<?xml version="1.0"?>
<rss version="2.0"><channel><title>&#x416;&#x438;&#x432;&#x435; &#x440;&#x435;&#x447;&#x438; &#x443;&#x442;&#x435;&#x445;&#x435;: Живе речи утехе</title><link>https://pouke.org/index/1346437251/1346443563/page/58/?d=1</link><description>&#x416;&#x438;&#x432;&#x435; &#x440;&#x435;&#x447;&#x438; &#x443;&#x442;&#x435;&#x445;&#x435;: Живе речи утехе</description><language>sr</language><item><title>&#x41F;&#x430;&#x442;&#x440;&#x438;&#x458;&#x430;&#x440;&#x445; &#x418;&#x440;&#x438;&#x43D;&#x435;&#x458;: &#x418;&#x432;&#x430;&#x43D;&#x43E;&#x432;&#x438;&#x45B; &#x43D;&#x438;&#x458;&#x435; &#x43D;&#x430;&#x43F;&#x443;&#x441;&#x442;&#x438;&#x43E; &#x41A;&#x43E;&#x441;&#x43C;&#x435;&#x442; &#x43D;&#x438; &#x43F;&#x43E; &#x446;&#x435;&#x43D;&#x443; &#x436;&#x438;&#x432;&#x43E;&#x442;&#x430;</title><link>https://pouke.org/index/1346437251/1346443563/%D0%BF%D0%B0%D1%82%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0%D1%80%D1%85-%D0%B8%D1%80%D0%B8%D0%BD%D0%B5%D1%98-%D0%B8%D0%B2%D0%B0%D0%BD%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%9B-%D0%BD%D0%B8%D1%98%D0%B5-%D0%BD%D0%B0%D0%BF%D1%83%D1%81%D1%82%D0%B8%D0%BE-%D0%BA%D0%BE%D1%81%D0%BC%D0%B5%D1%82-%D0%BD%D0%B8-%D0%BF%D0%BE-%D1%86%D0%B5%D0%BD%D1%83-%D0%B6%D0%B8%D0%B2%D0%BE%D1%82%D0%B0-r8062/</link><description><![CDATA[
<p><img src="https://pouke.org/uploads/monthly_2018_01/5a5f7165d55a4_.JPG.cc601b23aa6c514d3dbe33eb0bc9c069.JPG" /></p>
<p style="text-align: justify;">
	<span style="background-color:#ffffff; color:#333333; font-size:15px; text-align:start">У изјави подом убиства лидера Грађанске иницијативе СДП, патријарх је за<span> </span></span><em style="background-color:#ffffff; color:#333333; font-size:15px; text-align:start">ТВ Храм</em><span style="background-color:#ffffff; color:#333333; font-size:15px; text-align:start">рекао да је захвалан Оливеру Ивановићу што је, како је рекао, био најсветлији пример нашег рода, раме уз раме са нашим свештенством, монаштвом и свим честитим Србима, као и за сва добра која је учинио за српски народ и Српску цркву.</span>
</p>

<p style="text-align: center;">
	<img class="ipsImage ipsImage_thumbnailed" data-fileid="16367" data-unique="i9hhrf77f" src="https://pouke.org/forum/applications/core/interface/js/spacer.png" alt="Patrijarh Irinej-th.jpg" data-src="https://pouke.org/uploads/monthly_2018_01/5a5f711a0a5d1_PatrijarhIrinej-th.jpg.19ac18092db5fa5293027368af7dbd81.jpg" width="620" data-ratio="70"></p>

<p style="background-color: rgb(255, 255, 255); color: rgb(51, 51, 51); font-size: 15px; text-align: justify;">
	"Оливер Ивановић је, као изузетан познавалац тешке ситуације у којој се одавно налази српски народ на Косову и Метохији, истрајавао у улози народног и друштвеног представника", навео је патријарх.
</p>

<p style="background-color: rgb(255, 255, 255); color: rgb(51, 51, 51); font-size: 15px; text-align: justify;">
	Истакао је да су многи били присиљени да оду са територије Старе Србије.
</p>

<p style="background-color: rgb(255, 255, 255); color: rgb(51, 51, 51); font-size: 15px; text-align: justify;">
	"Ивановић је трпео притиске и био је изложен највећим искушењима", каже патријарх и додаје да, иако је могао да напусти Косово, он то није хтео да учини ни по коју цену.
</p>

<p style="background-color: rgb(255, 255, 255); color: rgb(51, 51, 51); font-size: 15px; text-align: justify;">
	"Испоставило се, нажалост, да то није хтео да учини ни по цену живота", рекао је патријарх и истовремено породици, сродницима и истинским пријатељима Оливера Ивановића, те нашем народу који живи на Косову и Метохији, упутио искрено саучешће са жељом да живе у међусобној љубави и у миру са другим народима.
</p>

<p style="background-color: rgb(255, 255, 255); color: rgb(51, 51, 51); font-size: 15px; text-align: justify;">
	"Молимо се Србима светитељима, који вечно живе у светињама на Косову и Метохији као чувари нашег народа, да умоле победитеља смрти, васкрслог Христа, да подари вечни покој почившем Оливеру", навео је патријарх.
</p>

<p style="background-color: rgb(255, 255, 255); color: rgb(51, 51, 51); font-size: 15px; text-align: justify;">
	 
</p>

<p style="background-color:#ffffff; color:#333333; font-size:15px; text-align:start">
	<em>RTS</em>
</p>
]]></description><guid isPermaLink="false">8062</guid><pubDate>Wed, 17 Jan 2018 15:53:12 +0000</pubDate></item><item><title>&#x423;&#x431;&#x438;&#x458;&#x435;&#x43D; &#x41E;&#x43B;&#x438;&#x432;&#x435;&#x440; &#x418;&#x432;&#x430;&#x43D;&#x43E;&#x432;&#x438;&#x45B;! &#x414;&#x43E;&#x43F;&#x443;&#x43D;&#x430; &#x432;&#x435;&#x441;&#x442;&#x438;: &#x438;&#x437;&#x458;&#x430;&#x432;&#x435; &#x432;&#x43B;&#x430;&#x434;&#x438;&#x43A;&#x435; &#x422;&#x435;&#x43E;&#x434;&#x43E;&#x441;&#x438;&#x458;&#x430; &#x438; &#x430;&#x440;&#x445;. &#x421;&#x430;&#x432;&#x435;</title><link>https://pouke.org/index/1346437251/1346443563/%D1%83%D0%B1%D0%B8%D1%98%D0%B5%D0%BD-%D0%BE%D0%BB%D0%B8%D0%B2%D0%B5%D1%80-%D0%B8%D0%B2%D0%B0%D0%BD%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%9B-%D0%B4%D0%BE%D0%BF%D1%83%D0%BD%D0%B0-%D0%B2%D0%B5%D1%81%D1%82%D0%B8-%D0%B8%D0%B7%D1%98%D0%B0%D0%B2%D0%B5-%D0%B2%D0%BB%D0%B0%D0%B4%D0%B8%D0%BA%D0%B5-%D1%82%D0%B5%D0%BE%D0%B4%D0%BE%D1%81%D0%B8%D1%98%D0%B0-%D0%B8-%D0%B0%D1%80%D1%85-%D1%81%D0%B0%D0%B2%D0%B5-r8056/</link><description><![CDATA[
<p><img src="https://pouke.org/uploads/monthly_2018_01/imageproxy.jpg.db2a4cae2cfad172a8b1f92c3c1ad2ea.jpg" /></p>
<p style="text-align:justify;">
	<span style="font-size:16px;"><em><strong><img alt="1200px-Oliver_Ivanovi%C4%87.jpg" class="ipsImage" height="700" src="https://pouke.org/forum/applications/core/interface/js/spacer.png" width="1054" data-src="https://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/6/65/Oliver_Ivanovi%C4%87.jpg/1200px-Oliver_Ivanovi%C4%87.jpg"></strong></em></span>
</p>

<p style="text-align:justify;">
	<span style="color:#c0392b;"><em><strong><span style="font-size:16px;">Lider Građanske inicijative "Srbija, demokratija, pravda" Oliver Ivanović ubijen je u pucnjavi koja se jutros oko 8.15 časova dogodila u Kosovskoj Mitrovici.</span></strong></em></span>
</p>

<p style="text-align:justify;">
	<span style="font-size:16px;">Kako za "Blic" kaže Ivanovićev advokat Nebojša Vlajić,<em><strong> Ivanović je nažalost podlegao povredama.</strong></em></span>
</p>

<p style="text-align:justify;">
	<span style="font-size:16px;"><em>- Izgleda je već na licu mesta preminuo. Koliko znamo za sada, zadobio je pet prostrelnih rana. Odmah je prevezen u bolnicu, lekari su pokušali da ga reanimiraju, ali nije bilo spasa -</em> priča Vlajić za "Blic.</span>
</p>

<p style="text-align:justify;">
	<span style="font-size:16px;">Kosovska policija je samo potvrdila da je Ivanović upućen u bolnicu i da trenutno nema više informacija o napadu, piše "Koha".</span>
</p>

<p style="text-align:justify;">
	<span style="font-size:16px;">Na Ivanovića su pucali dok je ulazio u prostorije svoje stranke.</span>
</p>

<p style="text-align:justify;">
	<span style="font-size:16px;"><img alt="TyKV_zkGC8sBbprRWGhWBpLr7s10dRRjN9CDpUjk" class="ipsImage" height="300" src="https://pouke.org/forum/applications/core/interface/js/spacer.png" style="width:128px;height:auto;" width="300" data-src="https://lh3.googleusercontent.com/TyKV_zkGC8sBbprRWGhWBpLr7s10dRRjN9CDpUjkI1FxVBbYXG5MVfLXAyEIUk8FcoTX=w300"></span>
</p>

<p style="text-align:justify;">
	<strong>ДОПУНА ВЕСТИ 20.00: ИЗЈАВА ВЛАДИКЕ ТЕОДОСИЈА И АРХИМАНДРИТА САВЕ: </strong>
</p>

<p style="text-align:justify;">
	 
</p>

<h4 style="color:#333333;font-size:30px;">
		Vladika Teodosije: Oliver je ulivao nadu u opstanak
	</h4>
	<span style="color:#00639e;">16.01.2018 | 17:02<span> </span></span>
<p style="background-color:#ffffff;color:#666666;font-size:16px;">
	Episkop raško-prizrenski i kosovsko-metohijski Teodosije istakao je da je sa velikim bolom primio vest o tragičnoj pogibiji Olivera Ivanovića.
</p>

<div style="background-color:#ffffff;color:#666666;font-size:12px;">
	<div>
		a: 
	</div>
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#666666;font-size:12px;">
	 
</div>

<div style="border-bottom:1px solid #ebebeb;border-left:none;border-right:none;border-top:none;color:#666666;font-size:12px;padding:0px 0px 30px;">
	<ul style="padding:0px;"><li>
			<img alt="1516118784404_vladika_teodosije___foto_a" src="https://pouke.org/forum/applications/core/interface/js/spacer.png" style="border:0px;vertical-align:middle;" data-src="http://www.radiokim.net/pub/article/1516118784404_vladika_teodosije___foto_arhiva_kim__.jpg"><span style="background-color:rgba(0,0,0,.7);color:#ffffff;padding:5px 0px;"><span style="padding:0px 15px;">Vladika Teodosije (Foto arhiva Kim)</span></span>
			</li>
	</ul></div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#666666;font-size:12px;">
	 
</div>

<p style="background-color:#ffffff;color:#666666;font-size:12px;">
	"Tugujući zbog gubitka iskrenog prijatelja i jednog od najdarovitijih predstavnika srpskog naroda, koji je svojom istrajnošću i rešenošću da ostane na Kosovu i Metohiji ulivao nadu u opstanak svim Srbima na ovim prostorima, molimo se Vaskrslom Gospodu da ga upokoji, saučestvujući u bolu porodice Ivanović i svih onih na koje je ovaj događaj ostavio gorak i težak utisak", naveo je vladika Teodosije povodom ubistva predsednika SDP-a Olivera Ivanovića. (ким радио)
</p>

<p style="background-color:#ffffff;color:#666666;font-size:12px;">
	<strong>АРХИМАНДРИТ САВА (ЈАЊИЋ):</strong>
</p>

