојој глави.</span></span></p>
<p><span style="font-size:12px;"><span style="font-family:arial, helvetica, sans-serif;"><strong>ВОЗАЧ СЕ БОРИ</strong></span></span></p>
<p><span style="font-size:12px;"><span style="font-family:arial, helvetica, sans-serif;"><strong>ЗА ЖИВОТ СЕНАД Зећировић, возач аутобуса туристичке агенције "Знак" из Новог Пазара, збринут је на Хируршкој клиници у Нишу, а његово стање је тешко. Због контузије тела и плућа, прикључен је за апарате за дисање. Лекари су констатовали и да има масивну руптуру јетре и вишеструке преломе десне надлактице. Зећировић је свестан, али отежано комуницира. Сенкова породица је у шоку, забринути су и у његовој фирми, а његов колега Есад Идризовић каже да је Сенко одличан возач, да је овога пута, у потпуно непредвидивој ситуацији, иако тешко повређен, показао изузетну присебност, храброст и бригу за путнике које је возио.</strong></span></span></p>
<p><a href="http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/aktuelno.291.html:397559-Sicevacka-klisura-Visili-smo-nad-provalijom" rel="external nofollow">новости</a></p>
]]></description><guid isPermaLink="false">236</guid><pubDate>Wed, 19 Sep 2012 06:38:00 +0000</pubDate></item><item><title>&#x414;&#x430; &#x441;&#x432;&#x438; &#x43F;&#x43E;&#x43C;&#x43E;&#x433;&#x43D;&#x435;&#x43C;&#x43E;!</title><link>https://pouke.org/index/1346437251/1346443563/%D0%B4%D0%B0-%D1%81%D0%B2%D0%B8-%D0%BF%D0%BE%D0%BC%D0%BE%D0%B3%D0%BD%D0%B5%D0%BC%D0%BE33-r235/</link><description><![CDATA[
<p><img src="https://pouke.org/uploads/monthly_2016_04/82e50783fb0c0c859c767067e2b1d0da.jpg.d40ca15522cdbe515045e143485f59be.jpg" /></p>
<p><span style="font-size:12px;"><span style="font-family:arial, helvetica, sans-serif;">Акција је намењена прикупљању помоћи расељеним лицима и избеглицама који више од две деценије живе у колективним центрима широм наше земље. Грађевинским материјалом и средствима прикупљеним у акцији “ДА СВИ ПОМОГНЕМО!” биће обезбеђен сопствени кров над главом за неке од преосталих 2.700 расељених и избеглих људи који живе у једном од 28 колективних центара широм Србије.</span></span></p>
<p><span style="font-size:12px;"><span style="font-family:arial, helvetica, sans-serif;">Слањем једнократне СМС поруке на број 2112 донираћете 10 цигли за изградњу куће за породицу из колективног центра!</span></span></p>
<p><span style="font-size:12px;"><span style="font-family:arial, helvetica, sans-serif;">Цена СМС-а је 100 динара.</span></span></p>
<p><a href="http://www.fondacijadivac.org/upload/images/zoom/sms_baner_slika_20120218_154110.jpg" rel="external nofollow"><img src="https://pouke.org/forum/applications/core/interface/js/spacer.png" alt="sms_baner_slika_20120218_154110.jpg" data-src="http://www.fondacijadivac.org/upload/images/sms_baner_slika_20120218_154110.jpg"></a></p>
<p><span style="font-size:12px;"><span style="font-family:arial, helvetica, sans-serif;">МТС 2112</span></span></p>
<p><span style="font-size:12px;"><span style="font-family:arial, helvetica, sans-serif;">Цена поруке</span></span></p>
<p><span style="font-size:12px;"><span style="font-family:arial, helvetica, sans-serif;">100,00 дин</span></span></p>
<p><span style="font-size:12px;"><span style="font-family:arial, helvetica, sans-serif;">Теленор 2112</span></span></p>
<p><span style="font-size:12px;"><span style="font-family:arial, helvetica, sans-serif;">Цена поруке</span></span></p>
<p><span style="font-size:12px;"><span style="font-family:arial, helvetica, sans-serif;">100,00 дин</span></span></p>
<p><span style="font-size:12px;"><span style="font-family:arial, helvetica, sans-serif;">ВИП 2112</span></span></p>
<p><span style="font-size:12px;"><span style="font-family:arial, helvetica, sans-serif;">Цена поруке</span></span></p>
<p><span style="font-size:12px;"><span style="font-family:arial, helvetica, sans-serif;">100,00 дин</span></span></p>
<p><a href="http://www.fondacijadivac.org/HOD---Fondacija-Ana-i-Vlade-Divac/169/Posaljite-SMS.shtml" rel="external nofollow">извор</a></p>
]]></description><guid isPermaLink="false">235</guid><pubDate>Wed, 19 Sep 2012 06:18:00 +0000</pubDate></item><item><title>&#x418;&#x441;&#x43F;&#x440;&#x430;&#x45B;&#x435;&#x43D;&#x438; &#x43C;&#x438;&#x440;&#x43E;&#x432;&#x45A;&#x430;&#x446;&#x438; &#x412;&#x421; &#x443; &#x43C;&#x438;&#x441;&#x438;&#x458;&#x435; &#x443; &#x41B;&#x438;&#x431;&#x430;&#x43D; &#x438; &#x43D;&#x430; &#x41A;&#x438;&#x43F;&#x430;&#x440;</title><link>https://pouke.org/index/1346437251/1346443563/%D0%B8%D1%81%D0%BF%D1%80%D0%B0%D1%9B%D0%B5%D0%BD%D0%B8-%D0%BC%D0%B8%D1%80%D0%BE%D0%B2%D1%9A%D0%B0%D1%86%D0%B8-%D0%B2%D1%81-%D1%83-%D0%BC%D0%B8%D1%81%D0%B8%D1%98%D0%B5-%D1%83-%D0%BB%D0%B8%D0%B1%D0%B0%D0%BD-%D0%B8-%D0%BD%D0%B0-%D0%BA%D0%B8%D0%BF%D0%B0%D1%80-r206/</link><description><![CDATA[
