<?xml version="1.0"?>
<rss version="2.0"><channel><title>&#x416;&#x438;&#x432;&#x435; &#x440;&#x435;&#x447;&#x438; &#x443;&#x442;&#x435;&#x445;&#x435;: Живе речи утехе</title><link>https://pouke.org/index/1346437251/1346443563/page/60/?d=1</link><description>&#x416;&#x438;&#x432;&#x435; &#x440;&#x435;&#x447;&#x438; &#x443;&#x442;&#x435;&#x445;&#x435;: Живе речи утехе</description><language>sr</language><item><title>&#x420;&#x435;&#x43F;&#x43E;&#x440;&#x442;&#x430;&#x436;&#x430; "&#x41F;&#x43E;&#x43B;&#x438;&#x442;&#x438;&#x43A;&#x435;" &#x43E; &#x432;&#x43B;&#x430;&#x434;&#x438;&#x446;&#x438; &#x408;&#x43E;&#x432;&#x430;&#x43D;&#x443;: &#x41F;&#x430;&#x434;&#x43E;&#x431;&#x440;&#x430;&#x43D;&#x430;&#x446; &#x443; &#x43C;&#x430;&#x43D;&#x442;&#x438;&#x458;&#x438;</title><link>https://pouke.org/index/1346437251/1346443563/%D1%80%D0%B5%D0%BF%D0%BE%D1%80%D1%82%D0%B0%D0%B6%D0%B0-%D0%BF%D0%BE%D0%BB%D0%B8%D1%82%D0%B8%D0%BA%D0%B5-%D0%BE-%D0%B2%D0%BB%D0%B0%D0%B4%D0%B8%D1%86%D0%B8-%D1%98%D0%BE%D0%B2%D0%B0%D0%BD%D1%83-%D0%BF%D0%B0%D0%B4%D0%BE%D0%B1%D1%80%D0%B0%D0%BD%D0%B0%D1%86-%D1%83-%D0%BC%D0%B0%D0%BD%D1%82%D0%B8%D1%98%D0%B8-r7936/</link><description><![CDATA[
<p><img src="https://pouke.org/uploads/monthly_2018_01/vladika-slavonski-jovan-2.jpg.ad8cdbc8c509d9e0f2958ae5aa471f43.jpg" /></p>
<h1>
	Падобранац у мантији
</h1>

<div>
	Некадашњи старешина манастира Морачник на Скадарском језеру, а сада епископ пакрачко- -славонски Јован, припадник је чувене падобранске бригаде Војске Србије
</div>

<div style="color:#aaaaaa;">
	Аутор:<span> </span><a href="http://www.politika.rs/scc/autor/919/Dragana-Jokic-Stamenkovic" rel="external nofollow" style="color:#aaaaaa;">Драгана Јокић-Стаменковић</a>субота, 06.01.2018. у 09:00
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#211d1e;font-size:16px;">
	<div style="padding:0px;">
		<div>
			<div>
				<img alt="DRUSSTVO-vladika-slavonski-jovan-3.jpg" src="https://pouke.org/forum/applications/core/interface/js/spacer.png" data-src="http://www.politika.rs/upload/Article/Gallery/2018_01/DRUSSTVO-vladika-slavonski-jovan-3.jpg"><div style="color:#e0e0e0;">
					Владика Јован: „Немам неки устаљени обичај пре скокова са неколико хиљада метара јер падобрански скок захтева бистар ум, добро физичко стање, пажљиво опремање и припрему, као и пажњу према колегама који су у ваздуху са мном”
				</div>
			</div>

			<div>
				<img alt="DRUSSTVO-vladika-slavonski-jovan-2.jpg" src="https://pouke.org/forum/applications/core/interface/js/spacer.png" data-src="http://www.politika.rs/upload/Article/Image/2018_01/DRUSSTVO-vladika-slavonski-jovan-2.jpg"><div style="color:#e0e0e0;">
					(Фотографије приватна архива)
				</div>
			</div>

			<div>
				<img alt="DRUSSTVO-vladika-slavonski-jovan-3.jpg" src="https://pouke.org/forum/applications/core/interface/js/spacer.png" data-src="http://www.politika.rs/upload/Article/Gallery/2018_01/DRUSSTVO-vladika-slavonski-jovan-3.jpg"><div style="color:#e0e0e0;">
					Владика Јован: „Немам неки устаљени обичај пре скокова са неколико хиљада метара јер падобрански скок захтева бистар ум, добро физичко стање, пажљиво опремање и припрему, као и пажњу према колегама који су у ваздуху са мном”
				</div>
			</div>

			<div>
				<img alt="DRUSSTVO-vladika-slavonski-jovan-2.jpg" src="https://pouke.org/forum/applications/core/interface/js/spacer.png" data-src="http://www.politika.rs/upload/Article/Image/2018_01/DRUSSTVO-vladika-slavonski-jovan-2.jpg"><div style="color:#e0e0e0;">
					(Фотографије приватна архива)
				</div>
			</div>
		</div>
	</div>
	PreviousNext
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#211d1e;">
	<p>
		Сво­је нај­ве­ће па­си­је вла­ди­ка па­крач­ко-сла­вон­ски Јо­ван (Ћу­ли­брк) ве­зу­је за не­бо. По­ред то­га што се пре че­тврт ве­ка окре­нуо не­бе­ским вред­но­сти­ма и у Це­тињ­ском ма­на­сти­ру жи­вот по­све­тио слу­же­њу Бо­гу, овај све­стра­ни епи­скоп иза­брао је још јед­но опре­де­ље­ње ко­је га и бу­квал­но ве­зу­је за ви­си­не. Не­ка­да­шњи ста­ре­ши­на ма­на­сти­ра Мо­рач­ник на Ска­дар­ском је­зе­ру је­дан је од дво­ји­це епи­ско­па Срп­ске цр­кве ко­ји су при­пад­ни­ци 63. па­до­бран­ске бри­га­де: уз ње­га, то је и вла­ди­ка ти­моч­ки Ила­ри­он. 
	</p>

	<p>
		За епи­ско­па Јо­ва­на па­до­бран­ство је „за­ди­вљу­ју­ћи под­виг и не­што чи­ме се ба­ве иза­бра­ни при­пад­ни­ци људ­ског ро­да”. Ка­же да се на овом све­ту још ни­је ро­дио онај ко се не по­но­си сво­јим па­до­бран­ским кри­ли­ма, зна­ком ко­ји до­би­ја сва­ки па­до­бра­нац ка­да оба­ви обу­ку и све пред­ви­ђе­не ско­ко­ве. 
	</p>

	<p>
		За ње­га су сви вој­ни па­до­бран­ци све­та јед­но брат­ство и од­ре­да се ди­че том по­себ­но­шћу.
	</p>

	<p>
		Вла­ди­ка ис­ти­че да ни­је обра­зо­ван као спорт­ски, не­го као вој­ни па­до­бра­нац, иако је вре­ме­ном сте­као и спорт­ску па­до­бран­ску до­зво­лу. 
	</p>

	<p>
		– Упо­знао сам и вр­хун­ске спорт­ске па­до­бран­це све­та, вред­не ди­вље­ња. Но, као мно­го ва­жни­ју ствар сма­трам па­до­бран­ска кри­ла ко­ја сам сте­као од ору­жа­них сна­га и је­ди­ни­ца са ко­ји­ма сам ска­као, а то су вој­ске Ру­си­је, Изра­е­ла, Спе­ци­јал­на ан­ти­те­ро­ри­стич­ка је­ди­ни­ца и та­ко да­ље – об­ја­снио је епи­скоп Јо­ван.
	</p>

	<p>
		У па­до­бран­ство је, ка­же, ушао по по­тре­би, ка­да је тре­ба­ло про­ве­ри­ти ка­ко би, по­сле ви­ше­де­це­ниј­ске раз­дво­је­но­сти, функ­ци­о­ни­са­ла ду­хов­нич­ка слу­жба у та­да­шњој Вој­сци Ју­го­сла­ви­је.
	</p>

	<p>
		Пр­ва је­ди­ни­ца ко­ја је 14. ок­то­бра 2002. го­ди­не, упр­кос за­бра­ни, у свом се­ди­шту у Ни­шу про­сла­ви­ла кр­сну сла­ву, би­ла је упра­во 63. па­до­бран­ска бри­га­да. Ло­мље­њем слав­ског ко­ла­ча обе­ле­жи­ли су По­кров Пре­све­те Бо­го­ро­ди­це и дан ка­да је 1944. го­ди­не на ита­ли­јан­ском аеро­дро­му Ђо­ја дел Ко­ле на­ша На­род­но­о­сло­бо­ди­лач­ка вој­ска об­но­ви­ла па­до­бран­ску је­ди­ни­цу осно­ва­ну у Кра­ље­ви­ни Ју­го­сла­ви­ји 1940. го­ди­не, пре не­го што су је има­ле Ве­ли­ка Бри­та­ни­ја и САД.
	</p>

	<p>
		– Ло­мље­ње кр­сног хле­ба про­пра­ти­ле су и му­шке, рат­нич­ке су­зе, а та­да­шњи ко­ман­дант бри­га­де, са­да ге­не­рал Или­ја То­до­ров за­тра­жио је од ми­тро­по­ли­та Ам­фи­ло­хи­ја да оста­нем у је­ди­ни­ци и про­ђем па­до­бран­ску обу­ку. „Ни­је ли ма­ло ма­тор?”, пи­тао је ми­тро­по­лит, на шта је То­до­ров од­го­во­рио: „И од ма­то­ри­јих смо на­пра­ви­ли љу­де!” И та­ко сам остао у Ни­шу. Усле­ди­ла је обу­ка под ру­ко­вод­ством пу­ков­ни­ка Не­на­да Ку­зма­но­ви­ћа, ко­ји је и из­гу­рао це­лу иде­ју. Пре­лом­ни тре­ну­так до­шао је уско­ро: Се­део сам иза пи­ло­та Еде Ха­џи­су­леј­ма­но­ви­ћа и пр­ви пут из ави­о­на по­сма­трао па­до­бран­ски скок. Е, та­да сам по­стао па­до­бра­нац, обу­ка је то са­мо ре­а­ли­зо­ва­ла – се­ћа се вла­ди­ка Јо­ван. 
	</p>

	<p>
		Од та­да до да­нас он је оба­вио око 350 па­до­бран­ских ско­ко­ва. Ис­ти­че да је сва­ки скок по­се­бан и да, ка­да се ма­ло за­ду­би, мо­же баш сва­ког да се се­ти.
	</p>

	<p>
		– Ми­ри­са ва­зду­ха, при­зе­мље­ња, бо­је не­ба, ле­те­ли­це, на­чи­на на ко­ји ми се отво­рио па­до­бран, а по­нај­ви­ше љу­ди с ко­ји­ма сам ле­тео ави­о­ну и у ва­зду­ху. Све­га се и да­нас се­ћам, од пр­вог ско­ка. По­себ­но ме­сто у пам­ће­њу има­ју и не­ке ван­ред­не си­ту­а­ци­је, ка­квих увек има и увек ће их би­ти, јер уза сву пре­до­стро­жност, чо­век мо­ра да се сми­ри пред при­ро­дом ко­ја је про­мен­љи­ва, не­пред­ви­ди­ва, ми­ло­срд­на и окрут­на. А ти­ме и пред чи­ње­ни­цом да и вр­хун­ски об­у­че­ни и спо­соб­ни љу­ди са­мо де­ли­мич­но упра­вља­ју сво­јим жи­во­том – на­гла­ша­ва вла­ди­ка па­крач­ко-сла­вон­ски.
	</p>

	<p>
		Ка­же да не­ма ри­ту­ал пре ско­ко­ва са не­ко­ли­ко хи­ља­да ме­та­ра ви­си­не, већ ис­ти­че да су оно што зах­те­ва па­до­бран­ски скок би­стар ум, до­бро фи­зич­ко ста­ње, па­жљи­во опре­ма­ње и при­пре­ма, и па­жња пре­ма ко­ле­га­ма ко­ји су ва­зду­ху са њим. 
	</p>

	<p>
		– Не тре­ба­ју ри­ту­а­ли, већ је­ди­ни осе­ћај ко­ји је нео­п­хо­дан у па­до­бран­ству, а то је страх, као знак да смo све­сни да се бавимo не­чим што је не­при­род­но, из­над људ­ске при­ро­де. На­у­че­ни смо да тај страх са­вла­да­ва­мо, да са њим жи­ви­мо и ко­ри­сти­мо га да це­ло сво­је би­ће мо­би­ли­ше­мо на из­вр­ше­ње ско­ка. За­то су за ме­не па­до­бран­ци људ­ска би­ћа ко­ја су не­ке од сво­јих ка­па­ци­те­та раз­ви­ли до са­мих гра­ни­ца до ко­јих чо­век мо­же да до­пре – об­ја­шња­ва вла­ди­ка Јо­ван и до­да­је да у Ру­си­ји астро­на­у­те, пи­ло­те и па­до­бран­це сма­тра­ју на­ци­о­нал­ним ју­на­ци­ма.
	</p>