<p style="background-color:#ffffff;color:#666666;font-size:12px;">
	<span style="background-color:#ffffff;color:#1d2129;font-size:14px;">Сви смо данас дубоко потрешени због мучког убиства Оливера Ивановића, човека велике храбрости и политичке харизме. Овај страшни злочин не сме да остане неистражен и његови починиоци морају да буду доведени пред лице правде. Оливер је посебно био везан за Дечане јер је одавде родом и сећам се наших честих разговора и сусрета. Свима ће нам много недостајати, а понајвише његовој породици и колегама којимај изражавам најискреније саучешће. Почивај у миру драги пријатељу - ВЕЧНАЈА</span><span style="background-color:#ffffff;color:#1d2129;font-size:14px;"><span> </span>ПАМЈАТ!<br>
	We are all deeply shocked by the cowardly murder of Oliver Ivanović, a person of tremendous courage and political charisma. This heinous crime must be investigated and the perpetrators brought to justice. Oliver was particularly close to Dečani Monastery as he grew up here and I keep in my best memory our frequent meetings and the time we spent together. We will be all missing him, especially his family and colleagues to whom I express my sincerest condolences. May you rest in peace, dear friend - MEMORY ETERNAL!</span>
</p>
]]></description><guid isPermaLink="false">8056</guid><pubDate>Tue, 16 Jan 2018 08:44:00 +0000</pubDate></item><item><title>&#x41D;&#x430;&#x447;&#x435;&#x43B;&#x43D;&#x438;&#x43A; &#x413;&#x435;&#x43D;&#x435;&#x440;&#x430;&#x43B;&#x448;&#x442;&#x430;&#x431;&#x430; &#x43F;&#x440;&#x438;&#x43C;&#x438;&#x43E; &#x43F;&#x43E;&#x433;&#x43B;&#x430;&#x432;&#x430;&#x440;&#x430; &#x418;&#x441;&#x43B;&#x430;&#x43C;&#x441;&#x43A;&#x435; &#x432;&#x435;&#x440;&#x441;&#x43A;&#x435; &#x437;&#x430;&#x458;&#x435;&#x434;&#x43D;&#x438;&#x446;&#x435; &#x443; &#x421;&#x440;&#x431;&#x438;&#x458;&#x438;: &#x41F;&#x440;&#x43E;&#x434;&#x443;&#x431;&#x459;&#x438;&#x432;&#x430;&#x45A;&#x435; &#x441;&#x430;&#x440;&#x430;&#x434;&#x45A;&#x435;</title><link>https://pouke.org/index/1346437251/1346443563/%D0%BD%D0%B0%D1%87%D0%B5%D0%BB%D0%BD%D0%B8%D0%BA-%D0%B3%D0%B5%D0%BD%D0%B5%D1%80%D0%B0%D0%BB%D1%88%D1%82%D0%B0%D0%B1%D0%B0-%D0%BF%D1%80%D0%B8%D0%BC%D0%B8%D0%BE-%D0%BF%D0%BE%D0%B3%D0%BB%D0%B0%D0%B2%D0%B0%D1%80%D0%B0-%D0%B8%D1%81%D0%BB%D0%B0%D0%BC%D1%81%D0%BA%D0%B5-%D0%B2%D0%B5%D1%80%D1%81%D0%BA%D0%B5-%D0%B7%D0%B0%D1%98%D0%B5%D0%B4%D0%BD%D0%B8%D1%86%D0%B5-%D1%83-%D1%81%D1%80%D0%B1%D0%B8%D1%98%D0%B8-%D0%BF%D1%80%D0%BE%D0%B4%D1%83%D0%B1%D1%99%D0%B8%D0%B2%D0%B0%D1%9A%D0%B5-%D1%81%D0%B0%D1%80%D0%B0%D0%B4%D1%9A%D0%B5-r8054/</link><description><![CDATA[
<p><img src="https://pouke.org/uploads/monthly_2018_01/KNG_7532.jpg.7a1cf39d08aba699250c9a1af578035e.jpg" /></p>
<p style="text-align: justify;">
	<span style="font-size:16px;">Реч је о првој посети поглавара Исламске зајединице Србије генералштабу наше војске. <em><strong>Генерал Диковић и реис Насуфовић су разговарали о значају и достигнућима верске службе у ВС и потреби веће заступљености грађана исламске вероисповести међу припадницима наше војске.</strong></em></span>
</p>

<p style="text-align: center;">
	<span style="font-size:16px;"><em><strong><img alt="KNG_7519.jpg" class="ipsImage" height="702" src="https://pouke.org/forum/applications/core/interface/js/spacer.png" width="1054" data-src="http://www.vs.rs/content/images/KNG_7519.jpg"></strong></em></span>
</p>

<p style="text-align: justify;">
	<span style="font-size:16px;">Начелник Генералштаба је истакао да је Војска Србије војска свих грађана, која поштује различитости и ствара услове за испуњење верских потреба њених припадника.</span>
</p>

<p style="text-align: justify;">
	<em><strong><span style="font-size:16px;">Реис-ул-улема Насуфовић је изразио задовољством посетом Генералштабу ВС и захвалност на учињеном напору да припадници ВС исламске вероисповести у Војсци остваре Уставом загарантовано право на слободу вероисповести.</span></strong></em>
</p>

<p style="text-align: center;">
	<span style="font-size:16px;"><img alt="76828536-f9f4-11e7-9173-001a649ddcfe.jpg" class="ipsImage" height="702" src="https://pouke.org/forum/applications/core/interface/js/spacer.png" width="1054" data-src="http://www.vs.rs/content/news/76828536-f9f4-11e7-9173-001a649ddcfe.jpg"></span>
</p>

<p style="text-align: justify;">
	<span style="font-size:16px;">У делегацији Војске Србије били су начелник Управе за људске ресурсе <em><strong>пуковник Саво Иришкић</strong></em>, начелник Одељења за веру <em><strong>пуковник Саша Милутиновић</strong></em>, главни војни имам у Војсци Србије <em><strong>мајор Мустафа Јусуфспахић</strong></em> и његов помоћник <em><strong>заставник Елвир Селимовић</strong></em>. </span>
</p>

<p style="text-align: justify;">
	<span style="font-size:16px;"><img alt="logo.gif" class="ipsImage" height="168" src="https://pouke.org/forum/applications/core/interface/js/spacer.png" width="130" data-src="http://www.vs.rs/_repository/images/html/header/logo.gif"></span>
</p>
]]></description><guid isPermaLink="false">8054</guid><pubDate>Mon, 15 Jan 2018 19:24:08 +0000</pubDate></item><item><title>&#x41C;&#x438;&#x43D;&#x438;&#x441;&#x442;&#x430;&#x440; &#x412;&#x443;&#x43A;&#x43E;&#x441;&#x430;&#x432;&#x459;&#x435;&#x432;&#x438;&#x45B;: &#x414;&#x430;&#x43D; &#x40B;&#x438;&#x440;&#x438;&#x43B;&#x430; &#x438; &#x41C;&#x435;&#x442;&#x43E;&#x434;&#x438;&#x458;&#x430; &#x2013; &#x434;&#x440;&#x436;&#x430;&#x432;&#x43D;&#x438; &#x43F;&#x440;&#x430;&#x437;&#x43D;&#x438;&#x43A;</title><link>https://pouke.org/index/1346437251/1346443563/%D0%BC%D0%B8%D0%BD%D0%B8%D1%81%D1%82%D0%B0%D1%80-%D0%B2%D1%83%D0%BA%D0%BE%D1%81%D0%B0%D0%B2%D1%99%D0%B5%D0%B2%D0%B8%D1%9B-%D0%B4%D0%B0%D0%BD-%D1%9B%D0%B8%D1%80%D0%B8%D0%BB%D0%B0-%D0%B8-%D0%BC%D0%B5%D1%82%D0%BE%D0%B4%D0%B8%D1%98%D0%B0-%E2%80%93-%D0%B4%D1%80%D0%B6%D0%B0%D0%B2%D0%BD%D0%B8-%D0%BF%D1%80%D0%B0%D0%B7%D0%BD%D0%B8%D0%BA-r7977/</link><description><![CDATA[
<p><img src="https://pouke.org/uploads/monthly_2018_01/Cyril-methodius-small.jpg.0a44ccad9c7f3c8e86462f9e234c009d.jpg" /></p>
<h1 style="background-color:#ffffff;color:#787c87;font-size:55px;">
	<span style="font-size:12px;">СРЕДА, 10. ЈАН 2018, 14:48 -&gt; 15:20</span>
</h1>

<div style="background-color:#ffffff;border-bottom:none;color:#333333;font-size:13px;padding:0px;">
	<div>
		<p style="border-left:1px solid #757c86;color:#757c86;font-size:11px;vertical-align:bottom;">
			<span>ИЗВОР:</span><span style="color:#e82c2c;">ТАНЈУГ</span>
		</p>
	</div>
</div>

<p style="background-color:#ffffff;color:#757c86;font-size:20px;">
	Министар културе и информисања Владан Вукосављевић уверен је да ће Србија ове године прославити Дан Ћирила и Методија као државни празник, чиме ће се, како истиче, "надокнадити културолошки заостатак" у односу на друге словенске земље.
</p>

<div style="background-color:#ffffff;color:#333333;font-size:15px;">
	<div>
		<p style="color:#333333;font-size:15px;">
			Иницијатива да 24. мај убудуће буде државни празник потекла је из Министарства културе, али је предлагање Народној скупштини надлежност Министарства за рад, борачка и социјална питања.
		</p>

		<div>
			<img alt="Министар културе и информисања Владан Вукосављевић" src="https://pouke.org/forum/applications/core/interface/js/spacer.png" style="border:0px;vertical-align:middle;" title="Министар културе и информисања Владан Вукосављевић" data-src="http://www.rts.rs/upload/storyBoxImageData/2018/01/10/23881593/%D0%92%D1%83%D0%BA%D0%BE%D1%81%D0%B0%D0%B2%D1%99%D0%B5%D0%B2%D0%B8%D1%9B.jpg"><div style="color:#ffffff;font-size:13px;padding:6px 20px;">
				<span>Министар културе и информисања Владан Вукосављевић</span>
			</div>
		</div>

		<p style="color:#333333;font-size:15px;">
			"Ми смо у овом тренутку једина словенска земља у којој Дан Ћирила и Методија није државни празник. Све друге државе обележавају то као државни празник и као нерадан дан", рекао је Вукосављевић данас на конференцији за новинаре.
		</p>

		<p style="color:#333333;font-size:15px;">
			Одговарајући на питања новинара, министар је нагласио да треба бити обазрив према нерадним данима, јер их има доста, па је њихов предлог да Дан Ћирила и Методија буде државни празник који ће се обележавати радно.
		</p>

		<p style="color:#333333;font-size:15px;">
			Разлог за иницијативу је, како истиче, јасан сам по себи, имајући у виду непроцењив значај Ћирила и Методија за укупан словенски свет и да је "реч о историјском и културолошком утемељењу".
		</p>

		<p style="color:#333333;font-size:15px;">
			"Ако посланици позитивно буду реаговали, ми ћемо надокнадити културолошки заостатак у симболичком пољу", додао је Вукосављевић.
		</p>

		<p style="color:#333333;font-size:15px;">
			Он је нагласио да сви празници имају своју симболику. "Ми мислимо да обележавање дела и успомене на Ћирила и Методија долична и разумна ствар и темељи се на принципима културне политике овог министарства", истакао је Вукосављевић.
		</p>

		<p style="color:#333333;font-size:15px;">
			Браћа Ћирило и Методије, који су у 9. веку ширили писменост и хришћанство међу Словенима, деценијама се прослављају у Русији, Пољској, Чешкој, Словачкој, а у Србији се Дан Ћирила и Методија до сада скромно обележавао као Дан словенске писмености.
		</p>

		<p style="color:#333333;font-size:15px;">
			<strong>Израда медијске стратегије у завршној фази </strong>
		</p>

		<p style="color:#333333;font-size:15px;">
			Министар Вукосављевић је рекао да је медијска стретагија у завршној фази и да ће текст бити готови у наредних пар недеља.
		</p>

		<p style="color:#333333;font-size:15px;">
			Вукосављевић је одговарајући на питања новинара рекао да је текст стратегије готов 90 посто, да су остале још "неке финесе" и да радна група интензивно ради.
		</p>

		<p style="color:#333333;font-size:15px;">
			"Ја сам пре месец дана рекао да ће медијска стратегија бити готова до краја јануара, искрено, уверен да ће тај рок бити поштован, али нисмо на терену штоперице и ако не буде крајем јануара, биће у првој седмици фебруара", појаснио је министар.
		</p>

		<p style="color:#333333;font-size:15px;">
			Додао је да се из различитих разлога већ годину дана баве медијском стратегијом и да је боље да се дâ још недељу дана ако је потребно. 
		</p>

		<p style="color:#333333;font-size:15px;">
			"Важно је да је све то у завршној фази и мислим да ће текст бити окончан у наредних пар недеља", рекао је Вукосављевић.  
		</p>
	</div>

	<div>
		<div>
			 
		</div>

		<div>
			 
		</div>

		<div>
			 
		</div>
	</div>
</div>
]]></description><guid isPermaLink="false">7977</guid><pubDate>Wed, 10 Jan 2018 15:44:56 +0000</pubDate></item><item><title>&#x41E;&#x434;&#x43B;&#x443;&#x43A;&#x430; &#x421;&#x43A;&#x443;&#x43F;&#x448;&#x442;&#x438;&#x43D;&#x435; &#x41B;&#x435;&#x43A;&#x430;&#x440;&#x441;&#x43A;&#x435; &#x43A;&#x43E;&#x43C;&#x43E;&#x440;&#x435; &#x421;&#x440;&#x431;&#x438;&#x458;&#x435; 14.12.2017. &#x43E; &#x43E;&#x434;&#x43D;&#x43E;&#x441;&#x443; &#x43B;&#x435;&#x43A;&#x430;&#x440;&#x430; &#x43F;&#x440;&#x435;&#x43C;&#x430; &#x432;&#x430;&#x43A;&#x446;&#x438;&#x43D;&#x430;&#x446;&#x438;&#x458;&#x438;</title><link>https://pouke.org/index/1346437251/1346443563/%D0%BE%D0%B4%D0%BB%D1%83%D0%BA%D0%B0-%D1%81%D0%BA%D1%83%D0%BF%D1%88%D1%82%D0%B8%D0%BD%D0%B5-%D0%BB%D0%B5%D0%BA%D0%B0%D1%80%D1%81%D0%BA%D0%B5-%D0%BA%D0%BE%D0%BC%D0%BE%D1%80%D0%B5-%D1%81%D1%80%D0%B1%D0%B8%D1%98%D0%B5-14122017-%D0%BE-%D0%BE%D0%B4%D0%BD%D0%BE%D1%81%D1%83-%D0%BB%D0%B5%D0%BA%D0%B0%D1%80%D0%B0-%D0%BF%D1%80%D0%B5%D0%BC%D0%B0-%D0%B2%D0%B0%D0%BA%D1%86%D0%B8%D0%BD%D0%B0%D1%86%D0%B8%D1%98%D0%B8-r7955/</link><description><![CDATA[
<p><img src="https://pouke.org/uploads/monthly_2018_01/vakcina.jpg.c7b0346add1e44af2f7e20bdd6532e3c.jpg" /></p>
<p style="text-align:justify;">
	<b><span lang="sr-cyrl-rs" style="font-size:14pt;" xml:lang="sr-cyrl-rs">Одлука</span></b>
</p>

<p style="text-align:justify;">
	<span lang="en-us" style="font-size:12pt;" xml:lang="en-us">Посебан одбор за јавно здравље и примарну здравствену заштиту у државној пракси ЛКС, са забринутошћу прати однос медија према струци и науци, нарочито када је реч о превентивној медицини а имајући у виду озбиљност ситуације и растући ризик појаве епидемије заразних болести које се могу спречити имунизацијом, неопходно је да све институције здравственог система, у оквиру својих овлашћења утичу на повећање обухвата вакцинисања.</span>
</p>

