<?xml version="1.0"?>
<rss version="2.0"><channel><title>&#x416;&#x438;&#x432;&#x435; &#x440;&#x435;&#x447;&#x438; &#x443;&#x442;&#x435;&#x445;&#x435;: Живе речи утехе</title><link>https://pouke.org/index/1346437251/1346443563/page/41/?d=1</link><description>&#x416;&#x438;&#x432;&#x435; &#x440;&#x435;&#x447;&#x438; &#x443;&#x442;&#x435;&#x445;&#x435;: Живе речи утехе</description><language>sr</language><item><title>&#x426;&#x438;&#x440;&#x43A;&#x443;&#x441; &#x458;&#x435; &#x443; &#x433;&#x440;&#x430;&#x434;&#x443;: &#x41D;&#x430; &#x442;&#x437;&#x432;. &#x201E;&#x445;&#x438;&#x440;&#x43E;&#x442;&#x43E;&#x43D;&#x438;&#x441;&#x430;&#x45A;&#x443;&#x201C; &#x411;&#x43E;&#x458;&#x43E;&#x432;&#x438;&#x45B;&#x430; &#x43C;&#x430;&#x45A;&#x435; &#x459;&#x443;&#x434;&#x438; &#x43D;&#x435;&#x433;&#x43E; &#x43D;&#x430; &#x440;&#x43E;&#x448;&#x442;&#x438;&#x459;&#x443;</title><link>https://pouke.org/index/1346437251/1346443563/%D1%86%D0%B8%D1%80%D0%BA%D1%83%D1%81-%D1%98%D0%B5-%D1%83-%D0%B3%D1%80%D0%B0%D0%B4%D1%83-%D0%BD%D0%B0-%D1%82%D0%B7%D0%B2-%E2%80%9E%D1%85%D0%B8%D1%80%D0%BE%D1%82%D0%BE%D0%BD%D0%B8%D1%81%D0%B0%D1%9A%D1%83%E2%80%9C-%D0%B1%D0%BE%D1%98%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%9B%D0%B0-%D0%BC%D0%B0%D1%9A%D0%B5-%D1%99%D1%83%D0%B4%D0%B8-%D0%BD%D0%B5%D0%B3%D0%BE-%D0%BD%D0%B0-%D1%80%D0%BE%D1%88%D1%82%D0%B8%D1%99%D1%83-r14353/</link><description><![CDATA[
<p><img src="https://pouke.org/uploads/monthly_2019_06/1226386387_skrinot-bojovic-cpc.png.3450ad2e3e6f305ab4e342d1da2ad225.png" /></p>
<p style="background-color:#ffffff; color:#222222; font-size:14px; text-align:start">
	<span style="font-size:16px;"><strong>Док је јуче на величанственом Тројичинданском сабору на температури +38, 20 хиљада вјерника Српске православне цркве заједно са својим свештеницима <a href="https://www.in4s.net/zavjet-i-zakletva-20-000-srba-iz-crne-gore-video/" style="color:#4db2ec" rel="external nofollow">заклело</a> се да ће чувати и обнављати своје светиње, на Цетињу је данас шачица људи присуствовала квази „хиротонисању“ извјесног Бојана Бојовића у тзв. чин епископа НВО ЦПЦ.</strong></span>
</p>

<p style="background-color: rgb(255, 255, 255); color: rgb(34, 34, 34); font-size: 14px; text-align: center;">
	<img class="ipsImage ipsImage_thumbnailed" data-fileid="28482" data-ratio="56.46" data-unique="075u1ovmp" width="813" alt="skrinšot-bojovic-cpc.png" src="https://pouke.org/forum/applications/core/interface/js/spacer.png" data-src="https://pouke.org/uploads/monthly_2019_06/1123005008_skrinot-bojovic-cpc.png.bbe30de585802c71fe8557ed9b340aca.png"></p>

<p style="background-color:#ffffff; color:#222222; font-size:14px; text-align:start">
	<span style="font-size:16px;">Уз зеленашке заставе, ова групица изгубљених имала је пажњу свих режимских медија у Црној Гори које су радосно пренијеле ову „црквену тајну“, како би својим читаоцима дали лажну слику вјерника у Црној Гори.</span>
</p>

<div style="background-color:#ffffff; color:#444444; font-size:14px; text-align:start">
	<div id="ezoic-pub-ad-placeholder-104">
		 
	</div>
</div>

<p style="background-color:#ffffff; color:#222222; font-size:14px; text-align:start">
	<span style="font-size:16px;"><strong>А на тзв. „хиротонисању“ мање људи него на просјечном роштиљу у овим љетним данима.</strong></span>
</p>

<p style="background-color:#ffffff; color:#222222; font-size:14px; text-align:start">
	 
</p>

<p style="background-color:#ffffff; color:#222222; font-size:14px; text-align:start">
	<span style="font-size:16px;">„На тзв. литургији тзв. ЦПЦ током које обављена тзв. хиротонија у чин тзв. епископа тзв. Бориса – присуствовало је испод 3 тенде 50-ак несрећника. Толико ја другара поведем на роштиљ, кад је лијеп дан. Овој веселој дружби бих такође препоручио роштиљање, а да се оставе сулудих идеја о отимању нечега што није њихово“, саркастично је прокоментарисао аналитичар <strong>Бошко Вукићевић.</strong></span>
</p>

<figure id="attachment_452637" style="background-color:#ffffff; color:#444444; font-size:14px; text-align:center"><span style="font-size:16px;"><img alt="Untitled-5-409x205.png" data-ratio="50.15" height="342" sizes="(max-width: 682px) 100vw, 682px" srcset="https://www.in4s.net/wp-content/uploads/2019/06/Untitled-5-409x205.png 409w, https://www.in4s.net/wp-content/uploads/2019/06/Untitled-5.png 504w" style="border:0px" width="682" src="https://pouke.org/forum/applications/core/interface/js/spacer.png" data-src="https://www.in4s.net/wp-content/uploads/2019/06/Untitled-5-409x205.png"></span>

	<figcaption style="color:#444444; font-size:11px; text-align:right"><p style="text-align: center;">
			<span style="font-size:16px;">весела Мирашева дружина</span>
		</p>
	</figcaption></figure><p style="background-color:#ffffff; color:#222222; font-size:14px; text-align:start">
	<span style="font-size:16px;">Наравно, сувишно је рећи да је састанак веселе Мирашеве дружине био прави дебакл, иако су овога пута имали среће да им ниједна тенда није пала на главу, као што је обичај за сва њихова окупљања.</span>
</p>

<div style="background-color:#ffffff; color:#444444; font-size:14px; text-align:start">
	<div id="ezoic-pub-ad-placeholder-106">
		 
	</div>
</div>

<figure id="attachment_452390" style="background-color:#ffffff; color:#444444; font-size:14px; text-align:center"><span style="font-size:16px;"><img alt="Trojicindanski-sabor-016-1-409x248.jpg" data-ratio="60.53" height="412" sizes="(max-width: 679px) 100vw, 679px" srcset="https://www.in4s.net/wp-content/uploads/2019/06/Trojicindanski-sabor-016-1-409x248.jpg 409w, https://www.in4s.net/wp-content/uploads/2019/06/Trojicindanski-sabor-016-1-768x466.jpg 768w, https://www.in4s.net/wp-content/uploads/2019/06/Trojicindanski-sabor-016-1-1024x621.jpg 1024w, https://www.in4s.net/wp-content/uploads/2019/06/Trojicindanski-sabor-016-1-692x420.jpg 692w, https://www.in4s.net/wp-content/uploads/2019/06/Trojicindanski-sabor-016-1-640x388.jpg 640w, https://www.in4s.net/wp-content/uploads/2019/06/Trojicindanski-sabor-016-1-681x413.jpg 681w, https://www.in4s.net/wp-content/uploads/2019/06/Trojicindanski-sabor-016-1.jpg 1035w" style="border:0px" width="679" src="https://pouke.org/forum/applications/core/interface/js/spacer.png" data-src="https://www.in4s.net/wp-content/uploads/2019/06/Trojicindanski-sabor-016-1-409x248.jpg"></span>

	<figcaption style="color:#444444; font-size:11px; text-align:right"><p style="text-align: center;">
			<span style="font-size:16px;">Испред храма у Подгорици</span>
		</p>
	</figcaption></figure><p style="background-color:#ffffff; color:#222222; font-size:14px; text-align:start">
	<span style="font-size:16px;"><strong>Влади Црне Горе ако није јасно ко су вјерници у Црној Гори и зашто по свим анкетама СПЦ ужива највеће повјерење људи нека упореде ове двије слике, можда им онда дође у главу да садашњи нацрт предлога баце у смеће, а да се на столу нађе онај прихватљив за једину каноску и признату цркву Српску православну!</strong></span>
</p>

<p style="background-color:#ffffff; color:#222222; font-size:14px; text-align:start">
	<a href="https://www.in4s.net/cirkus-je-u-gradu-na-tzv-hirotonisanju-bojovica-manje-ljudi-nego-na-rostilju/?fbclid=IwAR0_IuYXe5GCUWY6SMP-Jz4XpPhy6G31_aci-ifgAvduD7eJdrr23S3GtVc" ipsnoembed="true" rel="external nofollow">https://www.in4s.net/cirkus-je-u-gradu-na-tzv-hirotonisanju-bojovica-manje-ljudi-nego-na-rostilju/?fbclid=IwAR0_IuYXe5GCUWY6SMP-Jz4XpPhy6G31_aci-ifgAvduD7eJdrr23S3GtVc</a>
</p>
]]></description><guid isPermaLink="false">14353</guid><pubDate>Sun, 16 Jun 2019 21:25:18 +0000</pubDate></item><item><title>&#x408;&#x435;&#x440;&#x43E;&#x43C;&#x43E;&#x43D;&#x430;&#x445; &#x41F;&#x435;&#x442;&#x430;&#x440; (&#x414;&#x440;&#x430;&#x433;&#x43E;&#x458;&#x43B;&#x43E;&#x432;&#x438;&#x45B;): &#x41C;&#x430;&#x442; &#x443; &#x458;&#x435;&#x434;&#x43D;&#x43E;&#x43C; &#x43F;&#x43E;&#x442;&#x435;&#x437;&#x443; - &#x41A;&#x430;&#x43A;&#x43E; &#x458;&#x435; &#x43F;&#x440;&#x435;&#x434;&#x441;&#x435;&#x434;&#x43D;&#x438;&#x43A; &#x412;&#x443;&#x447;&#x438;&#x45B; &#x434;&#x438;&#x43F;&#x43B;&#x43E;&#x43C;&#x430;&#x442;&#x441;&#x43A;&#x438; &#x43C;&#x430;&#x442;&#x438;&#x440;&#x430;&#x43E; &#x440;&#x435;&#x436;&#x438;&#x43C;&#x441;&#x43A;&#x435; &#x43F;&#x43E;&#x43B;&#x438;&#x442;&#x438;&#x447;&#x430;&#x440;&#x435;</title><link>https://pouke.org/index/1346437251/1346443563/%D1%98%D0%B5%D1%80%D0%BE%D0%BC%D0%BE%D0%BD%D0%B0%D1%85-%D0%BF%D0%B5%D1%82%D0%B0%D1%80-%D0%B4%D1%80%D0%B0%D0%B3%D0%BE%D1%98%D0%BB%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%9B-%D0%BC%D0%B0%D1%82-%D1%83-%D1%98%D0%B5%D0%B4%D0%BD%D0%BE%D0%BC-%D0%BF%D0%BE%D1%82%D0%B5%D0%B7%D1%83-%D0%BA%D0%B0%D0%BA%D0%BE-%D1%98%D0%B5-%D0%BF%D1%80%D0%B5%D0%B4%D1%81%D0%B5%D0%B4%D0%BD%D0%B8%D0%BA-%D0%B2%D1%83%D1%87%D0%B8%D1%9B-%D0%B4%D0%B8%D0%BF%D0%BB%D0%BE%D0%BC%D0%B0%D1%82%D1%81%D0%BA%D0%B8-%D0%BC%D0%B0%D1%82%D0%B8%D1%80%D0%B0%D0%BE-%D1%80%D0%B5%D0%B6%D0%B8%D0%BC%D1%81%D0%BA%D0%B5-%D0%BF%D0%BE%D0%BB%D0%B8%D1%82%D0%B8%D1%87%D0%B0%D1%80%D0%B5-r14331/</link><description><![CDATA[
<p><img src="https://pouke.org/uploads/monthly_2019_06/615374780_maxresdefault(1).jpg.cf6724fe6468d6a50f2289e2c7b6b962.jpg" /></p>
<p style="text-align:center;">
	<em><strong>Мат у једном потезу - Како је председник Вучић дипломатски матирао црногорске режимске политичаре</strong></em>
</p>