	<p>
		Ни­ка­да за­то не­ће за­бо­ра­ви­ти ка­да су при­ли­ком по­се­те Бе­о­гра­ду са мно­го сим­па­ти­је у ње­га упи­ра­ли пр­стом и уз­ви­ки­ва­ли „де­сант­ник!” вла­ди­ке и све­ште­ни­ци из прат­ње ру­ског па­три­јар­ха Ки­ри­ла. На пи­та­ње ка­ко у се­би ми­ри па­до­бран­ца Јо­ва­на Ћу­ли­бр­ка и вла­ди­ку па­крач­ко-сла­вон­ског, го­спо­ди­на Јо­ва­на, од­го­ва­ра да не ви­ди да они тре­ба да се ми­ре.
	</p>

	<p>
		– Пре ми се чи­ни да се, по­не­кад и на не­пред­ви­ди­ве на­чи­не, до­пу­њу­ју – искрен је срп­ски епи­скоп с па­до­бран­ским кри­ли­ма јед­не од нај­ја­чих свет­ских вој­них је­ди­ни­ца.
	</p>

	<p>
		<img alt="DRUSSTVO-vladika-slavonski-jovan-1.jpg" height="425" src="https://pouke.org/forum/applications/core/interface/js/spacer.png" width="672" data-src="http://www.politika.rs/upload/CKEditor/DRUSSTVO-vladika-slavonski-jovan-1.jpg"></p>

	<h3>
		<strong>Књи­жев­ност, му­зи­ка, но­ви­нар­ство, ди­пло­ма­ти­ја…</strong>
	</h3>

	<p>
		Ли­ста ин­те­ре­со­ва­ња вла­ди­ке Јо­ва­на, ван бри­ге о епи­ско­пи­ји, го­то­во да не­ма кра­ја. Овај Кра­ји­шник, по­ред Те­о­ло­шког фа­кул­те­та, за­вр­шио је и ју­жно­сло­вен­ске је­зи­ке и књи­жев­ност, а ди­плом­ски рад о Ми­ло­шу Цр­њан­ском, ко­ји је бра­нио на Ка­те­дри за сти­ли­сти­ку у За­гре­бу, овен­чан је Бран­ко­вом на­гра­дом Ма­ти­це срп­ске 1991. го­ди­не и да­нас се ко­ри­сти на пост­ди­плом­ским сту­ди­ја­ма у ви­ду књи­ге „Цр­но сун­це, и око ње­га круг”. 
	</p>

	<p>
		Вла­ди­ка го­во­ри ен­гле­ски, ру­ски и хе­бреј­ски је­зик, слу­жи се не­мач­ким, грч­ким и са не­ко­ли­ко сло­вен­ских је­зи­ка и члан је Ко­ми­си­је Све­тог ар­хи­је­реј­ског си­но­да за пре­вод Ста­рог за­ве­та. Струч­њак је за про­у­ча­ва­ње хо­ло­ка­у­ста и на ту те­му од­бра­нио је ма­ги­стар­ски рад у Је­ру­са­ли­му, где је бо­ра­вио осам го­ди­на. Об­ја­вио је и низ ра­до­ва о са­вре­ме­ној му­зи­ци и кул­ту­ри, те­о­ри­ји и прак­си са­вре­ме­них ме­ди­ја, је­дан је од тво­ра­ца пр­ве ра­дио-ста­ни­це у СПЦ, Ра­дио Све­ти­го­ре, а био је и уред­ник исто­и­ме­ног ма­га­зи­на. 
	</p>
</div>
]]></description><guid isPermaLink="false">7936</guid><pubDate>Sun, 07 Jan 2018 17:07:00 +0000</pubDate></item><item><title>&#x41F;&#x440;&#x435;&#x441;&#x442;&#x43E;&#x43B;&#x43E;&#x43D;&#x430;&#x441;&#x43B;&#x435;&#x434;&#x43D;&#x438;&#x43A; &#x410;&#x43B;&#x435;&#x43A;&#x441;&#x430;&#x43D;&#x434;&#x430;&#x440;: &#x41F;&#x440;&#x43E;&#x441;&#x43B;&#x430;&#x432;&#x438;&#x43C;&#x43E; &#x411;&#x43E;&#x436;&#x438;&#x45B; &#x443; &#x43C;&#x438;&#x440;&#x443; &#x438; &#x459;&#x443;&#x431;&#x430;&#x432;&#x438;</title><link>https://pouke.org/index/1346437251/1346443563/%D0%BF%D1%80%D0%B5%D1%81%D1%82%D0%BE%D0%BB%D0%BE%D0%BD%D0%B0%D1%81%D0%BB%D0%B5%D0%B4%D0%BD%D0%B8%D0%BA-%D0%B0%D0%BB%D0%B5%D0%BA%D1%81%D0%B0%D0%BD%D0%B4%D0%B0%D1%80-%D0%BF%D1%80%D0%BE%D1%81%D0%BB%D0%B0%D0%B2%D0%B8%D0%BC%D0%BE-%D0%B1%D0%BE%D0%B6%D0%B8%D1%9B-%D1%83-%D0%BC%D0%B8%D1%80%D1%83-%D0%B8-%D1%99%D1%83%D0%B1%D0%B0%D0%B2%D0%B8-r7895/</link><description><![CDATA[
<p><img src="https://pouke.org/uploads/monthly_2018_01/untitled-4_0.jpg.6f193a6cd55c45beef7b16b8e3167ae1.jpg" /></p>
<p style="text-align:center;">
	<img alt="Традиционални божићни пријем код Престолонаследника" src="https://pouke.org/forum/applications/core/interface/js/spacer.png" data-src="http://spc.rs/files/galerije/18/01/8f2a2942740x350.jpg"></p>

<p style="text-align:justify;">
	<span style="font-size:14px;">Са благословом Његове Светости Патријарха српског г. Иринеја, Преосвећени Владика моравички г. Антоније, викар Патријарха српског, узео је учешће у традиционалној додели поклон-пакетића за више од хиљаду малишана у краљевској резиденцији у Белом Двору у Београду.</span>
</p>

<p style="text-align:justify;">
	<span style="font-size:14px;">Деца без родитељског старања, ромска деца, деца избеглице и деца са инвалидитетом, старости од три до дванаест година, из домова и удружења широм Србије, имала су прилику да се радују Божићу заједно са Њиховим Краљевским Височанствима у Белом двору. Његово Преосвештенство Владика моравички г. Антоније објаснио је деци прави смисао Божића и његов значај. </span>
</p>

<p style="text-align:justify;">
	<span style="font-size:14px;">У току дана одржана су три пријема на којима су деца уживала у дивним поклонима и Деда Мразу, аниматорима из ансамбла „Чигра“, као и у музичком програму Хора шабачке епархије „Свети Јован Богослов“. </span>
</p>

<p style="text-align:justify;">
	 
</p>

<p style="text-align:justify;">
	<strong><span style="font-size:14px;">Извор: <a href="http://spc.rs/sr/tradicionalni_bozhitshni_prijem_kod_prestolonaslednika" rel="external nofollow">Српска Православна Црква</a></span></strong>
</p>
]]></description><guid isPermaLink="false">7895</guid><pubDate>Fri, 05 Jan 2018 15:59:49 +0000</pubDate></item><item><title>&#x418;&#x43D;&#x442;&#x435;&#x440;&#x432;&#x458;&#x443; &#x435;&#x43F;&#x438;&#x441;&#x43A;&#x43E;&#x43F;&#x430; &#x413;&#x440;&#x438;&#x433;&#x43E;&#x440;&#x438;&#x458;&#x430; &#x437;&#x430; &#x201E;&#x411;&#x43B;&#x438;&#x446;&#x201C;</title><link>https://pouke.org/index/1346437251/1346443563/%D0%B8%D0%BD%D1%82%D0%B5%D1%80%D0%B2%D1%98%D1%83-%D0%B5%D0%BF%D0%B8%D1%81%D0%BA%D0%BE%D0%BF%D0%B0-%D0%B3%D1%80%D0%B8%D0%B3%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0-%D0%B7%D0%B0-%E2%80%9E%D0%B1%D0%BB%D0%B8%D1%86%E2%80%9C-r7765/</link><description><![CDATA[
<p><img src="https://pouke.org/uploads/monthly_2017_12/naslovna-16_0.jpg.2f6a26c8825f510afe2db71eff77954f.jpg" /></p>
<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:19.8px;text-align:justify;">
	<span style="font-size:14px;">Знамо колико је за Вас као епископа значајно проповиједање. Шта је за Вас значај приче и приповиједања?</span>
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:19.8px;text-align:justify;">
	 
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:19.8px;text-align:justify;">
	<span style="font-size:14px;">-Потреба за причом је заиста исконска. Постоји много димензија приче. За мене је прича прије свега васпитног карактера. Нама су наше баке и дједови причали приче о старим јунацима, некада су у недостатку измишљали и непостојеће јунаке, то су дакле биле бајке, али сјећам се да смо константно били окружени неким причама. Оно што сам срео у Библији, и Старом и Новом завјету такође је нарација, говор кроз причу. Приче су моћне уколико неко успије да их исприча на прави начин. Причати причу зато је велика радост, али увијек мора да постоји и брига око тога да ли ће слушалац испричано разумјети и прихватити. У том смислу је приповиједање тешко и ризично.</span>
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:19.8px;text-align:justify;">
	 
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:19.8px;text-align:justify;">
	<span style="font-size:14px;">Писац Миљенко Јерговић на додјели награде рекао је да књиге излазе да људи не би до краја подивљали.</span>
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:19.8px;text-align:justify;">
	 
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:19.8px;text-align:justify;">
	<span style="font-size:14px;">-Јерговић је то баш добро казао. Недавно сам читао занимљив приказ грчке филозофије Лучана де Крешенца, који ми је помогао да увидим да човјечанство није баш тако добро као што се нама чини. Један филозоф тврдио је да је већина људи на земљи зла. Ја не могу да тврдим да ли су људи зли или добри, оно у шта вјерујем јесте да су они потенцијално зли или потенцијално добри. На коју ће неко страну отићи, зависи од књиге коју чита, од ријечи које слуша, а то сам научио од Јерговића, да је „човјек саздан од ријечи“. За мене је то потресна мисао. Гледано из перспективе теолога, то је јако смислено. У прилогу Јовановог Јеванђеља се каже „у почетку беше Реч и Реч беше Бог“. Колико је ријеч моћна, знамо из личног искуства. Не може ништа тако да нас рани, као нечија ружна ријеч, нити нас може нешто тако подићи као добра блага ријеч.</span>
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:19.8px;text-align:justify;">
	 
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:19.8px;text-align:justify;">
	<span style="font-size:14px;">Јунак Ваше приче „Море“ сједи по лијепом сунчаном дану на обали и чита новине. Приповиједач се пита откуд сад то, зашто заклања поглед новинама?</span>
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:19.8px;text-align:justify;">
	 
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:19.8px;text-align:justify;">
	<span style="font-size:14px;">-Ми често просто не можемо да апсорбујемо велику количину доброте и лепоте и плашимо их се. Замислите човјека који гледа плаво море, изнад њега је плаво небо, још је у хладовини, а он чита новине у којима може да сазна нешто ружно. Зашто? Зато што се плаши те љепоте. Он мора имати капацитете да прихвати ту љепоту, да јој се диви, да је слави, да је велича, а како их нема - он тражи неки излаз из тога. И то је баш људски. Ми смо стално у процјепу између добра тј. тога колико добра можемо да примимо и зла које је увијек ту да се наметне као замјена. Зашто прибјегавамо злу? Јер се често плашимо количине добра.Зато људи некад бјеже и од оних који их воле. То је по природи ствари тако: Ми се често плашимо доброте и љепоте која је око нас.</span>
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:19.8px;text-align:justify;">
	 
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:19.8px;text-align:justify;">
	<span style="font-size:14px;">Када сте позвали госте послије додјеле награде, рекли сте: Изволите да се почастимо и дружимо али да се не посвађамо.</span>
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:19.8px;text-align:justify;">
	 
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:19.8px;text-align:justify;">
	<span style="font-size:14px;">-Срби су карактеристични по томе што чим дођу у кафану, они састављају столове, и то је један лијеп гест. Али онда кад саставе столове, онда се догоди и да се потуку за тим истим столом. Другим народима, рецимо, не би на ум пало да саставе столове, али ни да се потуку. Није ми овдје, наравно, циљ да дајем неку паушалну процјену народа, али ово што рекох неријетко и буде.</span>
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:19.8px;text-align:justify;">
	 
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:19.8px;text-align:justify;">
	<span style="font-size:14px;">Шта онда треба да буде нова саборност у нашем народу?</span>
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:19.8px;text-align:justify;">
	 
