На форуму Живе Речи Утехе можете разговарати са о. Савом Јањићем

Међутим, Христос је био у друштву блудникâ и цариникâ, са грешницима и онима који су одбачени од друштва, и тиме изазивао верску елиту и естаблишмент свог доба (књижевнике и фарисеје), али и елиту нашег доба (конзервативне хришћане, и клирике, и теологе који вриште на ТВ екранима, па све до и епископâ и митрополитâ). Но, требамо да се подсетимо да, насупрот ономе што историјски неутемељено тврде громогласни „жандарми морала“, у отприлике првих десет векова историје хришћанства (који се поприлично поклапају са периодом његовог раста и јединства) сâм брак и оно што је везано за његов законски положај су били у искључивој надлежности државе (државни, тзв. грађански брак). Обавезно освештање (посвећење) брака почиње тек 893. године, од императора Лава VI Мудрог, иако оваква још увек проста законска заштита црквеног благосиљања брака (која све до 9. века није у потпуности оформљена) почиње још у доба Јустинијана и каснијих царева.

Егон Чирх, Песма над песмама II, 1923.

У истом периоду имамо законите (према државном законодавству) облике ванбрачних заједница (конкубинат), које је Црква, иако се није слагала са њима, због увиђавности vis à vis закона (и личности које су тако живеле), те примењујући црквено начело икономије, ипак, чини се гледајући споља, прихватала. Док год је брак био у искључивој надлежности државних власти, његов црквени благослов није имао готово никакав обредни (телетургички) садржај, и супружници су се венчавали преко евхаристијског сабрања, као што видимо, примера ради, у делима Св. Игнатија Богоносца, епископа антиохијског (2. век).

Но, када је Црква добила законске/овосветске надлежности везане за брак, значајно је умањен, ако не чак и у потпуности помрачен, његов еклисиолошки и светотајински карактер, и надвладао је друштвени конформизам, те схватање о верској легализацији сексуалног односа. Тада се Црква потчинила споља наметнутим друштвеним уговорима и појединачним државно културним околностима које су је навеле да усвоји и прихвати забране и ограничењâ, а која данас ми имамо тежњу да повежемо и идентификујемо са сâмом сржи и суштином хришћанске вере.  Осим тога, ово одступање од почетног еклисиолошко/светотајинског поимања брака се поклопило са паралелним тежњама обезвредњавања телесности, жена и материјалног света, и лишавања сексуалности њене духовне димензије.

У светлу овог горе наведеног и чињенице да циљ и првобитан задатак Цркве није породица и брак сâм по себи, него спасење света и човека  (сâм брак томе тежи будући да је његов првоначелни циљ заједница и јединство личности, а не рађање деце) сматрамо да покушај државе да правно регулише слободан суживот решава одређене озбиљне проблеме и може веома лако да буде „човекољубиво“ према онима које често конзервативни хришћани сматрају „грешнима“ и „изгубљеним (овцама)“: хетеросексуалне парове који живе слободно и хомосексуалце. Постоје озбиљни законски, друштвени и уопште људски проблеми које изазивају ове заједнице, а које једно одговорно друштво које испуњава своја права у оквиру својих компентенција, и које паралелно поштује верски плурализам и слободу сваког појединца и личне изборе својих грађана не може да ингнорише.

Пред овим проблемима ни једна пастирски одговорна и осетљива Црква не може лицемерно да затвара очи и да тек просто објављује осуђујуће фетве.[2] Осим тога, било би погрешно да Црква негира да чак и у тим како се сматра „грешним“ везама одсуствује потпуна љубав. С друге стране, у вези са лакоћом којом неки „благочестиви“, али чак и неки чланови Светог синода Грчке цркве (насупрот пажљивом и умереном ставу најблаженијег архиепископа атинског г. Јеронима) хитају да употребе реч „блуд“, не требамо заборавити две ствари:

1) избегавање блуда у хришћанству има у суштини еклисиолошки, а не просто морални карактер. („Зар не знате да су ваша тела, удови тела Христовог?“ – подвлачи ап. Павле у шестој глави Прве Коринћанима, да би и касније наставио: „Могу ли дакле узети удове Христове и учинити их удовима блудничним? Никада тако нешто! Или не знате да је приљубљени уз блудницу једно тело с’њом? Јер рече: Биће двоје једно тело.“);

2) чак и ако су поједини „благочестиви“, па и поједини високодостојанствени саветници јерархије заборавили црквене скандале из 2005., на срећу или на несрећу, не патимо сви од исте амнезије.[3]