<p style="text-align:justify;">
	<span lang="en-us" style="font-size:12pt;" xml:lang="en-us">Посебан одбор је дужан да на основу чл. 20. тачка 4. Статута Лекарске коморе Србије,<span>  </span>упозори органе Коморе и све своје чланове да је :</span>
</p>

<p style="text-align:justify;">
	<span lang="en-us" style="font-size:12pt;" xml:lang="en-us">•<span>           </span>Одлагање или неспровођење имунизације деце без индикације је потпуно супротно медицинској науци и етици</span>
</p>

<p style="text-align:justify;">
	<span lang="en-us" style="font-size:12pt;" xml:lang="en-us">•<span>           </span>Чланови Лекарске коморе Србије немају право да супротно медицинској науци и етици иступају и саветују против имунизације</span>
</p>

<p style="text-align:justify;">
	<span lang="en-us" style="font-size:12pt;" xml:lang="en-us">•<span>           </span>Члан Коморе у обавези је да се у свом раду придржава начела савесности, да се стара о угледу и достојанству професије и да поштује професионалне стандарде и нормативе<span>  </span>здравствене делатности.</span>
</p>

<p style="text-align:justify;">
	<span lang="en-us" style="font-size:12pt;" xml:lang="en-us">Стручњаци који професионално и посвећено спроводе сва најсавременија научна и стручна сазнања, као и одредбе свих законских прописа из области заштите здравља становништва, континуирано су изложени нападима појединаца и организованих група.</span>
</p>

<p style="text-align:justify;">
	<span lang="en-us" style="font-size:12pt;" xml:lang="en-us">Јавни наступи и пропаганда противника вакцинације довеле су нас у ситуацију да смо, нарочито када се ради о ММР вакцини, достигли само дно обухвата у европским размерама.</span>
</p>

<p style="text-align:justify;">
	<span lang="en-us" style="font-size:12pt;" xml:lang="en-us">Дошли смо у ситуацију да део грађана прихвата поруке које су супротне медицинској науци и струци, што има озбиљне негативне последице по јавно здравље.</span>
</p>

<p style="text-align:justify;">
	<span lang="en-us" style="font-size:12pt;" xml:lang="en-us">Имајући те околности у виду, Посебан одбор за јавно здравље и примарну здравствену заштиту у државној пракси ЛКС, предлаже Управном Одбору</span><span lang="sr-cyrl-rs" style="font-size:12pt;" xml:lang="sr-cyrl-rs"> и</span><span lang="sr-cyrl-rs" style="font-size:12pt;" xml:lang="sr-cyrl-rs"> </span><span lang="sr-cyrl-rs" style="font-size:12pt;" xml:lang="sr-cyrl-rs">Скупштини</span><span lang="en-us" style="font-size:12pt;" xml:lang="en-us"> ЛКС да предузме следеће кораке: </span>
</p>

<p style="text-align:justify;">
	<span lang="en-us" style="font-size:12pt;" xml:lang="en-us">1.<span>         </span>Покрене иницијативу код надлежних државних органа за праћење и сузбијање активности и утицаја појединаца и група које јавно износе и пропагирају ставове који су у супротности научним и стручним сазнањима, као и одредбама свих важећих законских прописа у вези вакцинације.</span>
</p>

<p style="text-align:justify;">
	<span lang="en-us" style="font-size:12pt;" xml:lang="en-us">2.<span>         </span>Позове Одбор за здравље и породицу Народне Скупштине, Министарство здравља Србије, САНУ, СЛД и све друге стручне и научне установе, друштва и удружења лекарa и остале здравствене раднике, Медицинске факултете и школе здравствене струке, као и све здравствене установе и приватну праксу, на заједничко деловање у изградњи позитивних ставова према вакцинацији као једном од највећих достигнућа савремене медицине.</span>
</p>

<p style="text-align:justify;">
	<span lang="en-us" style="font-size:12pt;" xml:lang="en-us">3.<span>         </span>Позове медије, како штампане тако и електронске, да објективно информишу о ефектима вакцинације и покрену широку здравствено-едукативну медијску кампању о значају имунизације.</span>
</p>

<p style="text-align:justify;">
	<span lang="en-us" style="font-size:12pt;" xml:lang="en-us">4.<span>         </span>Да у складу са својим овлашћењима, реагује на<span>  </span>активности<span>  </span>колега који јавно износе и пропагирају ставове који су у супротности са научним и стручним сазнањима,<span>  </span>одредбама свих важећих законских прописа као и етичким кодексом и у складу са статутом ЛКС, кроз органе и тела предузме одговарајуће мере.</span>
</p>

<p style="text-align:justify;">
	<span lang="en-us" style="font-size:12pt;" xml:lang="en-us">5.<span>         </span>Инсистира на стриктном поштовању </span><span lang="sr-cyrl-rs" style="font-size:12pt;" xml:lang="sr-cyrl-rs">З</span><span lang="en-us" style="font-size:12pt;" xml:lang="en-us">акона о заштити становништва од заразних болести посебно члана. 32. и да се захтева од Министарства здравља и одговарајућих релевантних институција, онемогућавање уписа невакцинисане деце у предшколске и школске установе, осим у случају постојања медицинских контраиндикација које утврђује доктор медицине одговарајуће специјалности или стручни тим за контраиндикације.</span>
</p>

<p style="text-align:justify;">
	<span lang="en-us" style="font-size:12pt;" xml:lang="en-us">6.<span>         </span>Да захтева од Министарства здравља благовремено и континуирано обезбеђивање вакцина из календара обавезне имунизације, установама које спроводе имунизицију. </span>
</p>

<p style="text-align:justify;">
	<span lang="en-us" style="font-size:12pt;" xml:lang="en-us">7.<span>         </span>Проширење права из обавезног здравственог осигурања и на препоручене вакцине, чиме би се дала јасна подршка процесу имунизације и допринело даљем оснаживању процеса имунизације против заразних болести које представљају велико оптерећење друштава, пре свега на обољења изазвана пн</span><span lang="sr-cyrl-rs" style="font-size:12pt;" xml:lang="sr-cyrl-rs">е</span><span lang="en-us" style="font-size:12pt;" xml:lang="en-us">умококом, хуманим папилома вирусом, вирусом варичеле.</span>
</p>

<p style="text-align:justify;">
	<span lang="sr-cyrl-rs" style="font-size:12pt;" xml:lang="sr-cyrl-rs"> </span>
</p>

<p align="right" style="text-align:right;">
	<span lang="sr" style="font-size:12pt;" xml:lang="sr"> </span>
</p>

<p align="right" style="text-align:right;">
	<span lang="sr" style="font-size:12pt;" xml:lang="sr">Председник ПО за ЈЗ и ПЗЗ у ДП ЛКС</span><span lang="sr-cyrl-rs" style="font-size:12pt;" xml:lang="sr-cyrl-rs"><span>                                                              </span><span>                               </span></span>
</p>

<p align="right" style="text-align:right;">
	<i><span lang="sr-cyrl-rs" style="font-size:12pt;" xml:lang="sr-cyrl-rs"><span>   </span><span>  </span>Спец. др мед. </span></i><i><span lang="sr" style="font-size:12pt;" xml:lang="sr">Др Сергеј </span></i><i><span lang="sr-cyrl-rs" style="font-size:12pt;" xml:lang="sr-cyrl-rs">Ив</span></i><i><span lang="sr" style="font-size:12pt;" xml:lang="sr"> Лазаров</span></i>
</p>
]]></description><guid isPermaLink="false">7955</guid><pubDate>Mon, 08 Jan 2018 14:28:02 +0000</pubDate></item><item><title>&#x420;&#x435;&#x43F;&#x43E;&#x440;&#x442;&#x430;&#x436;&#x430; "&#x41F;&#x43E;&#x43B;&#x438;&#x442;&#x438;&#x43A;&#x435;" &#x43E; &#x432;&#x43B;&#x430;&#x434;&#x438;&#x446;&#x438; &#x408;&#x43E;&#x432;&#x430;&#x43D;&#x443;: &#x41F;&#x430;&#x434;&#x43E;&#x431;&#x440;&#x430;&#x43D;&#x430;&#x446; &#x443; &#x43C;&#x430;&#x43D;&#x442;&#x438;&#x458;&#x438;</title><link>https://pouke.org/index/1346437251/1346443563/%D1%80%D0%B5%D0%BF%D0%BE%D1%80%D1%82%D0%B0%D0%B6%D0%B0-%D0%BF%D0%BE%D0%BB%D0%B8%D1%82%D0%B8%D0%BA%D0%B5-%D0%BE-%D0%B2%D0%BB%D0%B0%D0%B4%D0%B8%D1%86%D0%B8-%D1%98%D0%BE%D0%B2%D0%B0%D0%BD%D1%83-%D0%BF%D0%B0%D0%B4%D0%BE%D0%B1%D1%80%D0%B0%D0%BD%D0%B0%D1%86-%D1%83-%D0%BC%D0%B0%D0%BD%D1%82%D0%B8%D1%98%D0%B8-r7936/</link><description><![CDATA[
<p><img src="https://pouke.org/uploads/monthly_2018_01/vladika-slavonski-jovan-2.jpg.ad8cdbc8c509d9e0f2958ae5aa471f43.jpg" /></p>
<h1>
	Падобранац у мантији
</h1>

<div>
	Некадашњи старешина манастира Морачник на Скадарском језеру, а сада епископ пакрачко- -славонски Јован, припадник је чувене падобранске бригаде Војске Србије
</div>

<div style="color:#aaaaaa;">
	Аутор:<span> </span><a href="http://www.politika.rs/scc/autor/919/Dragana-Jokic-Stamenkovic" rel="external nofollow" style="color:#aaaaaa;">Драгана Јокић-Стаменковић</a>субота, 06.01.2018. у 09:00
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#211d1e;font-size:16px;">
	<div style="padding:0px;">
		<div>
			<div>
				<img alt="DRUSSTVO-vladika-slavonski-jovan-3.jpg" src="https://pouke.org/forum/applications/core/interface/js/spacer.png" data-src="http://www.politika.rs/upload/Article/Gallery/2018_01/DRUSSTVO-vladika-slavonski-jovan-3.jpg"><div style="color:#e0e0e0;">
					Владика Јован: „Немам неки устаљени обичај пре скокова са неколико хиљада метара јер падобрански скок захтева бистар ум, добро физичко стање, пажљиво опремање и припрему, као и пажњу према колегама који су у ваздуху са мном”
				</div>
			</div>

			<div>
				<img alt="DRUSSTVO-vladika-slavonski-jovan-2.jpg" src="https://pouke.org/forum/applications/core/interface/js/spacer.png" data-src="http://www.politika.rs/upload/Article/Image/2018_01/DRUSSTVO-vladika-slavonski-jovan-2.jpg"><div style="color:#e0e0e0;">
					(Фотографије приватна архива)
				</div>
			</div>

			<div>
				<img alt="DRUSSTVO-vladika-slavonski-jovan-3.jpg" src="https://pouke.org/forum/applications/core/interface/js/spacer.png" data-src="http://www.politika.rs/upload/Article/Gallery/2018_01/DRUSSTVO-vladika-slavonski-jovan-3.jpg"><div style="color:#e0e0e0;">
					Владика Јован: „Немам неки устаљени обичај пре скокова са неколико хиљада метара јер падобрански скок захтева бистар ум, добро физичко стање, пажљиво опремање и припрему, као и пажњу према колегама који су у ваздуху са мном”
				</div>
			</div>

			<div>
				<img alt="DRUSSTVO-vladika-slavonski-jovan-2.jpg" src="https://pouke.org/forum/applications/core/interface/js/spacer.png" data-src="http://www.politika.rs/upload/Article/Image/2018_01/DRUSSTVO-vladika-slavonski-jovan-2.jpg"><div style="color:#e0e0e0;">
					(Фотографије приватна архива)
				</div>
			</div>
		</div>
	</div>
	PreviousNext
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#211d1e;">
	<p>
		Сво­је нај­ве­ће па­си­је вла­ди­ка па­крач­ко-сла­вон­ски Јо­ван (Ћу­ли­брк) ве­зу­је за не­бо. По­ред то­га што се пре че­тврт ве­ка окре­нуо не­бе­ским вред­но­сти­ма и у Це­тињ­ском ма­на­сти­ру жи­вот по­све­тио слу­же­њу Бо­гу, овај све­стра­ни епи­скоп иза­брао је још јед­но опре­де­ље­ње ко­је га и бу­квал­но ве­зу­је за ви­си­не. Не­ка­да­шњи ста­ре­ши­на ма­на­сти­ра Мо­рач­ник на Ска­дар­ском је­зе­ру је­дан је од дво­ји­це епи­ско­па Срп­ске цр­кве ко­ји су при­пад­ни­ци 63. па­до­бран­ске бри­га­де: уз ње­га, то је и вла­ди­ка ти­моч­ки Ила­ри­он. 
	</p>

	<p>
		За епи­ско­па Јо­ва­на па­до­бран­ство је „за­ди­вљу­ју­ћи под­виг и не­што чи­ме се ба­ве иза­бра­ни при­пад­ни­ци људ­ског ро­да”. Ка­же да се на овом све­ту још ни­је ро­дио онај ко се не по­но­си сво­јим па­до­бран­ским кри­ли­ма, зна­ком ко­ји до­би­ја сва­ки па­до­бра­нац ка­да оба­ви обу­ку и све пред­ви­ђе­не ско­ко­ве. 
	</p>

	<p>
		За ње­га су сви вој­ни па­до­бран­ци све­та јед­но брат­ство и од­ре­да се ди­че том по­себ­но­шћу.
	</p>

	<p>
		Вла­ди­ка ис­ти­че да ни­је обра­зо­ван као спорт­ски, не­го као вој­ни па­до­бра­нац, иако је вре­ме­ном сте­као и спорт­ску па­до­бран­ску до­зво­лу. 
	</p>

	<p>
		– Упо­знао сам и вр­хун­ске спорт­ске па­до­бран­це све­та, вред­не ди­вље­ња. Но, као мно­го ва­жни­ју ствар сма­трам па­до­бран­ска кри­ла ко­ја сам сте­као од ору­жа­них сна­га и је­ди­ни­ца са ко­ји­ма сам ска­као, а то су вој­ске Ру­си­је, Изра­е­ла, Спе­ци­јал­на ан­ти­те­ро­ри­стич­ка је­ди­ни­ца и та­ко да­ље – об­ја­снио је епи­скоп Јо­ван.
	</p>

