У разговору за Радио Светигору отац Никола говори о дешавањима синоћ на мјесту пожара, као и о томе шта најчешће узрокује ватрене стихије и како се можемо заштитити.

Извор: Радио Светигора

Додао је да неке владике и црквени оци имају своје, другачије мишљење, али да он поштује цркву и неће да улази даље у поменуте наводе.

"Ништа лоше нећу рећи о цркви, без обзира што се неки дневно бацају каменом на мене", рекао је председник Вучић.

На констатацију новинара "да је сада јасније оно што данас говори Сава Јањић – да подржава Приштину ‘у тишини‘, а прича и ради против Београда", Вучић је рекао да не жели да на тако нешто одговара.

"Свако има могућност да каже оно што мисли, оно што нам срце говори и оно што говори разум, али треба гледати у будућност и размишљати о ономе што долази и о нашој деци", закључио је Вучић.

"Да би земља ишла напред, мора да сачува мир"

Председник Србије каже да се Срби са КиМ и даље "тихо исељавају", да држава то покушава на различите начине да спречи, поред осталог и куповином земљишта, али да тешко иде.

Председник је рекао да му је најсмешније када о Чаглавици, надомак Приштине, причају они који су српску земљу у том месту продали Албанцима.

"Када се појави Мома Трајковић и говори о томе дође ми да се ухватим за главу и кажем ‘шта је ово‘... Ви који сте препродали пола српске земље у околини Приштине да нам данас солите памет како и на који начин да штитимо своје интересе", рекао је Вучић новинарима у Београду.

Нагласио је да у месту које је било симбол српске државности, Косову Пољу, данас више нема Срба, а да их је мало остало у Бресју, Угљару, Чаглавици...

"Мало је Срба остало или их нема у тим местима због стручњака који су носили кишобран Мадлен Олбрајт и тако бринули о Србији. Они нам данас држе патриотске придике", нагласио је Вучић.

Да би земља ишла напред, како је рекао, мора да се сачува мир, да се гледа у будућност, а не у сукобе и прошлост.

"А, ако неко мисли да се плашим Хашима Тачија и Рамуша Харадинаја, тај не познаје мене и не познаје српски дух. Мислим да је време да размишљамо главом", приметио је Вучић.

Он је рекао и да нема никаквих договора о Косову, како то неки спекулишу, те да ће, ако будемо били близу каквог договора, о томе обавестити грађане.

Неће, каже, бити никаквих тајни, нити прикривања, као што су то неки радили 2011. и 2012. године и крили од јавности да хапсе грађане који су рушили границу између Срба и Срба на Јарињу.

Ми хоћемо договор, поновио је, како би сачували мир, стабилност и будућност, али договор није могућ ако неко мисли да Албанци добију све, а ми ништа.

Поводом информација о томе да представници Албанаца са југа Србије иду на консултације код Едија Раме, Вучић је рекао да за разлику од многих других у нашој земљи не зазире од било које теме, нити га плаше било чије жеље, које се, иначе, нису мењале двадесет година.

Подсетио је да својевремено, на пример, у Велики Трновац није могло ни да се уђе, а данас се наплаћује струја.

"Ако неко мисли да је то што ће дати више изјава у којима ће да покуша да уради нешто за себе, а против Србије и да ће то бити директно пропорционално резултатима које ће постићи - ја не верујем у то. Зато сам рекао да сачекамо резултат, па да онда судимо о томе које шта добио, ко је шта изгубио", рекао је председник Србије.

Сличне приче, каже, слуша годинама, типа "нема од севера ништа, нема од Ранилуга ништа, нема Срба овде, нема Срба онде" у оквиру дијалога, рецимо, на шта им каже "у реду, ја одох", па га онда враћају за сто а договор је, и даље, далеко.

Избор: РТС

Разлог што су се њих двојица нашли на удару српских власти је то што се, у складу са ставом Светог архијерејског сабора СПЦ, јавно противе најавама председника Србије о подели и разграничењу на Косову и Метохији.