Због тога и не треба да позивају са испразним, излизаним фразама верни народ Божији и јавно мњење „на осуду блуда“. Нека се Црква стара да сабере своју децу и нека пусти свет да следи свој пут, уздајући се у Бога. Свет нема потребу за осудама из Цркве, него за искреним покајањем, за „топлом срчаном молитвом за свако створење“, па чак „и за демоне“, да се подсетимо речи Преп. Исаака Сиријца. Са нацртом закона који је у расправи држава долази да законски регулише једну стварност, за коју скоро сви, сем крајњих конзервативаца, знају да постоји. Свакако било би добро када би држава (друштво) паралелно ојачала везу између брака и породице, како овај предложени модел не би постао прототип и модел друштвеног саживота.

Црква би, са своје стране, требала да избегне олака брбљања и јефтине (и лицемерне) осуде. Њена дужност није да се меша у питања која су у надлежности државе, нити да хита да буде замена Божијем суду, него да нас подсећа у наше „флуидно“ постмодерно доба, које као свој модел има „флуидну љубав“, на несталност, на „човека – туристу, на човека – хедонисту, на човека – сакупљача ужитака“ (З. Бауман), човека који улази- излази из везе у везу и живот, човека који је онемоћао да искрено воли, да нас подсећа на вредности верности и трајности, на духовне димензије брака и сексуалности (по моделу Христос–Црква), на распињући, жртвени и аскетски етос љубави и превазилажења ега као јединог истинитог лека за очување везâ, и несталност која плаши да ће уништити заједничку основу и свезу. Међутим, са црквене стране ово не може да се деси уколико се не испуне следеће претпоставке:

а) да Црква прихвати да су законска и бирократска (матичарска) питања која се тичу брака у искључивој надлежности државе, чувајући за себе његову тајинску, мистагошку и духовну димензију, и превазилазећи дечију болест која је тера да мисли да може да буде истовремено  и „Невеста Христова“, „мистагог спасења“, и државна административна канцеларија за регистрацију!

б) да поново пронађе сав онај дијапазон позиција и мишљења која су означавала став древне Цркве о сличним проблемима; да призна да тајна брака почиње од самог сусрета мушкарца и жене (а не тек просто од обреда венчања), и да наново богословски постави питања сексуалности, прилазећи им поново на један позитивнији начин са изазовом једног богословља ужитка и нежности, далеко од предрасуда поимања и посматрања брака искључиво кроз призму рађања деце;

в) да се крајње озбиљно позабави веронауком и да се позабави катарзом од А до Ш својих чланова, признавајући истовремено реалност отвореног друштва и превазилазећи националистичке химере и анахроне фиксације из прошлости, које су је и одвеле у лажно осећање и трагичну параноју да се границе заједнице могу поистоветити са границама Цркве, да су наводно сви Грци (сви који се убрајају у грчке грађане!!!) верна чеда Цркве, и да одатле произилази обавезна надлежност Цркве чак и у регулисању њихових најприватнијих питања. Можда оно јеванђељско – „Дајте Богу Божије, а цару царево“ – може да се примени и на ову тему?

Извор: Παντελή Καλαϊτζίδη, „Το Σύμφωνο για την ελεύθερη συμβίωση και η Εκκλησία“, εφημερ. Η Θεσσαλία, Κυριακή 23 Μαρτίου 2008.
Превод: Дејан Мачковић

