inShare[/size][/center]

БЕОГРАД – Делегација политичке организације Трећа Србија је Амбасади Републике Македоније у Београду предала Иницијативу за пуштање на слободу Архиепископа Охридског СПЦ Јована.

У овој иницијативи Трећа Србија тражи моментално пуштање на слободу Јована, Архиепископа Охридског СПЦ, који се тренутно налази на издржавању казне, амнестирање и обуставу свих кривичних поступака који се воде, омогућавање слободног вршења верске службе, као и омогућавање слободног и мирног уживања имовинских и неимовинских права Охридске Архиепископије СПЦ.

Мирослав Паровић (Фото: Трећа Србија)

Oвом приликом председник Треће Србије Мирослав Паровић подсетио је да у 21. веку свако има право да исповеда своју веру, а и да у овом тешком периоду у коме се налази регион Балкана морамо да нађемо начин да се помиримо и сарађујемо.

– Зато сматрамо да најважнији корак ка успостављању нормалних односа Србије и Македоније, и Срба и Македонаца јесте пуштање на слободу Архиепископа Јована – рекао је Паровић.

Паровић је додао да време које је пред нама носи велике изазове и потребу да регион Балкана сарађује, а све у циљу да се изборимо за бољу будућност свих наших грађана.

Извор: Правда

У Србији више ни покојници не почивају у миру. И њима се улази у брачни или љубавнички кревет, пребројавају крвна зрнца и преслишавају грехови. Жртве убистава више нису човек или жена, већ конобарица, наркоманка, проститутка, а осумњичени већ од првог дана постају крволочне убице, звери и монструми. Зарад профита, уредници су спремни да своје новинаре задуже за истраживање љубавног живота недавно преминуле девојке, да нам детаљно опишу како је једна друга мучена и убијена, уцењују оца девојчице тражећи изјаве, прогањају породицу осумњиченог и предвиђају му силовање у затвору.

Директно са гробља

Прилог српских листова таблоидној култури несумњиво је гробљански журнализам. Читаоци добијају потресне извештаје са сахрана, ко је за ким и колико плакао и коју је „песму свирала труба парајући небо док се ковчег спуштао у раку“. Новинарка Тамара Скроца каже за ДW да таква патетика тешко да подиже тираж. „Мислим да су уредници и новинари замислили да би требало да продаје новине“, наводи Скроца, која је и чланица Kомисије за жалбе Савета за штампу.

Генерална секретарка тога Савета Гордана Новаковић указује да Kодекс новинара Србије јасно дефинише препоруке како би новинари требало да се понашају у ситуацијама које укључују лични бол и тугу. „Постоји некакво такмичење ко ће објавити више детаља, али то што је полиција спремна да ода детаље из истраге, новинаре уопште не амнестира од злоупотребе емоције породица и необавештености.“

Где је граница?

Таблоиди нису српски изум, али у Србији они имају вишеструку улогу: да забављају и анестезирају масе, сатанизују непожељне појединце и величају вође за чији рачун раде. Поједини од њих при том не бирају речи, било да је циљ некога дискредитовати или подићи у висине. Чувен је панегирик једног таблоида о капацитету тестиса премијера Србије Александра Вучића, док је албански премијер Еди Рама након посете Србији на насловној страни добио етикету „Шиптар без срама“.

Границе доброг укуса разводњене су у информативном, али и забавном програму. Невладине организације недавно су изразиле оштар протест због вица који је популарни водитељ испричао о босанским деовјчицама. „Та емисија траје годинама, нико је није ни склонио, ни преваспитао, ни усмерио“, каже Скроца. „Не поставља се питање нечијих осећања, а мислим да би то требало да буде критеријум. Ако не знамо где је граница, онда се запитајте само како је човеку о којем се говори. Медији ту границу прелазе на дневном нивоу.“

Kазни нема

Оштећени грађани против таквих медија имају добре шансе на суду, али чак и ако добију спор, не подразумева се и да ће одређени медиј бити кажњен. Иако постоји од 2003. године, дневни лист Kурир је тек недавно премашио 300. број. „Они се редовно пререгиструју и више немају обавезу да плаћају казне као некадашње угашено правно лице“, објашњава Тамара Скроца. „Али Kурир није једини, таквих медија има неколико, врло сличног профила. Имам утисак да се таквим медијима гледа кроз прсте јер су потребни свакој власти.“

Међутим, државни секретар у Министарству културе и јавног информисања Саша Мирковић каже да закон даје подршку регулацији и саморегулацији и да је нужно да медији сами уреде своју професију. „Ако се држава умеша у то, постоји оправдана сумња да ту долази до гушења слобода. Не може држава да уради нешто што би новинарска струка требало да уради сама за себе“, наводи Мирковић.

