У среду, 22. априла 2026. године, са почетком у 18 часова, у Осмој београдској гимназији ће у оквиру пројекта „Школа родитељства“, у заједничкој организацији Мисионарског одељења АЕМ и Одбора за верску наставу, бити одржано предавање на тему „Online врбовање младих у секте“. О овој значајној теми говориће Зоран Луковић, међународни стручњак за област праћења сектног и манипулативног деловања и координатор Одсека за апологетску мисију Мисионарског одељења АЕМ и Андреј Протић, комуниколог и стални стручни сарадник овог Одсека. Предавање има за циљ да родитељима и наставницима приближи начине на које се врши 'онлајн' врбовање, да укаже на ризике и последице оваквих активности, али и да понуди конкретне смернице за препознавање и заштиту од различитих облика духовне и психолошке манипулације. Сви су добро дошли!

Извор: Радио "Слово љубве"

Пред вама су кратка искуства људи који су дошли у контакт или проводили време у домовима за напуштену децу и сирочад.
Да ли је Тесла, кога бије глас (а зачудо не Андрића!) да је – као лек од животног незадовољства препоручивао да се посете гробље, онколошко одељење и сметлиште – то говорио не знам, али знам да је то препоручивала једна Милена, психолог са Бановог брда. То је, говорила је, добар начин за буђење животне радости и захвалности.
Ако пак у сулудој збрци свакодневице, немате времена за то, постоји једноставнији начин да лупимо себи шамар отрежњења.
Пред вама су кратка искуства људи који су дошли у контакт или проводили време у домовима за напуштену децу и сирочад. Она су срцепарајућа, али немају пуку намеру да подигну читаност. Имају намеру да вам скрену мисли, кад нисте задовољни оценом коју је дете донело, кад нисте задовољни услугом на летовању, одабиром играонице, кетерингом, третманом вашег детета у школском или спортском тиму, а нарочито, нарочито када нисте задовољни понудом на распродајама…
*Добио сам понуду да глумим Деда Мраза у дому за напуштену децу. Научио сам неколико песмица, обукао костим, залепио браду и мислио да сам спреман. Не, човек за то никад није спреман. Јер кад сам стигао, деца су прво викала да нисам прави (мислио сам, горе од овога не може бити). А кад је дошао тренутак за дељење поклона, свако дете је прво изрецитовало неколико стихова, а онда ми шапнуло на уво жељу за следећу годину – да нађе маму и тату или да они нађу њега. Сва деца, без изузетка, молила су само за то. После сам дуго пушио и плакао.
*Често сам боравила у дому за напуштену децу и сирочад. Од те деце сам научила много тога, били су ми одлична мотивација. Али један догађај никад нећу заборавити. Седела сам у ходнику. Иза ћошка се појавио дечачић са женом, рекла бих да му је то била мајка, дошла у посету. А за поклон му је донела… паковање резанаца. А тај дечачић је блистао од среће, јер је поред њега била његова мама. А код нас настаје скандал ако не одговара боја ајфона…
*Брат и ја смо остали сирочад, без оца и мајке, и живели смо до пете године у сиротишту. Онда су нас усвојили у различите породице. Не сећам се много чега у вези са братом, али се тог последњег дана сећам до најситнијих детаља: сакрили смо се у огромну кутију за играчке и кроз сузе и смех једно другом говорили како ћемо даље живети и шта ћемо бити кад порастемо. Обећали смо да ћемо наћи једно друго.
Прошле су године. У дому не дају информације, немају права, а сама да га нађем не могу. Завршавам школу и одлазим да се даље школујем за морског биолога, јер сам му тада, седећи у тој кутији рекла да ћу то постати. Верујем, да ћу ако свој живот удесим према ондашњем плану – сигурно наћи брата. Мени ништа у животу не треба, само да њега нађем.