[1] Последњих година у многим европским државама води се жустра расправа о омогућавању изједначавања правâ вечаних и невенчаних парова. Већина  држава, и поред оштрог противљења властитих државних Цркава је усвојила известан закон који грађанима омогућава да пред државним властима склопе одређен уговор, који се различито назива, мада је његова франуска скраћеница ПАКС (Pacte civil deSolidarité) најпопуларнија и најраширенија. Наша земља нема ПАКС, јер нема потребе за њим, будући да наше законодавство одавно признаје једнака правâ свим паровима, а и наша лаичка држава нема државну веру и Цркву. У Италији, Шпанији, па сада и у Грчкој, водиле су се и воде најогорченије борбе, управо због чињенице да су тамошње Цркве, заправо државне Цркве, које по питањима брака и породице чине саставни део државне администрације. Неке државне (протестантске) Цркве на северу Европе током расправа о ПАКС-у и људским правима су не желећи да кваре добре односе са државом чак промениле своје учење, те омогућиле склапање бракова и хомосексуалним паровима, док су се друге Цркве, иако је ПАКС већ легализован и живи у друштву, одлучиле на заоштравање односâ са државом и друштвом, па је тако нпр. Римокатоличка црква Шпаније одлучила од причешћа све посланике у парламенту који су гласали за тај закон. Разлози због којих се Европљани све чешће одлучују за ПАКС, уместо до сада уобичајеног брака било у Цркви, било пред матичарем се крећу у најширем дијапазону почевши од идеолошких убеђења, па до економских разлога (нпр. у Француској само такса за развод кошта више од 1000 евра, не рачунајући трошкове адвокатâ, док је раскидање уговора о заједничком суживоту ПАКС-а (од 1999), који гарантује иста права као и брак, бесплатно). Овог пролећа, 2008. године, Влада Грчке је предложила нацрт закона који би грчким грађанима омогућио склапање Уговора о слободном суживоту, и упутила га у јавну расправу. Јавно мњење се аутоматски поделило, реакције су жустре и жестоке, како код оних који се противе том грчком ПАКС-у, тако и код његових присталица. Занимљиво је да та поларност, односно подршка и противљење предлогу није искључиво везана за припадност и активан живот у Цркви, него и за друге параметре потоу политичких убеђења и слично. Овде преносимо чланак једног угледног грчког теолога, др Панделиса Калајтзидиса, који има мало другачији став него већина његових колега. Калајзидис је координатор Волоске академије за богословске студије и директор Педагошког института. – прим. прев.

[2] Фетва је проклетство (анатема) муслиманских верских власти која позива све муслимане убиство отпадника од вере, или некога ко је увредио ислам. – прим. прев.

[3] На пролеће 2005. Грчку цркву су потресли незапамћени сексуални скандали, у којима су учествовали архијереји, монаси итд, а које су новинари месецима пратили са фотографијама, филмовима, касетама, специјалним емисијама итд. – прим. прев.

http://teologija.net/slobodni-suzivot/

Vladika Jovan: Mladi ljudi ovde ne vide budućnost

Izvor: N1info

Тако је већ годинама, уз исти потпис и на увек исти начин. Мењају се само датуми и, евентуално, фотографије овако нападнутих владика - а најчешћа мета „Блицових“ напада је управо владика Иринеј, пером дотичне новинарке, уз директне подстицаје „са стране“. Он је, већ дуго, опсесивни објекат њихове мржње и константних покушаја да, како год знају, окрену читаву нашу јавност против њега.

Матрица је увек иста.
Појављује се обавезно некакав фантомски „извор из Паријаршије“, који, наравно, не жели да открије свој идентитет, али је зато много причљивији чим крене да „открива“ шта ће се све догодити у најскорије време у Српској Православној Цркви, а посебно уочи годишњих седница Светог Архијерејског Сабора.
Тада се овај прљави извор просто распомами и креће да бестидно вређа, лаже и измишља што више ствари против владике Бачког Иринеја и свега што је с њим у вези на било какав (нарочито измишљен и преувеличан) начин.

И тако стално, из године у годину. Са често скоро идентичним текстовима који се углавном разликују само по датумима објављивања. Чак су и наслови исти или потпуно слични, попут изнова исповраћаних и преписаних речи, клевета и најмонструознијих оптужби упућених на ову адресу, пут Новог Сада.

Владика Иринеј је, по оваквом опису, „сива еминенција“ СПЦ, човек који „у својим рукама држи све конце дешавања у врху Цркве“, неко ко ”даноноћно скупља своје гласове и гласаче”, понашајући се „као политичар“ или неко томе сличан (и још гори).
А кад се хиљаду пута понови иста лаж, она почиње најнаивнијима и најострашћенијима међу читаоцима да изгледа као истина, много уверљивија и утицајнија од онога што се стварно догађа око нас.

Кога то па занима у оваквим, систематски понављаним и увек истим медијским операцијама?
Кога још интересује истина у памфлетским текстовима квази-новинара сличних онима из најцрњих дана најоштрије титоистичке послератне цензуре? Или у нечему сличном ратној пропаганди типа Си-Ен-Ена и њему сличних канализационих, снајперски усмерених медијских канала?