<p><img src="https://pouke.org/uploads/monthly_2016_04/30dc8ced7a174717dc0d027aefd2729a.jpg.ccde630b3c5b0982b8045b2f35f5b99b.jpg" /></p>
<p><span style="font-size:12px"><span style="font-family:arial,helvetica,sans-serif"><span style="color:#363636">У Бази „Југ“ код Бујановца данас је организован свечани испраћај контигената Војске Србије који се упућују у мултинационалне мировне операције на Кипру (UNFICYP) и у Либану (UNIFIL). </span></span></span></p>
<p><span style="font-size:12px"><span style="font-family:arial,helvetica,sans-serif"><span style="color:#363636">Заставе Републике Србије командирима водова српских мировњака уручио је начелник Генералштаба Војске Србије генерал-потпуковник Љубиша Диковић, а догађају је присуствовао и амбасадор Шпаније Arturo Laclaustra Beltrán, као и страни војни изасланици, представници Министарства одбране и Војске Србије, те родбина и пријатељи војника и официра који следеће недеље одлазе на мировне задатке.</span></span></span></p>
<p><span style="font-size:12px"><span style="font-family:arial,helvetica,sans-serif"><span style="color:#363636">Обраћајући се присутнима, начелник Генералштаба Војске Србије истакао је да се прошле године, после дуже паузе, наша држава вратила на мапу земаља које учествују у мултинационалним операцијама Уједињених нација. </span></span></span></p>
<p><span style="font-size:12px"><span style="font-family:arial,helvetica,sans-serif"><span style="color:#363636">- Последњих неколико година Војска Србије непрекидно јача своје капацитете, а само током последње године, развили смо способност да вишеструко повећамо број припадника ангажованих у мултинационалним операцијама УН и Европске уније – истакао је генерал Диковић и додао да тиме Војска Србије потврђује да је кадра да одговори међународним обавезама у домену одбране и потврди своју улогу у креирању позитивне слике о Србији у свету. </span></span></span></p>
<p><a href="http://www.vs.rs/content/images/_DSC2853.jpg" rel="external nofollow"><img src="https://pouke.org/forum/applications/core/interface/js/spacer.png" alt="_DSC2853_thumb.jpg" data-src="http://www.vs.rs/content/images/_DSC2853_thumb.jpg"></a></p>
<p><span style="font-size:12px"><span style="font-family:arial,helvetica,sans-serif"><span style="color:#363636">Начелник Генералштаба је истакао да пред грађанима Кипра, Либана, Либерије, Конга, Обале Слоноваче и других земаља,чију безбедност унапређују, припадници Војске Србије, у најбољем светлу, представљају нашу војску и државу. </span></span></span></p>
<p><span style="font-size:12px"><span style="font-family:arial,helvetica,sans-serif"><span style="color:#363636">- У мултинационалне операције упућујемо врхунске професионалце, који стручно извршавају све задатке, али они су, пре свега, одговорни људи који помажу локалном становништву и спасавају људске животе – рекао је генерал Диковић, и потврдио да су наши мировњаци, професионалним и пожртвованим радом, завредели многа признања и одликовања. </span></span></span></p>
<p><span style="font-size:12px"><span style="font-family:arial,helvetica,sans-serif"><span style="color:#363636">Обраћајући се војницима и официрима који крећу у мировне мисије, генерал је подсетио да је то за њих велики професионални изазов и да ће се на терену сусретати са различитим културама и обичајима. </span></span></span></p>
<p><span style="font-size:12px"><span style="font-family:arial,helvetica,sans-serif"><span style="color:#363636">- Та искуства стечена у мисијама на Кипру и у Либану много ће вам значити у наставку каријере, а ви све оно што је добро и пожељно, донесите са собом и употребите у свакодневном раду у Војсци Србије. </span></span></span></p>
<p><span style="font-size:12px"><span style="font-family:arial,helvetica,sans-serif"><span style="color:#363636">Пожелевши срећан пут нашим мировњацима, начелник Генералштаба је подвукао да је, после прихватања овог изазова, сада циљ да - задатак изврше безбедно, и да са свим људима у с којима буду у контакту, поступају часно и човечно, како доликује војнику Војске Србије, али и да речима и делима преносе поруке мира и пријатељства. </span></span></span></p>
<p><span style="font-size:12px"><span style="font-family:arial,helvetica,sans-serif"><span style="color:#363636">Уместо својих колега, који су у претходном периоду извршавали задатке на Кипру, прекосутра на ово острво у мисију одлази 46 војника и официра, док ће у Либан, после двомесечних заједничких припрема у Шпанији, отићи вод са 41 српским мировњаком. Војска Србије ће тада у мултинационалним мировним операцијама, у седам Земаља, имати укупно 109 припадника.</span></span></span></p>