*Дом за напуштену децу. Пролазим ходником загледајући у собе. Тихо је, сви још спавају. Последњи мирни минути мог радног дана. Улазим у собе, подижем ролетне, палим лампе. Деца почињу да се врте, дижу чупаве главице, понеко је већ устао. У једној соби дечак „распрема кревет“ једном руком седећи на ивици и не подижући поглед. У ходнику и тоалету чује се како једни на друге гунђају. Једно дете излази из собе, прилази ми и гура главу у моје крило. Остаје тако неколико секунди, трудећи се да што дуже остане у стању поспаности: „Добро јутро, мама!“, каже ми.
*Помагао сам да се одвезу поклони неравнодушних људи у дом за напуштену децу и сирочад. Нисам ја прикупљао него сам био само возач. Ти погледи и чистота њихове радости не могу се речима описати! Играли смо се, ја сам био џин а они су ме у гомилама нападали. Најтеже је било отићи. Толико ме је то све дирнуло да сам, вративши се кући, ја одрастао мушкарац ридао цело вече. Сада стално мислим о њима. Помагаћу колико будем могао.
*Моја познаница је цео радни век провела у једном летонском породилишту. Испричала ми је да је много пута умрлу новорођенчад замењивала бебама којих су се родитељи одрекли. Водила је списак. За 42 године, од 1963. до 2005. спасила је 282 деце да не буду смештена у дом. На питање да ли се каје што је кршила закон, одговорила је: Кајем се што сам успела да урадим тако мало. Ја сам један са тог списка.
*У дом су дошли новинари. Деца у ходнику грле васпитача: „Ко нам данас долази, спонзори и мецене или министри?“ Деца не виде разлику, али схватају: сад ће бити концерт, а после ће поделити играчке и бомбоне. Најпопуларнији вид чињења доброг дела – дођеш накратко, направиш свечаност, даш поклоне, подигнеш расположење. И одеш, оставивши све како је и било.
*Ову причу сам чула од запосленика шпанске амбасаде. Реч је о томе како је један добростојећи пар веома желео унуке. Али њихови син и ћерка нису још помишљали на децу. И онда се деси да су једном гледали неку емисију на ТВ у којој се говорило о сиротом дечаку. Испоставило се да дечак носи исто презиме као они. Рекли су да је то судбина и усвојили су га. Сада сви живе заједно и срећно.
*На железничкој станици сам наишао на дечака од око дванаест година. Побегао из дома, просио, постао скитница. Повео сам га са собом, нахранио га и опрао. Испоставило се да је дечак паметница и чистунац. Схватио сам да га не могу тек тако вратити у дом. Договорили смо се да га узимам викендима. Затим је почео остајати код мене и преко недеље. Познаници и пријатељи су то осуђивали. И са дераном није било лако. Свађе, узвици „Ниси ми ти отац!“… А кад је дошло време да добије личну карту, узео је моје презиме. Одгајио сам дивног сина.
*Скупљала сам помоћ за дечји дом. Одвезли смо им играчке, слаткише, ствари. Дуго смо причали са децом, играли се. Кад је требало да кренемо, пришла ми је девојчица од око дванаест година и рекла: „Баш волим што сте дошли. Свиђа ми се када дођете да се дружимо, а не само да се сликамо, а онда да узмете играчке и одете.“
Обично се ових малих људи које живот од рођења не штеди сећамо о новогодишњим празницима. Помажемо колико можемо, кад нам је најзгодније, кад ухватимо време и кад нас друштвене мреже на то мотивишу. Нико од нас није крив за њихове тешке судбине. Саосећамо али болно је мислити о њима често.
А можда је то значајније од одношења старих панталона наше деце или симболичког одвајања од плате за пакетиће. Мисао на њих мења наш однос према свету око нас, нагони нас да спустимо лопту, мало успоримо и ублажимо амбицију, прераспоредимо приоритете, разаберемо се између битног и небитног… Тај однос постаје племенитији, а када се племенитост умножи онолико пута колико свако од нас помисли на њих – можда је то начин да свет постане укупно племенитији – и према њима.
То је једина назнака одговора на проклето вечито питање које је великог Фјодора М. Достојевског неутешно мучило. Њихова патња је отворен позив нашој племенитости.

Приредила: Весна Смиљанић Рангелов

Извор: Детињарије

Од‌једном, некадашње реакције наших родитеља, које су нам се чиниле несхватљивим, почну да добијају потпуни смисао, јер не гледамо више уско – очима детета, већ широм отвореним очима родитеља.

Јесте ли и ви некад мислили да се то не може десити?

Колико пута, током одрастања, помислили смо како ћемо, када једном и ми будемо родитељи, многе ствари радити другачије?

Док смо били деца, посебно у периоду пубертета, родитељски поступци неретко су наилазили на наше неразумевање, љутњу и појачавали, ионако присутну жељу, да чим пре одрастемо, осамосталимо се и поставимо ствари онако како сматрамо да треба. И то, како се углавном чинило, потпуно другачије од наших родитеља.

А потом, када се одрастање и догодило, схватили смо да смо се, не за све, али за многе ствари претворили, малтене, у копије управо својих родитеља.

Колико пута данас, када ми имамо децу, учини нам се за властите речи да су их изговорили наши родитељи? А некада смо мислили да је баш то немогуће да се догоди!

Дете, током одрастања, посматра и усваја обрасце понашања из своје околине.

Примарна социјализација је кључна за обликовање личности, јер модели усвојени током тог процеса основа су за каснију надоградњу и формирање особе као друштвене јединке.

Кроз период одрастања особа пролази кроз читав низ развојних фаза на биолошком, психолошком, па и друштвеном нивоу.

 Начин опхођења родитељске фигуре према детету темељ је даљег развоја личности.

Дете у почетку несвесно опонаша оно што види, а неке моделе трајно прихвата, усваја и примењује у одраслој доби.

У периоду адолесценције, многи поступци родитеља, посебно родитеља истог пола, наилазе код деце на неразумевање, неодобравање, уверење да се може другачије и боље, па чак и на бунт.

Осим биолошких и психолошких разлога, треба имати на уму и искуствене – оно што нисмо проживели, најтеже схватамо.

Сигурна сам да би свако од нас могао да се сети начина понашања својих родитеља у одређеним ситуацијама које су нас нервирале. Сада, када смо и ми родитељи, можемо ухватити себе како и сами радимо управо то.

Услови у којима једна генерација васпитава децу увек се, мање или више, разликују од оних пре и оних после ње. Друштвене околности се мењају, захтеви које неприметно намеће окружење, такође. Али, онај модел усвојен током детињства остаје полазна основа за даље интеракције на различитим плановима.

Ипак, искуство и проживљене ситуације на основу којих се оно гради – непреносиви су.

Тако се, немало пута, у новим животним околностима понашамо управо онако како знамо или мислимо да би то чинили и наши родитељи.

– Данас сам себи звучала као моја мајка, иако сам рекла да ми се тако нешто никад неће десити.

Ово је реченица коју су многи од нас чули, а и доживели.

Када и сами постанемо родитељи, суочавамо се са читавим низом ситуација на дневном нивоу које су нам нове, непознате, другачије.

Образац који смо усвојили у раној животној доби почињемо несвесно да примењујемо, наравно уз одређене модификације сходно конкретним условима и околностима.

 Од‌једном, некадашње реакције наших родитеља, које су нам се чиниле несхватљивим, почну да добијају потпуни смисао, јер не гледамо више уско – очима детета, већ широм отвореним очима родитеља.

Зато је важно да у односу са децом дајемо најбољу верзију себе, како због њих док одрастају, тако и због њих као будућих родитеља.

Свака наша реченица која сада изазива гард код деце, у будућности потенцијално ће бити изговорена с њихове стране, тако да ће и бунтовне главице у једном тренутку помислити – Звучим баш као моји родитељи!

Ауторка: Марија Булајић Шкулетић, социолошкиња

https://www.detinjarije.com/obracam-se-svom-detetu-a-iz-mene-progovaraju-moji-roditelji/

Верује се да синове треба мање мазити и од њих очекивати да буду јаки

Иако смо дубоко загазили у 21. век, веровање да мушку децу треба од малена васпитавати чвршће и даље је дубоко укорењено. И то не само на Балкану, већ и у остатку света. Верује се, дакле, да синове треба мање мазити и од њих очекивати да буду јаки, да не плачу, да буду борбени и снажни.

Ипак, наука каже другачије, заправо супротно. Недавна студија открила је да дечаци, у првим годинама свог живота, треба да буду третирани са више нежности и саосећања него што је то потребно девојчицама.

 Зашто је теже васпитавати дечаке?

Чувени неуропсихолог Алан Шор представио је новије истраживање које доказује да се десна хемисфера мозга спорије развија код дечака него код девојчица. Шта то значи? Па, најпростије речено, дечаци су мање осетљиви на звуке и на особе које их окружују, што их може учинити захтевнијим и „тежим“. За њих је теже да толеришу стрес и мање су отпорни на неуропсихијатријске поремећаје, као што је поремећај пажње, аутизам… који се манифестују у раном детињству.

Стога, дечаци који имају строжије мајке, који су одмалена васпитавани чврстом руком, без много емоција, постају анксиознији, што онда утиче на формирање неуронских веза у мозгу, одговорних за самоконтролу и социјализацију. Лек за то је нежна, чврста веза сина са мајком, заснована на разумевању, испуњавању дететових потреба за љубављу и близином. Ово има огроман утицај на развој мозга баш у првој години живота.

4 савета Алана Шора родитељима:

– Не раздвајајте синове од мајки по рођењу. Раздвајање од мајке одмах након порођаја узрокује огроман стрес код све деце, али за дечаке је то нарочито важно јер се код њих примећује нагли раст хормона стреса (кортизол). Ако дуже буду развојени од мајке, па се висок ниво стреса одржи неко време, то може имати озбиљан утицај на развој мозга и на здравље детета.

– Проведите са својим сином цело породиљско одсуство или најмање до првог рођендана. У овом периоду су најрањивији.

– Не будите строги према њима, посебно не у првој години живота. Избегавајте стрес, приступајте им са стрпљењем, јер они веома добро примећују негативне емоције. Не браните им да плачу и немојте их због тога посрамљивати. Не остављајте их саме када су уплакани, макар сами били криви због тога. Они тада пате и потребна им је потврда да су вредни љубави. Често их грлите, мазите, љубите.

– На мале дечаке посебно негативан утицај могу имати спољни токсини (фенол, на пример). Код њих они могу направити озбиљан проблем управо у развоју десне хемисфере. Иако можда делује као параноја, али морамо увек бити опрезни са свиме што окружује нашу децу.

https://www.detinjarije.com/neuropsiholog-alan-sor-decacima-potrebno-vise-neznosti-i-saosecanja-nego-devojcicama/

Кључни предиктор антисоцијалног и агресивног понашања мушкараца је лоша саморегулација емоција у раном детињству.

Са благословом Његове Светости Патријарха српског г. Порфирија и уз велику подршку Српске Православне Цркве у Београду и широм света, више од 1.000 волонтера успело је да за мање од 24 сата направи више од 100.000 крофни у овогодишњој акцији "Крофне из блока" Хуманитарне организације "Срби за Србе". Крофне су на празник Врбице и Цвети дељене испред више од 100 храмова широм Србије, Републике Српске и Црне Горе. Прикупљена средства намењена су за помоћ породицама на светом српском Косову и Метохији, а у Београду је акција организована у сарадњи са Верским добротворним старатељством АЕМ, за чију ће црквену кухињу бити усмерен део средстава.

Највећи број крофни, невероватних 60.000, направљен је у великој радној акцији у једној сали на Новом Београду, у склопу које је више од 500 људи, неуморно и непрекидно, правило крофне пуних 24 сата. „У току реализације запитали смо се да ли постоји Гинисов рекорд у броју направљених крофни у кратком временском периоду. Схватили смо да постоји и да је, колико смо успели да нађемо, далеко мањи од циља који смо ми поставили“, изјавио је један од покретача акције.

Акција је имала огроман одјек и у Републици Српској, где је одржана на више од 60 локација, као и у бројним местима у Црној Гори, Швајцарској, Аустрији и Немачкој. Пошто акција и даље траје, очекује се  да ће укупан број локација бити изнад 200, а за сада је прикупљено више од 150.000 евра помоћи!

Хуманитарна организација "Срби за Србе", из године у годину, поставља рекорде у броју помогнутих породица и прикупљених донација. До сада је помогла више до 3.800 породица широм Балкана и прикупила 23 милиона евра донација, за 20 година деловања.

Извор: ХО "Срби за Србе"

Ако родитељи стављају акценат само на интелектуални и физички развој, на крају могу добити лепог, паметног, нарцисоидног егоисту

Одломак из књиге „Самостално дете или како да постанете ЛЕЊА МАМА“

У време када је вршњачко насиље један од горућих проблема, развијају се различите теорије и приступи у циљу његовог решавања. Питање које се у том контексту неизоставно намеће је –Да ли самоодбрана значи продубљивање насиља или заузимање за себе и престанак трпљења?
Ово су нека од најосетљивијих питања и најтежих за давање правог одговора.
Многе генерације одрасле су уз реченицу: „Никог први/а не дирај, али ако те неко дира, узврати“.
Савремене друштвене околности и изазови намећу потребу за ревидирањем и прилагођавањем одређених ставова и приступа, па и у процесу васпитавања деце.
Уместо поменуте реченице, данас се и од стране стручне, па и од лаичке јавности, све чешће може чути: „Не узвраћај никоме, јер на насиље се не одговара насиљем“.
Такав став има своју психолошку, педагошку и социолошку утемељеност. Али, да ли је универзално и бескомпромисно примењив?
Насиље је најчешће продукт унутрашњег конфликта појединца/ке. Потом, исто, нарочито у периоду пре и у току адолесценције, може бити условљено и друштвеним факторима, као што је потреба за доказивањем пред друштвом. Исто тако, идентификовање с одабраним узорима може бити кључно за неки насилнички чин или, уопштено, испољавање агресивног начина понашања.
У таквим ситуацијама, за које не можемо рећи да су ретке када се говори о вршњачком насиљу, пружање адекватног стручног одговора, свакако, подразумева вишестран приступ, у третману и насилника и жртве.
Ипак, овде се конкретно бавимо реакцијом жртве физичког вршњачког насиља, које није изазвано жртвиним поступцима. Из искуства нам је познато да деца склона насиљу, у жељи за доказивањем своје „храбрости и снаге“, обично неће први кренути на некога од кога очекују исти одговор, већ управо супротно. Жртве су неретко мирна и повучена д‌еца од којих насилници немају бојазан да ће им узвратити на исти начин.
Из тог разлога, у ситуацијама у којима се дете суочава са насиљем, у реду је усмеравати њу или њега, првенствено, да потражи помоћ. Међутим, сурово искрено говорећи, пракса је показала да просветни радници и психолошко–педагошка служба некада немају довољан и прави увид у конкретну ситуацију, а често ни превише могућности да одреагују на прави начин и да, сходно својим ингеренцијама, превенирају или зауставе даље насиље.
 Из искуства нам је познато да деца склона насиљу, у жељи за доказивањем своје „храбрости и снаге“, обично неће први кренути на некога од кога очекују исти одговор, већ управо супротно. Жртве су неретко мирна и повучена д‌еца од којих насилници немају бојазан да ће им узвратити на исти начин.
Деца испитују границе, те када их нема, схватиће то као зелено светло за наставак свог започетог чињења. Нека деца границе не схватају озбиљно, јер су током ране социјализације исте постављене превише флексибилно, најчешће услед родитељске недоследности.
Надаље, родитељи деце склоне друштвено неприхватљивом понашању неретко одбијају да прихвате кривицу свог детета и преузму одговорност за даљи ток и начин дететовог функционисања у колективу, релативизујући последице истог.

Стајати иза деце, у пракси, значи пружити им љубав кроз пажњу и време које им се посвећује. Значи и пружити подршку која ствара осећај сигурности, тако да деца у нама, као родитељима, препознају особе у које могу имати поверење.

Као родитељи увек стојимо иза свог детета. И дословно и фигуративно. То нам је потреба, а и обавеза. Од тренутка када начини прве кораке, па се налазимо иза дететових леђа да придржимо ако падне, преко разних изазова које доноси одрастање током којих се налазимо уз дете да бисмо га или је извели на прави пут.

Истина, и код ове, као и код других, посебно друштвених појава и ситуација, може бити спорења шта је исправно а шта не, зависно од личног доживљаја и усвојених стандарда. Ипак, неки етички и друштвени кодекси и даље постоје, мада савремени начин живота и околности свакодневице настоје да многе општеприхваћене норме постепено модификују и либерализују.

Стајати иза деце, у пракси, значи пружити им љубав кроз пажњу и време које им се посвећује.

Значи и пружити подршку која ствара осећај сигурности, тако да деца у нама, као родитељима, препознају особе у које могу имати поверење. Поверење које неће бити злоупотребљено и оно које нуди отворени позив на разговор без обзира на природу ситуације о којој се ради у том тренутку.

Истовремено, стајати иза детета подразумева и обавезу преношења вредности, усмеравања, упућивања на друштвено позитивно, па и корисно понашање. То је од суштинске важности у процесу социјализације, за формирање личности која ће да функционише у друштвеним контекстима и остварује социјалне интеракције.

Границе којима се треба бавити

У том процесу најједноставнији, али у погледу последица најизазовнији, може бити приступ који подразумева да се иде линијом мањег отпора. Ипак, родитељи неретко бирају управо такав приступ, било због недовољно развијеног схватања о неопходности посвећивања веће пажње, било из погрешног убеђења да тиме чине корист детету.

У пракси ситуација се убрзо покаже супротном од очекиване. Детету се шаље сигнал да границе или не постоје или да су јако флексибилне, а да је одговорност апстрактан појам. Па тако, често имамо случајеве у којима родитељи оправдавају дететово деловање без обзира на последице које оно има по друге.

Случај из свакодневице: Девојчица је била жртва вербалног вршњачког насиља путем једне друштвене мреже. Непримерене коментаре и увреде упућивала јој је другарица из одељења. Од стране родитеља жртве и педагошко-психолошке службе у школи коју похађају девојчице предузети су сви кораци предвиђени процедуром. На састанку, мајка девојчице која је испољавала вербалну агресију оштро је демантовала да је њена кћерка урадила оно за шта је терете. Иако је била суочена са необоривим доказима, изјавила је: ‘Она каже да није то урадила и ја јој верујем!’

Децу треба да учимо да знак пажње не треба да бира дан, а поштовање ни датум ни род

Описана ситуација, која је приказ све учесталијег приступа у оваквим и сличним приликама, пали аларм. Стајати иза детета је негде у процесу васпитавања погрешно схваћено.

Стајати иза детета не значи безусловно поверење. Управо супротно. Доза сумње води ка сагледавању реалне слике која, само као таква, може довести до изградње пуног поверења.

Стајати иза детета значи и научити га, а не оправдавати све што учини макар било и погрешно.

Стајати иза детета значи предочити му границе, а не пуштати му чињење на вољу уз убеђење да његово или њено понашање треба сви да толеришу.

Стајати иза детета значи одбранити га и научити да се брани када је угрожено, али неизоставно научити њу или њега да никада не угрожава друге.

Суштина која често измиче је да стајати иза деце значи подржати их у добрим намерама и деловањима, али и не оправдавати лоше јер из тога произилазе негативне последице и по друге, као и по њих саме.

Пише: Марија Булајић Шкулетић, социолошкиња

https://www.detinjarije.com/marija-bulajic-skuletic-socioloskinja-stajati-iza-deteta-ne-znaci-opravdavati-sve-postupke/

Гледамо у задатак из математике у ком треба одговорити на питање: „Која комбинација светлих и тамних квадрата се види када погледамо у коцку из назначеног правца?“.
На цртежу је приказана коцка, састављена од мањих квадратића – и сва поља су исте боје.
Можда ће вас интересовати
”Поведите рачуна шта деца пишу у Вибер групама” – рекла је учитељица. И Марија је од ћерке затражила телефон…
Први аларм подигли су лекари у Јужној Кореји, а дијагноза звучи брутално: Дигитална деменција
У понуђеним одговорима налази се пет квадрата издељених мрежом.
Сваки од понуђених одговора изгледа идентично. Не постоје светлији и тамнији квадратићи.
– Ово је грешка, – куцам у поруци.
– Chat GPT каже да је одговор Б – стиже након пар минута одговор.
Остајем на секунд затечена, јер заиста је очито да је задатак погрешно одштампан.
Сви квадратићи су потпуно исте идентичне нијансе – и у поставци и у понуђеним одговорима. Не би ни онај ко је писао те задатке знао да реши задатак и да објасни због чега је ово, а не оно тачан одговор.
– Написао је Б, јер је дете у задатку заокружило Б и он је то узео за тачан одговор. Питајте га како је закључио да је Б и рећи ће да је то закључио на основу заокруженог одговора. Не може дати објашњење задатка.
Убрзо стиже скриншот одговора ChatGPT-a са измишљеним објашњењем (халуцинацијом) како је Б тачан одговор, јер тамне коцкице могу да заклоне светле, али светле не могу да заклоне тамне и да је то једино решење.
У себи гласом којим Рос из „Пријатеља“ говори „We were on a greak!“ говорим „СВЕ КОЦКИЦЕ СУ ИСТЕ БОЈЕ!“, али ипак куцкам одговор без великих слова: „Све коцкице су исте боје“. 
Саговорник каже да ће проверити са наставницом математике.
Још увек није убеђен у то да је ChatGPT један тврдоглави магарац, који ће те убеђивати у то да је у праву, чак и када сав здрав разум и емпиријски докази указују на то да је његов одговор бесмислица. Ипак, што се мене тиче, ту завршавам разговор.
Знам да је особа са којом сам причала изузетно интелигентна и да ће у неком моменту здрав разум ипак превагнути над вештачком интелигенцијом, али остала сам мало зачуђена тиме да се овај разговор уопште морао одиграти.
Желела бих због тога да се осврнем на један експеримент из 2016. године (дакле од пре 10 год. и пре ChatGPT-a) у ком се људи упозоравају на то да машинама не треба слепо веровати.
Испитаницима на технолошком институту у Атланти дато је да посматрају робота како изводи одређене задатке. Робот је очито правио грешке и испитаници су на скали процене означили да робот није ефикасан у обављању једноставних задатака.
Након тога, у једном моменту исцениран је пожар у згради.
Видео се дим, упалио се аларм и робот је почео да сија и да говори да се налазе у опасној ситуацији и да га прате.
Робот је водио испитанике кроз ходнике и на пресеку два ходника са једне стране видела су се врата за излаз, а са друге стране био је зид.
Шта мислите, на коју страну је већина људи кренула?
Изненађујуће или не, али готово сви испитаници (26/30) пратили су робота, упркос томе што их је водио даље од правог излаза. 
„То се мени не би могло догодити!“ – рекао би свако од нас за себе.
Али јесте ли икада у протекле две-три године на неко „нерешиво“ питање одговорили реченицом: „Чекај, питаћу ChatGPT!“, а затим одговор добијен од њега сматрали тачним, без даље провере на Google или неком другом претраживачу? Да ли сте сигурни да одговори ChatGPT-a нису скретање ка зиду?
Алати вештачке интелигенције могу нам бити корисна помагала, али само уколико их користимо са критичким освртом и када добијене информације проверимо. 
 Уколико се ми, одрасли, ослањамо на ChatGPT више него на сопствено искуство, знање и чула, како да очекујемо од деце да овим алтима приступе критички? Како да очекујемо од нових генерација да буду просвећени и да се користе сопственим разумом, ако се ми из „старе“ генерације ослањамо искључиво на поузданост алата вештачке интелигенције сваки пут када имамо неки проблем?
Сапере ауде! Имај храбрости да се користиш сопственим разумом! – цитираћу за крај Канта. 
А ако Кант није довољно мотивишући, онда да цитирам једну чувену реченицу свих мама: „Да ти друг каже да скочиш с моста, је л би скочио с моста?“ или у овом случају: „Да ти ChatGPT каже да скочиш с моста, је л би скочио с моста?“.
Користите вештачку интелигенцију, наравно, али што је још важније, немојте заборавити да користите и своју сопствену.

Аутор: Сандра Жарковић, Стефанова и Филипова мама, наставница немачког и стипендиста универзитета у Тибингену на програму виртуелне размене везане за етику употребе алата вештачке интелигенције.

https://zelenaucionica.com/pobogu-dete-pa-je-l-ti-verujes-vise-chatgpt-ju-ili-sopstvenom-razumu/

Светски дан Дауновог синдрома, 21. март, подсећа на важност инклузије и подршке. Тема 2026. "Заједно против усамљености" указује на потребу за већом друштвеном повезаношћу.

Живимо у ери коју карактеришу невиђене могућности комуникације .

Једноставним додиром екрана можемо разговарати са људима са друге стране света, делити мисли, слике, искуства. Па ипак, како се начини комуникације повећавају, чини се да се продубљује парадоксални феномен: усамљеност .

Многи људи, чак и у гужви, чак и унутар породица, доживљавају унутрашњу изолацију, осећај празнине који је тешко описати речима.

Стога се поставља питање, да ли смо у годинама апсолутне усамљености? И ако јесмо, који су разлози који доводе до ове ситуације?

Пре свега, савремени начин живота се радикално променио. Темпо је брз, обавеза је много, а времена за смислен људски контакт све мање. Људи раде више, боре се да задовоље захтеве свакодневног живота и често жртвују односе са својим ближњима на олтару успеха или опстанка.

Породица, некада језгро комуникације и подршке, ставља се на пробу. Заједнички оброци су смањени, разговори су ограничени, а емоционалне везе су слабије.

Други важан фактор је прекомерно ослањање на технологију. Друштвене мреже обећавају повезаност, али често нуде површан облик комуникације. „Пријатељи“ се дигитално множе, али прави односи нестају. Људи имају тенденцију да представе идеализовану слику о себи, што ствара поређење, љубомору и осећај неадекватности код других. Дакле, уместо да уједињују, ови медији често отуђују.

Истовремено, модерна култура снажно промовише индивидуализам. Успех се представља као лична ствар, независна од других. Самоостварење се често тумачи као удаљавање од свега што ограничава „слободу“ појединца, чак и ако то значи прекидање односа и веза. Концепт заједнице се повлачи, док се концепт „ја“ пренаглашава. Међутим, човек, као друштвено и духовно биће, не може живети потпуно сам.

Не треба превидети духовну димензију проблема. У модерно доба долази до удаљавања од вере и црквеног живота. Човеков однос са Богом, који је традиционално био извор утехе, смисла и унутрашњег испуњења, слаби. Када је човек одсечен од извора живота и љубави, тада осећа егзистенцијалну празнину. Усамљеност није само друштвена, она је дубоко духовна.

Црква је одувек учила да је човек створен за однос. Однос са Богом и однос са ближњим. Љубав није само осећај, већ начин постојања. Када је та љубав одсутна, онда срце остаје празно, без обзира колико је живот испуњен материјалним добрима или површним искуствима.

Штавише, усамљеност је појачана страхом од одбацивања. Многи људи се плаше да се отворе, да покажу своје право ја, да изразе своја осећања. Више воле да држе дистанцу, како не би били повређени. Али овај став, иако наизглед заштитнички, води до још веће изолације. Права веза захтева храброст, искреност и спремност на жртву.

