Kада су Мила Ђукановића 2000-их питали шта чекамо, зашто Црна Гора није независна, рекао је - чекамо себе. Данас каже да је дошло време да се исправи тешка историјска неправда која је нанета Црној Гори на почетку века и да ће радити на обнови црногорске аутокефалне цркве. Kада су га питали зашто баш сада, рекао је - свака тема има своје време.

Након говора на конгресу ДПС-а, у свом родном граду Никшићу, Мило Ђукановић разбуктао је расправу о бројним питањима - има ли историјске оправданости и на који начин ће црногорска црква бити створена?

О свему томе у Оку говоре: владика Јоаникије, епископ будимљанско-никшићки(СПЦ), Миодраг Вуковић, члан ДПС-а од оснивања и председник скупштинског Одбора за уставна питања, Будимир Алексић, професор Цетињске богословије и посланик опозиционе Нове српске демократије и историчар Шербо Растодер.

Извор: РТС

Поводом текста Бориса Беговића објављеног у дневним новинама Данас под насловом “Енглески џентлмен у Синоду СПЦ”

https://www.danas.rs/nedelja/engleski-dzentlmen-u-sinodu-spc/

            Изостављајући хвалоспеве реторичких (=уметничко-наговарачких) способности аутора да размотримо форму и суштину самог текста.  Аутор у тексту класичним методама адвоката одбране поставља проблематику пред јавност. Представља нам двојицу “актера”, од којих је један “нападач” а други “жртва” - аутор је, подразмева се, адвокат “жртве”. Истина, из текста се не може видети ко је адвоката унајмио, али то је, сложиће се сви (они које аутор успе да обмане), споредна ствар – циљ је право истерати на чистац. А право, и адвокати се слажу, нема много заједничког са правдом. Право је утеривање непослушних у торове правила. Ко је, пак, правила наметнуо и каква су она то је друга проблематика. Но, да кажемо да је аутор здушни заговарач либерализма, а да му је сфера интерсовања прилично широка, што потврђује, делимично, и његов текст. Либерализам има свој историјски развој, али кад га помињем, а и аутор кад га заговара мисионарећи о његовим “благодатима” (све се жртвујући за идеале, без новчаних надокнада – донација(?)) мисли на данашњи либерализам, капиталистички и корпоративни (који поприма обрисе фашизма). Но, о томе ћу нешто касније.

            Поред “нападача” и “жртве”, у овом “процесу”, ту је и полазиште по принципу: од појединачног ка општем. Зар би могло другачије, када је аутору, у првом реду, важно опште добро – у овом случају Правсолавни богословски факултет (у наставку ПБФ) Универзитета у Београду.

            Аутор у тексту “бриљира” и износи “несаломиве аргументе”, те претећи последицама сугерише "судском” Већу(?) да се не игра образом, те да ослободи “оптуженог”, у противном остаје само једно – да ПБФ професура скупи своје крпице и сели се у неку “богословијицу”, те тамо оснива неки “свој” факултет. А чији ли је сада? Ако би се, хипотетички, поставило питање: ко је “за” (овакве ставове)? - oни који су наговорени умећем наговарања defense lawyer-а би, вероватно, гласно узвикнули: #metoo!

            Толико о форми овог case-a, пређимо на суштину. О форми ће, дубоко верујем, тек бити речи, јер је наш адвокат тек отворио проблематику. Пошто се овде ради и о секуларним и о црквеним стварима да сагледамо ствар из обе перспективе. “Формално-правно” наш адвокат је унапред добио случај, очекује се само "пресуда” Већа. Верујем да, ако Веће потврди адвокатове закључке, хонорар адвокату неће изостати. Мада, суштински, адвокат је већ одиграо своју улогу, без обзира на епилог, а тиме и заслужио хонорар.

            Да видимо како нас је походио либерализам, овакав каквог га имамо. Негде пред Други светски рат у манастири Жича био је велики народни сабор. У Европи је већ отпочињао рат, а Србија је била у ишчекивању и стрепњи од надолазећих догађаја. У Жичи је столовао велики богослов, европски доктор теологије и философије, епископ Николај Велимировић. Новинари су га опсели након богослужења и обасули питањима. Питали су шта се то дешава у Европи и шта ће бити са Србијом? Није хтео да им одговори ништа конкретно за рат који се приближавао Србији, али је рекао нешто друго, везано за поратна времена – парафразирам: кад прође све ово надолазеће зло, у Србију ће доћи белосветски трговци и мењачи новца, који себе називају демократама. Тада ће све бити на продају осим олтара.