<p style="text-align:justify;">
	 
</p>

<p style="text-align:justify;">
	<span style="color:#000000;"><span style="font-size:14px;"><span lang="en-us" xml:lang="en-us">Као што смо сви свесни и као што нас реалност и стварност комшијске црногорске свакодневнице сваки дан опомиње, монтенегрински антисрпски властодршци покушавају ових дана да предлогом једног безаконог правног акта одузму вишевековну имовину СПЦ у Црној Гори. На ове отворено безаконе најаве отимачине као и јефтино-провидне монтенегринске провокације, мудро, комшијски, братски и дипломатски одмерено, реаговао је председник Србије Александар Вучић. Реаговао је управо онако како сви српски непријатељи у Црној Гори највише ненавиде тј. није се упецао у игру традиционалних динарских громопуцачких ћеранија и претњи, већ смирених, хришћанских и братских молби. Тако и приличи једном те истом народу, насилно подељеном у две државе, које сада многи у иностранству и на домаћем терену желе додатно раздвојити, додатно посвађати и у пракси отворено закрвити. Ако ђавола ишта нервира, скоро до границе вриштавог непристајања, то је управо када се човек не упеца у његов стил борбе тј. гордог и ратоборног свађалаштва. Председник Вучић се наравно није упецао.   </span></span></span>
</p>

<p style="text-align:justify;">
	<span style="color:#000000;"><span style="font-size:14px;"><span lang="en-us" xml:lang="en-us">У реакцији на нове подгоричке антисрпске провокације председник Вучић је реаговао сасвим мирно и сталожено, како и приличи у оваквим ситуацијама председнику Србије када говори о проблемима у држави у коме живи један те исти народ као и у Србији. Ту нема еуфорије, ту нема мржње, ту не постоји жеља за ћеранијом победништва над братом. А шта је то председник Вучић рекао на најаве друмског разбојништва у суседној нам држави. Он је између осталог истакао следеће</span><span lang="en-us" xml:lang="en-us">:“</span><strong><span lang="ru" xml:lang="ru">Свако угрожавање имовине СПЦ у Црног Гори би неминовно водило погоршању иначе добрих односа две земље и зато молим власти или већину у Црној Гори да не подрже предложени закон, који је на то усмерен</span></strong><span lang="ru" xml:lang="ru">. <strong>Добио сам анализу предложеног акта за црногорски парламент и ми ћемо и преко Венецијанске комисије покушати да замолимо да се тај акт не усвоји, пошто није добар за српски народ који има своју Цркву у Црној Гори. То није некаква Митрополија или Епархија, већ Српска православна црква у Црној Гори. Као предсједник државе који брине о положају Срба и који не жели да кваримо односе са Црном Гором, већ да градимо добре односе, имам молбу према властима или већини у Црној Гори да такав закон не усвоје. То је моја молба, нада и жеља, јер српска црква вјековима постоји на том тлу и она није заштита и уточиште само српском народу, већ и онима који се осјећају Црногорцима и припадницима других народа или националности.»  </strong></span></span></span>
</p>

<p style="text-align:justify;">
	<span style="color:#000000;"><span style="font-size:14px;"><span lang="ru" xml:lang="ru">Оваквим мудрим, братским и одмереним одговором председник Вучић је у суштини јасно и одговорно, али и мирољубиво и непровокативно, истакао неколико ствари.</span></span></span>
</p>

<p style="text-align:justify;">
	<span style="color:#000000;"><span style="font-size:14px;"><strong><span lang="en-us" xml:lang="en-us">1.    </span></strong><strong><span lang="ru" xml:lang="ru">Покушао је да смири тензије које неко очевидно жели намерно да пренапумпа из Бог зна каквих разлога и Бог зна из чијих интереса.</span></strong></span></span>
</p>

<p style="text-align:justify;">
	<span style="color:#000000;"><span style="font-size:14px;"><strong><span lang="en-us" xml:lang="en-us">2.    </span></strong><strong><span lang="ru" xml:lang="ru">Замолио је, што је братска мудрост а не политичка слабост, већину у Парламенту Црне Горе, да не кваре односе са Србијом, и тако показао да бусање у прса и додатно доливање уља на ватру нити је мудро, нити је братски и комшијски, а нити дипломатски корисно.</span></strong></span></span>
</p>

<p style="text-align:justify;">
	<span style="color:#000000;"><span style="font-size:14px;"><strong><span lang="en-us" xml:lang="en-us">3.    </span></strong><strong><span lang="ru" xml:lang="ru">Међународној заједници је кроз спомињање Венецијанске комисије председник Србије ставио до знања да ће искористити све међународне правне могућности да се безакона отимачина имовине СПЦ правно и на међународном нивоу спречи.</span></strong></span></span>
</p>

<p style="text-align:justify;">
	<span style="color:#000000;"><span style="font-size:14px;"><strong><span lang="en-us" xml:lang="en-us">4.    </span></strong><strong><span lang="ru" xml:lang="ru">Охрабрио је српски народ у Црној Гори да није сам, и да ће Србија мудро и веома тактично бринути о интересима Срба у Црној Гори не подлежући никаквој паници и брзоплетости коју многи свесно и намерно изазивају.</span></strong></span></span>
</p>

<p style="text-align:justify;">
	<span style="color:#000000;"><span style="font-size:14px;"><strong><span lang="en-us" xml:lang="en-us">5.    </span></strong><strong><span lang="ru" xml:lang="ru">Богословски тачно до у милиметар али уједно и национално врло одговорно, председник Вучић питање напада на црквену имовину СПЦ у Црној Гори није ограничио на Митрополију Црногорско-приморску јер он врло добро зна да Црна Гора није само Митрополија Црногорско-приморска. Он проблем није ограничио ни само на Епархију Будимљанско-никшићку, нити једино на Епархију Милешевску или пак једну парохију Епархије Захумско-херцеговачке у Црној Гори, већ на целу СПЦ у Црној Гори. На овај начин председник Вучић је практично посебно подвукао и високо истакао да се питање напада на црквену имовину односи не на једну епархију или пак једну митрополију, већ на целу СПЦ у Црној Гори. Тиме као да је желео рећи: «Овде се битка бије за целу СПЦ у Црној Гори, за опше српске интересе, за читаво српство у братској и суседној држави, а не бије битка само за појединачне црквено-територијалне јединице или било чије парцијалне жеље и политикантске интересе.   </span></strong></span></span>
</p>

<p style="text-align:justify;">
	<span style="color:#000000;"><span style="font-size:14px;"><span lang="ru" xml:lang="ru">Наравно, реакција прозрених и провидних црногорских властодржаца на ове одмерене, братске и мудре поруке из Београда била је веома нервозна, што је додатна потврда да су их речи председника Вучића погодиле тамо где су модерни Монтенегрини духовно најтањи – у гордо, небратољубиво и свађалачко срце. Сами властодршци из Црне Горе су се својом непримереном реакцикцијом на хришћански мудре речи председника Вучића својом злобном реакцијом одали и духовно офирали.</span></span></span>
</p>

<p style="text-align:justify;">
	<span style="color:#000000;"><span style="font-size:14px;"><span lang="ru" xml:lang="ru">Што би рекао свети пророк Давид – </span><i><span lang="ru" xml:lang="ru">злоба говори сама против себе</span></i><span lang="ru" xml:lang="ru">.</span></span></span>
</p>

<p>
	 
</p>

<p style="text-align:right;">
	<span style="color:#000000;"><span style="font-size:14px;"><em><strong><span lang="ru" xml:lang="ru">За Поуке.орг Игуман Петар (Драгојловић) </span></strong></em></span></span>
</p>
]]></description><guid isPermaLink="false">14331</guid><pubDate>Sat, 15 Jun 2019 09:00:00 +0000</pubDate></item><item><title>&#x416;&#x435;&#x43B;&#x435;&#x437;&#x45A;&#x430;&#x43A;: &#x41F;&#x43E;&#x434;&#x440;&#x448;&#x43A;&#x430; &#x43C;&#x438;&#x442;&#x440;&#x43E;&#x43F;&#x43E;&#x43B;&#x438;&#x442;&#x443; &#x438; &#x432;&#x458;&#x435;&#x440;&#x43D;&#x438;&#x446;&#x438;&#x43C;&#x430; &#x421;&#x41F;&#x426; &#x443; &#x431;&#x43E;&#x440;&#x431;&#x438; &#x43F;&#x440;&#x43E;&#x442;&#x438;&#x432; &#x430;&#x43D;&#x442;&#x438;&#x445;&#x440;&#x438;&#x448;&#x45B;&#x430;&#x43D;&#x441;&#x43A;&#x43E;&#x433;, &#x430;&#x43C;&#x43E;&#x440;&#x430;&#x43B;&#x43D;&#x43E;&#x433; &#x440;&#x435;&#x436;&#x438;&#x43C;&#x430;</title><link>https://pouke.org/index/1346437251/1346443563/%D0%B6%D0%B5%D0%BB%D0%B5%D0%B7%D1%9A%D0%B0%D0%BA-%D0%BF%D0%BE%D0%B4%D1%80%D1%88%D0%BA%D0%B0-%D0%BC%D0%B8%D1%82%D1%80%D0%BE%D0%BF%D0%BE%D0%BB%D0%B8%D1%82%D1%83-%D0%B8-%D0%B2%D1%98%D0%B5%D1%80%D0%BD%D0%B8%D1%86%D0%B8%D0%BC%D0%B0-%D1%81%D0%BF%D1%86-%D1%83-%D0%B1%D0%BE%D1%80%D0%B1%D0%B8-%D0%BF%D1%80%D0%BE%D1%82%D0%B8%D0%B2-%D0%B0%D0%BD%D1%82%D0%B8%D1%85%D1%80%D0%B8%D1%88%D1%9B%D0%B0%D0%BD%D1%81%D0%BA%D0%BE%D0%B3-%D0%B0%D0%BC%D0%BE%D1%80%D0%B0%D0%BB%D0%BD%D0%BE%D0%B3-%D1%80%D0%B5%D0%B6%D0%B8%D0%BC%D0%B0-r14333/</link><description><![CDATA[
<p><img src="https://pouke.org/uploads/monthly_2019_06/KMO_151006_00032_1_t218_185353-640x360.jpg.c5f3cd536ef27e431b5aaecf696a7408.jpg" /></p>
<p style="text-align:center;">
	<em><strong>"Подижући прогон православља на норму државне политике, покушајима насилног одузимања црквене имовине, црногорски режим пред очима читавог свијета демонстрира своју изопаченост, злобу и духовну незрелост"</strong></em>
</p>

<p style="text-align:center;">
	 
</p>

<p style="text-align:justify;">
	У вези са усвајањем Закона о слободи вјероисповијести и правном положају вјерских заједница, са циљем одузимања већине црквених добара, 15. јуна у Саборном храму Христовог васкрсења одржава се Тројичиндански сабор, за заштиту вјере и божијих светиња. На крају литургије вјерницима, црногорским властима, међународној заједници и широј јавности упутиће се позив за одбрану вјере и светиња, у духу мира, љубави и узајамног поштовања. С тим у вези, члан Одбора за међународне послове Думе, Сергеј Железњак, изразио је солидарност и упутио подршку православним вјерницима у Црној Гори.
</p>

<p style="text-align:justify;">
	„Ми у Русији дубоко жалимо због повреда вјерских и националних осјећања братског једновјерног народа Црне Горе. Изражавамо солидарност и подршку нашој црногорској браћи и сестрама, Српској православној цркви и митрополиту црногорско-приморском Амфилохију у одбрани православних светиња, борби за вјеру и очување традиције“, рекао је Железњак за РИА Новости.
</p>

<p style="text-align:justify;">
	Такође, истакао је да се закон који је у мају усвојила Влада Црне Горе доживљава не само у црногорском друштву, већ и у Русији и у многим земљама свијета као антихршћански, антицрногорски и аморалан.
</p>

<p style="text-align:justify;">
	„Подижући прогон православља на норму државне политике, покушајима насилног одузимања црквене имовине, црногорски режим пред очима читавог свијета демонстрира своју изопаченост, злобу и духовну незрелост. Криминалној групи Ђукановића и маргиналним идеолозима лажног црногорског идентитета Митрополија црногорско-приморска и опозиција једине су препреке за успостављање тоталитарне полицијске диктатуре и спровођење политички монтираних репресија над непослушним, уз помоћ подмићених правосудних органа“, оцијенио је.
</p>

<p style="text-align:justify;">
	Осим тога, Железњак је истакао да Црну Гору и Русију спајају дубоке историјске и духовне везе.
</p>