Још један разлог је недостатак смисленог слушања. Данас многи људи причају, али мало ко заиста слуша. Комуникација постаје површна, без дубине. Међутим, људима је потребно да осете да их неко разуме, да неко дели њихов бол и радост. Без ове дубоке комуникације, односи остају плитки и не могу задовољити потребу за дружењем.

Такође је вредно напоменути да усамљеност не погађа само старије или социјално изоловане. Она погађа младе људе, чак и децу. Многи млади људи одрастају у свету пуном стимуланса, али сиромашном значајним присуством. Одсуство родитељске пажње , прекомерна употреба екрана и недостатак вођства стварају емоционалне празнине које је касније тешко попунити.

Суочена са овом стварношћу, Црква је позвана да одговори.

И овај одговор није теоријски, већ искуствен. Црква је заједница, она је тело, она је породица. У Божанској Литургији људи нису сами, они су уједињени „једним устима и једним срцем“ . Тамо свако налази своје место, препознаје се као особа, а не као број.

Повратак црквеном животу може бити противотров усамљености. Не као формална обавеза, већ као живо искуство заједништва. Кроз учешће у светим тајнама, молитву и исповест, особа поново открива свој однос са Богом и, самим тим, са другима.

Истовремено, потребно је неговати личну одговорност. Свако од нас може да направи мале кораке, посвети време пријатељу, слуша без прекидања, покаже интересовање, понуди. Љубав се изражава делима. Осмех, лепа реч, посета могу да сруше зид усамљености.

Такође је важно преиспитати употребу технологије. Она није нужно непријатељ, већ алат. Када се користи са умереношћу и разборитошћу, може помоћи. Али када замени прави контакт, постаје узрок изолације. Захтева равнотежу и свестан избор.

Коначно, морамо запамтити да усамљеност није непобедива . Колико год дубока изгледала, увек постоји излаз. Човек није створен да живи сам . Његово срце тражи љубав, а та потрага је сведочанство његовог најдубљег позива.

Дакле, можда не живимо само у годинама усамљености, већ у годинама трагања. Трагања за другим, за правим ја и, на крају крајева, за Богом. И унутар тог трагања лежи нада. Јер где постоји трагање, постоји и могућност сусрета.

Одговор на проблем усамљености не лежи само у промени спољашњих околности, већ пре свега у трансформацији срца. Када човек научи да истински воли, да даје, да опрашта и да верује, тада усамљеност нестаје. И тада живот поново добија смисао, светлост и радост.

Аутор: Григорис Галанис

извор

Доктор Расел Беркли је клинички неуропсихолог и професор психијатрије. Његова предавања изазивају много пажње, а кратки Инстаграм снимци на којима дели савете родитељима брзо постају вирални.

У једном од таквих видеа он говори и о прилично шокантном податку да родитељи заправо готово уопште немају утицај на понашање својих тинејџера.

Каже да друга ствар која има највећи утицај на децу такође није у рукама родитеља.

”То је генетика. И ви то не одређујете. Ако и даље верујете да је утицај родитеља пресудан, даћу вам податке из два истраживања која су пуно пута поновљена и увек са истим или сличним резултатима. Када пратимо развој близанаца имамо могућност да приближно израчунамо који део њиховог понашања је резултат директног или индиректног утицаја начина на који их родитељи васпитавају. И ево шта смо открили. Најснажнији утицај на децу, онакав какав никад више у животу неће имати, родитељи имају док је дете млађе од 7 година. Тај утицај драматично опада између 7. и 12. године, а након 15. он износи 6%. Толика је снага родитељског утицаја у односу на све остале. Шест процената у варијацијама понашања тинејџера је утицај родитеља. И то је то.” – рекао је професор Расел Беркли.

После 21. године, истиче он, тај утицај је 0.

”Нема утицаја родитеља на психолошке особине детета, након 21. године. Пазите да ме не схватите погрешно. Знање које ваше дете поседује, оно што су научили, очито је резултат окружења у ком одрастају. Али њихове особине, њихов потенцијал, њихова личност – НИЈЕ. На то, ви не утичете.” – тврди др Беркли.

Укратко, Берклијева порука родитељима је: прихватите ко је ваше дете, обезбедите му сигурно и стимулативно окружење, али се ослободите илузије да можете да га „испрограмирате“ према вашој визији.

https://zelenaucionica.com/neuropsiholog-roditeljstvo-nema-gotovo-nikakvog-efekta-posle-15-godine/