ТВ ХРАМ

Извор: Видовдан.орг

„Данас, када смо овако дивно сабрани, не могу, браћо и сестре, да не проговорим неколико речи о нашем Косову, о нашој благословеној земљи, о нашем Јерусалиму, који је угрожен више него икада у својој историји, о нашим светињама на Косову и Метохији, почевши од Пећке Патријаршије, Дечана, Грачанице, и многих и многих других светиња, где је некада било и трагова о њима; остало је на 1300 места на Косову и Метохији. Та земља је натопљена крвљу хришћанских мученика и сузама хришћанских подвижника, и зато се морамо Господу помолити, да нам не отргну ту свету земљу. Хиљаду година српски народ живи на Косову и Метохији. Тамо је подизао светиње. Украсио је, a данас моћници овога света желе да нам је отму, узму, као што је окупирали. Не можемо никада дозволити да Косово буде нечија друга земља, а поготово народа који је годинама и вековима уништавао светиње наше на Косову и Метохији. И они данас треба да буду чувари њихови. Наш народ то каже лепо: То је исто као поставити козу да чува купус. Помолимо се Господу да Господ учини код оних који одлучују, који кроје капу народима и људима да Косово остане српско као што је то вазда било. Не смемо никада дозволити да га некоме предамо. Сила, каже народ, узме и земље и градове, ако хоће да узме нека га окупирају, узму, али ми не смемо никако дати своју свету земљу јер народ каже: Оно што се силом узме, на неки начин се и врати, а то имамо доказа код народа јеврејског који је 2000 година чекао да се врати у Јерусалим и вратио се.

Има много мудрих људи који говоре и мисле да се још увек дешавају велика превирања у овоме свету и да то питање не смемо никада тако брзо да решимо, него да се боримо да га сачувамо, па ако га, не дај Боже изгубимо, да се боримо да га вратимо. Зато се молимо Господу; потребна је молитва свих нас да сачувамо светињу косовску и метохијску и тамошње наше славне и дивне цркве. Ја верујем у Господа, верујем и у свете мошти на Косову и Метохији, Св. Краља Стевана Дечанског, свете Патријархе и Епископе у Пећкој Патријаршији и Св. Јоаникија Девичког и многе друге који су нас сачували од многих искушења и патњи и страдања у прошлости. Даће Господ, молитвама светих и нас свих да се и сада сачува наше свето Косово.

Нека вас Господ благослови браћу и сестре, нека вам Господ улије веру, ону веру коју су свети апостоли имали, ону веру коју су наши оци и праоци имали, та ће нас вера сачувати од свих зала и опасности овог света. Јер Бог је моћнија од свих непријатеља наших.“

Цео видео о празнику са беседом Његове Светости:

Sputnjik Srbija

Као човек и монах, који са својом братијом живи у манастиру Дечани, који је 5 пута оружано нападан након рата од стране албанских екстремиста (иако ме злонамерници називају борцем за независно Косово) дубоко сам повређен, али не лажним оптужбама против себе, јер Бог зна и народ зна ко су Дечански монаси, већ дубоком неправдом која је нанесена нашим храбрим Српкињама у Ђаковици и свим оним прогнаним Ђаковчанима, који би се радо вратили у Ђаковицу, да им у тој намери не одузимате и последњу наду ви, који би са албанским вођама да деле Косово и Метохију и натерају преостале Србе у прогонство, и отпишу их као сувишак.

Ако нисте знали, знајте, господине Председниче, у храму, а сада манастиру Пресвете Богородице, у Ђаковици већ годинама живе четири старице, храбре Српкиње (игуманија Теоктиста Кастратовић, монахиња Јоаникија Спаић, Васиљка Перић и Нада Исаиловић) о којима брине наш Владика Теодосије и монаси манастира Дечани. Оне су преживеле и паљење своје цркве и куће у погрому 2004. год., а сада живе у обновљеној кући и моле се у цркви коју редовно посећују десетине и стотине верника, посебно о већим празницима. Ђаковчани не заборављају свој родни град и своју цркву Успења Пресвете Богородице и често долазе у посету као и многи други и Срби и странци, који за разлику од оних који их отписују, брину о овим старицама и диве се њиховој устрајности.