<p><a href="http://www.vs.rs/index.php?news_article=830308b8-5164-1030-a9c1-000c29270931" rel="external nofollow"><span style="font-size:12px"><span style="font-family:arial,helvetica,sans-serif"><span style="color:#363636">Извор</span></span></span></a></p>
<p><a href="http://www.mod.gov.rs/PHPFotogalerija/galerija/pregled_fotografija.php?id_fotogalerije=1057" rel="external nofollow"><span style="font-size:12px"><span style="font-family:arial,helvetica,sans-serif"><span style="color:#363636">Фото</span></span></span></a></p>
]]></description><guid isPermaLink="false">206</guid><pubDate>Sun, 16 Sep 2012 17:25:00 +0000</pubDate></item><item><title>&#x41C;&#x430;&#x43D;&#x442;&#x435;&#x440;: &#x41E;&#x441;&#x432;&#x435;&#x442;&#x438;&#x43E; &#x441;&#x430;&#x43C; &#x441;&#x435; &#x41A;&#x43E;&#x448;&#x442;&#x443;&#x43D;&#x438;&#x446;&#x438;</title><link>https://pouke.org/index/1346437251/1346443563/%D0%BC%D0%B0%D0%BD%D1%82%D0%B5%D1%80-%D0%BE%D1%81%D0%B2%D0%B5%D1%82%D0%B8%D0%BE-%D1%81%D0%B0%D0%BC-%D1%81%D0%B5-%D0%BA%D0%BE%D1%88%D1%82%D1%83%D0%BD%D0%B8%D1%86%D0%B8-r192/</link><description><![CDATA[
<p><img src="https://pouke.org/uploads/monthly_2016_04/3a64b3b00b097610955ba963a85d1a8f.jpg.0912a90a09f1b3e8f2e8e1f776cc931b.jpg" /></p>
<p><span style="font-family:arial,helvetica,sans-serif"><span style="font-size:12px"> Мантера је имао доказе да је тадашњи премијер Коштуница лично одобрио напад и ништа није предузето како би били ухапшени одговорни за паљење америчке амбасаде, наводи се у одломку из књиге “Друга америчка армија - служење САД у иностранству и дипломатија 21. века” који је објавио часопис “Форин полиси”.</span></span></p>
<p><span style="font-family:arial,helvetica,sans-serif"><span style="font-size:12px"> Мантер наводи да је утврдио да је кључ за слабљење Коштуничиних шанси за реизбор одузимање подршке Социјалистичке партије Србије, на чијем је челу некада био бивши председник Србије Слободан Милошевић. Нови лидер странке је у то време био Ивица Дачић.</span></span></p>
<p><span style="font-family:arial,helvetica,sans-serif"><span style="font-size:12px"> “Преокренули смо га и од њега направили проевропљанина. Нисмо га платили, само смо га убедили. Оно што нам је заиста требало је међународни легитимитет. Испословали смо да Хозе Луис Запатеро, тадашњи шпански премијер и Јоргос Папандеру, будући премијер Грчке који су у то време водили Социјалистичку интернационалу позову Дачића у посету током које се јело и пило. Рекли су му да ће му одобрити улазак у социјалистичку интернационалу уколико се прикључи проевропским снагама, што је он и учинио. Забио је нож Коштуници у леђа”, наводи Мантер.</span></span></p>
<p><span style="font-family:arial,helvetica,sans-serif"><span style="font-size:12px"> Мантер је добио своју освету: Коштуничина странка је изгубила изборе, а Дачић је касније постао заменик премијера, а четири године касније се уздигао до премијерског места, наводи се у одломку који објављује “Форин полиси“.</span></span></p>
<p><span style="font-family:arial,helvetica,sans-serif"><span style="font-size:12px">Извор: Блиц</span></span></p>
]]></description><guid isPermaLink="false">192</guid><pubDate>Sat, 15 Sep 2012 10:36:00 +0000</pubDate></item><item><title>&#x423;&#x434;&#x440;&#x443;&#x436;&#x435;&#x45A;&#x435; -&#x410;&#x442;&#x435;&#x438;&#x441;&#x442;&#x438; &#x421;&#x440;&#x431;&#x438;&#x458;&#x435;- &#x43E;&#x43F;&#x442;&#x443;&#x436;&#x443;&#x458;&#x443; &#x412;&#x443;&#x447;&#x435;&#x432;&#x438;&#x45B;&#x430;</title><link>https://pouke.org/index/1346437251/1346443563/%D1%83%D0%B4%D1%80%D1%83%D0%B6%D0%B5%D1%9A%D0%B5-%D0%B0%D1%82%D0%B5%D0%B8%D1%81%D1%82%D0%B8-%D1%81%D1%80%D0%B1%D0%B8%D1%98%D0%B5-%D0%BE%D0%BF%D1%82%D1%83%D0%B6%D1%83%D1%98%D1%83-%D0%B2%D1%83%D1%87%D0%B5%D0%B2%D0%B8%D1%9B%D0%B0-r191/</link><description><![CDATA[
<p><img src="https://pouke.org/uploads/monthly_2016_04/bb9ff134e17c565a73ccc7981ff22f8e.jpg.e8db69888e18ffcb840030a438a42b05.jpg" /></p>
<p><span style="font-family:arial,helvetica,sans-serif"><span style="font-size:12px">Ипак, новосадски функционери нису први који су пре или после доласка на функцију, посетили неког од лидера Српске православне цркве, па се поставља питање да ли се овакви сусрети могу схватати као мешање државе и цркве.</span></span></p>
<p><span style="font-family:arial,helvetica,sans-serif"><span style="font-size:12px">Сада високи градски функционери, Милош Вучевић и Мирослав Паровић, посетили су епископа бачког Иринеја прошле недеље, док су још били у опозицији. Да ли су отишли по благослов за рушење власти у Новом Саду или су, како тврде, само разговарали са владиком?</span></span></p>