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:19.8px;text-align:justify;">
	<span style="font-size:14px;">-Мислим да у нашу саборност треба укључивати разумност, рационалност, мада је и то хладна ријеч, словесност. И опет се морамо вратити на приче. Оне су карактеристичне по томе што није само важан онај који прича већ и који слуша, сви причају углас. Да би неко био слушан, он стварно треба да има шта да каже. И тај исти који говори треба да има способност и да слуша. Давно сам написао чланак о комуникацији, како два Србина разговарају. Када престане да говори онај који је причао, други најчешће почиње своју реченицу са „не“ или „није“. Не каже „да“ или „међутим“, него увијек прво све негира, чак и ако касније испадне да се у много чему слаже са саговорником. Свој наступ, дакле, по правилу, почињемо са „не,није тако, већ је овако како ћу ја рећи“.</span>
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:19.8px;text-align:justify;">
	 
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:19.8px;text-align:justify;">
	<span style="font-size:14px;">Тако је и код просјечног вјерника. Рећи ће понекад „боље ја осјећам Бога од попа“.</span>
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:19.8px;text-align:justify;">
	 
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:19.8px;text-align:justify;">
	<span style="font-size:14px;">-Мислим да смо још у том погледу непросвијећен народ и да можемо да се сјетимо Светог Саве који је уистину био просветитељ. Након њега смо имали страшан период дуготрајног ропства у коме је свака просвјета била малтене немогућа. Први пут кад се јавила нека врста слободе, појавио се Доситеј, који је имао потребу за просвећивањем народа, а њега је прекинула смрт, а ни тада није могло без политичких превирања. Имали смо писце, Његоша, писце с почетка 20. вијека. А што се тиче црквеног просвећивања, оно је углавном било отежано несрећним околностима, имали смо турско ропство, па кратко ослобађање. У ратовима нема просвећености, имали смо и период када је могло да се ради на просвећивању, али у вријеме комунизма Црква није имала могућности за то. Потом су дошле и те чувене деведесете, крај 20. вијека. Сада је коначно дошао период кад треба да се бавимо просвјетом на што бољи начин. Да би неко неког просвећивао, мора прије свега себе да научи. И то је говорио Свети Григорије Богослов, да би учио друге, имаш прво да учиш себе. Да ли смо ми имали довољно времена, и да ли смо довољно људи научили да буду учитељи и просветитељи-то је озбиљно питање. Једна је потреба људи да свештеник крсти, вјенча, пререже славски колач, сахрани, а друга је потреба да тај свештеник или епископ буде учитељ. У том смислу ово питање је јако комплексно. Онај који реже све те колаче, трчи са вјенчања на крштења и на сахране, питање је колико има времена да сам себе просвећује да би могао онда и друге да учи. Зато нам је потребан озбиљан систем који би могао да припреми људе за једну такву мисију. Свети Сава је први имао један такав систем. Он је своје ученике посадио као маслине по својој земљи, али он је те ученике очигледно припремао за ту мисију. Од тада, до данас ми, међутим, нисмо свједоци таквог стања ствари.</span>
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:19.8px;text-align:justify;">
	 
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:19.8px;text-align:justify;">
	<span style="font-size:14px;">Шта Кустуричина мисија у Андрићграду значи за Србе?</span>
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:19.8px;text-align:justify;">
	 
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:19.8px;text-align:justify;">
	<span style="font-size:14px;">-Сигурно да је свака мисија значајна, кад неко направи кућицу, то значи много, а камо ли да неко направи и оживи један умрли град какав је био Вишеград. Да поред тог моста направи институт и да је то препознатљиво сваком ко ту сада прође, сигурно је необично важно. То може да буде добар примјер. Сваки добар примјер је важан. Прпблематично је кад ствари не доведемо на чистину, кад не кажемо јасно, ово је добро, а ово није. Стално се прави неки микс између добра и зла. Моја омиљена реченица код Флоровског гласи: „Зло и добро функционишу заједно у свијету, али синтеза између њих је немогућа“. Шта ради ђаво? Он стално покушава да упетља зло и добро. Зато су нам важни људи који то стварно знају да разграниче.</span>
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:19.8px;text-align:justify;">
	 
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:19.8px;text-align:justify;">
	<span style="font-size:14px;">Ваше приче пуне су скривених и нескривених детаља. Колико је не само за писца већ и за сваког човјека битно да вјежба око за детаљ?</span>
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:19.8px;text-align:justify;">
	 
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:19.8px;text-align:justify;">
	<span style="font-size:14px;">-То је озбиљно питање. И то је ствар вјежбе. Кад смо били монаси у Тврдошу, владика Атанасије нам је говорио да је пажња више од пола човјека. Онда смо ми имали потребу да пазимо на све што се око нас догађа. Један мој свештеник каже да имам ђавоље око, да чим дођем у цркву прво запазим гдје нешто фали. То је у ствари жеља да се сваком детаљу прида важност. Позната је ријеч светитеља Јефрема Сиријског, да ко презире ситнице, тај пропада. То је добра поука кад причамо о детаљима… Све је битно, битне су ситнице јер човјек који пази на ситнице, ходећи с камена на камен ће прећи ријеку, а онај који хоће да је пошто-пото што прије прескочи, врло лако може да упадне у ријеку и да га она однесе. Јако је важан моменат. У књижевности једна ријеч, једна реченица може да буде кључна за неколико страница, она нас држи да читамо даље. Зато је и Андрић велики и највећи на нашем језику, јер није занемаривао ниједан детаљ.</span>
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:19.8px;text-align:justify;">
	 
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:19.8px;text-align:justify;">
	<span style="font-size:14px;"><b><i>Извор: <a href="http://spc.rs/sr/intervju_episkopa_grigorija_za_blic" style="color:#3d85c6;" rel="external nofollow"><span style="color:#0b5394;">Српска Православна Црква</span></a></i></b></span>
</div>
]]></description><guid isPermaLink="false">7765</guid><pubDate>Mon, 25 Dec 2017 13:17:01 +0000</pubDate></item><item><title>&#x423; &#x447;&#x435;&#x442;&#x432;&#x440;&#x442;&#x430;&#x43A; &#x443; 10 &#x447;&#x430;&#x441;&#x43E;&#x432;&#x430; &#x43D;&#x430; &#x420;&#x430;&#x434;&#x438;&#x458;&#x443; &#x421;&#x43B;&#x43E;&#x432;&#x43E; &#x409;&#x443;&#x431;&#x432;&#x435;: &#x420;&#x43E;&#x434;&#x438;&#x442;&#x435;&#x459;&#x438; &#x410;&#x43B;&#x435;&#x43A;&#x441;&#x435; &#x408;&#x430;&#x43D;&#x43A;&#x43E;&#x432;&#x438;&#x45B;&#x430; &#x43E; &#x432;&#x440;&#x448;&#x45A;&#x430;&#x447;&#x43A;&#x43E;&#x43C; &#x43D;&#x430;&#x441;&#x438;&#x459;&#x443;</title><link>https://pouke.org/index/1346437251/1346443563/%D1%83-%D1%87%D0%B5%D1%82%D0%B2%D1%80%D1%82%D0%B0%D0%BA-%D1%83-10-%D1%87%D0%B0%D1%81%D0%BE%D0%B2%D0%B0-%D0%BD%D0%B0-%D1%80%D0%B0%D0%B4%D0%B8%D1%98%D1%83-%D1%81%D0%BB%D0%BE%D0%B2%D0%BE-%D1%99%D1%83%D0%B1%D0%B2%D0%B5-%D1%80%D0%BE%D0%B4%D0%B8%D1%82%D0%B5%D1%99%D0%B8-%D0%B0%D0%BB%D0%B5%D0%BA%D1%81%D0%B5-%D1%98%D0%B0%D0%BD%D0%BA%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%9B%D0%B0-%D0%BE-%D0%B2%D1%80%D1%88%D1%9A%D0%B0%D1%87%D0%BA%D0%BE%D0%BC-%D0%BD%D0%B0%D1%81%D0%B8%D1%99%D1%83-r7703/</link><description><![CDATA[
<p><img src="https://pouke.org/uploads/monthly_2017_12/aleksa.jpg.936c8f77b3c786f313f2db72df3468dd.jpg" /></p>
<div style="background-color:#ffffff;border:1px none #dddddd;color:#4a4a49;font-size:18px;">
	<div style="background-color:transparent;border-bottom:2px dotted #ac9721;border-left-color:#dddddd;border-right-color:#dddddd;border-top-color:#dddddd;color:#333333;font-size:18px;padding:10px 15px;">
		<div style="vertical-align:middle;">
			<a href="http://www.agencijami.info/SlovoLJubve/uploads/Novosti/Male/DSCI0330.jpg" style="background-color:transparent;color:#2c1414;" title="У четвртак у 10 часова: Родитељи Алексе Јанковића о вршњачком насиљу" rel="external nofollow"><img alt="У четвртак у 10 часова: Родитељи Алексе Јанковића о вршњачком насиљу" src="https://pouke.org/forum/applications/core/interface/js/spacer.png" style="border:0px;vertical-align:middle;" data-src="http://www.agencijami.info/SlovoLJubve/uploads/Novosti/Male/DSCI0330.jpg"></a>
		</div>
	</div>

	<div style="background-color:transparent;padding:15px;">
		<div>
			<div>
				<p>
					У емисији Под знаком питања, у четвртак 21. децембра у 10 часова, чућемо родитеље покојног Алексе Јанковића, дечака који је постао синоним за последице вршњачког насиља. Разговор је реализовала редакција Радија Глас Епархије нишке. Алекса је дечак из Ниша који се убио 2011. године, у 14. години, због злостављања које је током дужег временског периода доживљавао у школи од својих вршњака, чак и пред наставницима. Његови родитељи се годинама боре да ниједно дете не доживи такву трагедију и траже усвајање Алексиног закона који предвиђа ефикаснију заштиту деце. Подстакнути низом вести које сведоче о све учесталијем вршњачком насиљу у школама у Србији, где једна од последњих долази управо из Ниша где је, како се наводи „полиција ухапсила две особе, старе 16 година које су летвама напале ученика трећег разреда Гимназије и нанеле му лакше телесне повреде. Испад се догодио у кабинету Хемије, у присуству професора и ученика два одељења трећег разреда“, посвећујемо пажњу управо овој актуелној озбиљној ситуацији у области безбедности ученика, те вам препоручујемо емисију Под знаком питања у четвртак од 10 часова на Радију Слово љубве, у којој ћемо чути разговор са родитељима покојног Алексе Јанковића.
				</p>
			</div>
		</div>
	</div>
</div>

<div style="background-color:#ffffff;border:1px none #dddddd;color:#4a4a49;font-size:18px;">
	 
</div>
]]></description><guid isPermaLink="false">7703</guid><pubDate>Tue, 19 Dec 2017 22:08:02 +0000</pubDate></item><item><title>&#x41F;&#x440;&#x435;&#x434;&#x441;&#x435;&#x434;&#x43D;&#x438;&#x43A; &#x410;&#x43B;&#x435;&#x43A;&#x441;&#x430;&#x43D;&#x434;&#x430;&#x440; &#x412;&#x443;&#x447;&#x438;&#x45B; &#x43F;&#x440;&#x43E;&#x441;&#x43B;&#x430;&#x432;&#x438;&#x43E; &#x43A;&#x440;&#x441;&#x43D;&#x443; &#x441;&#x43B;&#x430;&#x432;&#x443; &#x443; &#x41F;&#x43E;&#x434;&#x432;&#x43E;&#x440;&#x458;&#x443; &#x421;&#x440;&#x43F;&#x441;&#x43A;&#x435; &#x41F;&#x440;&#x430;&#x432;&#x43E;&#x441;&#x43B;&#x430;&#x432;&#x43D;&#x435; &#x426;&#x440;&#x43A;&#x432;&#x435; &#x443; &#x41C;&#x43E;&#x441;&#x43A;&#x432;&#x438; (&#x424;&#x41E;&#x422;&#x41E;)</title><link>https://pouke.org/index/1346437251/1346443563/%D0%BF%D1%80%D0%B5%D0%B4%D1%81%D0%B5%D0%B4%D0%BD%D0%B8%D0%BA-%D0%B0%D0%BB%D0%B5%D0%BA%D1%81%D0%B0%D0%BD%D0%B4%D0%B0%D1%80-%D0%B2%D1%83%D1%87%D0%B8%D1%9B-%D0%BF%D1%80%D0%BE%D1%81%D0%BB%D0%B0%D0%B2%D0%B8%D0%BE-%D0%BA%D1%80%D1%81%D0%BD%D1%83-%D1%81%D0%BB%D0%B0%D0%B2%D1%83-%D1%83-%D0%BF%D0%BE%D0%B4%D0%B2%D0%BE%D1%80%D1%98%D1%83-%D1%81%D1%80%D0%BF%D1%81%D0%BA%D0%B5-%D0%BF%D1%80%D0%B0%D0%B2%D0%BE%D1%81%D0%BB%D0%B0%D0%B2%D0%BD%D0%B5-%D1%86%D1%80%D0%BA%D0%B2%D0%B5-%D1%83-%D0%BC%D0%BE%D1%81%D0%BA%D0%B2%D0%B8-%D1%84%D0%BE%D1%82%D0%BE-r7694/</link><description><![CDATA[
<p><img src="https://pouke.org/uploads/monthly_2017_12/tan20171219_82018967_0.jpg.af15a09ae5eaf470a0ed87d27558e862.jpg" /></p>
<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:19.8px;text-align:center;">
	<a href="https://4.bp.blogspot.com/-IFB1jqDeqqU/WjjkRvglvOI/AAAAAAAAjFo/PUpMNaQ52bwbVrpF9I954Zh9PHaUcq1CgCLcBGAs/s1600/tan20171219_81229346_0.jpg" style="color:#3d85c6;" rel="external nofollow"><img border="0" height="213" src="https://pouke.org/forum/applications/core/interface/js/spacer.png" style="border:none;" width="320" alt="tan20171219_81229346_0.jpg" data-src="https://4.bp.blogspot.com/-IFB1jqDeqqU/WjjkRvglvOI/AAAAAAAAjFo/PUpMNaQ52bwbVrpF9I954Zh9PHaUcq1CgCLcBGAs/s320/tan20171219_81229346_0.jpg"></a>
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:19.8px;text-align:center;">
	 