Те старице су јунакиње нашег времена, које својим храбрим постојањем у свом родном граду изобичавају бестидне неистине оних који не маре за своје грађане и отписују их као статистичку грешку и који упорно покушавају да убеде народ Србије да треба да се одрекне и највећег дела Косова и Метохије и нас који овде живимо. Убеђујете Србе да их се одрекну, не само земље која нам је свима одузета великим доприносом режима, коме сте верно служили као министар (дез)информисања, већ да се одрекне живих људи и грађана, који за вас и оне који деле ваше мишљење, очигледно не постоје.

Господине Председниче, ако ви и ваши слепи послушници нисте спремни да одете да живите у Ђаковицу, разумем, лепше вам је у Београду. Али, пустите оне који хоће тамо и овде у Дечанима, и у Призрену и у Пасјану, Новом Брду и у Грачаници, и у метохијским селима и широм КиМ, посебно јужно од Ибра где нас је већина, да живе. Пустите их да живе јер су то изабрали суочавајући се са свим невољама посебно последњих 20 година, као и вековима њихови преци. Не играјте се са нашим животима. Тешко је, али то што смо одлучили да овде живимо не значи да смо страни плаћеници и издајници. Не ширите недржавнички дефетизам јер је Србија боље заслужила, што су показали њени највећи синови. Немојте да вређате свој народ, ниједног грађанина, без обзира где био, јер вас за то засигурно нико није ни изабрао нити овластио.

Нека Србија види и зна. Они на власти могу да ураде шта хоће, али историја ће забележити, а Бог ће на крају свима судити.

"Опрости им Господе не знају шта раде", рекао је Христос и дао нам пример како да се молимо за оне који заиста не знају шта раде.

Архиепископ ПОА г.г. Јован, од министра унутрашњих послова, Оливера Спасовског, затражио је да полиција престане да спроводи верску дискриминацију над њим и канонској Цркви коју он претставља.

Писмо преносимо у целини:

''Поштовани г. Спасовски, без дужег увода, који би у уобичајеном обраћању Вама требало да постоји, желимо само да Вам саопштимо како смо се надали да ће променом власти, наступити и ново време, време толеранције и верских слобода, без икакве дискриминације на верској основи, која је, узгред, започела још у време када је председник Р. Македоније био г. Бранко  Црвенковски (бивши председник Ваше партије), али до тога ипак није дошло.
На дан 9. јула, текуће године, гранична полиција на граничном прелазу Меџитлија, нам је одузела путну исправу без икаквог образложења.

Наредног дана, одлазимо у МУП-Битољ где нам је пост фестум уручено решење : ОРГ-СУНР-Одсек за управне послове Битољ, бр. 15. 1. 5/1336 од 5. 7. 2018. потписано од начелника, м-р Теодора Кирацовског. Решењем нам се одузима путна исправа, ради тога што је Одсек за управне послове Битољ добио извештај суда Скопље – I, КОК 56/15 од 3. 7. 2018.да смо осуђени на казну у трајању од једне године и једног месеца. Правоснажну пресуду за тај предмет, ми смо примили 10. јула 2018. и у њој јасно стоји у диспозитиву, да смо осуђени на затворску казну у трајању од  једне године и једног месеца, док у образложењу (на другој страници), такође недвосмислено пише,  да је у казну урачунато и време које смо провели у притвору, а које за неколико дана превазилази саму казну од  једне године и једног месеца.
Исту ову пресуду подносимо на увид и органу који је издао решење али ни они не показују било какав интерес да промене решење.

У међувремену, у интересу јавности,пошто неки од новинара показују интересовање за овај случај, суд Скопље-I издаје саопштење да за лице Јован Вранишкоски не постоји мера одузимања пасоша. Ова нас је натерало да напишемо претставку председнику суда Скопље-I, од кога добијамо одговор, да: ''после извршене провере у систему суда, од стране Основног суда- Скопље I из Скопља, није донешено решење за одузимање Ваше путне исправе, већ је суд доставио Управи-Одељења унутрашњих послова, Одељењу за путне исправе – Битољ, само обавештење да сте пресудом овог суда КОК бр. 56/15 од 28. 2. 2017. осуђени на затворску казну у трајању од 1. године и 1. месеца, за кривично дело из чл. 273 ст.1 КЗ.'' Одговор на претставку који и Вама достављамо у прилогу, предочили смо запосленима у ОРГ – СУНР – Отсеку за управне послове – Битољ, али они су само одговорили да имају наредбу од ''виших инстанци'' да нам одузму путну исправу.