	<p>
		У па­до­бран­ство је, ка­же, ушао по по­тре­би, ка­да је тре­ба­ло про­ве­ри­ти ка­ко би, по­сле ви­ше­де­це­ниј­ске раз­дво­је­но­сти, функ­ци­о­ни­са­ла ду­хов­нич­ка слу­жба у та­да­шњој Вој­сци Ју­го­сла­ви­је.
	</p>

	<p>
		Пр­ва је­ди­ни­ца ко­ја је 14. ок­то­бра 2002. го­ди­не, упр­кос за­бра­ни, у свом се­ди­шту у Ни­шу про­сла­ви­ла кр­сну сла­ву, би­ла је упра­во 63. па­до­бран­ска бри­га­да. Ло­мље­њем слав­ског ко­ла­ча обе­ле­жи­ли су По­кров Пре­све­те Бо­го­ро­ди­це и дан ка­да је 1944. го­ди­не на ита­ли­јан­ском аеро­дро­му Ђо­ја дел Ко­ле на­ша На­род­но­о­сло­бо­ди­лач­ка вој­ска об­но­ви­ла па­до­бран­ску је­ди­ни­цу осно­ва­ну у Кра­ље­ви­ни Ју­го­сла­ви­ји 1940. го­ди­не, пре не­го што су је има­ле Ве­ли­ка Бри­та­ни­ја и САД.
	</p>

	<p>
		– Ло­мље­ње кр­сног хле­ба про­пра­ти­ле су и му­шке, рат­нич­ке су­зе, а та­да­шњи ко­ман­дант бри­га­де, са­да ге­не­рал Или­ја То­до­ров за­тра­жио је од ми­тро­по­ли­та Ам­фи­ло­хи­ја да оста­нем у је­ди­ни­ци и про­ђем па­до­бран­ску обу­ку. „Ни­је ли ма­ло ма­тор?”, пи­тао је ми­тро­по­лит, на шта је То­до­ров од­го­во­рио: „И од ма­то­ри­јих смо на­пра­ви­ли љу­де!” И та­ко сам остао у Ни­шу. Усле­ди­ла је обу­ка под ру­ко­вод­ством пу­ков­ни­ка Не­на­да Ку­зма­но­ви­ћа, ко­ји је и из­гу­рао це­лу иде­ју. Пре­лом­ни тре­ну­так до­шао је уско­ро: Се­део сам иза пи­ло­та Еде Ха­џи­су­леј­ма­но­ви­ћа и пр­ви пут из ави­о­на по­сма­трао па­до­бран­ски скок. Е, та­да сам по­стао па­до­бра­нац, обу­ка је то са­мо ре­а­ли­зо­ва­ла – се­ћа се вла­ди­ка Јо­ван. 
	</p>

	<p>
		Од та­да до да­нас он је оба­вио око 350 па­до­бран­ских ско­ко­ва. Ис­ти­че да је сва­ки скок по­се­бан и да, ка­да се ма­ло за­ду­би, мо­же баш сва­ког да се се­ти.
	</p>

	<p>
		– Ми­ри­са ва­зду­ха, при­зе­мље­ња, бо­је не­ба, ле­те­ли­це, на­чи­на на ко­ји ми се отво­рио па­до­бран, а по­нај­ви­ше љу­ди с ко­ји­ма сам ле­тео ави­о­ну и у ва­зду­ху. Све­га се и да­нас се­ћам, од пр­вог ско­ка. По­себ­но ме­сто у пам­ће­њу има­ју и не­ке ван­ред­не си­ту­а­ци­је, ка­квих увек има и увек ће их би­ти, јер уза сву пре­до­стро­жност, чо­век мо­ра да се сми­ри пред при­ро­дом ко­ја је про­мен­љи­ва, не­пред­ви­ди­ва, ми­ло­срд­на и окрут­на. А ти­ме и пред чи­ње­ни­цом да и вр­хун­ски об­у­че­ни и спо­соб­ни љу­ди са­мо де­ли­мич­но упра­вља­ју сво­јим жи­во­том – на­гла­ша­ва вла­ди­ка па­крач­ко-сла­вон­ски.
	</p>

	<p>
		Ка­же да не­ма ри­ту­ал пре ско­ко­ва са не­ко­ли­ко хи­ља­да ме­та­ра ви­си­не, већ ис­ти­че да су оно што зах­те­ва па­до­бран­ски скок би­стар ум, до­бро фи­зич­ко ста­ње, па­жљи­во опре­ма­ње и при­пре­ма, и па­жња пре­ма ко­ле­га­ма ко­ји су ва­зду­ху са њим. 
	</p>

	<p>
		– Не тре­ба­ју ри­ту­а­ли, већ је­ди­ни осе­ћај ко­ји је нео­п­хо­дан у па­до­бран­ству, а то је страх, као знак да смo све­сни да се бавимo не­чим што је не­при­род­но, из­над људ­ске при­ро­де. На­у­че­ни смо да тај страх са­вла­да­ва­мо, да са њим жи­ви­мо и ко­ри­сти­мо га да це­ло сво­је би­ће мо­би­ли­ше­мо на из­вр­ше­ње ско­ка. За­то су за ме­не па­до­бран­ци људ­ска би­ћа ко­ја су не­ке од сво­јих ка­па­ци­те­та раз­ви­ли до са­мих гра­ни­ца до ко­јих чо­век мо­же да до­пре – об­ја­шња­ва вла­ди­ка Јо­ван и до­да­је да у Ру­си­ји астро­на­у­те, пи­ло­те и па­до­бран­це сма­тра­ју на­ци­о­нал­ним ју­на­ци­ма.
	</p>

	<p>
		Ни­ка­да за­то не­ће за­бо­ра­ви­ти ка­да су при­ли­ком по­се­те Бе­о­гра­ду са мно­го сим­па­ти­је у ње­га упи­ра­ли пр­стом и уз­ви­ки­ва­ли „де­сант­ник!” вла­ди­ке и све­ште­ни­ци из прат­ње ру­ског па­три­јар­ха Ки­ри­ла. На пи­та­ње ка­ко у се­би ми­ри па­до­бран­ца Јо­ва­на Ћу­ли­бр­ка и вла­ди­ку па­крач­ко-сла­вон­ског, го­спо­ди­на Јо­ва­на, од­го­ва­ра да не ви­ди да они тре­ба да се ми­ре.
	</p>

	<p>
		– Пре ми се чи­ни да се, по­не­кад и на не­пред­ви­ди­ве на­чи­не, до­пу­њу­ју – искрен је срп­ски епи­скоп с па­до­бран­ским кри­ли­ма јед­не од нај­ја­чих свет­ских вој­них је­ди­ни­ца.
	</p>

	<p>
		<img alt="DRUSSTVO-vladika-slavonski-jovan-1.jpg" height="425" src="https://pouke.org/forum/applications/core/interface/js/spacer.png" width="672" data-src="http://www.politika.rs/upload/CKEditor/DRUSSTVO-vladika-slavonski-jovan-1.jpg"></p>

	<h3>
		<strong>Књи­жев­ност, му­зи­ка, но­ви­нар­ство, ди­пло­ма­ти­ја…</strong>
	</h3>

	<p>
		Ли­ста ин­те­ре­со­ва­ња вла­ди­ке Јо­ва­на, ван бри­ге о епи­ско­пи­ји, го­то­во да не­ма кра­ја. Овај Кра­ји­шник, по­ред Те­о­ло­шког фа­кул­те­та, за­вр­шио је и ју­жно­сло­вен­ске је­зи­ке и књи­жев­ност, а ди­плом­ски рад о Ми­ло­шу Цр­њан­ском, ко­ји је бра­нио на Ка­те­дри за сти­ли­сти­ку у За­гре­бу, овен­чан је Бран­ко­вом на­гра­дом Ма­ти­це срп­ске 1991. го­ди­не и да­нас се ко­ри­сти на пост­ди­плом­ским сту­ди­ја­ма у ви­ду књи­ге „Цр­но сун­це, и око ње­га круг”. 
	</p>

	<p>
		Вла­ди­ка го­во­ри ен­гле­ски, ру­ски и хе­бреј­ски је­зик, слу­жи се не­мач­ким, грч­ким и са не­ко­ли­ко сло­вен­ских је­зи­ка и члан је Ко­ми­си­је Све­тог ар­хи­је­реј­ског си­но­да за пре­вод Ста­рог за­ве­та. Струч­њак је за про­у­ча­ва­ње хо­ло­ка­у­ста и на ту те­му од­бра­нио је ма­ги­стар­ски рад у Је­ру­са­ли­му, где је бо­ра­вио осам го­ди­на. Об­ја­вио је и низ ра­до­ва о са­вре­ме­ној му­зи­ци и кул­ту­ри, те­о­ри­ји и прак­си са­вре­ме­них ме­ди­ја, је­дан је од тво­ра­ца пр­ве ра­дио-ста­ни­це у СПЦ, Ра­дио Све­ти­го­ре, а био је и уред­ник исто­и­ме­ног ма­га­зи­на. 
	</p>
</div>
]]></description><guid isPermaLink="false">7936</guid><pubDate>Sun, 07 Jan 2018 17:07:00 +0000</pubDate></item><item><title>&#x41F;&#x440;&#x435;&#x441;&#x442;&#x43E;&#x43B;&#x43E;&#x43D;&#x430;&#x441;&#x43B;&#x435;&#x434;&#x43D;&#x438;&#x43A; &#x410;&#x43B;&#x435;&#x43A;&#x441;&#x430;&#x43D;&#x434;&#x430;&#x440;: &#x41F;&#x440;&#x43E;&#x441;&#x43B;&#x430;&#x432;&#x438;&#x43C;&#x43E; &#x411;&#x43E;&#x436;&#x438;&#x45B; &#x443; &#x43C;&#x438;&#x440;&#x443; &#x438; &#x459;&#x443;&#x431;&#x430;&#x432;&#x438;</title><link>https://pouke.org/index/1346437251/1346443563/%D0%BF%D1%80%D0%B5%D1%81%D1%82%D0%BE%D0%BB%D0%BE%D0%BD%D0%B0%D1%81%D0%BB%D0%B5%D0%B4%D0%BD%D0%B8%D0%BA-%D0%B0%D0%BB%D0%B5%D0%BA%D1%81%D0%B0%D0%BD%D0%B4%D0%B0%D1%80-%D0%BF%D1%80%D0%BE%D1%81%D0%BB%D0%B0%D0%B2%D0%B8%D0%BC%D0%BE-%D0%B1%D0%BE%D0%B6%D0%B8%D1%9B-%D1%83-%D0%BC%D0%B8%D1%80%D1%83-%D0%B8-%D1%99%D1%83%D0%B1%D0%B0%D0%B2%D0%B8-r7895/</link><description><![CDATA[
<p><img src="https://pouke.org/uploads/monthly_2018_01/untitled-4_0.jpg.6f193a6cd55c45beef7b16b8e3167ae1.jpg" /></p>
<p style="text-align:center;">
	<img alt="Традиционални божићни пријем код Престолонаследника" src="https://pouke.org/forum/applications/core/interface/js/spacer.png" data-src="http://spc.rs/files/galerije/18/01/8f2a2942740x350.jpg"></p>

<p style="text-align:justify;">
	<span style="font-size:14px;">Са благословом Његове Светости Патријарха српског г. Иринеја, Преосвећени Владика моравички г. Антоније, викар Патријарха српског, узео је учешће у традиционалној додели поклон-пакетића за више од хиљаду малишана у краљевској резиденцији у Белом Двору у Београду.</span>
</p>

<p style="text-align:justify;">
	<span style="font-size:14px;">Деца без родитељског старања, ромска деца, деца избеглице и деца са инвалидитетом, старости од три до дванаест година, из домова и удружења широм Србије, имала су прилику да се радују Божићу заједно са Њиховим Краљевским Височанствима у Белом двору. Његово Преосвештенство Владика моравички г. Антоније објаснио је деци прави смисао Божића и његов значај. </span>
</p>

<p style="text-align:justify;">
	<span style="font-size:14px;">У току дана одржана су три пријема на којима су деца уживала у дивним поклонима и Деда Мразу, аниматорима из ансамбла „Чигра“, као и у музичком програму Хора шабачке епархије „Свети Јован Богослов“. </span>
</p>

<p style="text-align:justify;">
	 
</p>

<p style="text-align:justify;">
	<strong><span style="font-size:14px;">Извор: <a href="http://spc.rs/sr/tradicionalni_bozhitshni_prijem_kod_prestolonaslednika" rel="external nofollow">Српска Православна Црква</a></span></strong>
</p>
]]></description><guid isPermaLink="false">7895</guid><pubDate>Fri, 05 Jan 2018 15:59:49 +0000</pubDate></item><item><title>&#x418;&#x43D;&#x442;&#x435;&#x440;&#x432;&#x458;&#x443; &#x435;&#x43F;&#x438;&#x441;&#x43A;&#x43E;&#x43F;&#x430; &#x413;&#x440;&#x438;&#x433;&#x43E;&#x440;&#x438;&#x458;&#x430; &#x437;&#x430; &#x201E;&#x411;&#x43B;&#x438;&#x446;&#x201C;</title><link>https://pouke.org/index/1346437251/1346443563/%D0%B8%D0%BD%D1%82%D0%B5%D1%80%D0%B2%D1%98%D1%83-%D0%B5%D0%BF%D0%B8%D1%81%D0%BA%D0%BE%D0%BF%D0%B0-%D0%B3%D1%80%D0%B8%D0%B3%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0-%D0%B7%D0%B0-%E2%80%9E%D0%B1%D0%BB%D0%B8%D1%86%E2%80%9C-r7765/</link><description><![CDATA[
<p><img src="https://pouke.org/uploads/monthly_2017_12/naslovna-16_0.jpg.2f6a26c8825f510afe2db71eff77954f.jpg" /></p>
<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:19.8px;text-align:justify;">
	<span style="font-size:14px;">Знамо колико је за Вас као епископа значајно проповиједање. Шта је за Вас значај приче и приповиједања?</span>
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:19.8px;text-align:justify;">
	 
