Живе речи утехе: Живе речи утехе

Бискуп Владо Кошић: Усташтво није био фашизам него организовано војно деловање у одбрани Хрватске као државе

Wed, 13 Dec 2017 21:08:36 +0000

'Занимљиво је зашто и ко оспорава тај „домољубни поздрав“ и како поступа држава', рекао је бискуп Кошић на представљању књиге о Марку Перковићу Томпсону.

Сисачки бискуп Владо Кошић говорио је на представљању књиге о Марку Перковићу Томпсону коју је написао академик Јосип Печарић. Многи медији пренели су Кошићев говор у којем је утврдио како неки силом покушавају да ућуткају певача и академика Печарића. Кошићев говор преносимо у целости:

"Волео бих кад би било више таквих храбрих људи као што су прослављени певач Марко Перковић Томпсон и академик Јосип Печарић.

Они који немају аргументе желели би их силом ућуткати: тако забрањују концерте прослављеном певачу Марку, уручују му казнене пријаве због ремећења јавног реда и мира, дифамирају његов углед и проглашавају његов рад – ни мање ни више него фашистичким. Такође, против академика Печарића такви раде свим средствима само да га ућуткају, прогоне му породицу и – најчешће га игноришу.

Међутим оба ова велика човека, Хрвата и домољуба, људи су којима се наша Домовина треба поносити. Можда ће тек у будућем времену, кад се ослободимо – како пева бискуп Анте Ивас – свих тих издајица, кривоклетника, варалица, такође и – како песнички каже Анто Ковачевић – свих дрпислава, тек ће у будућој, мирнијој историји Хрватске ови наши великани Марко и Јосип добити своје право место, место највећег поштовања.

Једно је сигурно: њих обојицу красе храброст у заступању истине и љубав према домовини која није фраза ни интерес. Такође, рекао бих, краси их и спремност на подношење трпљења, оспоравања, подметања за истину и праведност. Док се Јосип углавном с тим претњама бори хумором и иронијом, Марко одговара својим оспораватељима - песмом.

Ова књига сведок је величине управо ове двојице хрватских људи, сведок о поштеним људима у непоштено време, о великим људима у времену малих душа, о дрскости неколицине који се усудише бити храбри у времену издаје. Зато ће њихов траг бити надахнуће будућим нараштајима и за двадесет и тридесет година о њима ће се писати књиге, снимати филмови и они ће бити пример срчаности у борби са злом које уништава истину и нашу домовину.

Да је Марко херој, препознали су и бранитељи, међу које се и он убраја јер је био драговољац у Домовинском рату и прва сад већ легендарна песма „Бојна Чавоглаве“ настала је у том времену. Бранитељи су му наиме недавно даровали Велику златну плакету за храброст, на чему му и ја овде јавно честитам!

Уз певача Марка и академика Јосипа повезује се поздрав „За дом спремни!“. Занимљиво је зашто и ко оспорава тај домољубни поздрав и како поступа држава. Најпре ваља рећи да је спонтано тај поздрав употребљаван у Домовинском рату, и то не само од припадника ХОС-а који су га узели и у свој грб, него и од Тигрова и Громова. Постоје снимке на јутјубу о томе. Тада, интересантно, то никоме није сметало.

Ни то што је Марко у својој првој домољубној песми „Бојна Чавоглаве“ употребио тај поклич. Тек од пре две-три године започела је хајка и на Марка и на тај поздрав, оптужујући све који га употребе за усташтво и фашизам. Најпре, треба рећи да усташтво није био фашизам него организовано војно деловање у одбрани Хрватске као државе, о чијој су се нарави као држави позитивно изразили и бл. Алојзије Степинац и др. Фрањо Туђман, али те су постројбе то чиниле свим „допуштеним и недопуштеним средствима“, што је био део њихове заклетве.

Та илегалност односно недопуштена средства свакако нису за нас хришћане прихватљива, као ни злочини које су починили, а које Црква осуђује, премда треба рећи да је то био одговор на бројне четничке и партизанске злочине. Зашто је међутим дошло последњих година до јавног политичког и полицијског прогона поздрава ЗДС и оних који га употребе – а у Домовинском рату и кроз 25 година после рата се то није догађало? Сетимо се тужби које је против Џоа Шимунића подигло удружење ‘Корак испред’ из Ријеке, на чијем је челу Србин Зоран Стевановић.

Надаље, сетимо се како је српски политичар Вулин у више наврата прозивао актуелну Хрватску због „усташизације и фашизације“. То су чинили и други српски, прочетнички политичари. Но, повод су им дали заправо хрватски политичари који су, на челу с бившим председником државе па онда и председником Владе – најпре у јеврејском Кнесету, па потом при формирању нове Владе с Карамарком на челу – оптуживали Хрвате због „усташке гује“ и „скретања у усташтво“.

За све то није било доказа, али је с друге стране било све више доказа да је у структурама власти у РХ још много удбаша и злочинаца који су ликвидирали многе Хрвате како у иностранству тако и у Хрватској и БИХ или су њихови синови. И мени се чини да су сву ту бучну хајку на непостојеће усташе покренули управо они који су се бојали да не би били подвргнути лустрацији која се све више најављује као реална и нужна опција за законодавство РХ.

Сетимо се само тзв. Лекс Перковић што је најбољи доказ како је удбашко-комунистичка гуја заправо још увек јака у Хрватској. У тај контекст стављам и прогон домољуба, не само госп. академика Печарића и нашег најдомољубнијег певача Марка Томпсона, него и многих других које не престају нападати и сатанизовати у јавном хрватском простору. Могли бисмо набрајати многе...

Могу рећи како сам и ја један од тих, или ме барем тако перципирају. Кад сам рецимо на свом Фејсбук профилу затражио оставку министра унутрашњих послова, јер је први пут на Дан домовинске захвалности, што је уједно и Дан хрватских бранитеља, дао привести од полиције хрватске бранитеље који су мирно узвикивали ЗДС у Книну, мени су – наводно – јер то нисам никада примио него сам само то прочитао у медијима, одговорили из МУП-а да су они само поступали по закону о ремећењу јавног реда и мира, и то у складу са судском праксом.

То је међутим неистина јер постојале су многе праксе пре овог случаја од 5. коловоза 2017. када су судови друкчије пресудили за тај поздрав. Сматрам да је то чиста политичка интерпретација једног закона који се не би смео политички тумачити. Наиме, закони морају бити једнаки за све и примењиви у смислу, а не да их једна странка политички тумачи овако, а друга онако.

Дакако, то је одраз и последица политичке атмосфере у коју нас је довела нова владајућа коалиција на коју сам такође упозорио својим криком у отвореном писму Председнику Владе. Наиме, нови коалицијски партнер је ултимативно затражио – и добио – да се спомен-плоча погинулој 11-орици бранитеља који су били и припадници ХОС-а уклони из Јасеновца. Јасеновац је опет друга прича, али на жалост јер је био уцењен премијер је попустио захтеву својих коалиционих партнера. А ти младићи, који су изгинули у Јасеновцу, нису се борили за Хрватску 1941, него 1991. Дакле, опет попуштање једној лажи.

Иначе треба отворено рећи да су политички захтеви представника поражене српске мањине у РХ, а која је заједно са Србијом и ЈНА 1991. дигла побуну против Хрватске, а подупире их и сада српска службена политика, јер тамо владају опет четници, али на жалост их подупире и СПЦ – утемељени на митовима и лажима. То су не само интерпретација Јасеновца, него и улога бл. Алојзија Степинца, устанка у Србу а што је прослава покоља Хрвата а не антифашистичка револуција, затим споменик у Банском Грабовцу, као и измишљање непостојећег логора за убијање српске деце у Сиску.

Питамо се, зашто наша држава већ једном не наложи истрагу – али не политичку него научну, па ако је потребно и међународну – да знамо што се то стварно догодило нпр. у Јасеновцу. Како је могуће да су „истине“ толико различите? И зашто се Јасеновац препушта Србима да они говоре шта је тамо било? Наиме, и уклањање плоче погинулим бранитељима ХОС-а такво је признање да је то место на којем су страдали српски заробљеници и што је трајни разлог наметања кривице Хрватима – док се чини да је истина сасвим супротна и да би је већ једном требало изнети на видело!

На жалост наша хрватска политика или нема снаге или не зна одговорити свим тим лажима. Требало би донети закон да сви који су дизали побуну против РХ не могу суделовати ни у којем облику у власти; затим би било по мени нужно и да се затражи исплата ратне штете коју је Република Србија нанела РХ у својој агресији, и то као услов било каквој подршци за улазак исте у ЕУ; било би надаље нужно укинути повластицу да српска деца у Хрватској уче неку другу историју Домовинског рата неголи што је то „повјесна истина“; било би потребно такође забранити улазак хушкачима и ширитељима лажи у РХ, не само српским министрима и политичарима, него и представницима СПЦ.

Само би тако поступала поносна победница Хрватска и само би тако било могуће сачувати оно што је одбрањено у Домовинском рату који мора остати једини темељ модерне Хрватске, а што имамо у великој мери захвалити хрватским бранитељима, међу које свакако убрајамо и Марка П.Томпсона и академика Ј. Печарића.

И да поновим реченицу са самог почетка: О кад би било више таквих људи попут Марка и Јосипа у Хрватској!"

(Вијести)

Предавање: „The New Ideology of Sex", проф. др Стивен К. Баскрвил

Fri, 08 Dec 2017 23:50:24 +0000

Имовина на Космету остаје у власништву СПЦ

Wed, 29 Nov 2017 15:46:00 +0000

ПРИШТИНА - Посланици Српске листе спречили су на данашњој седници Скупштине тзв. Косова да се из имена Српске православне цркве избаци реч - Српска.

Гласовима Српске листе скупштина је усвојила у начелу закон о верским заједницама на Косову и Метохији. Како је за наш лист изјавио Игор Симић, портпарол Српске листе, посланици ове листе категорички су одбили поменути предлог.

На овом закону блиско смо сарађивали са представницима СПЦ и предлози Српске листе и СПЦ су саставни део овог закона. Заправо, овим законом успели смо да коначно дефинишемо да је Српска православна црква на КиМ власник имовине којом располаже и сва њена имовина је неприкосновена, што морају поштовати све институције. Тиме нико неће имати право да користи сличан назив, грб или печат нити да полаже право на имовину СПЦ, манастире верске и световне објекте - истиче Симић за "Новости", додајући да је поменутим законом такође гарантовано неометано исповедање вере, приступ верника манастирима као и спровођење економских активности уз повластице када су у питању плаћање царина, пореза и осталих дажбина.

Овај закон је, по мишљењу представника Српске листе, од огромног значаја како за СПЦ тако и за српски народ на КиМ.

Фото: Танјуг

Извор: Новости

Протопрезвитер-ставрофор др Драгомир Сандо: Реакција на случај секташа који нису дозволили трансфузију крви својој животно угроженој беби (ВИДЕО)

Tue, 28 Nov 2017 20:03:35 +0000

Pouke.org i Crkva.net od danas imaju SSL

Tue, 21 Nov 2017 22:36:00 +0000

Kao što sam naslov kaže, Pouke.org i Crkva.net od danas imaju SSL sertifikat.

Ukoliko ne znate šta znači "SSL certifikate", to je digitalni sertifikat koji omogućava sigurnu konekciju između vaših uređaja i sajta. Dakle, od danas niko ne može da nadgleda šta vi radite na ova 2 sajta. Sve što napišete ili bilo šta drugo da radite, te radnje su "kriptovane".

Ako bi vas neko sada nadgledao, i da ova 2 sajta nemaju "https" protokol, taj koji vas nadgleda bi mogao da vidi na koje linkove ste kliknuli, šta ste napisali, šta god da uradite. Ali sada kada ima "https", niko ne može da vidi šta vi radite jer čak i da neko pokuša da vas nadgledava, video bi ovako nešto "2845fjg0274i9ti2iue4otg74375irhgjfgh2946tzh2784r" umesto "http://pouke.org/status/volem-pecenje" npr.

A što je najbolje, 2 najveća pravoslavna sajta (Pouke.org i Crkva.net) imaju sve web standarde, dok naša Srpska e-uprava nema SSL sertifikat i vaši lični podaci su dostupni cyber kriminalcima kada koristite portal e-uprave.

**Ispravka, proverio sam portal e-uprave i ubacili su zaštitu. Inače do skoro nije bilo.

Поводом обележавања 100. годишњице од завршетка Великог рата, планира се изградња Спомен комплекса на Церу! (ВИДЕО)

Mon, 20 Nov 2017 13:57:04 +0000

У Београду, у просторијама Министарства привреде, у среду 15.11.2017. године, закључен је Уговор о оснивању Привредног друштва "Спомен комплекс за очување културно-историјских вредности и одрживи развој Цера" Д.О.О. Шабац, који су потписали, у име Владе Републике Србије, министар привреде Горан Кнежевић, а у име локалних самоуправа са територије Мачванског управног округа, градоначелник града Лознице, Видоје Петровић и председници општина, Богатић Ненад Бесеровац, Крупањ Иван Исаиловић, Љубовија Милован Ковачевић, Мали Зворник Зоран Јевтић, Коцељева Душан Илинчић, Владимирци Милорад Милинковић, као оснивачи.

Потписивању Уговора, присуствовао је и вршилац дужности директора Друштва, Јован Јањић, мастер правник из Крупња, који ће извршити све послове у вези са регистрацијом истог и председник Мачванског управног округа Драгослав Милановић. Привредно друштво се оснива у циљу изградње Спомен комплекса на врху планинe Цер, као и управљања истим по завршетку његове изградње.

Идејно решење будућег Спомен комплекса, пројектовало је референтно пројектно предузеће "Сет" Шабац, а иницијативу за његово подизање и изградњу, прихватила је Влада Републике Србије, која је Закључком број 023-9208/2017-3, усвојила Нацрт уговора о оснивању привредног друштва, на седници одржаној 19.10.2017. године. У оквиру Спомен комплекса биће изграђени: спомен обележје у виду стилизованог крста видиковца, музеј, едукативни центар, као и угоститељски објекти за пријем и смештај туриста.

План је да се центарлно обележавање стогодишњице завршетка Великог рата и потписивања примирја, на државном нивоу обележи управо на месту будућег Спомен комплекса, следеће године 11. новембра, до када би требала да буде завршена изградња спомен обележја.

Привредник - 120 година ослонац младима

Thu, 16 Nov 2017 10:45:35 +0000

16. Новембар 2017 - 10:53

Свечаном академијом у препуној дворани Хрватског глазбеног завода у Загребу Српско привредно друштво Привредник у суботу је обиљежило 120. годишњицу од оснивања. Јубилеју, који је одржан под називом „Српско привредно друштво Привредник - 120 година ослонац младима“, присуствовао је велики број представника државних и друштвених институција, представника Српске Православне Цркве, али и донатора, стипендиста и симпатизера.

Говорници, који су у име институција Срба у Хрватској, Града Загреба, Савјета за националне мањине Републике Хрватске и Републике Србије поздравили скуп, дотакли су се повијести ове хуманитарне организације основане заслугом Владимира Матијевића и других виђенијих Срба крајем 19. вијека, која је, дјелујући прво у Аустро-Угарској, а онда и у Југославији, омогућила школовање више од 40 хиљада дјеце и младих. Привредник, једна од најстаријих добротворних организација у Хрватској, уз младе је од краја 19. стољећа и увијек је био њихов ослонац унаточ забранама и протјеривањима, вођен основним начелима: рад, штедња и честитост, то је остао и данас, речено је на свечаној академији.

Ове године Привредник ће стипендирати укупно 33 стипендиста, који су на свечаности и представљени присутнима. Из Фонда „Владимир Матијевић“ за стипендирање надарених ученика и студената слабијих материјалних могућности додијељено је 16 студентских и 15 ученичких стипендија. Ради се о одличним ученицима и студентима веома слабог имовинског стања. Мјесечна стипендија из овог фонда за студенте износи 800, а за ученике 400 куна. Стипендисти потичу углавном из руралних и привредно неразвијених подручја Републике Хрватске. Из Фонда „Ивана Вујновић“ за стипендирање одличних студената ове године додијељене су двије стипендије у мјесечном износу од хиљаду куна.

Посебне захвале организатори су упутили донаторима, без којих ове завидне резултате не би успијели постићи - српским институцијама, Српској Православној Цркви, неким јединицама локалне самоуправе, појединцима који у складу са својим могућностима уплаћују средства у Привредникове фондове, активистима, а посебно бившим стипендистима који су сада постали донатори.

У обраћању присутнима, предсједник Привредника Никола Лунић истакнуо је да су млади образовани људи гаранција не само опстанка и развитка српске заједнице у Хрватској, него и напретка цјелокупног хрватског друштва. Он је посебно нагласио да су потенцијал заједнице управо млади људи, као и привредни потенцијал крајева из којих они долазе, несвакидашње природне љепоте тих крајева, незагађене земље, обиља воде, погодни за сточарство, воћарство и туризам.

-У стварности на тим подручјима донекле једино функционирају социјални програми и центри социјалне скрби. Мјесечна примања по члану обитељи на овим подручјима су испод 500 куна, често и испод 200. Школа нашим стипендистима од мјеста становања удаљена је по неколико километара, често и више десетака километара, па они неријетко сву своју стипендију троше на плаћање пријевоза од куће до школе. Често ти млади немају ни благодати водовода, без интернет мреже су, негдје чак и без струје, изолирани и одсјечени од свијета, али с великом бистрином, талентом и потенцијалном креативношћу, рекао је Лунић.

-Ми се данас можемо похвалити да су многи наши бивши стипендисти професори, инжењери, лијечници, правници, економисти, укључени у друштвене токове. Ми желимо њихову потпуну интеграцију у друштво, али исто тако и да поштују и цијене свој национални идентитет и даље га развијају и оплемењују, да знају да је тај идентитет и богатство хрватског друштва, и да су Срби у Хрватској с обзиром на своју бројност много допринијели хрватском друштву на културном и привредном пољу, да су у њему оставили неизбрисив траг, закључио је предсједник Привредника Никола Лунић.

Указујући на тијесну испреплетеност живота Привредника и Цркве, Митрополит загребачко-љубљански Порфирије истакао је да је Црква кроз деценије, односно вијекове постојања Привредника, увијек учествовала у његовом животу, не само моралном и духовном подршком, већ и материјалном помоћу.

Блиску сурадњу с Привредником нагласио је и саборски заступник Милорад Пуповац испред Српског народног вијећа, и то не само подршком програмима стипендирања већ и подршком повратку големе Привредникове имовине. Он је, говорећи о томе да тек једна трећина пријављених кандидата за стипендије успије те стипендије и добити, истакао да ће учинити све да се обезбеди финанцијска помоћ да се број стипендиста до краја године барем удвостручи.