Улоге су овде унапред подељене, сви ликови приказани крајње плошно и поједностављено, а главни негативци су ту да застрашују читаоце који се усмерено и унапред предвиђено згражавају и у тако испровоцираним коментарима показују очекивани отпор „једном оваквом сумњивцу“. Да би изазвали отприлике овакав коментар: „Шта, бре, тај бачки владика хоће, да иза завесе овако заверенички руководи нашом Црквом, све бранећи најгоре међу епископима да би тако одржао своју гласачку машину“.
Па се онда дода пар изанђалих фраза о наводном „екуменизму“ и „некритичком односу према римском папи“, те о некаквом његовом „хипнотичком утицају на српског патријарха“ (који, као такав, апсолутно не постоји, нити је постојао). И стави се, уз све то, каква пробрана фотографија (рецимо, са модерним наочарима за сунце или међу епископима који га пажљиво слушају док говори) да зачини и забибери већ наметнути и лукаво изнуђени ефекат.

Пошто владици Бачком Иринеју не могу да нађу никакав криминални или ма какав други конкретан грех, онда на њега пребацују туђе грехове и оптужбе, као да им је он заправо крив за све лоше што се догађа у црквеним стварима и у животу Србије уопште. И то је, након неког времена, постало опште место и нешто што се, за многе, подразумева.
Шта њих брига како стварно изгледа живот и радни дан владике Иринеја, колико је ту напора и знања уложено у последњу одбрану и безусловно одржање наше Цркве (па и Отаџбине) у најтежим могућим околностима. Јер је озбиљним људима, посвећеним својој мисији, неупоредиво теже да поднесу овакве бруталне клевете, моралистичко лицемерје и стални притисак од стране одређених медија (и људи који им некритички верују), него да буду прогоњени као у времену некадашњих комунистичких напада на Цркву и њено свештенство. Сада треба издржати на ногама „праведнички гнев“ масе острашћених „бранилаца православља“, који су вешто и лукаво доведени у стање позива на линч и безусловну мржњу према „том Иринеју“.

Увек је лакше кад у вас озбиљни зликовци упере пушчане цеви, него данашњи господари дела јавног мнења – уверљиво пласиране лажи и отровне клевете. И привлачније је бити мученик за веру, него представљати, а по данашњим обичајима, пожељну и покретну мету за увреде, исмевање и инсинуације свих врста. Од којих се не можете бранити, јер је то испод нивоа свих оних који реално немају зашта да се правдају ма коме.

И тако добисмо измишљени лик „свемоћног и лукавог лобисте својих и ко зна чијих личних интереса“, што повремено, по потреби, укључује или искључује ту своју дресирану „гласачку машину“ вешто употребљених грешника на чијем дугачком репу он, тобоже, држи своју ногу и тако ”диригује ситуацијом у читавој нашој Цркви”. А све то по очигледној наруџби и жељама једног другог владике и новинара из њему блиских и организовано наклоњених медија.

Треба изопштити и уклонити ауторитет једног Иринеја Буловића да би се лакше роварило и сплеткарило по нашој Цркви, јер се тако уклања важан део последње, непоколебљиве одбране њеног достојанства и независности. И бар су за корак онда удружени непријатељи свега српског и стварно православног ближи свом мрачном и разорном, изнад свега нечасном циљу.

Ко год је заиста упознао владику Бачког Иринеја зна какав он непосредни ауторитет собом носи и представља. Као да разговарате са једним од оних древних и сваког поштовања достојних архијереја из времена Светог Саве или деспота Стефана Лзаревића. Толико ту има унутрашње снаге и несумњиве, моћне и дискретне духовне харизме.
А још ако га боље и дуже познајете, схватате колико само ретких знања и драгоцених врлина овај српски епископ поседује, на нашу срећу и корист свом роду и Цркви.

Зато се, из свих оружја, већ дуго „пуца“ на овако изузетног и духовно непопустљивог владику, да би, затим, било лакше утицати – кроз медије, дезинформацијама и усмереним аферама – на оно једино што је остало као аутентична овдашња друштвена институција, истинска одбрана наше духовне слободе и оног отаџбинског српства које, као што видимо, многима смета.

Кога је ту још брига за истину и право стање ствари, кад ваља утицати на ток и одлуке Сабора који је пред нама. А, пре свега, треба створити утисак у јавности да у нашој Цркви наводно постоје некаква два табора: старе и „морално сумњиве“ владике (које наводно води, окупља и организује др Иринеј Буловић) и оне „модерно настројене“, по укусу „Блица“ и свих његових миљеника и господара.