<p><span style="font-family:arial,helvetica,sans-serif"><span style="font-size:12px">"Ја бих био јако поносан да сам добио благослов од владике, не бих то крио. Нисам ишао по благослов, ишао сам на најнормалнији разговор. Мислим да је црква једноставно уважила чињеницу да има политичких процеса који воде ка формирању нове већине у скупштини града. Не видим да смо начели било коју тему која би угрозила секуларизам у Србији", каже Милош Вучевић, градоначелник Новог Сада.</span></span></p>
<p><span style="font-family:arial,helvetica,sans-serif"><span style="font-size:12px">"Тих дана смо били сведоци да су биле велике тензије у граду Новом Саду и владика Бачки Иринеј је, пре свега као одговоран човек, а и као велики духовник, просло пожелео да директно чује шта се дешава. Такође, да својим духовним саветима укаже на то да би ситуација требало да се смири", каже Мирослав Паровић, шеф одборничке групе "Нови Сад одмах".</span></span></p>
<p><span style="font-family:arial,helvetica,sans-serif"><span style="font-size:12px">Ипак, њихов разговор је засметао члановима удружења "Атеисти Србије", који сматрају да је на делу кршење Закона о дискриминацији. Због тога су упутили притужбе Повереници за заштиту равноправности и Уставном суду.</span></span></p>
<p><span style="font-family:arial,helvetica,sans-serif"><span style="font-size:12px">"Потпуно је невероватан поступак да се одлази код верских лидера, и то код лидера само једне верске заједнице, да се тражи шта год то било - благослов или савет од људи који нити су учествовали на некој од листа, нити су бирани, нити могу себи да дају ауторитет да говоре у име свих грађана Новог Сада. Подсећамо да је Нови Сад мултикултурална средина, можда и највећа у земљи", каже Марко Екмеџић - удружење "Атеисти Србије".</span></span></p>
<p><span style="font-family:arial,helvetica,sans-serif"><span style="font-size:12px">И док нови новосадски градонечелник и шеф одборничке групе "Нови Сад одмах" свој поступак не тумаче као мешање цркве у политички живот, Атеисти подсећају да су и премијер Ивица Дачић и председник Србије Томислав Николић ишли у сличне посете патријарху Иринеју.</span></span></p>
<p><span style="font-family:arial,helvetica,sans-serif"><span style="font-size:12px">"То је једна врста кокетирања којом жели још мало више да се појача та национална црта, што само по себи не би било лоше, када тај исти покушај не би доводио онда у питање легитимитет исте те власти на коју неко жели да дође или коју неко освоји", каже Жолт Лазар - социлог религије.</span></span></p>
<p><span style="font-family:arial,helvetica,sans-serif"><span style="font-size:12px">Из кабинета Поверенице за заштиту равноправности Невене Петрушић за Б92 је потврђено да је примљена притужба удружења "Атеисти Србије". Такође нам је речено да је сада у фази прелиминарног испитавања. Тек након мишљења поверенице биће познато да ли се овакмим посетама преплићу послови цркве и државе.</span></span></p>
<p><span style="font-family:arial,helvetica,sans-serif"><span style="font-size:12px">Извор: Б92</span></span></p>
<p><span style="font-family:arial,helvetica,sans-serif"><span style="font-size:12px">Погледајте и тему на нашем </span></span><a href="https://www.pouke.org/forum/topic/21286-%D1%83%D0%B4%D1%80%D1%83%D0%B6%D0%B5%D1%9A%D0%B5-%D0%B0%D1%82%D0%B5%D0%B8%D1%81%D1%82%D0%B8-%D1%81%D1%80%D0%B1%D0%B8%D1%98%D0%B5-%D0%BF%D0%BE%D0%BD%D0%BE%D0%B2%D0%BE-%D0%BF%D1%80%D0%BE%D1%82%D0%B5%D1%81%D1%82%D1%83%D1%98%D0%B5-%D0%B7%D0%B1%D0%BE/" rel="external nofollow"><span style="font-family:arial,helvetica,sans-serif"><span style="font-size:12px">форуму</span></span></a></p>
]]></description><guid isPermaLink="false">191</guid><pubDate>Sat, 15 Sep 2012 10:34:00 +0000</pubDate></item><item><title>&#x41F;&#x430;&#x440;&#x430;&#x434;&#x430;, &#x438;&#x437;&#x43C;&#x435;&#x452;&#x443; &#x43F;&#x43E;&#x43D;&#x43E;&#x441;&#x430; &#x438; &#x441;&#x440;&#x430;&#x43C;&#x430; (&#x432;&#x438;&#x434;&#x435;&#x43E;)</title><link>https://pouke.org/index/1346437251/1346443563/%D0%BF%D0%B0%D1%80%D0%B0%D0%B4%D0%B0-%D0%B8%D0%B7%D0%BC%D0%B5%D1%92%D1%83-%D0%BF%D0%BE%D0%BD%D0%BE%D1%81%D0%B0-%D0%B8-%D1%81%D1%80%D0%B0%D0%BC%D0%B0-%D0%B2%D0%B8%D0%B4%D0%B5%D0%BE-r190/</link><description><![CDATA[
<p><img src="https://pouke.org/uploads/monthly_2016_04/da34415f6892568255314033d9530f57.png.e1a2407fe5e7ede94d61877bf7d0038d.png" /></p>
<p><span style="color:#000000;"><span style="font-family:Verdana, Arial, Helvetica, sans-serif;"><span style="font-family:arial, helvetica, sans-serif;"><span style="font-size:12px;"><span style="font-size:12px;">Овогодишња Парада поноса заказана је за 6. октобар, а уз њу су заказана још три слична улична догађаја од којих је најинтересантнија парада ратних ветерана названа Парадом срама.</span></span></span></span></span></p>
<p></p>
<div style="text-align:center;">
<p></p>