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:19.8px;text-align:justify;">
	<span style="font-size:14px;">-Потреба за причом је заиста исконска. Постоји много димензија приче. За мене је прича прије свега васпитног карактера. Нама су наше баке и дједови причали приче о старим јунацима, некада су у недостатку измишљали и непостојеће јунаке, то су дакле биле бајке, али сјећам се да смо константно били окружени неким причама. Оно што сам срео у Библији, и Старом и Новом завјету такође је нарација, говор кроз причу. Приче су моћне уколико неко успије да их исприча на прави начин. Причати причу зато је велика радост, али увијек мора да постоји и брига око тога да ли ће слушалац испричано разумјети и прихватити. У том смислу је приповиједање тешко и ризично.</span>
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:19.8px;text-align:justify;">
	 
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:19.8px;text-align:justify;">
	<span style="font-size:14px;">Писац Миљенко Јерговић на додјели награде рекао је да књиге излазе да људи не би до краја подивљали.</span>
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:19.8px;text-align:justify;">
	 
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:19.8px;text-align:justify;">
	<span style="font-size:14px;">-Јерговић је то баш добро казао. Недавно сам читао занимљив приказ грчке филозофије Лучана де Крешенца, који ми је помогао да увидим да човјечанство није баш тако добро као што се нама чини. Један филозоф тврдио је да је већина људи на земљи зла. Ја не могу да тврдим да ли су људи зли или добри, оно у шта вјерујем јесте да су они потенцијално зли или потенцијално добри. На коју ће неко страну отићи, зависи од књиге коју чита, од ријечи које слуша, а то сам научио од Јерговића, да је „човјек саздан од ријечи“. За мене је то потресна мисао. Гледано из перспективе теолога, то је јако смислено. У прилогу Јовановог Јеванђеља се каже „у почетку беше Реч и Реч беше Бог“. Колико је ријеч моћна, знамо из личног искуства. Не може ништа тако да нас рани, као нечија ружна ријеч, нити нас може нешто тако подићи као добра блага ријеч.</span>
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:19.8px;text-align:justify;">
	 
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:19.8px;text-align:justify;">
	<span style="font-size:14px;">Јунак Ваше приче „Море“ сједи по лијепом сунчаном дану на обали и чита новине. Приповиједач се пита откуд сад то, зашто заклања поглед новинама?</span>
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:19.8px;text-align:justify;">
	 
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:19.8px;text-align:justify;">
	<span style="font-size:14px;">-Ми често просто не можемо да апсорбујемо велику количину доброте и лепоте и плашимо их се. Замислите човјека који гледа плаво море, изнад њега је плаво небо, још је у хладовини, а он чита новине у којима може да сазна нешто ружно. Зашто? Зато што се плаши те љепоте. Он мора имати капацитете да прихвати ту љепоту, да јој се диви, да је слави, да је велича, а како их нема - он тражи неки излаз из тога. И то је баш људски. Ми смо стално у процјепу између добра тј. тога колико добра можемо да примимо и зла које је увијек ту да се наметне као замјена. Зашто прибјегавамо злу? Јер се често плашимо количине добра.Зато људи некад бјеже и од оних који их воле. То је по природи ствари тако: Ми се често плашимо доброте и љепоте која је око нас.</span>
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:19.8px;text-align:justify;">
	 
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:19.8px;text-align:justify;">
	<span style="font-size:14px;">Када сте позвали госте послије додјеле награде, рекли сте: Изволите да се почастимо и дружимо али да се не посвађамо.</span>
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:19.8px;text-align:justify;">
	 
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:19.8px;text-align:justify;">
	<span style="font-size:14px;">-Срби су карактеристични по томе што чим дођу у кафану, они састављају столове, и то је један лијеп гест. Али онда кад саставе столове, онда се догоди и да се потуку за тим истим столом. Другим народима, рецимо, не би на ум пало да саставе столове, али ни да се потуку. Није ми овдје, наравно, циљ да дајем неку паушалну процјену народа, али ово што рекох неријетко и буде.</span>
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:19.8px;text-align:justify;">
	 
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:19.8px;text-align:justify;">
	<span style="font-size:14px;">Шта онда треба да буде нова саборност у нашем народу?</span>
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:19.8px;text-align:justify;">
	 
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:19.8px;text-align:justify;">
	<span style="font-size:14px;">-Мислим да у нашу саборност треба укључивати разумност, рационалност, мада је и то хладна ријеч, словесност. И опет се морамо вратити на приче. Оне су карактеристичне по томе што није само важан онај који прича већ и који слуша, сви причају углас. Да би неко био слушан, он стварно треба да има шта да каже. И тај исти који говори треба да има способност и да слуша. Давно сам написао чланак о комуникацији, како два Србина разговарају. Када престане да говори онај који је причао, други најчешће почиње своју реченицу са „не“ или „није“. Не каже „да“ или „међутим“, него увијек прво све негира, чак и ако касније испадне да се у много чему слаже са саговорником. Свој наступ, дакле, по правилу, почињемо са „не,није тако, већ је овако како ћу ја рећи“.</span>
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:19.8px;text-align:justify;">
	 
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:19.8px;text-align:justify;">
	<span style="font-size:14px;">Тако је и код просјечног вјерника. Рећи ће понекад „боље ја осјећам Бога од попа“.</span>
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:19.8px;text-align:justify;">
	 
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:19.8px;text-align:justify;">
	<span style="font-size:14px;">-Мислим да смо још у том погледу непросвијећен народ и да можемо да се сјетимо Светог Саве који је уистину био просветитељ. Након њега смо имали страшан период дуготрајног ропства у коме је свака просвјета била малтене немогућа. Први пут кад се јавила нека врста слободе, појавио се Доситеј, који је имао потребу за просвећивањем народа, а њега је прекинула смрт, а ни тада није могло без политичких превирања. Имали смо писце, Његоша, писце с почетка 20. вијека. А што се тиче црквеног просвећивања, оно је углавном било отежано несрећним околностима, имали смо турско ропство, па кратко ослобађање. У ратовима нема просвећености, имали смо и период када је могло да се ради на просвећивању, али у вријеме комунизма Црква није имала могућности за то. Потом су дошле и те чувене деведесете, крај 20. вијека. Сада је коначно дошао период кад треба да се бавимо просвјетом на што бољи начин. Да би неко неког просвећивао, мора прије свега себе да научи. И то је говорио Свети Григорије Богослов, да би учио друге, имаш прво да учиш себе. Да ли смо ми имали довољно времена, и да ли смо довољно људи научили да буду учитељи и просветитељи-то је озбиљно питање. Једна је потреба људи да свештеник крсти, вјенча, пререже славски колач, сахрани, а друга је потреба да тај свештеник или епископ буде учитељ. У том смислу ово питање је јако комплексно. Онај који реже све те колаче, трчи са вјенчања на крштења и на сахране, питање је колико има времена да сам себе просвећује да би могао онда и друге да учи. Зато нам је потребан озбиљан систем који би могао да припреми људе за једну такву мисију. Свети Сава је први имао један такав систем. Он је своје ученике посадио као маслине по својој земљи, али он је те ученике очигледно припремао за ту мисију. Од тада, до данас ми, међутим, нисмо свједоци таквог стања ствари.</span>
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:19.8px;text-align:justify;">
	 
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:19.8px;text-align:justify;">
	<span style="font-size:14px;">Шта Кустуричина мисија у Андрићграду значи за Србе?</span>
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:19.8px;text-align:justify;">
	 
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:19.8px;text-align:justify;">
	<span style="font-size:14px;">-Сигурно да је свака мисија значајна, кад неко направи кућицу, то значи много, а камо ли да неко направи и оживи један умрли град какав је био Вишеград. Да поред тог моста направи институт и да је то препознатљиво сваком ко ту сада прође, сигурно је необично важно. То може да буде добар примјер. Сваки добар примјер је важан. Прпблематично је кад ствари не доведемо на чистину, кад не кажемо јасно, ово је добро, а ово није. Стално се прави неки микс између добра и зла. Моја омиљена реченица код Флоровског гласи: „Зло и добро функционишу заједно у свијету, али синтеза између њих је немогућа“. Шта ради ђаво? Он стално покушава да упетља зло и добро. Зато су нам важни људи који то стварно знају да разграниче.</span>
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:19.8px;text-align:justify;">
	 
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:19.8px;text-align:justify;">
	<span style="font-size:14px;">Ваше приче пуне су скривених и нескривених детаља. Колико је не само за писца већ и за сваког човјека битно да вјежба око за детаљ?</span>
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:19.8px;text-align:justify;">
	 
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:19.8px;text-align:justify;">
	<span style="font-size:14px;">-То је озбиљно питање. И то је ствар вјежбе. Кад смо били монаси у Тврдошу, владика Атанасије нам је говорио да је пажња више од пола човјека. Онда смо ми имали потребу да пазимо на све што се око нас догађа. Један мој свештеник каже да имам ђавоље око, да чим дођем у цркву прво запазим гдје нешто фали. То је у ствари жеља да се сваком детаљу прида важност. Позната је ријеч светитеља Јефрема Сиријског, да ко презире ситнице, тај пропада. То је добра поука кад причамо о детаљима… Све је битно, битне су ситнице јер човјек који пази на ситнице, ходећи с камена на камен ће прећи ријеку, а онај који хоће да је пошто-пото што прије прескочи, врло лако може да упадне у ријеку и да га она однесе. Јако је важан моменат. У књижевности једна ријеч, једна реченица може да буде кључна за неколико страница, она нас држи да читамо даље. Зато је и Андрић велики и највећи на нашем језику, јер није занемаривао ниједан детаљ.</span>
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:19.8px;text-align:justify;">
	 
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:19.8px;text-align:justify;">
	<span style="font-size:14px;"><b><i>Извор: <a href="http://spc.rs/sr/intervju_episkopa_grigorija_za_blic" style="color:#3d85c6;" rel="external nofollow"><span style="color:#0b5394;">Српска Православна Црква</span></a></i></b></span>
</div>
]]></description><guid isPermaLink="false">7765</guid><pubDate>Mon, 25 Dec 2017 13:17:01 +0000</pubDate></item><item><title>&#x423; &#x447;&#x435;&#x442;&#x432;&#x440;&#x442;&#x430;&#x43A; &#x443; 10 &#x447;&#x430;&#x441;&#x43E;&#x432;&#x430; &#x43D;&#x430; &#x420;&#x430;&#x434;&#x438;&#x458;&#x443; &#x421;&#x43B;&#x43E;&#x432;&#x43E; &#x409;&#x443;&#x431;&#x432;&#x435;: &#x420;&#x43E;&#x434;&#x438;&#x442;&#x435;&#x459;&#x438; &#x410;&#x43B;&#x435;&#x43A;&#x441;&#x435; &#x408;&#x430;&#x43D;&#x43A;&#x43E;&#x432;&#x438;&#x45B;&#x430; &#x43E; &#x432;&#x440;&#x448;&#x45A;&#x430;&#x447;&#x43A;&#x43E;&#x43C; &#x43D;&#x430;&#x441;&#x438;&#x459;&#x443;</title><link>https://pouke.org/index/1346437251/1346443563/%D1%83-%D1%87%D0%B5%D1%82%D0%B2%D1%80%D1%82%D0%B0%D0%BA-%D1%83-10-%D1%87%D0%B0%D1%81%D0%BE%D0%B2%D0%B0-%D0%BD%D0%B0-%D1%80%D0%B0%D0%B4%D0%B8%D1%98%D1%83-%D1%81%D0%BB%D0%BE%D0%B2%D0%BE-%D1%99%D1%83%D0%B1%D0%B2%D0%B5-%D1%80%D0%BE%D0%B4%D0%B8%D1%82%D0%B5%D1%99%D0%B8-%D0%B0%D0%BB%D0%B5%D0%BA%D1%81%D0%B5-%D1%98%D0%B0%D0%BD%D0%BA%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%9B%D0%B0-%D0%BE-%D0%B2%D1%80%D1%88%D1%9A%D0%B0%D1%87%D0%BA%D0%BE%D0%BC-%D0%BD%D0%B0%D1%81%D0%B8%D1%99%D1%83-r7703/</link><description><![CDATA[
<p><img src="https://pouke.org/uploads/monthly_2017_12/aleksa.jpg.936c8f77b3c786f313f2db72df3468dd.jpg" /></p>
<div style="background-color:#ffffff;border:1px none #dddddd;color:#4a4a49;font-size:18px;">
	<div style="background-color:transparent;border-bottom:2px dotted #ac9721;border-left-color:#dddddd;border-right-color:#dddddd;border-top-color:#dddddd;color:#333333;font-size:18px;padding:10px 15px;">
		<div style="vertical-align:middle;">
			<a href="http://www.agencijami.info/SlovoLJubve/uploads/Novosti/Male/DSCI0330.jpg" style="background-color:transparent;color:#2c1414;" title="У четвртак у 10 часова: Родитељи Алексе Јанковића о вршњачком насиљу" rel="external nofollow"><img alt="У четвртак у 10 часова: Родитељи Алексе Јанковића о вршњачком насиљу" src="https://pouke.org/forum/applications/core/interface/js/spacer.png" style="border:0px;vertical-align:middle;" data-src="http://www.agencijami.info/SlovoLJubve/uploads/Novosti/Male/DSCI0330.jpg"></a>
		</div>
	</div>

	<div style="background-color:transparent;padding:15px;">
		<div>
			<div>
				<p>
					У емисији Под знаком питања, у четвртак 21. децембра у 10 часова, чућемо родитеље покојног Алексе Јанковића, дечака који је постао синоним за последице вршњачког насиља. Разговор је реализовала редакција Радија Глас Епархије нишке. Алекса је дечак из Ниша који се убио 2011. године, у 14. години, због злостављања које је током дужег временског периода доживљавао у школи од својих вршњака, чак и пред наставницима. Његови родитељи се годинама боре да ниједно дете не доживи такву трагедију и траже усвајање Алексиног закона који предвиђа ефикаснију заштиту деце. Подстакнути низом вести које сведоче о све учесталијем вршњачком насиљу у школама у Србији, где једна од последњих долази управо из Ниша где је, како се наводи „полиција ухапсила две особе, старе 16 година које су летвама напале ученика трећег разреда Гимназије и нанеле му лакше телесне повреде. Испад се догодио у кабинету Хемије, у присуству професора и ученика два одељења трећег разреда“, посвећујемо пажњу управо овој актуелној озбиљној ситуацији у области безбедности ученика, те вам препоручујемо емисију Под знаком питања у четвртак од 10 часова на Радију Слово љубве, у којој ћемо чути разговор са родитељима покојног Алексе Јанковића.
				</p>
			</div>
		</div>
	</div>
</div>