<p style="text-align:justify;">
	 
</p>

<p style="text-align:justify;">
	„Црногорски митрополит Св. Петар Цетињски је канонизован од стране Руске Православне Цркве, а вјерници га поштују и у Русији. Владика Василије Петровић Његош је сахрањен у манастиру Александра Невског у Санкт Петербургу. Митрополија црногорско-приморска брижно чува духовност, нацију и црногорски идентитет, у чијој основи се налази српска православна традиција, обогаћена културно-историјским насљеђем Црне Горе. Прогон који се сада спроводи уједно представља и безумно насиље над историјским памћењем и скрнављење насљеђа братских односа Русије и Црне Горе“, закључио је.
</p>

<p>
	 
</p>

<p>
	<em><strong>Извор: ria.ru</strong></em>
</p>

<p style="text-align:justify;">
	 
</p>
]]></description><guid isPermaLink="false">14333</guid><pubDate>Sat, 15 Jun 2019 06:07:00 +0000</pubDate></item><item><title>&#x41C;&#x438;&#x445;&#x430;&#x458;&#x43B;&#x43E; &#x41C;&#x435;&#x434;&#x435;&#x43D;&#x438;&#x446;&#x430;: &#x421;&#x43B;&#x43E;&#x432;&#x43E; &#x43F;&#x440;&#x43E;&#x444;&#x435;&#x441;&#x43E;&#x440;&#x443; &#x414;&#x430;&#x440;&#x43A;&#x443; &#x422;&#x430;&#x43D;&#x430;&#x441;&#x43A;&#x43E;&#x432;&#x438;&#x45B;&#x443;</title><link>https://pouke.org/index/1346437251/1346443563/%D0%BC%D0%B8%D1%85%D0%B0%D1%98%D0%BB%D0%BE-%D0%BC%D0%B5%D0%B4%D0%B5%D0%BD%D0%B8%D1%86%D0%B0-%D1%81%D0%BB%D0%BE%D0%B2%D0%BE-%D0%BF%D1%80%D0%BE%D1%84%D0%B5%D1%81%D0%BE%D1%80%D1%83-%D0%B4%D0%B0%D1%80%D0%BA%D1%83-%D1%82%D0%B0%D0%BD%D0%B0%D1%81%D0%BA%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%9B%D1%83-r14305/</link><description><![CDATA[
<p><img src="https://pouke.org/uploads/monthly_2019_06/darko-tanaskovic-0-800.jpg.584ba147e6ae02224fb32956501e7652.jpg" /></p>
<p style="text-align: justify;">
	Дужан сам барем слова професору Дарку Танасковићу, још једној од интелектуалних и моралних громада којих се Србија одриче као да их има на претек…
</p>

<p style="text-align: justify;">
	Професор Танасковић је, иначе, један од оних умника на чија сам предавања ишао иако нисам био његов студент, али слушати га како говори о персиској књижевности (тек један од предмета који је предавао) било је заиста нешто налик малој филолошкој литургији.
</p>

<p style="text-align: center;">
	<img class="ipsImage ipsImage_thumbnailed" data-fileid="28428" data-ratio="54.1" data-unique="8b8dzi68w" width="1000" alt="1108045073.jpg" src="https://pouke.org/forum/applications/core/interface/js/spacer.png" data-src="https://pouke.org/uploads/monthly_2019_06/1108045073.jpg.89a420fe08c9b8a1e95ce1c691a8f34f.jpg"></p>

<p style="text-align: justify;">
	Заиста, људи попут Дарка Танасковића су једни од оних који обогате, оплемене, надахну човека, ударе у оне танано дивне струне душе и учине да схватите да је живот вредан тек уколико га не жалите ни мало, већ нештедимице трошите на нешто вредније од живота- човечност!
</p>

<p style="text-align: justify;">
	Томе нас је учио, на томе је инсистирао, такав је вазда био и остао, али…
</p>

<p style="text-align: justify;">
	За таквог нема места на Филолошком факултету!
</p>

<p style="text-align: justify;">
	Сувише није медиокритет, сувише је свој, утемељен у части, знању и честитости.
</p>

<p style="text-align: justify;">
	Сувише полаже само на припадност знању и честитости као јединим врлинама на којима је увек инсистирао, макар се преметнуле у „мане“ смутних времена, тачније, смутних људи који опогане добра времена…
</p>

<p style="text-align: justify;">
	За такву људску пре свега громаду више нема места на универзитету, јер, авај, имамо ваљда стручне, способније, умније и надасве бескичменије од професора мирног корака, благе речи, питке и бритке мисли?!
</p>

<p style="text-align: justify;">
	Но, ево на страну све лично, професор Танасковић је за Србију учинио оно на чему му довека морамо бити захвални, јер да се ко други нашао на његовом месту, у те дане, месеце и године плиме погани, она крвава творевина зла од некакве „републике“ „косово“ би увелико била члан УНЕСКО!
</p>

<p style="text-align: justify;">
	Ту страхоту је понајвише спречио Дарко Танасковић као амбасадор, али пре свега човек, људина, неко ко одлично зна да је светиња коју брани далеко већа и важнија од њега самог, па се на том „Кајмакчалану“ и дао превише!
</p>

<p style="text-align: justify;">
	Превише за човека његових година, но учећи нас и тад да ништа није превише и ни једна жртва довољно велика за одбрану онога што смо заклети и животима бранити- пресвето Косово и Метохију!
</p>

<p style="text-align: justify;">
	За таквог човека, „солунца“ националне мисли и свести више нема места међ српског научном елитом, јер то што представља елиту може професору Танасковићу и њему сличнима евентуално да придржи она помпезна врата факултета, на којем је, понављам, генерације учио оном ничеовском: „Човек је биће створено да превазиђе себе“!
</p>

<p style="text-align: justify;">
	И свако ко је барем на кратко послушао тог благог човека заиста се потрудио да превазиђе себе, а познајем многе.
</p>

<p style="text-align: justify;">
	Да превазиђе оне потмуле пориве у себи који нас чине пролазнима и посвети живот нечему већем и вреднијем од живота: части, поштењу и ономе најважнијем- бескомпромисној љубави према Србији, јер вечни смо само уколико себе уткамо у литургију и васкрсење наше миле небеснице!
</p>

<p style="text-align: justify;">
	Професоре- бескрајно хвала за све!
</p>

<p style="text-align: justify;">
	Ваша је катедра вечна- генерације часних, честитих и србољубних редова заједничког солунског фронта…
</p>

<p style="text-align: justify;">
	<a href="https://dvaujedan.wordpress.com/" ipsnoembed="true" rel="external nofollow">https://dvaujedan.wordpress.com/</a>
</p>
]]></description><guid isPermaLink="false">14305</guid><pubDate>Thu, 13 Jun 2019 22:52:05 +0000</pubDate></item><item><title>&#x41F;&#x440;&#x435;&#x434;&#x441;&#x435;&#x434;&#x43D;&#x438;&#x43A; &#x410;&#x43B;&#x435;&#x43A;&#x441;&#x430;&#x43D;&#x434;&#x430;&#x440; &#x412;&#x443;&#x447;&#x438;&#x45B;: &#x423;&#x433;&#x440;&#x43E;&#x436;&#x430;&#x432;&#x430;&#x45A;&#x435; &#x438;&#x43C;&#x43E;&#x432;&#x438;&#x43D;&#x435; &#x421;&#x440;&#x43F;&#x441;&#x43A;&#x435; &#x41F;&#x440;&#x430;&#x432;&#x43E;&#x441;&#x43B;&#x430;&#x432;&#x43D;&#x435; &#x426;&#x440;&#x43A;&#x432;&#x435; &#x431;&#x438; &#x43F;&#x43E;&#x43A;&#x432;&#x430;&#x440;&#x438;&#x43B;&#x43E; &#x43E;&#x434;&#x43D;&#x43E;&#x441;&#x435; &#x441;&#x430; &#x426;&#x440;&#x43D;&#x43E;&#x43C; &#x413;&#x43E;&#x440;&#x43E;&#x43C;</title><link>https://pouke.org/index/1346437251/1346443563/%D0%BF%D1%80%D0%B5%D0%B4%D1%81%D0%B5%D0%B4%D0%BD%D0%B8%D0%BA-%D0%B0%D0%BB%D0%B5%D0%BA%D1%81%D0%B0%D0%BD%D0%B4%D0%B0%D1%80-%D0%B2%D1%83%D1%87%D0%B8%D1%9B-%D1%83%D0%B3%D1%80%D0%BE%D0%B6%D0%B0%D0%B2%D0%B0%D1%9A%D0%B5-%D0%B8%D0%BC%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D0%BD%D0%B5-%D1%81%D1%80%D0%BF%D1%81%D0%BA%D0%B5-%D0%BF%D1%80%D0%B0%D0%B2%D0%BE%D1%81%D0%BB%D0%B0%D0%B2%D0%BD%D0%B5-%D1%86%D1%80%D0%BA%D0%B2%D0%B5-%D0%B1%D0%B8-%D0%BF%D0%BE%D0%BA%D0%B2%D0%B0%D1%80%D0%B8%D0%BB%D0%BE-%D0%BE%D0%B4%D0%BD%D0%BE%D1%81%D0%B5-%D1%81%D0%B0-%D1%86%D1%80%D0%BD%D0%BE%D0%BC-%D0%B3%D0%BE%D1%80%D0%BE%D0%BC-r14295/</link><description><![CDATA[
<p><img src="https://pouke.org/uploads/monthly_2019_06/tan2019-6-13120518980-1920x720.jpg.e27b7af07d7c02c1a4555f3034c71750.jpg" /></p>
<p style="text-align:center;">
	<em><strong>Свако угрожавање имовине српске цркве у Црној Гори би неминовно водило погоршању иначе добрих односа две земље, каже председник Србије Александар Вучић. Вучић је рекао да ће замолити власти или већину у Црној Гори да не подрже предложени закон, који је на то усмерен.</strong></em>
</p>

<p>
	 
</p>

<p style="text-align:justify;">
	Александар Вучић је тако одговорио на питање шта мисли о предлогу Закона о слободи вероисповести у Црној Гори.
</p>

<p style="text-align:justify;">
	-Добио сам анализу предложеног акта за црногорски парламент и ми ћемо и преко Венецијанске комисије покушати да замолимо да се тај акт не усвоји, пошто није добар за српски народ који има своју Цркву у Црној Гори. То није некаква митрополија или епархија, већ Српска Православна Црква у Црној Гори, истакао је Вучић. 
</p>

<p style="text-align:justify;">
	Каже да је предложени акт лоше решење и да може само да упути молбу да се то не усвоји, пошто то не може да захтева.
</p>

<p style="text-align:justify;">
	-Као председник државе који брине о положају Срба и који не жели да кваримо односе са Црном Гором, већ да градимо добре односе, имам молбу према властима или већини у Црној Гори да такав захтев не усвоје. То је моја молба, нада и жеља, јер Српска Црква вековима постоји на том тлу и она није заштита и уточиште само српском народу, већ и онима који се осећају Црногорицима и припадницима других народа или националности, поручио је Вучић.
</p>

<p style="text-align:justify;">
	Према његовим речима, то је много више од свега и то је његова молба властима у Црној Гори, ако желе да је чују и услише.
</p>

<p style="text-align:justify;">
	-А, ако не, то је њихово право и могућност и то ћемо разумети и умети у складу са тим да се понашамо, додао је Вучић.
</p>

<p style="text-align:justify;">
	Таква одлука, наиме, како је указао председник, у значајној мери би покварила врло пристојне и добре односе, које Србија и Црна Гора данас имају.
</p>

<p style="text-align:justify;">
	-Свако угрожавање имовине Српске Цркве у Црној Гори би неминовно водило стварању лоших односа, а томе се нити надам, нити то желим, већ желим најбоље односе Србије са Црном Гором, навео је Вучић.
</p>