Свечаност је отворио чувени глумац Богдан Диклић читањем одломка из писма којег је оснивач Привредника Владимир Матијевић из избјеглиштва 1915. године упутио младима и члановима Привредника, као и подсјећањем на познате Матијевићеве ријечи које је својим сљедбеницима оставио у аманет: Зато и велим и молим, да свако чини само толико колико ко може, али толико мора свако, па ћемо онда убрзо подићи и препородити наш народ.

У културно-умјетничком програму наступио је и загребачки глумац Миливој Беадер који је казивао стихове Тина Ујевића и Арсена Дедића, истарска кантауторица Елис Ловрић која је присутне разгалила својим јединственим складбама на лабињонској чакавици, а програм је употпунио и пјесник и глумац Енес Кишевић казивањем својих стихова посвећених великану Николи Тесли.

Посебно одушевљење окупљених изазвао је наступ познате пјевачице етно музике Биљане Крстић и оркестра „Бистрик“, који су овом приликом по први пут наступили у главном граду Хрватске. Иако спадају међу најуспјешније музичке извођаче етно музике у Србији, имају за собом вишедеценијски музички стаж, наступе на најпрестижнијим музичким сценама свијета и бројне награде, ово је Загрепчанима и гостима Привредникове академије била прва прилика да уживају у њиховим јединственим интерпретацијама традиционалних складби Србије и Балкана.

Свечаној академији присуствовало је више од 500 гостију, поред Митрополита загребачко-љубљанског Порфирија, предсједника Самосталне демократске српске странке и саборског заступника Милорада Пуповца, ту су били и саборски заступник из реда српске заједнице Борис Милошевић, амбасадорица Србије у Загребу Мира Николић, изасланик предсједника Републике Србије Миодраг Линта, предсједник Савјета за националне мањине Хрватске Александар Толнауер, предсједник Матице исељеника Србије и Срба у региону Миодраг Јакшић, изасланица градоначелника Града Загреба Богданка Срдић Вулпе и други.

фото: Јовица Дробњак

Извор: www.p-portal.net, Митрополија загребачко-љубљанска

Обележена крсна слава Медија центра „Одбрана" Свети краљ Милутин

Mon, 13 Nov 2017 12:30:11 +0000

Свету архијерејску Литургију, у параклису посвећеном том светитељу, служио је Епископ моравички Антоније Пантелић, викарни епископ Патријарха српског Иринеја, који је пристутнима пренео поздраве Његове Светости.

У беседи након Литургије, он је, честитајући славу домаћинима, говорио о житију краља Милутина, његовог брата Драгутина и мајке Јелене, и том приликом подсетио да је Свети Краљ, по обећању, за живота подигао више манастира и цркава него што је провео година на српском престолу, и да је подизао болнице и храмове и чинио доброчинство према убогима. Помогао је да се сагради око 40 цркава по Србији, Светој Гори и Јерусалиму.

Његова мајка Јелена Анжујска, у част чијег доласка и венчања са краљем Урошем Српским су у Ибарској долинини, где су се сватови сусрели, засађени јорговани, (па се и данас та долина зове Долина јоргована), остаће запамћена у српском народу, између осталог, и по томе што је саградила и прву женску школу и била велика мајка многим српским девојкама.

На крају своје беседе Епископ моравички Антоније је истакао:
– Знамо колико је велики завет и обавеза служити Богу, али колика је и радост служити своме отачаству. То највише зна наша војска. Колико љубави уграђује да би постојао мир на земљи, да би постојала љубав међу људима. Да би сачувала државни суверенитет и интегритет, Војска јако много чини. Док ми мирно одмарамо, наша војска не спава. Наша војска чини то што чини нашу државу државом и благодарећи духу армије и благодарећи љубављу официра повратила се и вера у војска, повратила се вера народа у војску, али повратила се и та христољубива вера, јер видимо да се многи храмови, многе капеле, молитвени домови у касарнама подижу, да имамо војне свештенике. И све то нас подсећа на веру краља Милутина, на веру наших предака – светога Стефана Немање, светога цара Душана и многих наших великих српских вођа, који су учинили да наша земља и наши људи живе данас срећно на нашој земљи.

Свечаност, којој су, осим запослених у Медија центру „Одбрана", присуствовали пријатељи установе и гости из јавног живота, на светој Архијерејској литургији за певницом су увеличали „Србски православни појци“, док је током трајања славске трпезе наступила и Етно- група „Вез“.

Овогодишњи кум славе Медија центре „Одбрана“, потпуковник Борко Лепојевић, симболично је, у присуству директора те установе, пуковника Севице Карапанџина, предао део славског колача наредном домаћину, заставнику Небојши Милетићу.

