Унутрашња напетост постала је стални сапутник савременог ритма живота. У потрази за олакшањем окрећемо се новим трендовима којима нас свакодневно бомбардују на друштвеним мрежама. А шта ако је, упркос свему, одговор једноставнији него што мислимо? Можда нам не недостаје још једна стратегија, већ оно најосновније – блискост и људски додир.

У свету који фаворизује екране, где су погледи замењени скроловањем, а присутност брзином, лако је поверовати да смо прерасли потребу за туђом близином оног тренутка када смо закорачили у свет одраслих. Навикли смо да додир третирамо као нешто успутно – сведено на брз пољубац на излазу из куће, кратко грљење у журби или руку тек овлаш положену преко стола док разговарамо о обавезама. Ипак, наше тело не познаје рокове и не разуме дигиталне замене, па се то одсуство блискости често манифестује управо кроз осећај необјашњиве узнемирености. Оно дубоко у себи носи истину коју често занемарујемо: кожа је наш најстарији и најискренији комуникациони систем. Потреба за додиром не престаје са годинама, она само постаје тиша, а њено одсуство болније.

Да ли знате да обичан загрљај може променити вашу унутрашњу хемију?

Наша кожа поседује посебне нервне завршетке, такозвана Ц-тактилна влакна, која уопште не служе да осете текстуру предмета, већ су ту искључиво да региструју нежан, људски додир. Када нас неко драг загрли, ови нерви шаљу сигнал директно у центре у мозгу који управљају емоцијама.

Истраживања показују да чак и сасвим кратки тренуци блискости, попут држања за руке пре стресног састанка или загрљаја након тешког дана, могу значајно да нам промене унутрашњу хемију.

Што смо старији, овај „тихи језик“ постаје моћнији и претвара се у нашу најснажнију одбрану од усамљености и тихи лекар душе. Додир брише осећај изолације и узнемирености и подсећа нас да још увек припадамо, да смо виђени и вољени. Додир је тренутак у којем нестају године, а остаје само чиста људска повезаност.

Зато, не допустите да вам чула отупе у свету који нас свакодневно гура у изолацију. Не штедите на загрљајима и не заборавите на снагу једноставног, топлог људског контакта. Следећи пут када видите своје родитеље, баке или деке, немојте им само упутити реч или осмех са врата. Приђите им, узмите их за руку, загрлите их чврсто и дуго. Тај један покрет лековитији је од хиљаду изговорених реченица.

Учините то данас и чините то свакога дана, јер је управо тај додир најлепши доказ да је топлина другога једино уточиште у којем свако срце непогрешиво проналази мир.

https://zelenaucionica.com/protivotrov-za-otudjeni-svet-zasto-je-zagrljaj-najvazniji-lek/

Живјећи у времену када је све више захтјева за развод брака, гдје се лакше раставља него што се прашта, када се брже одустаје него што се трпи, дужност нас пастира Цркве Христове је да увијек опомињемо повјерену нам паству да је брак једна од седам Светих Тајни. Ово вријеме нас позива на покајање и обнову породичне свијести. Брак није људска творевина већ установа Божија, није само заједница живота већ заједница спасења. То је најприснија и најсветија веза на земљи. Господ Исус Христос је прво своје чудо на земљи учинио на свадби у Кани Галилејској и својим чудом и уопште својим присуством на свадби у Кани он је благословио брачну заједницу. Данас, када се Света Тајна Брака све чешће посматра као пролазни уговор, а не као света заједница, када смо суочени са болном чињеницом да се све више бракова разрјешава него што се склапа, потребно је поново подсјетити све да брак није неки пролазни животни аранжман већ пут обожења. Није он само сагласност мужа и жене, на заједничко живљење, него благослов Божији који се слободном вољом печати пред Олтаром благодаћу Духа Светога, сједињујући се у нераскидиву заједницу љубави, вјерности и жртве, пред лицем Христовим. Нажалост, савремена статистика потврђује нам да смо изгубили осјећај да је брачна вјерност и жртва литургијски чин, непрестано приношење себе брачном другу.

Иако Црква непрестано поучава вјернике о светињи брака, ипак због снисхођења и чињенице да је грађански брак већ разведен, дозвољава развод брака својих чланова. У Епархији зворничко тузланској, посљедње три године поднесено је 560 захтјева за развод црквеног брака, што је у просјеку 186 захтјева годишње. Године 2025. поднесено је 170 захтјева за развод црквеног брака и тачна статистика нам потврђује да је просјечно трајања брака 8 година и два мјесеца. Поражавајућа чињеница је да је чак 120 од укупно 170 разведених бракова до 10. године трајања брачне заједнице. Чак 77 бракова развело се до 5. године заједничког живота. Најкраћа брачна заједеница прошле године трајала је само 2 мјесеца. На основу податка да је ове године, до средине фебруара, већ поднесено 28 захтјева за развод црквеног брака, можемо закључити да је криза институције брака озбиљан пастирски изазов за Цркву која данас битише у савременим околностима пуним разних замки које остављају дубоке духовне посљедице.
 
Вријеме када се све више бракова разводи не можемо окарактерисати  само демографским проблемом већ алармантним позивом да се сви заједно укључимо у подизање свијести о браку као светом завјету пред Богом. Републички завод за статистику износи податак да је, посљедње обрађене 2024. године, у Републици Српској закључено 5096 бракова, што је мање за 375 бракова у односу на 2023. годину. Процентуално гледајући 17,8 % бракова се разведе. У односу на претходне године, број грађанских развода сваке године је већи за 0,9 %.

Сви ови подаци, али и сазнања да све више младих људи живе у ванбрачним заједницама, говори нам да ми свештенослужитељи морамо размотрити додатне пастирске мјере, поуке и савјете младим људима, да их духовно утемељимо у црквеним брачним заједницама, како би се предуприједили распади породица и учврстила светост брака. Један од тих начина је свакако подјећање на светост брака, на то да светост брака није поетска метафора православног предања већ догматска и литургијска стварност. Потребно је непрестано подсјећање себе и других да је Света Тајна Брака установљена још у рају када је Господ рекао: „Није добро да је човјек сам, да му начиним друга према њему“ (Прва књига Мојсијева 2,18). Тако је Господ створио жену и довео је Адаму давши им заповијест да се рађају, множе и напуне земљу. Та прва заједница мушкарца и жене није била само природна потреба него образац иконе љубави. Света Тајна Брака је тајна у којој се природна љубав мужа и жене преображава у пут спасења.

У Новом Завјету брак добија своје пуно достојанство као образ односа Христа и  Цркве. У посланици Светог апостола Павла Ефесцима читамо: „Мужеви, волите своје жене као што Христос заволе Цркву и себе предаде за њу“ (Ефес 5,25). Те ријечи уче све крштене чланове Цркве Божије да, послије склапања брака, прве и главне обавезе мужа су према жени, а жене  према мужу. Они требају да живе једно за друго, да једно за друго дају живот. Раније су обоје били несавршени, а брак је сједињавање двије несавршене половине у јединствену и савршену цјелину. Два живота су повезана у тако узак савез да више не постоје два живота него један. Све горе наведено потврђује да је брачна заједница од Бога благословена и да муж и жена до краја свог живота сносе свету одговорност за срећу и највише благо свога супружника. Оно што је Господ сјединио, човјек да не раставља (Мт. 19,6).

Међутим, ако брак ипак не постаје срећан и не чини живит богатијим и потпунијим, кривица није до саме брачне везе, кривица је до људи који су њоме сједињени. Кривицом оних који су се узели, једног или обоје, живот у браку може постати несрећан. Могућност среће у браку је врло велика, али се не смије заборавити ни на могућност његовог краха. Само правилан и мудар живот у браку ће помоћи да се постигну идеални брачни односи. Прва лекција коју човјек треба да научи и да испуни јесте стрпљење. Стрпљење гради смирење, а смирење напредак у браку и заједничко спасење кроз здраву брачну заједницу. На почетку породичног живота откривају се како врлине карактера и нарави тако и недостаци и специфичности навика, укуса и темперамента за које друга половина није ни подозријевала да постоје. Понекад се чини да је немогуће навићи се једно на друго, да ће конфликти бити вјечити и безнадежни, али стрпљивост и љубав савлађују све, и два живота се сливају у један, племенитији, снажнији, потпунији и богатији и тај живот ће се наставити у миру и спокојству. Она јеванђелска мисао и данас је иста, жена ће се спасити рађањем дјеце ако остане у вери и љубави и у светињи са честитошћу (1. Тим. 3,15).

Разводом грађанског брака, створени су услови и за развод црквеног брака. Већина разведених брачних другова траже развод црквеног брака из жеље за ступањем у други црквени брак. Надлежни свештеник дужан је да, у име свог парохијанина или парохијанке, напише и упути  Црквеном суду надлежне Епархије тужбу за развод брака, пошаље изјаву о сагласности за развод црквеног брака другог брачног друга, достави извод из црквене матичне књиге вјенчаних  и копију грађанског суда пред којим је брак разведен. Надлежни свештеник али и архијерејски намјесник, ако постоје услови за мирење, прво ће покушати да измири супружнике. Ако мирење не успије, а ако су испуњени сви услови за развод црквеног брака, исти ће бити разведен на сједници Црквеног суда надлежне Епархије.

На основу достављених копија грађански развода црквеном суду, дјеца се након развода најчешће повјеравају мајци, док је отац у већини случајева обавезан да плаћа алиментацију.Отац старатељство добија у неких 10-15 % случајева. Посљедњих година показује се благи пораст заједничког старатељства али мајке и даље доминирају као примарни старатељи. Читајући те пресуде осјети се одсуство жртве и искрене духовне и тјелесне љубави према дјеци те је често живот те дјеце испуњен личном патњом и страдањем. Божанствена замисао се састоји у томе да брак доноси срећу, да он живот мужа и жене чини потпунијим како нико од њих не би изгубио већ да обоје побједе кроз трње животних недаћа, а нарочито да се радују гледајући срећу своје дјеце.

Велику пажњу браку су посветили велики духовници Цркве и светитељи. Много је дубоких и корисних поука о браку а једна од њих је и мисао Светог Јована Златоустог који каже:„Неопходно је позвати свештенике да молитвама и благословима утврде супружнике у заједничком животу, да би љубав женикова ојачала и да би се цјеломудреност невјестина оснажила“. Старац Порфирије Кавсокаливит често је говорио о непрестаној молитви родитеља и љубави коју требају да покажу кроз васпитање дјеце. Да је брак савршена Божанствена институција често је говорила и Света мученица царица Александра Ф. Романова. Од ње нам је остало много написаних поука и трагова њеног схватања брака и љубави међу супружницима. Старац Пајсије је рекао: „ Жене посједују обиље љубави али ђаво може да затрује љубав и да је претвори у завист. Жене су у стању да много воле саме себе, таква љубав изазива патњу и претвара се у мучење.

Владика Никодим Милаш каже: „Развађањем брака или употребљавајући израз Јеванђеља, растављањем мужа и жене, које бива услијед моралне или религиозне смрти, која наступи код супруга, не преступа се заповјест Јеванђеља, да човјек не раставља оно што је Бог саставио, нити то бива услијед чина Црквом признате законодавне власти, него се оно јавља само по себи, јер је порушена брачна веза, јер је нестало међу супружницима саме основе брака, јер се не може више постићи односна циљ брачне везе, једном ријечју, јер нема више брака“. Постоји само један законит разлог за развод, а по ријечима Св. Теофана Затворника, то је невјерство супружника. Свети Козма Етолски исто каже да супружници немају власт да се растављају и једино их смрт и блуд могу раздвојити.

Скоро сви црквеноправни писци слажу се са чињеницом да се брак завршава само смрћу физичком или духовном. Према томе, развод хришћанског брака представља заправо само констатацију духовне смрти. А како до те смрти долази многи се питају? Речено је да је прељуба основни узрок за развод брака који Црква признаје и уједно једини који постоји у Светом Писму Новог Завета: „Ко отпусти жену своју, осим за прељубу, и ожени се другом, чини прељубу“ (Мт. 19,9). Свети Оци веле да су муж и жена дужни да оду архијереју да их растави ако се догоди да жена падне са другим мушкарцем или муж са другом женом. Сљедећи узрок представља одступање једног брачног друга од хришћанске вјере. Оба поменута узрока могу се подвести под оно што епископ Никодим Милаш назива престанком брака услед духовне смрти. Све остале узроке Црква је увела нешто касније, под утицајем грађанског законодавства. Али ни рађење о глави брачном другу као узрок за развод брака у духовном погледу није ништа мање страшан од претходних.

Такође, брак се може развести кривицом жене ако је она хотимично, без оправданих и веома рестриктивно одређених здравствених разлога (очување њеног живота), извршила побачај, будући да канони побачај изједначавају са убиством, или пак ако хотимично и трајно спречава своје оплођење, пошто је тиме осујећен циљ брака, а то је потпуна животна заједница и рађање и васпитавање дјеце. Сем тога, Црква као узрок за развод брака признаје и злобно напуштање брачног друга. Брак се може развести и услед моралне покварености једног брачног друга. То је, на примјер, случај када неко намјерно и стално злоставља свог брачног друга, чинећи му заједнички живот потпуно неподношљивим. Сви поменути узроци подразумјевају постојање кривице једног брачног друга.
Свети Козма препоручује мужу да опрости прељубу ако ју је жена уз крајње смирење и покајање одмах сама признала; у супротном не. Само свештеник ни у ком случају нема права да својој жени опрости прељубу, а када би то и учинио, одговарао би за црквени преступ и био би лишен свештенства. Но, и поред овако јасног става Цркве о браку и његовом разводу, кризе хришћанских бракова данас представљају реалност. Ово првенствено стога, што у брак често ступају незреле и неприпремљене личности, самовољне и неспремне на жртву. Када прође романтична фаза заљубљености и када се супружници суоче са проблемима свакодневног живота, они се „охладе“ и живот у заједници постане им „досадан“ и „сувише напоран“. Брачни другови се удаљавају и заборављају да су икада осјећали љубав једно према другом. Јер брак се данас, дијелом и захваљујући лаичком законодавству, доживљава као формална заједница која траје док за њом постоји интерес емотивни, практични, материјални, а онда се једнострано или договором може раскинути.

На крају се са правом поставља питање ако је суштина брака у љубави између супружника, шта бива када се та љубав угаси, било на једној, било на обје стране? Је ли оправдано присиљавати некога да живи у заједници са особом коју не воли, према којој ништа не осјећа? Или чак са особом према којој осјећа потпуну одбојност? Није ли такав живот мучење? Не страдају ли у том случају, поред супружника, и њихова дјеца и њихови ближњи?

Шта дакле да се ради када дође до неслагања у браку? Св. Теофан Затворник каже да треба претрпјети, јер нама је дата свеопшта заповјест да носимо терет једни другима, тим прије то је дужност оних који су толико блиски као супружници. Никад не очекујте и не тражите љубав за љубав, похвалу за смирење и захвалност за служење савјетује један светогорски старац. Искусни духовници обично кажу да се људи, који живе у браку, спасавају трпљењем тешког карактера свога супружника и попуштањем један другоме. Јер управо је трпљење и подношење свега својствено истинској љубави, како вели апостол Павле. Осим трпљења и попуштања за брачног друга се треба и молити Богу. Валаамски старац, схиигуман Јован, препоручује једноставну молитву: „Спаси Господе и помилуј мог мужа (или моју жену) (име), сачувај га (сачувај је) и уразуми“.

Наравно, овим захтјевима могу да одговоре само они који имају јаку вјеру. Намеће се један закључак  да је однос према браку и његовом разводу показатељ чврстине твоје вјере. Заједнички живот двоје људи изузетно ријетко може у дугом периоду да опстане као филмска идила. Црква на то подсјећа од првога дана заједничког живота: младенци на вјенчању добијају вијенце, што између осталог означава да се од њих тражи подвиг, а затим се у најсвечанијем дијелу обреда вјенчања пјева тропар: „Свети мученици, који сте славно страдали и вијенце добили“, јер хришћански брак подразумјева управо смирење, трпљење и ношење крста. Господ наш Исус Христос каже: „Који не узме крст свој и не пође за мном, није мене достојан“ (Мт. 16,24).

Зато у времену када се о браку обично говори са епитетом крста, а о разводу као о лаком и сретном рјешењу, требамо се вратити истини и проповиједати непрестано да брак није терет него благослов, није оков већ пут заједничког спасења. Криза институције брака није настала зато што је брак ослабио већ што је ослабила спремност многих на жртву, праштање и вјерност. Поучавајмо да се у брак не ступа са страхом или рачуницом него са вјером и љубављу јер гдје има искрене љубави и поштовања ту, уз Божији благослов, искушења постају степеница раста а не разлог за одустајање. Брак није савршенство без борбе већ заједнички пут ка савршенству. Ко у њега улази са одговорношћу и молитвом, неће остати без снаге. Зато је дужност Цркве Божије да увијек подсјећа и храбри своју светосавску дјецу да се не плаше заједничког живота него да граде на чврстим темељима вјере, стрпљења и љубави, брачну заједницу јер управо такви благословени бракови су свјетионици наде у времену брачне пометње.
 

протојереј-ставрофор Милош Зекановић

https://www.eparhijazt.com/sr/news/predanje//8454.protojerej-stavrofor-milos-zekanovic-kriza-svetinje-braka-u-vremenu-razvoda.html

КАЖЊАВАЊЕ ДЕЦЕ: Руски психолог открива грешке које многи родитељи праве

Уколико мислите да кажњавање вашег детета није уродило плодом, послушајте савете чувеног психолога.

Чувени руски психолог Михаил Лабовски открио је у својој новој књизи како да одгајите психички здраве, самосталне и срећне одрасле особе.

Лабовски има преко 30 година практичног искуства, а часопис Форбс уврстио га је међу најпознатије психологе данашњице. У књизи I Love and Understand: How to Raise Happy Kids (Without Going Crazy with Anxiety) анализира конкретне изазове које пред родитеље поставља васпитање детета: шта радити у првој години бебиног живота, како одгајати дете до треће године, како приступити раном развоју детета, како дете припремити за школу и зашто је само једна петица у школском дневнику проблем.

У једном поглављу осврнуо се на кажњаване деце батинама. Објаснио је да неки родитељи имају позитиван став према физичком кажњавању јер су и сами у детињству били подвргнути тој методи васпитања и не схватају колико је та техника „страшна“.

„Добијао сам батине и ништа ми се није догодило“

„Своје родитеље не треба увек следити или на сопствено детињство узимати као пример. Родитељ који туче дете психички је неуравнотежен, то је особа која има проблем с љутњом и агресијом. Родитељ би требало да реши свој проблем, а не преносити га на дете“, каже Лабовски.

Потом објашњава шта се догађа у дететовој глави ако га родитељи туку: „Оно схвата да свет функционише тако да јачи може повредити слабијег. Дете мисли да га родитељи не воле. То је лоше. У шта ће се онда то дете претворити? Како ће комуницирати с другим људима, са животињама? Како ће одгајати своју децу?“

Психолог саветује родитељима да с децом увек разговарају, да им детаљно објасне где и када греше. Притом не треба да усмеравају критику на дететове квалитете, већ на његов чин.

„Урадио си нешто лоше, али мени се не свиђа такво понашање“ или „Јако ми смета што се тако понашаш“, примери су реченица на које се родитељи могу фокусирати.

Не треба викати

Такође, Лабовски саветује да с дететом разговарате нормалним тоном и не вичете на њега, а чак и ако је учинило нешто лоше – тон нека буде нежан, али чврст. Казна не мора бити попраћена виком, љутитим гестовима и бесним лицем. Нагласио је и које су казне по њему прихватљиве.

„Сматрам да је сасвим прихватљиво ускратити детету играчке, уређаје или друге материјалне ствари или одлазак на забавно догађање. Оно што је погрешно је ускратити му боравак на свежем ваздуху или га ставити у кућни притвор“, истакао је.

У кажњавању морају учествовати оба родитеља

Психолог наглашава и да је у обитељи породици солидарност, односно да мајка и отац не би смели да имају несугласица и требало би да подједнако кажњавају сву децу. У супротном ће једно дете схватити да може све, а друго ништа, што ће довести до манипулације.

„Родитељи често мисле да дете неке ствари ради намерно или из ината. Истина је да у 99 посто случајева деца чине неке ствари ненамерно, односно без лоше намере. Ако дете казните без објашњења, у 90 посто случајева из тога неће извући никакав закључак“, закључио је.

https://www.magazin.novosti.rs/sr/zivot-plus/porodica/vest/kaznjavanje-dece-ruski-psiholog-otkriva-greske-koje-mnogi-roditelji-prave/1503701

Удружење "Шиљкан" позива вас на два добротворна концерта - у суботу 28. фебруара и недељу 1. марта 2026. године у Установи културе "Божидарац", када ће са почетком у 18 часова бити одржани 59. и 60. хуманитарни фолклорни концерт са пријатељима. По већ устаљеној традицији, Удружење овим концертом помаже рад Народне кухиње "Мајка Девет Југовића" Епархије рашко-призренске СПЦ, али и завршетак парохијског дома цркве Светог Јована Крститеља у селу Стрмица у општини Книн. Сви сте добро дошли у "Божидарац", субота и недеља, 18 часова.

Иако су карте за овај догађај распродате у рекордном времену, из Удружења наглашавају да ће бити места за све, а да ће кутије за прилоге бити постављене на видним местима. 

Извор: Радио "Слово љубве"

Кристијан Манеа је универзитетски предавач, психолог и психотерапеут, са образовањем и у области теологије — професионални пут који спаја академску строгост, практично искуство и духовну рефлексију. Свакодневно ради са људима који се налазе у тешким ситуацијама, са породицама у кризи, као и са младима и одраслима који настоје да поново пронађу свој унутрашњи баланс.

У интервјуу датом за рубрику #петакзаживот, Кристијан Манеа говори о позиву као унутрашњој дисциплини, о смирењу у професији, о крхкости људских односа и о улози оца и мајке у животу детета. То је смирен, продубљен и искрен разговор о границама, одговорности и посвећености, о томе шта значи остати уз другога са смирењем и љубављу према ближњима.

Александра Надане: Господине Кристијане Манеа, имате образовање које обухвата више дисциплина, које сада доноси плодове у различитим облицима: предајете Психологију религије на Универзитету „Титу Мајореску“, психотерапеут сте, студирали сте и теологију. Како видите своју мисију, свој позив у овом свету?

Кристијан Манеа: На почетку професионалног пута замишљао сам позив као неку врсту сигурности, као место на којем имаш све одговоре и не сумњаш у себе. Та мисао делује природно када изабереш пут који подразумева образовање и одговорност према људима. Временом, сусрет са животним причама које по својој сложености и драматичности превазилазе све што научене теорије могу обухватити мења начин на који гледаш на сигурност. Почињеш да уочаваш како претерана извесност клизи ка прикривеној гордости онога који покушава да живот уклопи у сувише уске обрасце.

Позив почиње да добија смисао онда када остајеш присутан и онда када немаш спремне одговоре. То су тренуци у којима не знаш шта да кажеш или учиниш, али не одустајеш. Постоје страдања која се не могу обухватити речима и за која те ниједна стручна књига не може у потпуности припремити. У таквим тренуцима није лако направити корак уназад из позиције стручњака. Потребна је храброст да се не сакријеш иза улоге. Није удобна вежба суочити се са сопственим ограничењима, колебањима и немоћима. Ипак, управо тај останак у људскости доноси једну унутрашњу смиреност. Постоји тишина која понекад дубље и истинитије говори од сваког логичког објашњења. Можда се ту, на посебан начин, дотиче једно од значења јеванђелске заповести: „Љуби ближњега свога као самога себе.“

Ова професија носи са собом и једно суптилно искушење, тешко уочљиво. Како се искуство гомила, јавља се утисак да брже видиш, јасније разумеш, сигурније усмераваш. Повећано самопоуздање је природно и, до одређене мере, неопходно. Али ако остане без надзора, оно се укрућује у ауторитет. Намера остаје добра, жеља да се помогне не нестаје, али глас онога који „зна“ почиње да надјачава глас онога који има стрпљења да слуша.

Смирење је за мене постало вежба трезвености. У томе нема ничег спектакуларног. Ради се о томе да знаш када да ћутиш, да не убрзаваш процес и да прихватиш да ритам другога није твој. Аутентичност о којој тако често говоримо није професионални атрибут. Људи осете разлику између исправног говора и стварне присутности. Можеш имати снажне аргументе и добро обликоване формулације; без лично проживљеног искуства, оне остају само језичке конструкције.

Данас своју мисију видим као унутрашњу дисциплину. Она подразумева да познајеш своје границе и да се не поистоветиш са својом улогом, да прихватиш да не управљаш туђим животима и да се истинско праћење другога одвија са деликатношћу и великом пажњом. Позив није титула; он је начин на који одлучујеш да останеш човек пред другим човеком.

Александра Надане: Свакодневно сусрећете људе који се годинама носе са психо-емоционалним патњама. Шта сматрате да су узроци тих страдања и одакле може доћи подршка за њихово превазилажење?

Кристијан Манеа: Многи од нас годинама живе у стању емоционалног преживљавања. Крећемо се кроз живот са тихим притиском у грудима. Испуњавамо друштвене и професионалне улоге, а готово и не примећујемо да унутар себе носимо недостатак смисла који је тешко формулисати или поделити са другима.

То је један вид егзистенцијалног умора, којем се придружује притисак да држимо корак, да стално будемо другачији од онога што јесмо. Онлајн простор је претворио поређење у свакодневни рефлекс. Посматрамо животе других, лепо упаковане, и почињемо да меримо сопствени живот према углачаним излозима успеха. Тако се рађа мисао да је „требало“ да будемо богатији, лепши или остваренији. Временом се то поређење сабира у унутрашњи глас који умара, осуђује и подрива самопоуздање.

Многе наше патње не настају из великих, драматичних догађаја. Оне се постепено таложе кроз тиха нагомилавања: занемарене потребе, неизречена разочарања, односе у којима се нисмо осећали виђено или цењено. Често се усамљеност јавља и усред других људи. Све то се сабира и у једном тренутку постаје тешко за ношење.

Подршка може започети у безбедном оквиру, где је рањивост примљена са поштовањем. Психотерапија ствара такав простор искреног сусрета са самим собом. Црква или вера, са своје стране, могу бити места поновног проналажења и унутрашњег сабирања.

Можда излазак из емоционалног преживљавања почиње признањем да нам у сопственом животу није добро. Из такве искрености често се рађа унутрашње смирење ближе истини о нама самима.

Без тог аутентичног сусрета са собом, и сви други сусрети остају, често, недовршени.

Александра Надане: Један део Вашег рада подразумева рад са породицама које пролазе кроз кризне ситуације. Које су то мале, али важне ствари које муж и жена могу учинити како би сачували љубав и равнотежу у породици?

Кристијан Манеа: Односи имају свој пут који их постепено мења. Живот доноси одговорности, притиске и разне изазове. Често се увече у истој кући нађу двоје уморних људи који више не знају како да се поново приближе. Физички су присутни, али емоционално више немају снаге да буду истински ту једно за друго.

Блискост се не одржава сама од себе. Односима су потребни пажња, време и мали, понављани гестови. Када се присуство стално одлаже за „касније“, друге ствари почињу да изгледају важније. Веза се одржава онда када говоримо о ономе што осећамо, а да притом не повређујемо, и када слушамо без осуђивања. Иако делује једноставно, за многе од нас такав начин односа није природан. Он се тешко учи, нарочито ако у породицама из којих потичемо нисмо имали такве примере.

Свако у однос улази са сопственим потребама и очекивањима. Када она остану неизречена, јављају се фрустрације, а из њих постепено настаје дистанца. У почетку се не примећује, али се убрзо осети. Однос остаје жив онда када постоји повратак након тренутака удаљавања и спремност да свакога дана свесно изнова изаберемо оног другог — не само као партнера у ношењу терета, већ као човека кога смо изабрали да нам буде близак.

Мали гестови имају велики значај и временом праве разлику. Рећи „хвала“ онда када би било лакше прећутати. Изговорити похвалу у правом тренутку. У тежим данима наћи макар мало простора за заједничко време. Пружити загрљај, руку подршке или једно једноставно изненађење. Једнако је важно признати када смо погрешили, затражити опроштај и не дозволити да се дистанца учврсти. Односи се не спасавају великим и спектакуларним гестовима; они се одржавају пажњом, бригом, поштовањем, даривањем и љубављу.

Александра Надане: Какву улогу има присуство оца у пружању подршке трудници и у одрастању детета?

Кристијан Манеа: За трудницу је од огромне важности да осети да кроз тај период не пролази сама. Присуство партнера који остаје близу, који не умањује њене страхове, телесне промене или емоционални умор, ствара атмосферу сигурности. Тада се та етапа може проживети са више мира. Бити „близу“ не значи само физички бити ту. То подразумева емоционалну доступност, способност да се слуша и подржи без журбе, без притиска да се понуде брза решења. Када је подршка стварна, жена више не носи сама тежину једне промене која у суштини мења читаву породицу.

За дете отац постаје оријентир начином на који је присутан, начином на који поставља границе без грубости и доследношћу између онога што говори и онога што чини. Дете тако учи да односи могу имати чврстину, а да притом задрже топлину. Присуство оца пружа оквир сигурности из кога дете сме да истражује свет, знајући да иза себе има стабилну подршку. Очевa аутентичност, способност да остане човек а да не напусти своју одговорност, постаје жив пример како се сопствене границе могу живети без маске и без крутости.

Улога оца није да буде савршен, већ да буде доследан. Да једноставним, понављаним гестовима пружа стабилност која временом гради осећај сигурности. Деци нису потребна софистицирана предавања о привржености или поштовању. Потребан им је одрасли који остаје, који се враћа, који преузима одговорност за своје присуство. Понекад та доследност казује више него било која поука о васпитању.

Александра Надане: Које мисли бисте упутили родитељима који се суочавају са различитим страховима у вези са рођењем и одрастањем детета?

Кристијан Манеа: Страх се природно јавља онда када схватите да вам је поверен један живот који се не може водити као пројекат. Многи родитељи живе са утисцима да негде постоји исправна формула, низ корака који, ако се верно следе, доводе до „добро васпитаног“ детета. Из те потребе за сигурношћу често се рађа крутост. Жеља да се све уради „како треба“ најчешће постаје узрок анксиозности, али и умора који прати оне који не желе да погреше ни у чему.

Често се мешају одговорност и савршенство. Деци нису потребни одрасли из приручника. Родитељ који може да каже „не знам“ не губи ауторитет, већ га то чини веродостојнијим. Поверење детета чешће се рађа из такве искрености него из сталног доказивања компетентности.

Још један извор мира јесте ритам. Журба да се дете „погура напред“ често одузима радост да будемо са њим тамо где се налази. Притисак фаза, поређења и раних постигнућа помера тежиште са односа на резултат. Детету није потребно да буде испред свог узраста, већ да буде препознато у свом узрасту. Понекад је најбољи облик васпитања — успорити.

Вера, проживљена зрело, доноси једну тиху корекцију родитељском егоцентризму. Она нас помера из позиције онога који „гарантује“ дететову будућност у позицију онога који га прати. Улога родитеља није да буде беспрекоран. Деци су потребни присуство, нежност, брига и поверење. Родитељ није пут којим дете иде — он је место одакле дете полази.

Извор: basilica.ro

Превод са румунског редакција портала "Живот Цркве"
 

Кикирики који сами љуштимо делује укусније - дефектолог Бојан Радовић

Можда вам делује ситно. Можда вам делује безначајно. Али сваки пут када детету нешто ољуштимо, убрзамо, поједноставимо – одузимамо му прилику да мало порасте.
Јер – између жеље и испуњења постоји простор који не смемо прескочити. То је простор у којем се гради карактер.
Управо о томе је писао и дефектолог Бојан Радовић, чији текст преносимо у целости.
Учите децу да „љуште“ кикирики
Не кроз лекцију.
Него кроз искуство.
Не због кикирикија.
Него због структуре личности.
Кикирики који сами љуштимо д‌јелује укусније. Не зато што је хемијски другачији. Него зато што смо учествовали у његовом настајању.
Мозак воли награду – али још више цијени награду за коју се потрудио. Између жеље и добијања постоји мали, готово невидљив простор. То је простор напора, чекања, фрустрације, покушаја.
У том простору се гради самоконтрола.
Ту се тренира одлагање задовољства.
Ту се развија способност да издржиш нелагоду без експлозије.
Дијете које мора да ољушти кикирики:
✔ учи да не добија све одмах
✔ учи да фрустрација није опасност
✔ учи да труд има смисао
✔ учи да награда долази послије процеса
То није само васпитна порука.
То је неуробиологија.
Сваки пут када дијете издржи малу нелагоду, активира се префронтални кортекс – центар планирања, контроле импулса и доношења одлука.
Сваки пут када не добије све „на клик“, јача се толеранција на одложену награду.
А то је један од најјачих предиктора каснијег успјеха у школи, послу и односима.
Ако све сервирамо ољуштено – брзо смиримо досаду, одмах ријешимо фрустрацију, уклонимо сваки напор – добијамо дијете које је навикло на инстант регулацију. Али живот не функционише на дугме.
Неће сваки задатак бити занимљив. Неће сваки однос бити лак. Неће сваки циљ доћи без труда.
Дијете које никада није „љуштило“ кикирики:
- теже подноси чекање,
- теже прихвата пораз,
- теже истрпи напор прије награде.
Учите их да чекају ред. Да заврше започето. Да издрже досаду без панике. Да покушају поново кад не успије из прве.
Не учите их да трпе понижење. Не учите их да се одричу подршке.
Учите их да издрже микро-фрустрације свакодневице. Јер карактер се не гради у тренутку када нешто добијемо. Гради се у тренутку када бирамо да наставимо иако није лако.
Учите своју д‌јецу да „љуште“ кикирики.
Јер једног дана неће љуштити кикирики.
Љуштиће испите, конфликте, пројекте, одговорности и одлуке.
А тада ће вам бити јасно зашто је онај мали, тврдоглави кикирики био важан.

https://www.detinjarije.com/defektolog-radovic-ucite-decu-da-ljuste-kikiriki/

Дивергентно мишљење код деце: Како подстаћи креативност и маштовитост од малих ногу

Деца су по природи радознала и креативна, али да ли им допуштамо да слободно истражују и размишљају на свој начин? Сазнајте како да негујете дивергентно мишљење код деце и зашто је оно кључно за њихов развој.

„Зашто је небо плаво?“ „Шта би се десило да мачке могу да причају?“ Деца постављају наизглед бескрајна и често неочекивана питања јер им је ум отворен за истраживање и маштање. То је основа дивергентног мишљења – способности да се на један проблем гледа из различитих углова и створе оригинална решења.

Дивергентно мишљење је начин размишљања који води ка генерисању више различитих идеја, решења или могућности за један проблем. То је креативни процес у којем се не тражи једно тачно решење, већ се истражују разне алтернативе. Овај тип мишљења је кључан за иновације, уметност и научна открића.

Међутим, како деца расту, формално образовање и друштвене норме често их усмеравају ка конвергентном мишљењу, где постоји само један „тачан“ одговор. Како бисмо сачували и развили њихову природну креативност, важно је пружити им прилике за експериментисање, истраживање и слободно изражавање идеја. У наставку ћемо објаснити како родитељи и васпитачи могу подржати дивергентно мишљење код деце и зашто је оно кључ за будућност.

Како се развија дивергентно мишљење?

 Подстицање радозналости – Постављање питања „Шта ако?“ и истраживање различитих сценарија.

 Асоцијативно размишљање – Повезивање неспојивих појмова и тражење креативних решења.

 Разбијање рутине – Испробавање нових искустава, читање различитих књига и упознавање са новим културама.

 Охрабривање грешака – Прихватање неуспеха као дела процеса учења и иновације.

 Игрификација – Коришћење игара и креативних изазова за подстицање слободног размишљања.

 Вежбе креативности – Цртање, писање прича, решавање загонетки и промишљање о нестандардним решењима.

 Разговори са различитим људима – Размена мишљења са особама различитих интересовања и професија.

Дивергентно мишљење је супротно конвергентном мишљењу, које се фокусира на проналажење једног тачног решења. Идеално је комбиновати оба типа мишљења како би се дошло до оригиналних и применљивих идеја.

https://www.detinjarije.com/divergentno-misljenje-kod-dece-kako-podstaci-kreativnost-i-mastovitost-od-malih-nogu/

Купохолизам је облик зависности. А ову зависност подстиче наше емоционално стање. Дакле, која стања нас терају да купујемо непотребне ствари?

• Анксиозност. Неки људи, када су под стресом, почињу активно да гомилају залихе основних ствари - хране, кућних хемикалија и других кућних предмета. То ствара илузију контроле и сигурности.
• Генетско памћење. Искуства предака (глад, лишавање, конфискација) могу подсвесно утицати на наше понашање: неки имају тенденцију да гомилају новац, други да га брзо троше да би га се „решили“.
• Емоционални дефицит. Куповина постаје начин компензације незадовољених потреба - за љубављу, признањем и радошћу у животу.

Пре него што обавите куповину, постоје два важна питања која можете себи поставити. 

Прво, како се тренутно осећам? Умор, стрес и фрустрација су чести окидачи за импулсивно трошење. 

Друго, шта стоји иза ове жеље у мојој породичној историји? Да ли постоје нека јака уверења о новцу у мојој породици: „велики новац припада само преварантима“, „треба све сачувати за црне дане“ и тако даље?

Понекад се купохолизам манифестује чак и у потпуно алтруистичким поступцима - на пример, куповином поклона за вољене. Понекад су људи спремни да се задуже како би својој деци приредили скупо изненађење. Јер ће то обрадовати њихово унутрашње дете - дете које никада није добило такве поклоне као дете, а сада су емоције њихових вољених њихове. 

Запамтите: новац је ресурс који цени поштовање. Учењем да управљате својим емоцијама, можете финансијски расти и уживати у нечему заиста важном. 

Екатерина Сиванова

извор

Краљ Добрица је елегантан и озбиљан. Одговаран. Доброта и то носи у себи.

Његове кошуље с тачкицама представљају универзум – свијетове који живе у њему. Зелена трака са сунцокретима знак је невидљивих изазова. Поносно је носи. Његова круна, саткана од различитих облика, говори о толеранцији, о томе да је различитост богатство, а не пријетња.

Он се смијеши. Он грли. Он воли. У руци држи кутију са скривеним порукама љубави, као и посебне чоколадице само за најбоље Добрице.

Црвени огртач је одраз страсти која га води кроз живот, снажне, чисте и непоколебљиве.

Поред њега стоји посебна пратиља – Краљица Срца. Мајка.

У рукама носи кутију љубави и сунцокрете. Црвенокоса је и на коси има чаробну току. Њен огртач поручује да је љубав чаробна игра и то она која лијечи, спаја и учи. На ногама су чарапе различитих дезена, симбол свих заједница, свих боја и свих путева који се могу ходати заједно. То није маска. То смо стварно ми.

Посебно ми је драго што смо добили подршку удружења “Живимо заједно” из Београда, који су дошли да уживају у маскенбалу.

„Они су наши – сликајмо се с њима“, рекла је једна фина госпођа, мајка једног од чланова удружења. И у тој реченици било је све. Ми смо “њихови”!

Хвала на огромној љубави и подршци свим женама које су путовале с нама на отварање фестивала. Нису ни знале да учествују у једном таквом значајном путовању за сина и и мене. То би уједно наше прво путовање преко туристичке агенције – путовање с великом мисијом.

– Кено, кад год те од сад видим зваћу те краљем, рекла је једна Приједорчанка у моменту када смо излазили у нашој Бањалуци. Тој идеји су се се придружиле и остале путнице. Тиме су га јако усрећиле.

Да ли је чекао награду? Јесте.

Међутим, због свих изазова нашег свијета ми нисмо прилазили гостима и настојали их шармирати, па нас многи нису ни примијетили. Ипак, неки су нам пришли и тад добили поруке љубави, за вјечну успомену. Свијет аутистичних и јест такав. Стоји у неком предивном углу и сија. Они који нас требају видјети, видјели су нас.

“Видјела” нас је једна жена, па је замолила пјевача ансамбла “Тоћ” да нас посебно поздрави. Бојан Стојановски је сишао с бине и Кенану пружио то задовољство. Ја сам тад сину рекла да је то НАГРАДА и да је побиједио. Он је био озарен. И сав његов свијет!

Надам се, из свега срца, да су многе породице у којима расте и живи дијете с изазовима видјеле нашу „маску“ и препознале себе.

Да су, гледајући телевизијски програм или објаве на друштвеним мрежама, осјетиле оно најважније:
понос, припадност и радост што нисмо сами. Ни ви, ни ми.

Ми смо мислили на вас непрестано!
Ми вас волимо!

Учинили смо велику садаку срца- подигли видљивост наше заједнице и подржали породице дјеце с потешкоћама.

На 57. Празнику мимоза учествовала је преко 200 маски. Срца публике и стручног жирија је освојила маска “ChatGPT”.

И наша су – синовљево и моје. Били су шармантни, забавни и занимљиви.

Ми остајемо велики побједници срца чланова свих рањивих категорија.

Идемо у даље нове авантуре, а свака од њих има само један циљ: учинити свијетове осебујне дјеце видљивима. Из те видљивости крећу спознаје, па иза тога знање, а са знањем тек расте емпатија и разумијевање.

Нек су нам срећни сви путеви и авантуре!

https://zelenaucionica.com/svet-autisticnih-i-jeste-takav-stoji-u-nekom-uglu-i-predivno-sija-oni-koji-nas-trebaju-videti-videli-su-nas/

...У току целог низа година, ја сам радио и усавршавао свој метод делотворног, безбедног и одговарајућег начина лечења деце са нервно-психичким, психосоматским болестима, која страдају од застоја у физичком, умном и говорном развоју и која имају проблема са здрављем, учењем и понашањем.Са моје тачке гледишта, коришћење огромних могућности мајке у процесу њеног односа према детету је најперспективније по питању лечења и помоћи деци. То јеповезано и са психо-емоционалним заједништвом мајке и детета, основним значењем родитељске, у првом реду мајчинске, љубави и пресудној улози мајчинског гласа и речи у здрављу, срећи, радости и животном успеху детета...Како научити родитеље да сами помажу својој деци, да доприносе њиховом здрављу, срећи? Како правилно волети дете? Шта сами можемо да урадимо ако је дете болесно, има застоја у развоју, лоше говори итд? Да ли су у свим тим случајевима потребни и корисни лекови? На та и многа друга питања ја сам се потрудио да одговорим у лекцијама које сам прочитао на Московском професионалном удружењу психотерапеута, медицинских психолога и социјалних радника 2001. и 2002. године.

Мој кредо је: децу и животиње треба волети и штитити увек и свуда. Ко не воли децу, не треба да буде лекар нити учитељ. И верујте ми – та љубав ће вам сеобавезно вратити, даће вам снаге и продужити живот.Свако дете је - чудо, и то чудо је неопходно сачувати и одгајити, и тада ће кренути ланчана реакција радости, љубави, среће и здравља. Хтели или не хтели, људи који проповедају зло, агресију, окрутност, егоизам, самољубље и среброљубље, ће бити присиљени да одступе. И такве негативне појаве као што су  НЕОСЕТЉИВОСТ СРЦА И УСКОСТ ДУШЕ  ће ишчезнути и изумрети.

Свако дете, изузимајући јако трауматизовану ометену децу, рађа се да би постало разумно, добро људско биће...Ко ће даље постати то дете, то је наш и родитељски посао.Своје дете треба волети. И не само волети већ се њиме наслађивати. Потражите у мајци те особине. Сваком детету је потребно да га хвале, да му се смеше, да се са њим играју, да га воле и са њиме буду нежни. То емоционално општење за свако дете је важније од витамина и калорија. Ако ви своје дете много и правилно волите, то ће њега у будућности научити да воли друге људе, да се наслађује животом т.ј. да носи у себи те позитивне емоционалне квалитете, које му ви усађујете. Дете коме недостају љубав и похвала, израста као хладан, безосећајан, отуђен човек. Дете треба волети такво какво јесте, ма какво да је по спољашњости, због његових поступака. Не треба у тој љубави мислити о оним особинама које бисте ви хтели да оно има а које оно нема. То смета љубави. Ако га ви волите такво какво јесте, оно израста у самоувереног човека, који верује у своје снаге, а то значи у срећног човека. Тај човек ће увек умети да се оствари. Ако у основи односа мајке и детета не лежи љубав, онда све остало: дисциплина, успех у учењу, школа, односи са вршњацима – нема велики значај. Све иде наопако. Ако нема љубави, онда се сви односи заснивају на насиљу и они као да су лишени своје основе. Јако је важно објаснити родитељима да су и односи међу њима подједнако значајни. Ми говоримо родитељима како да не разруше унутрашње поље, унутрашње устројство породице када се људи навикну једно на друго и почињу да виде недостатке чешће него врлине. Треба схватити да у животу не постоји ништа савршено и да је захтевати од свог животног сапутника савршенство –безобзирно. Друго: у сваком од нас постоје плусеви и минуси. Може се више мислити о минусима а треба – о плусевима. У главу угла треба ставити позитивне црте супружника. И на крају, оно што тражимо од наших мајки у односу према детету: треба волети свог супружника таквог какав је. А живот говори о томе да ми не поштујемо та правила и бавимо се тражењем лакших начина: разводимо се, заснивамо друге породице итд. Треба памтити да када ми на тој основи стварамо нове породице, ми носимо у себи комплекс кривице. И тај комплекснас непрестано негде подрива, смета нормалним односима међу новим паровима... За децу се то показује увек као велика тешкоћа. Ја сам ту преписао из Новог Завета јако важне речи о љубави и узајамним односима: ''Љубав дуго трпи, благотворна је, љубав не завиди, љубав се не горди, не надима се, не чини што не пристоји, не тражи своје, не раздражује се, не мисли о злу, не радује се неправди, а радује се истини, све сноси, све вјерује, свему се нада, све трпи.'' Деца нису само емотивно преосетљива, она су и прерањива. Свако дете непрестано пита своје родитеље на све могуће њему знане невербалне начине: ''Да ли ме волите?'' Дете задаје то емотивно питање на првом месту својим понашањем, јако ретко својим речима. А у животу сваког детета одговор на то свето питање је апсолутан, он је најважнији. Од нашег одговора на то животно важно питање зависи његов основни однос према животу, његов даљи развој. Молим вас запамтите: сво понашање, сва психосоматика је на том заснована. Дете својим здрављем као да пита родитеље. Ако му је снижена емоционална раван, настаје немир, који порађа психосоматику. Обавезно мајкама треба објашњавати ово када се ради о стању детета. То је јако важно.

одломак из публикације "Родитељски приручник"

Шта је разлог да се људи разведе?

Зашто у наше време светоотачки савети не помажу увек?

Како помоћи људима не уплићући се у њихов приватни живот?

Што је више проблематичних породица, то ће више алкохоличара и наркомана бити у следећем покољењу.

Болест се састоји у том што човек није способан да освести и назове сопствена осећања.

Рећи ћу још једну занимљиву ствар – осећања нису грех.

А жене су се научиле да живе без мушкараца.

Беседа протојереја Александра Дјагилева

Здраво возљубљена господо, оци, браћо и сестре. Данас сам удостојен велике части и радости. Да вам испричам о тим пројектима које смо реализовали у Сантпетербургској епархији. И наравно, надам се да ће то код вас изазвати интересовање. Спремни смо да са вама поделимо наш опит. Спремни смо, зато што схватамо колика је у томе потреба. Већ сам вам говорио, да сам раније радио са омладином. И пошто је омладини својствено да се пре или касније жене и удају. И ја сам, када сам мало одрастао, почео сам да се занимам тим породичним пројектима, породичним конфликтима.  Откуда они и због чега настају. Зато што, када се појави конфликт, неизбежно се појављије и питање: а зашто?

Могу да кажем још нешто, такође као свештеник. Неколико пута сам био сведок тога, како се распадају породице, верујућих људи, мојих парохијана. Он иде на исповест. Она иде на исповест. Он се причешћује, она се причешћује. Беседовао сам с њим и с њом, и с обоје заједно. И на крају крајева – развод. И ја схватам да ја не могу доћи код њих у кућу И почети живети њихов живот. Говорити им овако: стоп, ти то не говори, ти овако реци. А ти њему овако одговори. Ја не могу то да радим. И како помоћи људима, не уплићући се у њихов приватни живот?

Најпре би се тербало разабрати са тим, шта је произашло и зашто се чак и код верујућих људи појављују конфликти у породици. Пре него почнемо говорити о том – шта са тим радити? Почећу од статистике. Статистика важи за Русију. Тј. као што видите у Русији се распада 62% бракова. То је поређење бракова регистрованих у општини, у једној години. И број развода, такође, зарегистрираних у општини. Општа је тенденција – број склапаних бракова опада. Количина развода остаје отприлике иста. Зато сваке године број развода процентуално расте. Все мање и мање људи жели да ступи у брак. А разводи се увек исто. Може се претпоставити да је то повезано са неком демографском јамом. Пошто управо сада треба да се жене и удавају они што су се родили тешких деведесетих.

У та тешка времена, ако се сећате, срести трудну жену или жену са колицима, била је велика велика реткост. У већим градовима ситуација је нешто мало боља. Тј. у Москви се, као што видите, половина бракова распада. У Петербургу је приближно то исто. Док, ако узмемо магаданску област. И лењинградску област. 81% бракова се разводе. Видите какве ужасне цифре.

Могу рећи да сам се и ја, такође, питао због чега је то тако. Можда због већих проблема с алкохолом. То је, шта ја могу да претпоставим. Али што се тиче сантпетербурске епархије, где сам ја председник епархијске комисије већ четири године. У задње две године… код нас је у епархији тако уређено. Сваки брачни пар, који хоће да поднесе захтева за црквени развод, најпре звони мени. Добијам по десетак позива дневно. Узгред да кажем, да је раније било мање. Годишње бива 1500 венчања, 800 развода. Ја беседујем с људима. Мој је задатак да схватим шта се десило. Ако је ситуацију могуће некако изменити, исправити, ја их позивам на разговор. Или их упућујем образованом психологу, или наркологу. Сада већ имам довољно познанстава и знам куда да их упутим. Ако је ситуацију већ немогуће исправити, у крајњем случају, саветујем човеку да се ипак обрати психологу. Од прошле године и сам имам психолошко образовање. Сада и сам консултујем, такође. Да би могао схватити, са психолошке тачке гледишта, који је био узрок развода. Зато што, ако та тема не буде прорађена, и то – не са духовне тачке гледишта, него управо са психолошке, постоји опасност да ће се слична ситуација поновити још једном, и још једном, и још једном. Али, као што видите статистика, такође, не радује. То што се човек налази у венчаном браку уопште не гарантује, да је он осуђен на породичну срећу. Шта је разлог, да се људи разведе? Овде су набројане ствари са којима Црква покушава да се бави. Са сваком посебно.

Разуме се, да је развод трагедија и психолошка треума за децу и за породицу. На пример – алкохолизам. С једне стране, често је узрок распада породице. А са друге стране је често испровоциран проблемима у породици. Дете које је одрасло у породици где су се тата и мама свађали, и на крају се развели, има много већа шансе да ће постане алкохоличар или наркоман. Што је више проблематичних породица, то ће више алкохоличара и наркомана бити у следећем покољењу. Значи, корен алкохолизма и наркоманије је у породици. Здрава породица даје далеко више шанси својој деца да прођу искушења овога века. Да се не навуку на неку тамо глупост, као што су алкохол, наркотици, игроманија и остало. Зашто се људи разводе? Прво што пада на памет јесте – њих самих питати. Ја сам их питао и саставио сам списак неколико разлога. Хоћу да напоменем да се прељубе налазе на крају, или скоро на крају. Зато што је најчешће превара, последица нечега од раније. Тј. на почетку се почиње са неким проблемима, а потом као разултат прељуба. Прељуба је такође разултат. И још два разлога: Неприхватање осећања једно-другог и неумеће вођења дијалога. Зато што, како показује пракса, ако се успу решити та два разлога,да се решити и остало. Тј. кључ к решењу породичних проблема лежи овде. Умеће схватати осећања једно другог, и умеће да се води дијалог. И на том би се ја сада малкице зауставио. Хтео би да запитам: Младићу, шта ви сада осећате? Кажите шта осећате? Размишљам о том што ви говорите, али то није осећање. Размишљам о том што ви говорите. Да, то није осећање. Инетерес. Да, интерес, одлично. Шта још? Страх. Протест. Занимљиво. Осећање одговорности. Постоји таква болест. Зове се она – алекситимија. Можете да запишете себи – алекситимија. Болест се састоји у неспособности човека да освести и именује сопствена осећања. Већина људи, када их питаш – шта ти сада осећаш? Они почињу да одговарају, као да си их питао – о чему ти сада размишљаш? То су сасвим различите ствари. О чему размишљам или шта ја желим – то је једна ствар. А шта ја сада осећам, то је нешто друго. Могу да кажем искрено, да се за мене лично тај свет осећања открио неколико година назад. Хоћу рећи да се болест да излечити. Ја сада осећам умор, одуешљење, унутарње спокојство. Осећање унутарње одговорности, неки страх. Побуду на рад. Радост. Рећи ћу још једну занимљиву ствар. Осећања нису грех. Ја не могу да одговарам пред Богом за то што од мене не зависи. Уопште не зависи од мене.

Ако ја на пример узмем оловку  и забијем вам је у ногу. Ви ћете највероватније осетити бол. Тачно? Да ли ја имам право да вам кажем: Ај, ај, ај, не осећај бол. Зашто осећаш бол? То није добро осећање. Не треба осећатио бол. Хајде престани да осећаш бол. Али ја осећам. И то од мене не зависи. То се исто односи и на душевна осећања. Ја пред Богом одговарам за помисли, за ове или оне начине изражавања својих осећања. За то колико ја стремим ка неким осећањима, нпр пријатним, или избегавам нека осећања, нпр. непријатна. Тј. начини извбегавања осећања или начини стремљења ка неком осећању, могу бити грешни. Ја носим одговорност, разуме се, за речи и поступке,  који могу да буду исправоцирани овим или оним осећањима. Али за сам факт тога, што ја нешто осећам, ја не носим одговорност. А то значи, да не треба да осуђујем ни себе нити другог. И ако неко овде осећа… Рецимо да овде сви у мом присутству осећају одушевљење и радост, а неко други осећа страх одбачености. Ја немам право да га осуђујем. Код човека постоје неки разлози, зашто осећа управо то. И мислим да ће се многи са мном сложити и да су се сусретали са ситуацојом,  ако сте били довољно пажљиви према себи, када сте осећали нешто, што нисте хтели да осећате.

Погледајте. Хоћу да вам кажем још једну ствар коју, такође, треба да знате. Постоји појам „осећање“, а постоји и такав појам „стање“. „Осећање“ и „Стање“ – у чему је разлика? Обична душевна осећања не трају дуже од 15 мин. Средње. Можда 20. Говорим о душевним. Телесна наравно могу трајати и дуже. Ако се ја дуго не могу избавити од неког осећања. Сатима, данима, па и месецима. Увређен, седим и једем самог себе. Увређен на неког. То већ више није осећање. Мада се назива истом том речју. Тј осећање којег сам свесан, којег сам свесан одавно, није спонтано. И специјално са моје стране култивисано. Ја налазим аргументе, због чега ја то и треба да осећам. Значи, испада да је мени удобно то осећати, сам имам неку корист, мада мене самог то некада уништава. Али због нечега ја то желим да осећам. Ја налазим аргументе, опет и опет у глави преживљавам ту ситуацију. Вртим испочетка, да би опет осећао. То већ није осећање. Зато постоји осећање увређености и стање увређености. Постоји осећање кривице и стање кривице. Постоји осећање радости, а постоји и неко стање радости. У том случају може бити да је то је нека уметна радост, коју сами код себе потенцирамо. Најчешће се стање односи на непријатна осећања. Понекад држава или нека уметничке ствари, могу свесно код нас да култивишу одређена осећања према неком или нечему. Ради својих циљева. Нека јарост благородна кипти као талас. Али то је већ стање. Стања могу да буду грешна и безгрешна. Осећања сама по себи још нису грех. Осећања, то је реакција сигналне системе нашег организма и наше душе. И то је све.

Али пошто је за многе од нас проблем да разумемо то шта осећамо, да будемо свесни и да некако то изразимо. Притом изразити културно. Ето могу и за себе лично рећи, да сам пенекад нешто радио,  што није увек било логично. И сви ми понекад нешто такво чинимо, ни сами не разумевајући зашто. Први признак да сам нешто урадио просто тако, из осећања. Када се човек пита – зашто сам то урадио? И ако је чевек искрен, рећи ће – не знам. Или ће почети да нешто измишља, типа, стварно, а зашто сам ја то урадио. Покушаваће на силу да нешто смисли, због чега је то урадио. Мада је најпре урадио, а потом почео да размишља – због чега…

извор

Родитељи често заборављају да је циљ одгајања детета постизање његове способности за самостални живот у људском друштву.

Улазак у психолошко јединство са дететом захтева да се мајка одрекне неких ствари у свом животу како би дететове жеље и потребе ставила испред својих.

То што трудноћа траје девет месеци није случајно. Главни разлог је у томе што је комплексним организмима, какав је човеков, потребно пуно времена да би се развио. Али тих девет месеци има и одређене психолошке користи. Током тог периода мајка се полако навикава на чињеницу да у себи носи дете, да је дете део њеног тела. Трудница тако постепено развија емоционалну везу са дететом, поготово када дете почне да се мрда и тако да јасно показује да је живо биће. Када се мајка породи, тада више није у њеном телу, али мајка задржава психолошки став да дете јесте део ње. Зато она наставља да третира дете као да је оно заиста још увек део ње. Оно више није обухваћено мамином кожом као што је то био случај док је било у стомаку, али је сада обухваћено маминим Ја. То једноставно значи да мајка наставља да се понаша као да је дете део њене личности. Овакво функционисање мајке и детета називамо психолошка симбиоза.

Одрастање и одвајање

Успостављање симбиозе мајке и детета има своју биолошку, односно еволуцијску основу. Новорођена беба, као и младунчад многих развијенијих животња, потпуно је неспособна за самостални живот. Зато, да би преживела, неко мора да брине о њој. Код свих оних врста код којих је потребно много времена да би се младунче развило, долази до чврстог емоцоналног везивања прво мајке за дете, а касније и детета за мајку. Што животиња има комплекснији мозак, то је за њено одрастање потребно више времена. Тако, на пример, код орангутана за потизање одраслости – што се мери постизањем способности да се даје потомство – потребно је око осам година. Ако исти такав критеријум применимо на децу, потребно је десет до дванаест година. Биолошки критеријум који важи за људе је да се завршава раст костију, што обично значи до осамнаесте године. Зато што се тада завршава раст, зато се користе изрази одрастање и одраслост.

Да би ова симбиоза била успешно успостављена, мајка мора бити спремна за њу. Улазак у психолошко јединство са дететом захтева да се мајка одрекне неких ствари у свом животу како би дететове жеље и потребе ставила испред својих. Међутим, то одрицање у корист детета је пролазно, највише изражено у прве три или четири године дететовог живота. Након тога мајка је потпуно спремна да се врати својим омиљеним активностима. У односу на спремност мајке да се посвети детету можемо разликовати две крајности: „савршену“ и „инфантилну“ мајку.

„Савршена“ мајка

Овај тип мајке је традиционални модел. Када постаје мајка, жена престаје да буде све остало. Можемо рећи да је она мајка двадесет и четири часа на дан, пута осамнаест година. То значи да овакве мајке занемаре себе, као и остале улоге које имају. Више нису важни ни каријера, ни забава, ни улога супруге – само је важно да се посвети свом детету или деци.

Инфантилна мајка

Овај тип мајке једноставно није емоционално зрео да се на неко време одрекне својих других циљева, каријере, начина живота и других улога. Према концептима једне психолошке теорије која се зове трансакциона анализа, свако од нас у себи носи себе као дете – унутрашње дете. Проблем у функционисању личности настаје када се неко потпуно одрекне детета у себи, као што то чини „савршена“ мајка, али и када је ово унутрашње дете најснажнији део личности. Тада мајка није спремна да своје жеље и вредности подреди дететовим потребама. Уместо да се пробуди када ноћу дете плаче, инфантилна мајка се покрива јастуком преко главе или буди мужа како би он решио проблем гладног детета.

    „Некада су детињасте (инфантилне) мајке биле углавном малолетна лица или особе у раним тридесетим. Промена у животној филозофији и начину живота довела је до тога да се данас материнство сматра неком врстом личног жртвовања, одрицања од себи важних ствари због детета.“

Некада су детињасте (инфантилне) мајке биле углавном малолетна лица или особе у раним тридесетим. Промена у животној филозофији и начину живота довела је до тога да се данас материнство сматра неком врстом личног жртвовања, одрицања од себи важних ствари због детета. Из тог разлога многе младе жене планирају да имају дете или децу у раним тридесетим или средином тридесетих. Међутим, многе нису спремне за то ни у тим годинама и може се десити да се понашају детињасто када добију дете, упркос својим годинама.

Често постоји веза између савршене и инфантилне мајке. Некада савршена мајка подиже кћерку која ће бити инфантилна мајка. Једна од грешака које неке мајке чине је да уче кћерку да „не прође исто као она“, да „ужива у животу и за себе и за маму“, „да проживи пре него што уђе у брак“, итд. Са друге стране, кћерке које гледају своје „савршене“ мајке како се за њих жртвују закључују да је материнство веома одговоран посао за које оне нису способне, или да нису спремне да се одрекну толиких ствари. Некада мајка и кћерка са овим ставовима могу бити добар тим – кћерка роди дете које касније подиже њена мама.

Хотел звани „Мама“

Родитељи често заборављају да је циљ одгајања детета постизање његове способности за самостални живот у људском друштву. Када се то гледа кроз процес симбиозе, то значи да дете полако осваја све већи степен аутономије, да симбиоза између њега и родитеља полако лабави, да би са постизањем одраслости потпуно престала. Многи не знају да када престане симбиоза да не престаје и емоционална повезаност родитеља и сина или кћерке (то више нису деца, јер је дете неко до 18. године – сада су одрасли синови или кћерке). Одвајање од родитеља није исто што и напуштање.

    „Родитељи често заборављају да је циљ одгајања детета постизање његове способности за самостални живот у људском друштву. Када се то гледа кроз процес симбиозе, то значи да дете полако осваја све већи степен аутономије, да симбиоза између њега и родитеља полако лабави, да би са постизањем одраслости потпуно престала.“

Управо „савршене“ мајке су те које несвесно упућују властитој деци психолошку забрану да се одвоје од њих. Поготово ако су самохране мајке. Разлог је што не виде своју будућност у некој од других друштвених улога, па инсистирају на томе да дете није одрасло и није способно за самостални живот. А многи одрасли синови и кћери немају примедбе на овај хотел звани „Мама“.

https://www.detinjarije.com/dr-zoran-milivojevic-simbioza-majke-i-deteta/

Писање руком све је ређе. Многи ђаци више не могу да пишу дуже текстове без замора. Према мишљењу стручњака, писање руком помаже као средство учења и размишљања.

Слово по слово, Мелиса Хофман дебелим фломастером исписује реч „развој“ на розе папирићу. Лепо читко, калиграфским рукописом, за плакат на часу биологије. „Лепо изгледа и долази из срца. Некако је личније кад се пише руком“, каже ученица деветог разреда школе у Кемпену.

Поред ње у клупи седи Џесика. И она воли да пише руком и зато свесно одлаже мобилни телефон. „Волим да испробавам нове стилове писања. Обожавам да пишем права писма, о којима могу да размислим“, прича она. „Једноставно волим да пишем.“

Али свакодневица ученика у Кемпену све је дигиталнија: мобилни, таблет, конзола. Самуел не воли да пише руком и сматра да је дигитално писање знатно ефикасније. „Бољи сам на рачунару, тамо може брже да се пише“, каже он. „Није толико напорно за шаке. За свој рукопис никад нисам добио комплимент.“

Нема правог учења преко тастатуре

Некле Булут предаје на Универзитету у Минстеру и докторирала је на теми развоја правописа код деце у основној школи. „Када се упореде та два процеса, писање руком и писање на тастатури, примећује се да преко тастатуре можемо готово дословно да хватамо белешке“, каже она. „То је потпуно другачија брзина него код писања руком.“

И сасвим другачије оптерећење: према студији Удружења за образовање и васпитање, у средњим школама ни половина ученика не може да пише дуже од пола сата без грчења или замора. Јер рукопис значи и вежбу – а ње је у дигиталном свету све мање.

Притом, писање руком помаже при учењу. „Када нам прсти лете преко тастатуре, заправо не учимо како треба“, каже Некле Булут. Код писања руком, напротив, свесно бирамо које ћемо информације забележити. Тако људи могу трајније да усвоје садржаје и боље их запамте.

„Код писања руком морам да испишем свако појединачно слово. Ти покрети остављају трагове у мозгу“, објашњава истраживачица. „Студије показују да деца у основној школи боље памте слова када су их писала руком.“

Из руке у главу

И у школи у Кемпену рукопису се придаје велики значај. „Постоји изрека: ’из руке у главу’. Код учења речи важно је да се оне испишу, како би се и сложеније ствари у вишим разредима лакше памтиле, јер су заиста написане“, каже наставница Верена Шепан. Без дигиталног учења више не може – али исто тако не може ни без аналогних метода.

Да би подстакли писање руком, у школи у Кемпену се до деветог разреда свесно одустаје од таблета на настави. Верена Шепан се залаже за средњи пут: „У овој школи придајемо значај рукопису, али радимо и са таблетима“, каже она. „Деца често функционишу хибридно. Пишу руком, али паралелно имају иПад на располагању за истраживање.“

Писање руком је тренинг за мозак

Такву комбинацију, када деца, на пример, пишу руком такозваним паметним оловкама по таблету, позитивно оцењује и истраживачица Некле Булут: „Неке студије показују да је површина таблета глађа од папира и зато покрети морају да буду контролисанији“, каже она. За ученике код којих је рукопис углавном аутоматизован, то обично не представља велики проблем. Ако су још у развојној фази, има смисла да то најпре уче на класичан начин.

Према мишљењу стручњака, писање руком доноси огроман образовни добитак: ко редовно узима оловку у руке, прави мање правописних грешака, чита течније и боље памти садржаје. Већ само држање оловке у шаци и њено вођење активира бројне мишиће, зглобове и мождане регије.

Извор: RTS.rs