<img src="https://pouke.org/forum/applications/core/interface/js/spacer.png" alt="Oko.jpg" data-src="http://www.rts.rs/upload/storyBoxImageData/2012/09/14/10525242/Oko.jpg">
</div>
<p></p>
<p></p>
<p></p>
<div style="text-align:center;">
<p></p>
<a href="http://www.rts.rs/page/tv/ci/story/17/%D0%A0%D0%A2%D0%A1+1/1172882/%D0%9E%D0%BA%D0%BE+11%3A+%D0%9F%D0%B0%D1%80%D0%B0%D0%B4%D0%B0%2C+%D0%B8%D0%B7%D0%BC%D0%B5%D1%92%D1%83+%D0%BF%D0%BE%D0%BD%D0%BE%D1%81%D0%B0+%D0%B8+%D1%81%D1%80%D0%B0%D0%BC%D0%B0.html" rel="external nofollow"><span style="color:#000000;"><span style="font-family:Verdana, Arial, Helvetica, sans-serif;"><span style="font-family:arial, helvetica, sans-serif;"><span style="font-size:12px;"><span style="font-size:12px;"><strong>Овде можете погледати/преузети емисију "Око 11"</strong></span></span></span></span></span></a>
</div>
<p></p>
<p></p>
<p><span style="color:#000000;"><span style="color:#000000;"><span style="font-family:Verdana, Arial, Helvetica, sans-serif;"><span style="font-family:Verdana, Arial, Helvetica, sans-serif;"><span style="font-family:arial, helvetica, sans-serif;"><span style="font-size:12px;"><span style="font-size:12px;"><span style="font-size:12px;">Може ли Парада поноса од манифестације високог ризика да прерасте у прилику за указивање на сваку врсту дискриминације у друштву, тема је о којој су разговарали гости емисије "Око 11".</span></span></span></span></span></span></span></span></p>
<p><span style="color:#000000;"><span style="color:#000000;"><span style="font-family:Verdana, Arial, Helvetica, sans-serif;"><span style="font-family:Verdana, Arial, Helvetica, sans-serif;"><span style="font-family:arial, helvetica, sans-serif;"><span style="font-size:12px;"><span style="font-size:12px;"><span style="font-size:12px;">Председник Савеза ратних ветерана Србије Миле Милошевић рекао је да се држава стиди својих ветерана, учесника рата, али да они 6. октобра неће правити протест, него желе да искажу проблеме ветерана.</span></span></span></span></span></span></span></span></p>
<p><span style="color:#000000;"><span style="color:#000000;"><span style="font-family:Verdana, Arial, Helvetica, sans-serif;"><span style="font-family:Verdana, Arial, Helvetica, sans-serif;"><span style="font-family:arial, helvetica, sans-serif;"><span style="font-size:12px;"><span style="font-size:12px;"><span style="font-size:12px;">"Имате 500 хиљада ветерана, али се држава за њих не интересује, не примећује их. Наш скуп ће бити јако достојанствен, видеће се колико Србија има инвалида, мајки и очева који су изгубили своју децу, и колико има ветерана. Наместило се да то буде 6. октобар, заказали смо, и онда чули да и они имају своју параду", каже Милошевић.</span></span></span></span></span></span></span></span></p>
<p><span style="color:#000000;"><span style="color:#000000;"><span style="font-family:Verdana, Arial, Helvetica, sans-serif;"><span style="font-family:Verdana, Arial, Helvetica, sans-serif;"><span style="font-family:arial, helvetica, sans-serif;"><span style="font-size:12px;"><span style="font-size:12px;"><span style="font-size:12px;">Један од организатора Параде поноса Адорјан Куруцз, каже да све о чему говори у јавности осећа на својој кожи, и да му је важно да се "ствари изгурају, као што је то важно и ратним ветеранима".</span></span></span></span></span></span></span></span></p>
<p><span style="color:#000000;"><span style="color:#000000;"><span style="font-family:Verdana, Arial, Helvetica, sans-serif;"><span style="font-family:Verdana, Arial, Helvetica, sans-serif;"><span style="font-family:arial, helvetica, sans-serif;"><span style="font-size:12px;"><span style="font-size:12px;"><span style="font-size:12px;">"Видимо некакве помаке у односу на прошлу годину, променили смо читав концепт Прајда, не само шетњу, него и читав концепт фестивала који ће се одржати у наша четири зида", каже Куруцз.</span></span></span></span></span></span></span></span></p>
<p><span style="color:#000000;"><span style="color:#000000;"><span style="font-family:Verdana, Arial, Helvetica, sans-serif;"><span style="font-family:Verdana, Arial, Helvetica, sans-serif;"><span style="font-family:arial, helvetica, sans-serif;"><span style="font-size:12px;"><span style="font-size:12px;"><span style="font-size:12px;">Мехо Омеровић, председник Одбора за људска и мањинска права и родну равноправност Скупштине Србије, нада се да је Милошевић у праву, да ће 6. октобар бити леп дан, који ће протећи у миру и достојанству, без крви, ломљаве, туче, и да ће учесници протеста јасно артикулисати своје захтеве како би им се могло помоћи.</span></span></span></span></span></span></span></span></p>
