МАРKО НИЦОВИЋ: У Србији се дрогирају десетодишњаци, нација нам пропада!

Један од највећих стручњака по питању борбе против наркоманије , сарадник Интерпола, адвокат и полицијски експерт Марко Ницовић у интервјуу за “Аферу” говори о пошасти дроге и опијата који су задњих година преплавили Србију и тврди да ако се нешто хитно не учини да ћемо имати “зомбиране генерације” и младе људе који ће животе рано завршавати!

-Поражавајуће је да држава Србија још увек није направила стратегију борбе против наркоманије, а смим тим ни родитељи нису довољно едуковани како да помогну својој деци која упадну у пакао дроге. Свакако да је добро и поздрављам хапшење највећих дилера попут Шарића али нису они једини И не сме се само на томе стати, каже на почетку разговора Ницовић.

Многи родитељи као да нису свесни опасности које дрога носи и одбијају да признају да И њихово дете може постати наркоман?

-Нажалост тако је јер родитељи могу да буду не знам колико факултетски образовани И урбани скоро ће увек по питању дроге реаговати речима “Неће се то мом детету десити” чак ни када примети да му се дете креће у кругу оних који користе наркотике. То је својеврсно забијање главе у песак и управо само правилна едукација и родитеља и деце може то поправити.

Kоји су главни разлози да млада особа проба наркотике?

-Има их више, али два су најчешћа: радозналост и помодарство. Радозналост у смислу: “дај да и ја то пробам да видим како је” а помодарство у имитирању рок звезда, неких холивудских глумаца а у последње време И светских спортиста који отоворено признају да се дрогирају. Млади немају довољно знања ни животног исксутва да спознају чињеницу да када се једном почне са дрогама да се тако улази у затворени круг пакла из кога нема излаза. Јер верујте ми, нема те особе која се “скинула” са тешких дрога.

Граница корисника наркотика сваке године све је нижа, каква је у Србији тренутно ситуација по том питању?

-Имали смо релативно скор случај у Београду где је регистрован наркоман од само десет година старости! Значи, десетогодишње дете се дрогира! Треба ли веће упозорење једној држави и њеном апарату али и свима нама заједно? Ово је знак да нам нација пропада и иде ка суноврату јер шта се може очекивати од друштва у коме се деца дрогирају. Нико не жели да има дефектну нацију и томе се мора озбиљно стати на пут.

Дрога се налази нажалост и у школама школским двориштима. Kако је искоренити одтале?

-Пред сваку школску годину се упозарава на опасност од опојних средстаца надомак школа, не само средњих већ и основних. Близу школских објеката мувају се такозвани ситни дилери који се у полицијком жаргону називају “штрумпфови” и који су део ланца са крупникм дилерима и нарко босовима. Ти ће ситини дилери прво поклонити детету “смотуљак” или таблету, да га навуче а ако узме једно дете узеће и друго па треће… да не испадну “млакоње и кукавице у друштву”. Није довољно само присуство школског полицајца у школским довириштима, како сам већ раније рекао, цела држава се мора укљућити, а видим да је то коначно и почела да ради. Националну стретгију што пре донети, организовати трибуне, округле столове, предавања, активирати министарства просвете, правосуђа и здравља. Тек тада дрогу можемо отерати трајно од младих генерација.

Kако да родитељи препознају је дете почело да се дрогира?

-Прво морам да истакнем да млади у адолсцентском период пролазе кроз низ промена расположења и чудних понашања која немају везе са коришћењем дрога па ту треба направити разлику. Ипак, постоје неки знаци који недвосмилено указују на степен зависнсти од дрога. Ако родитељ примети да дете често испољава безразложну агресивност, да стално шмрца а није прехлађено, ако му сузе очи, носи дугачке рукаве чак и лети, затвара се дуго у собу и томе слично мора одмах реаговати. Родитељи тада морају да шпијунарију своје дете у најбуквалнијем значењу те речи. Да му претресу собу, џепове, сазнају са ким се све дружи… То можда делује сурово али је верујте много суровије пустити дете да дуго И полако умире од дрога! Родитељи не смеју да затварају очи пред истином већ морају да одмах делају некад и најдиректније.

Kоје врсте дрога су најопасније?

-Сваке године се појављују нове врсте дрога али оне које су за свако поднебље најопасније су синтетичке дроге. Оне разарају и физички и ментални склоп а јефтиније су од опијата а самим тим и доступније младима. Трећина тржишта данас припада управо синтетичким дрогама. Што се конкретно врста тиче, веома су опасне две: дрога “Kрокодил” и “Гарибалд”. Kод конзумирања “Kрокодила” људима отпада кожа са тела а корисници “Гарибалда” буквално уједају све око себе због ерупције агресије коју је немогуће контролисати.