До објаве овог текста нисмо добили званичан одговор портпарола СПЦ и члана Синода епископа бачког Иринеја (Буловића) да ли ће црквена влада нешто предузети због учесталих прозивки председника Александра Вучића, његовог генералног секретара Николе Селаковића, шефа Канцеларије за КиМ Марка Ђурића и представника Српске листе на рачун ЕРП. Владику Иринеја питали смо и за потврду спекулација да се током ове „кризе“ у црквено-државним односима састајао са Вучићем.

Иако је у недељу патријарх српски Иринеј поновио да се „српски народ и његове светиње не могу препустити на милост и немилост онима који су их до јуче све рушили и затирали“ и да је окупација боља варијанта од брзоплетих и исхитрених решења, „рату“ државних званичника против свих који у подели и разграничењу не виде „праведно косовско решење“ краја нема ни у најави. Напади су све личнији, а на главном удару медијског линча данима су архимандрит Сава и Рада Трајковић из Европског покрета Срба са КиМ.

Архимандрит Сава изјавио је за Данас да се не осећа лично угрожен директним прозивкама државних званичника и појединих београдских медија, иако „данима кидишу на једног монаха са свом таблоидско-обавештајном машинеријом лажи и монтажа“.

– Овде се нормално живи – имамо свакодневна богослужења и госте у манастиру. Стављање толике политичке тежине на једног монаха – свештеника у режимски контролисаним медијима говори само да то оно што он говори неког врло јако боли и да је то заправо истина. Та обавештајно-медијска кампања јавног блаћења и уништавања нечијих биографија договорена је на седници Савета за националну безбедност, како би се припремио терен за референдум и скренула пажња јавности са суштине оног што говоре људи који се јавно нападају – сматра архимандрит Сава.

Према његовим речима, „предаја највећег дела КиМ државни је пројекат највећим делом заснован на идеологији академика Добрице Ћосића, описаној у његовој књизи „Косово“ из 2004, док актуелни режим, као следбеник губитничке Ћосићеве идеологије, намерава да натера српски народ да сам себе и територијално и духовно ампутира преко референдума“.

– Циљ преговора Београда и Тиране уз учешће Приштине, који се активније воде још од 2016, иако је идеја старија, јесте да се Косово утопи у Албанију и да се предајом великој Албанији заобиђе тешко признање Косова, Савет безбедности. Наравно, највећи део КиМ наслеђује већ место у УН, Унеско статус Албаније са којом Београд већ има билатералне односе. Преостали Срби на КиМ, манастири, наслеђе су, према неокомунистичким идеолозима и њиховим данашњим следбеницима, само „колатерална штета“. Остаје им само како да вештином пропаганде, таблоидима, блаћењем неистомишљеника и другим опробаним методама, убеде српски народ да се одрекне и свога становништва, светиња, историје, свега што је за њих митологија. Следе седмице активног испирања мозга народу – упозорава игуман Високих Дечана.

Рада Трајковић сматра да изјаве Српске листе, која без и једног аргумента тврди да „ради против државе и учествује у стварању независног Косова“ као и недавне изјаве председника Србије у којима наводи где она борави кад је у Београду „директно угрожавају њену безбедност“. Она каже да би њен одговор на све то требало да буде кривична пријава.

– Стављање у исти кош људи који нису истомишљеници, већ имају различите погледе на многа питања, али се не слажу са Вучићем представљају етикетирање против слободе мишљења и говора. То је подршка тоталитаризму и диктатури, јер се свако ко не мисли као Вучић проглашава за државног непријатеља. Ако је неко против државе, треба тужилаштво да реагује, а не да се све пушта, а људи се таргетирају – каже за Данас Рада Трајковић.

Само неколико сати после њене изјаве да ће „предстојећа посета председника Србије КиМ 9. септембра бити нови ријалити“ и да ће контроверзни бизнисмен и потпредседник Српске листе Милан Радоичић имати „много посла да својим методама доведе народ да буде маса“, прекјуче се огласила Српска листа саопштењем подршке Вучићевој политици и личним нападима на Раду Трајковић са детаљима који траже пажњу тужиоца.

Милован Дрецун, председник Одбора за КиМ из СНС у Скупштини Србије, јуче је у јутарњем програму ТВ Пинк избегао да директно „удари“ на патријарха Иринеја, који је, као и сви у СПЦ, дужан да поштује став Сабора који је против независности и поделе КиМ, али је изјавио да је „Соњу Бисерко, Бошка Обрадовића, Амфилохија Радовића и Саву Јањића ујединила неодговорна политика која дугорочно наноси штету интересима Србије, јер је очигледно да је њихова намера да спрече Србију да од изгубљене позиције покуша да створи нешто у заштити наших интереса“.

Милован Дрецун је питања Данаса о потреби заказивања седнице скупштинског Одбора за КиМ и постојању доказа о штетном деловању противника разграничења и поделе Косова доживео као „мешање новинара у његов посао“ и навијање за „другу страну“. Дрецун је најавио да ће седницу Одбора за КиМ сазвати кад буде сматрао да треба. Упитан да ли је тужиоцу доставио доказе против људи које прозива у медијима, Дрецун је одговорио да је „његово посланичко право да изнесе политичку оцену оних који дају штетне и неодговорне изјаве“. Врхунац његовог негодовања изазвала су питања кад су подела и разграничење потврђени у Скупштини Србије као званична државна политика и кад је парламент дао мандат председнику Србије да преговоре у Бриселу подигне на председнички ниво и преговара са Хашимом Тачијем.

– Председник је добио мандат да преговара легално на изборима кад је добио двотрећинску већину у парламенту, категоричан је Дрецун.

Џомић: Благо режиму коме је највећи противник дечански игуман

У ишчекивању става Синода, због напада на ЕРП јуче се огласио протојереј-ставрофор Велибор Џомић у име Митрополије црногорско-приморске. Он оцењује да „у медијској хајци каква се не памти на једног монаха Српске цркве, свака реч лети на образ онога ко је изговара“.

Џомић јавно сведочи да су напади на владику Теодосија и архимандрита Саву, „по ко зна који пут, потврдили истину да је пријатељство са политичарима непостојећа категорија и да су односи са њима искључиво омеђени њиховим интересима – ситним, јефтиним, дневним, површним и краткотрајним и да ту нема ни Светиње, а ни опраштања!“ Према Џомићевим речима, „отац Сава има само реч, али нема медије, партијске послушнике, општинске одборе, министре, посланике, коалиционе партнере, телевизију и не излази из манастира, а тма и тушта се подигла на њега да бране Србију и српство од игумана Високих Дечана“.

„Благо режиму коме је највећи противник дечански игуман, а најмања брига четири српске бабе – монахиње у Ђаковици!.. Уз дужно поштовање, али тешко могу да себи објасним где се налазимо кад је дошло време да је Канцеларија за КиМ стратешки важнија од Високих Дечана, а да је за КиМ референтнији директор Канцеларије од дечанског игумана“, поручује свештеник Џомић.

Извор: Новине Данас

Пресловљавање: Поуке.орг

Наиме, отац Рафаило, свештеник из манастира Подмаине у Боки Kоторској, који је већ нашироко познат како по својим виђењима савремених токова и ствари, тако и игрица и многих људских навика обрушио се сада на контроверзног српског научника Мирољуба Петровића, назвавши га секташем који је слуга сатанин. Предавања, која Петровић држи по целој земљи, њему су, како је навео, била и више него мучна за слушање, а посебно га је разбеснело оно које је Петровић одржао испред једне цркве.

– Имали смо шарлатана који држи предавање на простору наше цркве , а уопште не припада Цркви, некакав Мирољуб, Драгољуб, Родољуб или како већ. Народ га је слушао и веровао му, а најгоре што га је пастир ту довео да трује, да је сам пастир наручивао туру јер то више личи на наручивање још једне. Он је без благослова, духа, противан светим апостолима, игнорише апостолско учење. О чему он говори, кога проповеда, макните га, мичите га и доведите онога који га је довео да објасни што је, а Мирољубу дајте могућност да се покаје. Треба га увести и у цркву, да задњи стоји, нек задњи узима и нафору. Нек ћути и нек учи, нек слуша и биће довољно за спасење, а не катедру да му дамо, катедру светих отаца – почео је отац Рафаило.

Наставио је затим још жешће да коментарише Петровића који иначе промовише „Мојсијев концепт“ и тврди да Бог стоји иза његове мисије, а у својим јавним наступима изјашњава се као „јеврејски православни хришћанин“.

– Тај Мирољуб каже да је вино којим се ми причешћујемо усмрђело грожђе, а то је директни атак на светињу над светињама. И шта можемо од таквих људи да добијемо, ко њих шаље браћо и сестре, а то је у ствари више него јасно. Ђаво је много бржи на обарачу од нас, много бржи. Нас једино дух Цркве и дух апостола може да заштити. У супротном нећемо одолети, подлећи ћемо искушењу и провокацији – казао је, између осталог, отац Рафаило.

Извор: Видовдан

Srpskom svešteniku nezavisnog uma sa Kosova sada ne veruje ni jedna strana

New York Times 2003: Kada je otac Sava Janjić tokom devedesetih istupio preko ranga Srpske pravoslavne crkve kako bi osudio ofanzivu Srbije na albanski narod na Kosovu, njegovi sunarodnici su ga proglasili za izdajnika kojeg plaća Centralna obaveštajna agencija.

Sada je optužen za širenje srpske nacionalističke propagande koja je potpirivala deceniju ratova na Balkanu. Značajne ličnosti među kosovskim Albancima sumnjaju da on radi za srpske obaveštajne službe.

Za međunarodne zvaničnike, koji upravljaju ovom južnom srpskom pokrajinom od kada je NATO 1999. godine proterao snage Slobodana Miloševića, otac Sava je branilac nekooperativnog cepidlačenja koje karakteriše odnos Beograda prema njima.

Ali sa tačke gledišta ovog igumana, jedina stvar koja se promenila je prijemčivost spoljnog sveta na poruku koju šalje iz izolovanog dečanskog manastira iz 14. veka.

“Moj prioritet je oduvek bila odbrana ljudskih prava,” rekao je monah sa naočarama na licu, sedeći za kompjuterskom tastaturom koja mu služi kao govornica, zahvaljujući brzoj satelitskoj Internet vezi:

“Zato smo u ovom manastiru zaštitili 200 albanskih civila od Miloševićeve policije i hranili mnoge porodice koje su patile tokom rata.”

Po mišljenju oca Save, svet jednostavno ne interesuju posleratne patnje kosovskih Srba. Više od 200.000 njih je pobeglo nakon što je borba pre više od tri godine prestala, kada je oteto ili ubijeno oko 2.500 Srba kao odmazda za hiljade smrtnih slučajeva nad Albancima tokom rata.

Osim delića teritorije na severu, na granici sa Srbijom, većina Srba koji su ostali na ovom području, koje se smatra srcem srednjevekovnog srpskog carstva, živi u razbacanim enklavama kojim, kako bi sprečili osvetničke napade, patroliraju mirovne snage NATO-a.

“Hiljade kuća, crkava, spomenika kulture i groblja su uništili albanski ekstremisti, ne za vreme rata, ili tokom vladavine balkanskog diktatora, već u prisustvu misije Ujedinjenih nacija i NATO-a” – tridesetsedmogodišnji otac Sava nedavno je napisao na društvenim mrežama.

Sutradan je napadnut na stranicama vodećih kosovskih albanskih novina „Koha Ditore“.

“Prema ovom Srbinu, koji ima uticaj na mišljenje javnog mnjenja na zapadu, svi su krivi, osim njegovih zemljaka sa Kosova,” rekao je kolumnista ovog lista Adriatik Keljmendi:

“Srbi na Kosovu ne rade ništa kako bi dokazali da oni više nisu ti koji su ubijali i uništavali sve što je pripadalo njihovim albanskim susedima.”

Otac Sava uviđa teškoće u borbi protiv ekstremizma koji često karakteriše politiku – na i o Kosovu.

“To je poput dijaloga gluvih,” rekao je on, dodirujući tanku kestenjastu bradu:

“Albanci kažu da Pravoslavna crkva želi da vrati srpsku kontrolu nad Kosovom. U međuvremenu, albanski ekstremisti uništavaju crkve kako bi uklonili kolektivni fokus kojim bi se Srbi privukli da se vrate.”

Problem, prema njegovom mišljenju, leži u sukobu identiteta koji se već godinama krčka.

Koliko god obični kosovski Albanci govorili da su voljni da prihvate prisustvo srpske manjine, Sava tvrdi da oni manastire, poput onog u kom je, vide kao pretnju, jer predstavljaju istorijsku vezu Srba sa ovom zemljom.

“Mi smo trn u oku priče na kojoj Albanci grade svoj nacionalni identitet,” rekao je:

„Priča u kojoj su nakon Adama i Eve samo Albanci živeli ovde, a svi koji su došli nakon njih su uljezi.“

Izvor: Kossev

ТВ ХРАМ

Извор: Видовдан.орг

„Данас, када смо овако дивно сабрани, не могу, браћо и сестре, да не проговорим неколико речи о нашем Косову, о нашој благословеној земљи, о нашем Јерусалиму, који је угрожен више него икада у својој историји, о нашим светињама на Косову и Метохији, почевши од Пећке Патријаршије, Дечана, Грачанице, и многих и многих других светиња, где је некада било и трагова о њима; остало је на 1300 места на Косову и Метохији. Та земља је натопљена крвљу хришћанских мученика и сузама хришћанских подвижника, и зато се морамо Господу помолити, да нам не отргну ту свету земљу. Хиљаду година српски народ живи на Косову и Метохији. Тамо је подизао светиње. Украсио је, a данас моћници овога света желе да нам је отму, узму, као што је окупирали. Не можемо никада дозволити да Косово буде нечија друга земља, а поготово народа који је годинама и вековима уништавао светиње наше на Косову и Метохији. И они данас треба да буду чувари њихови. Наш народ то каже лепо: То је исто као поставити козу да чува купус. Помолимо се Господу да Господ учини код оних који одлучују, који кроје капу народима и људима да Косово остане српско као што је то вазда било. Не смемо никада дозволити да га некоме предамо. Сила, каже народ, узме и земље и градове, ако хоће да узме нека га окупирају, узму, али ми не смемо никако дати своју свету земљу јер народ каже: Оно што се силом узме, на неки начин се и врати, а то имамо доказа код народа јеврејског који је 2000 година чекао да се врати у Јерусалим и вратио се.

Има много мудрих људи који говоре и мисле да се још увек дешавају велика превирања у овоме свету и да то питање не смемо никада тако брзо да решимо, него да се боримо да га сачувамо, па ако га, не дај Боже изгубимо, да се боримо да га вратимо. Зато се молимо Господу; потребна је молитва свих нас да сачувамо светињу косовску и метохијску и тамошње наше славне и дивне цркве. Ја верујем у Господа, верујем и у свете мошти на Косову и Метохији, Св. Краља Стевана Дечанског, свете Патријархе и Епископе у Пећкој Патријаршији и Св. Јоаникија Девичког и многе друге који су нас сачували од многих искушења и патњи и страдања у прошлости. Даће Господ, молитвама светих и нас свих да се и сада сачува наше свето Косово.

Нека вас Господ благослови браћу и сестре, нека вам Господ улије веру, ону веру коју су свети апостоли имали, ону веру коју су наши оци и праоци имали, та ће нас вера сачувати од свих зала и опасности овог света. Јер Бог је моћнија од свих непријатеља наших.“

Цео видео о празнику са беседом Његове Светости:

Sputnjik Srbija

Као човек и монах, који са својом братијом живи у манастиру Дечани, који је 5 пута оружано нападан након рата од стране албанских екстремиста (иако ме злонамерници називају борцем за независно Косово) дубоко сам повређен, али не лажним оптужбама против себе, јер Бог зна и народ зна ко су Дечански монаси, већ дубоком неправдом која је нанесена нашим храбрим Српкињама у Ђаковици и свим оним прогнаним Ђаковчанима, који би се радо вратили у Ђаковицу, да им у тој намери не одузимате и последњу наду ви, који би са албанским вођама да деле Косово и Метохију и натерају преостале Србе у прогонство, и отпишу их као сувишак.

Ако нисте знали, знајте, господине Председниче, у храму, а сада манастиру Пресвете Богородице, у Ђаковици већ годинама живе четири старице, храбре Српкиње (игуманија Теоктиста Кастратовић, монахиња Јоаникија Спаић, Васиљка Перић и Нада Исаиловић) о којима брине наш Владика Теодосије и монаси манастира Дечани. Оне су преживеле и паљење своје цркве и куће у погрому 2004. год., а сада живе у обновљеној кући и моле се у цркви коју редовно посећују десетине и стотине верника, посебно о већим празницима. Ђаковчани не заборављају свој родни град и своју цркву Успења Пресвете Богородице и често долазе у посету као и многи други и Срби и странци, који за разлику од оних који их отписују, брину о овим старицама и диве се њиховој устрајности.

Те старице су јунакиње нашег времена, које својим храбрим постојањем у свом родном граду изобичавају бестидне неистине оних који не маре за своје грађане и отписују их као статистичку грешку и који упорно покушавају да убеде народ Србије да треба да се одрекне и највећег дела Косова и Метохије и нас који овде живимо. Убеђујете Србе да их се одрекну, не само земље која нам је свима одузета великим доприносом режима, коме сте верно служили као министар (дез)информисања, већ да се одрекне живих људи и грађана, који за вас и оне који деле ваше мишљење, очигледно не постоје.

Господине Председниче, ако ви и ваши слепи послушници нисте спремни да одете да живите у Ђаковицу, разумем, лепше вам је у Београду. Али, пустите оне који хоће тамо и овде у Дечанима, и у Призрену и у Пасјану, Новом Брду и у Грачаници, и у метохијским селима и широм КиМ, посебно јужно од Ибра где нас је већина, да живе. Пустите их да живе јер су то изабрали суочавајући се са свим невољама посебно последњих 20 година, као и вековима њихови преци. Не играјте се са нашим животима. Тешко је, али то што смо одлучили да овде живимо не значи да смо страни плаћеници и издајници. Не ширите недржавнички дефетизам јер је Србија боље заслужила, што су показали њени највећи синови. Немојте да вређате свој народ, ниједног грађанина, без обзира где био, јер вас за то засигурно нико није ни изабрао нити овластио.

Нека Србија види и зна. Они на власти могу да ураде шта хоће, али историја ће забележити, а Бог ће на крају свима судити.

"Опрости им Господе не знају шта раде", рекао је Христос и дао нам пример како да се молимо за оне који заиста не знају шта раде.

Архиепископ ПОА г.г. Јован, од министра унутрашњих послова, Оливера Спасовског, затражио је да полиција престане да спроводи верску дискриминацију над њим и канонској Цркви коју он претставља.

Писмо преносимо у целини:

''Поштовани г. Спасовски, без дужег увода, који би у уобичајеном обраћању Вама требало да постоји, желимо само да Вам саопштимо како смо се надали да ће променом власти, наступити и ново време, време толеранције и верских слобода, без икакве дискриминације на верској основи, која је, узгред, започела још у време када је председник Р. Македоније био г. Бранко  Црвенковски (бивши председник Ваше партије), али до тога ипак није дошло.
На дан 9. јула, текуће године, гранична полиција на граничном прелазу Меџитлија, нам је одузела путну исправу без икаквог образложења.

Наредног дана, одлазимо у МУП-Битољ где нам је пост фестум уручено решење : ОРГ-СУНР-Одсек за управне послове Битољ, бр. 15. 1. 5/1336 од 5. 7. 2018. потписано од начелника, м-р Теодора Кирацовског. Решењем нам се одузима путна исправа, ради тога што је Одсек за управне послове Битољ добио извештај суда Скопље – I, КОК 56/15 од 3. 7. 2018.да смо осуђени на казну у трајању од једне године и једног месеца. Правоснажну пресуду за тај предмет, ми смо примили 10. јула 2018. и у њој јасно стоји у диспозитиву, да смо осуђени на затворску казну у трајању од  једне године и једног месеца, док у образложењу (на другој страници), такође недвосмислено пише,  да је у казну урачунато и време које смо провели у притвору, а које за неколико дана превазилази саму казну од  једне године и једног месеца.
Исту ову пресуду подносимо на увид и органу који је издао решење али ни они не показују било какав интерес да промене решење.