<p style="text-align:justify;">
	 
</p>

<p style="text-align:justify;">
	<em><strong>Извор: РТС, фото: <a href="http://predsednik.rs" rel="external nofollow">predsednik.rs</a></strong></em>
</p>
]]></description><guid isPermaLink="false">14295</guid><pubDate>Thu, 13 Jun 2019 21:55:00 +0000</pubDate></item><item><title>&#x421;&#x430;&#x458;&#x442; &#x437;&#x430; &#x443;&#x43F;&#x43E;&#x437;&#x43D;&#x430;&#x432;&#x430;&#x45A;&#x435; &#x440;&#x430;&#x434;&#x438; &#x445;&#x440;&#x438;&#x448;&#x45B;&#x430;&#x43D;&#x441;&#x43A;&#x43E;&#x433; &#x431;&#x440;&#x430;&#x43A;&#x430; - &#x41A;&#x410;&#x41D;&#x410; (&#x432;&#x435;&#x440;&#x437;&#x438;&#x458;&#x430; 2.0)</title><link>https://pouke.org/index/1346437251/1346443563/%D1%81%D0%B0%D1%98%D1%82-%D0%B7%D0%B0-%D1%83%D0%BF%D0%BE%D0%B7%D0%BD%D0%B0%D0%B2%D0%B0%D1%9A%D0%B5-%D1%80%D0%B0%D0%B4%D0%B8-%D1%85%D1%80%D0%B8%D1%88%D1%9B%D0%B0%D0%BD%D1%81%D0%BA%D0%BE%D0%B3-%D0%B1%D1%80%D0%B0%D0%BA%D0%B0-%D0%BA%D0%B0%D0%BD%D0%B0-%D0%B2%D0%B5%D1%80%D0%B7%D0%B8%D1%98%D0%B0-20-r14283/</link><description><![CDATA[
<p><img src="https://pouke.org/uploads/monthly_2019_06/0-02-04-aca458ed3fcfd55bc92cc5806bd86e052b32ce2049055827661fe5fc3a980ee0_full.JPG.f4d1ecf610ab941c3d90ff2b8680457e.jpg.2f9131ca7450f708c13b0fd12b8d46d2.jpg" /></p>
<p style="background-color:#ffffff; color:#000000; font-size:14.768px; text-align:left">
	<span style="font-size:16px">Од добре идеје, која је уложеном енергијом и ношена ентузијазмом великог броја људи који су узели учешће у реализацији и оживљавању подфорума "Упознавање ради хришћанског брака", преко пројекта „Кана Галилејска“ покренутог 2013. године, и касније затвореног форумског клуба, наша КАНА је, потпуно заслужено и оправдано, постала самостална, као посебан сајт у оквиру укупног пројекта Поуке.орг. После прве верзије сајта, сада је дошла нова, друга верзија, са новим опцијама, олакшаном навигацијом, једноставнијим начином склапања пријатељстава, четом, приватнбим порукама итд... и то све потпуно бесплатно! </span>
</p>

<p style="background-color:#ffffff; color:#000000; font-size:14.768px; text-align:left">
	<a class="ipsAttachLink ipsAttachLink_image" href="https://pouke.org/uploads/monthly_2019_06/168869856_.JPG.b16c436217cf121c27237df3fcd58e49.JPG" data-fileid="28414" data-fileext="JPG" rel=""><img class="ipsImage ipsImage_thumbnailed" data-fileid="28414" data-ratio="58.06" data-unique="hzbdvqeol" width="1054" alt="кана.JPG" src="https://pouke.org/forum/applications/core/interface/js/spacer.png" data-src="https://pouke.org/uploads/monthly_2019_06/189788174_.thumb.JPG.90cd312d96d58a64f8bb1b2058d0e3f5.JPG"></a>
</p>

<blockquote class="ipsQuote" data-gramm="false" data-ipsquote="">
	<div class="ipsQuote_citation">
		Цитат
	</div>

	<div class="ipsQuote_contents ipsClearfix" data-gramm="false">
		<p style="background-color: rgb(255, 255, 255); color: rgb(0, 0, 0); font-size: 14.768px; text-align: center;">
			<strong><span style="font-size:16px"><a href="https://brak.pouke.org/" rel="">Кана - упознавање ради хришћанског брака</a></span></strong>
		</p>

		<p style="background-color: rgb(255, 255, 255); color: rgb(0, 0, 0); font-size: 14.768px; text-align: center;">
			<strong><span style="font-size:16px">Добродошли!</span></strong>
		</p>
	</div>
</blockquote>

<p style="background-color:#ffffff; color:#000000; font-size:14.768px; text-align:left">
	 
</p>

<p style="background-color:#ffffff; color:#000000; font-size:14.768px; text-align:left">
	<span style="font-size:16px">Мисија пројекта је стварање најбољих услова за упознавање, са циљем заснивања породице у хришћанском браку.</span>
</p>

<p style="background-color:#ffffff; color:#000000; font-size:14.768px; text-align:left">
	<span style="font-size:16px">Више десетина склопљених бракова након упознавања у оквиру наше виртуелне заједнице, с једне стране, сасвим јасна потреба за оваквом врстом подршке особама које желе да ступе у хришћански брак, као и искуство одговорних уредника који су узели учешће у овом пројекту од самог почетка до данас, њихова посвећеност, истрајност и жеља да се оствари циљ, били су и путоказ и пут ка сајту КАНА. Она ће наставити да расте, кроз приватну комуникацију својих чланова, упознавања, пријатељства и љубав, склопљене бракове, породицу и потомство.</span>
</p>

<p style="background-color:#ffffff; color:#000000; font-size:14.768px; text-align:left">
	<span style="font-size:16px">Најзначајнија свадба хришћанског света била је она у Кани Галилејској, а православни црквени сајт Кана је најзначајнији пројекат у оквиру Поуке.орг у правцу очувања хришћанске породице.</span>
</p>

<p style="background-color:#ffffff; color:#000000; font-size:14.768px; text-align:center">
	<a href="https://pouke.org/kana/wp-content/uploads/2018/08/images-300x69.png" rel="" style="background-color:transparent; color:#246682" target="_blank"><img alt="images-300x69.png" data-ratio="23.00" height="40" style="border-color:rgba(0, 0, 0, 0.3); border-style:none; vertical-align:middle" width="175" src="https://pouke.org/forum/applications/core/interface/js/spacer.png" data-src="https://pouke.org/kana/wp-content/uploads/2018/08/images-300x69.png"></a>
</p>

<p style="background-color:#ffffff; color:#000000; font-size:14.768px; text-align:center">
	<em><span style="font-size:16px">Смисао брака је у причињавању радости. Подразумева се да је брачни живот најсрећнији, најпотпунији и најбогатији. То је савршена Божанствена институција.</span></em>
</p>
]]></description><guid isPermaLink="false">14283</guid><pubDate>Thu, 13 Jun 2019 07:29:29 +0000</pubDate></item><item><title>&#x421;&#x43F;&#x43E;&#x43C;&#x435;&#x43D;-&#x43C;&#x435;&#x434;&#x430;&#x459;&#x435; &#x437;&#x430; &#x441;&#x432;&#x435; &#x443;&#x447;&#x435;&#x441;&#x43D;&#x438;&#x43A;&#x435; &#x440;&#x430;&#x442;&#x430; 1999.</title><link>https://pouke.org/index/1346437251/1346443563/%D1%81%D0%BF%D0%BE%D0%BC%D0%B5%D0%BD-%D0%BC%D0%B5%D0%B4%D0%B0%D1%99%D0%B5-%D0%B7%D0%B0-%D1%81%D0%B2%D0%B5-%D1%83%D1%87%D0%B5%D1%81%D0%BD%D0%B8%D0%BA%D0%B5-%D1%80%D0%B0%D1%82%D0%B0-1999-r14259/</link><description><![CDATA[
<p><img src="https://pouke.org/uploads/monthly_2019_06/tekst_9376.JPG.bee4f4136d4e80186451b970883198ab.JPG" /></p>
<p style="text-align:center;">
	<strong>Породицама погинулих и профeсионалним припадницима војске већ се уручују споменице „Двадесетогодишњица одбране отаџбине од НАТО агресије”</strong>
</p>

<p>
	 
</p>

<p style="text-align:justify;">
	Сви припадници Војске Југославије, који су учествовали у одбрани земље у време НАТО агресије 1999. године, без обзира на држављанство које данас имају, добиће спомен медаље, сазнаје „Политика” у Министарству одбране. Ово се односи и на све резервисте, а спомен-медаље биће уручене и породицама учесника рата који су у међувремену преминули. Спомен-медаље ће у значајном броју бити уручене наредне године, али и касније јер је реч о великом броју ветерана.
</p>

<p style="text-align:justify;">
	<br>
	У међувремену, увелико је у току уручивање војних споменица Двадесетогодишњица одбране отаџбине од НАТО агресије. Споменица се уручује породицама погинулих припадника војске, као и професионалним припадницима Војске Србије, државним службеницима и намештеницима који су у време поменутог рата били у активној служби. Ово признање добиће и пензионисани припадници војске који су, иако су тада били пензионери, учествовали у одбрани земље 1999. године.
</p>

<p style="text-align:justify;">
	<br>
	– Уручивање наведене војне споменице реализује се на нивоу команди, јединица и установа Министарства одбране и ВС на пригодним свечаностима – објашњавају у Министарству одбране. Тако су на пригодној свечаности у Команди Ратног ваздухопловства и противваздухопловне одбране у Земуну уручене војне споменице ветеранима 250. ракетне бригаде за противваздухопловна дејства и 126. бригаде за ваздушно осматрање јављање и навођење. Борцима 549. моторизоване бригаде споменице су уручене у Лесковцу, а њиховим саборцима из 37. моторизоване бригаде у Краљеву.
</p>

<p style="text-align:justify;">
	<br>
	Осим војних споменица, професионалним припадницима војске учесницима рата 1999. године уручују се и војне спомен-медаље за учешће у борбеним дејствима на територији Савезне Републике Југославије. Услов за добијање ове медаље јесте да је реч о припадницима војске који су учествовали у борбеним дејствима од 23. марта до 26. јуна 1999. године, што се доказује решењем надлежног старешине. Такође, да би неко стекао ову медаљу не сме иза себе имати дисциплинске казне, као ни кривични поступак због кривичног дела које се гони по службеној дужности, односно услов је да није осуђиван.
</p>

<p style="text-align:justify;">
	<br>
	– Наредбу о додељивању војне спомен-медаље за учешће у борбеним дејствима на територији Савезне Републике Југославије доноси министар одбране, а на предлог надлежног старешине – објашњавају у Министарству одбране.<br>
	Додељене војне спомен-медаље и војне споменице су посебна врста војних признања и не представљају основу за остваривање посебних бенефита и права, прецизирају у овом министарству. Када је реч о споменицама и медаљама за учеснике рата, на који начин Министарство одбране подржава њихова удружења?
</p>

<p style="text-align:justify;">
	<br>
	Сарадња Министарства одбране и ВС са удружењима ветерана остварује се кроз годишњи план сарадње Министарства одбране са удружењима, за сваку календарску годину посебно, а на основу исказаних потреба удружења и могућности, одговарају у Министарству одбране.
</p>

<p style="text-align:justify;">
	<br>
	Сарадња се, како кажу, одвија у областима учешћа представника удружења у обележавању годишњица значајних догађаја из војне историје, присуства представника удружења прослави Дана ВС, дана родова и служби и дана јединица и установа ВС, организовања информисања – предавања удружењима, организовања посета чланова удружења јединицама и присуства припадника Министарства одбране на промоцијама, комеморацијама и осталим скуповима у организацији удружења.
</p>

<p style="text-align:justify;">
	<br>
	– Министарство одбране учествује у финансирању њихових пројеката од значаја за одбрану, у складу са расположивим финансијским средствима – објашњавају у овој институцији. 
</p>

<p style="text-align:justify;">
	 
</p>

<p style="text-align:justify;">
	<strong><em>Извор: Политика</em></strong>
</p>
]]></description><guid isPermaLink="false">14259</guid><pubDate>Tue, 11 Jun 2019 19:28:35 +0000</pubDate></item><item><title>&#x426;&#x440;&#x43D;&#x43E;&#x433;&#x43E;&#x440;&#x441;&#x43A;&#x430; &#x433;&#x43E;&#x43B;&#x433;&#x43E;&#x442;&#x430;: &#x41A;&#x43E;&#x43C;&#x443;&#x43D;&#x438;&#x441;&#x442;&#x438; &#x441;&#x432;&#x435;&#x448;&#x442;&#x435;&#x43D;&#x438;&#x43A;&#x435; &#x431;&#x430;&#x446;&#x430;&#x43B;&#x438; &#x443; &#x458;&#x430;&#x43C;&#x435;!</title><link>https://pouke.org/index/1346437251/1346443563/%D1%86%D1%80%D0%BD%D0%BE%D0%B3%D0%BE%D1%80%D1%81%D0%BA%D0%B0-%D0%B3%D0%BE%D0%BB%D0%B3%D0%BE%D1%82%D0%B0-%D0%BA%D0%BE%D0%BC%D1%83%D0%BD%D0%B8%D1%81%D1%82%D0%B8-%D1%81%D0%B2%D0%B5%D1%88%D1%82%D0%B5%D0%BD%D0%B8%D0%BA%D0%B5-%D0%B1%D0%B0%D1%86%D0%B0%D0%BB%D0%B8-%D1%83-%D1%98%D0%B0%D0%BC%D0%B5-r14255/</link><description><![CDATA[
<p><img src="https://pouke.org/uploads/monthly_2019_06/27.jpg.ba0b3d4dc0fdec733d69cd845c006913.jpg" /></p>
<p style="text-align:center;">
	<em><strong>Од 200 свештеника у Црној Гори, побијенио је њих 182, и то најчешће на најсвирепије начине, пошто су их претходно звјерски мучили – чупали им браде, качили им овнујска звона, упрезали у коњске кочије, тјерали их да пију крв убијених четника, живе их бацали у јаме. Послератна власт регистровала Удружење свештеника Црне Горе, које је објавило црквени календар с петокраком!</strong></em>
</p>