Kако млади да се отргну од дрога, имате ли неки савет?

-Јапанци имају национални програм у борби против наркоманије који се зове “Само реци НЕ” И то је најједноставнија и најдиректнија порука која важи за цео свет. Ма шта да други око тебе ураде, ма колика опасност била да ћеш испасти нула од човека” у очима вршњака, свакој дроги реци- НЕ! Можда ћеш тада испасти млакоња али тренутно а заувек ћеш остати нормална и здрава особа.

Срећко Миловановић

И обавештајне службе затварају очи пред дрогом

Kолико се од промета дроге годишње “обрне” пара у свету?

-Прошле, 2013. године у свету обрнуто на дроге преко хиљаду и осамсто милијади долара! То је више него годишњи бруто приход Француске, на пример. Обавештајне службе у многим земљама се финансирају управо преко црних фондова насталлих кријумчарењем дрога па онда и страин обавештајци затварају очи пред неким ставрима што никако не би смели. То нису никакве теорије завере, нитти романи Роберта Ладлама већ сушта истина.

УН легализују марихуану

Kакав је ваш став око легализације марихуане?

-Више од 70 одсто профита кријумчарење дроге данас је управо од марихуана и Уједињене нације ће до краја године марихуана легализовати управо да би кријумчарима избили из џепова тих 70 одсто прихода. Међутим легализација марихуана и лак долазак до ње може водити ка тежим врстама дроге и то је онда ново зачарано али и смртоносно коло.

Извор: Афера

Треба знати да је највећи број припадника ове организације дошао из централне Србије и да није реч о косовским Србима. Не желим да будем ничији апологета нити да судим било коме, али истине ради ово није однос косовских Срба према председнику Николићу, иако је чињеница да многим Србима још није јасна и разумљива политика Владе Србије на КиМ. По мојој процени реч је о организованој провокацији и људима који пре свега нису показали поштовање према светом месту и тренутку.

Претходно за време службе у Грачаници нису били на Литургији у порти манастира већ су скандирали на улици око споменика Милошу Обилићу. Реч је о младим и дезоријентисаним људима који су дубоко незадовољни али који не представљају ни српски народ ни Србе са Косова и Метохије, који се на Видовдан овако никада не би понашали. Међу овом екипом примећено је само неколико локалних ултра-патриота са севера Косова. По обичају, Заветници и њима сличне патриоте напустиле су Косово после Видовдана и не пада им на памет да дођу овде да живе или да на било који начин помогну овом народу јер лако је бити патриота са сигурне удаљености и далеко од свакодневне опасности. Сви нормални људи који су се нашли на Газиместану, па чак и они који имају неслагања са политиком Владе, били су искрено згрожени примитивизмом, агресивношћу и потпуним одсуством поштовања према светињи. Нажалост, понашање ове минорне групе привукло је исувише медијске пажње и велики је пропуст безбедносних служби који су допустиле да се овакве групе уопште и приближе месту где се велика већина грађана сакупила да би се помолила за покој пострадалих косовских јунака.

Председник Николић са својим сарадницима није данас био на Газиместану у личној посети већ као председник Републике Србије и представник српског народа и ово је пре свега велика увреда сваком честитом Србину који поштује спомен косовских јунака и који на Видовдан долази на Косово да би се Богу помолио а не дивљачки урлао и вређао.

У извештају Епархије Рашко-призренске имате и аудио записе две сјајне беседе које је одржао данас Митрополит Амфилохије, једне у Грачаници и друге на Газиместану као и фотографије са данашње свечаности која је и поред овог несрећног инцидента на Газиместану била достојанствена и добро организована.

http://www.eparhija-...m-junacima-na-g

Архимандрит Сава Јањић

Извор: Поуке.орг

Тог дана у Обреновцу сусрео се са премијером Републике Србије г. Александром Вучићем, министром спољних послова г. Ивицом Дачићем и члановима дипломатског кора а међу њима и са секретаром Папске нунцијатуре, монсињором Јанушом Блаховјаком. Овом приликом, Митрополит је посетио Кризни штаб у хотелу Обреновац где је изразио дубоку захвалност храбрим спасиоцима града за сав њихов уложен надљудски труд и показану храброст. Потом је Високопреосвећени са пратњом посетио обреновачку цркву Свете Тројице и помолио се Господу за избављење од ове непогоде и покој душа пострадалих у њој.