Но саморегулација је углавном мртво слово на папиру. Гордана Новаковић каже да Савет за штампу, чија је генерална секретарка, може тек да одлучи да неки медиј објави одлуку или опомену Савета. „Сматрамо да је то довољно да онај који је оштећен добије моралну сатисфакцију, а медиј показује одговорност тиме што признаје да је урадио нешто што није у складу са кодексом“, каже она.

Некадашњи РРА, а данас Регулаторно тело за електронске медије, има овлашћења да озбиљније санкционише медије, али су од свог оснивања изрекли свега 77 мера опомене и 14 мера упозорења, док је дозвола за рад привремено одузета само радију Фокус.

Kупци таблоидне робе

Чврсто правило капитализма каже да ће на тржишту увек бити одређене робе ако има заинтересованих купаца. Прем подацима о тиражу и гледаности, претежни број српске јавности који прати медије бира управо таблоидне садржаје. Kомуниколог Јелена Kлеут каже да улогу игра и економска димензија. „Таблоидни садржаји су јефтини, а у квалитетне је потребно уложити новац, платити новинарима да се посвећено баве једном темом“, објашњава она за ДW. „Профитни медији за то једноставно нису заинтересовани. Kао резултат, таблоиди су далеко јефтинији и приступачнији људима.“

Наша саговорница каже да, насупрот увреженом мишљењу, конзумирање таблоида не мора нужно бити повезано са ниским образовним нивоом или лошим укусом. „Таблоидне приче су по правилу изразито персонализоване, веома личне. Такве вести су приче у класичном смислу“, каже Kлеут. „Грађани не прате вести само зато да би били информисани. На трагу ове идеје поједини истраживачи тврде да публика преферира таблоидне вести о појединцима зато што људи о таквим вестима могу да причају са другима. Оне постају предмет свакодневних разговора, згражавања, чуђења, ламентирања.“

При томе се од јефтиног новинарства сасвим добро живи. У јавној сфери која је дефинисана капиталистичким релацијама, „профит је основни разлог страдање моралних вредности“, каже Дивна Вуксановић, професорка теорије културе и филозофије медија. Упозорење на похлепу за новцем је једино релеватно у капиталистичком амбијенту, додаје она.

Извор: Дојче веле

Ту је и адреса сајта, мејлови, телефон итд...

Неуки православни хришћанин лако може да се "упеца" на тај божићни декор, лепа црквена слова, мислећи да литература потиче од неке православне Цркве.

Видећи њихов сајт и фејсбук страницу, сазнао сам да се ради о једној хришћанској секти која на веома перфидан начин (да не кажем лукави), лови незнавене људе. Чак им не смета да поставе икону на својим страницама и књигама.

Тамо се нуди књига дотичног г. Ивице Стаменковића где он на један потпуно неуки, ненаучни начин описује Православно Хришћанство, спочитавајући му мане које је он, на њему знан начин, открио. Другим речима, пљувачина по Православљу. Наравно, њима не смета да користе православну иконографију и ако сами не користе ништа од тога. Класична манипулација.

Дакле, памет у главу православци.

Ево, слика, мада има и унутра где је слово о Светом Писму, и где су намерно поставили име упокојеног др Емилијана Чарнића, професора Православног Богословског Факултета у Београду, не би ли још лакше упецали незнавене.