<p style="text-align:center;">
	 
</p>

<p style="text-align:justify;">
	Прије Другог свјетског рата, у Црној Гори је било скоро 200 свештеника. Преживјело је тек 15 застрашених црквених пастира. Није преживио ни митрополит Јоаникије (Липовац) – убијен је по окончању рата, у једном потоку код Аранђеловца. Но, о том злочину ћемо касније. Кренимо редом…
</p>

<p style="text-align:justify;">
	Један од првих црногорских свештеника којег ће погубити комунисти је архимандрит Никодим Јањушевић, настојатељ манастира Свети Лука у Жупи  код Никшића. Убијен је у манастирском конаку јула 1941. године, да би потом његове убице опљачкале многе манастирске драгоцјености, али и личне ствари убијеног архимандрита. Тако је однешено и 16 његових одликовања.
</p>

<p style="text-align:center;">
	<em><strong>ЖИВЕ ИХ БАЦАЛИ У ЈАМЕ</strong></em>
</p>

<p style="text-align:justify;">
	Партизанска патрола Ловћенског одреда, чији је командант био Пеко Дапчевић, одвела је Петра Вујовића из Жупе Добрске само зато што је био поп. По кратком поступку, осудили су га на смрт и живог бацили у јаму дубоку 17 метара, у Куновом присоју, недалеко од Пековог штаба. Свједоци кажу да је пет-шест дана из јаме запомагао: „Воде, воде… Убијте ме ако сте људи!“
</p>

<p style="text-align:justify;">
	Ново Н. Караџић, свршени богослов из Лијеве Ријеке, пошто је побјегао са породицом из Метохије, настанио се код ујака у околини Бијелог Поља гдје је ухваћен и звјерски убијен од својих братучеда партизана Луке Жарића и његових синова.
</p>

<p style="text-align:justify;">
	Жртве свијетлих револуционарних традиција Дурмиторског партизаног одреда су свештеници Ново Делић из Дробњака и протојереј Богдан Церовић са Жабљака. У исто вријеме, у Боану, код Шавника, изречена је смртна пресуда проти Митру Лопушини, али је он успио да побјегне. Попа Делића су бацили у јаму у Шавнику, са још 16 угледних људи; о том злочину је Радован Бећировић испјевао гусларску пјесму.
</p>

<p style="text-align:justify;">
	У Црмници су комунисти опљачкали скоро све манастире, а у некима су чак и логорске ватре палили. Тако је у цркви Свете Петке у Подгори потпуно изгорио иконостас са иконама и одеждама.
</p>

<p style="text-align:justify;">
	За вријеме напада на Пљевља, 1. децембра 1941. године, комунисти су упали у манастир Свете Тројице. Ухватили су архимандрита Серафима Џарића, 75-годишњег старца, претходно му почупали браду, а онда га задавили.
</p>

<p style="text-align:justify;">
	На Бадњи дан 1942, комунисти су побили и у ријеку Тару бацили 38 људи. Међу њима су била и два свештеника из среза колашинског: Ђуро Томовић и Петар Грдинић.
</p>

<p style="text-align:justify;">
	Из ровачке општине убијени су и бачени у јаму Мртвица, у фебруару 1942, свештеник Крсто Бећковић и теолог Пеко Јовановић. Иста јама прогутала је још 16 Ровчана.
</p>

<p style="text-align:justify;">
	Кривица Сава Пејовића, свештеника из Боке Которске, била је што је јавно осуђивао комунистичко безбожништво и неморал. Зато је крајем марта 1942, убијен на путу за Поборе, гдје је ишао да служи вјерски обред.
</p>

<p style="text-align:justify;">
	Комунисти нијесу само убијали свештенике, већ су их на разне начине злостављали и понижавали са намјером да унизе њихов углед у народу. Прота Косарић и још једна свештеник били су упрегнути у коњске кочије, а комунисти су о том „херојском подвигу“ испјевали пјесму: „Вјерне слуге пророка Илије, упрегнуте у коњске кочије…“
</p>

<p style="text-align:center;">
	<em><strong>ЦРКВЕНИ КАЛЕНДАР С ПЕТОКРАКОМ!</strong></em>
</p>

<p style="text-align:justify;">
	Српска православна црква у Црној Гори, слично као и у другим крајевима тадашње Југославије, није уништавана само споља – комунистичким и другим злочинима – већ је подривана и изнутра. Комунисти су успјели да заврбују неколико свештеника, а неколико их је стало на страну црногорских сепаратиста.
</p>

<p style="text-align:justify;">
	У цетињској Богословији комунисти су током рата успјели да створе веома јаку скојевску организацију. Од око 140 богослова чак је 80 било симпатизера СКОЈ-а. Већина њих је отишла у партизане, неки су изгинули, други су се истакли у прогањању цркве и високо су се успели у комунистичко-државној хијерархији. Веселин Булатовић, један из те генерације цетињских богослова, био је министар унутрашњих послова Црне Горе и познати голооточки мучитељ.
</p>

<p style="text-align:justify;">
	У комунистичким редовима били су распоп Блажо Марковић, Бошко Поповић, Симо С. Радуновић, прота Јагош Симоновић (у прво вријеме архијерејски намјесник у Колашину, доцније Титов пуковник), Леонтије Марковић (острошки архимандрит), распоп Јово Радовић (вјерски референт у покрајинској комунистичкој влади за Црну Гору)…
</p>

<p style="text-align:justify;">
	Међу издајнике у црквеној кући спада и Удружење свештеника Црне Горе која је Удба  основала 1945. године, а први предсједник му је био поп Петар Капичић. Уз помоћ Удружења, власт је осудила митрополита Арсенија Брадваревића, помогла се при рушењу Ловћена и у другим сличним пословима.
</p>

<p style="text-align:justify;">
	Милиција је ноћу упадала у свештеничке куће и црквене објекте и са пиштољем на слепочници водила свештенике на упис у Удружење.
</p>

<p style="text-align:justify;">
	Преко овог Удружења, власт је  објавила црквени календар за просту 1945. годину. На насловној страни, у самом врху, стоји комунистичка лозинка: „Смрт фашизму, слобдоа народу“, испод тога стилизовани крст, а испод наслова је велика црвена петокрака! Посебну улогу у овоме је одиграо поп Ђорђе Калезић, први предсједник владине Комисије за вјерска питања у Црној Гори.
</p>

<p style="text-align:justify;">
	Одмах после рата, звјерски је убијено неколико свештеника. У Кртолама код Котора, ухапшен је прота Михаило Барбић, под лажном оптужбом да је издао Њемцима неке комунисте који су касније ликвидирани. Дуго је звјерски мучен у которском затвору, гдје је и убијен, а његов леш је бачен у затворску септичку јаму.
</p>

<p style="text-align:justify;">
	На другој страни Црне Горе, поп Пријовић, са Чемерна код Пљеваља, убијен је децембра 1945. Претходно је нељудски мучен, бацан у воду по децембарском мразу, јахан, чупана му брада, сурово батинан. Мучитељска машта предано је радила, па је на крају везан за волове и тако вучен по прашњавом и џомбастом друму.
</p>

<p style="text-align:center;">
	<em><strong>МАСОВНЕ ЛИКВИДАЦИЈЕ У ЦЕЉУ</strong></em>
</p>

<p style="text-align:justify;">
	Најстравичнија судбина задесила је 76 свештеника, на челу са митрополитом Јоаникијем, који су хтјели да избјегну судбину великог броја своје браће, па су отпочели повлачење са четницима Павла Ђуришића, преко Санџака и Босне. Од 76 свештеника, само су неколицина преживјела велики комунистички злочин и енглеску подвалу: Крсто Рогановић који је успио да се пребаци у Италију, и Марко Кусовац који је пронашао неку везу у комунистичким редовима и доцније свједочио против митрополита Арсенија.
</p>

<p style="text-align:justify;">
	Митрополит Јоаникије и свештеници су кратко вријеме држани у једном логору у непосредној близини Цеља. Сви они су, изузев митрополита, предани у руке црногорских комуниста који су их, голе и везане телефонском жицом, спровели у Техарје код Цеља, гдје су стријељани. Радуле Ј. Остојић је свједочио: „Митрополита Јоаникија и остале свештенике су злостављали, палили им косе и браде, палили им мантије, ломили крстове и спаљивали пред њиховим очима иконице и свете књиге. Јоаникију су доносили четничку крв у чашама и приморавали га да пије.“
</p>

<p style="text-align:justify;">
	Митрополита Јоаникија депортовали су у Београд. После тога је спроведен у Младеновац, па у Аранђеловац. Једина кривица му је била што је био антикомуниста. Према једној верзији, Пеко Дапчевић је био наредбодавац његовог убиства, Владимир Роловић извршни пресудитељ, док је Василије Циле Ковачевић био непосредни егзекутор. По другој верзији, убио га је лично Пеко Дапчевић. Сигурно је следеће: убијен је 15. маја 1945. године, у једном потоку код Аранђеловца.
</p>

<p style="text-align:justify;">
	Комунисти су се обрушили и на цркве и црквену имовину, о отимањуцрквених имања да не причамо – ријеч је о хиљадама хектара њива, ливада и шума. У Рожајама  је 1947. године порушена црква, скојевци су били ангажовани и за рушење Пивског манастира, који је у последњи час спасио једна старији вјерник. Црква Свете Тројице у Брезојевицама код Плава, после рата је била два пута у пламену, оба пута су је спалили скојевци, а црквено звоно са брда Градац бацили у Лим.
</p>

<p style="text-align:center;">
	<em><strong>КЊИГЕ НА ЛОМАЧИ</strong></em>
</p>

<p style="text-align:justify;">
	Из Цетињског манастира власт је однијела преко хиљаду књига, много значајних докумената, бројне драгоцјености. Ове књиге су већим дијелом данас у библиотеци „Ђурђе Црнојевић“ на Цетињу, а много тога је завршило у приватним собама или на аукцијама у свијету. Дио намјештаја из радног кабинета митрополита Гаврила Дожића и његових претходника, однијет је и сада се налази у Дому омладине у Подгорици.
</p>

<p style="text-align:justify;">
	Пљеваљска црква Свете Петке скрнављена је на најприземније начине; као и Манастир Морача, чија је огромна библиотека и архива, спаљена на ломачи 1952. године, у присуству колашинских партијских функционера.
</p>

<p style="text-align:justify;">
	За послератни однос комунистичке власти према Цркви, једна од примјера је и страдање митрополита Арсенија Брадваревића, који је наслиједио свог несрећног претходника мученика Јоаникија, 1947. године. Митрополит Арсеније је био веома посвећен обнови Цркве. То је засметало Блажу Јовановићу и осталим комунистима, па је 1953. године, на монтираном процесу, осуђен на 11 година робије под оптужбом да је радио против режима. На крају тог суђења, митрополит Арсеније је рекао: „Какав је то црни режим који један стари митрополит, са три-четири свештеника, може срушити?!“
</p>

<p style="text-align:justify;">
	Проти Луки Вујашу, секретару Митрополије, суђено је истовремено, јер није хтио да свједочи против митрополита Арсенија. У затвору су га жестоко мучили и толико пребијали да су му се ноге одузеле.
</p>

<p style="text-align:justify;">
	Рушење Његошеве капеле на Ловћену, комунистичка власт је замислила као последњи ударац српству и православљу у Црној Гори.
</p>

<p style="text-align:justify;">
	Објављујемо збирку фотографија жртава комунизма у зиму 1941/42. у Црној Гори. Ове фотографије спашене су тако што их је енглески пуковник Вилијем Бејли, шеф британске мисије при Врховној команди генерала Драже Михаиловића, 1944. године однио из Црне Горе. Бејли је потом фотографије предао краљу Петру Другом у Лондону, а краљ Петар их је дао мајору Николи Бојовићу, команданту 1. дурмиторске бригаде, који се, по изласку из њемачког логора 1945. године, настанио у Лутону крај Лондона. Мајор Бојовић је снимке оставио свом сину, др Радмилу Бојовићу из Београда.
</p>