Извор: СПЦ

У среду 1. маја 2014. године у Београду, у Цркви св. Марка, са почетком у 11 сати, одржаће се Парастос жртвама злочиначке акције "Бљесак".

Бљесак представља злочиначку акцију с почетка маја месеца 1995. године, када је хрватска војска извршила агресију на део РС Крајине, односно Западну Славонију (Пакрац, Окучани, Новска, Грубишно Поље, Дарувар...) и за само 3 дана је убијено или нестало скоро 300 Срба, а протерано више од 15.000 Срба.

Одговорност за овај удружени злочиначки подухват сносе: Фрањо Туђман (тадашњи председник Хрватске), хрватски генерали Младен Маркач, Анте Готовина и Младен Круљац.

Хашки Трибунал је 16. новембра 2011. године у другостепеној пресуди Анти Готовини и Младену Маркачу оборио првостепену пресуду којом су били проглашени кривима за удружени злочиначки подухват, прогоне, депортацију, етничко чишћење... на 24 односно 18 година затвора. За овај злочин, баш као и већину других злочина над Србима 1990-1999 није нико одговарао и ово је глас против те неправде!

Пођимо у цркву да запалимо свеће за наше западнославонске мученике, који пострадаше испред хрватских злочинаца 1. и 2. маја 1995. када су 283 наша сународника мучки убијена, а 15.000 протерано са својих огњишта!

Франческо Скарфи

НЕСТАНАК Срба на Косову и Метохији није само српски и проблем њихових породица, већ је то питање којим треба да се позабаве и они који су дозволили да се то деси. Људи на Западу не знају шта се овде догодило. Зато је излагање овог споменика несталима, односно инсталације „Мисинг“ један од начина да се прикаже и покаже шта се заправо дешавало на Косову и Метохији и да се опомене да судбина несталих и киднапованих Срба са КиМ није расветљена.

Овим речима Италијан Франческо Скарфи, осведочени пријатељ монаштва и српског народа на КиМ, секретар Удружења „Пријатељи Дечана“, у разговору за „Новости“ објашњава свој мотив да изложбу споменика несталим Србима на Косову и Метохији у нерадних годину дана представи у дванаест италијанских градова. Скарфи сматра да ће инсталација „Мисинг“, споменик дугачак 13 и висок 2,5 метра, са сликама и именима око 1.400 киднапованих и несталих, много тога рећи о страдању Срба на КиМ и помоћи да грађани његове земље разумеју патњу која је била и која је и даље присутна на Косову и Метохији.

- Изложба ће најпре бити постављена у Венецији. Покушаћемо да, колико је то могуће, преселимо дух Косова и Метохије у Италију - каже Скарфи, који последњих неколико година борави на КиМ и то углавном у манастиру Високи Дечани, који је први пут посетио 2008. године.

Обилазећи српске средине у Покрајини уз помоћ пријатеља из Италије, Скарфи је организовао Удружење „Пријатељи Дечана“ које се бави хуманитарним активностима, а све зарад помоћи српском народу на Космету. Зато посебне заслуге осведоченом пријатељу поменутог манастира, монаштво приписује у организовању хуманитарних акција за помоћ српским срединама у Покрајини, пре свега око лечења болесне деце у Италији.

- Осим што су саградили и опремили куће за пет српских породица, али и помогли бројним фамилијама у повратничким срединама, веома је значајно то што је Франческо помогао да се велики број српске деце са КиМ излечи у Италији - причају монаси из Високих Дечана, захвални овом хуманитарцу у име српског народа са КиМ.

ОПЧИЊЕН ВИСОКИМ ДЕЧАНИМА

- Франческо се на први поглед заљубио у наш манастир, а пре три године се у светињи крстио и примио православну веру - каже отац Сава Јањић, игуман манастира Високи Дечани, у коме Франческо Скарфи борави последњих неколико година.

Овај хуманитарац и економиста из Сиракузе у Италији истиче да је фасциниран овом светињом и каже да му је основни мотив за боравак у њој „присуство“ краља Стефана Дечанског. Удружење „Пријатељи Дечана“ има више од 1.000 чланова, углавном Италијана, међу којима су они из јавног, политичког и културног живота ове земље...

novosti.rs

Ко у ова тешка времена нема децу има само један проблем, зато што нема децу, али постаје егоиста и брине како ће изаћи сам са собом на крај, односно - да ли ће живети, на пример, 50, 60, 70... година или неће живети. Нормални људи, а они који имају децу, морају да живе, нарочито, ако им је дете болесно. Случај породице Трипковић, мајке Мирославе и оца Жарка из Бачке Паланке у овој вароши отопи и залеђено срце, а сузе саме крећу чак и онима који нису заплакали када им је било, до тада, најтеже.