<p><span style="color:#000000;"><span style="color:#000000;"><span style="font-family:Verdana, Arial, Helvetica, sans-serif;"><span style="font-family:Verdana, Arial, Helvetica, sans-serif;"><span style="font-family:arial, helvetica, sans-serif;"><span style="font-size:12px;"><span style="font-size:12px;"><span style="font-size:12px;">"Сматрам да сви који имају проблем и чија су права угрожена, имају право на протест, имају право да скрећу пажњу на себе и да траже да им се помогне, али уз коректан однос једних према другима, и равноправан третман од државе", каже Омеровић.</span></span></span></span></span></span></span></span></p>
<p><span style="color:#000000;"><span style="color:#000000;"><span style="font-family:Verdana, Arial, Helvetica, sans-serif;"><span style="font-family:Verdana, Arial, Helvetica, sans-serif;"><span style="font-family:arial, helvetica, sans-serif;"><span style="font-size:12px;"><span style="font-size:12px;"><span style="font-size:12px;">Куруцз каже да се унапред радује 6. октобру, да се нада да ће се људска права поштовати, као и рањиве групе које уопште не могу да се чују. "Прија ми још један скуп истог дана, јер нам је заједничко то што нека права не можемо да остваримо, немамо адекватну комуникацију са неким институцијама".</span></span></span></span></span></span></span></span></p>
<p><span style="color:#000000;"><span style="color:#000000;"><span style="font-family:Verdana, Arial, Helvetica, sans-serif;"><span style="font-family:Verdana, Arial, Helvetica, sans-serif;"><span style="font-family:arial, helvetica, sans-serif;"><span style="font-size:12px;"><span style="font-size:12px;"><span style="font-size:12px;">Милошевић се слаже и наводи да се "тим проблемима нико не бави, и да је то страшно".</span></span></span></span></span></span></span></span></p>
<p><span style="color:#000000;"><span style="color:#000000;"><span style="font-family:Verdana, Arial, Helvetica, sans-serif;"><span style="font-family:Verdana, Arial, Helvetica, sans-serif;"><span style="font-family:arial, helvetica, sans-serif;"><span style="font-size:12px;"><span style="font-size:12px;"><span style="font-size:12px;"><strong>Безбедност - ризична тачка</strong></span></span></span></span></span></span></span></span></p>
<p><span style="color:#000000;"><span style="color:#000000;"><span style="font-family:Verdana, Arial, Helvetica, sans-serif;"><span style="font-family:Verdana, Arial, Helvetica, sans-serif;"><span style="font-family:arial, helvetica, sans-serif;"><span style="font-size:12px;"><span style="font-size:12px;"><span style="font-size:12px;">Мехо Омеровић сматра да за проблеме унутар организација не треба кривити Расима Љајића, којег је Милошевић прозвао као једног од криваца, и за чијег се мандата као министра рада и социјалне политике нису решили бројни проблеми ветерана.</span></span></span></span></span></span></span></span></p>
<p><span style="color:#000000;"><span style="color:#000000;"><span style="font-family:Verdana, Arial, Helvetica, sans-serif;"><span style="font-family:Verdana, Arial, Helvetica, sans-serif;"><span style="font-family:arial, helvetica, sans-serif;"><span style="font-size:12px;"><span style="font-size:12px;"><span style="font-size:12px;">Куруцз најављује да ће уторак 2. октобар бити посвећен породици, деци, да ће гостовати припадници геј популације који ће причати о односима са својом децом. "Једне те исте аргументе слушамо већ четири године, нема ту ничег новог", наводи Куруцз. </span></span></span></span></span></span></span></span></p>
<p><span style="color:#000000;"><span style="color:#000000;"><span style="font-family:Verdana, Arial, Helvetica, sans-serif;"><span style="font-family:Verdana, Arial, Helvetica, sans-serif;"><span style="font-family:arial, helvetica, sans-serif;"><span style="font-size:12px;"><span style="font-size:12px;"><span style="font-size:12px;">Мехо Омеровић истиче да ризична тачка може бити безбедносно питање, а Куруцз наводи да искуство 2010. године, када се наводно говорило о мирним скуповима, није доброг донело, и да се он тога плаши.</span></span></span></span></span></span></span></span></p>
<p><span style="color:#000000;"><span style="color:#000000;"><span style="font-family:Verdana, Arial, Helvetica, sans-serif;"><span style="font-family:Verdana, Arial, Helvetica, sans-serif;"><span style="font-family:arial, helvetica, sans-serif;"><span style="font-size:12px;"><span style="font-size:12px;"><span style="font-size:12px;">"Ми имамо захтев да се процесуирају све особе које су претиле током организације прошлогодишњег Прајда, не постоје никакве санкције за такве претње", каже Адорјан Куруцз.</span></span></span></span></span></span></span></span></p>