<p style="text-align:justify;">
	 
</p>

<p style="text-align:justify;">
	<em><strong>Извор: <a href="http://www.sedmica.me/crnogorska-golgota-kako-su-komunisti-razapinjali-svestenike/" rel="external nofollow">Седмица.ме</a></strong></em>
</p>
]]></description><guid isPermaLink="false">14255</guid><pubDate>Tue, 11 Jun 2019 18:38:52 +0000</pubDate></item><item><title>&#x414;&#x435;&#x43C;&#x43E;&#x433;&#x440;&#x430;&#x444;&#x438;: &#x415;&#x43F;&#x438;&#x434;&#x435;&#x43C;&#x438;&#x458;&#x430; &#x440;&#x430;&#x437;&#x432;&#x43E;&#x434;&#x430; &#x431;&#x440;&#x430;&#x43A;&#x43E;&#x432;&#x430; &#x443; &#x421;&#x440;&#x431;&#x438;&#x458;&#x438;</title><link>https://pouke.org/index/1346437251/1346443563/%D0%B4%D0%B5%D0%BC%D0%BE%D0%B3%D1%80%D0%B0%D1%84%D0%B8-%D0%B5%D0%BF%D0%B8%D0%B4%D0%B5%D0%BC%D0%B8%D1%98%D0%B0-%D1%80%D0%B0%D0%B7%D0%B2%D0%BE%D0%B4%D0%B0-%D0%B1%D1%80%D0%B0%D0%BA%D0%BE%D0%B2%D0%B0-%D1%83-%D1%81%D1%80%D0%B1%D0%B8%D1%98%D0%B8-r14241/</link><description><![CDATA[
<p><img src="https://pouke.org/uploads/monthly_2019_06/181438021_--.jpeg.b141b972316192b5a7ffbf346f207898.jpeg" /></p>
<p style="background-color:#ffffff;color:#505050;font-size:12px;padding:0px;">
	<span style="font-size:16px;">Изашао је Статистички билтен РЗС-а (<a href="http://publikacije.stat.gov.rs/G2019/pdf/G20193006.pdf" style="color:#756455;padding:0px;" rel="external nofollow">линк</a>) са демографским подацима за прво тромесечје. Има једну добру вест и једну лошу: повећан је број рођене деце и драстично је повећан број развода.</span>
</p>

<p style="background-color:#ffffff;color:#505050;font-size:12px;padding:0px;">
	<span style="font-size:16px;">Број рођене деце повећан је за 1% (дечака је смањен за 1% а девојчица повећан за 3%), број умрлих је смањен за 1% те је негативни природни прираштај смањен за 3% (са 4.410 на 4.267 у просеку месечно).</span>
</p>

<p style="background-color:#ffffff;color:#505050;font-size:12px;padding:0px;">
	<span style="font-size:16px;">Број рођених у Србији Север повећан је за 3% (у томе 6% девојчица и 0% дечака), а у Србији Југ смањен је за 1% (дечака за 2% док је девојчица исти број). Број умрлих у Србији Север смањен је за 1% а у Србији Југ повећан је за 1%. Негативан природни прираштај смањен је у Србији Север чак за 11%, док је у Србији Југ повећан за 3%.</span>
</p>

<p style="background-color:#ffffff;color:#505050;font-size:12px;padding:0px;">
	<span style="font-size:16px;">Осим што се мање рађа и више умире Србија Југ предњачи и у разводима: просечно је повећан број за 39%, при чему у Србији Север за 25%, а у Србији Југ чак за 59%. Након рекордних 1.288 развода у децембру њихов број у марту износио је 1.186 и судећи по оволико великом међугодишњем порасту не треба сумњати да ће у више наредних месеци бити остваривани нови рекорди у броју развода.</span>
</p>
]]></description><guid isPermaLink="false">14241</guid><pubDate>Mon, 10 Jun 2019 16:13:31 +0000</pubDate></item><item><title>&#x41C;&#x438;&#x43B;&#x43E; &#x402;&#x443;&#x43A;&#x430;&#x43D;&#x43E;&#x432;&#x438;&#x45B;: "&#x41E;&#x431;&#x43D;&#x43E;&#x432;&#x438;&#x45B;&#x435;&#x43C;&#x43E; &#x426;&#x440;&#x43D;&#x43E;&#x433;&#x43E;&#x440;&#x441;&#x43A;&#x443; &#x430;&#x443;&#x442;&#x43E;&#x43A;&#x435;&#x444;&#x430;&#x43B;&#x43D;&#x443; &#x446;&#x440;&#x43A;&#x432;&#x443;"</title><link>https://pouke.org/index/1346437251/1346443563/%D0%BC%D0%B8%D0%BB%D0%BE-%D1%92%D1%83%D0%BA%D0%B0%D0%BD%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%9B-%D0%BE%D0%B1%D0%BD%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%9B%D0%B5%D0%BC%D0%BE-%D1%86%D1%80%D0%BD%D0%BE%D0%B3%D0%BE%D1%80%D1%81%D0%BA%D1%83-%D0%B0%D1%83%D1%82%D0%BE%D0%BA%D0%B5%D1%84%D0%B0%D0%BB%D0%BD%D1%83-%D1%86%D1%80%D0%BA%D0%B2%D1%83-r14206/</link><description><![CDATA[
<p><img src="https://pouke.org/uploads/monthly_2019_06/62195848_2373043736075454_6601257570222997504_n-960x555.jpg.eeb5dd83526b5d1f782ed0206b07795d.jpg" /></p>
<h1 style="color:#281e1e;font-size:4rem;">
		Đukanović: Obnovićemo Crnogorsku autokefalnu crkvu
	</h1>

	<div style="font-size:1.4rem;">
		<div style="color:#a0a0a0;font-size:1.4rem;vertical-align:top;">
			<span style="color:#a0a0a0;font-size:1.4rem;">08/06/2019 16:00</span>
		</div>
		<span> </span><span style="color:#a0a0a0;font-size:1.4rem;"><span style="color:#a0a0a0;font-size:1.4rem;">Izvor:</span><span> </span><a href="https://www.cdm.me/source/cdm-onogost/" rel="external nofollow" style="background-color:transparent;border-bottom:2px solid transparent;color:#a0a0a0;font-size:1.4rem;">CdM/Onogošt</a></span>
	</div>
<div style="background-color:rgba(0,0,0,.05);color:#281e1e;font-size:16px;text-align:center;">
	<span><img alt="62195848_2373043736075454_66012575702229" data-ratio="57.81" height="555" style="border:0px;vertical-align:middle;" width="960" src="https://pouke.org/forum/applications/core/interface/js/spacer.png" data-src="https://www.cdm.me/wp-content/uploads/2019/06/62195848_2373043736075454_6601257570222997504_n-960x555.jpg"></span>
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#281e1e;font-size:1.2em;">
	<div>
		<div>
			 
		</div>
	</div>

	<div>
		<div>
			<p>
				Predsjednik Demokratske partije socijalista (DPS) i predsjednik Crne Gore <strong>Milo Đukanović</strong>na današnjoj Opštinskoj izbornoj konferenciji kazao je da se u Crnoj Gori i na Balkanu vodi teška borba između dvije politike.
			</p>

			<div>
				<div>
					 
				</div>
			</div>
		</div>
	</div>

	<div>
		<div>
			<div>
				<p>
					“Jedna je ona koju predvodi ta partija, koja pokušava da evropeizuje svako od naših društava i da evropeizuje ovaj prostor. Druga je ona koja pokušava da konzervira stanje zaostajanja Balkana za Evropom”, dodao je on.
				</p>

				<p>
					Prema njegovim riječima, ti pokreti se javljaju kao opozicija ili parapolitičke organizacije, odnosno u formi, kako je rekao, tobože nezavisnih medija, nevladinog sektora, vjerskih organizacija.
				</p>

				<div>
					<div>
						 
					</div>
				</div>

				<div>
					<img alt="62237587_2373037032742791_70630728764584" data-ratio="66.67" height="640" srcset="https://www.cdm.me/wp-content/uploads/2019/06/62237587_2373037032742791_7063072876458409984_n.jpg 960w, https://www.cdm.me/wp-content/uploads/2019/06/62237587_2373037032742791_7063072876458409984_n-768x512.jpg 768w, https://www.cdm.me/wp-content/uploads/2019/06/62237587_2373037032742791_7063072876458409984_n-30x20.jpg 30w, https://www.cdm.me/wp-content/uploads/2019/06/62237587_2373037032742791_7063072876458409984_n-660x440.jpg 660w, https://www.cdm.me/wp-content/uploads/2019/06/62237587_2373037032742791_7063072876458409984_n-490x326.jpg 490w, https://www.cdm.me/wp-content/uploads/2019/06/62237587_2373037032742791_7063072876458409984_n-300x200.jpg 300w, https://www.cdm.me/wp-content/uploads/2019/06/62237587_2373037032742791_7063072876458409984_n-414x276.jpg 414w, https://www.cdm.me/wp-content/uploads/2019/06/62237587_2373037032742791_7063072876458409984_n-320x213.jpg 320w, https://www.cdm.me/wp-content/uploads/2019/06/62237587_2373037032742791_7063072876458409984_n-110x73.jpg 110w, https://www.cdm.me/wp-content/uploads/2019/06/62237587_2373037032742791_7063072876458409984_n-235x156.jpg 235w, https://www.cdm.me/wp-content/uploads/2019/06/62237587_2373037032742791_7063072876458409984_n-310x206.jpg 310w" style="border:0px;vertical-align:middle;" width="960" src="https://pouke.org/forum/applications/core/interface/js/spacer.png" data-src="https://www.cdm.me/wp-content/uploads/2019/06/62237587_2373037032742791_7063072876458409984_n.jpg"></div>

				<p>
					“Danas Srpska pravoslavna crkva pokušava da na bilo koji način, kroz razne forme, opstruira ono što su evropska htjenja, evropske ambicije savremenog crnogorskog društva, želeći da na taj način čuva svoj vjerski monopol u Crnoj Gori, želeći da na taj način opstruira uspostavljanje pravne države i da i dalje nastavi da koristi ono što joj saglasno pravnom sistemu Crne Gore ne pripada. Priča o prekograničnim eparhijama, suprotna osnovnim principima organizacija pravoslavlja svuda u svijetu, Srpskoj pravoslavnoj crkvi služi da bi čuvala infrastrukturu Velike Srbije kojoj oni vjeruju, jer vjeruju da je Crna Gora greškom postala nezavisna i da će nas vrijeme dovesti do spoznaje te greške i do potrebe da se opet okrenemo izgradnji Velike Srbije”, istakao je Đukanović.
				</p>

				<p>
					On je poručio prisutnima da moraju svojom postojanošću, odlučnošću i vizionarstvom da im kažu da od toga nema ništa, da nema nikakvih grešaka već da su donesene odluke vrlo temeljno promišljene i da ta partija ispravlja teške istorijske nepravde nanesene Crnoj Gori.
				</p>

				<p>
					“Generaciji naših predaka je ostao jedan važan korak koji ćemo tako ovdje ispraviti, jednu tešku nepravdu učinjenu Crnoj Gori na početku 20. vijeka, a to je obnova Crnogorske autokefalne crkve. Na tome ćemo vrlo predano raditi, jer je to u potpunom dosluhu sa osnovnim principima na kojima počiva demokratska Crna Gora i sa osnovnim programskim načelima Demokratske partije socijalista kao temeljnog oslonca savremene Crne Gore”, poručio je Đukanović.
				</p>
			</div>
		</div>
	</div>

	<div style="border-bottom:1px solid #d9d9d9;border-top:1px solid #d9d9d9;padding:10px 5px;text-align:center;">
		 
	</div>
</div>
]]></description><guid isPermaLink="false">14206</guid><pubDate>Sat, 08 Jun 2019 14:22:14 +0000</pubDate></item><item><title>(&#x410;&#x423;&#x414;&#x418;&#x41E;) &#x420;&#x435;&#x447;&#x435;&#x43D;&#x43E; &#x438; &#x43F;&#x440;&#x435;&#x45B;&#x443;&#x442;&#x430;&#x43D;&#x43E;: &#x421;&#x440;&#x43F;&#x441;&#x43A;&#x430; &#x426;&#x440;&#x43A;&#x432;&#x430; &#x443; &#x446;&#x440;&#x43D;&#x43E;&#x433;&#x43E;&#x440;&#x441;&#x43A;&#x43E;&#x458; &#x434;&#x440;&#x436;&#x430;&#x432;&#x438;</title><link>https://pouke.org/index/1346437251/1346443563/%D0%B0%D1%83%D0%B4%D0%B8%D0%BE-%D1%80%D0%B5%D1%87%D0%B5%D0%BD%D0%BE-%D0%B8-%D0%BF%D1%80%D0%B5%D1%9B%D1%83%D1%82%D0%B0%D0%BD%D0%BE-%D1%81%D1%80%D0%BF%D1%81%D0%BA%D0%B0-%D1%86%D1%80%D0%BA%D0%B2%D0%B0-%D1%83-%D1%86%D1%80%D0%BD%D0%BE%D0%B3%D0%BE%D1%80%D1%81%D0%BA%D0%BE%D1%98-%D0%B4%D1%80%D0%B6%D0%B0%D0%B2%D0%B8-r14083/</link><description><![CDATA[
<p><img src="https://pouke.org/uploads/monthly_2019_05/mitropolijalogo-1-1.png.81adbf1a8aa23a8dcbd0d0f0ded7cdc8.png" /></p>
<p style="background-color:#ffffff; color:#4a4a4a; font-size:17px; text-align:start">
	Српска православна црква у Црној Гори „ужива нелегитимне привилегије" и убира приходе од давно „узурпиране имовине". Ово је став црногорске владе на коме почива темељна идеја новог Закона о верским заједницама. Тим трагом Нацрт закона сугерише развлашћивање Српске православне цркве и својеврсну национализацију њене имовине.
</p>