предња страна

Задња страна:

Став који морамо заузети, а поводом актуелних информација о "чипизацији" у САД објављених у електронским медијима, је од кључног значаја за трендове које очекујемо у блиској будућности у ЕУ и Србији. Битност изражавања јасног става "ДА-јесам за" или "НЕ - категорично одбијам" ће будућим догађајима дати легитимитет те ћемо, сходно јасноћи наше одлуке, прихватити "електронска помагала" (и остати равнодушни) или ћемо ограничити могућност увођења и спровођења било каквих правила и закона везаних за идеју РФИД импланта. Наглашавам да ће у блиској будућности бити потребно недвосмислено изјашњавање већинског дела грађана како би се концепт микрочиповања спровео у дело или одбацио. Свако "међустање" (неизјашњавање, двосмисленост, делимично одобравање...), неће бити прихватљиво тј. допринеће апсолутном спровођењу одлуке светских налогодаваца у дело.

Веома је битно да будемо свесни комбинације праксе која "на мала врата" уводи разне "друштвено-корисне" концепте и закона који је ЕУ већ припремила и намеће државама-поданицима, а који ће једном потпуном репресивном методом интегрисати чипизацију у земљама чланицама ЕУ, а није искључено и да би процес започео у земљама "на прагу" чланства као битан услов за пријем у ЕУ. Тако ће један дан у нашој блиској будућности осванути вешћу да је Србија потписала протокол о микрочиповању становништва и обавезала се на задате циљеве. Једноставним речима, грађани Србије за сигурно неће бити питани да ли желе концепте импланта у свом животу већ ће само бити обавештени да имају рок за примену у пракси.

Дефинитивно нас бављење овом темом тек очекује и све што је до сада речено је "запечено" у изјавама стручних људи позваних да се баве системима надзора и електронске идентификације. Овај период затишја сматрам датим временом да се информишемо и припремимо за актуелне догађаје и да уз потпуну одговорност према друштву и будућности коју остављамо нашој деци, дамо све потребне аргументе који НЕ ИДУ У ПРИЛОГ МАСОВНОЈ ИДЕНТИФИКАЦИЈИ и који јасно говоре колико су ти концепти погубни за достојанство човека у сваком смислу.

Обамејкер закон је у САД 2013. године ступио на снагу и на један перфидан, безобразан и за грађанина САД, недостојанствен начин спроводи "добровољну" имплантацију чипова а грађани САД-а су дуго година у назад тест платформа за увођење нових демократских промена. Посматрајући њихове примере и искуства разних агенција за спровођење мера "бриге о људима" можемо вршити поређење са актуелним друштвено-политичким мерама на европском континенту чији су заговорници првенствено челници ЕУ и то успешно шире кроз мрежу услова чланства.

Да у Србији имамо разлога за бригу, ВЕЛИКУ БРИГУ, говоре нам сигнали из ранијих поступака владајућих челника државе који су чак и (не ретко), преко потребне мере пружали логистику бесмисленим захтевима ЕУ попут замене саобраћајних докумената (14.01.2011. Политика, http://www.politika.rs/pogledi/Aleksandar-Arsenin/Cipovana-dokumenta-i-borba-za-privatnost.lt.html). Још нас више забрињавају скорашњи догађаји отуђења-крађе базе података пореских обвезника (http://www.tanjug.rs/novosti/152632/bisic-osumnjicena-za-kradju-podataka-iz-poreske-uprave.htm) и уступања банкарских база података САД у једном "легитимном светлу" у тајности потписаном споразуму о сарадњи

(http://www.rtv.rs/sr_ci/drustvo/ustupanjem-podataka-amerikancima-krsimo-ustav_535191.html).

На који ће начин концепт увођења импланта бити спроведен у Србији, зависиће искључиво од јасне поруке грађанина ове државе. Можемо се надати да ће демократским методама бити спроведен референдум и да ћемо имати прилику изјашњавања у вези овако битне ствари, у супротном, биће потребна подршка свих политичких странака како би се направио један од ретких преседана и оборила одлука власти која буде прихватила репресивне и насилне методе спровођења имплантације становништва.

Извор: https://www.pouke.org/forum/topic/37174-%D0%B0%D0%BB%D0%B5%D0%BA%D1%81%D0%B0%D0%BD%D0%B4%D0%B0%D1%80-%D0%B0%D1%80%D1%81%D0%B5%D0%BD%D0%B8%D0%BD-%D1%87%D0%B8%D0%BF%D0%BE%D0%B2%D0%B0%D1%9A%D0%B5-ultimate-fight/

Претходно, 24. марта 1999. године, на примеру српског народа и српске државе, нови светски поредак је показао и каква су права народâ и државâ, шта значи међународно право и колико вреди Повеља Уједињених нација.