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:19.8px;text-align:justify;">
	<span style="font-size:14px;">После свете Литургије, коју је служио настојатељ Подворја Српске Православне Цркве у Москви Епископ моравички г. Антоније, председник Вучић је, заједно са Владиком и  члановима државне делегације, преломио славски колач и упутио честику свим грађанима који славе Светог Николаја Мирликијског Чудотворца. Председник Вучић данас наставља посету Москви, где ће се у поподневним часовима састати са руским председником г. Владимиром Путином.</span>
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:19.8px;text-align:justify;">
	 
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:19.8px;text-align:center;">
	<span style="font-size:14px;"><a href="https://1.bp.blogspot.com/-g1leGls5ePo/WjjkWT38HgI/AAAAAAAAjFs/_U2nSlltYyUDoGOpIGh8VVAPCqRajNBggCLcBGAs/s1600/tan20171219_82021995_1.jpg" style="color:#3d85c6;" rel="external nofollow"><img border="0" height="213" src="https://pouke.org/forum/applications/core/interface/js/spacer.png" style="border:none;" width="320" alt="tan20171219_82021995_1.jpg" data-src="https://1.bp.blogspot.com/-g1leGls5ePo/WjjkWT38HgI/AAAAAAAAjFs/_U2nSlltYyUDoGOpIGh8VVAPCqRajNBggCLcBGAs/s320/tan20171219_82021995_1.jpg"></a></span>
</div>

<p style="text-align:center;">
	<span style="font-size:14px;"><a href="https://1.bp.blogspot.com/-cjtPS5lO9mo/WjjkYnmXcQI/AAAAAAAAjFw/Iq-95djr2EYuph8a3YZRWHhWQon8VRBAwCLcBGAs/s1600/tan20171219_82025530_2.jpg" style="color:#3d85c6;" rel="external nofollow"><img border="0" height="240" src="https://pouke.org/forum/applications/core/interface/js/spacer.png" style="border:none;" width="320" alt="tan20171219_82025530_2.jpg" data-src="https://1.bp.blogspot.com/-cjtPS5lO9mo/WjjkYnmXcQI/AAAAAAAAjFw/Iq-95djr2EYuph8a3YZRWHhWQon8VRBAwCLcBGAs/s320/tan20171219_82025530_2.jpg"></a></span>
</p>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:19.8px;text-align:center;">
	 
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:19.8px;text-align:justify;">
	<span style="font-size:14px;"><b><i>Извор:</i></b> <a href="http://spc.rs/sr/predsednik_aleksandar_vuchitsh_proslavio_krsnu_slavu_u_podvorju_srpske_pravoslavne_crkve_u_moskvi" style="color:#3d85c6;" rel="external nofollow"><b><i><span style="color:#0b5394;">Српска Православна Црква</span></i></b></a></span>
</div>
]]></description><guid isPermaLink="false">7694</guid><pubDate>Tue, 19 Dec 2017 10:14:02 +0000</pubDate></item><item><title>&#x421;&#x43F;&#x443;&#x442;&#x45A;&#x438;&#x43A;: &#x426;&#x440;&#x43D;&#x43E;&#x433;&#x43E;&#x440;&#x441;&#x43A;&#x430; &#x458;&#x430;&#x432;&#x43D;&#x43E;&#x441;&#x442; &#x437;&#x430;&#x43F;&#x440;&#x435;&#x43F;&#x430;&#x448;&#x45B;&#x435;&#x43D;&#x430; &#x2013; &#x428;&#x442;&#x430; &#x441;&#x435; &#x43E;&#x432;&#x43E; &#x434;&#x435;&#x441;&#x438;&#x43B;&#x43E; &#x441;&#x430; &#x434;&#x440;&#x430;&#x433;&#x43E;&#x446;&#x435;&#x43D;&#x43E;&#x43C; &#x411;&#x43E;&#x433;&#x43E;&#x440;&#x43E;&#x434;&#x438;&#x446;&#x43E;&#x43C; &#x424;&#x438;&#x43B;&#x435;&#x440;&#x438;&#x43C;&#x441;&#x43A;&#x43E;&#x43C;</title><link>https://pouke.org/index/1346437251/1346443563/%D1%81%D0%BF%D1%83%D1%82%D1%9A%D0%B8%D0%BA-%D1%86%D1%80%D0%BD%D0%BE%D0%B3%D0%BE%D1%80%D1%81%D0%BA%D0%B0-%D1%98%D0%B0%D0%B2%D0%BD%D0%BE%D1%81%D1%82-%D0%B7%D0%B0%D0%BF%D1%80%D0%B5%D0%BF%D0%B0%D1%88%D1%9B%D0%B5%D0%BD%D0%B0-%E2%80%93-%D1%88%D1%82%D0%B0-%D1%81%D0%B5-%D0%BE%D0%B2%D0%BE-%D0%B4%D0%B5%D1%81%D0%B8%D0%BB%D0%BE-%D1%81%D0%B0-%D0%B4%D1%80%D0%B0%D0%B3%D0%BE%D1%86%D0%B5%D0%BD%D0%BE%D0%BC-%D0%B1%D0%BE%D0%B3%D0%BE%D1%80%D0%BE%D0%B4%D0%B8%D1%86%D0%BE%D0%BC-%D1%84%D0%B8%D0%BB%D0%B5%D1%80%D0%B8%D0%BC%D1%81%D0%BA%D0%BE%D0%BC-r7679/</link><description><![CDATA[
<p><img src="https://pouke.org/uploads/monthly_2017_12/1113770686-720x375.jpg.1d62348f03b715133dea7be02f12ee1d.jpg" /></p>
<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:19.8px;text-align:justify;">
	<span style="font-size:14px;">Историја доласка иконе у Црну Гору почиње након Октобарске револуције када су, посредством многобројне руске емиграције, до краља Александра Карађорђевића стигле неке од најврједнијих хришћанских светиња — дио Часног крста, десница Светог Јована Крститеља и икона Богородице Филеримске.</span>
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:19.8px;text-align:justify;">
	<span style="font-size:14px;">Реликвије су неко вријеме биле чуване у Цркви Светог aпостола Андреја Првозваног у Белом двору на Дедињу, након чега их је краљ Петар II Карађорђевић, законити насљедник свога оца краља Александра, у априлу 1941. године, непосредно пред напуштање Краљевине Југославије послије нацифашистичког напада на своју земљу, завјештао и предао Митрополији црногорско-приморској и манастиру Острог.</span>
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:19.8px;text-align:justify;">
	<span style="font-size:14px;">Нажалост, рђаво вријеме и сплет неповољних околности учинили су да реликвије ни ту не нађу мира, па су 1952. године, у оквиру једне полицијске акције у манастиру Острог, записнички изузете од стране тајне комунистичке полиције, а према казивању протојереја-ставрофора доц. др Велибора Џомића, догодило се да су од 1978. године те три светиње први пут, у њиховој двије хиљаде година дугој историји, раздвојене, односно, прецизније — „да су атеисти и богоборци врло намјерно нарушили њихову духовну цјелину“.</span>
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:19.8px;text-align:justify;">
	<span style="font-size:14px;">„Комунистичке власти су их држале у депоу Удбе све до 20. јануара 1978. године када су дио Часног Крста и десницу Светог Јована Крститеља вратили Митрополији црногорско-приморској, а икону Богородице Филеримске су, до даљњег и привремено, на чување предали Народном музеју Црне Горе. Важно је да се зна да је у том периоду од 26 година, односно од 1952. до 1978. године, икона Богородице оскрнављена и опљачкана. Они који су је изузели да би је чували до окончања кривичног поступка, који је вођен против архимандрита Леонтија (Митровића), украли су њен централни драгуљ, а што се види када се упореде фотографије приликом изузимања у Острогу и њене предаје на привремено чување у Народни музеј. Постоји и кратки видео запис о томе како су светиње изгледале 1952. године у манастиру Острог, а видимо како икона изгледа данас“, каже отац Џомић у разговору за Спутњик.</span>
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:19.8px;text-align:justify;">
	<span style="font-size:14px;">Од тада, према ријечима оца Џомића, траје „атак на духовно јединство три светиње“, због чињенице да је икона Богородице Филеримске депонована у тзв. Плаву капелу у Народном музеју на Цетињу, која, како каже, „представља профани и неприкладан простор за такву светињу“.</span>
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:19.8px;text-align:justify;">
	<span style="font-size:14px;">Већ деценијама Митрополија црногорско-приморска захтијева да икона буде враћена тамо гдје она суштински припада, а то је у — храм Божији, у цркву. Међутим, за сада од стране црногорских власти није било слуха за један такав захтјев, а отац Џомић који је и координатор Правног савјета Митрополије Црногорско-приморске, каже да судски и парнични поступак по овом питању од стране Митрополије још није покренут, али да то не значи да га неће бити.</span>
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:19.8px;text-align:justify;">
	<span style="font-size:14px;">„Наш досадашњи став је, прије свега, представљао израз жеље да са државним органима, а ту прије свега мислим на Владу Црне Горе, дођемо до најбољег решења мирним путем. У једном моменту је све већ било договорено и завршено. Влада Црне Горе и Министарство културе су својевремено опредијелили 200.000 марака за изградњу параклиса при Цетињском Манастиру у коме би привремено биле обједињене све три светиње. Међутим, из идеолошко-политикантских разлога се потом једнострано одустало од стране Владе“, каже наш саговорник.</span>
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:19.8px;text-align:justify;">
	<span style="font-size:14px;">Митрополија се такође оштро противи и намјери цетињских општинских власти да икона Богородице Филеримске буде смјештена у Цетињској пећини која би изнутра била футуристички озидана, што би суштински био прави пагански храм за једну светињу, а отац Џомић подсјећа и на чињеницу како би то значило да би сама икона у том случају била и физички угрожена због изложености Цетињске пећине поплавама.</span>
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:19.8px;text-align:justify;">
	<span style="font-size:14px;">„Сматрам да је то један од најпримитивнијих и најнецивилизованијих атака на икону Богородице од кад је настала. Мислим да је и сеф Удбе боље мјесто за икону од те пећине из које је осамдесетих година 20. вијека потопљено Цетиње. С друге стране, реконструкција цетињске пећине већ је дубоко загазила у незаконите, противправне токове и Митрополија ће, сасвим извјесно, против одговорних за то поднијети кривичне пријаве. Против сваког од њих без изузетка“, наглашава отац Џомић.</span>
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:19.8px;text-align:justify;">
	<span style="font-size:14px;">Подсјећања ради, икону Богородице Филеримске по предању је насликао Свети апостол Лука и она представља једну од првих икона Пресвете Богородице, а како каже отац Џомић, „никада никоме из Цркве током двије хиљаде година хришћанства није пало на памет ни да размишља, а камоли да процјењује вриједност иконе Филеримске или осталих светиња“, додајући да „нема новца, нити блага на земљи које би могло да представља еквиваленцу било којој светињи, а посебно не таквима као што су три светиње“ које се данас налазе у Црној Гори.</span>
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:19.8px;text-align:justify;">
	<span style="font-size:14px;">Црногорска јавност је утолико више била више запрепашћена и шокирана када је прије неколико дана радник Народног музеја на Цетињу Александар Беркуљан приказао слике на којима се види да се услед лошег третирања и небриге надлежних, икона Богородице Филеримске данас налази у „ужасном стању“, гдје се види да је површина иконе „екстремно деградирана“ и да се ради о инкаустици, односно слици која је рађена воштаном бојом (тинтом отопљеном у воску), а не техником уље на платну или темпером, како се раније мислило.</span>
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:19.8px;text-align:justify;">
	<span style="font-size:14px;">Оквир слике је такође оштећен, што датира још од деведесетих година када је Цетиње посјетила италијанка Ђованела Ферарис Барте, при чему је за потребе њеног истраживања икона први пут растављена, а оквир оштећен нестручним руковањем надлежних.</span>
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:19.8px;text-align:justify;">
	<span style="font-size:14px;">Да невоља буде већа, према мишљењу Беркуљана, службеника Народног музеја, који је имао прилику да изблиза проучава икону, Црна Гора нема довољно техничких и стручних капацитета да заустави пропадање иконе и да је на неки начин обнови.</span>
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:19.8px;text-align:justify;">
	<span style="font-size:14px;">„Колико ја знам, нико се код нас не бави инкаустиком, нити конзервацијом воштане боје. Ту је и проблем температурних отклона. Ако је већа температура, постоји опасност да се боја истопи или отпадне. Икона је већ у фази када изгледа као крљушт. Испуцала је читавом својом површином“, рекао је Беркуљан.</span>
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:19.8px;text-align:justify;">
	<span style="font-size:14px;">Због свега наведеног, у Митрополији су у потпуности незадовољни маћехинским односом државе према икони Богородице Филеримске, па отац Велибор Џомић поручује да су у овакво стање свету реликвију могли да доведу само савремени „мрзитељи икона и иконоборци“.</span>
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:19.8px;text-align:justify;">
	<span style="font-size:14px;">„То је само један од примјера невиђеног скрнављења иконе. То је нова врста иконоборства и ријеч је о новим иконокластима у 21. вијеку. Онакве ствари које су учињене на икони, а које нам је аргументовано приказао Александар Беркуљан, могли су да учине не само нестручни људи, него савремени иконокласти — мрзитељи икона и иконоборци. И то све да би једна Италијанка, из ко зна каквих разлога и побуда, а зна се за чији интерес, мимо научних институција Црне Горе, писала некакву своју књигу о икони. То је велика срамота и то оних који су годинама контаминирали јавни простор и тровали црногорску јавност неистинама да је Црква која је створила и очувала светиње кроз све претходне вјекове ’вршила девастацију‘. Срамота до неба, али не видим да тим типовима од тога црвене образи. Ипак, очекујем хитну реакцију тужилачких и судских органа“, јасан је отац Џомић.</span>
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:19.8px;text-align:justify;">
	 