Не знамо да ли је то Ваша наредба господине министре или од неких Вама подређених али ми просто не би смо могли другачије  да је третирамо осим као дискриминацију и то на верској основи.

Добро Вам је познато да смо лидер једне верске организације, којој су претходне Владе Р. Македоније, укључујући и ону у којој сте  Ви министар, чинили све не би ли је дискриминисали. Како им то никако није пошло за руком, јер је Европски суд за људска права из Стразбура констатовао, како су власти у Р. Македонији, тиме што нису регистровале ПОА, прекршиле члан 11 и члан 9 из међународне конвенције за људска права и наложио је властима  да плате одштету нашој верској заједници (коja je до последњег евра исплаћена од стране ове Владе).

Министарство унутрашњих послова продужава са дискриминацијом. Узгред, ми болујемо од мултиплекс склерозе и само у месецу јулу, требали смо да се јавимо на две контроле на ВМА у Београду, где се лечимо. Исто то важи и за месец август. Одузимање путне исправе нас је довело у ситуацију да нисмо могли да урадимо предвиђене лекарске прегледе те је наше здравствено стање рапидно погоршано. Поседујемо путну исправу и друге државе, али ни са њом не можемо изаћи из земље, иако њу и не покушавају да нам одузму, не дају нам ни са њом да изађемо без одрицања од  боравка у Р. Македонији. Да ли је коначни циљ да будемо држани као таоц и то баш у периоду када је наша Црква најавила прославу великог јубилеја 1000 година од оснивања Охридске Архиепископије и долазак  српског Патријарха?!  Бесмислено је, г. министре, посезати за дискриминацијом на тако ниском нивоу и надати се било каквом успеху. Нас није поколебало ни пет и по година робије, прогона и притварања само зато што смо Архиепископ, од  државе дискриминаторски непризнате Православне Охридске Архиепископије, и да после свега неко гаји наду да ће нас оваквим ''меканим'' туторством преумити. Имајте у виду,  да прогоном на верској основи, који је спроводила и претходна влада и који је констатован од међународне заједнице а на који се сада и ви, на жалост, надовезујете, ни на који начин не помажете непризнатој МПЦ. Доказ овоме је факт да таквим приступом, МПЦ и дан данас није решила проблем са којим је суочена.

О овој, најновијој форми дискриминације већ смо информисали дипломатска претставништва у нашој земљи а сматрамо да је поштено да Вас обавестимо да ову претставку достављамо и Европској комисији против расизма и нетолеранције, Европској комисији за превенцију тортуре, нехуманог и деградирајућег третмана или кажњавања те Комисији за људска права при Савету Европе, које, као што Вам је познато, нису незаинтересоване за сваку врсту нетолеранције које се јављају у нашој земљи.

с поштовањем,
Архиепископ охридски и Митрополит скопски,
г.г. Јован
 

 Извор: Слободен печат

Превод са македонског: Поуке.орг

Марко Јакшић из Народног покрета Срба на КиМ „Отаџбина“ потврдио је за Данас да Српска листа води кампању против владике Теодосија не само у Митровици него и у другим градовима. Према Јакшићевим сазнањима, сви запослени у преосталим српским државним институцијама на КиМ – у школству, општинама и здравству, добили су „сигнал“ да не иду на молебане.

– Претпостављам да Српска листа неће бранити одлазак у цркву кад њени коалициони партнери у Влади Косова буду прогласили косовску православну цркву – каже Марко Јакшић.

„Наш, вечног спомена достојни, блаженопочивши патријарх Павле често је у тешким тренуцима позивао народ на пост и молитву, да би нас Бог сачувао тамо где смо били у опасности. Стога, архипастирски позивамо свештенство, монаштво и верни народ наше Епархије да од понедељка 6. августа закључно са петком 10. августом сви, према својим моћима строго посте и да се у храмовима, након вечерње службе, редовно служи Молебан за Косово и Метохију“, поручио је владика Теодосије.

Извор: Данас

Прецизније речено, Србија задржава север Косова, који ионако контролише, а треба да преда остали део Косова и Метохије (са већином нашег народа и светиња) и по свему судећи део простора Прешева и Бујановца (Зато је Београд јуче хладно тако прећутао претње Приштине да ће анектирати Прешево).