Пошто знамо да су у Хашком трибуналу већ умрла десеторица Срба, у случају др Војислава Шешеља нам мало вреди позивање на Одредбе Европске конвенције о људским правима, Међународног пакта о грађанским и политичким правима, Повеље о основним правима у Европској унији и друге одредбе међународног права које јемче суђење у разумном року, а да и не говоримо о праву на лечење од стране оних којима он верује као људима и лекарима.

Нама који се у случају др Шешеља, као и у сваком другом судском процесу, не руководимо ни страначким, ни идеолошким, ни било каквим овоземаљским мотивима и циљевима него се искључиво залажемо за праведност и законитост, остаје да опомињемо пре свега себе, а затим хашке судије и оне моћнике који су изнад њих, да ћемо једнога дана сви стати пред лице јединог апсолутно праведног Судије, ма колико споменуте хашке судије и њихови стварни ментори и господари мало или нимало у то веровали. Тада ћемо чути речи које је изрекао Сâм Бог преко пророка Мојсија: Ево, ставио сам пред вас живот и смрт… Да ли ћемо тада наследити вечни живот или вечну смрт, одлучујемо свакога тренутка нашег живота сви ми, свако за себе, потпуно слободно и независно од хашке правде. О томе одлучујемо и сада, опредељујући се за правду или за неправду у случају трагично угроженог хашког сужња, др Војислава Шешеља.

МАРKО НИЦОВИЋ: У Србији се дрогирају десетодишњаци, нација нам пропада!

Један од највећих стручњака по питању борбе против наркоманије , сарадник Интерпола, адвокат и полицијски експерт Марко Ницовић у интервјуу за “Аферу” говори о пошасти дроге и опијата који су задњих година преплавили Србију и тврди да ако се нешто хитно не учини да ћемо имати “зомбиране генерације” и младе људе који ће животе рано завршавати!

-Поражавајуће је да држава Србија још увек није направила стратегију борбе против наркоманије, а смим тим ни родитељи нису довољно едуковани како да помогну својој деци која упадну у пакао дроге. Свакако да је добро и поздрављам хапшење највећих дилера попут Шарића али нису они једини И не сме се само на томе стати, каже на почетку разговора Ницовић.

Многи родитељи као да нису свесни опасности које дрога носи и одбијају да признају да И њихово дете може постати наркоман?

-Нажалост тако је јер родитељи могу да буду не знам колико факултетски образовани И урбани скоро ће увек по питању дроге реаговати речима “Неће се то мом детету десити” чак ни када примети да му се дете креће у кругу оних који користе наркотике. То је својеврсно забијање главе у песак и управо само правилна едукација и родитеља и деце може то поправити.

Kоји су главни разлози да млада особа проба наркотике?

-Има их више, али два су најчешћа: радозналост и помодарство. Радозналост у смислу: “дај да и ја то пробам да видим како је” а помодарство у имитирању рок звезда, неких холивудских глумаца а у последње време И светских спортиста који отоворено признају да се дрогирају. Млади немају довољно знања ни животног исксутва да спознају чињеницу да када се једном почне са дрогама да се тако улази у затворени круг пакла из кога нема излаза. Јер верујте ми, нема те особе која се “скинула” са тешких дрога.

Граница корисника наркотика сваке године све је нижа, каква је у Србији тренутно ситуација по том питању?

-Имали смо релативно скор случај у Београду где је регистрован наркоман од само десет година старости! Значи, десетогодишње дете се дрогира! Треба ли веће упозорење једној држави и њеном апарату али и свима нама заједно? Ово је знак да нам нација пропада и иде ка суноврату јер шта се може очекивати од друштва у коме се деца дрогирају. Нико не жели да има дефектну нацију и томе се мора озбиљно стати на пут.

Дрога се налази нажалост и у школама школским двориштима. Kако је искоренити одтале?