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:19.8px;text-align:justify;">
	<span style="font-size:14px;"><b><i>Извор: <a href="https://rs.sputniknews.com/regioni/201712161113764568-bogorodica-filerimska/" style="color:#3d85c6;" rel="external nofollow"><span style="color:#0b5394;">Спутњик</span></a></i></b></span>
</div>
]]></description><guid isPermaLink="false">7679</guid><pubDate>Sun, 17 Dec 2017 20:35:06 +0000</pubDate></item><item><title>&#x410;&#x43B;&#x435;&#x43A;&#x441;&#x430;&#x43D;&#x434;&#x430;&#x440; &#x420;&#x430;&#x43A;&#x43E;&#x432;&#x438;&#x45B; &#x444;&#x430;&#x43A;&#x442;&#x438;&#x43C;&#x430; &#x43F;&#x43E;&#x431;&#x438;&#x43E; "&#x438;&#x441;&#x442;&#x438;&#x43D;&#x435;" &#x43E; &#x43D;&#x43E;&#x432;&#x43E;&#x446;&#x440;&#x43D;&#x43E;&#x433;&#x43E;&#x440;&#x441;&#x43A;&#x43E;&#x43C; &#x438;&#x434;&#x435;&#x43D;&#x442;&#x438;&#x442;&#x435;&#x442;&#x443;</title><link>https://pouke.org/index/1346437251/1346443563/%D0%B0%D0%BB%D0%B5%D0%BA%D1%81%D0%B0%D0%BD%D0%B4%D0%B0%D1%80-%D1%80%D0%B0%D0%BA%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%9B-%D1%84%D0%B0%D0%BA%D1%82%D0%B8%D0%BC%D0%B0-%D0%BF%D0%BE%D0%B1%D0%B8%D0%BE-%D0%B8%D1%81%D1%82%D0%B8%D0%BD%D0%B5-%D0%BE-%D0%BD%D0%BE%D0%B2%D0%BE%D1%86%D1%80%D0%BD%D0%BE%D0%B3%D0%BE%D1%80%D1%81%D0%BA%D0%BE%D0%BC-%D0%B8%D0%B4%D0%B5%D0%BD%D1%82%D0%B8%D1%82%D0%B5%D1%82%D1%83-r7674/</link><description><![CDATA[
<p><img src="https://pouke.org/uploads/monthly_2017_12/rakovic-ziva-istina.jpg.f3a26244811ae6fdf912bb006335e4c0.jpg" /></p>
<div style="background-color:#ffffff;color:#444444;font-size:12px;padding:20px 19px 0px 20px;">
	<h1 style="color:#222222;font-size:32px;">
			<img alt="rakovic-ziva-istina-409x229.jpg" height="792" src="https://pouke.org/forum/applications/core/interface/js/spacer.png" srcset="https://www.in4s.net/wp-content/uploads/2017/12/rakovic-ziva-istina-409x229.jpg 409w, https://www.in4s.net/wp-content/uploads/2017/12/rakovic-ziva-istina-768x430.jpg 768w, https://www.in4s.net/wp-content/uploads/2017/12/rakovic-ziva-istina-750x420.jpg 750w, https://www.in4s.net/wp-content/uploads/2017/12/rakovic-ziva-istina-640x358.jpg 640w, https://www.in4s.net/wp-content/uploads/2017/12/rakovic-ziva-istina-681x381.jpg 681w, https://www.in4s.net/wp-content/uploads/2017/12/rakovic-ziva-istina.jpg 820w" style="border:0px;" width="1200" data-src="https://www.in4s.net/wp-content/uploads/2017/12/rakovic-ziva-istina-409x229.jpg"></h1>
	</div>

<div style="background-color:#ffffff;border-top:1px solid #e6e6e6;color:#444444;font-size:14px;padding:20px 19px 0px 20px;">
	<p style="color:#222222;font-size:14px;">
		<strong>Српски историчар др Александар Раковић протутњао је 10. децембра 2017. емисијом Жива истина.</strong>
	</p>

	<div>
		 
	</div>

	<p style="color:#222222;font-size:14px;">
		Раковић је показао да се знањем и сабраношћу лако може пацификовати аргументација водитеља Дарка Шуковића чији су се наративи заснивали на фабриковању идентитета по ком су црногорски сепаратисти иначе познати.
	</p>

	<p style="color:#222222;font-size:14px;">
		<iframe allowfullscreen="allowfullscreen" height="314" src="https://pouke.org/forum/applications/core/interface/js/spacer.png" width="100%" data-embed-src="https://www.youtube.com/embed/sz4uwqVd9F0"></iframe>
	</p>

	<p style="color:#222222;font-size:14px;">
		<strong>Александар Раковић је при изношењу историјских чињеница остао изричит у томе да су Црногорци Срби, а Црна Гора историјска држава српског народа.</strong>
	</p>

	<p style="color:#222222;font-size:14px;">
		Када је ријеч о односу Црне Горе и Србије, Раковић је казао да је црногорска сецесија привремена и да ће се Црна Гора и Србија поново ујединити.
	</p>

	<p style="color:#222222;font-size:14px;">
		<strong>Према Раковићу, најбоље би биле интеграције Републике Србије, Црне Горе и Републике Српске, али простор може бити отворен и за Републику Македонију.</strong>
	</p>
</div>
]]></description><guid isPermaLink="false">7674</guid><pubDate>Sun, 17 Dec 2017 13:10:31 +0000</pubDate></item><item><title>&#x411;&#x438;&#x441;&#x43A;&#x443;&#x43F; &#x412;&#x43B;&#x430;&#x434;&#x43E; &#x41A;&#x43E;&#x448;&#x438;&#x45B;: &#x423;&#x441;&#x442;&#x430;&#x448;&#x442;&#x432;&#x43E; &#x43D;&#x438;&#x458;&#x435; &#x431;&#x438;&#x43E; &#x444;&#x430;&#x448;&#x438;&#x437;&#x430;&#x43C; &#x43D;&#x435;&#x433;&#x43E; &#x43E;&#x440;&#x433;&#x430;&#x43D;&#x438;&#x437;&#x43E;&#x432;&#x430;&#x43D;&#x43E; &#x432;&#x43E;&#x458;&#x43D;&#x43E; &#x434;&#x435;&#x43B;&#x43E;&#x432;&#x430;&#x45A;&#x435; &#x443; &#x43E;&#x434;&#x431;&#x440;&#x430;&#x43D;&#x438; &#x425;&#x440;&#x432;&#x430;&#x442;&#x441;&#x43A;&#x435; &#x43A;&#x430;&#x43E; &#x434;&#x440;&#x436;&#x430;&#x432;&#x435;</title><link>https://pouke.org/index/1346437251/1346443563/%D0%B1%D0%B8%D1%81%D0%BA%D1%83%D0%BF-%D0%B2%D0%BB%D0%B0%D0%B4%D0%BE-%D0%BA%D0%BE%D1%88%D0%B8%D1%9B-%D1%83%D1%81%D1%82%D0%B0%D1%88%D1%82%D0%B2%D0%BE-%D0%BD%D0%B8%D1%98%D0%B5-%D0%B1%D0%B8%D0%BE-%D1%84%D0%B0%D1%88%D0%B8%D0%B7%D0%B0%D0%BC-%D0%BD%D0%B5%D0%B3%D0%BE-%D0%BE%D1%80%D0%B3%D0%B0%D0%BD%D0%B8%D0%B7%D0%BE%D0%B2%D0%B0%D0%BD%D0%BE-%D0%B2%D0%BE%D1%98%D0%BD%D0%BE-%D0%B4%D0%B5%D0%BB%D0%BE%D0%B2%D0%B0%D1%9A%D0%B5-%D1%83-%D0%BE%D0%B4%D0%B1%D1%80%D0%B0%D0%BD%D0%B8-%D1%85%D1%80%D0%B2%D0%B0%D1%82%D1%81%D0%BA%D0%B5-%D0%BA%D0%B0%D0%BE-%D0%B4%D1%80%D0%B6%D0%B0%D0%B2%D0%B5-r7622/</link><description><![CDATA[
<p><img src="https://pouke.org/uploads/monthly_2017_12/5a3193ebb4ce7_.jpeg.59c6b7343dc31891975b99512907c95c.jpeg" /></p>
<table style="background-color:#ffffff;border-collapse:collapse;border-spacing:0px;color:#000000;font-size:12px;"><tbody><tr><td style="font-size:1.2em;" width="100%">
				<h1 style="color:#000000;font-size:1em;padding:0px;">
					 
				</h1>
			</td>
			<td align="right" style="padding:0px 2px;vertical-align:top;" width="100%">
				<a href="http://91.222.7.144/pdf/hronika/biskup-vlado-kosic-ustastvo-nije-bilo-fasizam-nego-organizovano-vojno-delovanje-u-odbrani-hrvatske-kao-drzave.pdf" rel="external nofollow" style="color:#003366;padding:0px;" title="PDF"><img alt="PDF" src="https://pouke.org/forum/applications/core/interface/js/spacer.png" style="border:none;" data-src="http://91.222.7.144/templates/jsn_epic_pro/images/pdf_button.png"></a>
			</td>
			<td align="right" style="padding:0px 2px;vertical-align:top;" width="100%">
				<a href="http://91.222.7.144/hronika/biskup-vlado-kosic-ustastvo-nije-bilo-fasizam-nego-organizovano-vojno-delovanje-u-odbrani-hrvatske-kao-drzave/stampa.html" rel="external nofollow" style="color:#003366;" title="Штампа"><img alt="Штампа" src="https://pouke.org/forum/applications/core/interface/js/spacer.png" style="border:none;" data-src="http://91.222.7.144/templates/jsn_epic_pro/images/printButton.png"></a>
			</td>
			<td align="right" style="padding:0px 2px;vertical-align:top;" width="100%">
				<a href="http://91.222.7.144/component/option,com_mailto/link,aHR0cDovL3d3dy5uc3BtLnJzL2hyb25pa2EvYmlza3VwLXZsYWRvLWtvc2ljLXVzdGFzdHZvLW5pamUtYmlsby1mYXNpemFtLW5lZ28tb3JnYW5pem92YW5vLXZvam5vLWRlbG92YW5qZS11LW9kYnJhbmktaHJ2YXRza2Uta2FvLWRyemF2ZS5odG1s/tmpl,component/" style="color:#003366;" title="Ел. пошта" rel="external nofollow"><img alt="Ел. пошта" src="https://pouke.org/forum/applications/core/interface/js/spacer.png" style="border:none;" data-src="http://91.222.7.144/templates/jsn_epic_pro/images/emailButton.png"></a>
			</td>
		</tr></tbody></table><table style="background-color:#ffffff;border-collapse:collapse;border-spacing:0px;color:#000000;font-size:12px;"><tbody><tr><td colspan="2" valign="top">
				<p style="padding:0px;">
					'Занимљиво је зашто и ко оспорава тај „домољубни поздрав“ и како поступа држава', рекао је бискуп Кошић на представљању књиге о Марку Перковићу Томпсону.
				</p>

				<p style="padding:0px;">
					<img alt="Vlado-Kosic1.jpg" height="346" src="https://pouke.org/forum/applications/core/interface/js/spacer.png" style="border:none;" width="520" data-src="http://www.nspm.rs/images/stories/000BEPA/Vlado-Kosic1.jpg"></p>