<p><span style="color:#000000;"><span style="color:#000000;"><span style="font-family:Verdana, Arial, Helvetica, sans-serif;"><span style="font-family:Verdana, Arial, Helvetica, sans-serif;"><span style="font-family:arial, helvetica, sans-serif;"><span style="font-size:12px;"><span style="font-size:12px;"><span style="font-size:12px;">Милошевић такође наводи да свако има право да се бори, али без насиља. "Ми ћемо Влади и Скупштини поднети захтеве, најпре Закон о ратним и војним инвалидима, па ћемо тражити смену помоћника министра, па да се испита коме су дате паре, који пројекти живе, који не живе", каже Милошевић.</span></span></span></span></span></span></span></span></p>
<p><span style="color:#000000;"><span style="color:#000000;"><span style="font-family:Verdana, Arial, Helvetica, sans-serif;"><span style="font-family:Verdana, Arial, Helvetica, sans-serif;"><span style="font-family:arial, helvetica, sans-serif;"><span style="font-size:12px;"><span style="font-size:12px;"><span style="font-size:12px;">Омеровић наводи да је пре три године ухапшена група која се бавила криминалом сакривена иза лажних инвалидских пензија, "То што Милошевић говори није нетачно, истрага траје, и на њеном крају ћемо сазнати шта се дешавало", наводи Омеровић.</span></span></span></span></span></span></span></span></p>
<p><span style="color:#000000;"><span style="color:#000000;"><span style="font-family:Verdana, Arial, Helvetica, sans-serif;"><span style="font-family:Verdana, Arial, Helvetica, sans-serif;"><span style="font-family:arial, helvetica, sans-serif;"><span style="font-size:12px;"><span style="font-size:12px;"><span style="font-size:12px;"><strong>Неколико манифестација 6. октобра</strong></span></span></span></span></span></span></span></span></p>
<p><span style="color:#000000;"><span style="color:#000000;"><span style="font-family:Verdana, Arial, Helvetica, sans-serif;"><span style="font-family:Verdana, Arial, Helvetica, sans-serif;"><span style="font-family:arial, helvetica, sans-serif;"><span style="font-size:12px;"><span style="font-size:12px;"><span style="font-size:12px;">"Одржава се неколико манифестација 6. октобра, грађани ће присуствовати и преносу моштију кнеза Павла Карађорђевића, биће ту и протести Образа, али то све треба одвојити", каже Омеровић и упозорава на летке који су се појавили на Врачару а који најављују линчовања представника Параде поноса.</span></span></span></span></span></span></span></span></p>
<p><span style="color:#000000;"><span style="color:#000000;"><span style="font-family:Verdana, Arial, Helvetica, sans-serif;"><span style="font-family:Verdana, Arial, Helvetica, sans-serif;"><span style="font-family:arial, helvetica, sans-serif;"><span style="font-size:12px;"><span style="font-size:12px;"><span style="font-size:12px;">"Ако тог дана безбедност не буде на највишем нивоу, биће то тужан дан за нас", каже Куруцз, и наводи да је прошлогодишњи Прајд забрањен, као и да се тај случај налази пред европским судом.</span></span></span></span></span></span></span></span></p>
<p><span style="color:#000000;"><span style="color:#000000;"><span style="font-family:Verdana, Arial, Helvetica, sans-serif;"><span style="font-family:Verdana, Arial, Helvetica, sans-serif;"><span style="font-family:arial, helvetica, sans-serif;"><span style="font-size:12px;"><span style="font-size:12px;"><span style="font-size:12px;">Милошевић предлаже да два протеста могу да иду и истом маршрутом, каже и да се не плаши, јер верује да протест неће бити забрањен и да ће проћи у миру.</span></span></span></span></span></span></span></span></p>
<p><span style="color:#000000;"><span style="color:#000000;"><span style="font-family:Verdana, Arial, Helvetica, sans-serif;"><span style="font-family:Verdana, Arial, Helvetica, sans-serif;"><span style="font-family:arial, helvetica, sans-serif;"><span style="font-size:12px;"><span style="font-size:12px;"><span style="font-size:12px;">Омеровић наводи да би ноћ 6. на 7. октобар била идеална ако би светски медији преносили мирну слику, демонстрације које би протекле на такав начин да свако од државе тражи оно што му припада, са животом у нади да ће своје жеље једном и остварити.</span></span></span></span></span></span></span></span></p>
<p><span style="color:#000000;"><span style="color:#000000;"><span style="font-family:Verdana, Arial, Helvetica, sans-serif;"><span style="font-family:Verdana, Arial, Helvetica, sans-serif;"><span style="font-family:arial, helvetica, sans-serif;"><span style="font-size:12px;"><span style="font-size:12px;"><span style="font-size:12px;">Милошевић закључује да ће резултат тога дана бити да се њихов глас више чује, а Куруцз се нада да неће бити штете, повређених људи и слике која је 2009. године отишла у свет.</span></span></span></span></span></span></span></span></p>