-Пред сваку школску годину се упозарава на опасност од опојних средстаца надомак школа, не само средњих већ и основних. Близу школских објеката мувају се такозвани ситни дилери који се у полицијком жаргону називају “штрумпфови” и који су део ланца са крупникм дилерима и нарко босовима. Ти ће ситини дилери прво поклонити детету “смотуљак” или таблету, да га навуче а ако узме једно дете узеће и друго па треће… да не испадну “млакоње и кукавице у друштву”. Није довољно само присуство школског полицајца у школским довириштима, како сам већ раније рекао, цела држава се мора укљућити, а видим да је то коначно и почела да ради. Националну стретгију што пре донети, организовати трибуне, округле столове, предавања, активирати министарства просвете, правосуђа и здравља. Тек тада дрогу можемо отерати трајно од младих генерација.

Kако да родитељи препознају је дете почело да се дрогира?

-Прво морам да истакнем да млади у адолсцентском период пролазе кроз низ промена расположења и чудних понашања која немају везе са коришћењем дрога па ту треба направити разлику. Ипак, постоје неки знаци који недвосмилено указују на степен зависнсти од дрога. Ако родитељ примети да дете често испољава безразложну агресивност, да стално шмрца а није прехлађено, ако му сузе очи, носи дугачке рукаве чак и лети, затвара се дуго у собу и томе слично мора одмах реаговати. Родитељи тада морају да шпијунарију своје дете у најбуквалнијем значењу те речи. Да му претресу собу, џепове, сазнају са ким се све дружи… То можда делује сурово али је верујте много суровије пустити дете да дуго И полако умире од дрога! Родитељи не смеју да затварају очи пред истином већ морају да одмах делају некад и најдиректније.

Kоје врсте дрога су најопасније?

-Сваке године се појављују нове врсте дрога али оне које су за свако поднебље најопасније су синтетичке дроге. Оне разарају и физички и ментални склоп а јефтиније су од опијата а самим тим и доступније младима. Трећина тржишта данас припада управо синтетичким дрогама. Што се конкретно врста тиче, веома су опасне две: дрога “Kрокодил” и “Гарибалд”. Kод конзумирања “Kрокодила” људима отпада кожа са тела а корисници “Гарибалда” буквално уједају све око себе због ерупције агресије коју је немогуће контролисати.

Kако млади да се отргну од дрога, имате ли неки савет?

-Јапанци имају национални програм у борби против наркоманије који се зове “Само реци НЕ” И то је најједноставнија и најдиректнија порука која важи за цео свет. Ма шта да други око тебе ураде, ма колика опасност била да ћеш испасти нула од човека” у очима вршњака, свакој дроги реци- НЕ! Можда ћеш тада испасти млакоња али тренутно а заувек ћеш остати нормална и здрава особа.

Срећко Миловановић

И обавештајне службе затварају очи пред дрогом

Kолико се од промета дроге годишње “обрне” пара у свету?

-Прошле, 2013. године у свету обрнуто на дроге преко хиљаду и осамсто милијади долара! То је више него годишњи бруто приход Француске, на пример. Обавештајне службе у многим земљама се финансирају управо преко црних фондова насталлих кријумчарењем дрога па онда и страин обавештајци затварају очи пред неким ставрима што никако не би смели. То нису никакве теорије завере, нитти романи Роберта Ладлама већ сушта истина.

УН легализују марихуану

Kакав је ваш став око легализације марихуане?

-Више од 70 одсто профита кријумчарење дроге данас је управо од марихуана и Уједињене нације ће до краја године марихуана легализовати управо да би кријумчарима избили из џепова тих 70 одсто прихода. Међутим легализација марихуана и лак долазак до ње може водити ка тежим врстама дроге и то је онда ново зачарано али и смртоносно коло.

Извор: Афера

Треба знати да је највећи број припадника ове организације дошао из централне Србије и да није реч о косовским Србима. Не желим да будем ничији апологета нити да судим било коме, али истине ради ово није однос косовских Срба према председнику Николићу, иако је чињеница да многим Србима још није јасна и разумљива политика Владе Србије на КиМ. По мојој процени реч је о организованој провокацији и људима који пре свега нису показали поштовање према светом месту и тренутку.