				<div>
					Сисачки бискуп Владо Кошић говорио је на представљању књиге о Марку Перковићу Томпсону коју је написао академик Јосип Печарић. Многи медији пренели су Кошићев говор у којем је утврдио како неки силом покушавају да ућуткају певача и академика Печарића. Кошићев говор преносимо у целости:
				</div>

				<p style="padding:0px;">
					"Волео бих кад би било више таквих храбрих људи као што су прослављени певач Марко Перковић Томпсон и академик Јосип Печарић.
				</p>

				<p style="padding:0px;">
					Они који немају аргументе желели би их силом ућуткати: тако забрањују концерте прослављеном певачу Марку, уручују му казнене пријаве због ремећења јавног реда и мира, дифамирају његов углед и проглашавају његов рад – ни мање ни више него фашистичким. Такође, против академика Печарића такви раде свим средствима само да га ућуткају, прогоне му породицу и – најчешће га игноришу.
				</p>

				<p style="padding:0px;">
					Међутим оба ова велика човека, Хрвата и домољуба, људи су којима се наша Домовина треба поносити. Можда ће тек у будућем времену, кад се ослободимо – како пева бискуп Анте Ивас – свих тих издајица, кривоклетника, варалица, такође и – како песнички каже Анто Ковачевић – свих дрпислава, тек ће у будућој, мирнијој историји Хрватске ови наши великани Марко и Јосип добити своје право место, место највећег поштовања.
				</p>

				<p style="padding:0px;">
					<img alt="Tompson-pjesmom-za-Hrvatsku.jpg" height="300" src="https://pouke.org/forum/applications/core/interface/js/spacer.png" style="border:none;" width="520" data-src="http://www.nspm.rs/images/stories/000BEPA/Tompson-pjesmom-za-Hrvatsku.jpg"></p>

				<p style="padding:0px;">
					Једно је сигурно: њих обојицу красе храброст у заступању истине и љубав према домовини која није фраза ни интерес. Такође, рекао бих, краси их и спремност на подношење трпљења, оспоравања, подметања за истину и праведност. Док се Јосип углавном с тим претњама бори хумором и иронијом, Марко одговара својим оспораватељима - песмом.
				</p>

				<p style="padding:0px;">
					Ова књига сведок је величине управо ове двојице хрватских људи, сведок о поштеним људима у непоштено време, о великим људима у времену малих душа, о дрскости неколицине који се усудише бити храбри у времену издаје. Зато ће њихов траг бити надахнуће будућим нараштајима и за двадесет и тридесет година о њима ће се писати књиге, снимати филмови и они ће бити пример срчаности у борби са злом које уништава истину и нашу домовину.
				</p>

				<p style="padding:0px;">
					Да је Марко херој, препознали су и бранитељи, међу које се и он убраја јер је био драговољац у Домовинском рату и прва сад већ легендарна песма „Бојна Чавоглаве“ настала је у том времену. Бранитељи су му наиме недавно даровали Велику златну плакету за храброст, на чему му и ја овде јавно честитам!
				</p>

				<p style="padding:0px;">
					<iframe allowfullscreen="" frameborder="0" height="294" src="https://pouke.org/forum/applications/core/interface/js/spacer.png" width="520" data-embed-src="https://www.youtube.com/embed/cUbCp2WgkYw"></iframe>
				</p>

				<p style="padding:0px;">
					Уз певача Марка и академика Јосипа повезује се поздрав „За дом спремни!“. Занимљиво је зашто и ко оспорава тај домољубни поздрав и како поступа држава. Најпре ваља рећи да је спонтано тај поздрав употребљаван у Домовинском рату, и то не само од припадника ХОС-а који су га узели и у свој грб, него и од Тигрова и Громова. Постоје снимке на јутјубу о томе. Тада, интересантно, то никоме није сметало.
				</p>

				<p style="padding:0px;">
					Ни то што је Марко у својој првој домољубној песми „Бојна Чавоглаве“ употребио тај поклич. Тек од пре две-три године започела је хајка и на Марка и на тај поздрав, оптужујући све који га употребе за усташтво и фашизам. Најпре, треба рећи да усташтво није био фашизам него организовано војно деловање у одбрани Хрватске као државе, о чијој су се нарави као држави позитивно изразили и бл. Алојзије Степинац и др. Фрањо Туђман, али те су постројбе то чиниле свим „допуштеним и недопуштеним средствима“, што је био део њихове заклетве.
				</p>

				<p style="padding:0px;">
					Та илегалност односно недопуштена средства свакако нису за нас хришћане прихватљива, као ни злочини које су починили, а које Црква осуђује, премда треба рећи да је то био одговор на бројне четничке и партизанске злочине. Зашто је међутим дошло последњих година до јавног политичког и полицијског прогона поздрава ЗДС и оних који га употребе – а у Домовинском рату и кроз 25 година после рата се то није догађало? Сетимо се тужби које је против Џоа Шимунића подигло удружење ‘Корак испред’ из Ријеке, на чијем је челу Србин Зоран Стевановић.
				</p>

				<p style="padding:0px;">
					<img alt="Vlado-Kosic.jpg" height="308" src="https://pouke.org/forum/applications/core/interface/js/spacer.png" style="border:none;" width="520" data-src="http://www.nspm.rs/images/stories/000BEPA/Vlado-Kosic.jpg"></p>

				<p style="padding:0px;">
					Надаље, сетимо се како је српски политичар Вулин у више наврата прозивао актуелну Хрватску због „усташизације и фашизације“. То су чинили и други српски, прочетнички политичари. Но, повод су им дали заправо хрватски политичари који су, на челу с бившим председником државе па онда и председником Владе – најпре у јеврејском Кнесету, па потом при формирању нове Владе с Карамарком на челу – оптуживали Хрвате због „усташке гује“ и „скретања у усташтво“.
				</p>

				<p style="padding:0px;">
					За све то није било доказа, али је с друге стране било све више доказа да је у структурама власти у РХ још много удбаша и злочинаца који су ликвидирали многе Хрвате како у иностранству тако и у Хрватској и БИХ или су њихови синови. И мени се чини да су сву ту бучну хајку на непостојеће усташе покренули управо они који су се бојали да не би били подвргнути лустрацији која се све више најављује као реална и нужна опција за законодавство РХ.
				</p>

				<p style="padding:0px;">
					Сетимо се само тзв. Лекс Перковић што је најбољи доказ како је удбашко-комунистичка гуја заправо још увек јака у Хрватској. У тај контекст стављам и прогон домољуба, не само госп. академика Печарића и нашег најдомољубнијег певача Марка Томпсона, него и многих других које не престају нападати и сатанизовати у јавном хрватском простору. Могли бисмо набрајати многе...
				</p>

				<p style="padding:0px;">
					Могу рећи како сам и ја један од тих, или ме барем тако перципирају. Кад сам рецимо на свом Фејсбук профилу затражио оставку министра унутрашњих послова, јер је први пут на Дан домовинске захвалности, што је уједно и Дан хрватских бранитеља, дао привести од полиције хрватске бранитеље који су мирно узвикивали ЗДС у Книну, мени су – наводно – јер то нисам никада примио него сам само то прочитао у медијима, одговорили из МУП-а да су они само поступали по закону о ремећењу јавног реда и мира, и то у складу са судском праксом.
				</p>

				<p style="padding:0px;">
					То је међутим неистина јер постојале су многе праксе пре овог случаја од 5. коловоза 2017. када су судови друкчије пресудили за тај поздрав. Сматрам да је то чиста политичка интерпретација једног закона који се не би смео политички тумачити. Наиме, закони морају бити једнаки за све и примењиви у смислу, а не да их једна странка политички тумачи овако, а друга онако.
				</p>

				<p style="padding:0px;">
					<img alt="jasenovac.jpg" height="293" src="https://pouke.org/forum/applications/core/interface/js/spacer.png" style="border:none;" width="520" data-src="http://www.nspm.rs/images/stories/001-15MAJA/jasenovac.jpg"></p>

				<p style="padding:0px;">
					Дакако, то је одраз и последица политичке атмосфере у коју нас је довела нова владајућа коалиција на коју сам такође упозорио својим криком у отвореном писму Председнику Владе. Наиме, нови коалицијски партнер је ултимативно затражио – и добио – да се спомен-плоча погинулој 11-орици бранитеља који су били и припадници ХОС-а уклони из Јасеновца. Јасеновац је опет друга прича, али на жалост јер је био уцењен премијер је попустио захтеву својих коалиционих партнера. А ти младићи, који су изгинули у Јасеновцу, нису се борили за Хрватску 1941, него 1991. Дакле, опет попуштање једној лажи.
				</p>

				<p style="padding:0px;">
					Иначе треба отворено рећи да су политички захтеви представника поражене српске мањине у РХ, а која је заједно са Србијом и ЈНА 1991. дигла побуну против Хрватске, а подупире их и сада српска службена политика, јер тамо владају опет четници, али на жалост их подупире и СПЦ – утемељени на митовима и лажима. То су не само интерпретација Јасеновца, него и улога бл. Алојзија Степинца, устанка у Србу а што је прослава покоља Хрвата а не антифашистичка револуција, затим споменик у Банском Грабовцу, као и измишљање непостојећег логора за убијање српске деце у Сиску.
				</p>

				<p style="padding:0px;">
					Питамо се, зашто наша држава већ једном не наложи истрагу – али не политичку него научну, па ако је потребно и међународну – да знамо што се то стварно догодило нпр. у Јасеновцу. Како је могуће да су „истине“ толико различите? И зашто се Јасеновац препушта Србима да они говоре шта је тамо било? Наиме, и уклањање плоче погинулим бранитељима ХОС-а такво је признање да је то место на којем су страдали српски заробљеници и што је трајни разлог наметања кривице Хрватима – док се чини да је истина сасвим супротна и да би је већ једном требало изнети на видело!
				</p>

				<p style="padding:0px;">
					На жалост наша хрватска политика или нема снаге или не зна одговорити свим тим лажима. Требало би донети закон да сви који су дизали побуну против РХ не могу суделовати ни у којем облику у власти; затим би било по мени нужно и да се затражи исплата ратне штете коју је Република Србија нанела РХ у својој агресији, и то као услов било каквој подршци за улазак исте у ЕУ; било би надаље нужно укинути повластицу да српска деца у Хрватској уче неку другу историју Домовинског рата неголи што је то „повјесна истина“; било би потребно такође забранити улазак хушкачима и ширитељима лажи у РХ, не само српским министрима и политичарима, него и представницима СПЦ.
				</p>

				<p style="padding:0px;">
					<iframe allowfullscreen="" frameborder="0" height="294" src="https://pouke.org/forum/applications/core/interface/js/spacer.png" width="520" data-embed-src="https://www.youtube.com/embed/GeISfsV9W94"></iframe>
				</p>

				<p style="padding:0px;">
					Само би тако поступала поносна победница Хрватска и само би тако било могуће сачувати оно што је одбрањено у Домовинском рату који мора остати једини темељ модерне Хрватске, а што имамо у великој мери захвалити хрватским бранитељима, међу које свакако убрајамо и Марка П.Томпсона и академика Ј. Печарића.
				</p>

				<p style="padding:0px;">
					И да поновим реченицу са самог почетка: О кад би било више таквих људи попут Марка и Јосипа у Хрватској!"
				</p>

				<p style="padding:0px;">
					(Вијести)
				</p>
			</td>
		</tr></tbody></table>]]></description><guid isPermaLink="false">7622</guid><pubDate>Wed, 13 Dec 2017 21:08:36 +0000</pubDate></item><item><title>&#x41F;&#x440;&#x435;&#x434;&#x430;&#x432;&#x430;&#x45A;&#x435;: &#x201E;The New Ideology of Sex", &#x43F;&#x440;&#x43E;&#x444;. &#x434;&#x440; &#x421;&#x442;&#x438;&#x432;&#x435;&#x43D; &#x41A;. &#x411;&#x430;&#x441;&#x43A;&#x440;&#x432;&#x438;&#x43B;</title><link>https://pouke.org/index/1346437251/1346443563/%D0%BF%D1%80%D0%B5%D0%B4%D0%B0%D0%B2%D0%B0%D1%9A%D0%B5-%E2%80%9Ethe-new-ideology-of-sex-%D0%BF%D1%80%D0%BE%D1%84-%D0%B4%D1%80-%D1%81%D1%82%D0%B8%D0%B2%D0%B5%D0%BD-%D0%BA-%D0%B1%D0%B0%D1%81%D0%BA%D1%80%D0%B2%D0%B8%D0%BB-r7569/</link><description><![CDATA[
<p><img src="https://pouke.org/uploads/monthly_2017_12/5a2b253c18f3e_.jpg.ff9418236708af4915777be6a7cbe6f6.jpg" /></p>
<div class="ipsEmbeddedVideo">
	<div>
		<iframe allowfullscreen="true" frameborder="0" height="270" src="https://pouke.org/forum/applications/core/interface/js/spacer.png" width="480" data-embed-src="https://www.youtube.com/embed/SEWi_DxXs8s?feature=oembed"></iframe>
	</div>
</div>