<p><span style="color:#000000;"><span style="color:#000000;"><span style="font-family:Verdana, Arial, Helvetica, sans-serif;"><span style="font-family:Verdana, Arial, Helvetica, sans-serif;"><span style="font-family:arial, helvetica, sans-serif;"><span style="font-size:12px;"><span style="font-size:12px;"><span style="font-size:12px;">Извор: РТС</span></span></span></span></span></span></span></span></p>
]]></description><guid isPermaLink="false">190</guid><pubDate>Sat, 15 Sep 2012 09:23:00 +0000</pubDate></item><item><title>&#x412;&#x43E;&#x458;&#x432;&#x43E;&#x434;&#x438;&#x43D;&#x430;: &#x41F;&#x440;&#x438;&#x43F;&#x440;&#x435;&#x43C;&#x435; &#x437;&#x430; &#x435;&#x43B;&#x435;&#x43A;&#x442;&#x440;&#x43E;&#x43C;&#x43E;&#x431;&#x438;&#x43B;&#x435;</title><link>https://pouke.org/index/1346437251/1346443563/%D0%B2%D0%BE%D1%98%D0%B2%D0%BE%D0%B4%D0%B8%D0%BD%D0%B0-%D0%BF%D1%80%D0%B8%D0%BF%D1%80%D0%B5%D0%BC%D0%B5-%D0%B7%D0%B0-%D0%B5%D0%BB%D0%B5%D0%BA%D1%82%D1%80%D0%BE%D0%BC%D0%BE%D0%B1%D0%B8%D0%BB%D0%B5-r156/</link><description><![CDATA[
<p><img src="https://pouke.org/uploads/monthly_2016_04/27ea5f31c21ff0449170ba8c69774a5b.jpg.7a02c8cb889254f260322119ecec5d9c.jpg" /></p>
<p><span style="font-family:arial,helvetica,sans-serif"><span style="font-size:12px">"Електровојводина" и ФТН су, како објашњавају у овим предузећима, имали у виду светске трендове и европску инфраструктуру, која се интензивно изграђује у последњих неколико година, у домену коришћења електромобила на градским подручјима, а такође, и на сеоским, јер је то интерес привреде и свих грађана Србије.</span></span></p>
<p><span style="font-family:arial,helvetica,sans-serif"><span style="font-size:12px">- Изградња такве мреже захтева правовремено планирање, саображавање са стандардима и решавање имовинско-правних односа - кажу у "Електровојводини". - Зато смо, у сарадњи са Факултетом техничких наука, покренули пројекат решавања идејног пројекта и бизнис плана за реализацију инфраструктурне мреже пуњача за електромобиле на целој територији Војводине.</span></span></p>
<p><span style="font-family:arial,helvetica,sans-serif"><span style="font-size:12px">ВОЗАЧИ ДА НЕ ГУБЕ ВРЕМЕ</span></span></p>
<p><span style="font-family:arial,helvetica,sans-serif"><span style="font-size:12px">- КОД избора локације, где би био постављен пуњач, важно је да то место има развијену ифраструктуру - предочавају у "Електровојводини". - Реч је, наиме, о додатним садржајима, ресторану, спортским теренима, шопинг центру, јавној гаражи, такси стајалишту, аутобуској и железничкој станици, као и сличним одредиштима, на којима би корисници, док чекају на пуњење, квалитетно искористили време.</span></span></p>
<p><span style="font-family:arial,helvetica,sans-serif"><span style="font-size:12px">У циљу што квалитетније заступљености свих региона и свих микролокација, "Електровојводина" је позвала све - од градова, локалних самоуправа, месних заједница, институција, установа, привредних предузећа, до појединаца, да предложе на којим локацијама сматрају да би било најсврсисходније постављање таквих пуњача.</span></span></p>
<p><span style="font-family:arial,helvetica,sans-serif"><span style="font-size:12px">- На тај начин би се, врло брзо могла створити основа за реализацију самог пројекта - наглашавају у овом електродистрибутивином предузећу. - Овакав пројекат може да обезбеди реализацију више од 5.000 места за пуњење на територији која има два милиона становника. Реч је о инфраструктури будућности, са којом дајемо допринос заштити животне средине применом најчистије, најплеменитије енергије.</span></span></p>
<p><span style="font-family:arial,helvetica,sans-serif"><span style="font-size:12px">Технолошки, у овом тренутку, процес коришћења електропуњача и наплате већ је могуће урадити, пошто "Електровојводина" има концепцију и технологију, са којом може да обезбеди даљинско коришћење и наплату енергије за пуњење.</span></span></p>
<p><span style="font-family:arial,helvetica,sans-serif"><span style="font-size:12px">- Циљ је стварање стратешке инфраструктуре будућности, јер је будућност дошла у Европу - поручују у "Електровојводини". - У развоју инфраструктуре, која треба да обезбеди примену концепта паметних мрежа, подразумева и задовољавање свих потреба грађана и привреде на територији одговорности дистрибутера.</span></span></p>
<p><span style="font-family:arial,helvetica,sans-serif"><span style="font-size:12px">Развијање инфраструктуре пуњача за електрична возила, додају у "Електровојводини", грађанима би дало мотив да пређу са возила која покрећу фосилна горива на електрична.</span></span></p>
<p><span style="font-family:arial,helvetica,sans-serif"><span style="font-size:12px">Извор: Новости</span></span></p>
]]></description><guid isPermaLink="false">156</guid><pubDate>Thu, 13 Sep 2012 09:45:00 +0000</pubDate></item></channel></rss>