Претходно за време службе у Грачаници нису били на Литургији у порти манастира већ су скандирали на улици око споменика Милошу Обилићу. Реч је о младим и дезоријентисаним људима који су дубоко незадовољни али који не представљају ни српски народ ни Србе са Косова и Метохије, који се на Видовдан овако никада не би понашали. Међу овом екипом примећено је само неколико локалних ултра-патриота са севера Косова. По обичају, Заветници и њима сличне патриоте напустиле су Косово после Видовдана и не пада им на памет да дођу овде да живе или да на било који начин помогну овом народу јер лако је бити патриота са сигурне удаљености и далеко од свакодневне опасности. Сви нормални људи који су се нашли на Газиместану, па чак и они који имају неслагања са политиком Владе, били су искрено згрожени примитивизмом, агресивношћу и потпуним одсуством поштовања према светињи. Нажалост, понашање ове минорне групе привукло је исувише медијске пажње и велики је пропуст безбедносних служби који су допустиле да се овакве групе уопште и приближе месту где се велика већина грађана сакупила да би се помолила за покој пострадалих косовских јунака.

Председник Николић са својим сарадницима није данас био на Газиместану у личној посети већ као председник Републике Србије и представник српског народа и ово је пре свега велика увреда сваком честитом Србину који поштује спомен косовских јунака и који на Видовдан долази на Косово да би се Богу помолио а не дивљачки урлао и вређао.

У извештају Епархије Рашко-призренске имате и аудио записе две сјајне беседе које је одржао данас Митрополит Амфилохије, једне у Грачаници и друге на Газиместану као и фотографије са данашње свечаности која је и поред овог несрећног инцидента на Газиместану била достојанствена и добро организована.

http://www.eparhija-...m-junacima-na-g

Архимандрит Сава Јањић

Извор: Поуке.орг

Тог дана у Обреновцу сусрео се са премијером Републике Србије г. Александром Вучићем, министром спољних послова г. Ивицом Дачићем и члановима дипломатског кора а међу њима и са секретаром Папске нунцијатуре, монсињором Јанушом Блаховјаком. Овом приликом, Митрополит је посетио Кризни штаб у хотелу Обреновац где је изразио дубоку захвалност храбрим спасиоцима града за сав њихов уложен надљудски труд и показану храброст. Потом је Високопреосвећени са пратњом посетио обреновачку цркву Свете Тројице и помолио се Господу за избављење од ове непогоде и покој душа пострадалих у њој.

Извор: СПЦ

У среду 1. маја 2014. године у Београду, у Цркви св. Марка, са почетком у 11 сати, одржаће се Парастос жртвама злочиначке акције "Бљесак".

Бљесак представља злочиначку акцију с почетка маја месеца 1995. године, када је хрватска војска извршила агресију на део РС Крајине, односно Западну Славонију (Пакрац, Окучани, Новска, Грубишно Поље, Дарувар...) и за само 3 дана је убијено или нестало скоро 300 Срба, а протерано више од 15.000 Срба.

Одговорност за овај удружени злочиначки подухват сносе: Фрањо Туђман (тадашњи председник Хрватске), хрватски генерали Младен Маркач, Анте Готовина и Младен Круљац.

Хашки Трибунал је 16. новембра 2011. године у другостепеној пресуди Анти Готовини и Младену Маркачу оборио првостепену пресуду којом су били проглашени кривима за удружени злочиначки подухват, прогоне, депортацију, етничко чишћење... на 24 односно 18 година затвора. За овај злочин, баш као и већину других злочина над Србима 1990-1999 није нико одговарао и ово је глас против те неправде!

Пођимо у цркву да запалимо свеће за наше западнославонске мученике, који пострадаше испред хрватских злочинаца 1. и 2. маја 1995. када су 283 наша сународника мучки убијена, а 15.000 протерано са својих огњишта!

Франческо Скарфи

НЕСТАНАК Срба на Косову и Метохији није само српски и проблем њихових породица, већ је то питање којим треба да се позабаве и они који су дозволили да се то деси. Људи на Западу не знају шта се овде догодило. Зато је излагање овог споменика несталима, односно инсталације „Мисинг“ један од начина да се прикаже и покаже шта се заправо дешавало на Косову и Метохији и да се опомене да судбина несталих и киднапованих Срба са КиМ није расветљена.

Овим речима Италијан Франческо Скарфи, осведочени пријатељ монаштва и српског народа на КиМ, секретар Удружења „Пријатељи Дечана“, у разговору за „Новости“ објашњава свој мотив да изложбу споменика несталим Србима на Косову и Метохији у нерадних годину дана представи у дванаест италијанских градова. Скарфи сматра да ће инсталација „Мисинг“, споменик дугачак 13 и висок 2,5 метра, са сликама и именима око 1.400 киднапованих и несталих, много тога рећи о страдању Срба на КиМ и помоћи да грађани његове земље разумеју патњу која је била и која је и даље присутна на Косову и Метохији.

- Изложба ће најпре бити постављена у Венецији. Покушаћемо да, колико је то могуће, преселимо дух Косова и Метохије у Италију - каже Скарфи, који последњих неколико година борави на КиМ и то углавном у манастиру Високи Дечани, који је први пут посетио 2008. године.

Обилазећи српске средине у Покрајини уз помоћ пријатеља из Италије, Скарфи је организовао Удружење „Пријатељи Дечана“ које се бави хуманитарним активностима, а све зарад помоћи српском народу на Космету. Зато посебне заслуге осведоченом пријатељу поменутог манастира, монаштво приписује у организовању хуманитарних акција за помоћ српским срединама у Покрајини, пре свега око лечења болесне деце у Италији.

- Осим што су саградили и опремили куће за пет српских породица, али и помогли бројним фамилијама у повратничким срединама, веома је значајно то што је Франческо помогао да се велики број српске деце са КиМ излечи у Италији - причају монаси из Високих Дечана, захвални овом хуманитарцу у име српског народа са КиМ.

ОПЧИЊЕН ВИСОКИМ ДЕЧАНИМА

- Франческо се на први поглед заљубио у наш манастир, а пре три године се у светињи крстио и примио православну веру - каже отац Сава Јањић, игуман манастира Високи Дечани, у коме Франческо Скарфи борави последњих неколико година.

Овај хуманитарац и економиста из Сиракузе у Италији истиче да је фасциниран овом светињом и каже да му је основни мотив за боравак у њој „присуство“ краља Стефана Дечанског. Удружење „Пријатељи Дечана“ има више од 1.000 чланова, углавном Италијана, међу којима су они из јавног, политичког и културног живота ове земље...

novosti.rs

Ко у ова тешка времена нема децу има само један проблем, зато што нема децу, али постаје егоиста и брине како ће изаћи сам са собом на крај, односно - да ли ће живети, на пример, 50, 60, 70... година или неће живети. Нормални људи, а они који имају децу, морају да живе, нарочито, ако им је дете болесно. Случај породице Трипковић, мајке Мирославе и оца Жарка из Бачке Паланке у овој вароши отопи и залеђено срце, а сузе саме крећу чак и онима који нису заплакали када им је било, до тада, најтеже.

У центру Бачке Паланке, односно у улици Југословенске армије број 33, породична је кућа породице Трипковић. Елитни део вароши, скупо место, лепо уређена фасада, у дворишту нови део куће, све скупа близу 200 метара квадратних стамбеног простора, а за десетак дана прети им судска продаја због дуга од око 15.000 евра, мада, по грубој процени стручних људи ово здање кошта између 70-80.000 евра.

- Наше посртање почело је када се разболела наша млађа ћерка Нина – прича мама Мирослава. – Тражили смо лека свуда и стигли до Ане Келс у Менчестеру, једног од најпознатијих патолога у свету. Констатовала је да наша млађа ћерка има изузетно ретку болест, односно да има пуно туморске масе на доста органа. У Србији лекари су нам рекли да јој нема лека и да неће доживети први рођендан, а ево је са пет година. Све нас је то пуно болело, али и коштало, дизали смо кредите, старија ћерка морала је да напусти студије, а супруг посао у Русији одакле нас је издржавао. Сада нам прети судско исељење...

Мирослава и њен супруг објашњавају како су дигли кредит, да је жирант био један од рођака и да су после кашњења од три рате сазнали да им је кућа отишла „на добош“!