<div style="background-color:#ffffff;border:1px none #dddddd;color:#4a4a49;font-size:18px;">
	 
</div>
]]></description><guid isPermaLink="false">7703</guid><pubDate>Tue, 19 Dec 2017 22:08:02 +0000</pubDate></item><item><title>&#x41F;&#x440;&#x435;&#x434;&#x441;&#x435;&#x434;&#x43D;&#x438;&#x43A; &#x410;&#x43B;&#x435;&#x43A;&#x441;&#x430;&#x43D;&#x434;&#x430;&#x440; &#x412;&#x443;&#x447;&#x438;&#x45B; &#x43F;&#x440;&#x43E;&#x441;&#x43B;&#x430;&#x432;&#x438;&#x43E; &#x43A;&#x440;&#x441;&#x43D;&#x443; &#x441;&#x43B;&#x430;&#x432;&#x443; &#x443; &#x41F;&#x43E;&#x434;&#x432;&#x43E;&#x440;&#x458;&#x443; &#x421;&#x440;&#x43F;&#x441;&#x43A;&#x435; &#x41F;&#x440;&#x430;&#x432;&#x43E;&#x441;&#x43B;&#x430;&#x432;&#x43D;&#x435; &#x426;&#x440;&#x43A;&#x432;&#x435; &#x443; &#x41C;&#x43E;&#x441;&#x43A;&#x432;&#x438; (&#x424;&#x41E;&#x422;&#x41E;)</title><link>https://pouke.org/index/1346437251/1346443563/%D0%BF%D1%80%D0%B5%D0%B4%D1%81%D0%B5%D0%B4%D0%BD%D0%B8%D0%BA-%D0%B0%D0%BB%D0%B5%D0%BA%D1%81%D0%B0%D0%BD%D0%B4%D0%B0%D1%80-%D0%B2%D1%83%D1%87%D0%B8%D1%9B-%D0%BF%D1%80%D0%BE%D1%81%D0%BB%D0%B0%D0%B2%D0%B8%D0%BE-%D0%BA%D1%80%D1%81%D0%BD%D1%83-%D1%81%D0%BB%D0%B0%D0%B2%D1%83-%D1%83-%D0%BF%D0%BE%D0%B4%D0%B2%D0%BE%D1%80%D1%98%D1%83-%D1%81%D1%80%D0%BF%D1%81%D0%BA%D0%B5-%D0%BF%D1%80%D0%B0%D0%B2%D0%BE%D1%81%D0%BB%D0%B0%D0%B2%D0%BD%D0%B5-%D1%86%D1%80%D0%BA%D0%B2%D0%B5-%D1%83-%D0%BC%D0%BE%D1%81%D0%BA%D0%B2%D0%B8-%D1%84%D0%BE%D1%82%D0%BE-r7694/</link><description><![CDATA[
<p><img src="https://pouke.org/uploads/monthly_2017_12/tan20171219_82018967_0.jpg.af15a09ae5eaf470a0ed87d27558e862.jpg" /></p>
<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:19.8px;text-align:center;">
	<a href="https://4.bp.blogspot.com/-IFB1jqDeqqU/WjjkRvglvOI/AAAAAAAAjFo/PUpMNaQ52bwbVrpF9I954Zh9PHaUcq1CgCLcBGAs/s1600/tan20171219_81229346_0.jpg" style="color:#3d85c6;" rel="external nofollow"><img border="0" height="213" src="https://pouke.org/forum/applications/core/interface/js/spacer.png" style="border:none;" width="320" alt="tan20171219_81229346_0.jpg" data-src="https://4.bp.blogspot.com/-IFB1jqDeqqU/WjjkRvglvOI/AAAAAAAAjFo/PUpMNaQ52bwbVrpF9I954Zh9PHaUcq1CgCLcBGAs/s320/tan20171219_81229346_0.jpg"></a>
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:19.8px;text-align:center;">
	 
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:19.8px;text-align:justify;">
	<span style="font-size:14px;">После свете Литургије, коју је служио настојатељ Подворја Српске Православне Цркве у Москви Епископ моравички г. Антоније, председник Вучић је, заједно са Владиком и  члановима државне делегације, преломио славски колач и упутио честику свим грађанима који славе Светог Николаја Мирликијског Чудотворца. Председник Вучић данас наставља посету Москви, где ће се у поподневним часовима састати са руским председником г. Владимиром Путином.</span>
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:19.8px;text-align:justify;">
	 
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:19.8px;text-align:center;">
	<span style="font-size:14px;"><a href="https://1.bp.blogspot.com/-g1leGls5ePo/WjjkWT38HgI/AAAAAAAAjFs/_U2nSlltYyUDoGOpIGh8VVAPCqRajNBggCLcBGAs/s1600/tan20171219_82021995_1.jpg" style="color:#3d85c6;" rel="external nofollow"><img border="0" height="213" src="https://pouke.org/forum/applications/core/interface/js/spacer.png" style="border:none;" width="320" alt="tan20171219_82021995_1.jpg" data-src="https://1.bp.blogspot.com/-g1leGls5ePo/WjjkWT38HgI/AAAAAAAAjFs/_U2nSlltYyUDoGOpIGh8VVAPCqRajNBggCLcBGAs/s320/tan20171219_82021995_1.jpg"></a></span>
</div>

<p style="text-align:center;">
	<span style="font-size:14px;"><a href="https://1.bp.blogspot.com/-cjtPS5lO9mo/WjjkYnmXcQI/AAAAAAAAjFw/Iq-95djr2EYuph8a3YZRWHhWQon8VRBAwCLcBGAs/s1600/tan20171219_82025530_2.jpg" style="color:#3d85c6;" rel="external nofollow"><img border="0" height="240" src="https://pouke.org/forum/applications/core/interface/js/spacer.png" style="border:none;" width="320" alt="tan20171219_82025530_2.jpg" data-src="https://1.bp.blogspot.com/-cjtPS5lO9mo/WjjkYnmXcQI/AAAAAAAAjFw/Iq-95djr2EYuph8a3YZRWHhWQon8VRBAwCLcBGAs/s320/tan20171219_82025530_2.jpg"></a></span>
</p>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:19.8px;text-align:center;">
	 
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:19.8px;text-align:justify;">
	<span style="font-size:14px;"><b><i>Извор:</i></b> <a href="http://spc.rs/sr/predsednik_aleksandar_vuchitsh_proslavio_krsnu_slavu_u_podvorju_srpske_pravoslavne_crkve_u_moskvi" style="color:#3d85c6;" rel="external nofollow"><b><i><span style="color:#0b5394;">Српска Православна Црква</span></i></b></a></span>
</div>
]]></description><guid isPermaLink="false">7694</guid><pubDate>Tue, 19 Dec 2017 10:14:02 +0000</pubDate></item><item><title>&#x421;&#x43F;&#x443;&#x442;&#x45A;&#x438;&#x43A;: &#x426;&#x440;&#x43D;&#x43E;&#x433;&#x43E;&#x440;&#x441;&#x43A;&#x430; &#x458;&#x430;&#x432;&#x43D;&#x43E;&#x441;&#x442; &#x437;&#x430;&#x43F;&#x440;&#x435;&#x43F;&#x430;&#x448;&#x45B;&#x435;&#x43D;&#x430; &#x2013; &#x428;&#x442;&#x430; &#x441;&#x435; &#x43E;&#x432;&#x43E; &#x434;&#x435;&#x441;&#x438;&#x43B;&#x43E; &#x441;&#x430; &#x434;&#x440;&#x430;&#x433;&#x43E;&#x446;&#x435;&#x43D;&#x43E;&#x43C; &#x411;&#x43E;&#x433;&#x43E;&#x440;&#x43E;&#x434;&#x438;&#x446;&#x43E;&#x43C; &#x424;&#x438;&#x43B;&#x435;&#x440;&#x438;&#x43C;&#x441;&#x43A;&#x43E;&#x43C;</title><link>https://pouke.org/index/1346437251/1346443563/%D1%81%D0%BF%D1%83%D1%82%D1%9A%D0%B8%D0%BA-%D1%86%D1%80%D0%BD%D0%BE%D0%B3%D0%BE%D1%80%D1%81%D0%BA%D0%B0-%D1%98%D0%B0%D0%B2%D0%BD%D0%BE%D1%81%D1%82-%D0%B7%D0%B0%D0%BF%D1%80%D0%B5%D0%BF%D0%B0%D1%88%D1%9B%D0%B5%D0%BD%D0%B0-%E2%80%93-%D1%88%D1%82%D0%B0-%D1%81%D0%B5-%D0%BE%D0%B2%D0%BE-%D0%B4%D0%B5%D1%81%D0%B8%D0%BB%D0%BE-%D1%81%D0%B0-%D0%B4%D1%80%D0%B0%D0%B3%D0%BE%D1%86%D0%B5%D0%BD%D0%BE%D0%BC-%D0%B1%D0%BE%D0%B3%D0%BE%D1%80%D0%BE%D0%B4%D0%B8%D1%86%D0%BE%D0%BC-%D1%84%D0%B8%D0%BB%D0%B5%D1%80%D0%B8%D0%BC%D1%81%D0%BA%D0%BE%D0%BC-r7679/</link><description><![CDATA[
<p><img src="https://pouke.org/uploads/monthly_2017_12/1113770686-720x375.jpg.1d62348f03b715133dea7be02f12ee1d.jpg" /></p>
<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:19.8px;text-align:justify;">
	<span style="font-size:14px;">Историја доласка иконе у Црну Гору почиње након Октобарске револуције када су, посредством многобројне руске емиграције, до краља Александра Карађорђевића стигле неке од најврједнијих хришћанских светиња — дио Часног крста, десница Светог Јована Крститеља и икона Богородице Филеримске.</span>
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:19.8px;text-align:justify;">
	<span style="font-size:14px;">Реликвије су неко вријеме биле чуване у Цркви Светог aпостола Андреја Првозваног у Белом двору на Дедињу, након чега их је краљ Петар II Карађорђевић, законити насљедник свога оца краља Александра, у априлу 1941. године, непосредно пред напуштање Краљевине Југославије послије нацифашистичког напада на своју земљу, завјештао и предао Митрополији црногорско-приморској и манастиру Острог.</span>
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:19.8px;text-align:justify;">
	<span style="font-size:14px;">Нажалост, рђаво вријеме и сплет неповољних околности учинили су да реликвије ни ту не нађу мира, па су 1952. године, у оквиру једне полицијске акције у манастиру Острог, записнички изузете од стране тајне комунистичке полиције, а према казивању протојереја-ставрофора доц. др Велибора Џомића, догодило се да су од 1978. године те три светиње први пут, у њиховој двије хиљаде година дугој историји, раздвојене, односно, прецизније — „да су атеисти и богоборци врло намјерно нарушили њихову духовну цјелину“.</span>
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:19.8px;text-align:justify;">
	<span style="font-size:14px;">„Комунистичке власти су их држале у депоу Удбе све до 20. јануара 1978. године када су дио Часног Крста и десницу Светог Јована Крститеља вратили Митрополији црногорско-приморској, а икону Богородице Филеримске су, до даљњег и привремено, на чување предали Народном музеју Црне Горе. Важно је да се зна да је у том периоду од 26 година, односно од 1952. до 1978. године, икона Богородице оскрнављена и опљачкана. Они који су је изузели да би је чували до окончања кривичног поступка, који је вођен против архимандрита Леонтија (Митровића), украли су њен централни драгуљ, а што се види када се упореде фотографије приликом изузимања у Острогу и њене предаје на привремено чување у Народни музеј. Постоји и кратки видео запис о томе како су светиње изгледале 1952. године у манастиру Острог, а видимо како икона изгледа данас“, каже отац Џомић у разговору за Спутњик.</span>
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:19.8px;text-align:justify;">
	<span style="font-size:14px;">Од тада, према ријечима оца Џомића, траје „атак на духовно јединство три светиње“, због чињенице да је икона Богородице Филеримске депонована у тзв. Плаву капелу у Народном музеју на Цетињу, која, како каже, „представља профани и неприкладан простор за такву светињу“.</span>
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:19.8px;text-align:justify;">
	<span style="font-size:14px;">Већ деценијама Митрополија црногорско-приморска захтијева да икона буде враћена тамо гдје она суштински припада, а то је у — храм Божији, у цркву. Међутим, за сада од стране црногорских власти није било слуха за један такав захтјев, а отац Џомић који је и координатор Правног савјета Митрополије Црногорско-приморске, каже да судски и парнични поступак по овом питању од стране Митрополије још није покренут, али да то не значи да га неће бити.</span>
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:19.8px;text-align:justify;">
	<span style="font-size:14px;">„Наш досадашњи став је, прије свега, представљао израз жеље да са државним органима, а ту прије свега мислим на Владу Црне Горе, дођемо до најбољег решења мирним путем. У једном моменту је све већ било договорено и завршено. Влада Црне Горе и Министарство културе су својевремено опредијелили 200.000 марака за изградњу параклиса при Цетињском Манастиру у коме би привремено биле обједињене све три светиње. Међутим, из идеолошко-политикантских разлога се потом једнострано одустало од стране Владе“, каже наш саговорник.</span>
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:19.8px;text-align:justify;">
	<span style="font-size:14px;">Митрополија се такође оштро противи и намјери цетињских општинских власти да икона Богородице Филеримске буде смјештена у Цетињској пећини која би изнутра била футуристички озидана, што би суштински био прави пагански храм за једну светињу, а отац Џомић подсјећа и на чињеницу како би то значило да би сама икона у том случају била и физички угрожена због изложености Цетињске пећине поплавама.</span>
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:19.8px;text-align:justify;">
	<span style="font-size:14px;">„Сматрам да је то један од најпримитивнијих и најнецивилизованијих атака на икону Богородице од кад је настала. Мислим да је и сеф Удбе боље мјесто за икону од те пећине из које је осамдесетих година 20. вијека потопљено Цетиње. С друге стране, реконструкција цетињске пећине већ је дубоко загазила у незаконите, противправне токове и Митрополија ће, сасвим извјесно, против одговорних за то поднијети кривичне пријаве. Против сваког од њих без изузетка“, наглашава отац Џомић.</span>
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:19.8px;text-align:justify;">
	<span style="font-size:14px;">Подсјећања ради, икону Богородице Филеримске по предању је насликао Свети апостол Лука и она представља једну од првих икона Пресвете Богородице, а како каже отац Џомић, „никада никоме из Цркве током двије хиљаде година хришћанства није пало на памет ни да размишља, а камоли да процјењује вриједност иконе Филеримске или осталих светиња“, додајући да „нема новца, нити блага на земљи које би могло да представља еквиваленцу било којој светињи, а посебно не таквима као што су три светиње“ које се данас налазе у Црној Гори.</span>
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:19.8px;text-align:justify;">
	<span style="font-size:14px;">Црногорска јавност је утолико више била више запрепашћена и шокирана када је прије неколико дана радник Народног музеја на Цетињу Александар Беркуљан приказао слике на којима се види да се услед лошег третирања и небриге надлежних, икона Богородице Филеримске данас налази у „ужасном стању“, гдје се види да је површина иконе „екстремно деградирана“ и да се ради о инкаустици, односно слици која је рађена воштаном бојом (тинтом отопљеном у воску), а не техником уље на платну или темпером, како се раније мислило.</span>
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:19.8px;text-align:justify;">
	<span style="font-size:14px;">Оквир слике је такође оштећен, што датира још од деведесетих година када је Цетиње посјетила италијанка Ђованела Ферарис Барте, при чему је за потребе њеног истраживања икона први пут растављена, а оквир оштећен нестручним руковањем надлежних.</span>
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:19.8px;text-align:justify;">
	<span style="font-size:14px;">Да невоља буде већа, према мишљењу Беркуљана, службеника Народног музеја, који је имао прилику да изблиза проучава икону, Црна Гора нема довољно техничких и стручних капацитета да заустави пропадање иконе и да је на неки начин обнови.</span>
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:19.8px;text-align:justify;">
	<span style="font-size:14px;">„Колико ја знам, нико се код нас не бави инкаустиком, нити конзервацијом воштане боје. Ту је и проблем температурних отклона. Ако је већа температура, постоји опасност да се боја истопи или отпадне. Икона је већ у фази када изгледа као крљушт. Испуцала је читавом својом површином“, рекао је Беркуљан.</span>
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:19.8px;text-align:justify;">
	<span style="font-size:14px;">Због свега наведеног, у Митрополији су у потпуности незадовољни маћехинским односом државе према икони Богородице Филеримске, па отац Велибор Џомић поручује да су у овакво стање свету реликвију могли да доведу само савремени „мрзитељи икона и иконоборци“.</span>
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:19.8px;text-align:justify;">
	<span style="font-size:14px;">„То је само један од примјера невиђеног скрнављења иконе. То је нова врста иконоборства и ријеч је о новим иконокластима у 21. вијеку. Онакве ствари које су учињене на икони, а које нам је аргументовано приказао Александар Беркуљан, могли су да учине не само нестручни људи, него савремени иконокласти — мрзитељи икона и иконоборци. И то све да би једна Италијанка, из ко зна каквих разлога и побуда, а зна се за чији интерес, мимо научних институција Црне Горе, писала некакву своју књигу о икони. То је велика срамота и то оних који су годинама контаминирали јавни простор и тровали црногорску јавност неистинама да је Црква која је створила и очувала светиње кроз све претходне вјекове ’вршила девастацију‘. Срамота до неба, али не видим да тим типовима од тога црвене образи. Ипак, очекујем хитну реакцију тужилачких и судских органа“, јасан је отац Џомић.</span>
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:19.8px;text-align:justify;">
	 