<div style="background-color:#ffffff; color:#000000; font-size:15px; text-align:start">
	<div id="adoceanrsndhkhjqgmp">
		 
	</div>
</div>

<p style="background-color:#ffffff; color:#4a4a4a; font-size:17px; text-align:start">
	Спровођење овог плана подгоричка влада доживљава као историјску ствар која ће до краја утемељити културни и грађански идентитет Црне Горе. Постоји, такође, уверење да је коначно пронађен „правни начин" да се релативизује духовна јурисдикција Српске православне цркве у Црној Гори, а потом спута и њен јавни и политички утицај.
</p>

<p style="background-color:#ffffff; color:#4a4a4a; font-size:17px; text-align:start">
	Отпор Црногорско-приморске митрополије, међутим, није ништа мањи него у ранијим споровима са државом Црном Гором. Нацрт закона је тренутно у Венецијанској комисији, а до краја јуна требало би да се нађе у скупштинској процедури. Тим поводом о историјским узроцима, пореклу и могућем исходу сукоба Српске православне цркве и савремене црногорске државе за Речено и прећутано говоре историчар<strong><span> </span>др Александар Раковић</strong>, стручњак за црквено право<span> </span><strong>др Далибор Ђукић</strong><span> </span>и координатор Правног савета Митрополије црногорско-приморске<strong><span> </span>Велибор Џомић</strong>.
</p>

<p style="background-color:#ffffff; color:#4a4a4a; font-size:17px; text-align:start">
	Уредник и водитељ емисије је<span> </span><strong>Радован Пантовић</strong>
</p>

<p style="background-color:#ffffff; color:#4a4a4a; font-size:17px; text-align:start">
	<strong><a href="http://www.rts.rs/upload/storyBoxFileData/2019/05/28/36299107/panta%20sc.mp3" ipsnoembed="true" rel="external nofollow">http://www.rts.rs/upload/storyBoxFileData/2019/05/28/36299107/panta sc.mp3</a> </strong>
</p>
]]></description><guid isPermaLink="false">14083</guid><pubDate>Wed, 29 May 2019 21:05:23 +0000</pubDate></item><item><title>&#x41D;&#x41E;&#x412;&#x41E;&#x421;&#x422;&#x418;: &#x423;&#x408;&#x415;&#x414;&#x418;&#x40A;&#x415;&#x40A;&#x415;, &#x41F;&#x410; &#x41F;&#x420;&#x418;&#x417;&#x41D;&#x410;&#x412;&#x410;&#x40A;&#x415;? &#x41D;&#x430; &#x43F;&#x43E;&#x43C;&#x43E;&#x43B;&#x443; &#x43A;&#x440;&#x430;&#x458; &#x440;&#x430;&#x441;&#x43A;&#x43E;&#x43B;&#x430; &#x43F;&#x440;&#x430;&#x432;&#x43E;&#x441;&#x43B;&#x430;&#x432;&#x459;&#x430; &#x443; &#x421;&#x435;&#x432;&#x435;&#x440;&#x43D;&#x43E;&#x458; &#x41C;&#x430;&#x43A;&#x435;&#x434;&#x43E;&#x43D;&#x438;&#x458;&#x438;</title><link>https://pouke.org/index/1346437251/1346443563/%D0%BD%D0%BE%D0%B2%D0%BE%D1%81%D1%82%D0%B8-%D1%83%D1%98%D0%B5%D0%B4%D0%B8%D1%9A%D0%B5%D1%9A%D0%B5-%D0%BF%D0%B0-%D0%BF%D1%80%D0%B8%D0%B7%D0%BD%D0%B0%D0%B2%D0%B0%D1%9A%D0%B5-%D0%BD%D0%B0-%D0%BF%D0%BE%D0%BC%D0%BE%D0%BB%D1%83-%D0%BA%D1%80%D0%B0%D1%98-%D1%80%D0%B0%D1%81%D0%BA%D0%BE%D0%BB%D0%B0-%D0%BF%D1%80%D0%B0%D0%B2%D0%BE%D1%81%D0%BB%D0%B0%D0%B2%D1%99%D0%B0-%D1%83-%D1%81%D0%B5%D0%B2%D0%B5%D1%80%D0%BD%D0%BE%D1%98-%D0%BC%D0%B0%D0%BA%D0%B5%D0%B4%D0%BE%D0%BD%D0%B8%D1%98%D0%B8-r14037/</link><description><![CDATA[
<p><img src="https://pouke.org/uploads/monthly_2019_05/04-05-02-_620x0.jpg.ca9c755ece04a02380e68f500a89fbb0.jpg" /></p>
<p>
	<span style="font-size:16px;"><strong><span style="background-color:rgb(255,255,255);color:rgb(0,0,0);">На помолу наставак замрзнутог дијалога СПЦ и непризнате цркве у Северној Македонији. О решавању статуса најпре са аутономном православном Охридском архиепископијом</span></strong></span>
</p>

<p>
	 
</p>

<p style="background-color:#ffffff;border:0px;color:#333333;font-size:13px;padding:0px;">
	<span style="font-size:16px;"><span style="font-family:Arial, Helvetica, sans-serif;"><font style="border:0px;font-size:13px;padding:0px;">РЕШАВАЊЕ црквеног раскола у православљу у Северној Македонији је на помолу! Како "Новости" сазнају, у току су интензивне припреме стратегије за релативно брзи наставак замрзнутог дијалога комисије Српске православне цркве и неканонске цркве у Северној Македонији.</font></span></span>
</p>

<div style="background-color:#ffffff;border:0px;color:#333333;font-size:13px;padding:0px;">
	<div style="border:0px;padding:0px;">
		 
	</div>
</div>

<p style="background-color:#ffffff;border:0px;color:#333333;font-size:13px;padding:0px;">
	<span style="font-size:16px;"><span style="font-family:Arial, Helvetica, sans-serif;"><font style="border:0px;font-size:13px;padding:0px;">Поново испољену спремност СПЦ за дијалог како би се коначно достигло решење проблема на аутентично канонској основи, како је то потврђено у саопштењу Светог архиерејског сабора после мајског заседања у Београду, владике неканонске Македонске православне цркве - Охридске архиепископије (МПЦ-ОА), званично засад не коментаришу. Према поузданим сазнањима "Новости", темељно, међутим, раде на стратегији за наставак разговора у ишчекивању одговора на њихову молбу и молбу премијера Зорана Заева васељенском патријарху Вартоломеју "за одлуку утврђивања статуса цркве у овој земљи, прикључењем признатим црквама у православном свету".</font></span></span>
</p>

<p style="background-color:#ffffff;border:0px;color:#333333;font-size:13px;padding:0px;">
	<span style="font-size:16px;"><span style="font-family:Arial, Helvetica, sans-serif;"><font style="border:0px;font-size:13px;padding:0px;">Портпарол Синода МПЦ, владика Тимотеј, није желео да коментарише евентуалне потезе, уз примедбу "да ће владике заседати и разматрати евентуалну понуду СПЦ за наставак дијалога када то званично стигне у Скопље". Према делу тих припремних питања, како наводи извор нашег листа, опрез је разумљив, поготово у могућој солуцији отварања иновираних етапних преговора за решавање статуса МПЦ-ОА, најпре са аутономном Православном охридском архиепископијом (ПОА), архиепископа охридског и митрополита скопског Јована (Вранишковског).</font></span></span>
</p>

<p style="background-color:#ffffff;border:0px;color:#333333;font-size:13px;padding:0px;">
	<span style="font-size:16px;"><span style="font-family:Arial, Helvetica, sans-serif;"><font style="border:0px;font-size:13px;padding:0px;">- Тај приступни квалификациони део могућих постепених преговора пожељан је и упутан, независно колико болан, јер би евентуалним прикључењем МПЦ у ПОА, био обезбеђен неопходан канонски услов стицања претходне аутономије, на путу ка самосталности, захтевом за аутокефалију - тумачи извор "Новости", подсећајући да је патријаршијски и Саборски томос о аутономији ПОА у литургијском и канонском јединству са СПЦ, дат 24. маја 2005. са потписом тадашњег патријарха српског Павла.</font></span></span>
</p>

<p style="background-color:#ffffff;border:0px;color:#333333;font-size:13px;padding:0px;">
	<span style="font-size:16px;"><i><b><font style="border:0px;font-size:13px;padding:0px;">Саборна црква у Скопљу / Фото М. Станчић</font></b></i></span>
</p>

<div style="background-color:#ffffff;border:0px;color:#333333;font-size:13px;padding:0px;text-align:center;">
	<span style="font-size:16px;"><img alt="04-05-02.jpg" data-ratio="62.74" style="border:0px;padding:0px;" width="620" src="https://pouke.org/forum/applications/core/interface/js/spacer.png" data-src="http://www.novosti.rs/upload/images/2019//05/26n/novina/04-05-02.jpg"></span>
</div>

<p style="background-color:#ffffff;border:0px;color:#333333;font-size:13px;padding:0px;">
	 
</p>

<p style="background-color:#ffffff;border:0px;color:#333333;font-size:13px;padding:0px;">
	<span style="font-size:16px;"><font style="border:0px;font-size:13px;padding:0px;">Уколико би та "прва етапа" обновљених преговора била задовољена, реална су очекивања да би захтев за статусно решење самосталности МПЦ био брзо разматран у СПЦ.</font></span>
</p>

<div style="border:2px solid #d7d7d7;color:#333333;font-size:12px;padding:12px 15px;">
	<span style="font-size:16px;"><b>ПРОБЛЕМ ОД 1967.</b>НЕКАНОНСКА МПЦ-ОА пребива у расколу још од 1967. године. Тада је дошло до једностраног издвајања од мајке СПЦ, проглашењем аутокефалије коју до сада није признала ниједна помесна црква у православном свету.</span>
</div>

<p style="background-color:#ffffff;border:0px;color:#333333;font-size:13px;padding:0px;">
	<span style="font-size:16px;"><font style="border:0px;font-size:13px;padding:0px;">Евентуална резервна солуција могла би да буде припремљена и у пакету трилатералних разговора комисија СПЦ, ПОА и МПЦ-ОА. И за такав "обрт", како се објашњава, чекаће се и одговор Васељенске патријашије на писано реаговање СПЦ, због евентуалне одлуке о стављању на дневни ред питања за отпочињање разматрања захтева из Скопља за решавање статуса МПЦ-ОА.</font></span>
</p>

<p style="background-color:#ffffff;border:0px;color:#333333;font-size:13px;padding:0px;">
	<span style="font-size:16px;"><font style="border:0px;font-size:13px;padding:0px;">Оптимизам владика неканонске МПЦ оснажен је после решења спора између Скопља и Атине због службене употребе имена државе потписивањем Преспанског споразума, али и контроверзне одлуке васељенског патријарха Вартоломеја о признању самосталности парацрквене структуре у Украјини.</font></span>
</p>

<p style="background-color:#ffffff;border:0px;color:#333333;font-size:13px;padding:0px;">
	<span style="font-size:16px;"><i><b><font style="border:0px;font-size:13px;padding:0px;">Архиепископ охридски и митрополит скопски Јован</font></b></i></span>
</p>

<div style="background-color:#ffffff;border:0px;color:#333333;font-size:13px;padding:0px;text-align:center;">
	<span style="font-size:16px;"><img alt="04-05-02-VRANISKOVSKI-.jpg" data-ratio="67.58" style="border:0px;padding:0px;" width="620" src="https://pouke.org/forum/applications/core/interface/js/spacer.png" data-src="http://www.novosti.rs/upload/images/2019//05/26n/novina/04-05-02-VRANISKOVSKI-.jpg"></span>
</div>