У центру Бачке Паланке, односно у улици Југословенске армије број 33, породична је кућа породице Трипковић. Елитни део вароши, скупо место, лепо уређена фасада, у дворишту нови део куће, све скупа близу 200 метара квадратних стамбеног простора, а за десетак дана прети им судска продаја због дуга од око 15.000 евра, мада, по грубој процени стручних људи ово здање кошта између 70-80.000 евра.

- Наше посртање почело је када се разболела наша млађа ћерка Нина – прича мама Мирослава. – Тражили смо лека свуда и стигли до Ане Келс у Менчестеру, једног од најпознатијих патолога у свету. Констатовала је да наша млађа ћерка има изузетно ретку болест, односно да има пуно туморске масе на доста органа. У Србији лекари су нам рекли да јој нема лека и да неће доживети први рођендан, а ево је са пет година. Све нас је то пуно болело, али и коштало, дизали смо кредите, старија ћерка морала је да напусти студије, а супруг посао у Русији одакле нас је издржавао. Сада нам прети судско исељење...

Мирослава и њен супруг објашњавају како су дигли кредит, да је жирант био један од рођака и да су после кашњења од три рате сазнали да им је кућа отишла „на добош“!

- Две године радио сам у Русији – прича отац Жарко, напустио је полицију ради посла у Русији (не у Сочију) где је радио у правој фирми као грађевински радник где је добро зарађивао и трудио се да отплаћује рате. – Међутим, наш жирант је отплатио банци дуг и тражио да му ми платимо цео износ мада сам био спреман да му плаћам у ратама дуг који није био већи од 15.000 евра, мада сам ја платио 2.400 евра. На првој судској продаји кућа нам није продата, а цена јој је знатно спуштена, мада у цену није ушао нов део са 75 метара квадратних, плус поткровље – прича, само он зна како, релативно смирен отац Жарко. Нова продаја најављена је за десетак дана, па иако већина овдашњих добронамерних људи зна за наш проблем појавили су се неки који би одмах да купе, а нас са болесним дететом да истерају на улицу.

Мирослава каже да су буквално остали без средстава за живот, јер је Жарко због стања у породици већ други пут одбио позив послодавца из Русије да се врати на посао, јер, вели, шта би њих три саме радиле у Бачкој Паланци без њега. Жарко каже да су му у кућу долазили и „каматари“ и нудили позајмицу од 15.000 евра, али да он потпише признаницу на дуг од 60.000 евра. Чак су и комшије, с друге стране улице спремне да учествују на судској продаји њихове куће која је процењена на, отприлике 25.000 евра, што је по њиховој процени три пута ниже од тржишне вредности.

- Молимо за помоћ власт, као и људе добре воље, јер боримо се за своје дете, а, како сада ствари стоје, можемо остати без крова над главом – каже мајка Мирослава. – Помогли су нам, на пример, Милан Чавић, односно овдашњи кафић „Жарден“ где је направљен концерт, а пар стотина младих људи није могло да уђе али је платило карту и тако смо добили помоћ од 350.000 динара. Нека им Бог помогне, а и мени и мојој деци и супругу. И Црвени крст нам је при руци, а нама је у овом тренутку свака помоћ драгоцена, јер, примера ради, само једна жалба код адвоката кошта око 16.000 динара – каже Мирослава, а сузе саме иду. Молимо суграђане, али и све људе добре воље у Србији да нам помогну, а отворен је жиро рачун код банке Интеза – 160-5500100771820-05.

Разговарали смо и са председником бачкопаланачке Општине Александром Ђедовцем који нам је потврдио да је упознат са проблемом породице Трипковић и болешћу мале Нине, али да за прву руку лично он може да одобри помоћ од 200.000 динара и да се нада да ће се овај проблем, ипак решити како породица са децом не би завршила на улици.

Премијер Србије Ивица Дачић у посети је манастиру Хиландару на Светој Гори на позив братства манастира и владе светогорских манастира у Кареји, којој сада председава хиландарски монах отац Стефан.

Дачић је рекао да је од 2006. године, када је почела обнова Хиландара тешко оштећеног у пожару почетком марта 2004, држава Србија у реконструкцију Хиландара уложила више од 10 милиона евра.

Нагласио је да ће брига о том "изузетном спомену српске духовности" свакако бити велика обавеза и сваке друге владе Републике Србије.