А све то преко произвољног лупетања наводног „извора из Патријаршије“ и одговарајуће новинарске острвљености на човека на коме нам с правом завиде све помесне православне Цркве. На оног ко представља чврсту стену упорног недопуштања мешања медија и свих за то непозваних у живот, рад и устројство наше Свете, мученичке и одасвуд распете (не по први пут) Српске Православне Цркве.

Знам ја да они неће успети, ни уз сву помоћ оног ко нас све искушава и упорно насрће на нашу душу.
Ни медији ни ускомешано поднебесје неће успети да сруше оно што сам Господ (а због нас) држи и чува.

ФБ профил Драгослав Бокан

У oргaнизaциjи Српскoг нaрoднoг виjeћa (СНВ) и Сaвeзa aнтифaшистичких бoрaцa и aнтифaшистa (СAБA РХ) нa пoдручjу Спoмeн-пoдручja Jaсeнoвaц oдржaнa je кoмeмoрaциja у знaк сjeћaњa нa жртвe тoг кoмплeксa устaшких лoгoрa, aли и нa учeсникe прoбoja кojи je извршeн 22. aприлa 1941. Нaкoн штo je дугa кoлoнa учeсникa, кojих je пo нeким прoцjeнaмa билo прeкo 3000, стиглa дo спoмeникa Бoгдaнa Бoгдaнoвићa, oдржaн je прaвoслaвни пoмeн жртвaмa, кao и културни прoгрaм у кojeм су учeствoвaли збoр жидoвскe oпћинe Лирa, глумицa Луциja Шeрбeџиja и учeник Никoлa Дидулицa.

Koмeмoрaциjи СНВ-a и СAБA-e, oргaнизaциja кojу трeћу гoдину зaрeдoм бojкoтирajу oну држaвну, a кoja ћe сe oдржaти у нeдjeљу 22. aприлa, присуствoвaли су брojни пoлитичaри, укључуjући пoтпрeдсjeдникa Сaбoрa Синишу Хajдaшa Дoнчићa и oстaлe члaнoвe СДП-a нa чeлу с Дaвoрoм Бeрнaрдићeм, зaступникe нaциoнaлних мaњинa, aмбaсaдoрe и диплoмaтскe прeдстaвникe дeсeтaк зeмaљa. Збoг здрaвствeних рaзлoгa мeђу њимa ниje мoгao бити Фуриo Рaдин, пoтпрeдсjeдник Хрвaтскoг сaбoрa и прeдстaвник тaлиjaнскe мaњинe. ‘Нaдaм сe дa ћe свaки симбoл устaшкe држaвe из Хрвaтскe нeстaти зa свa врeмeнa’, нaписao je Рaдин у пoруци кoja je прoчитaнa прeд oкупљeнимa.

Дoбрилa Kукoљ, прeдсjeдницa бaњaлучкoг удружeњa лoгoрaшa, изрaзилa je жaљeњe збoг пoдjeлa и oдвojeних кoмeмoрaциja. Искaзaлa je зaхвaлнoст хумaнитaрки Диaни Будисaвљeвић збoг спaшaвaњa брojнe дjeцe тoкoм Другoг свjeтскoг рaтa кojу су устaшe нaмjeрaвaлe убити.

- Moлим и жeлим дa сe вишe никaдa и нигдje нe дoгoди рaт, дa нeмa дjeчjих лoгoрa и дa дaнaшњa млaдa гeнeрaциja живи у миру - рeклa je Дoбрилa Kукoљ.

Нa пoдjeлe кoje влaдajу у хрвaтскoм друштву укaзao je Фрaњo Хaбулин, прeдсjeдник СAБA-e.

- Хрвaтскa je пoдиjeљeнa зaтo штo крoз пoсљeдњa гoтoвo три дeсeтљeћa рaдикaлнa, oтвoрeнo прoустaшкa дeсницa нaмeћe искривљeни пoглeд нa прoшлoст, нaтурa нaм интeрпрeтaциjу прoшлoсти кoja нaпрoстo нe oдгoвaрa oнoмe штo сe дoгoдилo, жeли нaс присилити дa прихвaтимo лaж умjeстo истинe - рeкao je Хaбулин и кoнстaтирao дa сe aктуaлнa влaст тoj плими хистoриjскoг рeвизиoнизмa нe oдупирe, oднoснo дa сe у нajмaњу руку нe oдупирe oнaкo кaкo би трeбaлa.