- Две године радио сам у Русији – прича отац Жарко, напустио је полицију ради посла у Русији (не у Сочију) где је радио у правој фирми као грађевински радник где је добро зарађивао и трудио се да отплаћује рате. – Међутим, наш жирант је отплатио банци дуг и тражио да му ми платимо цео износ мада сам био спреман да му плаћам у ратама дуг који није био већи од 15.000 евра, мада сам ја платио 2.400 евра. На првој судској продаји кућа нам није продата, а цена јој је знатно спуштена, мада у цену није ушао нов део са 75 метара квадратних, плус поткровље – прича, само он зна како, релативно смирен отац Жарко. Нова продаја најављена је за десетак дана, па иако већина овдашњих добронамерних људи зна за наш проблем појавили су се неки који би одмах да купе, а нас са болесним дететом да истерају на улицу.

Мирослава каже да су буквално остали без средстава за живот, јер је Жарко због стања у породици већ други пут одбио позив послодавца из Русије да се врати на посао, јер, вели, шта би њих три саме радиле у Бачкој Паланци без њега. Жарко каже да су му у кућу долазили и „каматари“ и нудили позајмицу од 15.000 евра, али да он потпише признаницу на дуг од 60.000 евра. Чак су и комшије, с друге стране улице спремне да учествују на судској продаји њихове куће која је процењена на, отприлике 25.000 евра, што је по њиховој процени три пута ниже од тржишне вредности.

- Молимо за помоћ власт, као и људе добре воље, јер боримо се за своје дете, а, како сада ствари стоје, можемо остати без крова над главом – каже мајка Мирослава. – Помогли су нам, на пример, Милан Чавић, односно овдашњи кафић „Жарден“ где је направљен концерт, а пар стотина младих људи није могло да уђе али је платило карту и тако смо добили помоћ од 350.000 динара. Нека им Бог помогне, а и мени и мојој деци и супругу. И Црвени крст нам је при руци, а нама је у овом тренутку свака помоћ драгоцена, јер, примера ради, само једна жалба код адвоката кошта око 16.000 динара – каже Мирослава, а сузе саме иду. Молимо суграђане, али и све људе добре воље у Србији да нам помогну, а отворен је жиро рачун код банке Интеза – 160-5500100771820-05.

Разговарали смо и са председником бачкопаланачке Општине Александром Ђедовцем који нам је потврдио да је упознат са проблемом породице Трипковић и болешћу мале Нине, али да за прву руку лично он може да одобри помоћ од 200.000 динара и да се нада да ће се овај проблем, ипак решити како породица са децом не би завршила на улици.

Премијер Србије Ивица Дачић у посети је манастиру Хиландару на Светој Гори на позив братства манастира и владе светогорских манастира у Кареји, којој сада председава хиландарски монах отац Стефан.

Дачић је рекао да је од 2006. године, када је почела обнова Хиландара тешко оштећеног у пожару почетком марта 2004, држава Србија у реконструкцију Хиландара уложила више од 10 милиона евра.

Нагласио је да ће брига о том "изузетном спомену српске духовности" свакако бити велика обавеза и сваке друге владе Републике Србије.

Протоколом је предвиђено да током поподнева светогорско руководство у Кареји уручи захвалницу јединицама МУП-а Србије поводом ангажовања у гашењу пожара и санирању штете на Хиландару која је настала 2004. после пожара.

Данас је и слава Свети Симеон Мироточиви, који је и ктитор манастира.

Наставници веронауке, од увођења овог предмета 2001. године, раде на одређено време, и за разлику од осталих просветних радника, пред почетак сваке нове школске године продужавају уговор, што ствара велику неизвесност.

Такође, њихов проблем је и што се ђаци сваке године поново опредељују да ли ће похађати веронауку, па се са променом фонда часова мења и плата.

Министар Јовановић је на састанку са члановима Комисије указао да је потребно створити одговарајуће услове и за доношење новог наставног плана и програма, као и уџбеничку литературу.

"Заједнички треба да учинимо све да се верском наставом деца не раздвајају", истакао је министар у саопштењу.

Чланови Комисије указали су да је потребно донети стручно упутство које ће уредити изјашњавање ученика за обавезни изборни предмет верску настави или грађанско васпитање као и Пословник о раду Комисије, Годишњи план рада Комисије за школску 2014/15. године и план активности за период март-јун 2014. године.

На седници је за председника Комисије изабран епископ бачки Иринеј а за заменика председника Снежана Павловић, саветник у Министарству просвете, науке и технолошког развоја.

Чланове Комисије за верску наставу у школи именовала је Влада Србије крајем јануара.

Извор: ТВ Бест