Протоколом је предвиђено да током поподнева светогорско руководство у Кареји уручи захвалницу јединицама МУП-а Србије поводом ангажовања у гашењу пожара и санирању штете на Хиландару која је настала 2004. после пожара.

Данас је и слава Свети Симеон Мироточиви, који је и ктитор манастира.

Наставници веронауке, од увођења овог предмета 2001. године, раде на одређено време, и за разлику од осталих просветних радника, пред почетак сваке нове школске године продужавају уговор, што ствара велику неизвесност.

Такође, њихов проблем је и што се ђаци сваке године поново опредељују да ли ће похађати веронауку, па се са променом фонда часова мења и плата.

Министар Јовановић је на састанку са члановима Комисије указао да је потребно створити одговарајуће услове и за доношење новог наставног плана и програма, као и уџбеничку литературу.

"Заједнички треба да учинимо све да се верском наставом деца не раздвајају", истакао је министар у саопштењу.

Чланови Комисије указали су да је потребно донети стручно упутство које ће уредити изјашњавање ученика за обавезни изборни предмет верску настави или грађанско васпитање као и Пословник о раду Комисије, Годишњи план рада Комисије за школску 2014/15. године и план активности за период март-јун 2014. године.

На седници је за председника Комисије изабран епископ бачки Иринеј а за заменика председника Снежана Павловић, саветник у Министарству просвете, науке и технолошког развоја.

Чланове Комисије за верску наставу у школи именовала је Влада Србије крајем јануара.

Извор: ТВ Бест

Жири за додељивање Вукове награде за 2013. годину у саставу: проф. Светислав Божић, композитор, Београд, председник Жирија; проф. Милован Витезовић, књижевник, Београд; Жарко Димић, историчар, Сремски Карловци; Бора Дугић, музички уметник, Београд; Рада Ђуричин, драмска уметница, Београд; проф. Драган Мраовић, књижевник и књижевни преводилац, Београд; Љубивоје Ршумовић, књижевник, Београд; проф. др Дарко Танасковић, професор Универзитета, Београд; Радован Мића Трнавац, академски сликар, Београд, на седници одржаној 6. 12. 2013. године, донео је Одлуку да су добитници Вукове награде за 2013. годину:

1. РАДОМИР АНДРИЋ, књижевник

2. МОМЧИЛО АНТОНОВИЋ, академски сликар

3. мр ДРАГУТИН БОГОСАВЉЕВИЋ, виолиниста,

4. КОСТА ДИМИТРИЈЕВИЋ, професор, књижевник

5. СОЊА ЈАУКОВИЋ, драмска уметница

6. протојереј ставрофор др САВО Б. ЈОВИЋ, књижевник

7. ГРОЗДАНА КОМАДИНИЋ, професорка, књижевница

8. МОШО ОДАЛОВИЋ, књижевник

9. ВЛАДАН РАДОВАНОВИЋ, сликар, професор музике

10. САЛИХ СЕЛИМОВИЋ, историчар, истраживач

На предлог Жирија за додељивање Вукове награде, Извршни одбор Културно-просветне заједнице Србије донео је Олуку да су добитници ИЗУЗЕТНЕ ВУКОВЕ НАГРАДЕ за 2013. годину

1. КАРЛОВАЧКА ГИМНАЗИЈА, Сремски Карловци

2. ЛАЗА ЛАЗИЋ, књижевник

3. ЛАЗА ЧУРЧИЋ, књижевник

Свечано уручење награда одржано је у Свечаној сали Председништва Републике Србије, коме су присуствовали председставници Културно просветне заједнице, чланови жирија, Њихова Преосвештенства Епископи сремски г. Василије и бачки г. Иринеј, свештеници, угледне личности из јавног живота наше земље, као и најближа родбина и пријатељи лауреата.

Међу овогодишњим добитницима Вукове награде сасвим заслужено нашао се и протојереј-ставрофор др Саво Б. Јовић, главни секретар Светог Архијерејског Синода Српске Православне Цркве.

Прота Саво је рођен на Савиндан 1954. године у Милином Селу, општина Лопаре, Босна и Херцеговина, где je завршио основну школу. Потом се уписао у петогодишњу Богословију Светог Арсенија у Сремским Карловцима. Дипломирао је на Православном богословском факултету „Свети Василије Острошки“ у Фочи. Докторирао је на Учитељском факултетиу у Београду.

До сада је објавио осам књига које су имале по неколико издања, а књиге о Светом Исповеднику Варнави и Етнчко чишћење и културни геноцид на Косову и Метохији су преведене на енглески језик.