„Одбрана”, чије је седиште у београдском Дому Војске Србије, Светог Краља Милутина обележава као своју крсну славу од прошле године.

Религија на Балкану:Политичари долазе и одлазе, а вера о(п)стаје

Sat, 11 Nov 2017 19:55:27 +0000

Митрополит загребачко-љубљански Порфирије оценио је да су мањинске заједнице на нашим просторима обично биле жртве трагичних тренутака и да нису имале подршку већинске заједнице.

"Данас закони у државама, у којима сам ја епископ, гарантују религјиски плурализам, а то значи да има више религија и да су оне једнаке пред законом, што је претпоствака за реализовање верске слободе и црквеног живота", рекао је митрополит и додао да је осим закона, често потребна и добра воља.

Муфтија србијански Абдулах Нуман рекао је да народи на простору бивше Југославије, не уче из своје историје и да понављају исте грешке.

"Волео бих да убрзамо помирење и повезивање свих религија на овим просторима, треба да будемо отворени једни према другима, без међусобног надметања", указао је муфтија.

Он је додао да немамо право да гурамо једни другима "легитимитет на нос" јер нас, како каже, то нигде неће довести.

"Треба да практично живимо нашу религију, а не да се кријемо иза ње, када се нешто деси. Када бисмо тако радили, не би било сукоба и не би се дешавали злочини међу људима", сматра Нуман.

Према његовим речима, политичке партије и политичари долазе и одлазе, а константан фактор историје је постојање вере.

На дан примирја у Првом светском рату, муфтија се запитао да ли ћемо бити злопамтила или ћемо радити на заједничком зближавњу.

"У нашим верама постоји "љуби ближењег свог", то се мора поштовати и живети у складу са тим, а не ставити у витрине, да стоји као лепа ваза", закључио је муфтија.

Београдски надбискуп Станислав Хочевар сматра да су цркве много учиниле за повезаност међу народима бивше Југославије.

"Нико други у Европи, као народи у Југославији није искусио како је живети са различитим религијским заједницама. Морамо да учинимо све да по томе будемо први, а не последњи у Европи", рекао је Хочевар.

Поручио је да не треба да се враћамо у прошлост да би потенцирали ране и виктимизам, већ да будемо отворени у религијском дијалогу и да такви, како је навео, идемо у будућност.

Почасна паљба поводом Дана примирја у Првом светском рату

Fri, 10 Nov 2017 19:03:02 +0000

Поводом Дана примирја у Првом светском рату, данас је са Савске терасе на Калемегдану, изведена почасна артиљеријска паљба са десет плотуна. Паљбу је извео Почасни батаљон Гарде Војске Србије.

Уз интонирање химне Републике Србије и подизање заставе, обележавање Дана примирја је својим извођењем пропратио и оркестар Гарде.

Извођењу почасне артиљеријске паљбе присуствовали су бројни грађани Београда.

Начелник Генералштаба примио представнике верске службе поводом њиховог празника

Thu, 09 Nov 2017 21:31:52 +0000

Начелник Генералштаба Војске Србије генерал Љубиша Диковић примио је данас делегације јединица за електронска дејства и верске службе поводом њихових празника.

Делегацију рода јединица за електронска дејства је предводио пуковник Зоран Ненадовић, командант 224. центра за електронска дејства, а делегацију верске службе – пуковник Саша Милутоновић, начелник Одељења за веру у Управи за људске ресурсе Генералштаба Војске Србије.

Дан јединица за електронска дејства слави се 11. новембра у спомен на дан када је 1946. године у Нишу формирана прва јединица за радио-извиђање и противелектронска дејства.

Дан верске службе слави се 12. новембра у спомен на дана када је 1839. године први пут дефинисано вршење верске службе у војсци, доношењем Војног закона у Војсци Кнежевине Србије.

Експлозија у Фочи: У круг Средње богословске школе бачена бомба

Tue, 07 Nov 2017 18:59:46 +0000

Срећом, повријеђених у експлозији није било, а оштећења су једино настала на Аудију А6 који је био пакриран у кругу школе, а у власништву је Митрополије Дабробосанске.

На мјесту догађаја је извршен увиђај, а даљи рад на расветљавању наведеног кривичног дјела је у току.

О догађају је обавјештен дежурни тужилац Окружног јавног тужилаштва Требиње који је наложио да се предузму све мјере и радње на прикупљању доказа и документовању кривичног дјела изазивање опште опасности.

На лицу мјеста је извршен увиђај, а даљи рад на расветљавању наведеног кривичног дјела је у току.

http://faktor.ba/vijest/eksplozija-u-foci-u-krug-srednje-bogoslovske-skole-bacena-bomba-271631

НА ЗАДУШНИЦЕ: Оскрнављено православно гробље у Сарајеву

Sun, 05 Nov 2017 10:27:07 +0000

Засад непознати вандали оборили су и оштетили неколико споменика и почупали крстове на православном гробљу у сарајевском насељу Бријешће.

