<?xml version="1.0"?>
<rss version="2.0"><channel><title>&#x416;&#x438;&#x432;&#x435; &#x440;&#x435;&#x447;&#x438; &#x443;&#x442;&#x435;&#x445;&#x435;: Живе речи утехе</title><link>https://pouke.org/index/1346437251/1346443563/page/53/?d=1</link><description>&#x416;&#x438;&#x432;&#x435; &#x440;&#x435;&#x447;&#x438; &#x443;&#x442;&#x435;&#x445;&#x435;: Живе речи утехе</description><language>sr</language><item><title>&#x41F;&#x43E;&#x43B;&#x438;&#x442;&#x438;&#x43A;&#x430;: &#x41A;&#x43E;&#x43C;&#x435; &#x441;&#x43C;&#x435;&#x442;&#x430; &#x421;&#x440;&#x43F;&#x441;&#x43A;&#x430; &#x43F;&#x440;&#x430;&#x432;&#x43E;&#x441;&#x43B;&#x430;&#x432;&#x43D;&#x430; &#x446;&#x440;&#x43A;&#x432;&#x430; &#x443; &#x426;&#x440;&#x43D;&#x43E;&#x458; &#x413;&#x43E;&#x440;&#x438; &#x438; &#x41C;&#x430;&#x43A;&#x435;&#x434;&#x43E;&#x43D;&#x438;&#x458;&#x438;</title><link>https://pouke.org/index/1346437251/1346443563/%D0%BF%D0%BE%D0%BB%D0%B8%D1%82%D0%B8%D0%BA%D0%B0-%D0%BA%D0%BE%D0%BC%D0%B5-%D1%81%D0%BC%D0%B5%D1%82%D0%B0-%D1%81%D1%80%D0%BF%D1%81%D0%BA%D0%B0-%D0%BF%D1%80%D0%B0%D0%B2%D0%BE%D1%81%D0%BB%D0%B0%D0%B2%D0%BD%D0%B0-%D1%86%D1%80%D0%BA%D0%B2%D0%B0-%D1%83-%D1%86%D1%80%D0%BD%D0%BE%D1%98-%D0%B3%D0%BE%D1%80%D0%B8-%D0%B8-%D0%BC%D0%B0%D0%BA%D0%B5%D0%B4%D0%BE%D0%BD%D0%B8%D1%98%D0%B8-r9954/</link><description><![CDATA[
<p><img src="https://pouke.org/uploads/monthly_2018_07/2.jpg.b4bb6724883216088347060d04de39fa.jpg" /></p>
<p style="text-align:center;">
	<img src="https://pouke.org/forum/applications/core/interface/js/spacer.png" alt="crkva.jpg" data-src="http://www.politika.rs/upload/Article/Image/2018_07/crkva.jpg"></p>

<p style="text-align:justify;">
	Многи као да нису схватали озбиљно то што митрополит Амфилохије годинама упозорава како канонски непризната црногорска православна црква покушава да уз помоћ власти у Подгорици Српској православној цркви преотме цркве и манастире. Али, сада, када је патријарх Иринеј подигао глас, постало је јасно у каквом се тешком положају налази Митрополија црногорско-приморска.
</p>

<p style="text-align:justify;">
	Ситуација није боља ни у Македонији, где се наставља притисак на епископе српске цркве. Тако је 9. јула архиепископу Охридске архиепископије СПЦ Јовану Вранишковском без икаквог објашњења поново одузет пасош при преласку македонске границе. Одмах је реаговала Охридска архиепископија поручивши да је реч о дискриминацији типичној за земље у којима не постоји владавина права.
</p>

<p style="text-align:justify;">
	Ново ускраћивање основних људских права архиепископу Јовану, који је већ провео три године по македонским затворима, дешава се после одлуке Европског суда за људска права. Суд у Стразбуру је 16. новембра прошле године утврдио да је Суд у Македонији прекршио члан 11 (слобода окупљања и удруживања) у вези са чланом 9 (слобода мисли, савести и вероисповести) Европске конвенције о људским правима, што је резултирало одбијањем власти да региструје православну Охридску архиепископију (ПОА) као посебну верску заједницу.
</p>

<p style="text-align:justify;">
	Овај европски суд је практично признао постојање Охридске архиепископије и наложио Скопљу да је региструје и омогући јој несметано деловање.
</p>

<p style="text-align:justify;">
	На другој страни, поједини центри моћи безуспешно су покушавали да у Црној Гори инсталирају као духовног поглавара самозваног митрополита Михајла (Мираш Дедеић). Али, када им то није пошло за руком, уследио је лукавији план. Из кругова ЕУ је посредно сугерисано Митрополији црногорско-приморској да ступи у дијалог са „Црногорском православном црквом”. Циљ је био да се у Црној Гори склепа православна црква коју би народ некако прихватио, али под условом да нема везе са Српском патријаршијом.
</p>

<p style="text-align:justify;">
	Како да митрополија, која од 1219. године постоји у саставу Српске православне цркве, противно канонима крене у преговоре са „Црногорском православном црквом” која је основана као невладина организација 2000. године у полицијској станици на Цетињу?
</p>

<p style="text-align:justify;">
	Осим тога, како разговарати са лажним верским поглаваром на којег је цариградски патријарх Вартоломеј бацио анатему? Претходни руски патријарх Алексије Други је приликом једног сусрета са Милом Ђукановићем јасно скренуо пажњу црногорском председнику да Мираша Дедеића и његове сараднике  неће прихватити ни у једној православној цркви.
</p>

<p style="text-align:justify;">
	Непризната црква у Скопљу, коју предводи архиепископ Стефан, у бољој је позицији. Македонска православна црква, која се 1967. године неканонски одвојила од СПЦ, може да настави преговоре са српском црквом, које је прекинула 2002. године одбацивањем већ утаначеног Нишког споразума, чији је циљ био превазилажење раскола.
</p>

<p style="text-align:justify;">
	Упркос одбацивању споразума, Српска патријаршија је поново позвала у духовно јединство вернике и свештенике у Македонији. Том позиву се одазвао тадашњи митрополит велешки и повардарски Јован, који је постављен за егзарха аутономне Охридске архиепископије. На Сабору СПЦ 2005. Јован је потврђен као архиепископ охридски и митрополит скопски и председник Светог синода Охридске архиепископије.
</p>

<p style="text-align:justify;">
	И уместо да МПЦ тражи решење за свој положај од СПЦ, она је упутила прошле године позив Бугарској православној цркви да јој буде „мајка црква”.
</p>

<p style="text-align:justify;">
	Најгоре је то што је БПЦ прихватила да заступа неканонску МПЦ пред осталим помесним црквама. У цео процес се на непримерен начин умешала и Цариградска патријаршија. Поводом најаве да су Грчка и Македонија усагласиле споразум о промени имена бивше југословенске републике, васељенски патријарх Вартоломеј је позвао сестринске цркве да прихвате „цркву у Скопљу” у православно јединство.
</p>

<p style="text-align:justify;">
	Иза подршке канонски непризнатим ЦПЦ и МПЦ очито се крије намера појединих центара моћи који преуређују Балкан више по НАТО стандардима него по бриселским. Циљ је да се у свакој од новонасталих држава бивше Југославије направи самостална квазиправославна црква. Власти у Подгорици и Скопљу свесрдно иду наруку таквим пројектима, чији је циљ да се СПЦ онемогући да делује на својој вековној канонској територији.
</p>

<p style="text-align:justify;">
	Алармантну патријархову изјаву др Стеван Гајић из Института за европске студије тумачи као упозорење да се тек очекује велики удар на СПЦ у Црној Гори.
</p>

<p style="text-align:justify;">
	Овај политиколог подсећа на оно шта је Збигњев Бжежински поручио приликом распада Совјетског Савеза: пао је СССР, али ми и даље имамо главног непријатеља, а то је Руска православна црква. Гајић истиче да је овај амерички геостратег у РПЦ, иако сломљеној под комунизмом, видео снагу у којој може да се обнови руска држава.
</p>

<p style="text-align:justify;">
	„СПЦ је препозната као једина национална институција српског народа која прелази границе садашње Србије. Српска црква многима смета не само зато што на овим просторима негује православну духовност већ и зато што подсећа да ми Срби имамо вековима дугу традицију државотворности. А то се не уклапа у агенду ЕУ и НАТО”, објашњава сарадник Института за европске студије.
</p>

