<?xml version="1.0"?>
<rss version="2.0"><channel><title>&#x416;&#x438;&#x432;&#x435; &#x440;&#x435;&#x447;&#x438; &#x443;&#x442;&#x435;&#x445;&#x435;: Живе речи утехе</title><link>https://pouke.org/index/1346437251/1346443563/page/48/?d=1</link><description>&#x416;&#x438;&#x432;&#x435; &#x440;&#x435;&#x447;&#x438; &#x443;&#x442;&#x435;&#x445;&#x435;: Живе речи утехе</description><language>sr</language><item><title>&#x41D;&#x43E;&#x432;&#x438; &#x421;&#x430;&#x434; &#x443; &#x442;&#x43E;&#x43F; 10 &#x434;&#x435;&#x441;&#x442;&#x438;&#x43D;&#x430;&#x446;&#x438;&#x458;&#x430; &#x437;&#x430; 2019. &#x433;&#x43E;&#x434;&#x438;&#x43D;&#x443;</title><link>https://pouke.org/index/1346437251/1346443563/%D0%BD%D0%BE%D0%B2%D0%B8-%D1%81%D0%B0%D0%B4-%D1%83-%D1%82%D0%BE%D0%BF-10-%D0%B4%D0%B5%D1%81%D1%82%D0%B8%D0%BD%D0%B0%D1%86%D0%B8%D1%98%D0%B0-%D0%B7%D0%B0-2019-%D0%B3%D0%BE%D0%B4%D0%B8%D0%BD%D1%83-r11213/</link><description><![CDATA[
<p><img src="https://pouke.org/uploads/monthly_2018_10/novi-sad-jpg_660x330.jpg.82ef7fd9b597a13909926ac36ce3271c.jpg" /></p>
<p style="text-align:center;">
	<img alt="Rezultat slika za ÐÐ¾Ð²Ð¸ Ð¡Ð°Ð´" src="https://pouke.org/forum/applications/core/interface/js/spacer.png" data-src="https://construction.org.rs/wp-content/uploads/2017/08/trg-slobode-marko-grk.jpg"></p>

<p style="text-align:justify;">
	На трећем месту ове престижне листе налази се Нови Сад, описан као омиљени град омладине и културна престоница Србије. Овако изгледа комплетна листа:
</p>

<p style="text-align:center;">
	<strong>1. Копенхаген, Данска</strong>
</p>

<p style="text-align:center;">
	<strong>2. Шензен, Кина</strong>
</p>

<p style="text-align:center;">
	<strong>3. Нови Сад, Србија</strong>
</p>

<p style="text-align:center;">
	<strong>4. Мајами, Флорида</strong>
</p>

<p style="text-align:center;">
	<strong>5. Катманду, Непал</strong>
</p>

<p style="text-align:center;">
	<strong>6. Мексико Сити, Мексико</strong>
</p>

<p style="text-align:center;">
	<strong>7. Дакар, Сенегал</strong>
</p>

<p style="text-align:center;">
	<strong>8. Сијетл, САД</strong>
</p>

<p style="text-align:center;">
	<strong>9. Задар, Хрватска</strong>
</p>

<p style="text-align:center;">
	<strong>10. Мекнес, Мароко</strong>
</p>

<p style="text-align:center;">
	<strong>Lonely Planet је објавио још једну листу, али овога пута земаља у којима можете добити много тога за мање новца:</strong>
</p>

<p style="text-align:center;">
	<strong>1. Јужна долина Нила, Египат</strong>
</p>

<p style="text-align:center;">
	<strong>2. Лођ, Пољска</strong>
</p>

<p style="text-align:center;">
	<strong>3. Great Smoky Mountains Национални парк у САД</strong>
</p>

<p style="text-align:center;">
	<strong>4. Малдиви</strong>
</p>

<p style="text-align:center;">
	<strong>5. Хјустон, САД</strong>
</p>

<p style="text-align:center;">
	<strong>6. Аргентина</strong>
</p>

<p style="text-align:center;">
	<strong>7. Бангладеш</strong>
</p>

<p style="text-align:center;">
	<strong>8. Албанија</strong>
</p>

<p style="text-align:center;">
	<strong>9. Еквадор</strong>
</p>

<p style="text-align:center;">
	<strong>10. Словенија</strong>
</p>

<p style="text-align:center;">
	 
</p>

<p style="text-align:justify;">
	<em><strong>Извор: <a href="http://rtv.rs/sr_ci/vojvodina/novi-sad/novi-sad-u-top-10-destinacija-za-2019.-godinu_960726.html" rel="external nofollow">Радио Телевизија Војводине</a></strong></em>
</p>
]]></description><guid isPermaLink="false">11213</guid><pubDate>Tue, 23 Oct 2018 12:28:19 +0000</pubDate></item><item><title>&#x41F;&#x440;&#x43E;&#x442;&#x43E;&#x43F;&#x440;&#x435;&#x437;&#x432;&#x438;&#x442;&#x435;&#x440;-&#x441;&#x442;&#x430;&#x432;&#x440;&#x43E;&#x444;&#x43E;&#x440; &#x413;&#x43E;&#x458;&#x43A;&#x43E; &#x41F;&#x435;&#x440;&#x43E;&#x432;&#x438;&#x45B;: &#x201E;&#x410;&#x433;&#x440;&#x435;&#x441;&#x438;&#x432;&#x43D;&#x43E;&#x201C; &#x441;&#x432;&#x435;&#x442;&#x43E;&#x441;&#x430;&#x432;&#x459;&#x435;</title><link>https://pouke.org/index/1346437251/1346443563/%D0%BF%D1%80%D0%BE%D1%82%D0%BE%D0%BF%D1%80%D0%B5%D0%B7%D0%B2%D0%B8%D1%82%D0%B5%D1%80-%D1%81%D1%82%D0%B0%D0%B2%D1%80%D0%BE%D1%84%D0%BE%D1%80-%D0%B3%D0%BE%D1%98%D0%BA%D0%BE-%D0%BF%D0%B5%D1%80%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%9B-%E2%80%9E%D0%B0%D0%B3%D1%80%D0%B5%D1%81%D0%B8%D0%B2%D0%BD%D0%BE%E2%80%9C-%D1%81%D0%B2%D0%B5%D1%82%D0%BE%D1%81%D0%B0%D0%B2%D1%99%D0%B5-r11179/</link><description><![CDATA[
<p><img src="https://pouke.org/uploads/monthly_2018_10/v-6867-1509916852-341.jpg.8683930960c88373739921ddf629cd02.jpg.f88d82b92351e2cba9b12dc374a03bc5.jpg" /></p>
<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:19.8px;text-align:center;">
	<a href="https://2.bp.blogspot.com/-fsLLERWu2G8/W82BNCbLmCI/AAAAAAAAwWs/fu_PI-_Ma30NGXnotdDNICkKHg9wTM3SgCLcBGAs/s1600/v-6867-1509916852-341.jpg.8683930960c88373739921ddf629cd02.jpg" style="color:#3d85c6;" rel="external nofollow"><img border="0" height="266" src="https://pouke.org/forum/applications/core/interface/js/spacer.png" style="border:none;" width="400" alt="v-6867-1509916852-341.jpg.8683930960c88373739921ddf629cd02.jpg" data-src="https://2.bp.blogspot.com/-fsLLERWu2G8/W82BNCbLmCI/AAAAAAAAwWs/fu_PI-_Ma30NGXnotdDNICkKHg9wTM3SgCLcBGAs/s400/v-6867-1509916852-341.jpg.8683930960c88373739921ddf629cd02.jpg"></a>
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:19.8px;text-align:center;">
	 
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:19.8px;text-align:center;">
	<span style="font-size:14px;"><b><i>Поштовани г. предсједниче Црне Горе,</i></b></span>
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:19.8px;text-align:center;">
	 
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:19.8px;text-align:center;">
	<span style="font-size:14px;"><b><i>На сјеверу државе чији сте предсједник, у граду Бијелом Пољу, налази се древна Црква Светих апостола Петра и Павла. За њене богослужбене потребе је у 12. вијека, ондашњи хумски кнез, дао рукописати Јеванђеље, које се чува до данас. Овај импозантни писани споменик и драгуљ црногорске културе, зове се Мирослављево јеванђеље, по имену поменутог кнеза наручиоца који је рођени стриц Светог Саве Немањића. У Беранама постоји манастир Ђурђеви ступови, кога је саградио брат од стрица Светог Саве. А на другој страни црногорског сјевера, планина Дурмитор чува топониме Савин кук и Савина вода, као и народна предања везана за Светог Саву (рецимо оно о настанку Црног језера…) којима готово да нема броја.</i></b></span>
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:19.8px;text-align:center;">
	 
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:19.8px;text-align:justify;">
	<span style="font-size:14px;">У средишњем појасу наше државе, налазе се темељи црногорске духовности, манастири Морача, Пива и Острог. Првог је, средином 13. вијека подигао синовац Светога Саве, другог су у 16. вијеку подигли херцеговачки митрополити, и будући пећки патријарси (насљедници светосавског трона) Соколовићи, док је трећи никао подвигом Светог Васили ја Острошког, слава му и милост, током 17.вијека. Острошки манастир је украшен можда и најљепшим фрескама Светог Саве, а разлог томе је чињеница да је Свети Васили је рукоположен за херцеговачког епископа у Пећкој патријаршији, и да је лично боравио у Хиландару (светосавској задужбини) о којој је бринуо до краја свога земног живота.</span>
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:19.8px;text-align:justify;">
	 
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:19.8px;text-align:justify;">
	<span style="font-size:14px;">Спуштајући се ка црногорском југу долазимо до престоног Цетиња, гдје је руком протођакона Филипа Радичевића забиљежено да је прва црногорска изведба химне „Ускликнимо с љубављу Светитељу Сави“ учињена 1856. године у присусутву књаза Данила и књегиње Даринке. Овим је настављена традиција документована у књигама из штампарије Црнојевића и касније Божидара Вуковића (крај 15. и почетак 16. вијека) да се Свети Сава Немањић у црногорским храмовима прије 500 година, прослављао као заповједна слава, односно нарочити црквени празник! У времену књаза Николе подигнуте су двије сеоске цркве у Катунској нахији (једна на Његушима, друга у Цеклићима) Светом Сави у спомен! (Поређења ради, у истој тој староцрногорској нахији, ни један други светитељ из нашег рода, није имао храм који му је посвећен изузев оног Светог Петра Цетињског на Ловћену, који смо, да нам Бог опрости, срушили!)</span>
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:19.8px;text-align:justify;">
	 
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:19.8px;text-align:justify;">
	<span style="font-size:14px;">Светог Саву као крсну славу, или као прислужбу, светкују бројна братства у Црној Гори (Грахово, Бањани, Пива…), а у конаджијском крају у цетињској општини, људи и данас посте Савину недјељу, пост који траје седам дана, управо од Јовањдана 20. јануара, па до Савиндана 27. јануара. О култу Светог Саве на црногорском приморју постоје бројна и разноврсна свједочанства. О њима нам лијепо пише Стјепан Митров Љубиша. Крај мора је и највећи број храмова њему посвећен, а међу свима су најзначајнији манастир Савина (са малом Црквом Светог Саве по којој је цио овај крај у Херцег Новом добио име) и саборни светосавски градски храм у Тивту.</span>
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:19.8px;text-align:justify;">
	 
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:19.8px;text-align:justify;">
	<span style="font-size:14px;">Када је, крајем 19. вијека, књаз Никола, за свој књижевни рад од србијанског краља Александра Обреновића, одликовани орденом Св.Саве, црногорски владар се на добијање ордена захвалио ријечима:</span>
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:19.8px;text-align:justify;">
	 
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:19.8px;text-align:justify;">
	<span style="font-size:14px;">Ваше Величанство, драги брате!</span>
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:19.8px;text-align:justify;">
	 
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:19.8px;text-align:justify;">
	<span style="font-size:14px;">Имао сам част примити високо уважено писмо, послато ми по нарочитом посланику г. генералу Миловану Павловићу. Изрази писма као и поруке које ми је усмено поднио нарочити посланик од стране Вашег краљевског Величанства, сматрам за један драгоцјен доказ више Ваших братских осјећања према мени и моме народу, а у корист народа обију српских држава.</span>
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:19.8px;text-align:justify;">
	 
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:19.8px;text-align:justify;">
	<span style="font-size:14px;">Дубоко дирнут особеном пажњом Вашег Величанства према моме књижевном раду, тим те сте благоизвољели почаствовати ме Вашим краљевским великим крстом реда нашег општег српског светитеља Саве… итд.</span>
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:19.8px;text-align:justify;">
	 
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:19.8px;text-align:justify;">
	<span style="font-size:14px;">Овај Николин одговор, написан је 26. јануара 1896. г. уочи Савиндана. Двије деценије касније, 1912. г. сада већ краљ Никола ће Светом Сави посветити нарочиту пјесму,у којој ће, између осталог, рећи како је „слободе колијевка, Немањина Црна Гора“.</span>
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:19.8px;text-align:justify;">
	 
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:19.8px;text-align:justify;">
	<span style="font-size:14px;">На крају овог кратког подсјећања на нашу историју и географију питам себе и Вас, господине предсједниче: шта то има агресивно у вези са светосављем у Црној Гори? Шта је то чиме светосавље поништава црногорски вјерски и национални идентитет ако није управо насиље које се врши над самим светим Савом? Можемо ли се „ослободити“ његовога имена и спомена, а да послије тога будемо и налик онима који су нас родили и који су Црну Гору створили?</span>
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:19.8px;text-align:justify;">
	 
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:19.8px;text-align:justify;">
	<span style="font-size:14px;"><b><i>Извор: <a href="http://mitropolija.com/2018/10/22/gojko-perovic-agresivno-svetosavlje/" style="color:#3d85c6;" rel="external nofollow"><span style="color:#0b5394;">Митрополија црногорско-приморска</span></a></i></b></span>
</div>
]]></description><guid isPermaLink="false">11179</guid><pubDate>Mon, 22 Oct 2018 08:15:20 +0000</pubDate></item><item><title>&#x41F;&#x440;&#x43E;&#x442;&#x43E;&#x43F;&#x440;&#x435;&#x437;&#x432;&#x438;&#x442;&#x435;&#x440;-&#x441;&#x442;&#x430;&#x432;&#x440;&#x43E;&#x444;&#x43E;&#x440; &#x413;&#x43E;&#x458;&#x43A;&#x43E; &#x41F;&#x435;&#x440;&#x43E;&#x432;&#x438;&#x45B;: &#x412;&#x43B;&#x430;&#x441;&#x442; &#x43F;&#x440;&#x43E;&#x433;&#x43E;&#x43D;&#x438; 20 &#x441;&#x432;&#x435;&#x448;&#x442;&#x435;&#x43D;&#x438;&#x43A;&#x430;</title><link>https://pouke.org/index/1346437251/1346443563/%D0%BF%D1%80%D0%BE%D1%82%D0%BE%D0%BF%D1%80%D0%B5%D0%B7%D0%B2%D0%B8%D1%82%D0%B5%D1%80-%D1%81%D1%82%D0%B0%D0%B2%D1%80%D0%BE%D1%84%D0%BE%D1%80-%D0%B3%D0%BE%D1%98%D0%BA%D0%BE-%D0%BF%D0%B5%D1%80%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%9B-%D0%B2%D0%BB%D0%B0%D1%81%D1%82-%D0%BF%D1%80%D0%BE%D0%B3%D0%BE%D0%BD%D0%B8-20-%D1%81%D0%B2%D0%B5%D1%88%D1%82%D0%B5%D0%BD%D0%B8%D0%BA%D0%B0-r11177/</link><description><![CDATA[
<p><img src="https://pouke.org/uploads/monthly_2018_10/694199025_.jpg.5d81efed11e7bec8c5245c439e27eb73.jpg" /></p>
<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:19.8px;text-align:center;">
	<a href="https://2.bp.blogspot.com/-ioCqWP0ysY4/W81_bISF_CI/AAAAAAAAwWc/MyOCCD7jLDoMaHJMhxrQVFOmNYMl6SbhACLcBGAs/s1600/%25D0%25B3%25D0%25BE%25D1%2598%25D0%25BA%25D0%25BE.jpg" style="color:#3d85c6;" rel="external nofollow"><img border="0" height="322" src="https://pouke.org/forum/applications/core/interface/js/spacer.png" style="border:none;" width="400" alt="%25D0%25B3%25D0%25BE%25D1%2598%25D0%25BA%25D0%25BE.jpg" data-src="https://2.bp.blogspot.com/-ioCqWP0ysY4/W81_bISF_CI/AAAAAAAAwWc/MyOCCD7jLDoMaHJMhxrQVFOmNYMl6SbhACLcBGAs/s400/%25D0%25B3%25D0%25BE%25D1%2598%25D0%25BA%25D0%25BE.jpg"></a>
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:19.8px;text-align:center;">
	 
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:19.8px;text-align:center;">
	<span style="font-size:14px;"><b><i>Ректор Цетињске богословије Гојко Перовић казао је у разговору за „Дан“ да за око 20 свештених лица овдашња администрација не одобрава боравак, нити уважава њихове уредне пријаве. Перовић објашњава да је на неким мјестима администрација флексибилнија и уважава стање на терену, па не прави проблем, а негдје опет трпе јак притисак надлежних служби Министарства унутрашњих послова (МУП).</i></b></span>
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:19.8px;text-align:center;">
	 
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:19.8px;text-align:justify;">
	<span style="font-size:14px;">– Тражи се напуштање радног мјеста, уласци и изласци преко границе и константна пријетња да им се неће дозволити следећи улазак. Молимо се Богу да се тај проблем превазиђе – изјавио је Перовић.</span>
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:19.8px;text-align:justify;">
	 
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:19.8px;text-align:justify;">
	<span style="font-size:14px;">Додаје да не постоји ниједан правни, законски разлог да се ово ради.</span>
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:19.8px;text-align:justify;">
	 
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:19.8px;text-align:justify;">
	<span style="font-size:14px;">– Претходни министар унутрашњих послова Горан Даниловић је издао и један акт по том питању, у ком децидно наводи да не постоји ниједан разлог да се од православног свештенства тражи оваква врста пријављивања или условљавања. Ипак, из неког разлога, одређене структуре МУП-а Црне Горе буквално врше прогон свештеника. Зашто кажем „прогон“? Зато што ова држава не уважава чињеницу да су ти људи запослени, ангажовани у Митрополији црногорско-приморској (МЦП), него им дају одговор како „њихова фирма није регистрована“ – упозорава Перовић.</span>
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:19.8px;text-align:justify;">
	 
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:19.8px;text-align:justify;">
	<span style="font-size:14px;">Истиче да по ко зна који пут тврди да не постоји ниједан једини правни разлог да се Митрополија региструје, а самим тим не постоји ни разлог да се та и таква „регистрација“ поставља као услов пријема ових људи и добијање боравишне дозволе. То што су се Римокатоличка црква и Исламска заједница регистровале у последњих пар година (а није им то раније падало на памет) и то што држава са овим вјерским заједницама има потписане уговоре о сарадњи, а са Православном црквом нема, е то није ствар права ни закона, него тренутних политичких процјена – оцијенио је ректор Цетињске богословије. Перовић упозорава да инсистирање на „регистрацији“, које је извор проблема са боравишним дозволама, колико прави проблем Цркви, још више прави проблем овој држави, јер нарушава поредак права и принципа, а уводи у јавни живот самовољу појединаца.</span>
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:19.8px;text-align:justify;">
	 
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:19.8px;text-align:justify;">
	<span style="font-size:14px;">Према његовим ријечима, тренутно имају преко 200 лица у мантији која врше Божју службу пред олтарима и иконостасима наших православних светиња.</span>
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:19.8px;text-align:justify;">
	 
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:19.8px;text-align:justify;">
	<span style="font-size:14px;">–  Богу хвала, број свештених лица, монаха и монахиња у цијелој Црној Гори је велики. Као и увијек у историји Цркве, свештена и монашка лица нијесу само представници домицилног становништва, нити су сви држављани Црне Горе, него имамо један број свештенослужитеља из Русије, БиХ, Хрватске, Србије, Македоније.. .итд – казао је Перовић.</span>
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:19.8px;text-align:justify;">
	 
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:19.8px;text-align:justify;">
	<span style="font-size:14px;"><b><i>Извор: <a href="http://mitropolija.com/2018/10/22/otac-gojko-perovic-crna-gora-progoni-20-svestenika-spc/" style="color:#3d85c6;" rel="external nofollow"><span style="color:#0b5394;">Митрополија црногорско-приморска</span></a></i></b></span>
</div>
]]></description><guid isPermaLink="false">11177</guid><pubDate>Mon, 22 Oct 2018 08:11:29 +0000</pubDate></item><item><title>(&#x412;&#x418;&#x414;&#x415;&#x41E;) &#x417;&#x43E;&#x440;&#x430;&#x43D; &#x41A;&#x438;&#x43D;&#x452;&#x438;&#x45B;: "&#x411;&#x443;&#x434;&#x438;! &#x418;&#x441;&#x43F;&#x443;&#x43D;&#x438; &#x441;&#x432;&#x43E;&#x458;&#x435; &#x43E;&#x434;&#x440;&#x435;&#x452;&#x435;&#x45A;&#x435;" (&#x41B;&#x438;&#x447;&#x43D;&#x43E;&#x441;&#x442; &#x438; &#x417;&#x430;&#x458;&#x435;&#x434;&#x43D;&#x438;&#x446;&#x430;)</title><link>https://pouke.org/index/1346437251/1346443563/%D0%B2%D0%B8%D0%B4%D0%B5%D0%BE-%D0%B7%D0%BE%D1%80%D0%B0%D0%BD-%D0%BA%D0%B8%D0%BD%D1%92%D0%B8%D1%9B-%D0%B1%D1%83%D0%B4%D0%B8-%D0%B8%D1%81%D0%BF%D1%83%D0%BD%D0%B8-%D1%81%D0%B2%D0%BE%D1%98%D0%B5-%D0%BE%D0%B4%D1%80%D0%B5%D1%92%D0%B5%D1%9A%D0%B5-%D0%BB%D0%B8%D1%87%D0%BD%D0%BE%D1%81%D1%82-%D0%B8-%D0%B7%D0%B0%D1%98%D0%B5%D0%B4%D0%BD%D0%B8%D1%86%D0%B0-r11161/</link><description><![CDATA[
<p><img src="https://pouke.org/uploads/monthly_2018_10/104250712_..JPG.4733b4acdbc1ad408e9a78a3806bad54.JPG" /></p>
<div class="ipsEmbeddedVideo" contenteditable="false">
	<div>
		<iframe allow="autoplay; encrypted-media" allowfullscreen="true" frameborder="0" height="270" src="https://pouke.org/forum/applications/core/interface/js/spacer.png" width="480" data-embed-src="https://www.youtube.com/embed/o4zNL3HvYQk?feature=oembed"></iframe>
	</div>
</div>

<p>
	<img class="ipsImage ipsImage_thumbnailed" data-fileid="23545" data-unique="qv8przpbt" src="https://pouke.org/forum/applications/core/interface/js/spacer.png" alt="unnamed.png" data-src="https://pouke.org/uploads/monthly_2018_10/unnamed.png.5a0273f8e330ec21298608456f28154f.png" width="190" data-ratio="68.42"></p>
]]></description><guid isPermaLink="false">11161</guid><pubDate>Sun, 21 Oct 2018 15:51:00 +0000</pubDate></item><item><title>(&#x412;&#x418;&#x414;&#x415;&#x41E;) T&#x440;&#x438;&#x431;&#x438;&#x43D;&#x430; - &#x413;&#x43E;&#x440;&#x430;&#x43D; &#x428;&#x430;&#x440;&#x438;&#x45B;: &#x201E;&#x413;&#x435;&#x43D;&#x435;&#x442;&#x438;&#x447;&#x43A;&#x43E; &#x43F;&#x43E;&#x440;&#x435;&#x43A;&#x43B;&#x43E; &#x421;&#x440;&#x431;&#x430; &#x438; &#x434;&#x440;&#x443;&#x433;&#x438;&#x445; &#x435;&#x432;&#x440;&#x43E;&#x43F;&#x441;&#x43A;&#x438;&#x445; &#x43D;&#x430;&#x440;&#x43E;&#x434;&#x430;&#x201C;</title><link>https://pouke.org/index/1346437251/1346443563/%D0%B2%D0%B8%D0%B4%D0%B5%D0%BE-t%D1%80%D0%B8%D0%B1%D0%B8%D0%BD%D0%B0-%D0%B3%D0%BE%D1%80%D0%B0%D0%BD-%D1%88%D0%B0%D1%80%D0%B8%D1%9B-%E2%80%9E%D0%B3%D0%B5%D0%BD%D0%B5%D1%82%D0%B8%D1%87%D0%BA%D0%BE-%D0%BF%D0%BE%D1%80%D0%B5%D0%BA%D0%BB%D0%BE-%D1%81%D1%80%D0%B1%D0%B0-%D0%B8-%D0%B4%D1%80%D1%83%D0%B3%D0%B8%D1%85-%D0%B5%D0%B2%D1%80%D0%BE%D0%BF%D1%81%D0%BA%D0%B8%D1%85-%D0%BD%D0%B0%D1%80%D0%BE%D0%B4%D0%B0%E2%80%9C-r11139/</link><description><![CDATA[
<p><img src="https://pouke.org/uploads/monthly_2018_10/www.kcns_.org_.rs_2018-10-18_18-19-15_image-1024x682.jpeg.430b96cd5d1cec00857299dff9dc233a.jpeg" /></p>
<div style="background-color:rgb(255,255,255);color:rgb(34,34,34);font-size:15px;text-align:justify;">
	Отварајући трибину, Жељко Ињац је казао да тема о генетском пореклу европских народа, укључујући и Србе, изазива велико интересовање у последње време на овим просторима и, уопште, код словенских народа. У прошлости је доминирала углавном немачка историјска школа која је на Словене „гледала као на некакве Индијанце.“ Како наука напредује, генетика доста помаже да неке ствари, које су до сада биле сакривене, најзад изађу на видело.
</div>

<p style="background-color:rgb(255,255,255);color:rgb(34,34,34);font-size:15px;text-align:justify;">
	Шарић је предавање започео констатацијом да је последњих  200 година на Балкану британска политика непогрешиво увек радила против наших интереса. Турска, коју су тада звали „болесником са Босфора“, одржавана је „на апаратима“ само зато да Србија не би добила своју државу: Зашто? Зато да би се Русији запречио излаз на Јадран. Велика Британија имала је политику „Balans of the power“ и никада није хтела да дозволи да нека држава, па била то Француска или Немачка или Русија, постане толико јака да угрози њихове интересе.
</p>

<p style="background-color:rgb(255,255,255);color:rgb(34,34,34);font-size:15px;text-align:justify;">
	Током читавог 19. века постојао је прећутни договор између Британије и Аустроугарске који се огледао у томе да је Аустроугарска увек стајала на страну британске колонијалне политике другде у свету, а Британија је, заузврат, подржавала хабзбуршку политику на Балкану.
</p>

<p style="background-color:rgb(255,255,255);color:rgb(34,34,34);font-size:15px;text-align:justify;">
	– Можда и последња велика победа аустроугарске дипломатије било је стварање албанске нације од хетерогених племена која се нису међусобно разумела, имала су четири вероисповести и различите језике. Такву једну „масу“, која је била лојална  сваком окупатору, они су претворили у нацију само зато да Србија не би изашла на море – навео је Шарић.
</p>

<p style="text-align:justify;">
	Када је српска војска ослободила Скадар, Драч и Валону и када је дочекана као ослободилачка, Британија и Аустроугарска усмеравале су Србију на Бугарску и забрањивале јој да гледа преко Дрине. Аустроугарска је, наиме, имала највећи страх да би  Србија могла да уједини све јужне Словене и да ће то значити крај аустроугарског царства.
</p>

<p style="text-align:justify;">
	– Били су у праву, то се и десило 1918. године – констатовао је Шарић, а затим прешао на тему аутохтони из угла ауторитета из суседних земаља.
</p>

<p style="text-align:justify;">
	Навео је да академик Фрањо Шањек, теолог и историчар који је докторирао на Сорбони, пише да су Хрвати на Балкану од каменог доба, а проф. др Бисера Солић Бускаило, највећи бошњачки ауторитет за језике, тврди да су и Бошњаци аутохтони. Муфтија Зукорлић у својој књизи „Древна Босна“ истиче да су Санџаклије и Бошњаци аутохтони, као што тврде и за Албанце. Произлази да су сви аутохтони осим Срба, што је, наравно, нетачно.
</p>

<p style="text-align:justify;">
	 
</p>

<div class="ipsEmbeddedVideo">
	<div>
		<iframe allowfullscreen="true" frameborder="0" height="270" src="https://pouke.org/forum/applications/core/interface/js/spacer.png" width="480" data-embed-src="https://www.youtube.com/embed/or6kGjk8USo?feature=oembed"></iframe>
	</div>
</div>

<p style="text-align:justify;">
	Шарић је казао да није истинита тврдња да су Срби били под Турцима 500 година. Подсетио је да је последњи српски цар Јован Ненад убијен у заседи 1527. године. Срби су потпали под Турке тек 1545., а од тада, па до Карађорђевог устанка, прошло је 300 година. Ниједан метар Србије није био 500 година под Турцима.
</p>

<p style="text-align:justify;">
	Шарић је у наставку трибине рекао да ниједан аутор из периода петог, шестог и седмог века не спомиње досељавање Словена. Навео је и да је највећи археолог са ових простора, покојни проф. др. Ђорђе Јанковић остао без професорског звања на факултету, јер је открио да су Словени живели на Балкану и у време Рима. На крају трибине, поновио је своју тезу да је најстарија култура створена на Дунаву: најстарији је Лепенски вир, затим следи Старчево, па винчанска и сопотска култура.
</p>
]]></description><guid isPermaLink="false">11139</guid><pubDate>Thu, 18 Oct 2018 15:12:00 +0000</pubDate></item><item><title>&#x41F;&#x43E;&#x43A;&#x440;&#x43E;&#x432; &#x41F;&#x440;&#x435;&#x441;&#x432;&#x435;&#x442;&#x435; &#x411;&#x43E;&#x433;&#x43E;&#x440;&#x43E;&#x434;&#x438;&#x446;&#x435;-&#x441;&#x43B;&#x430;&#x432;&#x430; &#x412;&#x43E;&#x458;&#x43D;&#x435; &#x430;&#x43A;&#x430;&#x434;&#x435;&#x43C;&#x438;&#x458;&#x435;</title><link>https://pouke.org/index/1346437251/1346443563/%D0%BF%D0%BE%D0%BA%D1%80%D0%BE%D0%B2-%D0%BF%D1%80%D0%B5%D1%81%D0%B2%D0%B5%D1%82%D0%B5-%D0%B1%D0%BE%D0%B3%D0%BE%D1%80%D0%BE%D0%B4%D0%B8%D1%86%D0%B5-%D1%81%D0%BB%D0%B0%D0%B2%D0%B0-%D0%B2%D0%BE%D1%98%D0%BD%D0%B5-%D0%B0%D0%BA%D0%B0%D0%B4%D0%B5%D0%BC%D0%B8%D1%98%D0%B5-r11092/</link><description><![CDATA[
<p><img src="https://pouke.org/uploads/monthly_2018_10/dsc_0034_1539514692.JPG.e98222b97d0a1a97dfb6ad53661c59cb.JPG" /></p>
<p style="text-align: justify;">
	<span style="font-size:16px;">Светој литургији и ломљењу славског колача присуствовали су начелник Војне академије генерал-мајор проф. др Бојан Зрнић, колегијум начелника Војне академије, део запослених у тој установи, кадети Војне академије и Медицинског факултета ВМА, као и ученици Војне гимназије и Средње стручне војне школе.</span>
</p>

<p style="text-align: center;">
	<span style="font-size:16px;"><img alt="DSC_0009.JPG" class="ipsImage" height="697" src="https://pouke.org/forum/applications/core/interface/js/spacer.png" width="1054" data-src="http://www.mod.gov.rs/multimedia/image/2018/Oktobar/14/DSC_0009.JPG"></span>
</p>

<p style="text-align: justify;">
	<span style="font-size:16px;">Свету литургију служили су војни свештеници капетан Александар Затезало из Команде РВ и ПВО, поручник Горан Сандић из Специјалне бригаде и потпоручник Славко Папић из Војне гимназије, а кум славе ове године био је мајор Жељко Делић.</span>
</p>

<p style="text-align: center;">
	<span style="font-size:16px;"><img alt="dsc_0053_1539514706.JPG" class="ipsImage" height="702" src="https://pouke.org/forum/applications/core/interface/js/spacer.png" width="1054" data-src="http://www.mod.gov.rs/multimedia/fotogalerija/foto/dsc_0053_1539514706.JPG"></span>
</p>