<p>
	 
</p>

<p style="background-color:#ffffff;border:0px;color:#333333;font-size:13px;padding:0px;">
	<span style="font-size:16px;"><b><font style="border:0px;font-size:13px;padding:0px;">ВЛАДИКА ПЕТАР БИО У БЕОГРАДУ</font></b></span>
</p>

<p style="background-color:#ffffff;border:0px;color:#333333;font-size:13px;padding:0px;">
	<span style="font-size:16px;"><font style="border:0px;font-size:13px;padding:0px;">ЗА време заседања Архијерејског сабора СПЦ, у Београду је боравио владика Петар из неканонске МПЦ-ОА у настојању да, потврђено је "Новостима", издејствује убрзање дијалога, који никада није био ни прекидан, већ замрзнут у периоду док је поглавар ПОА, у литургијском и канонском јединству са СПЦ, митрополит Јован био у затвору.</font></span>
</p>

<p style="background-color:#ffffff;border:0px;color:#333333;font-size:13px;padding:0px;">
	<span style="font-size:16px;"><font style="border:0px;font-size:13px;padding:0px;">Иако је најпре негирао, владика Петар је, иако невољно, ипак, потврдио да је заиста боравио у Београду, и да је "у једном ресторану" надомак Патријаршије, разговарао са неким од владика СПЦ, "старим пријатељима са којима је заједно студирао".</font></span>
</p>

<p style="background-color:#ffffff;border:0px;color:#333333;font-size:13px;padding:0px;">
	 
</p>

<p style="background-color:#ffffff;border:0px;color:#333333;font-size:13px;padding:0px;">
	НОВОСТИ <a href="http://www.novosti.rs/%D0%B2%D0%B5%D1%81%D1%82%D0%B8/%D0%BD%D0%B0%D1%81%D0%BB%D0%BE%D0%B2%D0%BD%D0%B0/%D0%B4%D1%80%D1%83%D1%88%D1%82%D0%B2%D0%BE.395.html:797019-%D0%A3%D0%88%D0%95%D0%94%D0%98%D0%8A%D0%95%D0%8A%D0%95-%D0%9F%D0%90-%D0%9F%D0%A0%D0%98%D0%97%D0%9D%D0%90%D0%92%D0%90%D0%8A%D0%95-%D0%9D%D0%B0-%D0%BF%D0%BE%D0%BC%D0%BE%D0%BB%D1%83-%D0%BA%D1%80%D0%B0%D1%98-%D1%80%D0%B0%D1%81%D0%BA%D0%BE%D0%BB%D0%B0-%D0%BF%D1%80%D0%B0%D0%B2%D0%BE%D1%81%D0%BB%D0%B0%D0%B2%D1%99%D0%B0-%D1%83-%D0%A1%D0%B5%D0%B2%D0%B5%D1%80%D0%BD%D0%BE%D1%98-%D0%9C%D0%B0%D0%BA%D0%B5%D0%B4%D0%BE%D0%BD%D0%B8%D1%98%D0%B8" rel="external nofollow">http://www.novosti.rs/вести/насловна/друштво.395.html:797019-УЈЕДИЊЕЊЕ-ПА-ПРИЗНАВАЊЕ-На-помолу-крај-раскола-православља-у-Северној-Македонији</a>
</p>
]]></description><guid isPermaLink="false">14037</guid><pubDate>Mon, 27 May 2019 12:30:00 +0000</pubDate></item><item><title>&#x420;&#x430;&#x441;&#x43A;&#x43E;&#x43B; &#x443; &#x201E;&#x43D;&#x43E;&#x432;&#x43E;&#x458; &#x446;&#x440;&#x43A;&#x432;&#x438;&#x201C; &#x443; &#x423;&#x43A;&#x440;&#x430;&#x458;&#x438;&#x43D;&#x438;</title><link>https://pouke.org/index/1346437251/1346443563/%D1%80%D0%B0%D1%81%D0%BA%D0%BE%D0%BB-%D1%83-%E2%80%9E%D0%BD%D0%BE%D0%B2%D0%BE%D1%98-%D1%86%D1%80%D0%BA%D0%B2%D0%B8%E2%80%9C-%D1%83-%D1%83%D0%BA%D1%80%D0%B0%D1%98%D0%B8%D0%BD%D0%B8-r14010/</link><description><![CDATA[
<p><img src="https://pouke.org/uploads/monthly_2019_05/1118183516.jpg.dc7621c3908d807ace8e1169a712f5d0.jpg" /></p>
<p style="text-align:center;">
	<em><strong>Расколник Филарет Денисенко, бивши поглавар неканонске „кијевске патријаршије“, одбио је да потпише устав „нове цркве“, изјавио је представник такозване „православне цркве Украјине“ Епифаније Думенко. „Донели смо одлуку да се ’православна црква Украјине‘ руководи Светим писмом, светим предањем и уставом који је донет 15. децембра у Цркви Свете Софије у Кијеву. Жалосно је што последњу одлуку није потписао само један члан — патријарх Филарет“, рекао је Епифаније на брифингу.</strong></em>
</p>

<p style="text-align:justify;">
	Према његовим речима, чланови „синода“ су покушали да убеде Филарета да правно и фактички више не постоји расколничка структура, јер је на бази ње створена „нова црква“, али су видели да је Филарет „остао непоколебљив у својем мишљењу“.
</p>

<p style="text-align:justify;">
	„Наравно, ми смо разговарали о новонасталој ситуацији у ’православној цркви Украјине‘ и изјавама које су се чуле последње две недеље. Међутим, преосвећени патријарх Филарет је изјавио, то што је он открио и показао на седници ’светог синода‘, да постоји ’кијевска патријаршија‘ и да она није укинута“, рекао је Епифаније.
</p>

<p style="text-align:justify;">
	Последњих дана Филарет је излазио са оштрим критикама на рачун нове православне структуре у Украјини. Према његовим речима, ПЦУ је подељена, јер је Епифаније прекршио договор који је постигнут током „сабора уједињења“. Филарет тврди да је управо он требало да буде руководилац нове цркве, док је Епифаније требало да се бави представљањем цркве у јавности. Поред тога, он је критиковао Епифанија због несарадње, али и због тога што га не зове.
</p>

<p style="text-align:justify;">
	Филарет је критиковао и томос о аутокефалности, који ограничава јурисдикцију ПЦУ на територију Украјине и лишава је неких права, и додао да „кијевска патријаршија“, на чијем челу се налази, није престала да постоји, без обзира на стварање нове цркве.
</p>

<p style="text-align:justify;">
	Сам Епифаније тврди да у „новој цркви“ нема раскола. Он је данас сазвао „синод“ ПЦУ.
</p>

<p style="text-align:justify;">
	 
</p>

<p>
	<em><strong>Извор: Спутник</strong></em>
</p>

<p>
	 
</p>
]]></description><guid isPermaLink="false">14010</guid><pubDate>Sat, 25 May 2019 07:57:02 +0000</pubDate></item><item><title>&#x423; &#x422;&#x443;&#x440;&#x441;&#x43A;&#x43E;&#x458; &#x43E;&#x442;&#x43A;&#x440;&#x438;&#x432;&#x435;&#x43D;&#x430; &#x43F;&#x43E;&#x434;&#x437;&#x435;&#x43C;&#x43D;&#x430; &#x446;&#x440;&#x43A;&#x432;&#x430; &#x438;&#x437; 5. &#x432;&#x435;&#x43A;&#x430; &#x443; &#x43A;&#x43E;&#x458;&#x43E;&#x458; &#x441;&#x443; &#x441;&#x435; &#x445;&#x440;&#x438;&#x448;&#x45B;&#x430;&#x43D;&#x438; &#x441;&#x43A;&#x440;&#x438;&#x432;&#x430;&#x43B;&#x438; &#x43E;&#x434; &#x420;&#x438;&#x43C;&#x459;&#x430;&#x43D;&#x430;</title><link>https://pouke.org/index/1346437251/1346443563/%D1%83-%D1%82%D1%83%D1%80%D1%81%D0%BA%D0%BE%D1%98-%D0%BE%D1%82%D0%BA%D1%80%D0%B8%D0%B2%D0%B5%D0%BD%D0%B0-%D0%BF%D0%BE%D0%B4%D0%B7%D0%B5%D0%BC%D0%BD%D0%B0-%D1%86%D1%80%D0%BA%D0%B2%D0%B0-%D0%B8%D0%B7-5-%D0%B2%D0%B5%D0%BA%D0%B0-%D1%83-%D0%BA%D0%BE%D1%98%D0%BE%D1%98-%D1%81%D1%83-%D1%81%D0%B5-%D1%85%D1%80%D0%B8%D1%88%D1%9B%D0%B0%D0%BD%D0%B8-%D1%81%D0%BA%D1%80%D0%B8%D0%B2%D0%B0%D0%BB%D0%B8-%D0%BE%D0%B4-%D1%80%D0%B8%D0%BC%D1%99%D0%B0%D0%BD%D0%B0-r13920/</link><description><![CDATA[
<p><img src="https://pouke.org/uploads/monthly_2019_05/71.jpg.4e5fec73793a9edcb8490cb482ef9338.jpg" /></p>
<p style="text-align:center;">
	<em><strong>Древна старохришћанска црква откривена је у археолошким искапањима на подручју турске покрајине Невşехир односно Kападокије.</strong></em>
</p>

<p>
	 
</p>

<p style="text-align:justify;">
	Према првим истраживањима, подземна црква уклесана у стене настала је у 5. веку, а према речима археолога скрива и фреске на којима су досад невиђени призори попут цртежа рибе која пада из Христове руке, Исусова васкрсење и смрти злих душа.
</p>

<p style="text-align:justify;">
	– Црква је већа од осталих пронађених на подручју Kападокије. Изграђена је под земљом, а њене изворне фреске преживеле су све до данас. Kад смо кренули са радовима нисмо ни сањали да ћемо пронаћи овакве подземне комплексе. Ископавање и чишћење иде даље и надамо се да ћемо ускоро имати нове податке о историји Kападокије која ће тако постати још значајније ходочасничко одредиште – изјавио је градоначелник Невşехира Хасан Üнвер.
</p>

<p style="text-align:justify;">
	Древна црква откривена је у археолошким истраживањима у склопу пројекта обнове старог језгра овог турског града у чијем се средишту некада налазила. Археолошко подручје покрива готово 360 хиљада квадратних метара и укључује 11 квартова који окружују центар града.
</p>

<p style="text-align:justify;">
	С обзиром да се откриће догодило у јануару, археолози су због неповољних временских услова цркву испунили замљом да би је заштитили.
</p>

<p style="text-align:justify;">
	– Зауставили смо радове да бисмо заштитили фреске и саму цркву. У пролеће, кад отопли, чекаћемо да влага најпре испари, а затим ћемо уклонити земљу. Након рестаурације и чишћења фреске ће бити враћене у изворно стање – објаснио је Али Аyдин, један од археолога који учествује у истраживањима и рестаурацији.
</p>

<p style="text-align:justify;">
	Ово откриће само је једно у низу фасцинантих археолошких открића на подручју некадашње Kападокије. Наиме, према досадашњим истраживањима откривено је око 200 подземних градова из различитих историјских раздобља, у којима је свеукупно живело око 100 хиљада становника. Већина градова има барем два подземна спрата, а њих 36 има три или више спратова. Највећи подземни град је свакако Деринкују, откривен 1963. године. Са својих 18 спратова, протеже се до дубине од 85 метара, а потиче из 8. века пре Христа. Kроз њега протиче питка вода, има низ вентилацијских система, станове, трговине, бунаре, оружарнице, гробље и посебне отворе за бег. У граду је пронађена и школа и посебне просторије у којима су се држале животиње.
</p>

<p style="text-align:justify;">
	<br>
	Тражећи уточиште пред римским прогонима, хршћани су на подручју Kападокије изградили 36 подземних градова и око 600 цркава од којих многе и данас привлаче бројне туристе и ходочаснике.
</p>

<p style="text-align:justify;">
	 
</p>

<p style="text-align:justify;">
	<em><strong>Извор: <a href="http://www.arheo-amateri.rs/2016/05/u-turskoj-otkrivena-podzemna-crkva-iz-5-veka-u-kojoj-su-se-hriscani-skrivali-od-rimljana/?fbclid=IwAR1cK9Jlsn_MKOvTxjGyaJNGKyTYNGtfUgen6x270BPNVZZMgUTbVQNBo4w" rel="external nofollow">Архео-аматери.рс</a></strong></em>
</p>
]]></description><guid isPermaLink="false">13920</guid><pubDate>Mon, 20 May 2019 14:53:27 +0000</pubDate></item></channel></rss>