            Не улазећи  у духовне и аналитичке сфере епископа Николаја, тек напомињем да је он до сржи сагледао та надолазећа времена. Да ли као пророк или као аналитичар, мање је важно. Та времена су нас походила од 90-тих година прошлог века на овамо, а данас се испуњава предвиђање епископа Николаја у потпуности – у Србији је све на продају осим олтара. Али какве везе има ово са нашим адвокатом и његовом “бригом” за опште добро? Препустићу да читалац сам закључи детаље, тек да, још једном, кажем да је Борис Беговић, аутор поменутог текста о “енглеском џентлмену”, здушни заговарач либералног капитализма и корпоративности која полако поприма обрисе корпоративног фашизма. И не пропушта прилику да “сугерише” држави Србији да по нормама либерализма “формално-право” не сме да се интервенистички меша у тржиште (=пијацу). Тржиште има своја либерална правила игре, а држава је ту да га сервисира (да намести тезге, лепо уреди пијачни простор и поређа све на њих: народ, факултете,  друштвену имовину, све са осмехом да што више трговаца привуче и буде kind). Држава плаћа нашег адвоката, да би јој он давао “петице” као лошем студенту. Ај, ај, ај “колега-државо”, мало то боље научите и дођите у следећем року! Из којих побуда извире овако свестрано интересовање нашег адвоката од либерал-капитализма до Цркве? Мотив? Ах, да, адвокат је тај који испитује. Није наше да се питамо који су његови мотиви – а олтари још нису приватизовани.

           Либерализам нам је стигао, сад је по оној “ил' се склони ил' приклони”. Сви су слободни и независни. Је л' ти неко брани да верујеш? Па шта се буниш онда? Иди у свој храм и тамо се моли. Баш то и јесте циљ – сатерати Цркву у храмове, па нека тамо проповеда “своје”. ПБФ није црквени, него универзитетски, а универзитет државни, с тим да је независан од државе, а може држави мало и да “дели петице” ако не буде “добар студент”.

            Пошто је Правсолавље нападнуто са циљем да се произведе што више раскола и хаоса, то је и Српска Црква на удару. Да поредамо кратко, хронолошки, нека важна дешавања, а закључке препустимо читаоцу.

            Карл Билт - бивши председник шведске Владе који је без факултетског образовања ушао у највише кругове домаће, а касније светске политике - је поодавно, као гласноговрник надолазећих догађаја, жигосао Православље као једну од највећих опасности западног либералног света. А како је Билт “облагостањио” своју Шведску? Кад се сазнало да је убијен социјалдеомкрата Улоф Палме, у врху Билтове партије се наздрављало од радости. Тада је млади “модерат” био један од јастребова своје партије. Доласком Билта на чело Владе отпочиње рушење тзв. “скандинавског модела”, које траје све до данас. Још тада, крајем 90-тих, Билт се залагао за отварање граница у Шведској. Скандинавски модел је почео да издише оне ноћи када је Улоф Палме испуштао своју душу у наручју  супруге, убијен с леђа као дивљи вепар. Исто онако као Кенеди, као други Кенеди, као Мартин Лутер Кинг...као што је убијана Србија. Непослушни су добијали метак или бомбе. Не, Билт није убица. Он је углађени господин, глобал-политичар, који хода планетом у разним мисијама и кога прати мит о неутралној, демократској Шведској. Мит о држави у служби грађана, коју је понајвише Билтова политика трансформисала у државу у служби тржишта (богаташа). Где се приватизују последње мрвице друштвених добара, силује 7000 жена и деце годишње, бацају ручне бомбе и убија у нарко-клаовима као негда у Чикагу. За време владавине, као непоправљиви мрзитељ Русије, плашио је народ како се у Блатичком мору, тик уз шведску обалу, налазе руске подморнице. Писани су чланци, вођене истраге, а када је резултат постигнут – русофобија као и у осталим балтичким земљама, све је утихоло. Гле чуда, Билт је био пионир и у време када је говорио није се могло назрети, али сада је тамо завидна НАТО армада, а Швеђани праве нуклерана склоништа и анализирају како да се понашају у случају "руске агресије". Баш Русима недостаје земље и пространства, те су “бацили око” на Шведску. Не зна се да ли планирају да окупирају борове и ливаде којих, ваљда, немају довољно, све тамо до Курилских острва, или да поробе Швеђане, онако радне и вредне – да им раде и подигну наталитет. То је “истина” Карла Билта.