Објавио је и шест верско-поучних књижица, као и многе чланке како у црквеним, тако и световним часописима. Држао је предавања у Србији и дијаспори и учествовао у радио и тв емисијама.

Објављене књиге (наводи се последње издање):

• Анђели звериње куће, Православна реч, Нови Сад, (2012),
  
• Записи из зеничке тамнице, Православна реч, Нови Сад, (2012),
  
• Кроз босански огањ, Православна реч, Нови Сад, (2012),
  
• Свитање у предвечерје, Православна реч, Нови Сад, (2012), Утамничена цркв, Православна реч, Нови Сад, (2012),
  
• Христов Светосавац Михајло Пупин, Правосл. реч, Нови Сад, (2012),
  
• Св. Исповедник Варнава Епископ Хвостански, Прав. реч, Н. Сад, (2012),
  
• Етничко чишћење и културни геноцид на Косову и Метохији, Православна реч, Нови Сад, (2012).
  

Објављене верско-поучне књижице:

• Свети Отац Николај, Издавачки фонд Архиепископије Београдско-карловачке, Београд, (1998),
  
• Божић и божићи обичаји, Издавачки фонд Архиепископије Београдско-карловачке, Београд, (1998),
  
• Свети Великомученик Георгије, Издавачки фонд Архиепископије Београдско-карловачке, Београд, (1999),
  
• Велики часни пост, Издавачки фонд Архиепископије Београдско-карловачке, Београд, (1999),
  
• Васкрсење Господа Исуса Христа-Васкрс, Издавачки фонд Архиепископије Београдско-карловачке, Београд, (1999),
  
• Свети Јован Крститељ, Издавачки фонд Архиепископије Београдско-карловачке, Београд, (2000).
  

Године 2012. Фондација „Младен Селак“ из Београда доделила је проти Саву Б. Јовићу у Идвору, родном месту Михајла Пупина, медаљу која носи име овог великог научника, за књигу Христов Светосавац Михајло Пупин.

Извор: СПЦ

Требињац Срђан Алексић погинуо је на данашњи дан 1993. године док је од припадника Војске Републике Српске спасавао свог суграђанина Бошњака Алана Главовића. Срђан је имао 27 година када је убијен.

Тога дана Срђан се сам супротставио четворици наоружаних припадника Војске Републике Српске који су тукли Главовића, иначе Срђановог комшију. Срђан му је прискочио у помоћ и том приликом је задобио повреде од којих је пао у кому, а потом и преминуо.

Срђанов отац Раде Алексић стално поручује да поступак његовог сина није био херојски већ људски чин, и да би сваки човек тако требало да поступи.

У читуљи пре 21 годину написао је једноставно: "Умро је вршећи своју људску дужност."

Један од четворице Срђанових убица погинуо је на ратишту, а остала тројица осуђени су на по две године и четири месеца затвора.

Ален Главовић, младић којег је Срђан бранио животом, данас живи у Шведској. Ожењен је и има двоје деце. Сваке године посети Требиње, Срђанов гроб и његовог оца, јер, како каже, не заборавља нити ће икада моћи да заборави племенити чин свог пријатеља.

Одборници Скупштине Београда одлучили су да Срђаново име носи једна улица на Новом Београду, а на иницијативу Сузане Милосављевић Илић, која је 11. фебруара послала захтев и петицију Комисији за именовања улица и тргова.

У фебруару 2012. године тадашњи председник Републике Србије Борис Тадић, постхумно је Алексића одликовао Златном медаљом "Милош Обилић" за показану храброст и дело посебног јунаштва.

Постхумно му је додељена Повеља Хелсиншког комитета за људска права у Босни и Херцеговини.

Храбри младић племенитог срца добио је улицу у Сарајеву, а пролаз у Новом Саду у Змај Јовиној улици назван је по њему. Такође, ту је постављена и спомен-плоча у његову част.

Пролаз који носи име Срђана Алексића постоји и у Панчеву.

Форум Бошњака Црне Горе предложио је, Влада Црне Горе дала позитивно мишљење, а Скупштина главног града донела одлуку да се нови булевар назове Срђановим именом.

Табла са Срђановим именом постављена је 11. јула прошле године, на Дан сећања на жртве ратова вођених на простору некадашње СФРЈ у периоду 1991-2001. године.

Филм "Кругови" Срдана Голубовића, наш кандидат за Оскара ове године, инспирисан је Срђановим херојством, као и документарни филм "Срђо", новинарке РТС-а Сање Драгићевић.