<p style="text-align: center;">
	<span style="font-size:16px;"><img alt="logo_mod.png" class="ipsImage" height="120" src="https://pouke.org/forum/applications/core/interface/js/spacer.png" width="109" data-src="http://www.mod.gov.rs/img/logo_mod.png"></span>
</p>
]]></description><guid isPermaLink="false">11092</guid><pubDate>Mon, 15 Oct 2018 07:22:31 +0000</pubDate></item><item><title>&#x420;&#x430;&#x437;&#x433;&#x43E;&#x432;&#x43E;&#x440; &#x441;&#x430; &#x430;&#x440;&#x445;&#x438;&#x43C;&#x430;&#x43D;&#x434;&#x440;&#x438;&#x442;&#x43E;&#x43C; &#x421;&#x430;&#x432;&#x43E;&#x43C; (&#x408;&#x430;&#x45A;&#x438;&#x45B;&#x435;&#x43C;), &#x438;&#x433;&#x443;&#x43C;&#x430;&#x43D;&#x43E;&#x43C; &#x43C;&#x430;&#x43D;&#x430;&#x441;&#x442;&#x438;&#x440;&#x430; &#x412;&#x438;&#x441;&#x43E;&#x43A;&#x438; &#x414;&#x435;&#x447;&#x430;&#x43D;&#x438; &#x43E; &#x41A;&#x43E;&#x441;&#x43E;&#x432;&#x441;&#x43A;&#x43E;&#x43C; &#x437;&#x430;&#x432;&#x435;&#x442;&#x443;</title><link>https://pouke.org/index/1346437251/1346443563/%D1%80%D0%B0%D0%B7%D0%B3%D0%BE%D0%B2%D0%BE%D1%80-%D1%81%D0%B0-%D0%B0%D1%80%D1%85%D0%B8%D0%BC%D0%B0%D0%BD%D0%B4%D1%80%D0%B8%D1%82%D0%BE%D0%BC-%D1%81%D0%B0%D0%B2%D0%BE%D0%BC-%D1%98%D0%B0%D1%9A%D0%B8%D1%9B%D0%B5%D0%BC-%D0%B8%D0%B3%D1%83%D0%BC%D0%B0%D0%BD%D0%BE%D0%BC-%D0%BC%D0%B0%D0%BD%D0%B0%D1%81%D1%82%D0%B8%D1%80%D0%B0-%D0%B2%D0%B8%D1%81%D0%BE%D0%BA%D0%B8-%D0%B4%D0%B5%D1%87%D0%B0%D0%BD%D0%B8-%D0%BE-%D0%BA%D0%BE%D1%81%D0%BE%D0%B2%D1%81%D0%BA%D0%BE%D0%BC-%D0%B7%D0%B0%D0%B2%D0%B5%D1%82%D1%83-r11085/</link><description><![CDATA[
<p><img src="https://pouke.org/uploads/monthly_2018_10/100679352_.JPG.b9331f29a64717126bd6e073c982a35f.JPG" /></p>
<p>
	Интервју можете преузети на линку у .pdf формату <strong><a data-fileid="23255" href="https://pouke.org/applications/core/interface/file/attachment.php?id=23255" rel="">ОВДЕ</a></strong>
</p>]]></description><guid isPermaLink="false">11085</guid><pubDate>Fri, 12 Oct 2018 12:44:00 +0000</pubDate></item><item><title>&#x410;&#x440;&#x445;&#x438;&#x43C;&#x430;&#x43D;&#x434;&#x440;&#x438;&#x442; &#x421;&#x430;&#x432;&#x430; (&#x408;&#x430;&#x45A;&#x438;&#x45B;): &#x420;&#x435;&#x436;&#x438;&#x43C;&#x441;&#x43A;&#x430; &#x434;&#x438;&#x43F;&#x43B;&#x43E;&#x43C;&#x430;&#x442;&#x438;&#x458;&#x430; &#x43F;&#x43E;&#x434;&#x435;&#x43B;&#x435; &#x41A;&#x438;&#x41C; &#x43F;&#x43E; &#x435;&#x442;&#x43D;&#x438;&#x447;&#x43A;&#x43E;-&#x442;&#x435;&#x440;&#x438;&#x442;&#x43E;&#x440;&#x438;&#x458;&#x430;&#x43B;&#x43D;&#x43E;&#x43C; &#x43F;&#x43B;&#x430;&#x43D;&#x443;</title><link>https://pouke.org/index/1346437251/1346443563/%D0%B0%D1%80%D1%85%D0%B8%D0%BC%D0%B0%D0%BD%D0%B4%D1%80%D0%B8%D1%82-%D1%81%D0%B0%D0%B2%D0%B0-%D1%98%D0%B0%D1%9A%D0%B8%D1%9B-%D1%80%D0%B5%D0%B6%D0%B8%D0%BC%D1%81%D0%BA%D0%B0-%D0%B4%D0%B8%D0%BF%D0%BB%D0%BE%D0%BC%D0%B0%D1%82%D0%B8%D1%98%D0%B0-%D0%BF%D0%BE%D0%B4%D0%B5%D0%BB%D0%B5-%D0%BA%D0%B8%D0%BC-%D0%BF%D0%BE-%D0%B5%D1%82%D0%BD%D0%B8%D1%87%D0%BA%D0%BE-%D1%82%D0%B5%D1%80%D0%B8%D1%82%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0%D0%BB%D0%BD%D0%BE%D0%BC-%D0%BF%D0%BB%D0%B0%D0%BD%D1%83-r11039/</link><description><![CDATA[
<p><img src="https://pouke.org/uploads/monthly_2018_10/43411725_2350215784992546_8789198053509693440_n.jpg.6774bceecfa698e28d62f395082a3047.jpg" /></p>
<p style="background-color: rgb(255, 255, 255); color: rgb(29, 33, 41); font-size: 14px; text-align: justify;">
	<br><span style="font-size:16px;">Наравно, сви они који упозоравају већ месецима на овај план историјске издаје већ су проглашени од стране обавештајно-медијске режимске машинерије, која контролише већину медија у Србији уз армију ботова, за издајнике српског народа, а они који нам спремају "бољу будућност" ампутацијом Косова (по рецепту Добрице Ћосића) за велике спасиоце Србије. СПЦ је рекла своје и у мају ове године на Архијерејском Сабору, а ми понављамо готово свакодневно и поред свих могућих притисака и са београдске и приштинске стране. У сваком случају, Бог ће нам као народу дати по нашем срцу! Много је примера у Старом завету да су древни Израиљци пролазили тешке трагедије и изгнанства због својих вођа који су се одметнули од Бога и правде Божије.<br>
	Како год буде, нико неће моћи после да каже да је Црква ћутала и да смо се сагласили са предајом онога што чини душу нашег народа, наше културе и идентитета. Историја ће свакоме на крају наћи своје место, а Бог ће на Свом праведном суду свакоме дати по делима његовим.</span>
</p>

<div style="background-color:#ffffff;color:#1d2129;font-size:14px;">
	<p style="text-align: justify;">
		<span style="font-size:16px;">(фотографија историјског седишта СПЦ - Пећке Патријаршије - која би према постојећим плановима требало да се са нашим најважнијим светињама нађе званично ван територије Србије (или независном Косову или Албанији) и то на 800. годишњицу прославе Аутокефалије СПЦ. Приче о наводној заштити светиња су шарена лажа јер Београд никада о томе није ни тражио разговор, а Албанцима не пада на памет да то обезбеде јер не поштују ни садашње принципе заштите)</span>
	</p>

	<p style="text-align: justify;">
		<span style="font-size:16px;"><a href="https://www.facebook.com/arhimandrit.sava" rel="external nofollow">извор</a></span>
	</p>
</div>
]]></description><guid isPermaLink="false">11039</guid><pubDate>Mon, 08 Oct 2018 18:34:00 +0000</pubDate></item><item><title>&#x418;&#x433;&#x443;&#x43C;&#x430;&#x43D; &#x41F;&#x435;&#x442;&#x430;&#x440; (&#x414;&#x440;&#x430;&#x433;&#x43E;&#x458;&#x43B;&#x43E;&#x432;&#x438;&#x45B;): &#x41D;&#x435; &#x441;&#x443;&#x434;&#x438;&#x43C;&#x43E; &#x43D;&#x435;&#x43E;&#x43F;&#x440;&#x435;&#x437;&#x43D;&#x43E; &#x41F;&#x430;&#x442;&#x440;&#x438;&#x458;&#x430;&#x440;&#x445;&#x443; &#x426;&#x430;&#x440;&#x438;&#x433;&#x440;&#x430;&#x434;&#x441;&#x43A;&#x43E;&#x43C;</title><link>https://pouke.org/index/1346437251/1346443563/%D0%B8%D0%B3%D1%83%D0%BC%D0%B0%D0%BD-%D0%BF%D0%B5%D1%82%D0%B0%D1%80-%D0%B4%D1%80%D0%B0%D0%B3%D0%BE%D1%98%D0%BB%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%9B-%D0%BD%D0%B5-%D1%81%D1%83%D0%B4%D0%B8%D0%BC%D0%BE-%D0%BD%D0%B5%D0%BE%D0%BF%D1%80%D0%B5%D0%B7%D0%BD%D0%BE-%D0%BF%D0%B0%D1%82%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0%D1%80%D1%85%D1%83-%D1%86%D0%B0%D1%80%D0%B8%D0%B3%D1%80%D0%B0%D0%B4%D1%81%D0%BA%D0%BE%D0%BC-r10983/</link><description><![CDATA[
<p><img src="https://pouke.org/uploads/monthly_2018_10/irinej-i-vaseljenski-patrijarh.jpg.f6d6e2182e8eeb73d04fefedd5602d92.jpg" /></p>
<p style="text-align: justify;">
	Пазите, св. Кирило Александријски се у V веку, није усудио да сам, без одлуке Сабора, једног јавног безбожника и јересеначалника - Патријарха Цариградског Несторија, који је јавно проповедао да Богоридица није Богородица него христородица, одлучи од Цркве и избрише из Диптиха за помињање на Литургији у Александрији. Он га је и даље, до Саборске одлуке, називао Патријархом Цариградским, и помињао га је на Литургијама. А нека браћа и сестре се саблажњавају и на недавно саслужење нашег Српског Патријарха Г. Иринеја са Цариградским Патријархом Г. Вартоломејем, који заиста чини поједине грешке из Цариграда, али који још увек јесте Патријарх Цариградски, и није лично Саборски осуђен ни за једну јерес. Једно је рећи нешто погрешно, или учинити нешто погрешно, а сасвим друго, тај грех сматрати коначним и неког назвати јеретиком или расколником. То се нису усуђивали ни свети оци. Пазимо кад судимо другима.
</p>

<p style="text-align: center;">
	<img class="ipsImage ipsImage_thumbnailed" data-fileid="23091" data-unique="4gb8dzlrc" src="https://pouke.org/forum/applications/core/interface/js/spacer.png" alt="Jeromonah-Petar-Dragojlovic-774x633.png" data-src="https://pouke.org/uploads/monthly_2018_10/Jeromonah-Petar-Dragojlovic-774x633.png.16c9c10b448267c3f401b6bb0e056080.png" width="774" data-ratio="81.78"></p>

<p style="text-align: center;">
	отац Петар (Драгојловић)
</p>

<p style="text-align: justify;">
	Постоји нешто што се зове, ПРИВРЕМЕНО ОЧЕКИВАЊЕ ЦРКВЕ, да се неко покаје, и стога Црква није преки војни суд. Мудрост Цркве није у брзоплетом осуђивању, већ у мудром ишчекивању са вером, надом и љубављу, да се неко исправи. Сетимо се само тога да се западна јерес „филиокве„ веома раширила у 9 веку, пре свега због Франака и Карла Великог, али да је Црква Христива чекала 200 година, док коначно није дошло до одбацивања Рима због јереси у коју су коначно упали. Мада је и тада на западу било оних који су остали верни православној вери, и остали у Цркви Христовој.
</p>

<p style="text-align: justify;">
	Зар у саслужењу нашег Српског Патријарха са Цариградским Патријархом не видимо и покушај посредништва нашег Патријарха да спречи велики раскол који је могућ због украјинског и македонског Црквеног питања? Хајдемо да будемо мало више људи вере, љубави, наде и поверења у Мудрост Цркве, а не у наше преке војне судове у глави.
</p>

<p style="text-align: justify;">
	<em>Игуман Петар (Драгојловић)</em>
</p>
]]></description><guid isPermaLink="false">10983</guid><pubDate>Wed, 03 Oct 2018 07:18:37 +0000</pubDate></item><item><title>&#x41C;&#x438;&#x440;&#x43E;&#x459;&#x443;&#x431;&#x438;&#x432;&#x430; &#x43C;&#x438;&#x441;&#x438;&#x458;&#x430; &#x43F;&#x430;&#x442;&#x440;&#x438;&#x458;&#x430;&#x440;&#x445;&#x430; &#x41F;&#x430;&#x432;&#x43B;&#x430; &#x442;&#x43E;&#x43A;&#x43E;&#x43C; &#x433;&#x440;&#x430;&#x452;&#x430;&#x43D;&#x441;&#x43A;&#x438;&#x445; &#x440;&#x430;&#x442;&#x43E;&#x432;&#x430; &#x443; &#x408;&#x443;&#x433;&#x43E;&#x441;&#x43B;&#x430;&#x432;&#x438;&#x458;&#x438;</title><link>https://pouke.org/index/1346437251/1346443563/%D0%BC%D0%B8%D1%80%D0%BE%D1%99%D1%83%D0%B1%D0%B8%D0%B2%D0%B0-%D0%BC%D0%B8%D1%81%D0%B8%D1%98%D0%B0-%D0%BF%D0%B0%D1%82%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0%D1%80%D1%85%D0%B0-%D0%BF%D0%B0%D0%B2%D0%BB%D0%B0-%D1%82%D0%BE%D0%BA%D0%BE%D0%BC-%D0%B3%D1%80%D0%B0%D1%92%D0%B0%D0%BD%D1%81%D0%BA%D0%B8%D1%85-%D1%80%D0%B0%D1%82%D0%BE%D0%B2%D0%B0-%D1%83-%D1%98%D1%83%D0%B3%D0%BE%D1%81%D0%BB%D0%B0%D0%B2%D0%B8%D1%98%D0%B8-r10982/</link><description><![CDATA[
<p><img src="https://pouke.org/uploads/monthly_2018_10/aleksandar_prascevic-sredjeno.jpg.81d3c6178ebf6197a877db3e99ddfaf1.jpg" /></p>
<p style="text-align: justify;">
	Већ десет година ђакон др Александар Прашчевић бави се изучавањем односа хришћана и муслимана. Тој теми, из различитих углова, у различитим историјским периодима, посвећени су његови стручни научни радови, постдипломски, докторски и постдокторски, које је бранио на теолошким факултетима и институтима у Москви, Канади, Женеви и Солуну, где тренутно ради на трећем постдокторату. Многи који у последњих годину дана различитим пословима, углавном званичним, долазе у београдску патријаршију упознали су ђакона Александра Прашчевића као шефа кабинета Његове светости патријарха српског Иринеја. Читаоци „Политике” имаће прилику да га ближе упознају као доктора теологије, будући да од сутра наш лист ексклузивно објављује фељтон „Патријарх Павле о исламу и муслиманима”, чији је он аутор. Овај научни рад написан је на основу до сада неистражених и необјављених архивских докумената у којима су сачувана сведочанства о мирољубивој мисији патријарха Павла током грађанских ратова и сукоба у Југославији од 1990. до 1997. године, објашњава за „Политику” ђакон Александар Прашчевић.
</p>

<p style="text-align: justify;">
	– Од детињства је био окружен муслиманима, са којима је градио односе пуне разумевања и дубоког поштовања. У најкритичнијим тренуцима хришћанско-муслиманских односа патријарх Павле није пропустио ниједну прилику да изађе у сусрет молбама и потребама муслимана, док је осудио сваки напад на њих и њихове богомоље, позивао на мир и говорио о заједничким вредностима хришћанства и ислама – каже Прашчевић.
</p>

<p style="text-align: justify;">
	Са њим разговарамо непосредно пошто је из Београда отишао други човек Руске православне цркве митрополит Иларион (Алфејев) и у завршници припрема за посету патријарха Иринеја Солуну, где ће бити обележена стогодишњица од пробоја Солунског фронта. Између те две и у организационом смислу велике посете, стао је овај разговор. А почели смо га питањем о томе колико хришћани познају ислам и које су њихове најчешће предрасуде о муслиманима.
</p>

<p style="text-align: justify;">
	– Хришћанима је данас доступна литература о исламу као никада до сада, како у погледу превода и преписа, тако и по делима која су написали хришћански аутори, као што је приручник о исламу архиепископа албанског Анастасија Јанулатоса. Искористио бих ову прилику не за набрајање већ познатих предрасуда, него за позив на суочавање са њима, као највећом претњом опстанку међуверског суживота. Често понављам потребу за стицањем позитивног међуверског искуства, као залога мира и стабилности. Народна мудрост нас учи да се добро добрим враћа – истиче наш саговорник.
</p>

<p style="text-align: justify;">
	Ђакон др Александар Прашчевић у београдску патријаршију позван је из Канаде, где је отишао по завршетку постдипломских студија на Московској духовној академији. У седишту Епархије канадске у Милтону обављао је административне и црквене послове и две године радио као асистент на Шербрушком универзитету.
</p>

<p style="text-align: justify;">
	– По окончању постдоктората у Женеви и Москви, у јесен 2015. године, уместо повратка на Шербрушки универзитет, почео сам да радим у Синодском одељењу за међуцрквене послове, где сам имао мало времена да се упознам са начином рада који сам постепено допунио корисним методама са истока и запада. Службеницима овог Одељења поверени су углавном оперативни и технички задаци на основу одлука Светог архијерејског синода. Највећи део посла је комуникација са представницима помесних православних цркава, дипломатским представништвима и међународним организацијама – објашњава ђакон Александар Прашчевић.
</p>

<p style="text-align: justify;">
	Међутим, одлуком Светог архијерејског синода у мају прошле године додељено му је ново задужење: постао је шеф кабинета патријарха српског.
</p>

<p style="text-align: justify;">
	– То је дужност која у овом тренутку покрива заиста широк обим послова којима руководи патријарх српски. Највећу улогу у мом раду имају оданост, преданост и способност да сваки задатак буде извршен искључиво према његовим упутствима. Његова светост у својих 88 година живота дневно обави по неколико пријема, решава предмете црквених и административних служби, служи у храмовима недељом и празницима, а сведоци сте и његових честих путовања у земљи и иностранству са врло испуњеним програмима, тако да и сам често радим од ујутру до увече, ношен управо енергијом нашег патријарха – каже Прашчевић.
</p>

<p style="text-align: justify;">
	Признаје да у детињству није волео да учи стране језике, али данас због природе посла који обавља свакодневно користи руски, француски и енглески, а учи грчки језик. Научним радом бави се искључиво ноћу.
</p>

<p style="text-align: justify;">
	– Тада су ми на располагању мир и тишина, а због одржавања самодисциплине, чак и када сам потпуно исцрпљен, неколико минута читам, а затим нешто и напишем – прича наш саговорник.
</p>

<p style="text-align: justify;">
	Патријархов шеф кабинета завршио је Богословију Светог Арсенија Сремца у Сремским Карловцима. У основну школу ишао је у Београду. Рођен је у Ђаковици. Има 31 годину.
</p>

<p style="text-align: justify;">
	<a href="http://www.politika.rs/scc/clanak/412115/Miroljubiva-misija-patrijarha-Pavla-tokom-gradanskih-ratova-u-Jugoslaviji" rel="external nofollow">Политика.рс</a>
</p>
]]></description><guid isPermaLink="false">10982</guid><pubDate>Tue, 02 Oct 2018 21:18:52 +0000</pubDate></item><item><title>&#x410;&#x440;&#x445;&#x438;&#x43C;&#x430;&#x43D;&#x434;&#x440;&#x438;&#x442; &#x421;&#x430;&#x432;&#x430; (&#x408;&#x430;&#x45A;&#x438;&#x45B;): &#x422;&#x430;&#x447;&#x438;&#x458;&#x430;&#x432;&#x430; "&#x440;&#x435;&#x43A;&#x440;&#x435;&#x430;&#x442;&#x438;&#x432;&#x43D;&#x430; &#x448;&#x435;&#x442;&#x45A;&#x430; &#x434;&#x443;&#x433;&#x438;&#x445; &#x446;&#x435;&#x432;&#x438;"</title><link>https://pouke.org/index/1346437251/1346443563/%D0%B0%D1%80%D1%85%D0%B8%D0%BC%D0%B0%D0%BD%D0%B4%D1%80%D0%B8%D1%82-%D1%81%D0%B0%D0%B2%D0%B0-%D1%98%D0%B0%D1%9A%D0%B8%D1%9B-%D1%82%D0%B0%D1%87%D0%B8%D1%98%D0%B0%D0%B2%D0%B0-%D1%80%D0%B5%D0%BA%D1%80%D0%B5%D0%B0%D1%82%D0%B8%D0%B2%D0%BD%D0%B0-%D1%88%D0%B5%D1%82%D1%9A%D0%B0-%D0%B4%D1%83%D0%B3%D0%B8%D1%85-%D1%86%D0%B5%D0%B2%D0%B8-r10936/</link><description><![CDATA[
<p><img src="https://pouke.org/uploads/monthly_2018_09/64453_sava-janjic_f.jpg.43de68f7036a15a269420dc2d80cef14.jpg" /></p>
<p style="text-align: justify;">
	Елем, режимски ботови и остали медијски зомбији су у хору кренули да нас уверавају да је ипак разграничење најбоље решење, јер се са Албанцима не може живети, што је данашња провокација показала. Питам се само, како такви мисле да ће већина Срба на КиМ којима је намењено да остану са "погрешне стране границе на Ибру" успети да опстану. Али само то питање је довољно да вас доведе у ред државних непријатеља (у које сам ја већ сврстан) јер, авај, онај који је против предаје највећег дела КиМ и одрицања Србије од својих вековних простора заправо је против будућности нове Србије. Колико год та логика била сулудо нелогична, свакодневним понављањем постаје политичка мантра и мерило подобности. Занимљиво је да косовски Албанци показују више бриге за очување свог "суверенитета" па је две рећине становништва оштро против сваке размене територија. Укратко, изгледа као да власти у Београду желе да изгубе и део територије Србије и оставе десетине хиљада свог народа и то да прогласе за победу, а власти у Приштини да постојећем Косову још додају и нове територије у централној Србији. Нечасна посла!
</p>

<p style="text-align: justify;">
	У сваком случају, надајмо се да ће КФОР убудуће спречити овакве инциденте и да је свет данас могао да види да они који се проглашавају великим миротворцима (и сањају о Нобеловој награди) представљају заправо највећу опасност за мир и стабилност у овом делу Европе. Очигледно све је лакше него разговарати о правима људи, слободама, заштити културне баштине, повратку, имовинским правима и др. За дељење територије не треба много демократског и институционалног капацитета (али ни памети искрено), али за ово друго треба и свести и савести пре свега.
</p>