            Управо је тај Билт био први и једини светски политичара који је, јавно, Православље ставио у исту раван са терористичком Исламском државом. Али зашто баш он? Зато, јер њега прати мит о неутралној Шведској, демократској све са “шведским стандардом”. Тиме је лаж веродостојнија човеку на западу. То је реч једног финог демократе, мирног Швеђанина - подразумева се да је веродостојна. Увек се највеће лажу пакују у најпримамљивије “целофане”.

            Ускоро после Билтовог стављања Православља “на листу терориста” и након што је НАТО ставио под контролу већи део Украјине, одједном(?) су људи из Стјет департмента почели да говоре о украјинској правсолавној цркви. Када је Фанар уплео своје прсте у украјински раскол, одједном(?) је Стејт департмент почео да говори и о Српској Правосалавној Цркви. Тобож, Српска Црква не зна ништа, те зли Руси врше “малигни утицај” на њу, а она пак на српски народ – много вољен од брижног западног либерализма, те треба “љубљене” Србе ослободити утицаја тих злих Руса, а и “испирања мозгова” од стране Српске Православне Цркве, коме ли до свом народу. Опет нас чувају од нас самих.

            Каква "случајност" – истовремено када Стејт департмент "брине бригу" за будућност Срба, из велике "љубави" и жеље за “демократизацијом” тих “варвара”, наш адвокат, одједном(?), се брине за ПБФ. Не само то – па не може бити да би он ишта лоше мислио "својој" Цркви – он брани епископа СПЦ од саме СПЦ. Оне у којој су неки “засели” и глуме неке “џентлмене”, продају маглу. Али, не лези враже – ту је наш адвокат да их “раскринка”, све са “формално-правног” становишта. Или да кажем: са формалног и Правног “становишта”?

            Никада ниједан професор није одстрањен са Универзитета; није било лажних диплома; плагијата нити ичега што би нашем адвокату запало за академско око – него га сад, одједном(?), “с неба стрела печила”, па подиже свој академски глас из бриге за “академску заједницу”.

            У време када је у Србији на продају све осим олтара; када су очигледно напада на Православље са циљем продубљивања раскола, наш адвокат нас убећује како он брани епископа наше Цркве од саме Цркве. Не само то, он нас убеђује како брани најважнију црквену високошколску институцију – ПБФ. Погађајте од кога је брани? - подразумева се, од саме Цркве.

            Јер, господо драга, ако не буде како адвокат каже, онда нека професура на ПБФ-у скупи своје крпице и сели се у неку “богословијицу”. Ако не послушате? Guess what comes next. Бомбадоваће нас? Хоће, али не бомбама – већ новим подметачинама и покушајима да створе што више хаоса у нашој Цркви.

            Шта је улога нашег адвоката у свему? Поред што дели “петице” држави, велики заговарач либерализације тржишта, те не-интервнционизма државе на  тржиште, овај пут се залаже за не-интевенционизам Цркве на своју високошколску установу - ПБФ. Defense lawyer  нам је оджао лекцију из liberalization of spirituality.

            Бојати се да  не сазове и - symposion.

Најстарија образовна установа у Црној Гори - Богословија Светог Петра Цетињског, која је на Цетињу основана 1863. године, није укључена у образовни систем државе, само зато што наставу није прилагодила новим условима - да се изводи на црногорском језику са 32 слова, а не као свих минулих 150 година - на српском.

Најстарија образовна установа у Црној Гори – Богословија Светог Петра Цетињског, која је на Цетињу основана 1863. године, није укључена у образовни систем државе, само зато што наставу није прилагодила новим условима – да се изводи на црногорском језику са 32 слова, а не као свих минулих 150 година – на српском! То је разлог што се њене дипломе не признају приликом уписа на сродне факултете. Цетињска Богословија је једна од осам у Српској православној цркви и ради по плану и програму који је благословио и формирао свети архијерејски сабор СПЦ. Основао је кнез Никола и тадашњи његов савременик, архимандрит Нићифор Дучић, пишу „Новости“.

– Како је могуће да су матуранти друге религијске школе Медресе „Мехмед Фатих“ равноправни са својим вршњацима приликом уписа на црногорске универзитете, али не и њихови вршњаци са цетињске Богословије – питао је Славен Радуновић, посланик ДФ-а, министра просвете Црне Горе Дамира Шеховића.

Многи вероватно нису знали за ову срамоту Црне Горе. Богословија није прихватила да јој на силу буде наметнуто да се настава изводи на црногорском и то је највећи проблем. У време суверене Црне Горе учио се искључиво српски језик и сада је спорно што су Богословија и њен програм везани за исти онај језик на ком је основана – српски. Али, како овде дође који владар, према потребама његове диктатуре мења се и назив језика, и онда је тобоже проблем у Богословији.

С друге стране, министар Шеховић је категоричан да нема привилегованих нити дискриминисаних верских школа у Црној Гори.

– Законска процедура је за све иста и она се мора испоштовати. У супротном ће она школа која то не буде поштовала функционисати само као засебна целина и њене дипломе неће бити третиране као јавно важеће нити ће се уважавати за наставак школовања – одговорио је министар.

Завод за школство је након званичног захтева Богословије за достављање мишљења анализирао план и програм рада ове школе и упутио је препоруке за његово унапређење. Неопходно је да се Богословија Свети Петар Цетињски обрати Националном савету за образовање за утврђивање образовног програма у који су уврштене препоруке Завода за школство, као и мишљење ове установе, што је саставни део процедуре, након чега ће се заузети коначан став.

Што се тиче медресе, министар подсећа да је та средња верска школа 2015. године прошла кроз законом дефинисану процедуру и добила сагласност Националног савета за образовање.

– Од тада, с обзиром на то да је свој програм ускладила са јавно важећим програмом, дипломе које се стичу у овој средњој верској школи се признају и уважавају за наставак образовања у Црној Гори – саопштио је Шеховић.

Извор: Ин4С

На подручју Нишавског округа прошле године рођена је 3.331 беба, а умрло је 5.464 лица, тако да је број становника смањен за 2.133 само на основу негативног природног прираштаја од минус 5,9 промила, показују најновији подаци Републичког завода за статистику. У Нишавском округу у 2018. години, према процени статистичара, живело је 362.331 лице, а по попису из 2011. године број становника био је 376.319.

Негативну стопу природног прираштаја имају и остали окрузи у том делу Србије. На подручју Прокупља, односно у Топличком округу, рођено је прошле године 768 беба, а умрло је 1.445 лица. Стопа природног прираштаја у том крају била је минус осам промила, а процењени број становника 84.252 лица. На подручју Пирота, према проценама статистичара, у 2018. години живело је 84.827 лица, а број становника је на основу негативног природног прираштаја смањен за скоро 1.000. На подручју Пиротског округа рођено је прошле године 610 беба, умрле су 1.547 особе, а стопа природног прираштаја била је минус 11 промила. Најнижа стопа природног прираштаја забележена је прошле године у Зајечарском округу и то минус 14,8 промила. У том крају рођено је 599 беба, а преминуо је 1.591 становник. Према подацима Републичког завода за статистику највише житеља, у односу на укупан број становника, изгубили су прошле године Гаџин Хан, Бабушница и Црна Трава.

У Гаџином Хану рођене су 34 бебе, а умрле су 193 особе. У Бабушници је рођено 46 беба, док је 293 становника преминуло. У Црној Трави је прошле године било само деветоро новорођенчади, а преминуло је 48 особа. Стопа природног прираштаја у 2018. години у Србији била је позитивна у само шест градова, односно општина, а једине две општине на југу Србије са позитивним природним прираштајем су Бујановац и Прешево. Забрињава и податак о већој смртности беба на подручју Србије јужно од Београда. У Војводини и Београду живорођено је 34.986 беба, а преминуло је 137 новорођенчади, док је у у свим осталим крајевима Србије рођено укупно 28.989 беба, а преминуло је 174. У Србији се у 2018. години родило 63.975 деце, а умрло је 101.655 лица, тако да је број становника на основу те разлике смањен за 37.680. Природни прираштај износио је минус 5,4 промила што је смањење за 0,1 промил у односу на 2017. годину, преноси Бета. Процењује се да је у Србији у 2018. години живело 6.982.604 становника.

Извор: Политика