извор

Зуроф је најавио да ће операција "Последња шанса", чији је циљ привођење правди нацистичких ратних злочинаца, бити ускоро спроведена и у Србији. Он је упозорио и на јачање неофашизма свуда у ЕУ, а посебно у појединим њеним источним чланицама, попут Хрватске, где се ситуација, према његовој оцени, погоршала откад Стјепан Месић није више председник.

"Три су разлога за моју посету (Београду): први је да се припреми терен за покретање операције 'Последња шанса', пројекта проналажења нацистичких ратних злочинаца, у оквиру које ће бити понуђена награда за информације, што нам може помоћи да надјемо те злочинце у наредна три месеца у Србији", рекао је Зуроф у интервјуу Танјугу.

"Последња шанса", вероватно последњи велики напор за извођење нацистичких злочинаца пред лице правде, досад је, како је наведено на вебсајту Центра "Симон Визентал", спроведена у Немачкој, Литванији, Летонији, Естонији, Пољској, Румунији, Аустрији, Хрватској и Мађарској. Операција је заједнички пројекат центра "Симон Визентал" у Јерусалему и фондације Таргум Шлиши.

Зуроф је објаснио да борави у Београду и ради промоције своје књиге "Операција последња шанса", која је објављена на српском језику, као и да би обишао стратиште на Старом Сајмишту, које, како је истакао, има важно место у историји Другог светског рата и историји холокауста и злочина почињених у Србији. Примећујући да места на којима су људи страдали у прошлости нису ваљано обележена, он је изразио наду да ће се то променити.

Коментаришући недавне инциденте у региону, Зуроф је оценио да је неофашизам у порасту и да о томе треба повести рачуна. "За то има много разлога: економска рецесија, глобализација, страх од губитка националног идентитета, али део проблема јесте и то што Брисел спава", рекао је он и додао да се од нових чланица ЕУ очекивало да су пре пријема у Унију прихватиле европске вредности.

"Али, оно што видјамо по свим земљама ЕУ, а посебно у земљама попут Словеније, Летоније, Естоније, Хрватске и другде, јесу покушаји промене историје холокауста у Другом светском рату, јачање неофашизма, гласање за десничарске представнике са ултранационалистичким програмом", казао је Зуроф.

Осврнувши се на недавни инцидент на загребачком стадиону Максимир, када је фудбалер Динама и хрватске репрезентације Јосип Шимунић поздравио публику усташким поздравом "За дом!", на шта су му навијачи одговорили "Спремни!", Зуроф је оценио да је то срамно, али да је од Шимунићевог испада много горе то што су му хиљаде људи отпоздравиле и што се државни врх Хрватске није дистанцирао од фудбалера.

"Мислим да је инцидент сам по себи сраман. Али желим да нешто буде јасно: Јосип Шимунић је појединац, и то што је учинио јесте ужасно, првенствено због тога ко је он - а верујем да је херој за многе младе у Хрватској", рекао је Зуроф.

"Али оно што сматрам 100 пута горим јесте чињеница да су му хиљаде људи на стадиону Максимир отпоздравиле усташким поздравом 'За дом спремни' и то је апсолутно нечувено", додао је он.

Зуроф је приметио и да се ниједан хрватски политички лидер није позабавио тим питањем, што, како је казао, није први пут, и подсетио је на случај Марка Перковића Томпсона.

"Када је Томпсон, вероватно најпопуларнији певач у Хрватској, певао 'Јасеновац и Градишка Стара', био сам прва особа која је протестовала и осудила то и тек онда је уследила осуда хрватских лидера", рекао је он. "Мислим да се ситуација погоршала откад Месић није више председник. Председник Месић је у више наврата говорио о том проблему, што му служи на част, и наставља и даље да говори, али, наравно, више не као председник. Проблем је што се руководство Хрватске не дистанцира од људи попут Шимунића", истакао је Зуроф.

Он је оценио да су хиљаде људи који узвикују "За дом спремни" "озбиљан проблем, не само за Хрватску, већ би и ЕУ требало то да сматра озбиљним проблемом".

На питање какви су његови утисци када борави у Србији, Зуроф је одговорио да је Србија вероватно једна од ретких земаља источне Европе где се цени рад центра "Симон Визентал". "Није у питању само сарадња с властима, већ рад Центра подржавају и Српска православна црква и локалне групе, казао је он и изразио захвалност због 'пуне подршке и огромне помоћи' у вези са случајем Шандора Кепира, оптуженог за учешће у убиствима током новосадске рације 1942. године.

"То је важно јер без подршке локалних група веома је тешко за неког ко дође са стране да оствари жељени циљ", напоменуо је Зуроф.