<p style="text-align:justify;">
	 
</p>

<p style="text-align:justify;">
	<em><strong>Извор: <a href="http://www.politika.rs/scc/clanak/407921/Kome-smeta-Srpska-pravoslavna-crkva-u-Crnoj-Gori-i-Makedoniji" rel="external nofollow">Политика</a></strong></em>
</p>
]]></description><guid isPermaLink="false">9954</guid><pubDate>Fri, 27 Jul 2018 07:27:01 +0000</pubDate></item><item><title>(&#x412;&#x418;&#x414;&#x415;&#x41E;) &#x412;&#x43B;&#x430;&#x434;&#x438;&#x43A;&#x430; &#x438;&#x441;&#x442;&#x43E;&#x447;&#x43D;&#x43E;&#x430;&#x43C;&#x435;&#x440;&#x438;&#x447;&#x438; &#x418;&#x440;&#x438;&#x43D;&#x435;&#x458; &#x43F;&#x440;&#x43E;&#x438;&#x437;&#x43D;&#x435;&#x43E; &#x43C;&#x43E;&#x43B;&#x438;&#x442;&#x432;&#x443; &#x43D;&#x430; &#x43E;&#x442;&#x432;&#x430;&#x440;&#x430;&#x45A;&#x443; &#x41F;&#x440;&#x435;&#x434;&#x441;&#x442;&#x430;&#x432;&#x43D;&#x438;&#x447;&#x43A;&#x43E;&#x433; &#x434;&#x43E;&#x43C;&#x430; &#x443; &#x41A;&#x43E;&#x43D;&#x433;&#x440;&#x435;&#x441;&#x443; &#x421;&#x410;&#x414;</title><link>https://pouke.org/index/1346437251/1346443563/%D0%B2%D0%B8%D0%B4%D0%B5%D0%BE-%D0%B2%D0%BB%D0%B0%D0%B4%D0%B8%D0%BA%D0%B0-%D0%B8%D1%81%D1%82%D0%BE%D1%87%D0%BD%D0%BE%D0%B0%D0%BC%D0%B5%D1%80%D0%B8%D1%87%D0%B8-%D0%B8%D1%80%D0%B8%D0%BD%D0%B5%D1%98-%D0%BF%D1%80%D0%BE%D0%B8%D0%B7%D0%BD%D0%B5%D0%BE-%D0%BC%D0%BE%D0%BB%D0%B8%D1%82%D0%B2%D1%83-%D0%BD%D0%B0-%D0%BE%D1%82%D0%B2%D0%B0%D1%80%D0%B0%D1%9A%D1%83-%D0%BF%D1%80%D0%B5%D0%B4%D1%81%D1%82%D0%B0%D0%B2%D0%BD%D0%B8%D1%87%D0%BA%D0%BE%D0%B3-%D0%B4%D0%BE%D0%BC%D0%B0-%D1%83-%D0%BA%D0%BE%D0%BD%D0%B3%D1%80%D0%B5%D1%81%D1%83-%D1%81%D0%B0%D0%B4-r9950/</link><description><![CDATA[
<p><img src="https://pouke.org/uploads/monthly_2018_07/irinejusa.jpg.4aa140de8df84d12eba7d7d1596e85ea.jpg" /></p>
<p>
	<iframe allowfullscreen="allowfullscreen" frameborder="0" height="0" src="https://pouke.org/forum/applications/core/interface/js/spacer.png" width="512" data-embed-src="www.c-span.org/video/standalone/?c4742044/opening-prayer-wednesday-july-25-2018"></iframe>
</p>]]></description><guid isPermaLink="false">9950</guid><pubDate>Thu, 26 Jul 2018 17:26:26 +0000</pubDate></item><item><title>&#x418;&#x433;&#x443;&#x43C;&#x430;&#x43D; &#x43C;&#x430;&#x43D;&#x430;&#x441;&#x442;&#x438;&#x440;&#x430; &#x414;&#x435;&#x447;&#x430;&#x43D;&#x438; &#x421;&#x430;&#x432;&#x430; (&#x408;&#x430;&#x45A;&#x438;&#x45B;): &#x41D;&#x435; &#x442;&#x440;&#x430;&#x436;&#x438;&#x43C;&#x43E; &#x43F;&#x43E;&#x43C;&#x43E;&#x45B; &#x41A;&#x43E;&#x441;&#x43E;&#x432;&#x430;, &#x432;&#x435;&#x45B; &#x438;&#x441;&#x43F;&#x43B;&#x430;&#x442;&#x443; &#x43A;&#x438;&#x440;&#x438;&#x458;&#x435;</title><link>https://pouke.org/index/1346437251/1346443563/%D0%B8%D0%B3%D1%83%D0%BC%D0%B0%D0%BD-%D0%BC%D0%B0%D0%BD%D0%B0%D1%81%D1%82%D0%B8%D1%80%D0%B0-%D0%B4%D0%B5%D1%87%D0%B0%D0%BD%D0%B8-%D1%81%D0%B0%D0%B2%D0%B0-%D1%98%D0%B0%D1%9A%D0%B8%D1%9B-%D0%BD%D0%B5-%D1%82%D1%80%D0%B0%D0%B6%D0%B8%D0%BC%D0%BE-%D0%BF%D0%BE%D0%BC%D0%BE%D1%9B-%D0%BA%D0%BE%D1%81%D0%BE%D0%B2%D0%B0-%D0%B2%D0%B5%D1%9B-%D0%B8%D1%81%D0%BF%D0%BB%D0%B0%D1%82%D1%83-%D0%BA%D0%B8%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B5-r9949/</link><description><![CDATA[
<p><img src="https://pouke.org/uploads/monthly_2018_07/32440715_2128855970461863_1963533299678707712_o.jpg.703856a5df353b274f95a56cbe97be92.jpg" /></p>
<p style="color: rgb(0, 0, 0); font-size: medium; text-align: justify;">
	Игуман је за<span> </span><strong><a href="http://www.preslovljavanje.com/?act=prevedi&amp;variant=auto&amp;url=https://www.slobodnaevropa.org/a/kosovo-imovina-srpska-pravoslavna-crkva-hram-svetog-save/29391964.html" rel="external nofollow">Радио Слободна Европа (РСЕ)</a></strong><span> </span>рекао да се не ради о тачној суми новца, и да је реч о неплаћеној кирији за злоупотребу коришћења имовине СПЦ у Приштини од стране Агенције за борбу против корупције.
</p>

<p style="color: rgb(0, 0, 0); font-size: medium; text-align: justify;">
	 
</p>

<p style="color: rgb(0, 0, 0); font-size: medium; text-align: justify;">
	"Наша црква је тражила да се за вишегодишње коришћење објекта мора исплатити заостала рента за све претходне године. Косовска влада је пристала да плати негде око 200 и нешто хиљада евра, али остала сума новца није исплаћена. Дакле, реч није о никаквој помоћи Владе Републике Косова већ заправо о ренти због узурпације објекта СПЦ, некадашње црквене школе у којој данас ради Агенција за борбу против корупције", рекао је Сава Јањић.
</p>

<p style="color: rgb(0, 0, 0); font-size: medium; text-align: justify;">
	Додао је да је пристанак да се плати један део заосталог новца постигнут захваљујући залагању више амбасада, посебно Амбасаде САД-а.
</p>

<p style="color: rgb(0, 0, 0); font-size: medium; text-align: justify;">
	"Договорена је једна сума према тржишним вредностима и, према томе, није реч о никаквом давању новца, није реч о никаквом финансирању од стране Владе Косова, далеко од тога. Јер, Влада Косова познато је никада није финансирала СПЦ на тај начин. Штавише, најновији извештај Стејт департмента о верским правима на Косову управо критикује Владу Косова зато што помаже новчано само Исламску заједницу", навео је Сава Јањић.
</p>

<p style="color: rgb(0, 0, 0); font-size: medium; text-align: justify;">
	Тај новац, додао је он, иде цркви на Косову, посебно за помоћ Србима у Приштини, и друге потребе Цркве, хуманитарне природе.
</p>

<p style="color: rgb(0, 0, 0); font-size: medium; text-align: justify;">
	 Из Владе Косова су за РСЕ рекли да је Влада у потпуности испунила те обавезе.
</p>

<p style="color: rgb(0, 0, 0); font-size: medium; text-align: justify;">
	Објекат у којем је Агенција за борбу против корупције катастарски припада Храму Светог Николе у Приштини.
</p>

<p style="color: rgb(0, 0, 0); font-size: medium; text-align: justify;">
	Председник Србије Александар Вучић јуче је изјавио да СПЦ на Косову иако неће етничке границе хоће да јој "косовска држава" исплати 650.000 евра.
</p>

<p style="color: rgb(0, 0, 0); font-size: medium; text-align: justify;">
	"Неће етничке границе? Али зато хоће да косовска непостојећа држава исплати 650.000 евра за цркву. То хоћемо! Ја нећу пилатовски да перем руке", рекао је Вучић коментаришући изјаву епископа рашко-призренског Теодосија да би подела и размена територија довела до масовног исељавања Срба са југа Косова и страдања вековима старе духовне и културне баштине Срба.
</p>

<p style="color: rgb(0, 0, 0); font-size: medium; text-align: justify;">
	<a href="http://rs.n1info.com/a407104/Vesti/Sava-Janjic-Ne-trazimo-pomoc-Kosova-vec-isplatu-kirije.html" ipsnoembed="true" rel="external nofollow">http://rs.n1info.com/a407104/Vesti/Sava-Janjic-Ne-trazimo-pomoc-Kosova-vec-isplatu-kirije.html</a> 
</p>
]]></description><guid isPermaLink="false">9949</guid><pubDate>Thu, 26 Jul 2018 17:00:00 +0000</pubDate></item><item><title>&#x41F;&#x440;&#x43E;&#x442;&#x43E;&#x43F;&#x440;&#x435;&#x437;&#x432;&#x438;&#x442;&#x435;&#x440;-&#x441;&#x442;&#x430;&#x432;&#x440;&#x43E;&#x444;&#x43E;&#x440; &#x413;&#x43E;&#x458;&#x43A;&#x43E; &#x41F;&#x435;&#x440;&#x43E;&#x432;&#x438;&#x45B;: &#x422;&#x430; &#x430;&#x434;&#x440;&#x435;&#x441;&#x430; &#x431;&#x43B;&#x430;&#x433;&#x43E;&#x441;&#x438;&#x459;&#x430; &#x426;&#x440;&#x43D;&#x443; &#x413;&#x43E;&#x440;&#x443; &#x2013; &#x432;&#x458;&#x435;&#x43A;&#x43E;&#x432;&#x438;&#x43C;&#x430;!</title><link>https://pouke.org/index/1346437251/1346443563/%D0%BF%D1%80%D0%BE%D1%82%D0%BE%D0%BF%D1%80%D0%B5%D0%B7%D0%B2%D0%B8%D1%82%D0%B5%D1%80-%D1%81%D1%82%D0%B0%D0%B2%D1%80%D0%BE%D1%84%D0%BE%D1%80-%D0%B3%D0%BE%D1%98%D0%BA%D0%BE-%D0%BF%D0%B5%D1%80%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%9B-%D1%82%D0%B0-%D0%B0%D0%B4%D1%80%D0%B5%D1%81%D0%B0-%D0%B1%D0%BB%D0%B0%D0%B3%D0%BE%D1%81%D0%B8%D1%99%D0%B0-%D1%86%D1%80%D0%BD%D1%83-%D0%B3%D0%BE%D1%80%D1%83-%E2%80%93-%D0%B2%D1%98%D0%B5%D0%BA%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D0%BC%D0%B0-r9930/</link><description><![CDATA[
<p><img src="https://pouke.org/uploads/monthly_2018_07/DSC_8101-copy.jpg.7603c1a397f8db7d39c5f1a2955c1f7f.jpg" /></p>
<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:19.8px;text-align:justify;">
	<span style="font-size:14px;">– Адреса о којој премијер говори, већ више од 800 година благосиља Црну Гору. То је адреса Српске патријаршије, дакле Пећке патријаршије а прије тога Жичке архиепископије. Прве епископе зетске, хумске и будимљанске, прве дакле православне свештенике из нашег народа, овдје на овим просторима данашње Црне Горе, поставио је Жички архиепископ Свети Сава Немањић. Нијесмо их сами себи поставиљали. Били смо – како би се то данас популарно рекло – интегрисани са тим Светим мјестом. Са Жичом. А кад је сједиште Цркве пренијето из Жиче у Пећ, и кад је, касније, Архиепископија постала Патријаршија, е онда је, и због тога је, Зета добила Митрополију. – казао је Перовић.</span>
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:19.8px;text-align:justify;">
	 
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:19.8px;text-align:justify;">
	<span style="font-size:14px;">– Све цетињске митрополите, од Висариона и Вавиле ( градитеља Цетињског манастира ) па до Данила, Саве и Василија Петровића – хиротонисали су пећки, односно српски патријарси. Зато Свети Петар Цетињски, слава му и милост, каже Црногорцима за Пећку Патријаршију, како је она ”мати свих српскијех цркавах, у  коју су патријари наши стојали и коју су цару наши оградили” ( из посланице Црногорцима и Брђанима 1822.г. ). Зато би било неопходно, да премијер Црне Горе зна, да су Жича и Пећ адресе, које носе благослов цијелој црној Гори, па и њему лично. Да то не заборави. – подсјетио је ректор Богословије.</span>
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:19.8px;text-align:justify;">
	 
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:19.8px;text-align:justify;">
	 
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:19.8px;text-align:justify;">
	 
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:19.8px;text-align:justify;">
	<span style="font-size:14px;">Перовић је даље рекао како су послије Светог Петра Цетињског, црногорске митрополите рукополагали и благосиљали руски архијереји, а наше књажеве и краљеве – оружано и новчано, бескрајно помагали руски цареви. Иако ово подсјећање може некоме звучати као да је обојено политиком, у њему је нешто много више од политике, а тиче се образа и душе онога који је био помаган и благосиљан. ”А ја вјерујем, да премијер има и једно и друго. Зато није добро да се то заборавља” – додао је он.</span>
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:19.8px;text-align:justify;">
	 
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:19.8px;text-align:justify;">
	<span style="font-size:14px;">Свештеник Гојко Перовић је даље наставио: – Ако нам сада, са тих истих адреса, дођу ријечи критике, људски би било да размислимо – ”да није што до мене, ако ме критикује онај који ме је вјековима благосиљао”? А не да само без престанка понављамо себи у браду како смо велики, како смо моћни, како непредујемо, како се интегришемо….итд. </span>
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:19.8px;text-align:justify;">
	 
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:19.8px;text-align:justify;">
	<span style="font-size:14px;">Он је подсјетио да су патријархове ријечи критике дошле послије година игнорисања упозорења и примједби од стране Црногорско-приморске митрополије, да Влада не ради добро у сфери односа према црквама и вјерским заједницама. 1) На разне начине се атакује на црквену имовину, и најављује њено отимање мимо елементарних правних прописа. 2) прави се нацрт закона без консултације са најбројнијом и древном Црквом ( ето рецимо, премијер најављује ту тему за 4. квартал ове године, а већ смо имали расправу и бројне критике са разних страна на претходни нацрт, и већ је Венецијанска комисија ставила ад акта ту тему – а све вријеме се не консултује Митрополија !!! ) 3) СПЦ је једина црква или вјерска заједница у Црној Гори са којом није потписан уговор о међусобној сарадњи 4) У Црној Гори су, у протеклих неколико година, управо на позив СПЦ стигла три највећа имена данашњег Православља као и њихови благослови. Руски, Цариградски и Јерусалимски патријарх! А црногорски званичници су на те благослове одговорили тако што су баш у дане доласка ових првојерараха у Црну Гору, подржали групу рашчињених, бивших свештеника! 5 ) Забрањују се богослужења православним свештеницима Митрополије, у храмовима који, по уредбама ове државе, припадају управо Митрополији! 6 ) Државни званичници игноришу црквене скупове и свечаности, а иду на исте такве кад их организују друге вјерске заједнице ( Када их на прославу 150. годишњице позива Цетињска богословија, најстарија средња школа у Црној Гори, онда не дођу; а кад их зове медреса у Тузима, онда иду…. Кад Цетињска богословија тражи салу Зетског дома на Цетињу за своје духовне свечаности, онда не дају; а када исто то траже римокатоличке сестре – њима дају…… ) 7 ) Када држава хоће икону Мајке Божије да стави у пећину (!!!) тада се игноришу примједбе Цркве; а кад на ту непримјерену идеју реагују нпр. Малтешки витезови, или нека друга страна институција – све се обуставља. 8 ) Када свештеници, монаси, професори богословије траже дозволу боравка у Црној Гори, траже им се услови који нијесу утемељени ни у једном позитивно-правном акту ове земље ( о чему се децидно изјаснио министар унутрашњих послова у црногорској влади г. Горан Даниловић )…..итд. у недоглед.</span>
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:19.8px;text-align:justify;">
	 
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:19.8px;text-align:justify;">
	<span style="font-size:14px;">Перовић се на крају запитао, да ли ће се јачина институција и правна сигурност градити на оваквим двоструким аршинима, и може ли бити, код људи из власти толико разума да се схвати, да није свака критика злонамјерна – него да упрвао служи за унапређење система и међусобних односа? Може ли се срећа Црне Горе градити тако што ће се заборавити благослови Жиче и Пећи?</span>
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:19.8px;text-align:justify;">
	 
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:19.8px;text-align:justify;">
	<span style="font-size:14px;">По њему, рјешење је у грађењу институција секуларног и мултиетничког друштва. У случају да градимо такву културу и такву врсту односа онда не знам – шта ће једној секуларној држави – националана (”аутокефална”) црква, и шта ће једној мултиконфесионалној држави – власништво над храмовима? – запитао се Перовић, на крају своје опширне изјеве дате ”Ал Џазири”.</span>
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:19.8px;text-align:justify;">
	 
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:19.8px;text-align:justify;">
	<span style="font-size:14px;"><b><i>Извор: <a href="http://mitropolija.com/2018/07/25/otac-gojko-perovic-ta-adresa-blagosilja-crnu-goru-vjekovima/" style="color:#3d85c6;" rel="external nofollow"><span style="color:#0b5394;">Митрополија црногорско-приморска</span></a></i></b></span>
</div>
]]></description><guid isPermaLink="false">9930</guid><pubDate>Thu, 26 Jul 2018 13:54:23 +0000</pubDate></item><item><title>(&#x412;&#x418;&#x414;&#x415;&#x41E;) &#x416;&#x435;&#x459;&#x43A;&#x43E; &#x418;&#x45A;&#x430;&#x446;: &#x423;&#x43C;&#x435;&#x441;&#x442;&#x43E; &#x434;&#x430; &#x41F;&#x430;&#x442;&#x440;&#x438;&#x458;&#x430;&#x440;&#x445; &#x434;&#x435;&#x43C;&#x430;&#x43D;&#x442;&#x443;&#x458;&#x435; &#x441;&#x430;&#x43C; &#x441;&#x435;&#x431;&#x435; &#x43D;&#x430; &#x437;&#x430;&#x445;&#x442;&#x435;&#x432; &#x402;&#x443;&#x43A;&#x430;&#x43D;&#x43E;&#x432;&#x438;&#x45B;&#x430;, &#x41C;&#x438;&#x43B;&#x43E; &#x431;&#x438; &#x442;&#x440;&#x435;&#x431;&#x430;&#x43B;&#x43E; &#x434;&#x430; &#x441;&#x435; &#x438;&#x437;&#x432;&#x438;&#x43D;&#x438; &#x41F;&#x430;&#x442;&#x440;&#x438;&#x458;&#x430;&#x440;&#x445;&#x443;!</title><link>https://pouke.org/index/1346437251/1346443563/%D0%B2%D0%B8%D0%B4%D0%B5%D0%BE-%D0%B6%D0%B5%D1%99%D0%BA%D0%BE-%D0%B8%D1%9A%D0%B0%D1%86-%D1%83%D0%BC%D0%B5%D1%81%D1%82%D0%BE-%D0%B4%D0%B0-%D0%BF%D0%B0%D1%82%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0%D1%80%D1%85-%D0%B4%D0%B5%D0%BC%D0%B0%D0%BD%D1%82%D1%83%D1%98%D0%B5-%D1%81%D0%B0%D0%BC-%D1%81%D0%B5%D0%B1%D0%B5-%D0%BD%D0%B0-%D0%B7%D0%B0%D1%85%D1%82%D0%B5%D0%B2-%D1%92%D1%83%D0%BA%D0%B0%D0%BD%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%9B%D0%B0-%D0%BC%D0%B8%D0%BB%D0%BE-%D0%B1%D0%B8-%D1%82%D1%80%D0%B5%D0%B1%D0%B0%D0%BB%D0%BE-%D0%B4%D0%B0-%D1%81%D0%B5-%D0%B8%D0%B7%D0%B2%D0%B8%D0%BD%D0%B8-%D0%BF%D0%B0%D1%82%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0%D1%80%D1%85%D1%83-r9928/</link><description><![CDATA[
<p><img src="https://pouke.org/uploads/monthly_2018_07/531931183_zeljkoinjac.JPG.ba8e36de8c603e9023e9f39b74366c95.JPG" /></p>
<div class="ipsEmbeddedVideo" contenteditable="false">
	<div>
		<iframe allow="autoplay; encrypted-media" allowfullscreen="true" frameborder="0" height="344" src="https://pouke.org/forum/applications/core/interface/js/spacer.png" width="459" data-embed-src="https://www.youtube.com/embed/gwVP6qv95Og?feature=oembed"></iframe>
	</div>
</div>

<p>
	 
</p>
]]></description><guid isPermaLink="false">9928</guid><pubDate>Wed, 25 Jul 2018 20:48:02 +0000</pubDate></item><item><title>&#x41E;&#x442;&#x430;&#x446; &#x41F;&#x435;&#x442;&#x430;&#x440; (&#x414;&#x440;&#x430;&#x433;&#x43E;&#x458;&#x43B;&#x43E;&#x432;&#x438;&#x45B;): &#x41E; &#x41F;&#x430;&#x442;&#x440;&#x438;&#x458;&#x430;&#x440;&#x445;&#x43E;&#x432;&#x43E;&#x43C; &#x441;&#x432;&#x435;&#x434;&#x43E;&#x447;&#x435;&#x45A;&#x443; &#x438; &#x437;&#x43B;&#x43E;&#x431;&#x438; &#x43C;&#x440;&#x437;&#x438;&#x442;&#x435;&#x459;&#x430; &#x421;&#x440;&#x43F;&#x441;&#x43A;&#x435; &#x426;&#x440;&#x43A;&#x432;&#x435;</title><link>https://pouke.org/index/1346437251/1346443563/%D0%BE%D1%82%D0%B0%D1%86-%D0%BF%D0%B5%D1%82%D0%B0%D1%80-%D0%B4%D1%80%D0%B0%D0%B3%D0%BE%D1%98%D0%BB%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%9B-%D0%BE-%D0%BF%D0%B0%D1%82%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0%D1%80%D1%85%D0%BE%D0%B2%D0%BE%D0%BC-%D1%81%D0%B2%D0%B5%D0%B4%D0%BE%D1%87%D0%B5%D1%9A%D1%83-%D0%B8-%D0%B7%D0%BB%D0%BE%D0%B1%D0%B8-%D0%BC%D1%80%D0%B7%D0%B8%D1%82%D0%B5%D1%99%D0%B0-%D1%81%D1%80%D0%BF%D1%81%D0%BA%D0%B5-%D1%86%D1%80%D0%BA%D0%B2%D0%B5-r9913/</link><description><![CDATA[
<p><img src="https://pouke.org/uploads/monthly_2018_07/Patrijarh-Irinej-e1397863257733.jpg.42cc08287a87c50c98e95a153a338867.jpg" /></p>
<p style="text-align: justify;">
	Овог пута, разлика је само у жестини напада и адреси са које је напад упућен. Атак на достојанство Првојерарха СПЦ, а преко њега и на читав српски православни народ, овога је пута дошао директно од стране председника Црне Горе, и упућен је без имало људског или пак дипломатског такта. Напад на седог и мудрог Патријарха зачињен је и великом дозом класичног уличарског безобразлука, типичног за једног некрштеног скоројевића, тј. позивом Патријарху Српскоме да демантује самог себе, да се унормали и да се научи пристојности. Све је зачињено и једном претњом да се Патријарху Српскоме може у будућности  чак забранити и улазак у Црну Гору, а све ваљда по оним дојучерашњим комунистичким црвеним и крвавим методама.
</p>