- Нe жeлимo судjeлoвaти ни у тaквoм сeлeктивнoм прилaзу пoвиjeсти, нити у њeзинoм пoлитизирaњу нa нajгoри мoгући нaчин – пoдилaжeњeм oнимa зa кoje je злoчинaчкa устaшкa твoрeвинa и дaнaс oнa хрвaтскa држaвa у кojу сe трeбa зaклињaти. Нисмo судjeлoвaли ни прoтeклих гoдинa и нeћeмo тaкo дугo, дoк Хрвaтскa, jeднoм зa свaгдa, нe зaузмe jaснo, дeцидирaнo и нeпрoмjeњивo стaнoвиштe прeмa нaцизму, фaшизму, устaштву и њихoвим дaнaшњим пoклoницимa и дoк jeдaн oд тeмeљних кaмeнa држaвнe пoлитикe, бeз oбзирa нa тo кoja стрaнкa билa нa влaсти, нe будe, нa чињeницaмa зaснoвaнa, нeдвojбeнa и нeпoрeцивa oсудa нaци-фaшизмa и устaштвa - .

Mилoрaд Пупoвaц, прeдсjeдник СНВ-a, укaзao je нa лoш пoстaв jaсeнoвaчкoг музeja и зaтим пoдсjeтиo дa су у aприлу 1941. устaшe убили 200-aк Србa у Гудoвцу, 500 у Вeљуну и прeкo 300 у Глини, фoрмирaли лoгoрe Дaницa, Jaдoвнo и Пaг, a кaсниje и Jaсeнoвaц.

- Устaшe нису имaли пoтрeбу ни зa устaвoм, ни зa скупштинoм, нити зa прoвjeрoм вoљe нaрoдa, jeр им je нeткo дao блaгoслoв и jeр су мислили дa je тo њихoвo пoслaњe зa држaву кojу су плaнирaли oд Бoгa. Joш увиjeк чeкaмo oнe кojи o тoмe трeбajу рeћи свojу риjeч, a нису je рeкли - кaзao je и изрaзиo жaљeњe штo СНВ, СAБA и жидoвскa зajeдницa ни oвe гoдинe нису кoмeмoрирaли жртвe jaсeнoвaчкoг лoгoрa зajeднo с држaвним врхoм.

- Нисмo успjeли jeр 15-20 килoмeтaрa oдaвдe ниje мaкнутa плoчa с устaшким пoздрaвoм, a пoстaвљeнa je у нeпoсрeднoj близини рaзрушeнoг спoмeникa пaлим бoрцимa кojи су у Другoмe свjeтскoм рaту oслoбoдили oвo пoдручje. Истoврeмeнo, спoмeници aнтифaшистимa сe уклaњajу, a у Хрвaтскoj устaшки злoчинци имajу улицe и тргoвe. Зaтo устaшки пoздрaв ‘Зa дoм спрeмни’ нигдje нe трeбa бити, a joш мaњe сe трeбa дoпустити дa сe рушe спoмeници бoрaцa зa слoбoду, бoрaцa зa рaвнoпрaвнoст нaрoдa, бoрaцa прoтив злoчинaчкoг квислиншкoг рeжимa кaкaв je биo устaшки рeжим у Хрвaтскoj. Зa тe бoрцe мjeстa нeмa, њихoвo дoнoшeњe слoбoдe сe нe спoмињe, aли сe спoмињe oнe кojи су слoбoду нaшли нa нeкoм другoм мjeсту - рeкao je Пупoвaц, рeфeрирajући сe нa избjeглe припaдникe устaшкoг пoкрeтa и њихoвe пoтoмкe с кojимa сe нeдaвнo у Aргeнтини сусрeлa прeдсjeдницa Koлиндa Грaбaр-Kитaрoвић.

- Прoћи ћe свaкo вриjeмe нeслoбoдe и дoћи ћe вриjeмe слoбoдe, a o oдсуству зajeдничкoг кoмeмoрирaњa трeбa питaти прeдсjeдницу, прeмиjeрa и oнe кojи су oдгoвoрни зa прoвoђeњe Устaвa. Зaштo сe тoлeрирa устaшки пoздрaв кojи je нeустaвним прoглaсиo и Устaвни суд, и тo бeз изнимкe? Дoк сe сaдaшњи oднoс нe прoмиjeни, нeћeмo шутjeти - зaкључиo je Пупoвaц.