На питање шта мисли о оптужници у Француској против америчког певача Боба Дилана због интервјуа у којем је Хрвате упоредио с нацистима и Кју клукс кланом, Зуроф је одговорио да је то "апсолутно смешно".

Зуроф је данас обишао некадашњи логор Старо Сајмиште и одао пошту жртвама геноцида, а током боравка у Београду разговараће и с представницима власти и одржати јавно предавање на којем ће говорити о лову на злочинце широм света.

Стратиште су, заједно са Зурофом, обишли и викарни епископ Патријарха Иринеја Јован, оснивач удружења "Српски код" Млађан Ђорђевић и виши научни сарадник Института за савремену историју Милан Коњанин. Зуроф ће, током боравка у Београду у организацији удружења "Српски код", Одбора за Јасеновац Светог Архијерејског Сабора Српске православне цркве и Института за европске студије, разговарати и с представницима власти и касније данас одржати јавно предавање на којем ће говорити о лову на злочинце широм света.

Према подацима Државне комисије за утврђивање ратних злочина, у нацистичком концентрационом логору Старо Сајмиште од 1941. до 1944. године било је интернирано око 100.000 људи, жена, деце и стараца, од којих је скоро 40 одсто убијено. Већина заточеника били су Срби, Јевреји и Роми.

Историчари се, међутим, не слажу око тачног броја логораша и убијених, и сматрају да је та бројка преувеличана и да је у логору било укупно интернирано око 40.000 људи, од којих је скоро половина убијена.

Извор: Танјуг

Са малом већином од 334 против 327 гласова одбијен је њен предлог о сексуалном и репродуктивном праву жена. Таква иницијатива је одбијена и због вишеструких формалних погрешки у процедури подношења иницијативе, као и начина на који је до њега дошло, односно којим је стављен на агенду (дневни ред) рада пленума Европског парламента.

Што се садржине ове иницијативе тиче, он је би високо проблематичан у етичком смислу. Као црвена нит провлачи се кроз овај „Естрела-извештај“ постојано довођење у питање, односно маргинализација људских права као што су људско достојанство, право на живот и слобода савести. У њему се пропагира наводно право на абортус (чедоморство), сужење права родитеља при сексуалном васпитању деце и омладине, као и слобода пропагирања хомосексуалности омладине. Ове тачке те иницијативе се у тој мери тешке повреде хришћанског морала да су за многе чланове Парламента биле a priori неприхвативе. Пленум Европског парламента је овај „Естрела-извештај“ још у октобру већином гласова одбио. Но иницијативнa група је настојала да закулисним махинацијама и непрозирним „о-рук-притиском“ са незнатно модификованим текстом прокрчи себи пут до пленума.

И Немачка бискупска конференција са надбискупом Робертом Цолићем и Аустријска бискупска конференција са кардиналом Кристофом Шенборном је пастирским саветом заснованим на фундаментима хришћанског морала предложила члановима Европског парламента да категорички одбију такву иницијативу, што је данашњим вотумом, на срећу, пошло за руком да такве, саблажњиве идеје изникле из патоса феминистичких слобода и псевдолибертинизма, надамо се, заувек ad acta одложи и препусти заслуженом забораву.

Протођакон Зоран Андрић, Минхен

СПЦ

Пројекат је подржан од стране Управе за заштиту животне средине Новог Сада а семинар, као једну од најважнијих активности у оквиру пројекта “Оживимо периферију града” ће водити Снежана Огњеновић, дугогодошњи промотер и предавач на тему органске производње и аутор неколико књига на ову тему. Семинару, који ће бити одржан 21. и 22. децембра 2013. године od 11-17. часова могу да присуствују сви заинтересовани за ову тему, а број полазника је ограничен.

Семинар је бесплатан, а биће одржан у клубу “Зрно” (Трг Марије Трандафил 11, бивши “Прометеј”).

Пројекат се бави учешћем група људи у креирању и реализацији еколошких активности у локалној заједници Нови Сад, како би се боље позиционирале и усмериле своје активности остварењу циљева радне дисциплине и унапређењу локалне заједнице.

Едукација се ради због:

а) промоције бављења органском производњом хране и зачетком идеје о социјалном предузетништву у овој области,

б) скретања пажње јавности на важност заштите животне средине и одрживог развоја

Заинтересовани могу да се пријаве на број телефона 021/544-708 понедељком, средом и петком од 19 до 21 или на имејл адресу spc.zemljazivih@gmail.com. Приоритет приликом пријаве имају лица која живе на периферији или у приградским местима општине Нови Сад.

Земља живих