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:19.8px;text-align:justify;">
	<span style="font-size:14px;"><b><i>Извор: <a href="https://rs.sputniknews.com/regioni/201712161113764568-bogorodica-filerimska/" style="color:#3d85c6;" rel="external nofollow"><span style="color:#0b5394;">Спутњик</span></a></i></b></span>
</div>
]]></description><guid isPermaLink="false">7679</guid><pubDate>Sun, 17 Dec 2017 20:35:06 +0000</pubDate></item><item><title>&#x410;&#x43B;&#x435;&#x43A;&#x441;&#x430;&#x43D;&#x434;&#x430;&#x440; &#x420;&#x430;&#x43A;&#x43E;&#x432;&#x438;&#x45B; &#x444;&#x430;&#x43A;&#x442;&#x438;&#x43C;&#x430; &#x43F;&#x43E;&#x431;&#x438;&#x43E; "&#x438;&#x441;&#x442;&#x438;&#x43D;&#x435;" &#x43E; &#x43D;&#x43E;&#x432;&#x43E;&#x446;&#x440;&#x43D;&#x43E;&#x433;&#x43E;&#x440;&#x441;&#x43A;&#x43E;&#x43C; &#x438;&#x434;&#x435;&#x43D;&#x442;&#x438;&#x442;&#x435;&#x442;&#x443;</title><link>https://pouke.org/index/1346437251/1346443563/%D0%B0%D0%BB%D0%B5%D0%BA%D1%81%D0%B0%D0%BD%D0%B4%D0%B0%D1%80-%D1%80%D0%B0%D0%BA%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%9B-%D1%84%D0%B0%D0%BA%D1%82%D0%B8%D0%BC%D0%B0-%D0%BF%D0%BE%D0%B1%D0%B8%D0%BE-%D0%B8%D1%81%D1%82%D0%B8%D0%BD%D0%B5-%D0%BE-%D0%BD%D0%BE%D0%B2%D0%BE%D1%86%D1%80%D0%BD%D0%BE%D0%B3%D0%BE%D1%80%D1%81%D0%BA%D0%BE%D0%BC-%D0%B8%D0%B4%D0%B5%D0%BD%D1%82%D0%B8%D1%82%D0%B5%D1%82%D1%83-r7674/</link><description><![CDATA[
<p><img src="https://pouke.org/uploads/monthly_2017_12/rakovic-ziva-istina.jpg.f3a26244811ae6fdf912bb006335e4c0.jpg" /></p>
<div style="background-color:#ffffff;color:#444444;font-size:12px;padding:20px 19px 0px 20px;">
	<h1 style="color:#222222;font-size:32px;">
			<img alt="rakovic-ziva-istina-409x229.jpg" height="792" src="https://pouke.org/forum/applications/core/interface/js/spacer.png" srcset="https://www.in4s.net/wp-content/uploads/2017/12/rakovic-ziva-istina-409x229.jpg 409w, https://www.in4s.net/wp-content/uploads/2017/12/rakovic-ziva-istina-768x430.jpg 768w, https://www.in4s.net/wp-content/uploads/2017/12/rakovic-ziva-istina-750x420.jpg 750w, https://www.in4s.net/wp-content/uploads/2017/12/rakovic-ziva-istina-640x358.jpg 640w, https://www.in4s.net/wp-content/uploads/2017/12/rakovic-ziva-istina-681x381.jpg 681w, https://www.in4s.net/wp-content/uploads/2017/12/rakovic-ziva-istina.jpg 820w" style="border:0px;" width="1200" data-src="https://www.in4s.net/wp-content/uploads/2017/12/rakovic-ziva-istina-409x229.jpg"></h1>
	</div>

<div style="background-color:#ffffff;border-top:1px solid #e6e6e6;color:#444444;font-size:14px;padding:20px 19px 0px 20px;">
	<p style="color:#222222;font-size:14px;">
		<strong>Српски историчар др Александар Раковић протутњао је 10. децембра 2017. емисијом Жива истина.</strong>
	</p>

	<div>
		 
	</div>

	<p style="color:#222222;font-size:14px;">
		Раковић је показао да се знањем и сабраношћу лако може пацификовати аргументација водитеља Дарка Шуковића чији су се наративи заснивали на фабриковању идентитета по ком су црногорски сепаратисти иначе познати.
	</p>

	<p style="color:#222222;font-size:14px;">
		<iframe allowfullscreen="allowfullscreen" height="314" src="https://pouke.org/forum/applications/core/interface/js/spacer.png" width="100%" data-embed-src="https://www.youtube.com/embed/sz4uwqVd9F0"></iframe>
	</p>

	<p style="color:#222222;font-size:14px;">
		<strong>Александар Раковић је при изношењу историјских чињеница остао изричит у томе да су Црногорци Срби, а Црна Гора историјска држава српског народа.</strong>
	</p>

	<p style="color:#222222;font-size:14px;">
		Када је ријеч о односу Црне Горе и Србије, Раковић је казао да је црногорска сецесија привремена и да ће се Црна Гора и Србија поново ујединити.
	</p>

	<p style="color:#222222;font-size:14px;">
		<strong>Према Раковићу, најбоље би биле интеграције Републике Србије, Црне Горе и Републике Српске, али простор може бити отворен и за Републику Македонију.</strong>
	</p>
</div>
]]></description><guid isPermaLink="false">7674</guid><pubDate>Sun, 17 Dec 2017 13:10:31 +0000</pubDate></item><item><title>&#x411;&#x438;&#x441;&#x43A;&#x443;&#x43F; &#x412;&#x43B;&#x430;&#x434;&#x43E; &#x41A;&#x43E;&#x448;&#x438;&#x45B;: &#x423;&#x441;&#x442;&#x430;&#x448;&#x442;&#x432;&#x43E; &#x43D;&#x438;&#x458;&#x435; &#x431;&#x438;&#x43E; &#x444;&#x430;&#x448;&#x438;&#x437;&#x430;&#x43C; &#x43D;&#x435;&#x433;&#x43E; &#x43E;&#x440;&#x433;&#x430;&#x43D;&#x438;&#x437;&#x43E;&#x432;&#x430;&#x43D;&#x43E; &#x432;&#x43E;&#x458;&#x43D;&#x43E; &#x434;&#x435;&#x43B;&#x43E;&#x432;&#x430;&#x45A;&#x435; &#x443; &#x43E;&#x434;&#x431;&#x440;&#x430;&#x43D;&#x438; &#x425;&#x440;&#x432;&#x430;&#x442;&#x441;&#x43A;&#x435; &#x43A;&#x430;&#x43E; &#x434;&#x440;&#x436;&#x430;&#x432;&#x435;</title><link>https://pouke.org/index/1346437251/1346443563/%D0%B1%D0%B8%D1%81%D0%BA%D1%83%D0%BF-%D0%B2%D0%BB%D0%B0%D0%B4%D0%BE-%D0%BA%D0%BE%D1%88%D0%B8%D1%9B-%D1%83%D1%81%D1%82%D0%B0%D1%88%D1%82%D0%B2%D0%BE-%D0%BD%D0%B8%D1%98%D0%B5-%D0%B1%D0%B8%D0%BE-%D1%84%D0%B0%D1%88%D0%B8%D0%B7%D0%B0%D0%BC-%D0%BD%D0%B5%D0%B3%D0%BE-%D0%BE%D1%80%D0%B3%D0%B0%D0%BD%D0%B8%D0%B7%D0%BE%D0%B2%D0%B0%D0%BD%D0%BE-%D0%B2%D0%BE%D1%98%D0%BD%D0%BE-%D0%B4%D0%B5%D0%BB%D0%BE%D0%B2%D0%B0%D1%9A%D0%B5-%D1%83-%D0%BE%D0%B4%D0%B1%D1%80%D0%B0%D0%BD%D0%B8-%D1%85%D1%80%D0%B2%D0%B0%D1%82%D1%81%D0%BA%D0%B5-%D0%BA%D0%B0%D0%BE-%D0%B4%D1%80%D0%B6%D0%B0%D0%B2%D0%B5-r7622/</link><description><![CDATA[
<p><img src="https://pouke.org/uploads/monthly_2017_12/5a3193ebb4ce7_.jpeg.59c6b7343dc31891975b99512907c95c.jpeg" /></p>
<table style="background-color:#ffffff;border-collapse:collapse;border-spacing:0px;color:#000000;font-size:12px;"><tbody><tr><td style="font-size:1.2em;" width="100%">
				<h1 style="color:#000000;font-size:1em;padding:0px;">
					 
				</h1>
			</td>
			<td align="right" style="padding:0px 2px;vertical-align:top;" width="100%">
				<a href="http://91.222.7.144/pdf/hronika/biskup-vlado-kosic-ustastvo-nije-bilo-fasizam-nego-organizovano-vojno-delovanje-u-odbrani-hrvatske-kao-drzave.pdf" rel="external nofollow" style="color:#003366;padding:0px;" title="PDF"><img alt="PDF" src="https://pouke.org/forum/applications/core/interface/js/spacer.png" style="border:none;" data-src="http://91.222.7.144/templates/jsn_epic_pro/images/pdf_button.png"></a>
			</td>
			<td align="right" style="padding:0px 2px;vertical-align:top;" width="100%">
				<a href="http://91.222.7.144/hronika/biskup-vlado-kosic-ustastvo-nije-bilo-fasizam-nego-organizovano-vojno-delovanje-u-odbrani-hrvatske-kao-drzave/stampa.html" rel="external nofollow" style="color:#003366;" title="Штампа"><img alt="Штампа" src="https://pouke.org/forum/applications/core/interface/js/spacer.png" style="border:none;" data-src="http://91.222.7.144/templates/jsn_epic_pro/images/printButton.png"></a>
			</td>
			<td align="right" style="padding:0px 2px;vertical-align:top;" width="100%">
				<a href="http://91.222.7.144/component/option,com_mailto/link,aHR0cDovL3d3dy5uc3BtLnJzL2hyb25pa2EvYmlza3VwLXZsYWRvLWtvc2ljLXVzdGFzdHZvLW5pamUtYmlsby1mYXNpemFtLW5lZ28tb3JnYW5pem92YW5vLXZvam5vLWRlbG92YW5qZS11LW9kYnJhbmktaHJ2YXRza2Uta2FvLWRyemF2ZS5odG1s/tmpl,component/" style="color:#003366;" title="Ел. пошта" rel="external nofollow"><img alt="Ел. пошта" src="https://pouke.org/forum/applications/core/interface/js/spacer.png" style="border:none;" data-src="http://91.222.7.144/templates/jsn_epic_pro/images/emailButton.png"></a>
			</td>
		</tr></tbody></table><table style="background-color:#ffffff;border-collapse:collapse;border-spacing:0px;color:#000000;font-size:12px;"><tbody><tr><td colspan="2" valign="top">
				<p style="padding:0px;">
					'Занимљиво је зашто и ко оспорава тај „домољубни поздрав“ и како поступа држава', рекао је бискуп Кошић на представљању књиге о Марку Перковићу Томпсону.
				</p>