<p>
	 
</p>
]]></description><guid isPermaLink="false">7569</guid><pubDate>Fri, 08 Dec 2017 23:50:24 +0000</pubDate></item><item><title>&#x418;&#x43C;&#x43E;&#x432;&#x438;&#x43D;&#x430; &#x43D;&#x430; &#x41A;&#x43E;&#x441;&#x43C;&#x435;&#x442;&#x443; &#x43E;&#x441;&#x442;&#x430;&#x458;&#x435; &#x443; &#x432;&#x43B;&#x430;&#x441;&#x43D;&#x438;&#x448;&#x442;&#x432;&#x443; &#x421;&#x41F;&#x426;</title><link>https://pouke.org/index/1346437251/1346443563/%D0%B8%D0%BC%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D0%BD%D0%B0-%D0%BD%D0%B0-%D0%BA%D0%BE%D1%81%D0%BC%D0%B5%D1%82%D1%83-%D0%BE%D1%81%D1%82%D0%B0%D1%98%D0%B5-%D1%83-%D0%B2%D0%BB%D0%B0%D1%81%D0%BD%D0%B8%D1%88%D1%82%D0%B2%D1%83-%D1%81%D0%BF%D1%86-r7461/</link><description><![CDATA[
<p><img src="https://pouke.org/uploads/monthly_2017_11/KOSOVO-parlament-tanjug.jpg.d43c6becddf70eff6758de99c7625363.jpg" /></p>
<div>
	<p>
		 
	</p>
</div>

<div>
	<div>
		 
	</div>

	<p>
		 
	</p>
</div>

<p>
	ПРИШТИНА - Посланици Српске листе спречили су на данашњој седници Скупштине тзв. Косова да се из имена Српске православне цркве избаци реч - Српска.
</p>

<p>
	Гласовима Српске листе скупштина је усвојила у начелу закон о верским заједницама на Косову и Метохији. Како је за наш лист изјавио Игор Симић, портпарол Српске листе, посланици ове листе категорички су одбили поменути предлог.
</p>

<p>
	На овом закону блиско смо сарађивали са представницима СПЦ и предлози Српске листе и СПЦ су саставни део овог закона. Заправо, овим законом успели смо да коначно дефинишемо да је Српска православна црква на КиМ власник имовине којом располаже и сва њена имовина је неприкосновена, што морају поштовати све институције. Тиме нико неће имати право да користи сличан назив, грб или печат нити да полаже право на имовину СПЦ, манастире верске и световне објекте - истиче Симић за "Новости", додајући да је поменутим законом такође гарантовано неометано исповедање вере, приступ верника манастирима као и спровођење економских активности уз повластице када су у питању плаћање царина, пореза и осталих дажбина.<br><br>
	Овај закон је, по мишљењу представника Српске листе, од огромног значаја како за СПЦ тако и за српски народ на КиМ.
</p>

<p>
	<a class="ipsAttachLink ipsAttachLink_image" data-fileid="14807" href="https://pouke.org/uploads/monthly_2017_11/KOSOVO-parlament-tanjug.jpg.4f1969142304eabd0be8bdbd81865c78.jpg" rel=""><img alt="KOSOVO-parlament-tanjug.jpg" class="ipsImage ipsImage_thumbnailed" data-fileid="14807" src="https://pouke.org/forum/applications/core/interface/js/spacer.png" data-src="https://pouke.org/uploads/monthly_2017_11/KOSOVO-parlament-tanjug.jpg.4f1969142304eabd0be8bdbd81865c78.jpg" width="800" data-ratio="57.5"></a>
</p>

<p>
	Фото: Танјуг
</p>

<p>
	Извор: Новости
</p>
]]></description><guid isPermaLink="false">7461</guid><pubDate>Wed, 29 Nov 2017 15:46:00 +0000</pubDate></item><item><title>&#x41F;&#x440;&#x43E;&#x442;&#x43E;&#x43F;&#x440;&#x435;&#x437;&#x432;&#x438;&#x442;&#x435;&#x440;-&#x441;&#x442;&#x430;&#x432;&#x440;&#x43E;&#x444;&#x43E;&#x440; &#x434;&#x440; &#x414;&#x440;&#x430;&#x433;&#x43E;&#x43C;&#x438;&#x440; &#x421;&#x430;&#x43D;&#x434;&#x43E;: &#x420;&#x435;&#x430;&#x43A;&#x446;&#x438;&#x458;&#x430; &#x43D;&#x430; &#x441;&#x43B;&#x443;&#x447;&#x430;&#x458; &#x441;&#x435;&#x43A;&#x442;&#x430;&#x448;&#x430; &#x43A;&#x43E;&#x458;&#x438; &#x43D;&#x438;&#x441;&#x443; &#x434;&#x43E;&#x437;&#x432;&#x43E;&#x43B;&#x438;&#x43B;&#x438; &#x442;&#x440;&#x430;&#x43D;&#x441;&#x444;&#x443;&#x437;&#x438;&#x458;&#x443; &#x43A;&#x440;&#x432;&#x438; &#x441;&#x432;&#x43E;&#x458;&#x43E;&#x458; &#x436;&#x438;&#x432;&#x43E;&#x442;&#x43D;&#x43E; &#x443;&#x433;&#x440;&#x43E;&#x436;&#x435;&#x43D;&#x43E;&#x458; &#x431;&#x435;&#x431;&#x438; (&#x412;&#x418;&#x414;&#x415;&#x41E;)</title><link>https://pouke.org/index/1346437251/1346443563/%D0%BF%D1%80%D0%BE%D1%82%D0%BE%D0%BF%D1%80%D0%B5%D0%B7%D0%B2%D0%B8%D1%82%D0%B5%D1%80-%D1%81%D1%82%D0%B0%D0%B2%D1%80%D0%BE%D1%84%D0%BE%D1%80-%D0%B4%D1%80-%D0%B4%D1%80%D0%B0%D0%B3%D0%BE%D0%BC%D0%B8%D1%80-%D1%81%D0%B0%D0%BD%D0%B4%D0%BE-%D1%80%D0%B5%D0%B0%D0%BA%D1%86%D0%B8%D1%98%D0%B0-%D0%BD%D0%B0-%D1%81%D0%BB%D1%83%D1%87%D0%B0%D1%98-%D1%81%D0%B5%D0%BA%D1%82%D0%B0%D1%88%D0%B0-%D0%BA%D0%BE%D1%98%D0%B8-%D0%BD%D0%B8%D1%81%D1%83-%D0%B4%D0%BE%D0%B7%D0%B2%D0%BE%D0%BB%D0%B8%D0%BB%D0%B8-%D1%82%D1%80%D0%B0%D0%BD%D1%81%D1%84%D1%83%D0%B7%D0%B8%D1%98%D1%83-%D0%BA%D1%80%D0%B2%D0%B8-%D1%81%D0%B2%D0%BE%D1%98%D0%BE%D1%98-%D0%B6%D0%B8%D0%B2%D0%BE%D1%82%D0%BD%D0%BE-%D1%83%D0%B3%D1%80%D0%BE%D0%B6%D0%B5%D0%BD%D0%BE%D1%98-%D0%B1%D0%B5%D0%B1%D0%B8-%D0%B2%D0%B8%D0%B4%D0%B5%D0%BE-r7457/</link><description><![CDATA[
<p><img src="https://pouke.org/uploads/monthly_2017_11/Thumb_06sandoMarinaLopicic.jpg.a8f40e96033cc5bb50d53c19cbc5f544.jpg" /></p>
<div class="ipsEmbeddedVideo">
	<div>
		<iframe allowfullscreen="true" frameborder="0" height="270" src="https://pouke.org/forum/applications/core/interface/js/spacer.png" width="480" data-embed-src="https://www.youtube.com/embed/94oq-nbD318?feature=oembed"></iframe>
	</div>
</div>

<p>
	 
</p>
]]></description><guid isPermaLink="false">7457</guid><pubDate>Tue, 28 Nov 2017 20:03:35 +0000</pubDate></item><item><title>Pouke.org i Crkva.net od danas imaju SSL</title><link>https://pouke.org/index/1346437251/1346443563/poukeorg-i-crkvanet-od-danas-imaju-ssl-r7380/</link><description><![CDATA[
<p><img src="https://pouke.org/uploads/monthly_2017_11/ssl-greenbar.png.7debd498bf96d2fb2aa3a038905b0462.png" /></p>
<p>
	Kao što sam naslov kaže, Pouke.org i Crkva.net od danas imaju <strong>SSL sertifikat</strong>. <br><br>
	Ukoliko ne znate šta znači "<strong>SSL certifikate</strong>", to je digitalni sertifikat koji omogućava sigurnu konekciju između vaših uređaja i sajta. Dakle, od danas niko ne može da nadgleda šta vi radite na ova 2 sajta. Sve što napišete ili bilo šta drugo da radite, te radnje su "<strong>kriptovane</strong>". <br><br>
	Ako bi vas neko sada nadgledao, i da ova 2 sajta nemaju "<strong>https</strong>" protokol, taj koji vas nadgleda bi mogao da vidi na koje linkove ste kliknuli, šta ste napisali, šta god da uradite. Ali sada kada ima "https", niko ne može da vidi šta vi radite jer čak i da neko pokuša da vas nadgledava, video bi ovako nešto "<strong>2845fjg0274i9ti2iue4otg74375irhgjfgh2946tzh2784r</strong>" umesto "<strong><a href="http://pouke.org/status/volem-pecenje" ipsnoembed="false" rel="">http://pouke.org/status/volem-pecenje</a></strong>" npr.<br><br>
	A što je najbolje, 2 najveća pravoslavna sajta (Pouke.org i Crkva.net) imaju sve web standarde, dok naša<strong> Srpska e-uprava </strong>nema SSL sertifikat i vaši lični podaci su dostupni cyber kriminalcima kada koristite portal e-uprave. 
</p>

<p>
	**Ispravka, proverio sam portal e-uprave i ubacili su zaštitu. Inače do skoro nije bilo.
</p>
]]></description><guid isPermaLink="false">7380</guid><pubDate>Tue, 21 Nov 2017 22:36:00 +0000</pubDate></item><item><title>&#x41F;&#x43E;&#x432;&#x43E;&#x434;&#x43E;&#x43C; &#x43E;&#x431;&#x435;&#x43B;&#x435;&#x436;&#x430;&#x432;&#x430;&#x45A;&#x430; 100. &#x433;&#x43E;&#x434;&#x438;&#x448;&#x45A;&#x438;&#x446;&#x435; &#x43E;&#x434; &#x437;&#x430;&#x432;&#x440;&#x448;&#x435;&#x442;&#x43A;&#x430; &#x412;&#x435;&#x43B;&#x438;&#x43A;&#x43E;&#x433; &#x440;&#x430;&#x442;&#x430;, &#x43F;&#x43B;&#x430;&#x43D;&#x438;&#x440;&#x430; &#x441;&#x435; &#x438;&#x437;&#x433;&#x440;&#x430;&#x434;&#x45A;&#x430; &#x421;&#x43F;&#x43E;&#x43C;&#x435;&#x43D; &#x43A;&#x43E;&#x43C;&#x43F;&#x43B;&#x435;&#x43A;&#x441;&#x430; &#x43D;&#x430; &#x426;&#x435;&#x440;&#x443;! (&#x412;&#x418;&#x414;&#x415;&#x41E;)</title><link>https://pouke.org/index/1346437251/1346443563/%D0%BF%D0%BE%D0%B2%D0%BE%D0%B4%D0%BE%D0%BC-%D0%BE%D0%B1%D0%B5%D0%BB%D0%B5%D0%B6%D0%B0%D0%B2%D0%B0%D1%9A%D0%B0-100-%D0%B3%D0%BE%D0%B4%D0%B8%D1%88%D1%9A%D0%B8%D1%86%D0%B5-%D0%BE%D0%B4-%D0%B7%D0%B0%D0%B2%D1%80%D1%88%D0%B5%D1%82%D0%BA%D0%B0-%D0%B2%D0%B5%D0%BB%D0%B8%D0%BA%D0%BE%D0%B3-%D1%80%D0%B0%D1%82%D0%B0-%D0%BF%D0%BB%D0%B0%D0%BD%D0%B8%D1%80%D0%B0-%D1%81%D0%B5-%D0%B8%D0%B7%D0%B3%D1%80%D0%B0%D0%B4%D1%9A%D0%B0-%D1%81%D0%BF%D0%BE%D0%BC%D0%B5%D0%BD-%D0%BA%D0%BE%D0%BC%D0%BF%D0%BB%D0%B5%D0%BA%D1%81%D0%B0-%D0%BD%D0%B0-%D1%86%D0%B5%D1%80%D1%83-%D0%B2%D0%B8%D0%B4%D0%B5%D0%BE-r7362/</link><description><![CDATA[
<p><img src="https://pouke.org/uploads/monthly_2017_11/3083-1511026680.jpg.ac384305ef482699e6adb88c5ac72001.jpg" /></p>
<p style="text-align: justify;">
	<span style="font-size:16px;">У Београду, у просторијама Министарства привреде, у среду 15.11.2017. године, закључен је Уговор о оснивању Привредног друштва <em><strong>"Спомен комплекс за очување културно-историјских вредности и одрживи развој Цера" </strong></em>Д.О.О. Шабац, који су потписали, у име Владе Републике Србије, министар привреде Горан Кнежевић, <em><strong>а у име локалних самоуправа са територије Мачванског управног округа, градоначелник града Лознице, Видоје Петровић и председници општина, Богатић Ненад Бесеровац, Крупањ Иван Исаиловић, Љубовија Милован Ковачевић, Мали Зворник Зоран Јевтић, Коцељева Душан Илинчић, Владимирци Милорад Милинковић, као оснивачи.</strong></em></span>
</p>