Неки споменици су ишчупани из земље или поломљени, а крстови су преврнути.

Сарајевској полицији случај је пријављен око 13:30 сати, али није познато када се овај инцидент догодио, наводи Клиx.ба.

Жена која је пријавила случај наводи да је пре седам дана била на гробљу и да је тада све било у реду.

РТРС додаје да је полиција обавила увиђај и напомиње да је инцидент пријављен дана, на Митровске задушнице.

http://www.novosti.rs/вести/планета.480.html:694218-NA-ZADUSNICE-Oskrnavljeno-pravoslavno-groblje-u-Sarajevu

Драгослав Бокан: Мати Ефимија НИЈЕ ни против ПАТРИЈАРХА ни против РАЂАЊА

Wed, 01 Nov 2017 15:19:00 +0000

Некадашња игуманија манастира Градац, једна од најпопуларнијих калуђерица наше Цркве, талентована и веома образована уметница, имала је веома запажен интервју у ”Блицу”, у коме је започета ова системска злоупотреба чедне добронамерности (и одређене наивности, која, често, иде уз овакав однос према животу) мати Ефимије (Тополски).

Из читавог разговора, коме је формални повод била Ефимијина веома запажена сликарска изложба у београдској ”Галерији 73”, извучен је као наслов својеврстан закључак ”Блицове” новинарке Жељке Мрђе, у сасвим прагматичној функцији већ континуираног, нескривеног редакцијског обрачуна са српским патријархом. Па је на врх овог разговора, као наднаслов стављено: ”СРПСКА МОНАХИЊА ИМА ОТРЕЖЊУЈУЋУ ПОРУКУ“, испод чега читамо, у наставку, наслов: ”Бог нас никада неће присилити на било шта, па ни да РАЂАМО”, са све великим словима овако, графички акцентоване последње речи (полемички постављене насупрот недавних изјава српског патријарха пренетих у дневним новинама што излазе под називом ”Ало”).

И читав њен, лепо речено у самом Мрђином тексту, ”женски, нежни, лирски и модерни глас” – одједном постаје некакав тобоже побуњени ”глас Цркве” и поставља се одмах насупрот неких других гласова исте те Цркве, а под потписима патријарха Иринеја и митрополита Амфилохија.

И после питања о актуелној улози наше Цркве и месту хришћанства у савременом свету, на крају долази и оно због чега је, у ствари, урађен (и одрађен) читав овај разговор – тражење Ефимијиног коментара на тему ”важности рађања код савремених Српкиња”, а поводом патријархових мисли на исту ту тему.

Све оно пре тога био је само увод, гарнирунг и предигра за оно што је дошло на крају, као финале и сушти разлог читаве ове лукаве и лицемерне медијске операције.

Брига њих за ”лирски, нежни глас” исте оне сликарке у монашкој ризи, коју су пре тога тобоже ”нахвалили”, задајући јој провокативно питање, без икаквог размишљања и људске бриге о њеном осетљивом и сасвим крхком месту у сложеном устројству Цркве и ономе што може да јој се догоди после овако злоупотребљеног њеног коментара.

Ништа она ту посебно спектакуларно, ни оригинално није рекла, сем да, као монахиња, не може да прича о нечему што није део њеног искуства и да је, у начелу, Бог свим људима, па и женама, наравно – дао слободу да сами бирају свој пут у односу на начин живота и само спасење коме се приближавају или га се сами добровољно одричу.

Фото: mic.org.rs

Притом није ниједном поменула патријарха, нити је уопште знала каква је то његова изјава, у ком контексту је дата и на који је начин интерпретирана у брутално секуларној, раздраженој, против Цркве устремљеној и екстремно полемички интонираној ”српској јавности”.

У сваком случају добила је наслов у коме се њена изјава вештачки суочава и сукобљава са патријарховом, иако су дате из потпуно различитих перспектива размишљања на неисцрпну и тајновиту тему материнства и женске улоге у модерној породици.

Али, то није био крај…

Већ сутрадан, дакле данас, у ”Куриру” (срећом, без помињања на насловној страни) излази наставак ове исте приче, у већ уобичајеној ”таблоидној обради” и уз додатно полемичко интензивирање читаве оне (чинило се сасвим безазлене) ствари.

Ту је у наслову већ сасвим директно: ”МАТИ ЕФИМИЈА ПРОТИВ ПАТРИЈАРХА”, као суштина читаве приче, и са одговарајућим наставком: ”Не можемо ми монаси да терамо жене да рађају” и ”Бивша игуманија манастира Градац не слаже се са ставом да су Српкиње дужне да имају децу” (а знамо сви ЧИЈИ ЈЕ, тај и такав став најприсутнији у српској јавности ових дана).