				<p style="padding:0px;">
					<img alt="Vlado-Kosic1.jpg" height="346" src="https://pouke.org/forum/applications/core/interface/js/spacer.png" style="border:none;" width="520" data-src="http://www.nspm.rs/images/stories/000BEPA/Vlado-Kosic1.jpg"></p>

				<div>
					Сисачки бискуп Владо Кошић говорио је на представљању књиге о Марку Перковићу Томпсону коју је написао академик Јосип Печарић. Многи медији пренели су Кошићев говор у којем је утврдио како неки силом покушавају да ућуткају певача и академика Печарића. Кошићев говор преносимо у целости:
				</div>

				<p style="padding:0px;">
					"Волео бих кад би било више таквих храбрих људи као што су прослављени певач Марко Перковић Томпсон и академик Јосип Печарић.
				</p>

				<p style="padding:0px;">
					Они који немају аргументе желели би их силом ућуткати: тако забрањују концерте прослављеном певачу Марку, уручују му казнене пријаве због ремећења јавног реда и мира, дифамирају његов углед и проглашавају његов рад – ни мање ни више него фашистичким. Такође, против академика Печарића такви раде свим средствима само да га ућуткају, прогоне му породицу и – најчешће га игноришу.
				</p>

				<p style="padding:0px;">
					Међутим оба ова велика човека, Хрвата и домољуба, људи су којима се наша Домовина треба поносити. Можда ће тек у будућем времену, кад се ослободимо – како пева бискуп Анте Ивас – свих тих издајица, кривоклетника, варалица, такође и – како песнички каже Анто Ковачевић – свих дрпислава, тек ће у будућој, мирнијој историји Хрватске ови наши великани Марко и Јосип добити своје право место, место највећег поштовања.
				</p>

				<p style="padding:0px;">
					<img alt="Tompson-pjesmom-za-Hrvatsku.jpg" height="300" src="https://pouke.org/forum/applications/core/interface/js/spacer.png" style="border:none;" width="520" data-src="http://www.nspm.rs/images/stories/000BEPA/Tompson-pjesmom-za-Hrvatsku.jpg"></p>

				<p style="padding:0px;">
					Једно је сигурно: њих обојицу красе храброст у заступању истине и љубав према домовини која није фраза ни интерес. Такође, рекао бих, краси их и спремност на подношење трпљења, оспоравања, подметања за истину и праведност. Док се Јосип углавном с тим претњама бори хумором и иронијом, Марко одговара својим оспораватељима - песмом.
				</p>

				<p style="padding:0px;">
					Ова књига сведок је величине управо ове двојице хрватских људи, сведок о поштеним људима у непоштено време, о великим људима у времену малих душа, о дрскости неколицине који се усудише бити храбри у времену издаје. Зато ће њихов траг бити надахнуће будућим нараштајима и за двадесет и тридесет година о њима ће се писати књиге, снимати филмови и они ће бити пример срчаности у борби са злом које уништава истину и нашу домовину.
				</p>

				<p style="padding:0px;">
					Да је Марко херој, препознали су и бранитељи, међу које се и он убраја јер је био драговољац у Домовинском рату и прва сад већ легендарна песма „Бојна Чавоглаве“ настала је у том времену. Бранитељи су му наиме недавно даровали Велику златну плакету за храброст, на чему му и ја овде јавно честитам!
				</p>

				<p style="padding:0px;">
					<iframe allowfullscreen="" frameborder="0" height="294" src="https://pouke.org/forum/applications/core/interface/js/spacer.png" width="520" data-embed-src="https://www.youtube.com/embed/cUbCp2WgkYw"></iframe>
				</p>

				<p style="padding:0px;">
					Уз певача Марка и академика Јосипа повезује се поздрав „За дом спремни!“. Занимљиво је зашто и ко оспорава тај домољубни поздрав и како поступа држава. Најпре ваља рећи да је спонтано тај поздрав употребљаван у Домовинском рату, и то не само од припадника ХОС-а који су га узели и у свој грб, него и од Тигрова и Громова. Постоје снимке на јутјубу о томе. Тада, интересантно, то никоме није сметало.
				</p>

				<p style="padding:0px;">
					Ни то што је Марко у својој првој домољубној песми „Бојна Чавоглаве“ употребио тај поклич. Тек од пре две-три године започела је хајка и на Марка и на тај поздрав, оптужујући све који га употребе за усташтво и фашизам. Најпре, треба рећи да усташтво није био фашизам него организовано војно деловање у одбрани Хрватске као државе, о чијој су се нарави као држави позитивно изразили и бл. Алојзије Степинац и др. Фрањо Туђман, али те су постројбе то чиниле свим „допуштеним и недопуштеним средствима“, што је био део њихове заклетве.
				</p>

				<p style="padding:0px;">
					Та илегалност односно недопуштена средства свакако нису за нас хришћане прихватљива, као ни злочини које су починили, а које Црква осуђује, премда треба рећи да је то био одговор на бројне четничке и партизанске злочине. Зашто је међутим дошло последњих година до јавног политичког и полицијског прогона поздрава ЗДС и оних који га употребе – а у Домовинском рату и кроз 25 година после рата се то није догађало? Сетимо се тужби које је против Џоа Шимунића подигло удружење ‘Корак испред’ из Ријеке, на чијем је челу Србин Зоран Стевановић.
				</p>

				<p style="padding:0px;">
					<img alt="Vlado-Kosic.jpg" height="308" src="https://pouke.org/forum/applications/core/interface/js/spacer.png" style="border:none;" width="520" data-src="http://www.nspm.rs/images/stories/000BEPA/Vlado-Kosic.jpg"></p>

				<p style="padding:0px;">
					Надаље, сетимо се како је српски политичар Вулин у више наврата прозивао актуелну Хрватску због „усташизације и фашизације“. То су чинили и други српски, прочетнички политичари. Но, повод су им дали заправо хрватски политичари који су, на челу с бившим председником државе па онда и председником Владе – најпре у јеврејском Кнесету, па потом при формирању нове Владе с Карамарком на челу – оптуживали Хрвате због „усташке гује“ и „скретања у усташтво“.
				</p>

				<p style="padding:0px;">
					За све то није било доказа, али је с друге стране било све више доказа да је у структурама власти у РХ још много удбаша и злочинаца који су ликвидирали многе Хрвате како у иностранству тако и у Хрватској и БИХ или су њихови синови. И мени се чини да су сву ту бучну хајку на непостојеће усташе покренули управо они који су се бојали да не би били подвргнути лустрацији која се све више најављује као реална и нужна опција за законодавство РХ.
				</p>

				<p style="padding:0px;">
					Сетимо се само тзв. Лекс Перковић што је најбољи доказ како је удбашко-комунистичка гуја заправо још увек јака у Хрватској. У тај контекст стављам и прогон домољуба, не само госп. академика Печарића и нашег најдомољубнијег певача Марка Томпсона, него и многих других које не престају нападати и сатанизовати у јавном хрватском простору. Могли бисмо набрајати многе...
				</p>

				<p style="padding:0px;">
					Могу рећи како сам и ја један од тих, или ме барем тако перципирају. Кад сам рецимо на свом Фејсбук профилу затражио оставку министра унутрашњих послова, јер је први пут на Дан домовинске захвалности, што је уједно и Дан хрватских бранитеља, дао привести од полиције хрватске бранитеље који су мирно узвикивали ЗДС у Книну, мени су – наводно – јер то нисам никада примио него сам само то прочитао у медијима, одговорили из МУП-а да су они само поступали по закону о ремећењу јавног реда и мира, и то у складу са судском праксом.
				</p>

				<p style="padding:0px;">
					То је међутим неистина јер постојале су многе праксе пре овог случаја од 5. коловоза 2017. када су судови друкчије пресудили за тај поздрав. Сматрам да је то чиста политичка интерпретација једног закона који се не би смео политички тумачити. Наиме, закони морају бити једнаки за све и примењиви у смислу, а не да их једна странка политички тумачи овако, а друга онако.
				</p>

				<p style="padding:0px;">
					<img alt="jasenovac.jpg" height="293" src="https://pouke.org/forum/applications/core/interface/js/spacer.png" style="border:none;" width="520" data-src="http://www.nspm.rs/images/stories/001-15MAJA/jasenovac.jpg"></p>

				<p style="padding:0px;">
					Дакако, то је одраз и последица политичке атмосфере у коју нас је довела нова владајућа коалиција на коју сам такође упозорио својим криком у отвореном писму Председнику Владе. Наиме, нови коалицијски партнер је ултимативно затражио – и добио – да се спомен-плоча погинулој 11-орици бранитеља који су били и припадници ХОС-а уклони из Јасеновца. Јасеновац је опет друга прича, али на жалост јер је био уцењен премијер је попустио захтеву својих коалиционих партнера. А ти младићи, који су изгинули у Јасеновцу, нису се борили за Хрватску 1941, него 1991. Дакле, опет попуштање једној лажи.
				</p>

				<p style="padding:0px;">
					Иначе треба отворено рећи да су политички захтеви представника поражене српске мањине у РХ, а која је заједно са Србијом и ЈНА 1991. дигла побуну против Хрватске, а подупире их и сада српска службена политика, јер тамо владају опет четници, али на жалост их подупире и СПЦ – утемељени на митовима и лажима. То су не само интерпретација Јасеновца, него и улога бл. Алојзија Степинца, устанка у Србу а што је прослава покоља Хрвата а не антифашистичка револуција, затим споменик у Банском Грабовцу, као и измишљање непостојећег логора за убијање српске деце у Сиску.
				</p>

				<p style="padding:0px;">
					Питамо се, зашто наша држава већ једном не наложи истрагу – али не политичку него научну, па ако је потребно и међународну – да знамо што се то стварно догодило нпр. у Јасеновцу. Како је могуће да су „истине“ толико различите? И зашто се Јасеновац препушта Србима да они говоре шта је тамо било? Наиме, и уклањање плоче погинулим бранитељима ХОС-а такво је признање да је то место на којем су страдали српски заробљеници и што је трајни разлог наметања кривице Хрватима – док се чини да је истина сасвим супротна и да би је већ једном требало изнети на видело!
				</p>

				<p style="padding:0px;">
					На жалост наша хрватска политика или нема снаге или не зна одговорити свим тим лажима. Требало би донети закон да сви који су дизали побуну против РХ не могу суделовати ни у којем облику у власти; затим би било по мени нужно и да се затражи исплата ратне штете коју је Република Србија нанела РХ у својој агресији, и то као услов било каквој подршци за улазак исте у ЕУ; било би надаље нужно укинути повластицу да српска деца у Хрватској уче неку другу историју Домовинског рата неголи што је то „повјесна истина“; било би потребно такође забранити улазак хушкачима и ширитељима лажи у РХ, не само српским министрима и политичарима, него и представницима СПЦ.
				</p>

				<p style="padding:0px;">
					<iframe allowfullscreen="" frameborder="0" height="294" src="https://pouke.org/forum/applications/core/interface/js/spacer.png" width="520" data-embed-src="https://www.youtube.com/embed/GeISfsV9W94"></iframe>
				</p>

				<p style="padding:0px;">
					Само би тако поступала поносна победница Хрватска и само би тако било могуће сачувати оно што је одбрањено у Домовинском рату који мора остати једини темељ модерне Хрватске, а што имамо у великој мери захвалити хрватским бранитељима, међу које свакако убрајамо и Марка П.Томпсона и академика Ј. Печарића.
				</p>

				<p style="padding:0px;">
					И да поновим реченицу са самог почетка: О кад би било више таквих људи попут Марка и Јосипа у Хрватској!"
				</p>

				<p style="padding:0px;">
					(Вијести)
				</p>
			</td>
		</tr></tbody></table>]]></description><guid isPermaLink="false">7622</guid><pubDate>Wed, 13 Dec 2017 21:08:36 +0000</pubDate></item><item><title>&#x41F;&#x440;&#x435;&#x434;&#x430;&#x432;&#x430;&#x45A;&#x435;: &#x201E;The New Ideology of Sex", &#x43F;&#x440;&#x43E;&#x444;. &#x434;&#x440; &#x421;&#x442;&#x438;&#x432;&#x435;&#x43D; &#x41A;. &#x411;&#x430;&#x441;&#x43A;&#x440;&#x432;&#x438;&#x43B;</title><link>https://pouke.org/index/1346437251/1346443563/%D0%BF%D1%80%D0%B5%D0%B4%D0%B0%D0%B2%D0%B0%D1%9A%D0%B5-%E2%80%9Ethe-new-ideology-of-sex-%D0%BF%D1%80%D0%BE%D1%84-%D0%B4%D1%80-%D1%81%D1%82%D0%B8%D0%B2%D0%B5%D0%BD-%D0%BA-%D0%B1%D0%B0%D1%81%D0%BA%D1%80%D0%B2%D0%B8%D0%BB-r7569/</link><description><![CDATA[
<p><img src="https://pouke.org/uploads/monthly_2017_12/5a2b253c18f3e_.jpg.ff9418236708af4915777be6a7cbe6f6.jpg" /></p>
<div class="ipsEmbeddedVideo">
	<div>
		<iframe allowfullscreen="true" frameborder="0" height="270" src="https://pouke.org/forum/applications/core/interface/js/spacer.png" width="480" data-embed-src="https://www.youtube.com/embed/SEWi_DxXs8s?feature=oembed"></iframe>
	</div>
</div>

<p>
	 
</p>
]]></description><guid isPermaLink="false">7569</guid><pubDate>Fri, 08 Dec 2017 23:50:24 +0000</pubDate></item></channel></rss>