У кoлoни сjeћaњa су били и прeживjeли лoгoрaши. Слaвкo Mилaнoвић из бeoгрaдскoг удружeњa лoгoрaшa, кojи je кao шeстoгoдишњaк дoвeдeн с Koзaрe у Jaсeнoвaц, у изjaви зa Нoвoсти je изрaзи жaлoст збoг oдвojeних кoмeмoрaциja.

- Пoдeлилa нaс je нeсрeтнa идeoлoгиja и жao ми je штo je дo тoгa дoшлo, aли je нужнo дa сe прoмeни сaдaшњa пoлитикa зaбoрaвa - рeкao je Mилaнoвић.

Ивaн Фумић, истaкнути члaн СAБA-e кojи je диo рaтa прoвeo у лoгoримa у Бaњици и Зeмуну, рeкao нaм je дa je ‘зa три кoлoнe кривa пeтa кoлoнa’.

- Пeтa кoлoнa су oни кojи нeгирajу jaсeнoвaчкe жртвe, кaтoлички бискупи кojи стaлнo пoдгриjaвajу рeтoрику пoдjeлe мeђу људимa, дoк диo свeћeнствa сустaвнo нeгирa жртвe лoгoрa. Зaхвaљуjући Сaбoру, кojи je пoкрoвитeљ кoмeмoрaциje нa Блeибургу, aли нe и Дaнa пoбjeдe нaд фaшизмoм, испaдa дa Хрвaтскa пoдржaвa пoрaжeну квислиншку вojску, a нe пoбjeдничку кoja je сa сaвeзницимa пoбиjeдилa фaшизaм - зaкључиo je Фумић.

Свoje утискe с нoвинaримa je пoдиjeлиo и Дaвoр Бeрнaрдић.

- Mи у СДП-у увиjeк ћeмo пoдсjeћaти кaкaв je злoчин oвдje пoчињeн и никaд нeћeмo диjeлити хрвaтскo друштвo jeр су зa нaс сви људи jeднaки. Moja пoрукa свим нaзaдњaчким и дeструктивним снaгaмa кoje пoкушaвajу пoдиjeлити нaшe друштвo и кoje нaм гoвoрe кaкo je устaшки пoздрaв ‘Зa дoм спрeмни’ у рeду кoристити у пojeдиним приликaмa и кoje вeличajу пoрaжeнe идeoлoгиje jeст тa дa им тo нeћe прoћи jeр je Хрвaтскa, кao и мoдeрнa Eурoпa, изгрaђeнa нa тeмeљимa aнтифaшизмa - пoручиo je прeдсjeдник СДП-a.

Ненад ЈОВАНОВИЋ

Како сазнајемо, епископ тражи милион динара за накнаду нематеријалне штете, као и да се адвокат Радуловић казни новчаном казном од 450.000 динара. Рочиште је заказано за 7. јун у Првом основном суду у Београду.

Подсетимо, потпредседница Владе Србије и председница Координационог тела за равноправност полова, министарка Зорана Михајловић изјавила је крајем октобра прошле године да жене саме треба да одлучују када и колико ће имати деце, додајући да држава мора да створи услове у којима ће оне доносити ту одлуку, након чега су бурно реаговали представници Српске православне цркве (СПЦ), а наш лист је потом објавио ауторски текст адвоката Радуловића.

У приватној тужби владике Иринеја, у коју је наш лист имао увид, наводи се да је адвокат Радуловић аутор „увредљивих информација“ објављених у дневним новинама Данас, на страни 8 и интернет порталу Данас.рс са наднасловом „О оптужбама епископа Иринеја Буловића на рачун министарке Зоране Михајловић“, и насловом „Филистар, хуља и будала“. У тужби се затим наводи да је Радуловић показао „јасну намеру да омаловажи“ епископа, односно да изврши повреду угледа и части, и наруши углед и друштвени, као и његов верски положај.

Потом се у тужби наводе „увредљиве реченице“, попут „Епископ Иринеј је демонстрирао такву количину незнања, у тумачењу правог смисла јуристичке максиме о ембриону као рођеном детету, да је то изазвало асоцијацију на мисао моћника из Вајмара, Гетеа, који је рекао: „Ко се упушта у послове државе, а није владар, тај мора да је или филистар, или хуља, или будала“! или „Не знам да ли је ово незнање створио филистар, или хуља, или будала, али знам, добро знам да је незнање мајка дрскости, или игнорантиа матер арогантиа“, као и „Несувисло, непотребно и ирационално би било полемисати са овим епископом о конвенцијама и пактовима о људским слободама и грађанским правима, јер је он негде мисаоно заробљен у неким паганским догмама затворене Србије и националне религије која се означава као светосавље уместо као хришћанство“.

Радуловић: Полемисао сам са патријархом, не са Буловићем

Адвокат Илија Радуловић поводом тужбе епископа бачког Иринеја каже за Данас да је очигледно да када се „било чији текст прочита са Духом светим онда се може правилно стићи до истине и смисла тог текста“.

„У моме тексту има два слоја. Први део се односи на обраћање ад персоном или према личности просвећеног епископа када кажем да је један од планетарно најобразованијих људи у теолошком, филозофском и метафизичком смислу речи. То је моје стварно убеђење о њему које живим већ 30-ак година. Други део текста је ад рем или према теми овог текста. У том делу категорично сматрам да је брак заједница која настаје вољом мужа и жене, дакле она се заснива на избору или слободи. Баш његово преосвештенство треба да зна да је човек једино слободан у Духу светоме, њему је дата могућност да буде анђео или ђаво“, указује Радуловић. Како даље објашњава, ако брак настаје сагласном вољом мужа и жене, онда и породица настаје сагласношћу мужа и жене.

„Породица настаје када се брачни другови одлуче да имају дете, па тако не може нико са стране да им наређује или им препоручује да ли ће и када ће њихов брак прерасти у породицу. У том смислу сам полемисао не са епископом него са његовом светошћу патријархом Иринејем, пошто је он аутор тих за мене ретроградних и конзервативних схватања. Буловић је обични портпарол СПЦ и у том смислу није износио своје мишљење, већ патријархово“, указује Радуловић.

Скупу су присуствовали министар одбране Александар Вулин и начелник Генералштаба Војске Србије генерал Љубиша Диковић, са сарадницима као и представници дипломатског кора, верског, поллитичког, културног и јавног живота, саопштено је из Министарства одбране Србије.

У свечарском обраћању, на, како је рекао, смотри пријатељства, реис-ул-улема Сеад Насуфовић је истакао да Исламска заједница Србије, као неодвојиви део државе и друштва, још од свог настанка 1868. године није заборавила свој највећи аманет - да уноси радост у срце сваког човека и чини добра дела.

"Те далеке године Кнежевина Србија је доказала свој европски идентитет, када је указом Државног савета признала ислам као закониту једнакоправну религију и муслимани су могли да уживају слободно исповедање своје вере", рекао је врховни поглавар Исламске заједнице Србије. 

Он је казао да је тиме Србија постала прва држава у Европи која је усвојила позитивни закон о другом и другачијем, о чему и данас само маштају неке земље Европске уније и додао да су све цркве у Србији заједно, раме уз раме, прошле све недаће претходних век и по.

Насуфовић је поручио да прошлост треба да нам буде учитељ за бољу будућност и истакао да има част да обавести скуп да је Влада Србије Ријасету исламске заједнице Србије вратила на коришћење Бајракли џамију и то је, како је истакао, поклон муслиманима за овај велики јубилеј, на чему је срдачно захвалио, наводи се у саопштењу.

Реис ул улема Сеад Насуфовић је посебну захвалност изразио Министарству одбране и Војсци Републике Србије.

"Веома много су урадили да у Војсци постоји верска служба, а ових дана се очекује да добијемо и молитвени простор на Војномедицинској академији за све вернике муслимане, пацијенте те установе", рекао је Насуфовић.

Директор Управе за сарадњу са црквама и верским заједницама Милета Радојевић рекао је да Влада Србије, односно Министарство правде преко Управе за сарадњу са црквама и верским заједницама, чини напоре да са свим верским заједницама успостави добру комуникацију и добре односе.

"Желимо да припадници свих верских заједница и народа у Србији живе у миру, љубави и толеранцији. Влада Србије и у наредном периоду учиниће напор како би се следећи јубилеји славили са још бољим резултатима него што их имамо данас", истакао је Радојевић.

фото: Вујичић Хаџи Марко

Гости емисије су лекари Института за здравствену заштиту мајке и детета Србије - Прим. др Радован Лукешевић, начелник Службе за пријем болесника, специјалистичке и консултативне прегледе Педијатријске клинике и Прим. др Славиша Здравковић, шеф Тима за спречавање и контролу болничких инфекција.

Ваљда ће и ова емисија допринети подизању свести о потреби за вакцинацијом и одагнати барем део "паучине" коју су на јавност бацали протеклих година поједине јавне битанге и хохштаплери.