Овде је насловни део велики готово као и читав остатак текста и он ”обавља посао”, онај суморни и јадни (антицрквени) задатак који су себи поставили новинари и уредници ”Курира”. Они овде само цитирају делиће јучерашњег Ефимијиног интервјуа, вешто вадећи из контекста њене речи о томе да је ”слобода коју нам Бог даје – једино што је изнад љубави Божје”, потписујући фотографију своје вешто злоупотребљене жртве речима: ”ПРОТИВ ПРИСИЛЕ, мати Ефимија Тополски”.

Као 1945. године, све концентрисано у истом, једном једином правцу – супротстављања патријарху и ко зна ком по реду покушају завађању верника унутар Цркве.

Не морам ни да поменем да се у овој, огољеној ”Курировој” верзији разговора мати Ефимије са Жељком Мрђом, ни не помиње њена актуелна сликарска изложба, која је била макар формални повод првобитног интервјуа. Уз мноштво наслова, поднаслова, наднаслова и потпис уз Ефимијину фотографију, ту је и антрфиле, у јаркој црвеној боји где пише, а у истом духу: ”Немам право да то помињем, ја или било ко други ко нема биолошко потомство”.

Готово је невероватно, колико лукавог врћења у круг, са сталним подсећањем на исфорсирано размимоилажење између патријарховог и Ефимијиног става!

Као да је читав овај текст у ствари једино и имао за своју ултимативну сврху – овај ударац на патријарха преко неког ко нити полемише са њим, нити мисли да је њено мишљење обавезујуће ма за кога (са кључном реченицом, којом се ограђује од свега о чему се ту ради: ”Ја се не усуђујем да говорим о томе”.

Да не помињем да је у претходном делу свог разговора мати Ефимија директно бранила свештенство и, посебно, епископе наше Цркве од оних који, у оквиру већ изанђалих пропагандистичких стереотипа, немилосрдно и без размишљања захтевају од свих (а посебно од монаха и епископа) оно што једино од себе не траже. То се наравно нити помиње, а камоли да се уоквирује и наглашава у ”Курировом” селективном цитирању онога што им одговара за њихове скривене жеље и не баш најчасније намере.

А то какву незгоду и проблеме су, овим, направили монахињи и уметници којој није било ни на крај памети у ком (и како изобличеном и ”смртно уозбиљеном”) контексту ће изаћи њене изјаве поводом тек отворене (иначе феноменалне) изложбе. Постаде тако Ефимија, ничим изазвано, од медија проглашени стручњак за оно о чему је лепо рекла да се ”не усуђује да говори”. О ономе што сматра светињом слободе и тајном, ”не желећи да помиње” овако тајновиту и њеном искуству ипак недохватну тему.

Али, кад отвориш уста (и, посебно, срце) пред немилосрдним господарима микрофона у овдашњем медијском зверињаку, следе ти неочекивани и, изгледа, неизбежни проблеми.

Посебно ако је тај неко у мантији и припада духовничком сталежу Српске Православне Цркве (и довољно наиван да помисли да неког из света високотиражних таблоида заиста занима једна рафинирана и камерна уметничка изложба).

Подразумева се, испод ових текстова (у коментарима) можемо да читамо похвале Ефимији од оних који су имали прилику да је упознају (и ја сам, тако, имао част да је, пре пар година, браним од групе разузданих, инквизиторски расположених квази-зилота), али и олако, наивно пристајање већине читалаца на медијски исконструисан ”сукоб” њихобе миљенице са њеним духовним пастиром, кога она поштује изнад свега и чудом се чуди како се нашла у овој позицији и на оваквој ветрометини. Па јој онда дају нетражену подршку и само подгревају све оно претходно започето, пажљиво зацртано и за овакав расплет припремљено…

Патријарх Иринеј и митрополит Амфилохије/Фото: Фонет

Срећом, сувише је наш патријарх искусан духовник да не би приметио подли механизам иза читаве ове, у ствари непостојеће (потпуно измишљене и хипертрофиране) приче.

И сам је био толико пута жртва истих оваквих ”новинара” и ”уредника” из редова ”наших медија”. Па се, даће Бог, онда неће све наставити онако како су таблоидне главешине замислиле: да Ефимија буде кажњена од стране црквених институција, па да јој онда дају додатну пажњу и ”подршку”, све лијући крокодилске сузе над оним што су сами намерно и подло закували. И да тако добију још понеки ”аргумент” против нашег архипастира и читаве Српске Православне Цркве.

Није им први пут да се служе оваквим овешталим сценаријем.

Али овога пута, сигуран сам, неће успети у својим намерама. Јер су већ откривени и од многих правилно препознати у својим, овако конструисаним ”медијским операцијама”.

Фото, текст: Хринограф, Фб профил Драгослава Бокана