<p style="text-align: justify;">
	<span style="font-size:16px;">Потписивању Уговора, присуствовао је и вршилац дужности директора Друштва, Јован Јањић, мастер правник из Крупња, који ће извршити све послове у вези са регистрацијом истог и председник Мачванског управног округа Драгослав Милановић. Привредно друштво се оснива у циљу изградње Спомен комплекса на врху планинe Цер, као и управљања истим по завршетку његове изградње.</span>
</p>

<p style="text-align: center;">
	 
</p>

<div class="ipsEmbeddedVideo" contenteditable="false">
	<div>
		<iframe allowfullscreen="true" frameborder="0" gesture="media" height="270" src="https://pouke.org/forum/applications/core/interface/js/spacer.png" width="480" data-embed-src="https://www.youtube.com/embed/b-xZlYEiGik?feature=oembed"></iframe>
	</div>
</div>

<p style="text-align: justify;">
	<span style="font-size:16px;">Идејно решење будућег Спомен комплекса, пројектовало је референтно пројектно предузеће "Сет" Шабац, а иницијативу за његово подизање и изградњу, прихватила је Влада Републике Србије, која је Закључком број 023-9208/2017-3, усвојила Нацрт уговора о оснивању привредног друштва, на седници одржаној 19.10.2017. године.<em><strong> У оквиру Спомен комплекса биће изграђени: спомен обележје у виду стилизованог крста видиковца, музеј, едукативни центар, као и угоститељски објекти за пријем и смештај туриста.</strong></em></span>
</p>

<p style="text-align: justify;">
	<span style="font-size:16px;"><em><strong>План је да се центарлно обележавање стогодишњице завршетка Великог рата и потписивања примирја, на државном нивоу обележи управо на месту будућег Спомен комплекса, следеће године 11. новембра</strong></em>, до када би требала да буде завршена изградња спомен обележја.</span>
</p>

<p style="text-align: justify;">
	<span style="font-size:16px;"><img class="ipsImage" height="169" src="https://pouke.org/forum/applications/core/interface/js/spacer.png" style="width: 155px; height: auto;" width="270" alt="opstina.png" data-src="http://bogatic-tourism.com/wp-content/uploads/2013/04/opstina.png"></span>
</p>
]]></description><guid isPermaLink="false">7362</guid><pubDate>Mon, 20 Nov 2017 13:57:04 +0000</pubDate></item><item><title>&#x41F;&#x440;&#x438;&#x432;&#x440;&#x435;&#x434;&#x43D;&#x438;&#x43A; - 120 &#x433;&#x43E;&#x434;&#x438;&#x43D;&#x430; &#x43E;&#x441;&#x43B;&#x43E;&#x43D;&#x430;&#x446; &#x43C;&#x43B;&#x430;&#x434;&#x438;&#x43C;&#x430;</title><link>https://pouke.org/index/1346437251/1346443563/%D0%BF%D1%80%D0%B8%D0%B2%D1%80%D0%B5%D0%B4%D0%BD%D0%B8%D0%BA-120-%D0%B3%D0%BE%D0%B4%D0%B8%D0%BD%D0%B0-%D0%BE%D1%81%D0%BB%D0%BE%D0%BD%D0%B0%D1%86-%D0%BC%D0%BB%D0%B0%D0%B4%D0%B8%D0%BC%D0%B0-r7322/</link><description><![CDATA[
<p><img src="https://pouke.org/uploads/monthly_2017_11/01_11.jpg.faac984e84a86e130b6d03dfad0fe872.jpg" /></p>
<div>
	<div>
		<span>16. Новембар 2017 - 10:53</span>
		<div>
			<div>
				<div>
					<a href="http://www.spc.rs/files/galerije/17/11/00_0.jpg" rel="external nofollow"><img alt="Привредник - 120 година ослонац младима" height="126" src="https://pouke.org/forum/applications/core/interface/js/spacer.png" title="" width="126" data-src="http://www.spc.rs/files/imagecache/mala/galerije/17/11/00_0.jpg"></a>
				</div>

				<div>
					<a href="http://www.spc.rs/files/galerije/17/11/01_11.jpg" rel="external nofollow"><img alt="Привредник - 120 година ослонац младима" height="126" src="https://pouke.org/forum/applications/core/interface/js/spacer.png" title="" width="126" data-src="http://www.spc.rs/files/imagecache/mala/galerije/17/11/01_11.jpg"></a>
				</div>

				<div>
					<a href="http://www.spc.rs/files/galerije/17/11/02_9.jpg" rel="external nofollow"><img alt="Привредник - 120 година ослонац младима" height="126" src="https://pouke.org/forum/applications/core/interface/js/spacer.png" title="" width="126" data-src="http://www.spc.rs/files/imagecache/mala/galerije/17/11/02_9.jpg"></a>
				</div>

				<div>
					<a href="http://www.spc.rs/files/galerije/17/11/11_2.jpg" rel="external nofollow"><img alt="Привредник - 120 година ослонац младима" height="126" src="https://pouke.org/forum/applications/core/interface/js/spacer.png" title="" width="126" data-src="http://www.spc.rs/files/imagecache/mala/galerije/17/11/11_2.jpg"></a>
				</div>
			</div>
		</div>

		<p>
			Свечаном академијом у препуној дворани Хрватског глазбеног завода у Загребу Српско привредно друштво <em>Привредник </em>у суботу је обиљежило 120. годишњицу од оснивања. Јубилеју, који је одржан под називом „Српско привредно друштво <em>Привредник </em>- 120 година ослонац младима“, присуствовао је велики број представника државних и друштвених институција, представника Српске Православне Цркве, али и донатора, стипендиста и симпатизера.
		</p>

		<p>
			Говорници, који су у име институција Срба у Хрватској, Града Загреба, Савјета за националне мањине Републике Хрватске и Републике Србије поздравили скуп, дотакли су се повијести ове хуманитарне организације основане заслугом Владимира Матијевића и других виђенијих Срба крајем 19. вијека, која је, дјелујући прво у Аустро-Угарској, а онда и у Југославији, омогућила школовање више од 40 хиљада дјеце и младих. <em>Привредник</em>, једна од најстаријих добротворних организација у Хрватској, уз младе је од краја 19. стољећа и увијек је био њихов ослонац унаточ забранама и протјеривањима, вођен основним начелима: рад, штедња и честитост, то је остао и данас, речено је на свечаној академији.
		</p>

		<p>
			Ове године <em>Привредник </em>ће стипендирати укупно 33 стипендиста, који су на свечаности и представљени присутнима. Из Фонда „Владимир Матијевић“ за стипендирање надарених ученика и студената слабијих материјалних могућности додијељено је 16 студентских и 15 ученичких стипендија. Ради се о одличним ученицима и студентима веома слабог имовинског стања. Мјесечна стипендија из овог фонда за студенте износи 800, а за ученике 400 куна. Стипендисти потичу углавном из руралних и привредно неразвијених подручја Републике Хрватске. Из Фонда „Ивана Вујновић“ за стипендирање одличних студената ове године додијељене су двије стипендије у мјесечном износу од хиљаду куна.
		</p>

		<p>
			Посебне захвале организатори су упутили донаторима, без којих ове завидне резултате не би успијели постићи - српским институцијама, Српској Православној Цркви, неким јединицама локалне самоуправе, појединцима који у складу са својим могућностима уплаћују средства у <em>Привредникове </em>фондове, активистима, а посебно бившим стипендистима који су сада постали донатори.
		</p>

		<p>
			У обраћању присутнима, предсједник <em>Привредника </em>Никола Лунић истакнуо је да су млади образовани људи гаранција не само опстанка и развитка српске заједнице у Хрватској, него и напретка цјелокупног хрватског друштва. Он је посебно нагласио да су потенцијал заједнице управо млади људи, као и привредни потенцијал крајева из којих они долазе, несвакидашње природне љепоте тих крајева, незагађене земље, обиља воде, погодни за сточарство, воћарство и туризам.
		</p>

		<p>
			-У стварности на тим подручјима донекле једино функционирају социјални програми и центри социјалне скрби. Мјесечна примања по члану обитељи на овим подручјима су испод 500 куна, често и испод 200. Школа нашим стипендистима од мјеста становања удаљена је по неколико километара, често и више десетака километара, па они неријетко сву своју стипендију троше на плаћање пријевоза од куће до школе. Често ти млади немају ни благодати водовода, без интернет мреже су, негдје чак и без струје, изолирани и одсјечени од свијета, али с великом бистрином, талентом и потенцијалном креативношћу, рекао је Лунић.
		</p>

		<p>
			-Ми се данас можемо похвалити да су многи наши бивши стипендисти професори, инжењери, лијечници, правници, економисти, укључени у друштвене токове. Ми желимо њихову потпуну интеграцију у друштво, али исто тако и да поштују и цијене свој национални идентитет и даље га развијају и оплемењују, да знају да је тај идентитет и богатство хрватског друштва, и да су Срби у Хрватској с обзиром на своју бројност много допринијели хрватском друштву на културном и привредном пољу, да су у њему оставили неизбрисив траг, закључио је предсједник <em>Привредника</em> Никола Лунић.
		</p>

		<p>
			Указујући на тијесну испреплетеност живота <em>Привредника </em>и Цркве, Митрополит загребачко-љубљански Порфирије истакао је да је Црква кроз деценије, односно вијекове постојања <em>Привредника</em>, увијек учествовала у његовом животу, не само моралном и духовном подршком, већ и материјалном помоћу.
		</p>

		<p>
			Блиску сурадњу с <em>Привредником </em>нагласио је и саборски заступник Милорад Пуповац испред Српског народног вијећа, и то не само подршком програмима стипендирања већ и подршком повратку големе <em>Привредникове </em>имовине. Он је, говорећи о томе да тек једна трећина пријављених кандидата за стипендије успије те стипендије и добити, истакао да ће учинити све да се обезбеди финанцијска помоћ да се број стипендиста до краја године барем удвостручи.
		</p>

		<p>
			Свечаност је отворио чувени глумац Богдан Диклић читањем одломка из писма којег је оснивач <em>Привредника </em>Владимир Матијевић из избјеглиштва 1915. године упутио младима и члановима <em>Привредника</em>, као и подсјећањем на познате Матијевићеве ријечи које је својим сљедбеницима оставио у аманет: Зато и велим и молим, да свако чини само толико колико ко може, али толико мора свако, па ћемо онда убрзо подићи и препородити наш народ.
		</p>

		<p>
			У културно-умјетничком програму наступио је и загребачки глумац Миливој Беадер који је казивао стихове Тина Ујевића и Арсена Дедића, истарска кантауторица Елис Ловрић која је присутне разгалила својим јединственим складбама на лабињонској чакавици, а програм је употпунио и пјесник и глумац Енес Кишевић казивањем својих стихова посвећених великану Николи Тесли.
		</p>

		<p>
			Посебно одушевљење окупљених изазвао је наступ познате пјевачице етно музике Биљане Крстић и оркестра „Бистрик“, који су овом приликом по први пут наступили у главном граду Хрватске. Иако спадају међу најуспјешније музичке извођаче етно музике у Србији, имају за собом вишедеценијски музички стаж, наступе на најпрестижнијим музичким сценама свијета и бројне награде, ово је Загрепчанима и гостима <em>Привредникове </em>академије била прва прилика да уживају у њиховим јединственим интерпретацијама традиционалних складби Србије и Балкана.
		</p>

		<p>
			Свечаној академији присуствовало је више од 500 гостију, поред Митрополита загребачко-љубљанског Порфирија, предсједника Самосталне демократске српске странке и саборског заступника Милорада Пуповца, ту су били и саборски заступник из реда српске заједнице Борис Милошевић, амбасадорица Србије у Загребу Мира Николић, изасланик предсједника Републике Србије Миодраг Линта, предсједник Савјета за националне мањине Хрватске Александар Толнауер, предсједник Матице исељеника Србије и Срба у региону Миодраг Јакшић, изасланица градоначелника Града Загреба Богданка Срдић Вулпе и други.
		</p>

		<p style="text-align:right;">
			фото: Јовица Дробњак
		</p>

		<p>
			Извор: www.p-portal.net, Митрополија загребачко-љубљанска
		</p>
	</div>
</div>]]></description><guid isPermaLink="false">7322</guid><pubDate>Thu, 16 Nov 2017 10:45:35 +0000</pubDate></item></channel></rss>