<p style="text-align: justify;">
	 
</p>
]]></description><guid isPermaLink="false">10936</guid><pubDate>Sat, 29 Sep 2018 18:30:27 +0000</pubDate></item><item><title>(&#x410;&#x423;&#x414;&#x418;&#x41E;) &#x421;&#x41F;&#x415;&#x426;&#x418;&#x408;&#x410;&#x41B; &#x2013; &#x418;&#x43D;&#x442;&#x435;&#x440;&#x432;&#x458;&#x443;: &#x410;&#x440;&#x445;&#x438;&#x43C;&#x430;&#x43D;&#x434;&#x440;&#x438;&#x442; &#x421;&#x430;&#x432;&#x430; (&#x408;&#x430;&#x45A;&#x438;&#x45B;)</title><link>https://pouke.org/index/1346437251/1346443563/%D0%B0%D1%83%D0%B4%D0%B8%D0%BE-%D1%81%D0%BF%D0%B5%D1%86%D0%B8%D1%98%D0%B0%D0%BB-%E2%80%93-%D0%B8%D0%BD%D1%82%D0%B5%D1%80%D0%B2%D1%98%D1%83-%D0%B0%D1%80%D1%85%D0%B8%D0%BC%D0%B0%D0%BD%D0%B4%D1%80%D0%B8%D1%82-%D1%81%D0%B0%D0%B2%D0%B0-%D1%98%D0%B0%D1%9A%D0%B8%D1%9B-r10920/</link><description><![CDATA[
<p><img src="https://pouke.org/uploads/monthly_2018_09/w_pCdsY6_400x400.jpg.0bc3bce7ce840c6bda235ce6504dd02f.jpg" /></p>
<p>
	<a href="http://www.agencijami.info/SlovoLJubve/uploads/Audio/28.09.18%20-%20SPECIJAL%20-%20Olivera%20Radic%20intervju%20sa%20o.%20Savom%20Janjicem.mp3" rel="external nofollow">http://www.agencijami.info/SlovoLJubve/uploads/Audio/28.09.18 - SPECIJAL - Olivera Radic intervju sa o. Savom Janjicem.mp3</a>
</p>]]></description><guid isPermaLink="false">10920</guid><pubDate>Fri, 28 Sep 2018 19:29:00 +0000</pubDate></item><item><title>&#x201E;&#x412;&#x43B;&#x430;&#x434;&#x438;&#x43A;&#x430; &#x43A;&#x43E;&#x442;&#x43E;&#x440;&#x441;&#x43A;&#x438;&#x201C; &#x41D;&#x412;&#x41E; &#x426;&#x41F;&#x426; &#x440;&#x430;&#x434;&#x438; &#x43A;&#x430;&#x43E; &#x441;&#x43B;&#x443;&#x436;&#x431;&#x435;&#x43D;&#x438;&#x43A; &#x431;&#x435;&#x447;&#x43A;&#x435; &#x43F;&#x43E;&#x43B;&#x438;&#x446;&#x438;&#x458;&#x435;</title><link>https://pouke.org/index/1346437251/1346443563/%E2%80%9E%D0%B2%D0%BB%D0%B0%D0%B4%D0%B8%D0%BA%D0%B0-%D0%BA%D0%BE%D1%82%D0%BE%D1%80%D1%81%D0%BA%D0%B8%E2%80%9C-%D0%BD%D0%B2%D0%BE-%D1%86%D0%BF%D1%86-%D1%80%D0%B0%D0%B4%D0%B8-%D0%BA%D0%B0%D0%BE-%D1%81%D0%BB%D1%83%D0%B6%D0%B1%D0%B5%D0%BD%D0%B8%D0%BA-%D0%B1%D0%B5%D1%87%D0%BA%D0%B5-%D0%BF%D0%BE%D0%BB%D0%B8%D1%86%D0%B8%D1%98%D0%B5-r10866/</link><description><![CDATA[
<p><img src="https://pouke.org/uploads/monthly_2018_09/vladika-simeun-1.jpg.0a33096653b4bf180f517c98c290e33d.jpg" /></p>
<p style="text-align: justify;">
	Право име „владике Симеона“ је , иначе, типично црногорско –<strong> Рихард Минихофер.</strong>
</p>

<p style="text-align: justify;">
	<strong>Минихофер, алијас Симеон которски са сједиштем у Бечу, ријешио је, како се то већ на Западу ради, да заради још једну плату. Прије подне ради као службеник бечке полиције, а поподне глуми „црногорског владику“.</strong>
</p>

<p style="text-align: center;">
	<img class="ipsImage ipsImage_thumbnailed" data-fileid="22922" data-unique="gwa3woaw5" src="https://pouke.org/forum/applications/core/interface/js/spacer.png" alt="vladika-simeun-1.jpg" data-src="https://pouke.org/uploads/monthly_2018_09/vladika-simeun-1.jpg.5ea60aaec18f6eec288b7487a79c76ac.jpg" width="800" data-ratio="73.38"></p>

<p style="text-align: justify;">
	Сазнајемо да је на распопском конкурсу глатко прошао пошто ради у полицији. Распопска НВО тзв. ЦПЦ као класична полицијска творевина предност у оваквим случајевима даје колегама – доказаним и провереним полицајцима са искуством.
</p>

<p style="text-align: justify;">
	<strong>Челник НВО „Црногорска православна црква“ Мираш Дедеић подржао је владин нацрт Закона о слободи вјероисповијести и вјерским заједницама.</strong>
</p>

<p style="text-align: justify;">
	Он је исказао наду да ће се доношењем то законског акта „напокон увести ред у овој области“ и поновио да „без Црне Горе нема ни ЦПЦ, а без ЦПЦ нема ни Црне Горе“.
</p>

<p style="text-align: justify;">
	Распоп Дедеић је, на свечаности поводом 25 година регистрације НВО ЦПЦ у полицијској станици на Цетињу, рекао да та невладина организација наставља „своју мисао“.
</p>

<p style="text-align: justify;">
	Како преносе медији, прослави регистрације НВО ЦПЦ полицијској станици присуствовали су „бројни представници Владе и Скупштине Црне Горе, јавни и културни посленици“.
</p>
]]></description><guid isPermaLink="false">10866</guid><pubDate>Mon, 24 Sep 2018 20:33:15 +0000</pubDate></item><item><title>&#x41E;&#x442;&#x430;&#x446; &#x421;&#x430;&#x432;&#x430; (&#x408;&#x430;&#x45A;&#x438;&#x45B;): &#x418;&#x434;&#x435;&#x458;&#x430; &#x43E; "&#x440;&#x430;&#x437;&#x433;&#x440;&#x430;&#x43D;&#x438;&#x447;&#x435;&#x45A;&#x443;" &#x458;&#x435; &#x434;&#x43E;&#x43F;&#x443;&#x448;&#x442;&#x430;&#x45A;&#x435; &#x43A;&#x43E;&#x43D;&#x430;&#x447;&#x43D;&#x43E;&#x433; &#x435;&#x442;&#x43D;&#x438;&#x447;&#x43A;&#x43E;&#x433; &#x447;&#x438;&#x448;&#x45B;&#x435;&#x45A;&#x430; &#x421;&#x440;&#x431;&#x430; &#x43D;&#x430; &#x41A;&#x438;&#x41C;</title><link>https://pouke.org/index/1346437251/1346443563/%D0%BE%D1%82%D0%B0%D1%86-%D1%81%D0%B0%D0%B2%D0%B0-%D1%98%D0%B0%D1%9A%D0%B8%D1%9B-%D0%B8%D0%B4%D0%B5%D1%98%D0%B0-%D0%BE-%D1%80%D0%B0%D0%B7%D0%B3%D1%80%D0%B0%D0%BD%D0%B8%D1%87%D0%B5%D1%9A%D1%83-%D1%98%D0%B5-%D0%B4%D0%BE%D0%BF%D1%83%D1%88%D1%82%D0%B0%D1%9A%D0%B5-%D0%BA%D0%BE%D0%BD%D0%B0%D1%87%D0%BD%D0%BE%D0%B3-%D0%B5%D1%82%D0%BD%D0%B8%D1%87%D0%BA%D0%BE%D0%B3-%D1%87%D0%B8%D1%88%D1%9B%D0%B5%D1%9A%D0%B0-%D1%81%D1%80%D0%B1%D0%B0-%D0%BD%D0%B0-%D0%BA%D0%B8%D0%BC-r10865/</link><description><![CDATA[
<p><img src="https://pouke.org/uploads/monthly_2018_09/42524143_2331643780183080_5874979691391090688_n.jpg.8eaef46fa1a9d00b6f3b382cba1dd251.jpg" /></p>
<p style="text-align: justify;">
	Идеја о "разграничењу" Срба и Албанаца од самог почетка била је ништа друго до покушај да се до краја допусти завршетак албанског етничког чишћења Срба на КиМ уз неке минималне "добитке", а онда то прогласи као велика победа Србије. У каквом имагинаријуму живе они који мисле да такву дубоко неморалну идеју продају нашем народу и да ће наша Црква, која овде живи са народом вековима делећи његову судбину, оћутати на такво безумље?
</p>

<div class="ipsEmbeddedOther" contenteditable="false">
	<iframe allowfullscreen="" class="ipsEmbed_finishedLoading" data-embedid="embed7271186341" scrolling="no" src="https://pouke.org/forum/applications/core/interface/js/spacer.png" style="overflow: hidden; height: 484px;" data-embed-src="https://pouke.org/index.php?app=core&amp;module=system&amp;controller=embed&amp;url=https://www.facebook.com/100000124434730/posts/2331644380183020/"></iframe>
</div>

<p style="text-align: justify;">
	 
</p>
]]></description><guid isPermaLink="false">10865</guid><pubDate>Mon, 24 Sep 2018 20:12:41 +0000</pubDate></item></channel></rss>