<p style="text-align: justify;">
	Шта је то дакле пробудило злу лавину речи и претњи у срцу председника „неовисног“ Монтенегра? Наравно, ништа друго него истина, и то истина о држави коју тај исти председник већ деценијама тирански води и заводи, и коју упорно гура у унутрашњи сукоб са СПЦ и српским народом у Црној Гори.
</p>

<p style="text-align: justify;">
	Истина коју је Патријарх Иринеј изрекао је врло једноставна и она гласи: „Положај СПЦ је данас у Црној Гори гори него под Османлијама, а статус Срба је као у времену озлоглашене НДХ“. У чему је онда Патријарх Иринеј погрешио? Ни у чему. Да није рекао неку неистину? Наравно да није. Зар чак и у време Турака СПЦ није имала свој правно загарантован статус? Имала је. У данашњем „неовисном“ Монтенегру, једино СПЦ нема јасно потписан Правно обавезујући уговор са државом Црном Гором и једино се Српској Цркви јавно прети са одузимањем највећег дела њене имовине. Не прети се ни Римокатоличкој цркви ни Исламској верској заједници у Црној Гори. А то чак ни Турци нису радили. Турци су, истини за вољу, повремено пљачкали или отворено отимали, али само делове имовине СПЦ. Они су понекад чак и припајали Српску Цркву Охридској Архиепископији или  Цариградској Патријаршији, али чак ни озлоглашени Турци, нису претили подржављењем скоро целе Црквене имовине. Тај изум је искључиво власништво непристојних и антицрквених скоројевића на челу „неовисног“ Монтенегра. Запитајмо се, није ли Патријарх Српски у време Турака био чак и Милет Баша, тј. вођа народа, који је заступао интересе целог српског православног живља? Јесте. А на шта је сведен утицај епископа СПЦ у Црној Гори данас? Секуларним законима одвојени су од било каквог политичког заступништва свог народа а медијски, правно и на сваки други начин епископи СПЦ у Црној Гори су неретко отворено гоњени и сатанизовани. Веронаука је данас најстрожије забрањена у свим црногорским државним школама, док се, на пример, крајем 19. и почетком 20. века, закон Божији могао несметано учити у многим Српским Школама у Османској Империји. Нису ли чак и неки Срби, мада мухамеданске вере, били Велики Везири тј. Председници Влада Турске царевине? А може ли, на пример, данас, неки Србин, па макар и муслиманске вере, бити председник Владе Црне Горе? Наравно, може, али само у Андерсоновим бајкама за децу. Данас, ако сте православни Србин у Црној Гори, а таквих је чак и по намештеном и лажираном задњем попису становништва у Црној Гори око 30 процената, не можете бити запослени ни у једној државној институцији. Изузетно ретки изузеци не демантују најотвореније шовинистичко правило у малој Дукљанији, да само ако сте Црногорац, можете бити део државног апарата „неовисног“ Монтенегра. И шта је ту онда Његова Светост нетачно рекао? Где је он ту био непристојан гост, како га уличарски квалификује некад комунистичко црвени а данас демократско шарени председник Црне Горе.
</p>

<p style="text-align: center;">
	<img alt="ÐÐ¸Ð»Ð¾ ÐÑÐºÐ°Ð½Ð¾Ð²Ð¸Ñ (Ð°ÑÑÐ¸Ð²ÑÐºÐ° ÑÐ¾ÑÐ¾Ð³ÑÐ°ÑÐ¸ÑÐ°)" src="https://pouke.org/forum/applications/core/interface/js/spacer.png" data-src="http://www.rts.rs/upload/storyBoxImageData/2018/07/23/25026609/h_54260660.jpg"></p>

<p style="text-align: justify;">
	И други део констатације Патријарха Иринеја потпуно је погодио у срце проблема српског народа у данашњем иностраном протекторату званом Монтенегро.  Зар у НДХ Анте Павелића није на пример гоњена ћирилица? Јесте. Гони ли се она данас и у Црној Гори? Гони са све већом јарошћу и жестином. Да ли је у НДХ бити Србин била привилегија, или нешто сасвим друго? Зна се да су Срби у НДХ прво били пропагандно облаћени и демонизовани, а тек потом систематски убијани, унијаћени или протеривани. Бити Србин у данашњем Монтенегру такоже значи бити човек другог реда. Значи бити стално под лупом државних власти као неки реметилачки фактор бајковите унутрашње стабилности. Значи бити као човек систематски сатанизован и организовано обесправљиван. Ваљда до оног момената када ће, као и у НДХ, Срби у Црној Гори у једном тренутку бити отворено третирани као лица за одстрел. Није ли и у НДХ антисрпска и усташка власт створила тзв. Хрватску Православну Цркву? Јесте. Није ли се по истом принципу, као пандам СПЦ од стране неокомунистичких властодржаца створила тзв. Црногорска Православна Црква? Јесте. Није ли оснивач СПЦ Свети Сава Немањић, у НДХ називан најпогрднијим именима, и није ли се о њему и његовом оцу Светом Симеону Немањи писало и учило све најгоре? Јесте. А не чини ли се то и данас у црногорским државним школама, у којима се сви Немањићи означавају као окупатори, иако је родоначелник те династије рођен у Рибници тј. данашњој Подгорици? Чини, и то сасвим јавно и бестидно. Па у чему је онда Његова Светост Патријарх Српски Г. Иринеј погрешио упоредивши стање Срба у НДХ и данашњој Црној Гори? Ни у чему.
</p>

<p style="text-align: justify;">
	Он је само, како би рекли наши Срби Далматинци, као искусни духовник и опитни Патријарх, погодио тачно у сриду тј. најпрецизније духовно дијагностицирао неокомунистички систем модерног и „неовисног“ Монтенегра. Све пак оно што смо потом чули од председника тог модерног провизоријума од државе, као и његових сатрапа и трабаната у Црној Гори и Србији, можемо само подвести под оне речи Давидовог псалма ... Злоба говори, сама против себе. 
</p>

<p style="text-align: justify;">
	<a class="ipsAttachLink ipsAttachLink_image" href="https://pouke.org/uploads/monthly_2018_07/maxresdefault.jpg.020ff3e68af5bb781b81fa1a20a961bf.jpg" data-fileid="21298" rel=""><img class="ipsImage ipsImage_thumbnailed" data-fileid="21298" data-unique="dyd92mfmd" src="https://pouke.org/forum/applications/core/interface/js/spacer.png" alt="maxresdefault.jpg" data-src="https://pouke.org/uploads/monthly_2018_07/maxresdefault.thumb.jpg.fa0e9b85add415c3d6c5afa7b548d108.jpg" width="1054" data-ratio="56.26"></a>
</p>

<p style="text-align: justify;">
	<em>За Поуке.орг игуман Петар (Драгојловић)</em>
</p>

<p style="text-align: justify;">
	 
</p>
]]></description><guid isPermaLink="false">9913</guid><pubDate>Tue, 24 Jul 2018 21:54:03 +0000</pubDate></item><item><title>&#x41F;&#x41E;&#x41B;&#x418;&#x422;&#x418;&#x41A;&#x410;: &#x41A;&#x440;&#x435;&#x447;&#x438;&#x43B;&#x438; &#x43A;&#x430;&#x441;&#x430;&#x440;&#x43D;&#x443;, &#x43E;&#x442;&#x43A;&#x440;&#x438;&#x43B;&#x438; &#x446;&#x440;&#x43A;&#x432;&#x443;</title><link>https://pouke.org/index/1346437251/1346443563/%D0%BF%D0%BE%D0%BB%D0%B8%D1%82%D0%B8%D0%BA%D0%B0-%D0%BA%D1%80%D0%B5%D1%87%D0%B8%D0%BB%D0%B8-%D0%BA%D0%B0%D1%81%D0%B0%D1%80%D0%BD%D1%83-%D0%BE%D1%82%D0%BA%D1%80%D0%B8%D0%BB%D0%B8-%D1%86%D1%80%D0%BA%D0%B2%D1%83-r9860/</link><description><![CDATA[
<p><img src="https://pouke.org/uploads/monthly_2018_07/freske-1.jpg.9400f125d6fd76a7b921ab9131fc0225.jpg" /></p>
<p style="text-align: center;">
	<img alt="freske-1.jpg" src="https://pouke.org/forum/applications/core/interface/js/spacer.png" style="background-color:#ffffff; color:#211d1e; font-size:16px; text-align:start" data-src="http://www.politika.rs/upload/Article/Image/2018_07/freske-1.jpg"></p>

<div style="color: rgb(224, 224, 224); font-size: 0.75rem; padding: 0.2rem 0.5rem; text-align: center;">
	<span style="color:#8e44ad;"><span style="font-size:12px;"><span style="font-family:Arial,Helvetica,sans-serif;">Испод малтера указале су се фреске цркве посвећене свецима Козми и Дамјану (Фото Н. Антић)</span></span></span>
</div>

<p style="text-align: justify;">
	 
</p>

<p style="text-align: justify;">
	– Од војске смо за службене просторије добили некадашњу кантину у гарнизону. Малтер је већ почео да отпада и решили смо, на срећу, да га ољуштимо. Био је то шок за све нас, а онда смо кренули да прикупљамо информације и сазнали да је ту била црква посвећена Светом Козми и Дамјану, прича за „Политику” Новица Антић, председник Војног синдиката Србије.
</p>

<p style="text-align: justify;">
	Направљена је пре 78 година на месту где је тада био такозвани владичански двор, објекат који је тадашњи владика браничевски направио за седиште овдашње епископије. Али, околности су се промениле. За време Другог светског рата зграда је служила као команда штаба немачке војске, а онда је та црквена имовина конфискована.
</p>

<p style="text-align: justify;">
	– Када су Немци заузели град цркву су претворили у своју команду. Након рата партизани су дуго година задржали исту намену, да би потом, у време бивше Југославије била премалтерисана и претворена у војну кантину – објашњава Антић.
</p>

<p style="text-align: justify;">
	Данас се у овом комплексу налази војни одсек као и канцеларије пожаревачког гарнизона. Само ограда дели га од садашњег седишта браничевске епархије којим доминира црква Свете Петке.
</p>

<p style="text-align: justify;">
	– Наш синдикат је уз помоћ донатора, верника, људи добре воље, годину дана сређивао простор некадашње светиње. Урадили смо иконостас, олтар, набавили иконе и лустере како би било што аутентичније. Доста времена је требало да се малтер скине а да се не оштете фреске које је урадио руски иконописац од 1935. до 1939. Један део иза иконостаса, где је малтер најчвршћи, оставили смо да уради црква уз помоћ стручњака, нисмо желели да ризикујемо да се оштети – каже Антић.
</p>

<p style="text-align: justify;">
	Потом је, баш на дан Светог Козме и Дамјана, први пут након скоро осам деценија, овде обележена црквена слава. Литургију је служио епископ браничевски, владика Игнатије, који је у присуству представника Војног синдиката Србије и бројних верника, освештао стару–нову цркву.
</p>

<p style="text-align: justify;">
	– На овом месту је некада давно свакодневно служена литургија, а наша жеља је да то буде настављено. Зато смо тражили и добили благослов од владике да покренемо иницијативу код Министарства одбране, чије је то власништво, да се цео објекат који је конфискован врати цркви – најављује Новица Антић.
</p>

<p style="text-align: justify;">
	Синдикат је владици Игнатију у знак захвалности уручио ручни крст, као и признања свима који су на неки начин допринели преуређењу некадашње цркве.
</p>

<p style="text-align: justify;">
	<a href="http://www.politika.rs/scc/clanak/407487/Krecili-kasarnu-otkrili-crkvu" ipsnoembed="true" rel="external nofollow">http://www.politika.rs/scc/clanak/407487/Krecili-kasarnu-otkrili-crkvu</a>
</p>

<p>
	 
</p>
]]></description><guid isPermaLink="false">9860</guid><pubDate>Fri, 20 Jul 2018 21:47:00 +0000</pubDate></item><item><title>&#x423;&#x43A;&#x440;&#x430;&#x442;&#x43A;&#x43E; &#x43E; &#x442;&#x440;&#x430;&#x43D;&#x441;&#x43F;&#x43B;&#x430;&#x43D;&#x442;&#x430;&#x446;&#x438;&#x458;&#x438;</title><link>https://pouke.org/index/1346437251/1346443563/%D1%83%D0%BA%D1%80%D0%B0%D1%82%D0%BA%D0%BE-%D0%BE-%D1%82%D1%80%D0%B0%D0%BD%D1%81%D0%BF%D0%BB%D0%B0%D0%BD%D1%82%D0%B0%D1%86%D0%B8%D1%98%D0%B8-r9844/</link><description><![CDATA[
<p><img src="https://pouke.org/uploads/monthly_2018_07/img05.jpg.9cd8c902363cbf70b1c0bf26845a0ec9.jpg" /></p>
<p style="text-align: justify;">
	Питање трансплантације људских органа на исти начин посматрају и вреднују Православна и Римокатоличка Црква, као и традиционалне Цркве Реформације. Са хришћанским гледиштима се у овом случају подударају и гледишта јудаизма и ислама. За све верујуће људе полазна тачка у сагледавању тема везаних за трансплантацију и за друге, сродне медицинске захвате јесу неприкосновена вредност, слобода и достојанство људске личности и светиња живота као неопозивог дара Божје љубави. То значи да трансплантација неког органа са једног човека на другог јесте не само дозвољена него и заслужује сваку похвалу са становишта хришћанског морала уколико испуњава следеће услове:
</p>

<p style="text-align: justify;">
	• и прималац и давалац поступају слободно и добровољно;<br>
	• давалац је надахнут и подстакнут искључиво љубављу према ближњем, за којега добијени орган значи здравствену помоћ, а често и опстанак у животу; следствено, недопустива је било каква манипулација, принуда, трговина људским органима; искоришћавање људског сиромаштва за куповину органa здравих људи, па и деце; клонирање у циљу производње и складиштења резервних органа (узгред: шта значи бриселски „контејнер органa"?) и све што је налик овоме;<br>
	• пресађивањем органа не сме бити угрожен живот његовог даваоца, а ни његово опште здравствено стање не сме се притом толико оштетити да он уствари постане само нова жртва, уместо онога коме је искрено хтео да помогне; у изузетним случајевима важи реч Христова да нема веће љубави од оне кад неко жртвује и сопствени живот за ближњега свога; и, најзад,<br>
	• трансплантација не сме бити таква да мења, унижава или угрожава биолошки или духовни идентитет примаоца, односно његов идентитет као припадника људске врсте или као личности.
</p>

<p style="text-align: justify;">
	У вези са овом, последњом тачком цитираћу једног свог доброг пријатеља, врсног лекара и убеђеног православног верника, који пита: „Да ли је... допуштено да експериментишемо играјући се са животом, а знамо да промене које вршимо могу, у будућим генерацијама, неконтролисано да измакну из каналисаног наслеђа?"
</p>

<p style="text-align: justify;">
	Данас је могућа и трансплантација срца. То је, такорећи, чудо медицинске науке, које спасава многе животе. Ту, међутим, не сме важити правило: твоја смрт јесте мој живот или обрнуто. Не може један човек дати срце другом, дарујући живот њему, а одузимајући га себи. Зато се срце - па и други витално важни органи - пресађује само ex cadavere, са мртвог човека (леша). Али ту се често јавља дилема: када је човек дефинитивно мртав телом?
</p>

<p style="text-align: justify;">
	Традиционална дефиниција телесне смрти гласила је да је то стање које настаје када је човеку потпуно и бесповратно престао рад срца и дисање („кардио-респираторна смрт"). Данашња медицина углавном прихвата гледиште да је то стање кад настане комплетна неактивност или неповратна дегенерација мозга („мождана смрт"). Притом, ваља напоменути, нема више потпуног, „људског" живота, али се још унеколико може регистровати известан траг биолошке активности, известан остатак „телесног живота".
</p>

<p style="text-align: justify;">
	Овде се рађа етичка дилема. По хришћанској, библијској антропологији, смрт значи одвајање душе од тела (види Пс. 145, 4 и Лук. 12, 20). Из тога би следило да живот, маколико „висио о концу", постоји све дотле док се остварује делатност организма. Али не би следило да вештачко, механичко продужавање рада само појединих органа (живот или, пре, продужено умирање „на апаратима") значи неко особито доброчинство за човека.
</p>

<p style="text-align: justify;">
	Једно је, за хришћанску савест, непобитно: мора се констатовати дефинитивна смрт да би се извршила експлантација срца. У овој тачки су православни и католички теолози принципијелно једнодушни, с тим што данас неки - не сви - католички теолози сматрају да просто треба прихватити преовлађујуће медицинско гледиште о тренутку смрти, тојест да треба практично усвојити тезу о „можданој смрти" као коначној смрти организма. Ипак, православни и католички теолози у огромној већини траже највећи могући опрез у процењивању стварне смрти.
</p>

<p style="text-align: justify;">
	Човек, као боголико биће, има право на живот достојан човека. Али он заслужује и смрт достојну човека - хришћански крај живота, непостидан и миран, у измирености са Богом, другима и собом, у љубави. Зато ни срце умрлога - ако је стварно већ умро - не можемо пресадити у тело живога ако нема сигурног доказа да је покојник то за живота хтео. Ако је заиста хтео, то је онда посмртни израз љубави, посмртно доброчинство.
</p>

<p style="text-align: justify;">
	Завршићу речима свог већ цитираног пријатеља, верујућег лекара: „Живот је свештен, јер изузев свог овоземаљског почетка истовремено има и свршетак, тојест биолошки крај. Тај крај не представља прелазак у ништа, јер да је то тако, онда ни рођење, па ни сaм живот, не би имао никакве вредности. Смрт је исто тако свештена, јер не представља смрт него почетак и васкрсење у истински живот. Живот има дубоки апофатички смисао, а та област не припада медицини."
</p>

<p style="text-align: justify;">
	Дакле, трансплантација органа - да, e vivo и ex cadavere (од жива човека и од покојника), а трансплантација срца - условно да (никако e vivo, само ex cadavere).
</p>

<p style="text-align: justify;">
	Епископ бачки Г. Иринеј
</p>
]]></description><guid isPermaLink="false">9844</guid><pubDate>Thu, 19 Jul 2018 19:34:22 +0000</pubDate></item><item><title>&#x41F;&#x440;&#x43E;&#x442;&#x43E;&#x43F;&#x440;&#x435;&#x437;&#x432;&#x438;&#x442;&#x435;&#x440;-&#x441;&#x442;&#x430;&#x432;&#x440;&#x43E;&#x444;&#x43E;&#x440; &#x43F;&#x440;&#x43E;&#x444;. &#x434;&#x440; &#x411;&#x43E;&#x440;&#x438;&#x441; &#x411;. &#x411;&#x440;&#x430;&#x458;&#x43E;&#x432;&#x438;&#x45B;: &#x41F;&#x430;&#x440;&#x430;&#x441;&#x442;&#x43E;&#x441; &#x443; &#x43F;&#x440;&#x435;&#x43C;&#x438;&#x458;&#x435;&#x440;&#x43E;&#x432;&#x43E;&#x43C; &#x447;&#x430;&#x441;&#x443;</title><link>https://pouke.org/index/1346437251/1346443563/%D0%BF%D1%80%D0%BE%D1%82%D0%BE%D0%BF%D1%80%D0%B5%D0%B7%D0%B2%D0%B8%D1%82%D0%B5%D1%80-%D1%81%D1%82%D0%B0%D0%B2%D1%80%D0%BE%D1%84%D0%BE%D1%80-%D0%BF%D1%80%D0%BE%D1%84-%D0%B4%D1%80-%D0%B1%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%81-%D0%B1-%D0%B1%D1%80%D0%B0%D1%98%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%9B-%D0%BF%D0%B0%D1%80%D0%B0%D1%81%D1%82%D0%BE%D1%81-%D1%83-%D0%BF%D1%80%D0%B5%D0%BC%D0%B8%D1%98%D0%B5%D1%80%D0%BE%D0%B2%D0%BE%D0%BC-%D1%87%D0%B0%D1%81%D1%83-r9835/</link><description><![CDATA[
<p><img src="https://pouke.org/uploads/monthly_2018_07/Boris-Brajovic1.jpg.616fc590cbaff75149613aae6b6dc228.jpg" /></p>
<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:19.8px;text-align:justify;">
	<span style="font-size:14px;">Како прошлост увести у простор садашњости? Прошлост постоји у разним облицима, она је одисејевски политропична, има оних прошлости које не нестају и које не обухвата заборав и потискивање и оних прошлости које се опиру сваком покушају њеног оживљавања. Опаснија је, каже Адорно, она прошлост препуна замки кривице и казне, која покушава да оживи и развије се у крилу, не њених наследника и “синова” чији су “очеви” развили ту кривицу и тај гријех, већ код оних који су стигматизовали и проскрибовали ту кривицу као свој прокрустовски мираз користећи га за “голоотачки” пургаторијум не само једног времена и људи већ сваког облика непожељне другости. Националсоцијализам у виду неонацистичких форми бенигнији је облик од форми демократског оживљавања нацистичких механизама од стране просвијећених демократа и “правилно оријентисаних”, рећи ће Адорно у истом тексту о њемачком суочавању са духом једног времена.</span>
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:19.8px;text-align:justify;">
	 
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:19.8px;text-align:justify;">
	<span style="font-size:14px;">Ма шта рекли историчари, и ма као то поетично звучало, историја се не понавља, нити је такво што могуће, јер нe чине догађаји људе већ обрнуто, и то не чине неки апстрактни људи већ стварни и конретни људи у стварним и конкретним временима у којима су живјели и дјеловали, носили напетости, идеје, убјеђења, драме свога постојања. Духове свога времена чији концепти нијесу могући у новим контекстима. Историјски духови као бауци круже Црном Гором. Ако данас упитате било којег човјека у Црној Гори да ли знају ко је војвода Синђелић, они ће вам не само то потврдити већ ће рећи да су га и видјели и чули, док се није опет склонио у гору Романију. Таман толико је и стварна историја која се понавља.</span>
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:19.8px;text-align:justify;">
	 
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:19.8px;text-align:justify;">
	<span style="font-size:14px;">У дијалогу маркиза де Сада под називом Дијалог између свештеника и самртника, у коме се описује сцена исповједи самртника или барем покушаја исповјести, самртник се опире свакој врсти сакраменталног чина, философски ламентирајући не над својим животом, што се претпоставља у таквом тренутку, већ животом и убјеђењима свештеника коме ће у једном часу рећи : “Посве је немогуће вјеровати у нешто што не разумијемо… Све што надилази границе људског духа или је утвара или је некорисно”. На покушај свештеника да у смртном часу укаже на извјесност смрти која вреба свакога па и њега, самртник ће узвратити да је свештеников Бог “машина коју је себи направио да би служио својим страстима” и да зато сви они од Конфучија, Брахме, Мојсијевог Бога заслужују вјешала, не њихова учења и идеје већ они сами. Али како повјешати све њих и како је то могуће учинити над онима који су на различите начине минули овим свијетом. Убити мртваца, оскрнавити његово тијело и “све тако даље, тамо до Голготе, и кад нам мушке узмете животе, гробови наши бориће се с вама!”. Али оно што маркиз де Сад у својој будоарској књижевности није ни могао измаштати обистинило се у Црној Гори.</span>
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:19.8px;text-align:justify;">
	 
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:19.8px;text-align:justify;">
	<span style="font-size:14px;">Сјећам се како је у Христу уснули, игуман цетињски Лука Анић дубоко потрешен причао, како је негдје у Београду давно у раној младости, упознао човјека родом из Пиве који му је испричао како је његов отац на “правди Бога” страдао и убијен од комуниста негдје у току другог свјетског рата. У људском саосјећању, отац игуман га је упитао гдје је гроб његовог оца, да оду да обаве парастос, постиђени и несрећни човјек је одговорио да не зна и да никад није тражио очево тијело и гроб. Црна Гора је сва од несмирених душа и некротафа, од неизмирених и незалијечених стигми. Од таквих очева и таквих синова и кћери, од Дола до Велике саткана је Црна Гора.</span>
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:19.8px;text-align:justify;">
	 
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:19.8px;text-align:justify;">
	<span style="font-size:14px;">И у таквој Црној Гори је могуће да први човјек Владе Црне Горе парастос оквалификује као субверзивни терористички акт који ће и кривично гонити. Какав ће то Процес бити. Тужилац против свештеника и његове молитве за упокојеног. За право на живот смрти према Закону о мртвима и њиховим правима и обавезама након живота. Тај би Закон обухватио и прије неки дан преминулог, америчког философа и америчког грађанина Стенли Кавела, једног од начитанијих мислилаца последњих деценија који је постао познат по збирци есеја Морамо ли мислити оно што кажемо? А да “неометано мислимо о стварима о којима људска бића не могу да не мисле”, Кавел је сматрао врховним идеалом којем треба да тежи америчко друштво. То не значи по њему да све што сматрамо истином да је нужно истинито, већ да је уважавање онога што нам је битно неопходан услов озбиљног мишљења. А то се мишљење, као највећи облик демократије може само остварити у дијалогу, уважавању и слободи остваривања оних наших могућности које нас чине бићима заједнице. Из историје смо ако ништа друго научили да су постојала и таква друштва у коме су “заједнице” постојале и без одређене групе људи и народа и да је њихово “искључивање” било неопходан услов за “функционалну демократију”, али знамо исто тако како су та друштва завршила. Кад сам раних деведестих упитао једног монаха са Свете Горе шта је најважније у животу, рекао ми је на грчком језику, уз благи осмјех, просохи ке просевхи. Пажња и молитва. Отвореност и брига за другога. Заиста, заиста Вам кажем.</span>
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:19.8px;text-align:justify;">
	 
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:19.8px;text-align:right;">
	<span style="font-size:14px;"><i>Аутор је редовни професор </i></span>
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:19.8px;text-align:right;">
	<span style="font-size:14px;"><i>на Философском факултету у Никшићу</i></span>
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:19.8px;text-align:right;">
	 
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:19.8px;text-align:justify;">
	<span style="font-size:14px;"><i><b>Извор: <a href="http://mitropolija.com/2018/07/19/parastos-u-premijerovom-casu/" style="color:#3d85c6;" rel="external nofollow"><span style="color:#0b5394;">Митрополија црногорско-приморска</span></a></b></i></span>
</div>
]]></description><guid isPermaLink="false">9835</guid><pubDate>Thu, 19 Jul 2018 10:13:57 +0000</pubDate></item><item><title>&#x41A;&#x440;&#x441;&#x43D;&#x430; &#x441;&#x43B;&#x430;&#x432;&#x430; &#x414;&#x440;&#x443;&#x433;&#x435; &#x431;&#x440;&#x438;&#x433;&#x430;&#x434;&#x435; &#x41A;&#x43E;&#x43F;&#x43D;&#x435;&#x43D;&#x435; &#x432;&#x43E;&#x458;&#x441;&#x43A;&#x435;</title><link>https://pouke.org/index/1346437251/1346443563/%D0%BA%D1%80%D1%81%D0%BD%D0%B0-%D1%81%D0%BB%D0%B0%D0%B2%D0%B0-%D0%B4%D1%80%D1%83%D0%B3%D0%B5-%D0%B1%D1%80%D0%B8%D0%B3%D0%B0%D0%B4%D0%B5-%D0%BA%D0%BE%D0%BF%D0%BD%D0%B5%D0%BD%D0%B5-%D0%B2%D0%BE%D1%98%D1%81%D0%BA%D0%B5-r9767/</link><description><![CDATA[
<p><img src="https://pouke.org/uploads/monthly_2018_07/dan-druge-brigade-kopnene-vojske-1.jpg.4e83c30cc86cbec6f08a7d1578c527e1.jpg" /></p>
<p style="text-align: center;">
	<img alt="02_7.jpg" class="ipsImage" height="600" src="https://pouke.org/forum/applications/core/interface/js/spacer.png" width="800" data-src="http://www.spc.rs/files/galerije/18/07/02_7.jpg"></p>

<p style="text-align: justify;">
	<span style="font-size:16px;">Свечаност је отпочела светом Литургијом у богослужбеном простору касарне „Рибница“ којом је началствовао архијерески намесник жички протојереј-ставрофор Ненад Илић. Саслуживали су свештеници храма Светога Саве у Краљеву протонамесник Александар Јевтић и, протонамесник Новица Благојевић, као и војни свештеник јереј Владан Вуковић и ђакон Стефан Милошевски. Светој Литургији присуствовали су командант Друге бригаде пуковник Жељко Кузмановић, начелник штаба Друге бригаде пуковник Радован Гајић, као и бројни припадници Команде и јединица Друге бригаде Копнене војске.</span>
</p>

<p style="text-align: center;">
	<span style="font-size:16px;"><img alt="01_11.jpg" class="ipsImage" height="600" src="https://pouke.org/forum/applications/core/interface/js/spacer.png" width="800" data-src="http://www.spc.rs/files/galerije/18/07/01_11.jpg"></span>
</p>

<p style="text-align: justify;">
	<span style="font-size:16px;">Након свете Литургије уследио је војни део свечаности коме су присуствовале бројне званице: начелник штаба Команде Копнене војске пуковник Владета Балтић, претходни команданти Друге бригаде, команданти бригада и самосталних батаљона Копнене војске, представници Епархије жичке протојереј-ставрофор Ненад Илић и старешина храма Светог Саве протојереј Радоја Сандо, представник Ријасета исламске заједнице Србије Адмир ефендија Хаџић, представници органа локалних самоуправа са територије надлежности Друге бригаде Копнене војске, представници МУП-а и одреда Жандармерије у Краљеву, града, организација, установа и предузећа из Краљева, борачких удружења и други гости.</span>
</p>

<p style="text-align: center;">
	<span style="font-size:16px;"><img alt="dan-druge-brigade-kov-3.jpg" class="ipsImage" height="593" src="https://pouke.org/forum/applications/core/interface/js/spacer.png" width="1054" data-src="http://www.vs.rs/image/news/image/5C070D33866711E8A2F50050568F5424/6/0/0/1200x675/dan-druge-brigade-kov-3.jpg"></span>
</p>

<p style="text-align: justify;">
	<span style="font-size:16px;">У свом обраћању командант Друге бригаде пуковник Жељко Кузмановић подсетио је да Друга бригада прославља свој празник и крсну славу 12. јула у знак сећања на победу над Турцима коју су 1805. године извојевали српски устаници под вођством вожда Карађорђа Петровића, ослободивши притом Карановац - данашњи град Краљево.</span>
</p>

<p style="text-align: center;">
	<img alt="dan-druge-brigade-kopnene-vojske-10.jpg" class="ipsImage" height="592" src="https://pouke.org/forum/applications/core/interface/js/spacer.png" width="1054" data-src="http://www.vs.rs/image/news/image/5C070D33866711E8A2F50050568F5424/5/0/0/1200x675/dan-druge-brigade-kopnene-vojske-10.jpg"></p>

<p style="text-align: justify;">
	<span style="font-size:16px;">Присутни гости током свечаности могли су да виде свечани дефиле јединица Друге бригаде Копнене војске, наступ КУД-а “Железничар“ из Краљева, а начелник Дома Војске Србије у Краљеву Радослав Премовић казивао је стихове своје песме о војводи Степи Степановићу.</span>
</p>

<p style="text-align: justify;">
	<em><strong><span style="font-size:16px;">војни свештеник Друге бригаде потпоручник Владан Вуковић</span></strong></em>
</p>

<p style="text-align: justify;">
	<span style="font-size:16px;">Извор: Епархија жичка</span>
</p>
]]></description><guid isPermaLink="false">9767</guid><pubDate>Sat, 14 Jul 2018 11:45:46 +0000</pubDate></item><item><title>&#x410;&#x43B;&#x431;&#x443;&#x43C; &#x441;&#x435;&#x45B;&#x430;&#x45A;&#x430; &#x43D;&#x430; &#x43D;&#x430;&#x448;&#x435; &#x43F;&#x440;&#x435;&#x442;&#x43A;&#x435; &#x438;&#x437; &#x41F;&#x440;&#x432;&#x43E;&#x433; &#x441;&#x432;&#x435;&#x442;&#x441;&#x43A;&#x43E;&#x433; &#x440;&#x430;&#x442;&#x430; - &#x43F;&#x43E;&#x437;&#x438;&#x432;</title><link>https://pouke.org/index/1346437251/1346443563/%D0%B0%D0%BB%D0%B1%D1%83%D0%BC-%D1%81%D0%B5%D1%9B%D0%B0%D1%9A%D0%B0-%D0%BD%D0%B0-%D0%BD%D0%B0%D1%88%D0%B5-%D0%BF%D1%80%D0%B5%D1%82%D0%BA%D0%B5-%D0%B8%D0%B7-%D0%BF%D1%80%D0%B2%D0%BE%D0%B3-%D1%81%D0%B2%D0%B5%D1%82%D1%81%D0%BA%D0%BE%D0%B3-%D1%80%D0%B0%D1%82%D0%B0-%D0%BF%D0%BE%D0%B7%D0%B8%D0%B2-r9669/</link><description><![CDATA[
<p><img src="https://pouke.org/uploads/monthly_2018_07/grupa-61.JPG.7f07b4743e19d2512d5f98565922beef.JPG" /></p>
<p style="text-align:justify;">
	<span style="font-size:14px;">За реализацију овог пројекта неопходна нам је помоћ и сарадња свештенства Српске Православне Цркве у остварењу циљева пројекта у делу приказа видљивости споменика и имена страдалих ратника из периода Великог рата, а који су доступни на простору православних светилишта која се налазе у Србији и у иностранству.</span>
</p>

<p style="text-align:justify;">
	<span style="font-size:14px;">Помозите у заједничком попису и стварању јединствене базе података имена ратника Великог рата као и видљивости споменика наших Хероја из Вашег краја!</span>
</p>

<p style="text-align:center;">
	<strong><span style="font-size:14px;">Све детаље можете прочитати на страници:<br><a href="http://xn----7sbbgqqcsmdf1anf9f.xn--90a3ac/spomenici-junaka-spc/" rel="external nofollow">http://славним-прецима.срб/spomenici-junaka-spc/ </a></span></strong>
</p>

<p style="text-align:justify;">
	<strong><span style="font-size:14px;">---------------------<br><span style="color:#e74c3c;">НАПОМЕНА: ова порука је намењена искључиво редакцијама и институцијама СПЦ, није за јавно објављивање!</span><br>
	---------------------</span></strong>
</p>
]]></description><guid isPermaLink="false">9669</guid><pubDate>Fri, 06 Jul 2018 10:05:30 +0000</pubDate></item><item><title>&#x414;&#x440; &#x411;&#x443;&#x434;&#x438;&#x43C;&#x438;&#x440; &#x410;&#x43B;&#x435;&#x43A;&#x441;&#x438;&#x45B;, &#x43F;&#x440;&#x43E;&#x444;&#x435;&#x441;&#x43E;&#x440; &#x426;&#x435;&#x442;&#x438;&#x45A;&#x441;&#x43A;&#x435; &#x431;&#x43E;&#x433;&#x43E;&#x441;&#x43B;&#x43E;&#x432;&#x438;&#x458;&#x435;: &#x423; &#x426;&#x440;&#x43D;&#x43E;&#x458; &#x413;&#x43E;&#x440;&#x438; &#x432;&#x43B;&#x430;&#x441;&#x442; &#x443;&#x433;&#x440;&#x43E;&#x436;&#x430;&#x432;&#x430; &#x434;&#x435;&#x43C;&#x43E;&#x43A;&#x440;&#x430;&#x442;&#x438;&#x458;&#x443; &#x438; &#x445;&#x440;&#x438;&#x448;&#x45B;&#x430;&#x43D;&#x441;&#x43A;&#x435; &#x432;&#x440;&#x438;&#x458;&#x435;&#x434;&#x43D;&#x43E;&#x441;&#x442;&#x438;</title><link>https://pouke.org/index/1346437251/1346443563/%D0%B4%D1%80-%D0%B1%D1%83%D0%B4%D0%B8%D0%BC%D0%B8%D1%80-%D0%B0%D0%BB%D0%B5%D0%BA%D1%81%D0%B8%D1%9B-%D0%BF%D1%80%D0%BE%D1%84%D0%B5%D1%81%D0%BE%D1%80-%D1%86%D0%B5%D1%82%D0%B8%D1%9A%D1%81%D0%BA%D0%B5-%D0%B1%D0%BE%D0%B3%D0%BE%D1%81%D0%BB%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%98%D0%B5-%D1%83-%D1%86%D1%80%D0%BD%D0%BE%D1%98-%D0%B3%D0%BE%D1%80%D0%B8-%D0%B2%D0%BB%D0%B0%D1%81%D1%82-%D1%83%D0%B3%D1%80%D0%BE%D0%B6%D0%B0%D0%B2%D0%B0-%D0%B4%D0%B5%D0%BC%D0%BE%D0%BA%D1%80%D0%B0%D1%82%D0%B8%D1%98%D1%83-%D0%B8-%D1%85%D1%80%D0%B8%D1%88%D1%9B%D0%B0%D0%BD%D1%81%D0%BA%D0%B5-%D0%B2%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B5%D0%B4%D0%BD%D0%BE%D1%81%D1%82%D0%B8-r9623/</link><description><![CDATA[
<p><img src="https://pouke.org/uploads/monthly_2018_07/budimir-aleksic-006.jpg.4afbded8cdfcc6c088b4de486636e85d.jpg" /></p>
<p style="text-align:justify;">
	<span style="font-size:14px;">Поштовани господине предсједниче Интернационалне скупштине православља, поштоване господине генерални секретаре, Ваша високопреосвештенства, часни оци, даме и господо учесници ове јубиларне 25. конференције ИСП!</span>
</p>

<p style="text-align:justify;">
	<span style="font-size:14px;">Велико ми је задовољство и изузетна част и привилегија да овдје, у Атини, гдје је настала идеја демократије и гдје је демократија рођена, говорим о овако важној теми као што је: Парламентарна демократија и хришћанске вриједности.</span>
</p>

<p style="text-align:justify;">
	<span style="font-size:14px;">Посебна је привилегија говорити на овој јубиларној 25. по реду конференцији Интернационалне скупштине православља, асоцијације која има важну мисију очувања и промовисања православља – вјере чије се идеје и вриједности налазе у темељима европске цивилизације.</span>
</p>

<p style="text-align:justify;">
	<span style="font-size:14px;">Пошто долазим из Црне Горе, желим овом приликом да укажем на неколико чињеница. Прије свега желим да нагласим да су у Црној Гори угрожени и парламентарна демократија и хришћанске вриједности. Црна Гора је једина земља од свих земаља бившег  источног, социјалистичког блока, у којој није дошло до демократске смјене власти. Иста партија влада тридесет година. Дакле, Црна Гора још није успоставила принцип смјењивости власти, демократским путем, на изборима. Умјесто демократског поретка, зацементиран је аутократски поредак гдје се опозиција прогања, и гдје се воде политички и етнички мотивисани и монтирани судски процеси против опозиционих лидера, челника коалиције Демократски фронт, који су, наводно, уз помоћ руских служби хтјели да изврше државни удар на дан парламентарних избора одржаних 16. октобра 2016. године.</span>
</p>

<p style="text-align:justify;">
	<span style="font-size:14px;">Осим демократије, у Црној Гори су угрожене и хришћанске вриједности. Наиме, челници режима су експлицитно саопштили да желе да Црну Гору изведу из словенско-византијског, православног цивилизацијског круга, гдје је она вјековима припадала (и као таква опстала током 400 година сурове турске окупације), и да је уведу у римокатоличко-протестантски, западни цивилизацијски круг. Ради се, значи, о промјени историјског идентитета Црне Горе по украјинском моделу, што подразумијева обавезан антируски наратив, па је тако Црна Гора (једина од православних словенских земаља) увела санкције Руској Федерацији и признала самопроглашену терористичку творевину косметских Албанаца на историјској српској земљи – Косову и Метохији, супротно вољи већине православног становништва Црне Горе.</span>
</p>

<p style="text-align:justify;">
	<span style="font-size:14px;">Осим тога, власт у Црној Гори врши константан притисак на канонску православну цркву – Српску православну цркву, као што то ради и власт у Кијеву која прогони канонску Украјинску православну цркву Московског патријархата. На мјесто 800 година постојеће Српске православне цркве, најстарије институције на простору данашње Црне Горе, актуелна црногорска власт жели да инсталира псеудоцрквену племенско-партијску организацију, регистровану 2000. године у полицијској станици на Цетињу. Влада Црне Горе је припремила Закон о правном положају цркава и вјерских заједница којим предвиђа да имовина православне цркве постане имовина државе, да се црквени великодостојници не могу бирати без сагласности власти и да сједиште православне цркве не смије бити изван Црне Горе (што се директно односи на Српску православну цркву чије је сједиште у Београду), иако је сједиште римокатолика у Црној Гори, као што је познато, такође у другој држави, тј. у Ватикану. У плановима челника црногорског режима православна Црква треба да буде један од конституената црногорског националног бића (што је етнофилетистички приступ Цркви, супротан канонима и потпуно стран њеном бићу). Режим не жели православну Цркву која има јеванђељску мисију; они хоће институцију која би имала националистичку и асимилаторску функцију, и која би била „у хармоничним односима са државним органима“, како је то формулисао актуелни предсједник Црне Горе. Таквим  односом према православној Цркви, која према свим истраживањима правног мњења ужива највеће повјерење грађана Црне Горе, власт у Црној Гори крши уставно начело одвојености Цркве од државе, по коме је Црква слободна да сама уређује своје устројство и своју унутрашњу организацију.</span>
</p>

<p style="text-align:justify;">
	<span style="font-size:14px;">Али, без обзира на сва искушења у Црној Гори постоје респектабилне снаге које се одлучно боре и за парламентарну демократију и за хришћанске вриједности. Наша православна вјера нас учи да је живот непрестана борба – против гријеха, смрти и ђавола. И ми као православни хришћани морамо истрајати у тој борби за наш систем вриједности и наше идеале и циљеве.</span>
</p>

<p style="text-align:justify;">
	 
</p>

<p style="text-align:justify;">
	<strong><span style="font-size:14px;">ИЗВОР: <a href="http://mitropolija.com/2018/07/02/budimir-aleksic-u-crnoj-gori-vlast-ugrozava-demokratiju-i-hriscanske-vrijednosti/" rel="external nofollow">Митрополија црногорско-приморска</a></span></strong>
</p>
]]></description><guid isPermaLink="false">9623</guid><pubDate>Mon, 02 Jul 2018 18:47:36 +0000</pubDate></item><item><title>&#x41C;&#x430;&#x43B;&#x435;&#x448;&#x435;&#x432;&#x438;&#x45B;: &#x423;&#x432;&#x43E;&#x452;&#x435;&#x45A;&#x435; &#x432;&#x458;&#x435;&#x440;&#x43E;&#x43D;&#x430;&#x443;&#x43A;&#x435; &#x443; &#x441;&#x440;&#x435;&#x434;&#x45A;&#x435; &#x448;&#x43A;&#x43E;&#x43B;&#x435; &#x43D;&#x435;&#x45B;&#x435; &#x431;&#x438;&#x442;&#x438; &#x43D;&#x430;&#x443;&#x448;&#x442;&#x440;&#x431; &#x43E;&#x441;&#x442;&#x430;&#x43B;&#x438;&#x445; &#x43F;&#x440;&#x435;&#x434;&#x43C;&#x435;&#x442;&#x430;</title><link>https://pouke.org/index/1346437251/1346443563/%D0%BC%D0%B0%D0%BB%D0%B5%D1%88%D0%B5%D0%B2%D0%B8%D1%9B-%D1%83%D0%B2%D0%BE%D1%92%D0%B5%D1%9A%D0%B5-%D0%B2%D1%98%D0%B5%D1%80%D0%BE%D0%BD%D0%B0%D1%83%D0%BA%D0%B5-%D1%83-%D1%81%D1%80%D0%B5%D0%B4%D1%9A%D0%B5-%D1%88%D0%BA%D0%BE%D0%BB%D0%B5-%D0%BD%D0%B5%D1%9B%D0%B5-%D0%B1%D0%B8%D1%82%D0%B8-%D0%BD%D0%B0%D1%83%D1%88%D1%82%D1%80%D0%B1-%D0%BE%D1%81%D1%82%D0%B0%D0%BB%D0%B8%D1%85-%D0%BF%D1%80%D0%B5%D0%B4%D0%BC%D0%B5%D1%82%D0%B0-r9622/</link><description><![CDATA[
<p><img src="https://pouke.org/uploads/monthly_2018_07/123123.jpg.908944163f4947dd09669c336933af86.jpg" /></p>
<p style="text-align:justify;">
	Малешевић је на конференцији за новинаре у Бањалуци подсјетио да је недавном одлуком Владе Српске у средње школе уведена вјеронаука као обавезан предмет, те да су све средње школе обавијештене да се од септембра сукцесивно уводи вјеронаука од првог разреда.
</p>

<p style="text-align:justify;">
	Он је рекао да ученици имају могућност избора у прве двије године средње школе да изучавају културу религије као алтернативу вјеронауци, а у трећем и четвртом разреду етику.
</p>

<p style="text-align:justify;">
	Малешевић је нагласио да ученици у средњим школама имају више практичне наставе него раније, као и да се у свим основним и средњим школама изучава информатика.
</p>

<p style="text-align:justify;">
	 
</p>

<p style="text-align:justify;">
	<strong>Извор: <a href="http://mitropolija.com/2018/07/02/malesevic-uvodjenje-vjeronauke-u-srednje-skole-nece-biti-naustrb-ostalih-predmeta/" rel="external nofollow">Митрополија црногорско-приморска</a></strong>
</p>
]]></description><guid isPermaLink="false">9622</guid><pubDate>Mon, 02 Jul 2018 18:43:45 +0000</pubDate></item><item><title>&#x411;&#x440;&#x43E;&#x458; &#x441;&#x442;&#x430;&#x43D;&#x43E;&#x432;&#x43D;&#x438;&#x43A;&#x430; &#x443; &#x421;&#x440;&#x431;&#x438;&#x458;&#x438; &#x43F;&#x430;&#x43E; &#x438;&#x441;&#x43F;&#x43E;&#x434; &#x441;&#x435;&#x434;&#x430;&#x43C; &#x43C;&#x438;&#x43B;&#x438;&#x43E;&#x43D;&#x430;</title><link>https://pouke.org/index/1346437251/1346443563/%D0%B1%D1%80%D0%BE%D1%98-%D1%81%D1%82%D0%B0%D0%BD%D0%BE%D0%B2%D0%BD%D0%B8%D0%BA%D0%B0-%D1%83-%D1%81%D1%80%D0%B1%D0%B8%D1%98%D0%B8-%D0%BF%D0%B0%D0%BE-%D0%B8%D1%81%D0%BF%D0%BE%D0%B4-%D1%81%D0%B5%D0%B4%D0%B0%D0%BC-%D0%BC%D0%B8%D0%BB%D0%B8%D0%BE%D0%BD%D0%B0-r9613/</link><description><![CDATA[
<p><img src="https://pouke.org/uploads/monthly_2018_07/ruka-za-prvu-frajstend.jpg.ba2765e47203e576b3df2da074f98397.jpg" /></p>
<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:19.8px;text-align:justify;">
	<span style="font-size:14px;">Број становника у Србији пао је испод седам милиона, говоре најновији подаци Републичког завода за статистику, тако да демографи истичу да у нашој земљи, бар у новијој историји, никада није живело мање становника него данас. За свега годину дана Србија је остала без 37.500 становника, што се и могло очекивати с обзиром на то да је лане свега шест општина имало позитивни природни прираштај.</span>
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:19.8px;text-align:justify;">
	 
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:19.8px;text-align:justify;">
	<span style="font-size:14px;">Кад већ завирујемо у бројке о прираштају, што значи и у бројке из породилишта, у Србији су прошле године рођене 64.894 бебе – само 160 више него 2016. године, када је у матичне књиге рођених уписано најмање деце од почетка 20. века. Новорођених је било више и за време балканских ратова, а сваке године у последњој деценији на овим просторима нестане општина попут Бечеја, Савског венца или Пријепоља, јер се природни прираштај у земљи смањи за око 385.000 људи. Гордана Бјелобрк, шеф Одсека за демографију Републичког завода за статистику, не скрива забринутост док посматра најновије податке виталне статистике и истиче да је у 2017. години забележена највећа негативна вредност природног прираштаја од када се води витална статистика, пре свега због великог броја умрлих. Конкретно: прошле године умрле су 103.722 особе – чак 3.000 више у односу на 2016. годину.</span>
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:19.8px;text-align:justify;">
	 
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:19.8px;text-align:justify;">
	<span style="font-size:14px;">– Од 169 општина у Србији само шест њих је током претходне године имало позитивни природни прираштај, и то Нови Пазар, Бујановац, Сјеница, Нови Сад, Прешево и Тутин. Иако у Београду живи готово четвртина становништва Србије, ниједна београдска општина није имала позитиван природни прираштај у претходној години. Узроци ових поражавајућих демографских трендова су једноставни – млади људи одлазе из Србије и то видите не само по броју рођених беба већ и по броју бракова. Наиме, у порасту је број особа које се венчавају други или трећи пут, а опада број младенаца који први пут одлазе код матичара и то су по правилу млади људи – истиче наша саговорница и додаје да број седокосих премашује број деце.</span>
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:19.8px;text-align:justify;">
	 
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:19.8px;text-align:justify;">
	<span style="font-size:14px;">– Оно што забрињава демографе јесте чињеница да расте старост мајке приликом рођења првог детета. У овом моменту, просечна жена у граду први пут одлази у породилиште у тридесетој години живота, а у осталим насељима са 27,8 година, па не чуди податак због чега највећи број породица у Србији има само једно дете – истиче наша саговорница.</span>
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:19.8px;text-align:justify;">
	 
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:19.8px;text-align:justify;">
	<span style="font-size:14px;">Такозвани емотивни графикони Завода за статистику сведоче да је у 2017. години 36.047 особа изговорило судбоносно „да” при чему (просечни) младожења у нашој земљи има 31,2 године, а његова изабраница – 28,3 године. Илустративни доказ тезе да се сличности привлаче јесте и чињеница да су најчешћи бракови између супружника исте националности (88 одсто). Највише је закључених бракова у којима су супружници с истом школском спремом, а у половини нових бракова оба супружника су запослена.</span>
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:19.8px;text-align:justify;">
	 
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:19.8px;text-align:justify;">
	<span style="font-size:14px;">Тачку на брачну заједницу у 2017. години ставила су 9.262 пара, чак 216 више него годину дана раније. Они који верују у баксузну моћ бројева, сигурно ће обесхрабрити податак да је просечно трајање разведеног брака за 2017. годину износило 13,3 године. Највећи број разведених бракова чине заједнице са децом – чак 55 одсто њих.</span>
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:19.8px;text-align:justify;">
	 
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:19.8px;text-align:justify;">
	<span style="font-size:14px;">Подаци Републичког завода за статистику сведоче да просечна старост укупног становништва у нашој земљи константно расте – у 2017. години износила је 43 године. Проценат младог становништва (0–14 година) у укупном становништву износи 14,3 одсто, док је удео особа старијих од 65 година 19,6 процента. Највећи број старих особа живи у зајечарској области, а највећи број младих у Рашкој и Пчињској области.</span>
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:19.8px;text-align:justify;">
	 
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:19.8px;text-align:justify;">
	<span style="font-size:14px;">Подаци о унутрашњим миграцијама сведоче да је током 2017. године 120.355 особа променило пребивалиште, односно трајно се преселило из свог досадашњег места становања у друго место унутар Србије. Највише њих (49.494) доселило се у Београд и у регион Војводине (27.362), а највећи број интерних миграната имао је између 25 и 34 године. С обзиром на то да је број особа које су промениле пребивалиште унутар земље мањи за око 5.000 у односу на 2016. годину, статистичари претпостављају да је у порасту број особа које су емигрирале у иностранство.</span>
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:19.8px;text-align:justify;">
	 
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:19.8px;text-align:justify;">
	<span style="font-size:14px;">Увид у статистику морталитета сведочи да Срби умиру од болести које се могу спречити и које су последица нездравог начина живота. Наиме, водећи узрок смрти код оба пола биле су болести система крвотока – оне потписују више од половину читуља у нашој земљи. Други узрок смрти у нашој земљи су тумори, на које отпада петина смртних случајева.</span>
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:19.8px;text-align:center;">
	 
</div>

<div style="background-color:#FFFFFF;color:#444444;font-size:1.2em;text-align:center;">
	<span style="font-size:14px;"><img alt="d06b01-broj-rodjenih.jpg" src="https://pouke.org/forum/applications/core/interface/js/spacer.png" style="border:0px;" data-src="http://spc.rs/files/u12/d06b01-broj-rodjenih.jpg"></span>
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:19.8px;text-align:justify;">
	 
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:19.8px;text-align:justify;">
	<span style="font-size:14px;"><b><i>Извор: <a href="http://spc.rs/sr/broj_stanovnika_u_srbiji_pao_ispod_sedam_miliona" style="color:#3d85c6;" rel="external nofollow"><span style="color:#0b5394;">Српска Православна Црква</span></a></i></b></span>
</div>
]]></description><guid isPermaLink="false">9613</guid><pubDate>Mon, 02 Jul 2018 09:15:05 +0000</pubDate></item></channel></rss>