У међувремену, у интересу јавности,пошто неки од новинара показују интересовање за овај случај, суд Скопље-I издаје саопштење да за лице Јован Вранишкоски не постоји мера одузимања пасоша. Ова нас је натерало да напишемо претставку председнику суда Скопље-I, од кога добијамо одговор, да: ''после извршене провере у систему суда, од стране Основног суда- Скопље I из Скопља, није донешено решење за одузимање Ваше путне исправе, већ је суд доставио Управи-Одељења унутрашњих послова, Одељењу за путне исправе – Битољ, само обавештење да сте пресудом овог суда КОК бр. 56/15 од 28. 2. 2017. осуђени на затворску казну у трајању од 1. године и 1. месеца, за кривично дело из чл. 273 ст.1 КЗ.'' Одговор на претставку који и Вама достављамо у прилогу, предочили смо запосленима у ОРГ – СУНР – Отсеку за управне послове – Битољ, али они су само одговорили да имају наредбу од ''виших инстанци'' да нам одузму путну исправу.

Не знамо да ли је то Ваша наредба господине министре или од неких Вама подређених али ми просто не би смо могли другачије  да је третирамо осим као дискриминацију и то на верској основи.

Добро Вам је познато да смо лидер једне верске организације, којој су претходне Владе Р. Македоније, укључујући и ону у којој сте  Ви министар, чинили све не би ли је дискриминисали. Како им то никако није пошло за руком, јер је Европски суд за људска права из Стразбура констатовао, како су власти у Р. Македонији, тиме што нису регистровале ПОА, прекршиле члан 11 и члан 9 из међународне конвенције за људска права и наложио је властима  да плате одштету нашој верској заједници (коja je до последњег евра исплаћена од стране ове Владе).

Министарство унутрашњих послова продужава са дискриминацијом. Узгред, ми болујемо од мултиплекс склерозе и само у месецу јулу, требали смо да се јавимо на две контроле на ВМА у Београду, где се лечимо. Исто то важи и за месец август. Одузимање путне исправе нас је довело у ситуацију да нисмо могли да урадимо предвиђене лекарске прегледе те је наше здравствено стање рапидно погоршано. Поседујемо путну исправу и друге државе, али ни са њом не можемо изаћи из земље, иако њу и не покушавају да нам одузму, не дају нам ни са њом да изађемо без одрицања од  боравка у Р. Македонији. Да ли је коначни циљ да будемо држани као таоц и то баш у периоду када је наша Црква најавила прославу великог јубилеја 1000 година од оснивања Охридске Архиепископије и долазак  српског Патријарха?!  Бесмислено је, г. министре, посезати за дискриминацијом на тако ниском нивоу и надати се било каквом успеху. Нас није поколебало ни пет и по година робије, прогона и притварања само зато што смо Архиепископ, од  државе дискриминаторски непризнате Православне Охридске Архиепископије, и да после свега неко гаји наду да ће нас оваквим ''меканим'' туторством преумити. Имајте у виду,  да прогоном на верској основи, који је спроводила и претходна влада и који је констатован од међународне заједнице а на који се сада и ви, на жалост, надовезујете, ни на који начин не помажете непризнатој МПЦ. Доказ овоме је факт да таквим приступом, МПЦ и дан данас није решила проблем са којим је суочена.

О овој, најновијој форми дискриминације већ смо информисали дипломатска претставништва у нашој земљи а сматрамо да је поштено да Вас обавестимо да ову претставку достављамо и Европској комисији против расизма и нетолеранције, Европској комисији за превенцију тортуре, нехуманог и деградирајућег третмана или кажњавања те Комисији за људска права при Савету Европе, које, као што Вам је познато, нису незаинтересоване за сваку врсту нетолеранције које се јављају у нашој земљи.

с поштовањем,
Архиепископ охридски и Митрополит скопски,
г.г. Јован
 

 Извор: Слободен печат

Превод са македонског: Поуке.орг