Дакле властодршци у Србији спремни су да предају К-Албанцима територију за коју су се барем по Уставу на Еванђељу заклели да ће чувати као део Србије. Остаје доста тешких задатака: Мењање Устава Србије и Косова. На Косову се мора ућуткати опозиција која хоће целу територију Косова (сукоб Тачи-Харадинај је у току), у Србији прогласити за издајнике и плаћенике све који ово не виде као акт највећег патриотизма, уз најбескрупулозније таблоидско блаћење и претње појединцима, маргинализовати улогу Цркве јер им не даје подршку за издају и, коначно, у току септембра или почетком октобра потписати свеобухватни споразум са неким привидним гаранцијама за Србе јужно од Ибра и пар манастира који остану (на чему инсистирају међународни фактори ваљда како би све имало барем неки привид праведности, макар за неко време). Важно је напоменути да у Бриселу представници Београда никада нису разговарали о црквама и на томе су искључиво инсистирали међународни представници. Ови су се бавили искучиво територијом и изналажењем начина како да српскм народу продају рог за свећу.

Црква је на време говорила и нису нас слушали. Кренули са најпрљавијим нападима и лажима, иако добро знају да је Црква најјачи противник независности КиМ. Маске су коначно пале (додуше мало раније него што су планирали јер смо изашли у јавност и макар предупредили насилни сценарио који је био планиран). Овај план етничке поделе територије, који из милоште зову "разграничење" по свему судећи има прагматичну подршку кључних међународних фактора, под условом да се криза не излије на простор БХ и Македоније. Не бих о детаљима. Биће оних који ће о томе писати више. За нас у СПЦ на Косову и Меотхији ово није и неће бити политичко питање, већ питање опстанка нашег верног народа и светиња са којим остајемо до краја уз све последице договора моћника. А они који вуку Србију у ову трагедију, нека се правдају и обмањују и друге и себе саме. Бога и народ који види својим очима, не могу преварити.

Будући, ипак, да је реч о подели територије на етничком принципу, дугорочне последице за Европу биће веома опасне али, хвала Богу, доста је паметних људи и међународних и домаћих о томе говорило на време. Нису их слушали. Процењујем да ће овај споразум ако га успеју спровести изазвати толику нестабилност да ће будућност овог дела у Европи за дуго бити на листи чекања, али видећемо

Бог да је на помоћи свима и да опрости онима који заиста не знају шта раде јер њима није лако, изобличаваће их њихова савест до краја живота, јер знају да Бог све види (ако уопште верују у њега) и свесни су да народ и историја памте!

Сетимо се ове фотографије. Остаће у историји! Заклетва на Мирослављевом Јеванђељу. С Богом се није играти!

„Не дајемо држави Србији, она нама помаже”, рекао је Митрополит Амфилохије за подгоричке Вијести и додао да Србија помаже градњу саборне цркве у Беранама и да даје помоћ коју Митрополија црногорско-приморскаа тражи и за обнову манастира.

Према његовим речима новац који се прикупи од добротворних прилога користи се за обнову Манастира и изградњу Цркава широм Црне Горе и не шаље се у Србију.

„Откуд би се обновило 650 храмова у Црној Гори, саградио храм у Подгорици, Бару…Ти који то причају да износимо паре из Црне Горе су људи који само кроз паре гледају свијет и лажу и бога и себе и своју савјест и пљују по својим прецима”, рекао је Митрополит.

Он је додао да Српска православна црква од прилога острошких манастира финансира три кухиње за сиротињу у Подгорици, Беранама и Цетињу, а даје и за прогнанике са Косова и Метохије и других крајева, и помаже две породице из Србије.

Како је рекао, Борис Тадић у време док је био председник Србије дао је за обнову манастира Бешка у Црној Гори 35.000 евра.

Извор: ТВ Храм

Оваквом изјавом, ставили су Епископа Рашко-призренског и косовско-метохијског Теодосија и Митрополита црногорско-приморског Амфилохија у исти кош са Наташом Kандић, као да су епископи цркве заговорници независног Kосова само зато што су против поделе Kосова после кога долази признање независности Kосова.

Селаковић је оптужујући свештенство СПЦ на Kосову, рекао: "Позивају се на Бога и Јеванђеље а постидели би се пред Патријархом Чарнојевићем који је спасавао народ. Они заборављају на то."

ВИДЕО: