<?xml version="1.0"?>
<rss version="2.0"><channel><title>&#x416;&#x438;&#x432;&#x435; &#x440;&#x435;&#x447;&#x438; &#x443;&#x442;&#x435;&#x445;&#x435;: Живе речи утехе</title><link>https://pouke.org/index/1346437251/1346443563/page/29/?d=1</link><description>&#x416;&#x438;&#x432;&#x435; &#x440;&#x435;&#x447;&#x438; &#x443;&#x442;&#x435;&#x445;&#x435;: Живе речи утехе</description><language>sr</language><item><title>&#x410;&#x43D;&#x442;&#x438;&#x446;&#x440;&#x43A;&#x432;&#x435;&#x43D;&#x430; &#x43F;&#x440;&#x43E;&#x43F;&#x430;&#x433;&#x430;&#x43D;&#x434;&#x430; N1</title><link>https://pouke.org/index/1346437251/1346443563/%D0%B0%D0%BD%D1%82%D0%B8%D1%86%D1%80%D0%BA%D0%B2%D0%B5%D0%BD%D0%B0-%D0%BF%D1%80%D0%BE%D0%BF%D0%B0%D0%B3%D0%B0%D0%BD%D0%B4%D0%B0-n1-r23307/</link><description><![CDATA[
<p><img src="https://pouke.org/uploads/monthly_2022_03/147.JPG.de9e1faf26a4440a1d5a570f2583efc5.JPG" /></p>
<p style="background-color:#ffffff; border:0px none; color:#333333; font-size:14px; padding:0px; text-align:start">
	<span style="font-size:16px;"><strong style="border:0px none; padding:0px">У јеку антируске кампање у Европи и свету те резолуције Европског парламента о СПЦ очекиван је удар на нашу Цркву. Сам наслов серијала и спомињање једног од најзначајних епископа данашњице као неког „јунака доба злог“, јесте у старту скандалозно.</strong></span>
</p>

<p style="background-color:#ffffff; border:0px none; color:#333333; font-size:14px; padding:0px; text-align:start">
	<span style="font-size:16px;">Пише: теолог Небојша Лазић </span>
</p>

<p style="background-color:#ffffff; border:0px none; color:#333333; font-size:14px; padding:0px; text-align:start">
	 
</p>

<p style="background-color:#ffffff; border:0px none; color:#333333; font-size:14px; padding:0px; text-align:start">
	<span style="font-size:16px;"><span style="border:0px none; padding:0px">Нападом на једног од најзначајних епископа наше Цркве људи који су нецрквени или чак антицрквени покушавају да стигматизују читаву Цркву, ударајући тамо гдје мисле да је СПЦ најјача.</span></span>
</p>

<p style="background-color:#ffffff; border:0px none; color:#333333; font-size:14px; padding:0px; text-align:start">
	<span style="font-size:16px;"><span style="border:0px none; padding:0px">Саговорници су више него некомпетнтни. Најзанимиљиви детаљ емисије јесте била прича о кобасицијади и пихтијади, јер некако тек тада се доимало да саговорници знају о чему причају.</span></span>
</p>

<p style="background-color:#ffffff; border:0px none; color:#333333; font-size:14px; padding:0px; text-align:start">
	<span style="font-size:16px;"><span style="border:0px none; padding:0px">Серијал почиње причом о четири ученика Аве Јустина и његовом учењу, које је проистекло из Византије, о симфонији Цркве и државе, јер исти, један народ чини цркву и државу. Како саговорници нису сигурни о чему се прича одлучили су у старту да одбаце тај концепт „православне државности“, не схватајући из своје неокомунистичке визуре о чему се ради.</span></span>
</p>

<p style="background-color: rgb(255, 255, 255); border: 0px none; color: rgb(51, 51, 51); font-size: 14px; padding: 0px; text-align: center;">
	<a class="ipsAttachLink ipsAttachLink_image" href="https://pouke.org/uploads/monthly_2022_03/129861_amfilohije-i-irinej-bulovic-foto-tanjug-sava-radovanovic-1000x0_orig.jpg.9b6e12d83efb954b647d3cd59b411094.jpg" data-fileid="43192" data-fileext="jpg" rel=""><img class="ipsImage ipsImage_thumbnailed" data-fileid="43192" data-ratio="77.14" data-unique="9f1pqzywz" width="980" alt="129861_amfilohije-i-irinej-bulovic-foto-tanjug-sava-radovanovic-1000x0_orig.jpg" data-src="https://pouke.org/uploads/monthly_2022_03/129861_amfilohije-i-irinej-bulovic-foto-tanjug-sava-radovanovic-1000x0_orig.thumb.jpg.6bd4f0f06757f2789f39cbcd631ddc91.jpg" src="https://pouke.org/applications/core/interface/js/spacer.png"></a>
</p>

<p style="background-color:#ffffff; border:0px none; color:#333333; font-size:14px; padding:0px; text-align:start">
	<span style="font-size:16px;"><span style="border:0px none; padding:0px">Затим се баве образовањем владике Иринеја гдје час тврде да је необразован, час да је међу најобразованијима у СПЦ.</span><span style="border:0px none; padding:0px"> Следеће оспоравање јесте било око крилатице која се комично преноси међу студентима теолошког факултета како се „о Синодским и Саборским одлукама не расправља ван Цркве“, што су за потребе овог накарадног серијала искористили у другој форми, да епископа прикажу као аутократу.</span></span>
</p>

<p style="background-color:#ffffff; border:0px none; color:#333333; font-size:14px; padding:0px; text-align:start">
	<span style="font-size:16px;"><span style="border:0px none; padding:0px">Добро је што нису искористили студенску шалу „канони постоје да би се кршили“, мада је можда чувају за остатак антицрквене пропаганде.</span></span>
</p>

<p style="background-color:#ffffff; border:0px none; color:#333333; font-size:14px; padding:0px; text-align:start">
	<span style="font-size:16px;"><span style="border:0px none; padding:0px">Следећи саговорник у овој прљавој кампањи био је Бојан Јовановић, радо виђен гост отворено усташке емисије Бујица (Велимира Бујанаца, самопроглашеног усташе) и подкаста Велебит ништа мање правашки настројеног. Низ недоказаних материјала у којима покишавају да придобију публику играјући на најниже емоције и покушавају да прикажу како је владика Иринеј био покровитељ бројних непочинстава унутар цркве. Вјешто се избјегава чињеница да је суд у Лондону одбацио тужбу против Српске Православне Цркве и да су подносиоци тужбе морали платити оштету.</span></span>
</p>

<p style="background-color:#ffffff; border:0px none; color:#333333; font-size:14px; padding:0px; text-align:start">
	<span style="font-size:16px;"><span style="border:0px none; padding:0px">Следећи напад на владику јесте што је цитирао Николу Пашића у разговору са Светим Николајем Велимировићем, о потребној блискости српског и руског народа, као и свих осталих народа, посебно сестринских цркава.</span></span>
</p>

<p style="background-color:#ffffff; border:0px none; color:#333333; font-size:14px; padding:0px; text-align:start">
	<span style="font-size:16px;"><span style="border:0px none; padding:0px">Читав срамни серијал долази као одговор антицрквених квазиелита на тренутну русофобију, због тога и напади на владику Иринеја коме се спочитава блискост са Руском Православном Црквом, док вјешто избјегавају говорити о владикином животу, раду и духовном уздизању везаном за Грчку, јер то се не може спиновати у антируској и антицрквеној хистерији.</span></span>
</p>

<p style="background-color:#ffffff; border:0px none; color:#333333; font-size:14px; padding:0px; text-align:start">
	<span style="font-size:16px;"><span style="border:0px none; padding:0px">Затим се аутори документарца баве аутокефалношћу православља у Украјини. Срамно нападају митрополита Онуфрија и канонску цркву уз то нападајући и владику Иринеја који се дословно држи канонског поретка. Затим иде низ спинова како СПЦ не помиње Васељенског патријарха, што уопште није тачно.</span></span>
</p>

<p style="background-color:#ffffff; border:0px none; color:#333333; font-size:14px; padding:0px; text-align:start">
	<span style="font-size:16px;"><span style="border:0px none; padding:0px">Српска Црква чува канонски поретак и Цркву која страда, а страда због геополитичких позиција људи којима је црква само средство у обрачуну са православни руским народом. Бављење опскурних ликова канонима, изгледало би комично, да није суштински трагично.</span></span>
</p>

<p style="background-color:#ffffff; border:0px none; color:#333333; font-size:14px; padding:0px; text-align:start">
	<span style="font-size:16px;"><span style="border:0px none; padding:0px">Затим следи језиво лешинарење над смрћу блаженопочившег владике Јеронима, на основу низа претпоставки недоказивих и недоказаних, што и сами саговорници тврде. Низ спинова злонамјерно упакованих зарад дехуманизације и сатанизације читаве Цркве, кроз лик владике Иринеја.</span></span>
</p>

<p style="background-color:#ffffff; border:0px none; color:#333333; font-size:14px; padding:0px; text-align:start">
	<span style="font-size:16px;"><span style="border:0px none; padding:0px">Жалосни памфлет маловјерних, настао на основу анитицрквених фрустрација и личних фрустрација саговорника о владици Иринеју, то је овај “филм”. Ту се при крају спинованог документарца пљује прво Његова светост Патријарх Порфирије, опет на основу непровјерених информација. Општи утисак богоборачког памфлета из неких мрачних и недемократских времена одаје овај урадак. Врхунац напада на владику Иринеја јесте напад на Евхаристију, у пиру највеће антицрквене хистерије пд пре две годинеса почетком пандемије.</span></span>
</p>

<p style="background-color:#ffffff; border:0px none; color:#333333; font-size:14px; padding:0px; text-align:start">
	<img class="ipsImage ipsImage_thumbnailed" data-fileid="43193" data-ratio="56.67" data-unique="oh14s4jr3" width="750" alt="Irinej-750x425-1.jpg" data-src="https://pouke.org/uploads/monthly_2022_03/Irinej-750x425-1.jpg.e9d4a283e3d417e7047bd66360d070fc.jpg" src="https://pouke.org/applications/core/interface/js/spacer.png">
</p>

<p style="background-color:#ffffff; border:0px none; color:#333333; font-size:14px; padding:0px; text-align:start">
	<span style="font-size:16px;"><span style="border:0px none; padding:0px">То нам јасно говори да је владика Иринеј само искориштен као повод на напад на нашу мајку Цркву. </span><span style="border:0px none; padding:0px">Христос каже да ћемо по дијелима свакога познати. Зато је битно да се водимо речима Христовим када желимо да створимо мишљење о било коме, па и о владици Иринеју. Ученику Светог Јустина и Светог Порфирија Кавсокаливита, духовном оцу најзначајних архијереја и духовника. Стубу одбране Православља у времена разна. Човјеку којег не нападају због њега, него њега нападају због Цркве којој предано, пожртвовано служи најбоље како умије.</span></span>
</p>

<p style="background-color:#ffffff; border:0px none; color:#333333; font-size:14px; padding:0px; text-align:start">
	<span style="font-size:16px;"><span style="border:0px none; padding:0px">На многаја љета владико! </span></span>
</p>
]]></description><guid isPermaLink="false">23307</guid><pubDate>Fri, 25 Mar 2022 20:16:45 +0000</pubDate></item><item><title>&#x411;&#x420;&#x423;&#x422;&#x410;&#x41B;&#x41D;&#x418; &#x41D;&#x410;&#x41F;&#x410;&#x414; &#x41D;&#x410; &#x41F;&#x420;&#x410;&#x412;&#x41E;&#x421;&#x41B;&#x410;&#x412;&#x409;&#x415;: &#x415;&#x43C;&#x438;&#x441;&#x438;&#x458;&#x430; "&#x412;&#x443;&#x447;&#x438;&#x45B; &#x443; &#x43C;&#x430;&#x43D;&#x442;&#x438;&#x458;&#x438;" &#x43E; &#x435;&#x43F;&#x438;&#x441;&#x43A;&#x43E;&#x43F;&#x443; &#x431;&#x430;&#x447;&#x43A;&#x43E;&#x43C; &#x418;&#x440;&#x438;&#x43D;&#x435;&#x458;&#x443; &#x443; &#x442;&#x435;&#x43B;&#x435;&#x432;&#x438;&#x437;&#x438;&#x458;&#x441;&#x43A;&#x43E;&#x43C; &#x441;&#x435;&#x440;&#x438;&#x458;&#x430;&#x43B;&#x443; &#x41D;1 "&#x408;&#x443;&#x43D;&#x430;&#x446;&#x438; &#x434;&#x43E;&#x431;&#x430; &#x437;&#x43B;&#x43E;&#x433;"</title><link>https://pouke.org/index/1346437251/1346443563/%D0%B1%D1%80%D1%83%D1%82%D0%B0%D0%BB%D0%BD%D0%B8-%D0%BD%D0%B0%D0%BF%D0%B0%D0%B4-%D0%BD%D0%B0-%D0%BF%D1%80%D0%B0%D0%B2%D0%BE%D1%81%D0%BB%D0%B0%D0%B2%D1%99%D0%B5-%D0%B5%D0%BC%D0%B8%D1%81%D0%B8%D1%98%D0%B0-%D0%B2%D1%83%D1%87%D0%B8%D1%9B-%D1%83-%D0%BC%D0%B0%D0%BD%D1%82%D0%B8%D1%98%D0%B8-%D0%BE-%D0%B5%D0%BF%D0%B8%D1%81%D0%BA%D0%BE%D0%BF%D1%83-%D0%B1%D0%B0%D1%87%D0%BA%D0%BE%D0%BC-%D0%B8%D1%80%D0%B8%D0%BD%D0%B5%D1%98%D1%83-%D1%83-%D1%82%D0%B5%D0%BB%D0%B5%D0%B2%D0%B8%D0%B7%D0%B8%D1%98%D1%81%D0%BA%D0%BE%D0%BC-%D1%81%D0%B5%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0%D0%BB%D1%83-%D0%BD1-%D1%98%D1%83%D0%BD%D0%B0%D1%86%D0%B8-%D0%B4%D0%BE%D0%B1%D0%B0-%D0%B7%D0%BB%D0%BE%D0%B3-r23300/</link><description><![CDATA[
<p><img src="https://pouke.org/uploads/monthly_2022_03/209437_junaci-doba-zlog_f.jpg.40959fe3f3b2b69e7857974f1ee26850.jpg" /></p>
<p>
	<strong><span style="font-size:16px;"> ОКВИРИМА фамозних пограмских хитова које је пре извесног времена лансирала Н1 према идеји сада покојног Славише Лекића, а по сценарију, у режији и продукцији Јоване Полић и Сање Лончар, појавила се прексиноћ емисија која је на тапет ставила Његово преосвештенство епископа бачког Иринеја (Буловића) под насловом - "Вучић у мантији" (!). Већ сам наслов довољно говори о квалитету и интонацији ове телевизијске дрскости огрезле у просташтву последње врсте.</span></strong>
</p>

<p>
	 
</p>

<p>
	<span style="font-size:16px;">Агресивни безобразлук (за који немам друге речи) већ је одавно постао заштитни знак овог луксембуршког емитера, који више не бира речи у дневном пљувању по свему што су духовне и друштвене вредности српског народа. Уосталом, изјаснио се 1. марта ове године Савет РЕМ-а и то прилично експлицитно, да је цела ова серија: "изразито ... неповољна и обележена је политичком нетрпељивошћу" те да се "у целини састоји од политичких и моралних дисквалификација, чему је прилагођен и избор саговорника у емисији". Саопштено је да је Савет РЕМ-а прихватио закључке (своје стручне) Службе (да је) "учињено више повреда одредаба које уређују понашање медија".... (и) позвао пружаоце медијских услуга, а то се односи и на Н1, да "не приказују садржаје који воде стварању нетрпељивости, политичких напетости и подела у друштву". Сасвим одмерено и благо упозоравајуће. Али није прошло ни недељу дана, а Н1 је поновио исто, ако не и горе хушкање на поделе у друштву, дискриминацију најбројније вероисповести у држави уз директно вређање високих архијереја СПЦ укључујући и њеног поглавара, Његову светост патријарха Порфирија и тиме већ недопустиво прешао праг толеранције различитих мишљења у јавном дискурсу. Доста је било благих опомена. Као члан Савета регулаторног тела за електронске медије заложићу се првом следећом приликом за строже мере које предвиђају закон и таксативна регулатива електронских медија, нарочито у погледу садржаја којима на Српску православну цркву, која окупља преко 80 одсто становника наше земље, упорно насрће овај инострани емитер. Знам да то једва чекају да ударе у сва своја звона, али закон је једнак за све, па и за оне који већ дуго уображавају да су изнад њега.</span>
</p>

<p>
	 
</p>

<p>
	<span style="font-size:16px;">Сама емисија (Шолак такве своје творевине зове "документарним филмовима", иако су од жанра уметничког документарца ти банални призори далеко као Хиландар од илегалне нудистичке променаде на оближњем Трипитију!) не доноси ама баш ништа изван већ отрцаних и не знам колико пута прежваканих напада на Српску православну цркву. И сам избор учесника не улива никакво поверење. Коло води већ привођена Ана Лалић, блогерка "Аутономије" и чланица руководства Динка Грухоњића, однедавно дописница Нове С из Новог Сада, која за саму себе каже да је "војвођанска аутономашица" (иако је родом од Ваљева). Ово колико да се зна да наводно објективно "истраживачко новинарство" предводе директно и отворено политички ангажовани Чанкови сепаратисти, чија се делатност коси са Уставом и низом позитивних закона, што Лалићева није оклевала да агресивно испољи у више прилика. Одмах до ње ту се нашао и Родољуб Кубат, бивши професор теологије, ваљда да Лалићевој обезбеди какву-такву богословску легитимацију. Кубат је "ударна песница" свих напада на СПЦ откад га је Свети синод одстранио са Теолошког факултета у Београду одузевши му благослов да васпитава младе у духу својих теза о "Теологији бунта" (лист "Данас" га од тада слави као "професора бунта") и низа интрига које пласира у јавности о наводној повезаности врха Цркве са актуелним режимом. Дигла се, наравно, ала и врана "секуларног клера" да Кубата штити од конзервативне Цркве и отпадник се одмах удомио у низу другосрбијанских гласила. Али, "о одлукама Светог синода се не расправља", говорио је епископ Иринеј, на шта је одмах гракнула другосрбијанска котерија на челу са том истом Аном Лалић, иначе стручњаком за црквена питања. То што се о одлукама Светог синода збиља не расправља већ хиљаду година у црквеном животу њу не занима, она само чека прилику да излије сав вишак личног отрова на Православље sui generis. Ја схватам да она кипти од беса кад често виђа епископа Иринеја у достојанственој шетњи око Владичанског двора у Новом Саду и притом не назива "добар дан чаршији на све четири стране", што му узима за тешко зло, али не могу да разумем одакле јој кураж да се меша у канонске тековине православног живота кад о њима поњатија има колико и њени ментори Грухоњић и Чанак? Њен услужни компањон у овој работи, др Кубат, такође је познат по нападима на Његово преосвештенство Иринеја (иако је некад био његов студент и штићеник): замера му што је временом изградио велик ауторитет унутар Цркве и што не оклева да изнесе став (као званични портпарол СПЦ!) о неканонском понашању неких цркава у спору око томоса украјинским расколницима и разним тоновима Критског сабора па све до енергичног сузбијања таквих непочинстава на тлу своје епархије као што је организовање "кобасицијада", "куленијада" и "пихтијада" у време Великог поста пред највећи хришћански празник! Него шта је требало да уради? Да допусти такве глупости и светогрђе у предворју храмова да би над тим сеириле камере Шолакових медија! Цела Србија аплаудирала је овим мерама Преосвештеног, а нарочито оном пароху који им није дозволио приступ у црквену порту, а да притом није изрекао: "Одлази Сатано!".</span>
</p>

<p>
	<span style="font-size:16px;">Али, главни "таргет" ове чанковске ујдурме против Србије и Православља био је покушај удара на епископа Иринеја као "последњег јустиновца" у крилу Цркве, што је данас трн у оку свим евроатлантистима, као што је Свети Јустин Ћелијски (1894-1979) био удбашима и титовцима, њиховим очевима (то му сад дође на исто). У доба Броза "Свети Ава" био је прогањан, хапшен и гоњен као његов далеки предак, Свети Јустин Философ, претходник александријске школе богословља, који је због истине пострадао у време цара Марка Аурелија око 165. године. Обојица су храбро износили истину и дизали глас против гоњења, која су се претворила у циљано и потпуно уништавање хришћанске Цркве. Јасно и пред народом, у својим писменима и проповедима, Ава Јустин оптуживао је Броза и тајну комунистичку службу за заверу против благоверног српског народа и Светосавља, као његове онтолошке вертикале. По цену живота протестовао је против затирања свега српског и православног у Титовој држави угледајући се на Христа самог. Ова "христоликост" била је суштина онога што је проповедао својим ученицима, које је увео у монашки чин: Амфилохију, Артемију, Атанасију и Иринеју, од којих су сва четворица постали епископи СПЦ, а пошто су следили његов пример, прозвали су их "јустиновцима", непоколебљивим борцима за веру и истину. Али то је било профано и произвољно етикетирање, које је, видимо, и данас у оптицају. "Писац ових редака никад из његових уста није чуо ниједну реченицу која би упућивала на свест о сопственој изузетности или о изузетности своје духовне деце нити је такву реченицу икада прочитао у неком од његових многобројних благодатних и богонадахнутих списа", пише о Ава Јустину епископ бачки Иринеј. "Угледајте се на мене као и ја на Христа (I Кор. 11, 1; ср. 4, 16). Крајњи узор је, дакле, Христос, само Он и нико други... Једно је бити Јустиново духовно чедо и његов ученик, а друго је бити 'јустиновац'. Прво је незаслужени дар Божји, а друго... просто-напросто идеолошки конструкт. Овај аутор наглашава и то да никада себе није назвао јустиновцем нити је тај амбивалентни термин уопште употребљавао" што се односи и на другу тројицу следбеника светог Јустина.</span>
</p>

<p>
	<span style="font-size:16px;"><span style="background-color: rgb(255, 255, 255); color: rgb(0, 0, 0); text-align: left;">Али то хоће непријатељи Православља, трпајући их у некакво "тајно друштво", малтене "владу у сенци", која из потаје управља свим црквеним пословима у нашој држави у интересу некаквих мрачних циљева. Нису епископ бачки ни тројица већ упокојених архијереја мете ове серије него Православље у целини, највећа опасност за Запад, на коју хушкају Карл Билт и генерал Бен Хоџис. Епископ Иринеј с правом каже да је све то "знак да неки људи суде о другима по себи", а ти људи су домаћа "дубока држава", оличена у Шолаковим медијима. Као огранак америчке "дубоке државе" (као што је Н1 огранак Си-Ен-Ена) они траже себи противника у сличним конструктима и то је главна одлика свих "нетрпељивости" и "политичких напетости", које без престанка производе. Само што никако не умеју да пронађу прави медијски кључ, нити наслов (што се добро види и овом приликом), а камоли боље саговорнике од насртљивих блогерки, отпадника и шодера јавне речи.</span></span>
</p>

<p>
	 
</p>

<p>
	 
</p>

<div class="ipsRichEmbed" style="max-width: 500px;  border: 1px solid rgba(0,0,0,0.1); ">
	<div class="ipsRichEmbed_masthead ipsRichEmbed_mastheadBg ipsType_center">
		<a href="https://www.novosti.rs/c/vesti/kolumne/1100098/brutalni-napad-pravoslavlje-emisija-vucic-mantiji-episkopu-backom-irineju-televizijskom-serijalu-n1-junaci-doba-zlog" style="background-image: url( 'https://www.novosti.rs/data/images/2020-07-17/4422_bozidar-zecevic-komentar_f.jpg' ); background-position: center; background-repeat: no-repeat; background-size: cover; height: 120px; display: block;" rel="external nofollow"><img alt="4422_bozidar-zecevic-komentar_f.jpg" class="ipsHide" data-src="https://www.novosti.rs/data/images/2020-07-17/4422_bozidar-zecevic-komentar_f.jpg" src="https://pouke.org/applications/core/interface/js/spacer.png"> </a>
	</div>

	<div style="padding: 10px;">
		<h3 class="ipsRichEmbed_itemTitle  ipsTruncate ipsTruncate_line  ipsType_blendLinks">
			<span><img alt="6554b6be8c0d829a8bf63ae0c82cf121_link.pn" data-src="https://pouke.org/uploads/set_resources_204/6554b6be8c0d829a8bf63ae0c82cf121_link.png" src="https://pouke.org/applications/core/interface/js/spacer.png"></span> <a href="https://www.novosti.rs/c/vesti/kolumne/1100098/brutalni-napad-pravoslavlje-emisija-vucic-mantiji-episkopu-backom-irineju-televizijskom-serijalu-n1-junaci-doba-zlog" style="text-decoration: none; margin-bottom: 5px;" title='БРУТАЛНИ НАПАД НА ПРАВОСЛАВЉЕ: Емисија "Вучић у мантији" о епископу бачком Иринеју у телевизијском серијалу Н1 "Јунаци доба злог"' rel="external nofollow">БРУТАЛНИ НАПАД НА ПРАВОСЛАВЉЕ: Емисија "Вучић у мантији" о епископу бачком Иринеју у телевизијском серијалу Н1 "Јунаци доба злог"</a>
		</h3>

		<div class="ipsType_light">
			WWW.NOVOSTI.RS
		</div>

		<hr class="ipsHr">
		<div class="ipsSpacer_top ipsSpacer_half is-truncated" data-ipstruncate="" data-ipstruncate-size="3 lines" data-ipstruncate-type="remove" style="overflow-wrap: break-word;">
			<span style="">У ОКВИРИМА фамозних пограмских хитова које је пре извесног времена лансирала Н1 према идеји сада покојног Славише Лекића, а по сценарију, у режији и продукцији... </span>
		</div>
	</div>
</div>
]]></description><guid isPermaLink="false">23300</guid><pubDate>Fri, 25 Mar 2022 12:21:14 +0000</pubDate></item><item><title>(&#x410;&#x423;&#x414;&#x418;&#x41E;) &#x422;&#x420;&#x410;&#x414;&#x418;&#x426;&#x418;&#x408;&#x410; &#x41D;&#x410; &#x423;&#x414;&#x410;&#x420;&#x423; &#x421;&#x415;K&#x422;&#x418;: &#x41E;&#x434;&#x440;&#x436;&#x430;&#x43D;&#x430; &#x442;&#x440;&#x438;&#x431;&#x438;&#x43D;&#x430; *&#x421;&#x430;&#x432;&#x440;&#x435;&#x43C;&#x435;&#x43D;&#x438; &#x43F;&#x440;&#x438;&#x441;&#x442;&#x443;&#x43F; &#x43F;&#x440;&#x43E;&#x431;&#x43B;&#x435;&#x43C;&#x430;&#x442;&#x438;&#x446;&#x438; &#x441;&#x435;&#x43A;&#x442;&#x43D;&#x43E;&#x433; &#x438; &#x43C;&#x430;&#x43D;&#x438;&#x43F;&#x443;&#x43B;&#x430;&#x442;&#x438;&#x432;&#x43D;&#x43E;&#x433; &#x434;&#x435;&#x43B;&#x43E;&#x432;&#x430;&#x45A;&#x430;*</title><link>https://pouke.org/index/1346437251/1346443563/%D0%B0%D1%83%D0%B4%D0%B8%D0%BE-%D1%82%D1%80%D0%B0%D0%B4%D0%B8%D1%86%D0%B8%D1%98%D0%B0-%D0%BD%D0%B0-%D1%83%D0%B4%D0%B0%D1%80%D1%83-%D1%81%D0%B5k%D1%82%D0%B8-%D0%BE%D0%B4%D1%80%D0%B6%D0%B0%D0%BD%D0%B0-%D1%82%D1%80%D0%B8%D0%B1%D0%B8%D0%BD%D0%B0-%D1%81%D0%B0%D0%B2%D1%80%D0%B5%D0%BC%D0%B5%D0%BD%D0%B8-%D0%BF%D1%80%D0%B8%D1%81%D1%82%D1%83%D0%BF-%D0%BF%D1%80%D0%BE%D0%B1%D0%BB%D0%B5%D0%BC%D0%B0%D1%82%D0%B8%D1%86%D0%B8-%D1%81%D0%B5%D0%BA%D1%82%D0%BD%D0%BE%D0%B3-%D0%B8-%D0%BC%D0%B0%D0%BD%D0%B8%D0%BF%D1%83%D0%BB%D0%B0%D1%82%D0%B8%D0%B2%D0%BD%D0%BE%D0%B3-%D0%B4%D0%B5%D0%BB%D0%BE%D0%B2%D0%B0%D1%9A%D0%B0-r23294/</link><description><![CDATA[
<p><img src="https://pouke.org/uploads/monthly_2022_03/276290015_10224644670256684_7510916085976208838_n.jpg.3abb20a34bba1d63ed6220c6a074d824.jpg" /></p>
<p style="text-align:justify">
	<iframe frameborder="0" height="120" src="https://www.mixcloud.com/widget/iframe/?hide_cover=1&amp;light=1&amp;feed=%2F%D0%B6%D0%B8%D0%B2%D0%B5-%D1%80%D0%B5%D1%87%D0%B8-%D1%83%D1%82%D0%B5%D1%85%D0%B5%2F%D1%81%D0%B0%D0%B2%D1%80%D0%B5%D0%BC%D0%B5%D0%BD%D0%B8-%D0%BF%D1%80%D0%B8%D1%81%D1%82%D1%83%D0%BF-%D0%BF%D1%80%D0%BE%D0%B1%D0%BB%D0%B5%D0%BC%D0%B0%D1%82%D0%B8%D1%86%D0%B8-%D1%81%D0%B5%D0%BA%D1%82%D0%BD%D0%BE%D0%B3-%D0%B8-%D0%BC%D0%B0%D0%BD%D0%B8%D0%BF%D1%83%D0%BB%D0%B0%D1%82%D0%B8%D0%B2%D0%BD%D0%BE%D0%B3-%D0%B4%D0%B5%D0%BB%D0%BE%D0%B2%D0%B0%D1%9A%D0%B0%2F" width="100%"></iframe>
</p>

<p style="text-align:justify">
	 
</p>

<p style="text-align:justify">
	У среду 23.03.2022. на Правном факултету у Београду, одржана је трибина под називом „Савремени приступ проблематици сектног и манипулативног деловања“.
</p>

<p style="text-align:justify">
	На позив студентског клуба Правног факултета и координатора за трибине, Драгане Томић, трибину су водили еминентни стручњаци:
</p>

<p style="text-align:justify">
	<strong>    др Златко Матић – професор Православног богословског факултета Универзитета у Београду</strong><br>
	<strong>    Зоран Луковић – Полицијски инспектор у пензији и члан ФЕЦРИС-а,</strong><br>
	<strong>    Димитрије Пастуовић – Председник Удружења за стабилизацију омладине „ЗИД“</strong><br>
	<strong>    Протојереј Иван Цветковић – стални члан Мисионарског одељења СПЦ</strong>
</p>

<p style="text-align:justify">
	Имајући у виду да су секте и њихово манипулативно и деструктивно деловање један од највећих безбедносних изазова са којим се сусреће савремено друштво, неопходно је ову проблематику сагледати мултидисциплинарно и емпиријски.
</p>

<p style="text-align:justify">
	Да подсетимо, „секта“ потиче од латинског глагола сецаре, што значи “одвојити” а због природе организовања и деловања, узима се и реч сеqуи, што значи следити, пратити. Али то није довољно да би смо схватили зашто су заиста опасне.
</p>

<p style="text-align:justify">
	Свака бранша са свог аспекта може дефинисати овај феномен, па секте могу имати различите дефиниције, али је суштина иста и своди се на манипулативно и сектно деловање различитим методама и техникама од стране затворених група, а данас све чешће и (моћних) појединаца усмерено против традиције и породице као основне ћелије друштва, у циљу противправног прибављања материјалне и финансијске користи, увећања моћи, угледа, са деструктивним ефектима на жртве који се огледају у деградирању или тоталном уништењу њиховог идентитета, дигнитета, интегритета (физичког, моралног, менталног, духовног и материјалног). То значи да последице могу имати следећи епилог – убиства, самоубиства, агресију и отуђење, конзумацију наркотика, бављење проституцијом и друго.
</p>

<p style="text-align:justify">
	Секте се могу класификовати према последицама њиховог деловања на: деструктивне и недеструктивне  и према опсегу деловања на: глобалне, регионалне и локалне. Интересантно је да се у свету формирају тимови за истраживање и праћење секти управо због њихове деструктивности, како би се помогло свим оним људима који си постали жртве. Под том деструктивношћу подразумева се нарушени брачни, породични, партнерски односи, финансијски пехови и материјални губици, злочини, убиства.
</p>

<p style="text-align:justify">
	ФЕЦРИС је дефнисао сектно деловање као „преварно злоупотребљавање стања, незнања, слабости појединаца“, а резултују од губитка имања до губитка живота.<br>
	 
</p>

<p style="text-align:justify">
	Kако је <strong>др Златко Матић</strong> истакао, „Секташи манипулишу неукорењеним јединкама“, где је безнадежност појединца кључ за манипулацију. Обично су мете усамљени, неформирани, неостварени  људи који се регрутују за њихове редове, а како је нагласио Зоран Луковић, данас је “породица као основна ћелија друштва на удару секти“, и то је данас круцијални проблем у глобалном друштву и Србији.
</p>

<p style="text-align:justify">
	Kако истиче <strong>Димитрије Пастуовић</strong>, данас су групације секте заменили моћни појединци. На удару су најчешће деца од 12 до 15 година која се условно речено користе као средство за постизање секташког циља (новац) уводећи их у проституцију, наркоманију и други безнадежан и зависан положај како би се наставило са манипулацијом. Пастуовић је нагласио да је Неw Аге, односно нови сведски поредак најопаснија секта јер директно „удара на цркву и породицу“, а циљ је „да се све религије света синкретизују у једну“. Томе у многоме доприноси најопаснија карактеристика сектног деловања, а то је, како је Л<strong>уковић</strong> изнео инфилтрирање у политички, јавни и културни живот, дакле у све структуре функционисања јер су то кључни канали утицаја и деловања.
</p>

<p style="text-align:justify">
	<br>
	Због тога данас имамо изузетно велики проблем  – „најезду секти“ које се неконтролисано умножавају посредством социјалних медија. <strong>Протојереј Иван Цветковић</strong> је упозорио да је “интернет главно средство за пропагирање сектног и манипулативног садржаја“. Само на територији Србије има преко 3000 појединаца који се јавно тиме баве, користећи блогове, yоутубе и друге канале. Протојереј је такође указао колико је опасно лајковање верског садржаја на социјалним медијима, попут фацебоок – а, инстаграма и других јер на тај начин таргетирамо сами себе. Циљају се срећне и имућне породице, а данас су друштвене мреже одличан канал за селекцију жртава будући на количину информација које људи добровољно пласирају о себи.
</p>

<p style="text-align:justify">
	Текст: <a href="https://www.securitysee.com/2022/03/tradicija-na-udaru-sekti-odrzana-tribina-savremeni-pristup-problematici-sektnog-i-manipulativnog-delovanja/?fbclid=IwAR0z4AvUuf-hMuSWiicMhrhNomBB7K6GDyltfjwn18zzVqJK3h4zo0aEMAo" rel="external nofollow" target="_blank">ЛИНК</a>
</p>

<p style="text-align:justify">
	<iframe allow="autoplay; clipboard-write; encrypted-media; picture-in-picture; web-share" allowfullscreen="allowfullscreen" frameborder="0" height="781" scrolling="no" src="https://www.facebook.com/plugins/post.php?href=https%3A%2F%2Fwww.facebook.com%2Fivanzru%2Fposts%2F10224644672376737&amp;show_text=true&amp;width=500" style="border:none" width="500"></iframe>
</p>
]]></description><guid isPermaLink="false">23294</guid><pubDate>Thu, 24 Mar 2022 19:46:05 +0000</pubDate></item><item><title>&#x425;&#x41E; "&#x421;&#x440;&#x431;&#x438; &#x437;&#x430; &#x421;&#x440;&#x431;&#x435;": &#x41F;&#x440;&#x438;&#x43A;&#x443;&#x43F;&#x459;&#x435;&#x43D; &#x438; &#x43E;&#x441;&#x43C;&#x438; &#x43C;&#x438;&#x43B;&#x438;&#x43E;&#x43D; &#x43F;&#x43E;&#x43C;&#x43E;&#x45B;&#x438; &#x437;&#x430; &#x443;&#x433;&#x440;&#x43E;&#x436;&#x435;&#x43D;&#x435; &#x43F;&#x43E;&#x440;&#x43E;&#x434;&#x438;&#x446;&#x435;</title><link>https://pouke.org/index/1346437251/1346443563/%D1%85%D0%BE-%D1%81%D1%80%D0%B1%D0%B8-%D0%B7%D0%B0-%D1%81%D1%80%D0%B1%D0%B5-%D0%BF%D1%80%D0%B8%D0%BA%D1%83%D0%BF%D1%99%D0%B5%D0%BD-%D0%B8-%D0%BE%D1%81%D0%BC%D0%B8-%D0%BC%D0%B8%D0%BB%D0%B8%D0%BE%D0%BD-%D0%BF%D0%BE%D0%BC%D0%BE%D1%9B%D0%B8-%D0%B7%D0%B0-%D1%83%D0%B3%D1%80%D0%BE%D0%B6%D0%B5%D0%BD%D0%B5-%D0%BF%D0%BE%D1%80%D0%BE%D0%B4%D0%B8%D1%86%D0%B5-r23279/</link><description><![CDATA[
<p><img src="https://pouke.org/uploads/monthly_2022_03/20220323-101336-437.jpg.5079982439a04e79f04ab0329c232cb1.jpg" /></p>
<p>
	Хуманитарна организација "Срби за Србе" прикупила је од новембра 2005. до марта 2022. године 8 милиона евра донација којима је у претходних 16 година обезбеђена вредна помоћ за преко 2.900 социјално угрожених породица које заједно броје више од 14.500 деце широм Балкана, саопштила је ова организација на својој интернет-страници. Од првог милионског корака за који је било потребно скоро девет година, до осмог који је дошао за само пет месеци, Хуманитарна организација "Срби за Србе" наставила је да корача ка постављеном циљу – да свако српско дете има нормалне услове за живот!
</p>

<p>
	Уз слоган – Деца су наша будућност – ка заједничком циљу кренуло је и преко 50.000 донатора из Србије, региона и света који неуморно, из месеца у месец, допремају вредну хуманитарну, материјалну и економску помоћ за социјално угрожене породице.
</p>

<p>
	Захваљујући оваквој подршци, велики број породица данас живи у својим топлим домовима, деца спавају у новим креветима, имају купатила, белу технику, струју, воду, кровови више не прокишњавају. Много је деце која су по први пут добила своју собу, радни сто, плакар, играчку или рачунар. Створени су услови за правилан психо-физички развој неколико хиљада деце, што на најбољи начин показује значај покренуте хуманитарне мисије.
</p>

<p>
	Поред директне материјалне помоћи породицама, у више наврата помоћ је пружана и народним кухињама, амбулантама, породилиштима и болницама, вртићима, основним и средњим школама, сеоским заједницама и другим институцијама које су намењене већем броју људи, посебно у срединама где је опстанак српског народа доведен у питање. Такође, помогли смо логистички и на друге начине реализацију и многих других акција чија вредност премашује више стотина хиљада евра.
</p>

<p>
	На крају, упућујемо захвалност свим приложницима, волонтерима, медијима, члановима и пријатељима Хуманитарне организације Срби за Србе који су у последњих 16 година новчаним прилозима, слободним временом, братољубљем и добротољубљем изградили поверење у заједнички добротворни рад.
</p>

<p>
	Позивамо све да наставимо даље јер је још више породица које са надом чекају на нашу братску руку помоћи!
</p>

<p>
	Извор: ХО "Срби за Србе"
</p>
]]></description><guid isPermaLink="false">23279</guid><pubDate>Wed, 23 Mar 2022 10:43:30 +0000</pubDate></item><item><title>&#x412;&#x435;&#x459;&#x430; &#x41F;&#x430;&#x432;&#x43B;&#x43E;&#x432;&#x438;&#x45B; &#x2013; &#x41E;&#x434; &#x437;&#x430;&#x431;&#x43E;&#x440;&#x430;&#x432;&#x430; &#x447;&#x443;&#x432;&#x430;&#x43E; &#x441;&#x432;&#x435;&#x442;&#x438;&#x442;&#x435;&#x459;&#x435; &#x438; &#x443;&#x43C;&#x458;&#x435;&#x442;&#x43D;&#x438;&#x43A;&#x435; &#x43D;&#x430;&#x448;&#x435;&#x433; &#x432;&#x440;&#x435;&#x43C;&#x435;&#x43D;&#x430;</title><link>https://pouke.org/index/1346437251/1346443563/%D0%B2%D0%B5%D1%99%D0%B0-%D0%BF%D0%B0%D0%B2%D0%BB%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%9B-%E2%80%93-%D0%BE%D0%B4-%D0%B7%D0%B0%D0%B1%D0%BE%D1%80%D0%B0%D0%B2%D0%B0-%D1%87%D1%83%D0%B2%D0%B0%D0%BE-%D1%81%D0%B2%D0%B5%D1%82%D0%B8%D1%82%D0%B5%D1%99%D0%B5-%D0%B8-%D1%83%D0%BC%D1%98%D0%B5%D1%82%D0%BD%D0%B8%D0%BA%D0%B5-%D0%BD%D0%B0%D1%88%D0%B5%D0%B3-%D0%B2%D1%80%D0%B5%D0%BC%D0%B5%D0%BD%D0%B0-r23080/</link><description><![CDATA[
<p><img src="https://pouke.org/uploads/monthly_2022_02/Velja-Pavlovic.jpg.0647aedefd45cbd151ba36c832b5aed3.jpg" /></p>
<p>
	 
</p>

<div style="border:0px; color:#000000; font-size:15px; padding:0px; text-align:center; vertical-align:baseline">
	<a href="https://blogger.googleusercontent.com/img/a/AVvXsEj1Dkb4hrYHxVaV2iFKzwuN5Qj1uKX8CxPlUSPcpVIHndK2ufRWFBubjDHp9leHjGpF38C0XvnM-jNB5k8D2aOFraLAMdKH3oGGshpsQtuGDWTpqMu29RYwZ8HpIBUmeoTrhxrJmVEZPj-8CPxvBkO9maJUZ63Fs2gOzRgXURjNE7gibOS2PUUx_qV5=s1000" imageanchor="1" style="border:0px; color:#0046eb; padding:0px; vertical-align:baseline" rel="external nofollow"><img border="0" data-original-height="666" data-original-width="1000" data-ratio="66.56" height="426" style="border:0px; padding:0px; vertical-align:baseline" width="640" alt="AVvXsEj1Dkb4hrYHxVaV2iFKzwuN5Qj1uKX8CxPl" data-src="https://blogger.googleusercontent.com/img/a/AVvXsEj1Dkb4hrYHxVaV2iFKzwuN5Qj1uKX8CxPlUSPcpVIHndK2ufRWFBubjDHp9leHjGpF38C0XvnM-jNB5k8D2aOFraLAMdKH3oGGshpsQtuGDWTpqMu29RYwZ8HpIBUmeoTrhxrJmVEZPj-8CPxvBkO9maJUZ63Fs2gOzRgXURjNE7gibOS2PUUx_qV5=w640-h426" src="https://pouke.org/applications/core/interface/js/spacer.png"></a>
</div>

<p style="border:0px; color:#000000; font-size:15px; padding:0px; text-align:center; vertical-align:baseline">
	<span style="border:0px; font-size:large; padding:0px; vertical-align:baseline"><b style="border:0px; padding:0px; vertical-align:baseline"><i style="border:0px; padding:0px; vertical-align:baseline">Углавном терам по свом, а у манастирима осећам. Постајем срећан што сам жив, и задовољан што нисам савршен и безгрешан, јер ко је такав, говорио је Веља Павловић, чувени београдски новинар који се упокојио у сриједу, 2. фебруара.</i></b></span>
</p>

<p style="border:0px; color:#000000; font-size:15px; padding:0px; text-align:center; vertical-align:baseline">
	<span style="border:0px; font-size:large; padding:0px; vertical-align:baseline"><b style="border:0px; padding:0px; vertical-align:baseline"><i style="border:0px; padding:0px; vertical-align:baseline"><u style="border:0px; padding:0px; vertical-align:baseline">Повезана вест:</u></i></b></span>
</p>

<p style="border:0px; color:#000000; font-size:15px; padding:0px; text-align:center; vertical-align:baseline">
	<span style="border:0px; font-size:large; padding:0px; vertical-align:baseline"> <a href="https://branislavilic.blogspot.com/2022/02/1953-2022.html" style="border:0px; color:#0046eb; padding:0px; vertical-align:baseline" rel="external nofollow"><b style="border:0px; padding:0px; vertical-align:baseline">Уснуо у Господу Веља Павловић (1953-2022)</b></a></span>
</p>

<p style="border:0px; color:#000000; font-size:15px; padding:0px; text-align:center; vertical-align:baseline">
	 
</p>

<p style="border:0px; color:#000000; font-size:15px; padding:0px; text-align:justify; vertical-align:baseline">
	<span style="border:0px; font-size:large; padding:0px; vertical-align:baseline">Вијест о смрти познатог новинара Веље Павловића, аутора култних и утицајних емисија Ниво 23 и Духовници погодила је регионалну јавност, првенствено оне који су годинама пратили садржај који је Веља са посебном посвећеношћу стварао.  Студију Б, на ком је почео да ради давне 1978. године, остао је вјеран до краја живота.</span>
</p>

<p style="border:0px; color:#000000; font-size:15px; padding:0px; text-align:justify; vertical-align:baseline">
	<span style="border:0px; font-size:large; padding:0px; vertical-align:baseline">Тихим гласом умио је далеко да се чује. To су препознавали и гледаоци којима су Вељине емисије доносиле смирење, али и едукацију. Био је и први уредник телевизијског програма Студија Б, ког је полиција забранила након само 45 минута емитовања, 28. марта 1990. године.</span>
</p>

<p style="border:0px; color:#000000; font-size:15px; padding:0px; text-align:justify; vertical-align:baseline">
	<span style="border:0px; font-size:large; padding:0px; vertical-align:baseline">Сарађивао је са културном рубриком дневног листа Политика. Био је уредник културног програма Телевизије Политика (1995-1996). Писао је за Илустровану политику, НИН, Време, Монитор, Рок, Политикин забавник, Православље и друге часописе. Посљедњих година сарађивао је и са ТВ продукцијом Епархије бачке и Верским програмом Србије који ствара емисије Верски мозаик, Верски календар и Верски недељник.</span>
</p>

<p style="border:0px; color:#000000; font-size:15px; padding:0px; text-align:justify; vertical-align:baseline">
	 
</p>

<p style="border:0px; color:#000000; font-size:15px; padding:0px; text-align:center; vertical-align:baseline">
	<b style="border:0px; padding:0px; vertical-align:baseline"><i style="border:0px; padding:0px; vertical-align:baseline"><span style="border:0px; color:#38761d; font-size:large; padding:0px; vertical-align:baseline">Веља Павловић – стручњак за књижевност, Бога и рокенрол</span></i></b>
</p>

<p style="border:0px; color:#000000; font-size:15px; padding:0px; text-align:center; vertical-align:baseline">
	 
</p>

<p style="border:0px; color:#000000; font-size:15px; padding:0px; text-align:justify; vertical-align:baseline">
	<span style="border:0px; font-size:large; padding:0px; vertical-align:baseline">Довољно је било рећи „стручњак за књижевност, Бога и рокенрол“ и сви би знали о коме се ради, јер био је новинар каквих данас нема много – ненаметљив, образован, начитан.  Емисије о духовности, из којих је потекла и емисија „Духовници“, почео је да ради по сопственој идеји. То су биле и прве емисије које изнутра говоре о монашком животу. Крајем осамдесетих, Веља Павловић отишао је на Свету гору. На њој је доживио, говорио је, прави културни шок, због ког је и одлучио да зађе у свијет посвећеника.</span>
</p>

<p style="border:0px; color:#000000; font-size:15px; padding:0px; text-align:justify; vertical-align:baseline">
	<span style="border:0px; font-size:large; padding:0px; vertical-align:baseline">О смислу монашког живота, али и православља уопште, са Вељом су говорили између осталих и Епископ јегарски, а сада патријарх Порфирије, епископ бачки Иринеј, Старац Тадеј (са којим је Веља направио посљедњи интервју), мати Иларија…</span>
</p>

<p style="border:0px; color:#000000; font-size:15px; padding:0px; text-align:justify; vertical-align:baseline">
	<span style="border:0px; font-size:large; padding:0px; vertical-align:baseline">Од Веље Павловића опростио се и Патријарх српски Порфирије. Он је навео да је ”са болом у срцу, али и са чврстом надом на Господа Васкрслог” примио вијест да је уснуо ”култни телевизијски новинар и дугогодишњи пријатељ”.</span>
</p>

<p style="border:0px; color:#000000; font-size:15px; padding:0px; text-align:justify; vertical-align:baseline">
	<span style="border:0px; font-size:large; padding:0px; vertical-align:baseline">Колико је Веља значио колективу Студија Б и колегама, најбоље је посвједочила дугогодишња новинарка овог медија Јелена Гајшек која је написала: „Каква је сад небеска Студио Б екипа, недостижна и на највишем нивоу – Нивоу 23“.</span>
</p>

<p style="border:0px; color:#000000; font-size:15px; padding:0px; text-align:justify; vertical-align:baseline">
	<span style="border:0px; font-size:large; padding:0px; vertical-align:baseline">Гајшекова је подсјетила и да је „у какофонији агресивних, површних, често и вулгарних појава које промичу по бројним телевизијама Веља Павловић “стручњак за књижевност, Бога и рокенрол“, био јединствена појава, као образован, посвећен новинар који је имао „стила, укуса, одмерености и поштовања за особе са којима разговара“.</span>
</p>

<p style="border:0px; color:#000000; font-size:15px; padding:0px; text-align:justify; vertical-align:baseline">
	 
</p>

<p style="border:0px; color:#000000; font-size:15px; padding:0px; text-align:center; vertical-align:baseline">
	<b style="border:0px; padding:0px; vertical-align:baseline"><i style="border:0px; padding:0px; vertical-align:baseline"><span style="border:0px; color:#38761d; font-size:large; padding:0px; vertical-align:baseline">Углавном терам по свом, а у манастирима осећам</span></i></b>
</p>

<p style="border:0px; color:#000000; font-size:15px; padding:0px; text-align:center; vertical-align:baseline">
	 
</p>

<p style="border:0px; color:#000000; font-size:15px; padding:0px; text-align:justify; vertical-align:baseline">
	<span style="border:0px; font-size:large; padding:0px; vertical-align:baseline">Двије књиге са разговорима из Нивоа 23 објављене су након што су навршене двије деценије емитовања те емисије.</span>
</p>

<p style="border:0px; color:#000000; font-size:15px; padding:0px; text-align:justify; vertical-align:baseline">
	<span style="border:0px; font-size:large; padding:0px; vertical-align:baseline">Међу Павловићевим бројним саговорницима били су Владета Јеротић, Раша Ливада, Драган Николић, Милан Ст. Протић, Предраг Ејдус, Никола Милошевић, Светислав Басара, Драгослав Михаиловић, Ирфан Менсур, Небојша Ђукелић и Пеца Поповић.</span>
</p>

<p style="border:0px; color:#000000; font-size:15px; padding:0px; text-align:justify; vertical-align:baseline">
	<span style="border:0px; font-size:large; padding:0px; vertical-align:baseline">Заљубљен у рокенрол, позивао је домаће музичаре да се кроз разговор представе гледаоцима у нешто другачијем свјетлу, а давао је и шансу младим умјетницима чије вријеме је тек долазило.</span>
</p>

<p style="border:0px; color:#000000; font-size:15px; padding:0px; text-align:justify; vertical-align:baseline">
	<span style="border:0px; font-size:large; padding:0px; vertical-align:baseline">Одговарајући на питање млађих колега новинара, колико учи кроз своје емисије, имао је интересантан одговор: „Слабо ја учим, а лекција ми је некако пежоративан појам. Углавном терам по свом, а у манастирима осећам. Постајем срећан што сам жив, и задовољан што нисам савршен и безгрешан, јер ко је такав“, био је Вељин одговор.</span>
</p>

<p style="border:0px; color:#000000; font-size:15px; padding:0px; text-align:justify; vertical-align:baseline">
	 
</p>

<p style="border:0px; color:#000000; font-size:15px; padding:0px; text-align:right; vertical-align:baseline">
	<b style="border:0px; padding:0px; vertical-align:baseline"><i style="border:0px; padding:0px; vertical-align:baseline"><a href="http://mitropolija-zagrebacka.org/velja-pavlovic-od-zaborava-cuvao-svetitelje-i-umjetnike-naseg-vremena/" style="border:0px; color:#0046eb; padding:0px; vertical-align:baseline" rel="external nofollow"><span style="border:0px; font-size:large; padding:0px; vertical-align:baseline">Невена Максимовић</span></a></i></b>
</p>
]]></description><guid isPermaLink="false">23080</guid><pubDate>Fri, 04 Feb 2022 20:48:43 +0000</pubDate></item><item><title>&#x421;&#x432;&#x435;&#x448;&#x442;&#x435;&#x43D;&#x438;&#x43A; &#x414;&#x430;&#x440;&#x43A;&#x43E; &#x402;&#x43E;&#x433;&#x43E;: &#x421;&#x440;&#x43F;&#x441;&#x43A;&#x438; &#x41F;&#x430;&#x442;&#x440;&#x438;&#x458;&#x430;&#x440;&#x445; &#x43D;&#x438;&#x458;&#x435; &#x438;&#x441;&#x43F;&#x443;&#x45A;&#x438;&#x432;&#x430;&#x447; &#x436;&#x435;&#x459;&#x430; &#x442;&#x443;&#x440;&#x431;&#x43E;&#x444;&#x43E;&#x43B;&#x43A;&#x435;&#x440;&#x441;&#x43A;&#x435; &#x43B;&#x430;&#x436;&#x43D;&#x435; &#x43F;&#x43E;&#x431;&#x43E;&#x436;&#x43D;&#x43E;&#x441;&#x442;&#x438;</title><link>https://pouke.org/index/1346437251/1346443563/%D1%81%D0%B2%D0%B5%D1%88%D1%82%D0%B5%D0%BD%D0%B8%D0%BA-%D0%B4%D0%B0%D1%80%D0%BA%D0%BE-%D1%92%D0%BE%D0%B3%D0%BE-%D1%81%D1%80%D0%BF%D1%81%D0%BA%D0%B8-%D0%BF%D0%B0%D1%82%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0%D1%80%D1%85-%D0%BD%D0%B8%D1%98%D0%B5-%D0%B8%D1%81%D0%BF%D1%83%D1%9A%D0%B8%D0%B2%D0%B0%D1%87-%D0%B6%D0%B5%D1%99%D0%B0-%D1%82%D1%83%D1%80%D0%B1%D0%BE%D1%84%D0%BE%D0%BB%D0%BA%D0%B5%D1%80%D1%81%D0%BA%D0%B5-%D0%BB%D0%B0%D0%B6%D0%BD%D0%B5-%D0%BF%D0%BE%D0%B1%D0%BE%D0%B6%D0%BD%D0%BE%D1%81%D1%82%D0%B8-r23006/</link><description><![CDATA[
<p><img src="https://pouke.org/uploads/monthly_2022_01/1535574760_darko_ogo-990x660.jpeg.95d3f6b73a87c855aad3a9b17d5f45ca.jpeg" /></p>
<div style="background-color:#ffffff; color:#333333; font-size:17px; text-align:start">
	<div dir="auto">
		Ускакао сам у хладну Тару у јануару и мају, скакао падобранске скокове, уредно се пријавио за сутрашње погружење у ријеци Ћехотини у славу Христовог крштења у Јордану, али кад видим коментаре на друштвеним мрежама, дође ми не само да не идем већ и да замолим старјешину да све откаже.
	</div>

	<div dir="auto">
		 
	</div>
</div>

<div style="background-color:#ffffff; color:#333333; font-size:17px; text-align:start">
	<div dir="auto">
		Једни пљују по Његовој Светости Патријарху српском г. Порфирију. Српски патријарх није римски папа да је незаблудив, али је за гомилу његових оцјенитеља и процјенитеља – а и мимо њих – озбиљан човјек, неко ко је више молитве у себи произнио него читава биртијска „памет“ која га процјењује. Није вам, господо и даме, Српски Патријарх исупњавач жеља и турбофолкерске лажне побожности већ онај који сједи на трону светога Саве.
	</div>

	<div dir="auto">
		 
	</div>
</div>

<div style="background-color:#ffffff; color:#333333; font-size:17px; text-align:start">
	<div dir="auto">
		Али није ни то све. Видим да се иначе пореметило схватање СУШТИНЕ и онога придодатог.
	</div>

	<div dir="auto">
		 
	</div>
</div>

<div style="background-color:#ffffff; color:#333333; font-size:17px; text-align:start">
	<div dir="auto">
		Дакле: сутра је централни догађај СВЕТА ЛИТУРГИЈА.
	</div>

	<div dir="auto">
		 
	</div>
</div>

<div style="background-color:#ffffff; color:#333333; font-size:17px; text-align:start">
	<div dir="auto">
		Зато и идемо литијски из Цркве ка водама.
	</div>

	<div dir="auto">
		 
	</div>
</div>

<div style="background-color:#ffffff; color:#333333; font-size:17px; text-align:start">
	<div dir="auto">
		Из Свете Литургије извире свака света тајна и чин, па и чин ВЕЛИКОГ ОСВЕЋЕЊА ВОДЕ у коме говоримо да се „данас мијења природа воде“. Како се мијења – тиме што се освећује вода, а онда се, мијењајући свој живот, мијењају набоље и људи који приступају светим тајнама и чиновима.
	</div>
</div>

<div style="background-color:#ffffff; color:#333333; font-size:17px; text-align:start">
	<div dir="auto">
		Затим се, тамо гдје има могућности, освећује ријека или језеро и људи који то желе и могу допливавају до светог Крста – да би се том малом жртвом приближили Крсту Господњем и надишли своју природу, страх, природни инстинкт за топлином и сигурношћу.
	</div>

	<div dir="auto">
		 
	</div>
</div>

<div style="background-color:#ffffff; color:#333333; font-size:17px; text-align:start">
	<div dir="auto">
		Али ако ћете се такмичити – то ништа не значи. Такмичења у Цркви нема, осим такмичења у врлини.
	</div>

	<div dir="auto">
		 
	</div>

	<div dir="auto">
		Ако ћете послије да коментаришете ружно оне са којима сте пливали (и то сам био свједок, након прошле године у Миљевини) – немојте пливати, нити учествовати у чину.
	</div>

	<div dir="auto">
		 
	</div>

	<div dir="auto">
		Ако ћете се такмичити пијани или дрогирани, ако вас иначе не интересују Свете Тајне и сви треба да се дивимо нашој тј вашој храбрости или љепоти – промашили сте тему, не пливајте до Крста на коме је разапет Господ.
	</div>

	<div dir="auto">
		 
	</div>

	<div dir="auto">
		Ако ћете истући дјевојку или жену, тјерати је да абортира, живјети као да Црква и њен живот не постоје – немојте пливати за часни крст. Само ћете на осуду пливати.
	</div>

	<div dir="auto">
		Ако ће нас пливања и погружења чинити горим, а не бољим – боље да не пливамо.
	</div>
</div>

<div style="background-color:#ffffff; color:#333333; font-size:17px; text-align:start">
	<div dir="auto">
		Ако се најприје и најпослије и увијек не сјетимо Христа и Његове Жртве и оних који су ту Жртву носили са собом у хладним водама Дунава и Саве и Дрине – онда смо сви заједно промашили.
	</div>
</div>

<div dir="auto" style="background-color:#ffffff; color:#333333; font-size:17px; text-align:start">
	 
</div>

<div dir="auto" style="background-color:#ffffff; color:#333333; font-size:17px; text-align:start">
	 
</div>

<div dir="auto" style="background-color:#ffffff; color:#333333; font-size:17px; text-align:start">
	 
</div>

<div dir="auto" style="background-color:#ffffff; color:#333333; font-size:17px; text-align:start">
	 
</div>

<div dir="auto" style="background-color:#ffffff; color:#333333; font-size:17px; text-align:start">
	ФБ свештеника Дарка Ђога
</div>
]]></description><guid isPermaLink="false">23006</guid><pubDate>Tue, 18 Jan 2022 19:42:07 +0000</pubDate></item><item><title>&#x414;&#x438;&#x458;&#x430;&#x43B;&#x43E;&#x448;&#x43A;&#x430; &#x442;&#x440;&#x438;&#x431;&#x438;&#x43D;&#x430; &#x201C;&#x420;&#x435;&#x43B;&#x438;&#x433;&#x438;&#x458;&#x430; &#x438; &#x43C;&#x435;&#x434;&#x438;&#x446;&#x438;&#x43D;&#x430;&#x201D;: &#x41C;&#x435;&#x434;&#x438;&#x446;&#x438;&#x43D;&#x430; &#x438; &#x434;&#x443;&#x445;&#x43E;&#x432;&#x43D;&#x43E;&#x441;&#x442; &#x43D;&#x435; &#x43C;&#x43E;&#x433;&#x443; &#x458;&#x435;&#x434;&#x43D;&#x43E; &#x431;&#x435;&#x437; &#x434;&#x440;&#x443;&#x433;&#x43E;&#x433;</title><link>https://pouke.org/index/1346437251/1346443563/%D0%B4%D0%B8%D1%98%D0%B0%D0%BB%D0%BE%D1%88%D0%BA%D0%B0-%D1%82%D1%80%D0%B8%D0%B1%D0%B8%D0%BD%D0%B0-%E2%80%9C%D1%80%D0%B5%D0%BB%D0%B8%D0%B3%D0%B8%D1%98%D0%B0-%D0%B8-%D0%BC%D0%B5%D0%B4%D0%B8%D1%86%D0%B8%D0%BD%D0%B0%E2%80%9D-%D0%BC%D0%B5%D0%B4%D0%B8%D1%86%D0%B8%D0%BD%D0%B0-%D0%B8-%D0%B4%D1%83%D1%85%D0%BE%D0%B2%D0%BD%D0%BE%D1%81%D1%82-%D0%BD%D0%B5-%D0%BC%D0%BE%D0%B3%D1%83-%D1%98%D0%B5%D0%B4%D0%BD%D0%BE-%D0%B1%D0%B5%D0%B7-%D0%B4%D1%80%D1%83%D0%B3%D0%BE%D0%B3-r22893/</link><description><![CDATA[
<p><img src="https://pouke.org/uploads/monthly_2021_12/DSCF7021-1080x675.jpg.88b093c578bf7c7d2f924bc5f27cd354.jpg" /></p>
<div style="border:0px;color:#666666;font-size:16.8px;padding:0px;text-align:left;vertical-align:baseline;">
	<h1 style="border:0px;color:#104070;font-size:32px;padding:0px 0px 10px;vertical-align:baseline;">
		 
	</h1>
</div>

<div style="border:0px;color:#666666;font-size:16.8px;padding:30px 0px 0px;text-align:left;vertical-align:baseline;">
	<p style="border:0px;font-size:16.8px;padding:0px 0px 1em;text-align:left;vertical-align:baseline;">
		Дијалошке вечери које модерира протојереј-ставрофор Гојко Перовић имају за циљ да разјасне однос религије и људских дјелатности које су од фундаменталног значаја за читаво друштво (наука, политика, умјетност итд.) и да то учине аутентични представници религије и стручњаци из других области, како би се спријечиле разне површне, а често и злонамјерне интерпретације.
	</p>

	<p style="border:0px;font-size:16.8px;padding:0px 0px 1em;text-align:left;vertical-align:baseline;">
		Учесници вечери били су љекари Клиничког центра Црне Горе др Маринко Пауновић, специјалиста опште хирургије и др Батрић Бабовић, специјалиста интерне медицине и нефрологије, као и хафиз Сулејман Бугари, исламски теолог и савјетник реиса у Црној Гори.
	</p>

	<p style="border:0px;font-size:16.8px;padding:0px 0px 1em;text-align:left;vertical-align:baseline;">
		Први говорник, др Пауновић, почео је своје излагање освртом на историјску повезаност религијских установа и болница још од времена антике. Манастирске болнице у Хиландару и Студеници, које је основао Свети Сава, представљају почетак савремене медицине у нашој регији. Лијечење у њима није било неорганизовано, већ се спроводило по одређеним правилима која су прописивали типици. О томе свједоче документи у којима можемо наћи детаље попут организације одвојених одјељења са одређеним бројем кревета за различите категорије пацијената. При манастирима су дјеловале и претече данашњих медицинских школа. Све ово говори о непостојању било какве конфронтације медицине и религије, која се појављује много касније. Доктор је истакао свој став да смо сви ми на истом задатку и да “једни у другима треба да тражимо партнере и не видим разлога да онај који је при Цркви не поштује медицину или онај који је у медицини не поштује Цркву“. Указао је на чињеницу да се на озбиљним светским научним институцијама проучава утицај религије на здравље. Интердисциплинаран приступ тој тематици је нешто што је неопходно. Др Пауновић је то навео статистичке податке који говоре да људи који вјерују боље подносе болест, операције и период опоравка. Они су послушнији при спровођењу терапије и љекарских савјета. Такође, када изговарају ријечи попут „Даће Бог“, „у вашим смо и Божијим рукама“ они то не говоре просто као узречицу, већ то долази из срца и дубоког увјерења да је у тим моментима Бог уз њих. Истакао је и питање слободне воље, рекавши да сваки пацијент сам бира како ће да живи и да се лијечи, али је дужност љекара да савјетује у складу са својом професијом.
	</p>

	<p style="border:0px;font-size:16.8px;padding:0px 0px 1em;text-align:left;vertical-align:baseline;">
		Ефендија Бугари такође је казао да се духовност и медицина никада нису одвајале и да нису могле једна без друге, јер без поштовања оба аспекта није могло доћи до излечења. Раз је настао због покушаја медицине да докаже да се може без духовности, што је довело до парцијалног приступа човјеку и до болести од којих сама медицина болује. Ипак, живот је незамислив без обоје, а то потврђује исламска традиција која не препоручује да се живи тамо гдје нема љекара и онога ко зна Божију ријеч напамет. Цитирао је и Мухамедове ријечи: „Чистоћа је пола вјере“, које се односе управо на хигијену.  Сасвим је нормално и било је примјера да је један човјек теолог, хафиз Курана и доктор медицине, навео је еф. Бугари, критикујући ограничен поглед на проблеме са којима се суочавамо. Цитирао је Парацелзусове ријечи које говоре да треба лијечити болесника, а не само орган, поново наглашавајући потребу цјеловитог приступа човјеку.
	</p>

	<p style="border:0px;font-size:16.8px;padding:0px 0px 1em;text-align:left;vertical-align:baseline;">
		Отац Гојко проблематизовао је приступе који иду у крајности, када вјерник има потребу да потпуно занемари медицину или  када се медицина постави као својеврсна религија.
	</p>

	<p style="border:0px;font-size:16.8px;padding:0px 0px 1em;text-align:left;vertical-align:baseline;">
		Ефендија је указао на примјер пророка Мојсија, који се обратио Богу због своје главобоље и од Бога добио исцјељење први пут употребом одређене траве, а други пут одласком код љекара. Тиме је схватио да је Бог тај који је дао и лијек и љекара.
	</p>

	<p style="border:0px;font-size:16.8px;padding:0px 0px 1em;text-align:left;vertical-align:baseline;">
		 „Склад између религије и медицине је предувјет за свестрану терапију човјеку“, закључио је Бугари, јер по исламском учењу човјек има пет „тијела“, а то су физичко, биохемијско, интелектуално, емотивно и духовно.
	</p>

	<p style="border:0px;font-size:16.8px;padding:0px 0px 1em;text-align:left;vertical-align:baseline;">
		Др Бабовић је, одговарајући на питање оца Гојка о повезаности пацијентове вјере са процесом лијечења, истакао да је вјерујући човјек „ допуна љекару и његов најбољи помагач како да се изађе из свеопште кризе“. Подсјетио је на личност Светог Луке Кримског, епископа и хирурга из 19. и 20. вијека. Цитирајући Христове ријечи: „Вјера твоја спасла те је“, казао је да је вјера у одређеном смислу медицина и основ тјелесне медицине, која не може без духа.
	</p>

	<p style="border:0px;font-size:16.8px;padding:0px 0px 1em;text-align:left;vertical-align:baseline;">
		Говорећи о неопходности присуства свештеника и постојања молитвеног простора у болницама, подијелио је своја искуства и добре примјере из медицинских установа у Хрватској и Турској, позивајући на примјену тих принципа сарадње вјерских заједница и здравствених установа и код нас. Такође је нагласио неопходност покретања дијалога између вјерских организација и медицинских стручњака на тему трансплантације органа, вјештачке оплодње, биоетике, биомедицине и сл. По његовим ријечима, не треба изгубити ни оно што је традиционално ни оно што је савремено.
	</p>

	<p style="border:0px;font-size:16.8px;padding:0px 0px 1em;text-align:left;vertical-align:baseline;">
		Др Бабовић закључио је да је љекар „слуга који је ту да природне процесе упути тамо гдје је Бог одлучио да они заврше“ .
	</p>

	<p style="border:0px;font-size:16.8px;padding:0px 0px 1em;text-align:left;vertical-align:baseline;">
		Оба љекара сагласила су се да наши здравствени радници својим личним примјером показују љубав за свој народ и да у датим околностима често успијевају да ураде и више од очекивања.
	</p>

	<p style="border:0px;font-size:16.8px;padding:0px 0px 1em;text-align:left;vertical-align:baseline;">
		Отац Гојко је изрекао своју препознатљиву максиму; „И ово ће проћи“, наводећи да су се људи и раније у временима епидемија прибојавали да је крај свијета већ ту.
	</p>

	<p style="border:0px;font-size:16.8px;padding:0px 0px 1em;text-align:left;vertical-align:baseline;">
		Подсјетио је на примјер Светог Петра Цетињског који је у своје вријеме успоставио карантин у манастиру Брчели, издајући упутства и прописујући мјере за сузбијање неке тадашње опасности. Такође се присјетио блаженопочившег митрополита Амфилохија, који се у својим последњим данима придржавао савјета љекара и учинио све што је било до њега да испоштује медицинске процедуре, али је и одлучио да се до краја лијечи у својој земљи, у истим условима у којима се лијечи његов народ.
	</p>

	<p style="border:0px;font-size:16.8px;padding:0px 0px 1em;text-align:left;vertical-align:baseline;">
		Значај ове вечери и дијалога између религије и медицине препознао је и својим присуством показао др Игор Галић, директор Института за јавно здравље Црне Горе.
	</p>

	<p style="border:0px;font-size:16.8px;padding:0px 0px 1em;text-align:left;vertical-align:baseline;">
		Следећа трибина најављена је за петнаест дана, а тема и тачно вријеме одржавања биће објављени посредством црквених медија.
	</p>

	<p style="border:0px;font-size:16.8px;padding:0px 0px 1em;text-align:right;vertical-align:baseline;">
		<em style="border:0px;font-size:16.8px;padding:0px;vertical-align:baseline;">Лазар Шћекић</em>
	</p>

	<p style="border:0px;font-size:16.8px;padding:0px 0px 1em;text-align:right;vertical-align:baseline;">
		 
	</p>

	<div class="ipsEmbeddedVideo">
		<div>
			<iframe allowfullscreen="" frameborder="0" height="113" width="200" data-embed-src="https://www.youtube.com/embed/Jk74qMb__cI?feature=oembed"></iframe>
		</div>
	</div>

	<p style="border:0px;font-size:16.8px;padding:0px 0px 1em;text-align:right;vertical-align:baseline;">
		 
	</p>
</div>
]]></description><guid isPermaLink="false">22893</guid><pubDate>Thu, 23 Dec 2021 09:19:21 +0000</pubDate></item><item><title>&#x41D;&#x430;&#x446;&#x438;&#x43E;&#x43D;&#x430;&#x43B;&#x43D;&#x430; &#x43F;&#x440;&#x438;&#x437;&#x43D;&#x430;&#x45A;&#x430; &#x43B;&#x438;&#x447;&#x43D;&#x43E;&#x441;&#x442;&#x438;&#x43C;&#x430; &#x438;&#x437; &#x440;&#x435;&#x433;&#x438;&#x43E;&#x43D;&#x430; &#x438; &#x434;&#x438;&#x458;&#x430;&#x441;&#x43F;&#x43E;&#x440;&#x435;</title><link>https://pouke.org/index/1346437251/1346443563/%D0%BD%D0%B0%D1%86%D0%B8%D0%BE%D0%BD%D0%B0%D0%BB%D0%BD%D0%B0-%D0%BF%D1%80%D0%B8%D0%B7%D0%BD%D0%B0%D1%9A%D0%B0-%D0%BB%D0%B8%D1%87%D0%BD%D0%BE%D1%81%D1%82%D0%B8%D0%BC%D0%B0-%D0%B8%D0%B7-%D1%80%D0%B5%D0%B3%D0%B8%D0%BE%D0%BD%D0%B0-%D0%B8-%D0%B4%D0%B8%D1%98%D0%B0%D1%81%D0%BF%D0%BE%D1%80%D0%B5-r22710/</link><description><![CDATA[
<p><img src="https://pouke.org/uploads/monthly_2021_11/6028_tan2021-11-10-122011112-0_f.jpg.11a0694337b32f8db1c580695c56ce07.jpg" /></p>
<p>
	 
</p>

<div style="background-color:#ffffff; color:#000000; font-size:16px; text-align:center">
	<a href="https://blogger.googleusercontent.com/img/a/AVvXsEhrCCkhZbUVXhT-6xKOd6VOI20S2VwRdI8t53UC-rqeUIQxQx55Djj2MlfWwUT9fazw0SxpP1cZWPKHc2pQC1v6XWnGp5lFmcFvPyJWjMffezE45GnUL7XOsYZtMixhNU4bYnVwXcVsYTrJi3rpfYk9C-7Mli1E-piEa1XSjYPl47XxZWWCVKp3OZrf=s883" imageanchor="1" rel="external nofollow" style="color:#0b5394"><img alt="AVvXsEhrCCkhZbUVXhT-6xKOd6VOI20S2VwRdI8t" border="0" data-original-height="497" data-original-width="883" data-ratio="56.25" height="360" style="border-radius: 5px; border: 1px solid rgb(0, 0, 0); padding-top: 8px; padding-right: 8px; padding-left: 8px; height: auto;" width="640" data-src="https://blogger.googleusercontent.com/img/a/AVvXsEhrCCkhZbUVXhT-6xKOd6VOI20S2VwRdI8t53UC-rqeUIQxQx55Djj2MlfWwUT9fazw0SxpP1cZWPKHc2pQC1v6XWnGp5lFmcFvPyJWjMffezE45GnUL7XOsYZtMixhNU4bYnVwXcVsYTrJi3rpfYk9C-7Mli1E-piEa1XSjYPl47XxZWWCVKp3OZrf=w640-h360" src="https://pouke.org/applications/core/interface/js/spacer.png"></a>
</div>

<p style="background-color:#ffffff; color:#000000; font-size:16px; text-align:center">
	<b><i><span style="font-size:large">У Министарству спољних послова данас су додељена Национална признања угледним личностима из дијаспоре и региона које су у различитим областима допринеле промовисању Србије и јачању веза матице и Срба у региону и дијаспори.</span></i></b>
</p>

<p>
	<span style="background-color:#ffffff; color:#000000; font-size:16px; text-align:start"><span style="font-size:large"><a name="more" rel=""></a></span></span>
</p>

<p style="background-color:#ffffff; color:#000000; font-size:16px; text-align:center">
	 
</p>

<p style="background-color:#ffffff; color:#000000; font-size:16px; text-align:justify">
	<span style="font-size:large">Признања су уручили министар спољних послова Никола Селаковић и директор Управе за сарадњу с дијаспором и Србима у региону Арно Гујон.</span>
</p>

<p style="background-color:#ffffff; color:#000000; font-size:16px; text-align:justify">
	<span style="font-size:large">„Награде које данас уручујемо носе имена људи који су у једном тренутку свога живота били српска дијаспора, српско расејање. Стварали су и радили ван Србије, али је њихово дело узидано у темеље наше државне и националне грађевине“, рекао је Селаковић.</span>
</p>

<p style="background-color:#ffffff; color:#000000; font-size:16px; text-align:justify">
	<span style="font-size:large">Истакао је да наш приоритет мора да буде очување српског језика, ћирилице, културе, обичаја и других посебних идентитетских обележја где год наш народ да живи.</span>
</p>

<p style="background-color:#ffffff; color:#000000; font-size:16px; text-align:justify">
	<span style="font-size:large">Селаковић је подвукао да ова признања припадају онима који су у великој мери свој живот подредили томе да се српски језик говори и да се српско име чује, посебно тамо где би они, да није таквих напора, како каже, ишчезли готово сигурно у мору туђих језика и имена.</span>
</p>

<p style="background-color:#ffffff; color:#000000; font-size:16px; text-align:justify">
	<span style="font-size:large">Како је поручио, предуслов да наш народ има будућност јесте да нас има.</span>
</p>

<p style="background-color:#ffffff; color:#000000; font-size:16px; text-align:justify">
	<span style="font-size:large">„То не значи само да се више рађамо, што је од велике важности, већ и да они који су рођени као Срби то и остану. Неговање српског језика и ћирилице зато не сме да буде нешто што је излишно, тек некакав интелектуални хоби наших људи у расејању", рекао је Селаковић.</span>
</p>

<p style="background-color:#ffffff; color:#000000; font-size:16px; text-align:justify">
	<span style="font-size:large">Истакао је да је то питање опстанка наше нације што је, додао је, много важније од интелектуалног хобија.</span>
</p>

<p style="background-color:#ffffff; color:#000000; font-size:16px; text-align:justify">
	<span style="font-size:large">„Много је изванредно успешних припадника српског народа широм света и природно је да они који су својим професијама досегли врхунце постају и грађани света, али по правилу они највећи никада не заборављају ко су и одакле су јер су свесни да су понешто од свог успеха црпели и из свог колективног идентитета“, рекао је Селаковић.</span>
</p>

<p style="background-color:#ffffff; color:#000000; font-size:16px; text-align:justify">
	<span style="font-size:large">Награда "Никола Тесла" за заслуге постигнуте у области науке којима се промовишу проналазачка достигнућа српских научника додељена је научнику Владимиру Цмиљановићу који у Базелу предводи тим стручњака који ради на откривању лека против рака и на вакцини друге генерације против Ковида 19.</span>
</p>

<p style="background-color:#ffffff; color:#000000; font-size:16px; text-align:justify">
	<span style="font-size:large">Председници Матице српске у Црној Гори и професорки Филозофског факултета у Никшићу Јелици Стојановић додељена је награда "Вук Караџић" за резултате у области неговања српског језика и ћириличког писма међу Србима у региону и дијаспори.</span>
</p>

<p style="background-color:#ffffff; color:#000000; font-size:16px; text-align:justify">
	<span style="font-size:large">Награду "Слободан Јовановић", која се додељује за допринос у области политике којим се јача углед и положај Србије и српског народа у региону и свету, добио је председник Српског националног савјета Црне Горе Момчило Вуксановић.</span>
</p>

<p style="background-color:#ffffff; color:#000000; font-size:16px; text-align:justify">
	<span style="font-size:large">Професору српског језика и књижевности Срђану Мијалковићу из Аустрије додељена је награда "Доситеј Обрадовић" за допринос у области просвете и очувања културног, етничког, историјског и верског идентитета Срба у дијаспори и региону.</span>
</p>

<p style="background-color:#ffffff; color:#000000; font-size:16px; text-align:justify">
	<span style="font-size:large">Главну награду, "Мајка Србија" за животно дело и несебичну посвећеност јачању српског народа у расејању добио је Ђорђе Михаиловић - чувар српског војничког грбља Зејтинлик у Солуну коме ће, како је речено, то признање сутра у Солуну уручити министар Селаковић.</span>
</p>

<p style="background-color:#ffffff; color:#000000; font-size:16px; text-align:justify">
	<span style="font-size:large">„Ми који не живимо у Србији увек се осећамо као да смо отишли од своје мајке, од своје породице, али знамо да је наша мајка увек ту јер Србија је наша мајка и увек ће то и бити", рекао је Срђан Мијалковић који се обратио у име добитника.</span>
</p>

<p style="background-color:#ffffff; color:#000000; font-size:16px; text-align:justify">
	<span style="font-size:large">Истакао је да су Срби, свуда где живе, део јединственог, недељивог, чврстог српског културног и духовног простора.</span>
</p>

<p style="background-color:#ffffff; color:#000000; font-size:16px; text-align:justify">
	<span style="font-size:large">„То је простор ван тренутних граница, друштвених промена и политика који нас чини ониме што јесмо и морамо га заједно, озбиљно и одговорно чувати и неговати јер уколико је он чвршћи, нама, али и нашој деци која у том простору стасавају биће лепше, лакше и боље“, рекао је Мијалковић.</span>
</p>

<p style="background-color:#ffffff; color:#000000; font-size:16px; text-align:justify">
	<span style="font-size:large">Директор Управе за сарадњу с дијаспором и Србима у региону Арно Гујон је рекао да свака награда даје "ветар у леђа" и улива додатну мотивацију и наду.</span>
</p>

<p style="background-color:#ffffff; color:#000000; font-size:16px; text-align:justify">
	<span style="font-size:large">„То је доказ да је ваш рад, труд запажен, цењен, поштован. Зато су награде битне“, рекао је Гујон.</span>
</p>

<p style="background-color:#ffffff; color:#000000; font-size:16px; text-align:justify">
	<span style="font-size:large">Истакао је да се данас награђује упорност и посвећеност људи који раде сваки дан током целе године.</span>
</p>

<p style="background-color:#ffffff; color:#000000; font-size:16px; text-align:justify">
	<span style="font-size:large">„Ви сте, свако на свој начин признати у свету, а наше сте горе лист и то је велики понос за свакога од нас. Млађим генерацијама су потребни узори који су успешни, борбени и посвећују свој живот остваривању вишег циља, а да притом не очекују ништа за узврат“, рекао је Гујон и подвукао да такве људе треба препознати и наградити.</span>
</p>

<p style="background-color:#ffffff; color:#000000; font-size:16px; text-align:justify">
	<span style="font-size:large">Додела Националних признања за допринос јачању веза матице и Срба у региону и дијаспори и очување особености, језика, културе и традиције нашег народа у расејању и окружењу уведена је Законом о дијаспори и Србима у региону, а ове године додељена су први пут након 10 година.</span>
</p>

<p style="background-color:#ffffff; color:#000000; font-size:16px; text-align:justify">
	 
</p>

<p style="background-color:#ffffff; color:#000000; font-size:16px; text-align:justify">
	<span style="font-size:large"><b><i>Извор:<span> </span><a href="https://www.tvhram.rs/vesti/aktuelnosti/2999/nacionalna-priznanja-licnostima-regiona-dijaspore" rel="external nofollow" style="color:#0b5394">Телевизија Храм</a></i></b></span>
</p>
]]></description><guid isPermaLink="false">22710</guid><pubDate>Thu, 11 Nov 2021 14:52:00 +0000</pubDate></item><item><title>&#x421;&#x43B;&#x43E;&#x431;&#x43E;&#x434;&#x430;&#x43D; &#x421;&#x442;&#x43E;&#x458;&#x447;&#x435;&#x432;&#x438;&#x45B;: &#x413;&#x440;&#x430;&#x452;&#x430;&#x43D;&#x438;&#x441;&#x442;&#x438;&#x447;&#x43A;&#x43E; &#x441;&#x430;&#x433;&#x43B;&#x435;&#x434;&#x430;&#x432;&#x430;&#x45A;&#x435; &#x43C;&#x438;&#x441;&#x438;&#x458;&#x435; &#x421;&#x41F;&#x426;</title><link>https://pouke.org/index/1346437251/1346443563/%D1%81%D0%BB%D0%BE%D0%B1%D0%BE%D0%B4%D0%B0%D0%BD-%D1%81%D1%82%D0%BE%D1%98%D1%87%D0%B5%D0%B2%D0%B8%D1%9B-%D0%B3%D1%80%D0%B0%D1%92%D0%B0%D0%BD%D0%B8%D1%81%D1%82%D0%B8%D1%87%D0%BA%D0%BE-%D1%81%D0%B0%D0%B3%D0%BB%D0%B5%D0%B4%D0%B0%D0%B2%D0%B0%D1%9A%D0%B5-%D0%BC%D0%B8%D1%81%D0%B8%D1%98%D0%B5-%D1%81%D0%BF%D1%86-r22606/</link><description><![CDATA[
<p><img src="https://pouke.org/uploads/monthly_2021_10/dst_r9849.jpg.e67f33e980e0a36e806c4ad7a168d463.jpg" /></p>
<div class="entry-excerpt">
	Због чега су се људи који се налазе изван Цркве забринули због одлуке Синода да се забрани деловање свештеника и монаха на интернету без благослова патријарха?
</div>

<div class="entry-content">
	<p>
		На седници Синода Српске православне цркве, одржаној крајем августа ове године, донета је одлука да се забрани деловање свештеника и монаха на интернету <em>без благослова </em>Његове светости или надлежног епископа.
	</p>

	<p>
		Ово је потпуно уобичајена и разумна одлука у којој виши орган прописује понашање нижег органа у једној хијерархијској организацији каква је СПЦ. Ништа необично: код свештеника и монаха се појавило неко понашање које је можда у почетку било добронамерно и сврсисходно, а онда се касније у неким случајевима отело контроли и почело да буде штетно и по Цркву и по вернике и по саме „интернет-ратнике“ или „интернет-мисионаре“. И логично, онај ко је одговоран за управљање Црквом („лађом спасења“) скреће пажњу превише занесеним члановима клира на њихове обавезе и њихове способности на које су можда заборавили, заиграни у занимацији званој интернет.
	</p>

	<p>
		Уједно, да се не би стварала „зла крв“, да се неко не би нашао повређен или увређен, као и сваки брижни отац, Његова светост играње забрањује свој деци а тек касније ће бити појединачно процењивано ко поред својих уобичајених обавеза (читај: домаћих задатака) има времена, способности, знања, снаге и умећа да се игра овом игрицом на корист а не на штету (и своју и своје пастве, а и Цркве у целини). Ово је потпуно разумна одлука: нема свако у клиру оне способности и она знања која мисли да има. А није свако способан за све за шта мисли да је способан.
	</p>

	<h3>
		Жабље сагледавање
	</h3>

	<p>
		Али ова, иако потпуно оправдана и разумна, а што је најважније <em>унутарцрквена</em>, одлука изазвала је <a href="https://preokret.info/index.php/2021/10/05/vladimir-veljkovic-svestenstvo-na-block/" rel="external nofollow">бурне реакције</a> великог броја грађаниста који су <em>изван Цркве. </em>Они који нити су верници, нити се осећају делом Цркве, нити их уопште интересује мисија Цркве, одједном су се нашли повређени ониме што је сваком у Цркви потпуно јасно и логично: унутар Цркве постоји свој ред, постоје своја правила, постоји своја „демократија“ која се код нас у Цркви зове – домострој спасења (смирење, послушање, узрастање,…). Тако да они који су сами себе оставили ван Цркве почињу да својим ванцрквеним аршином мере унутарцрквене односе.
	</p>

	<p>
		Зашто се ово дешава?
	</p>

	<p>
		Зашто људе који су изван Цркве интересује унутарцрквена организација?
	</p>

	<p>
		Јасно је да њих уопште не занима нити како да наша Црква буде јача, нити како да чланови клира боље обављају своје обавезе (код нас у Цркви се то зове послушање), нити како да Црква оствари своју мисију у свету. Они имају свој интерес који им је задат и у функцији остваривања тог интереса и делују. А њихов интерес није никаква тајна иза седам печата: политичка борба. Нема ту никакве „теорије завере“ или „тајних знања“ већ је све отворено и јасно: у односу на своје политичке ставове они све друштвене актере сврставају и процењују. А Црква је један од најважнијих друштвених актера – те стога и њу треба сврстати, сместити, проценити, премерити и одмерити (дневно)политичким аршином. Отуд се и појављује трагикомично премеравање свевремене и ванвремене Богочовечанске установе – малим, овоземаљским, привременим <em>„демократометром“</em>.
	</p>

	<p>
		А свевремено и надвремено се не може ни појмити а камоли премерити приземним и привременим.
	</p>

	<p>
		До којих су резултата мерења Цркве демократометром дошли ови <em>„демократобрижници“</em>?
	</p>

	<p>
		„Одакле гледаш тако и видиш“ – ако се гледа из жабље перспективе – жабље и сагледаваш. Ону одлуку која има свој дубљи смисао и свој лековит утицај и на чланове клира и на паству, а и на грађанство и друштво у целини (јер спречава профанацију Цркве у његовим очима) – „демократобрижници“ виде само као дневнополитички потез. Мудра и вишезначна одлука се банализује и своди на питање „да ли ће чланови клира моћи да буду опозиционо настројени и као такви делују на интернету“? (!)
	</p>

	<p>
		Ваистину жабље сагледавање! Као да се Христос није оваплотио у телу, пострадао и васкрсао, као да Свети Дух није сишао на апостоле на Педесетницу (рођендан Цркве), као да Црква нема своју есхатолошку димензију која нас припрема за вечност – све се банализује и своди на свештеничку критику власти и баналну припрему (још једне) обојене револуције око избора с пролећа следеће године!?!
	</p>

	<p>
		Ако ли неко неће да ванвременско и вечно сагледава кроз калеидоскоп обојених револуција – тај је необразован, затуцан, заостао, непросвећен – једном речју „недемократичан“. То нам поручују демократобрижници.
	</p>

	<h3>
		Одбрана Цркве
	</h3>

	<p>
		Остаје најважније питање: а <em>зашто</em> наизглед образовани људи, светски (тачније: световни) људи, грађанска интелигенција (тачније: спонзорисани аутошовинисти) себе сматра просвећеном, образованом, „одтуцаном“, напредном – а појма нема ни шта је информационо-психолошки рат нити како тај интернет и те друштвене мреже уопште раде?
	</p>

	<p>
		Одговор може бити само један: још одавно је примећено да је духу и уму као и телу потребан напор да би остао у форми. Ако се у дужем временском периоду добијају редовна плаћања из иностранства за банално „троловање“ и писање припростих пљувачких чланака против Цркве зарад дневнополитичких трвења – полако и неумитно се закржљава. Закржљава се и ментално и духовно, а и образовно.
	</p>

	<p>
		У јуну ове године изашла је моја књига <em>Хибридни рат против Српске православне цркве</em> у којој постоји део „Црква и информационо друштво“ у коме се барем оквирно говори и о опасностима од влоговања и деловања клира на интернету и друштвеним мрежама. Влоговање, писање коментара на друштвеним мрежама, мисионарење путем платформи – има своје законитости које су откривене у последњих деценију и нешто од кад постоје друштвене мреже. И те тенденције и законитости су (нажалост) универзалне – појављују се без обзира да ли су у питању свештеник и монах или тинејџер, инфлуенсерка и екстремиста.
	</p>

	<p>
		Ово су потпуно нови, универзални феномени који су тек недавно уочени на глобалном нивоу и тек предстоји дубље проучавање. Инфохоличност, дигитална деменција, затварање под информациону куполу, тежња ка екстремима, ехо-коморе, СОП (или ФоМО) синдром, цензура и аутоцензура и још много тога су глобални феномени који нису особеност деловања свештеника на интернету у Србији данас. Одлука Синода је усмерена на заштиту Цркве, клира и пастве од ових феномена, а не против учешћа свештеника и монаха у политичкој борби.
	</p>

	<p>
		Али од ситуиране, (задригле) и редовно финансиране „грађанске интелигенције“ која већ све зна (из приручника за обојене револуције) и већ свему подучава све и свакога, а посебно нас „мрачњаке“ – заиста не могу да очекујем да прочитају и освоје преко 400 страна књиге. А да се јавно полемише са људима који не само да не знају ништа о томе о чему суде већ им и није циљ да нешто сазнају или дођу до неке истине јер су плаћени само да блате и банализују задату мету – нема смисла и није мој ниво.
	</p>

	<figure aria-describedby="caption-attachment-89248" class="wp-caption aligncenter" id="attachment_89248" style="width: 1500px">
		<figcaption class="wp-caption-text" id="caption-attachment-89248">
			 
		</figcaption>
	</figure>

	<p>
		Зато бих желео да уместо полемичких чланака, једноставно, у неколико наставака, објавим барем неколико страна из књиге. Сходно томе ћу у следећих неколико наставака објавити мали део књиге који се односи само на друштвене мреже и деловање на интернету (нешто мање од 10 одсто садржаја књиге). За „одтуцане“, закржљале сорошевске интелектуалце и то је, како рачунам, негде на горњој граници онога што могу да прочитају и осмисле. А за нашу православну читалачку публику – то ће таман бити „предјело“, јер су навикли да читају и дубље и свестраније сагледавају проблеме.
	</p>

	<p>
		 
	</p>

	<p>
		<em>Слободан Стојичевић је аутор књиг</em><em>а</em><em> „Мрежни рат против Срба</em><em>“ и „Хибридни рат против Српске православне цркве“</em><em>. Ексклузивно за Нови Стандард</em><em>.</em>
	</p>

	<p>
		 
	</p>

	<p>
		<em>Насловна фотографија: spc.rs</em>
	</p>

	<p>
		 
	</p>

	<p>
		<em>Извор <a href="https://standard.rs/" rel="external nofollow">Нови Стандард</a></em>
	</p>

	<div class="ipsEmbeddedVideo" contenteditable="false">
		<div>
			<iframe allow="accelerometer; autoplay; clipboard-write; encrypted-media; gyroscope; picture-in-picture" allowfullscreen="" frameborder="0" height="113" id="ips_uid_7442_6" src="https://pouke.org/applications/core/interface/index.html" width="200" data-embed-src="https://www.youtube.com/embed/fjk0mBPK6zk?feature=oembed"></iframe>
		</div>
	</div>

	<p>
		 
	</p>
</div>
]]></description><guid isPermaLink="false">22606</guid><pubDate>Mon, 25 Oct 2021 17:54:00 +0000</pubDate></item><item><title>&#x402;&#x430;&#x43A;&#x43E;&#x43D; &#x41F;&#x430;&#x432;&#x43B;&#x435; &#x409;&#x435;&#x448;&#x43A;&#x43E;&#x432;&#x438;&#x45B;: &#x420;&#x435;&#x447;&#x435; &#x43C;&#x438; &#x458;&#x435;&#x434;&#x430;&#x43D; &#x43A;&#x43E;&#x43C;&#x438;&#x442;&#x430;</title><link>https://pouke.org/index/1346437251/1346443563/%D1%92%D0%B0%D0%BA%D0%BE%D0%BD-%D0%BF%D0%B0%D0%B2%D0%BB%D0%B5-%D1%99%D0%B5%D1%88%D0%BA%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%9B-%D1%80%D0%B5%D1%87%D0%B5-%D0%BC%D0%B8-%D1%98%D0%B5%D0%B4%D0%B0%D0%BD-%D0%BA%D0%BE%D0%BC%D0%B8%D1%82%D0%B0-r22421/</link><description><![CDATA[
<p><img src="https://pouke.org/uploads/monthly_2021_09/belveder-gume.jpg.a87c9f92d89a29ec788d00f3a5c2a8d7.jpg" /></p>
<p>
	 
</p>

<p style="background-color:#ffffff; color:#000000; font-size:16px; text-align:center">
	<a href="https://1.bp.blogspot.com/-z6-mrn1OD-c/YUipLdVDEFI/AAAAAAABXds/1kdUCYGuEUsuWVyod76tTXYTf_bAcVacACNcBGAsYHQ/s863/belveder-gume.jpg" imageanchor="1" rel="external nofollow" style="color:#0b5394"><img alt="belveder-gume.jpg" border="0" data-original-height="486" data-original-width="863" data-ratio="56.25" height="360" style="border-radius: 5px; border: 1px solid rgb(0, 0, 0); padding-top: 8px; padding-right: 8px; padding-left: 8px; height: auto;" width="640" data-src="https://1.bp.blogspot.com/-z6-mrn1OD-c/YUipLdVDEFI/AAAAAAABXds/1kdUCYGuEUsuWVyod76tTXYTf_bAcVacACNcBGAsYHQ/w640-h360/belveder-gume.jpg" src="https://pouke.org/applications/core/interface/js/spacer.png"></a>
</p>

<p style="background-color:#ffffff; color:#000000; font-size:16px; text-align:center">
	<b><i><span style="font-size:large">“Добро знај, Белведер није пао. А хелихоптер је ваш пораз” – каже ми момак, који би по мојој процијени могао имати неких 24 или 25 година, док стојимо на цетињској аутобуској станици, чекајући превоз до Будве. Одјевен је у навијачком стилу, попут јунака из енглеског филма “Football factory”: Носи црни качкет, фирмирану мајицу са крагном, кратки шортс и патике. Обраћа ми се као да је у неком заносу и под навалом емоција. Мисао често ни не заврши до краја, али не због тога што му недостају ријечи, већ због журбе да ми за кратко вријеме што више тога саопшти. Поред нас, на станици је и за наш разговор прилично незаинтересовани младић, за којег претпостављам да студира Музичку академију, будући да на леђима носи торбу са инструментом.</span></i></b>
</p>

<p>
	<span style="background-color:#ffffff; color:#000000; font-size:16px; text-align:start"><span style="font-size:large"><a name="more" rel=""></a></span></span>
</p>

<p style="background-color:#ffffff; color:#000000; font-size:16px; text-align:center">
	 
</p>

<p style="background-color:#ffffff; color:#000000; font-size:16px; text-align:justify">
	<span style="font-size:large">“Крајње је вријеме било да цетињска скупштина донесе одлуку о манастиру. Сад ће црногорски поп тамо да чита мисе и молитве”. Кажем му да се термин “миса” користи у једној другој хришћанској конфесији. Такође сам га упитао и да ли зна било кога од тзв. свештенства да је из старе Црне Горе, а да је члан те посве необичне пара-црквене организације, за коју се он нада да ће ускоро “читати мисе” у манастиру.</span>
</p>

<p style="background-color:#ffffff; color:#000000; font-size:16px; text-align:justify">
	<span style="font-size:large">Каже да му то није ни важно. Једино је битно да манастир коначно буде доступан и Цетињанима, јер, по њему, то до сада није био случај. Нема ништа против да и Срби тамо долазе, али се мора знати шта је чије. Мене је више пута видио како, пролазећи увече поред кафића у који он излази, идем у богословски интернат.</span>
</p>

<p style="background-color:#ffffff; color:#000000; font-size:16px; text-align:justify">
	<span style="font-size:large">Распитивао се о мени, али ми је заборавио презиме, баш као и то које сам племе. Само зна да сам “однекле из Катунске нахије”. То га и највише буни, будући да никако не може да схвати како смо ја и људи попут мене постали “посрбице”. Сматра да је ту вјероватно у питању некаква црногорска пизма и инат, који су и њему самом неразумљиви. Ускоро је стигао и дуго очекивани аутобус. Иако је у њему било доста празних сједишта, млади комита је, ипак, одлучио да сједне поред мене. На питање да ли је запослен, одговара да није. Покушавајући да се нашалим и скренем тему са политике, кажем му да је он тренутно у фази коју Американци карактеришу као “between the jobs”. На то само одмахује руком и враћа се на њему битне теме.</span>
</p>

<p style="background-color:#ffffff; color:#000000; font-size:16px; text-align:justify">
	<span style="font-size:large">Док говори, сво вријеме гестикулира рукама, повремено устајући са сједишта. Прича прилично гласно, као да жели да његову аргументацију против ‘великосрпске окупације” чују сви путници у аутобусу. Са нарочитом пажњом га посматра двоје старијих француских туриста, којима је мало шта ту јасно. Но, ипак га са посебном пажњом и чуђењем слушају. Каже да је белведерска ноћ нешто најљепше што му се икада догодило, те да ће је памтити читав живот. Заувијек у срцу ће му бити урезана енергија и занос који је осјетио код својих сабораца и другарица комиткиња. На све то, свечаним и важним тоном додаје: “Белведер је за мене нови Вучји до. О њему ће ђеца једног дана читати у историјским читанкама”.</span>
</p>

<p style="background-color:#ffffff; color:#000000; font-size:16px; text-align:justify">
	<span style="font-size:large">Питам га зна ли кад је била битка коју помиње и гдје се географски и просторно Вучји до налази. Каже ми да не зна. Његова искреност ме је изненадила, будући да је могао да одглуми да је љут што га то уопште и питам, те на тај начин избјегне одговор. Даљи ток нашег разговора ми је открио једног у суштини доброг и простодушног младића, који живот проводи у лошем окружењу, у погрешном времену. Покушавао сам да га убиједим у то да је најбитније да нипошто не одлази код људи који се лажно представљају као свештеници, ма колико му то изгледало као “права црногорска прича”. Са Богом и са Црквом се није шалити! За остало како хоће. Не знам колико сам успио у том свом труду, будући да је без поздрава из аутобуса изашао на будванском булевару и запутио се у правцу Словенске плаже.</span>
</p>

<p style="background-color:#ffffff; color:#000000; font-size:16px; text-align:justify">
	<span style="font-size:large">Тамо ће посматрати море, док поред њега буде пролазио један сасвим други свијет, заокупљен неким другачијим, животним питањима. Са првим знацима сутона, кренуће према булевару у намјери да ухвати аутобус за Цетиње. И тако ће му проћи још један дан, слично као у пјесми загребачког бенда Хладно пиво, из времена кад су правили неку квалитетнију и искренију музику:</span>
</p>

<p style="background-color:#ffffff; color:#000000; font-size:16px; text-align:center">
	<i><span style="font-size:large">“Од буђења до дневника</span></i>
</p>

<p style="background-color:#ffffff; color:#000000; font-size:16px; text-align:center">
	<i><span style="font-size:large">убио сам још један дан</span></i>
</p>

<p style="background-color:#ffffff; color:#000000; font-size:16px; text-align:center">
	<i><span style="font-size:large">још један круг на мом вртуљку</span></i>
</p>

<p style="background-color:#ffffff; color:#000000; font-size:16px; text-align:center">
	<i><span style="font-size:large">сада сам ту, поново на почетку” .</span></i>
</p>

<p style="background-color:#ffffff; color:#000000; font-size:16px; text-align:justify">
	<span style="font-size:large">А живот пролази. Вријеме и смрт, ти сурови господари овога свијета, се труде да избришу или макар изблиједе многе тренутке које човјек сматра за свој живот важним. Ишчезне и изблиједи лако све оно што није везано за истинску љубав, вјеру и наду. Тако ће, прије или касније, изблиједити и сјећање на пламен ватре запаљених белведерских гума…</span>
</p>

<p style="background-color:#ffffff; color:#000000; font-size:16px; text-align:justify">
	 
</p>

<p style="background-color:#ffffff; color:#000000; font-size:16px; text-align:justify">
	<b><i><span style="font-size:large">Извор:<span> </span><a href="https://svetigora.com/rece-mi-jedan-komita/" rel="external nofollow" style="color:#0b5394">Радио Светигора</a></span></i></b>
</p>
]]></description><guid isPermaLink="false">22421</guid><pubDate>Sat, 18 Sep 2021 15:32:00 +0000</pubDate></item><item><title>&#x415;&#x43F;&#x438;&#x441;&#x43A;&#x43E;&#x43F; &#x421;&#x435;&#x440;&#x433;&#x438;&#x458;&#x435; &#x443; &#x438;&#x43D;&#x442;&#x435;&#x440;&#x432;&#x458;&#x443;&#x443; &#x437;&#x430; "&#x41A;&#x443;&#x440;&#x438;&#x440;": &#x421;&#x440;&#x431;&#x438;&#x43C;&#x430; &#x434;&#x430;&#x43D;&#x430;&#x441; &#x421;&#x440;&#x431;&#x438;&#x458;&#x430; &#x441;&#x43B;&#x443;&#x436;&#x438; &#x437;&#x430; &#x43F;&#x43E;&#x43D;&#x43E;&#x441;!</title><link>https://pouke.org/index/1346437251/1346443563/%D0%B5%D0%BF%D0%B8%D1%81%D0%BA%D0%BE%D0%BF-%D1%81%D0%B5%D1%80%D0%B3%D0%B8%D1%98%D0%B5-%D1%83-%D0%B8%D0%BD%D1%82%D0%B5%D1%80%D0%B2%D1%98%D1%83%D1%83-%D0%B7%D0%B0-%D0%BA%D1%83%D1%80%D0%B8%D1%80-%D1%81%D1%80%D0%B1%D0%B8%D0%BC%D0%B0-%D0%B4%D0%B0%D0%BD%D0%B0%D1%81-%D1%81%D1%80%D0%B1%D0%B8%D1%98%D0%B0-%D1%81%D0%BB%D1%83%D0%B6%D0%B8-%D0%B7%D0%B0-%D0%BF%D0%BE%D0%BD%D0%BE%D1%81-r22217/</link><description><![CDATA[
<p><img src="https://pouke.org/uploads/monthly_2021_08/DSC4834-1024x683.jpg.92923e6f910a7010568edcd037409ce2.jpg" /></p>
<p>
	 
</p>

<p style="background-color:#ffffff; color:#000000; font-size:16px; text-align:center">
	<a href="https://1.bp.blogspot.com/-IkghJC5uj3o/YRU3X_xCoyI/AAAAAAABVyI/wuAnAimEmfQ68_bjj4JshaOOen2XXRylwCNcBGAsYHQ/s1024/DSC4834-1024x683.jpg" imageanchor="1" style="color:#0b5394" rel="external nofollow"><img border="0" data-original-height="683" data-original-width="1024" data-ratio="66.67" height="426" style="border-radius:5px; border:1px solid #000000; padding:8px" width="640" alt="DSC4834-1024x683.jpg" data-src="https://1.bp.blogspot.com/-IkghJC5uj3o/YRU3X_xCoyI/AAAAAAABVyI/wuAnAimEmfQ68_bjj4JshaOOen2XXRylwCNcBGAsYHQ/w640-h426/DSC4834-1024x683.jpg" src="https://pouke.org/applications/core/interface/js/spacer.png"></a>
</p>

<p style="background-color:#ffffff; color:#000000; font-size:16px; text-align:center">
	<b><i><span style="font-size:large">Епископ бихаћко-петровачки Сергије један је од малобројних у српској цркви који је спреман да у јавности говори о свим темама – од верских питања па све до политичких прилика. Тако је и у<span> </span><a href="https://www.kurir.rs/vesti/politika/3746431/episkop-sergije-srbima-danas-srbija-sluzi-za-ponos-vucic-je-drzavnik-velikog-formata-napadaju-ga-oni-koji-srbiji-ne-zele-dobro" style="color:#0b5394" rel="external nofollow">интервјуу за Курир</a><span> </span>отворено рекао да политичке елите у Босни и Херцеговини служе као експоненти сила које земљи не желе добро и додао да постоје и неки који би на овим просторима поново да креирају неприлике… Истакао је и да Србија видно напредује с председником Александром Вучићем, којем, како каже, поједини не могу да опросте то што је Србија стала на своје ноге и што се подигла из блата самосажаљења. Говорећи о косовском проблему, наш саговорник истиче да Космет никада неће бити изгубљен ако га се сами не одрекнемо.</span></i></b>
</p>

<p style="background-color:#ffffff; color:#000000; font-size:16px; text-align:center">
	 
</p>

<p>
	<a name="more" style="background-color:#ffffff; color:#000000; font-size:16px; text-align:start" rel=""></a><b style="background-color:#ffffff; color:#000000; font-size:16px; text-align:start"><i></i></b>
</p>

<p style="background-color:#ffffff; color:#000000; font-size:16px; text-align:start">
	 
</p>

<p style="background-color:#ffffff; color:#000000; font-size:16px; text-align:justify">
	<b><i><span style="font-size:large">*Ви нам из прве руке можете рећи како у БиХ функционише суживот три народа – српског, бошњачког и хрватског. </span></i></b>
</p>

<p style="background-color:#ffffff; color:#000000; font-size:16px; text-align:justify">
	<b><i></i></b>
</p>

<p style="background-color:#ffffff; color:#000000; font-size:16px; text-align:justify">
	<span style="font-size:large">– Људи сарађују једни с другима, живе једни крај других, друже се и на том микроплану, осим спорадичних и све ријеђих инцидената, заиста нема проблема. Међутим, непрестана политизација свега и свачега, подстрекивана углавном изван Босне и Херцеговине, уноси немир међу људе, а онда се из страха, али и због осјећаја сигурности, људи окрећу ка својој етничкој групи. То је матрица по којој ова земља функционише већ више од тридесет година. Док год политичке елите служе као експоненти сила које овој земљи не желе стабилност и мир, дотле ће и међунационални односи бити на искушењима. Дакле, да је све до грађана, чини ми се, овој би земљи ишло много боље, али када се оствари било какав напредак, медији и елите подигну тензије, што се, свакако, одрази на обичан народ, па као посљедицу имамо неповјерење, страх и осјећај угрожености једних од других. Из тог зачараног круга, нажалост, још увијек нисмо успјели искорачити. </span>
</p>

<p style="background-color:#ffffff; color:#000000; font-size:16px; text-align:justify">
	<b><i></i></b>
</p>

<p style="background-color:#ffffff; color:#000000; font-size:16px; text-align:justify">
	<b><i><span style="font-size:large">*Отворено сте недавно упозорили да је „некоме, очигледно, досадио мир и напредак“, па би да „распакује Дејтон, да поново отвори старе ране, да убије и оно мало наде које имају овдашњи Срби, Хрвати и Бошњаци“. На кога сте мислили? </span></i></b>
</p>

<p style="background-color:#ffffff; color:#000000; font-size:16px; text-align:justify">
	<b><i></i></b>
</p>

<p style="background-color:#ffffff; color:#000000; font-size:16px; text-align:justify">
	<span style="font-size:large">– Мислио сам на оне исте који су прије тридесет година свесрдно подстакли крвави распад Југославије, на оне који су грађанима својих земаља понудили прогрес, а нама рат, крв и године сиромаштва. Такви се још нису одмакли од мјеста сопственог злочина, већ би да и даље креирају неприлике на овим просторима. Кад они који представљају сва три народа схвате да смо најближи једни другима, да једни о другима овисимо, да дијелимо исто парче земље, да говоримо истим језиком, тада ће и наша будућност бити извјеснија, мирнија, стабилнија. Још од античког доба имамо изреку дивиде ет импера (Завади, па владај), која је у овој земљи потврђена небројено пута, а док год нас други завађају, то је знак да се још нисмо политички освјестили. </span>
</p>

<p style="background-color:#ffffff; color:#000000; font-size:16px; text-align:justify">
	<b><i></i></b>
</p>

<p style="background-color:#ffffff; color:#000000; font-size:16px; text-align:justify">
	<b><i><span style="font-size:large">*Колико је, према вашем мишљењу, страни фактор присутан као неко ко на Балкану вуче конце у позадини? </span></i></b>
</p>

<p style="background-color:#ffffff; color:#000000; font-size:16px; text-align:justify">
	<b><i></i></b>
</p>

<p style="background-color:#ffffff; color:#000000; font-size:16px; text-align:justify">
	<span style="font-size:large">– У посљедња два вијека Босна и Херцеговина је подручје на којем се одмјеравају снаге великих сила. Од Турске царевине и Хабзбуршке монархије па све до наших дана ово подручје је мјесто сретања три монотеистичке религије: православља, римокатоличанства и ислама; овдје се у пуном смислу срећу Срби са Хрватима, Хрвати са Бошњацима, Бошњаци са Србима; овдје је назападнија тачка словенског православља, али је и ширење ислама на запад стало баш у Босни, а у значајнијој мјери и римокатоличанство на словенском југу није продрло источније од Босне. Овдје се западни свијет сусретао са истоком, југ са сјевером, Србија са Хрватском, ислам са хришћанством. Ово говорим како бих предочио сву геополитичку сложеност ове дивне земље која сваком припада, а која заправо није ничија, јер се њоме и њеним народима манипулише вијековима, због чега се Босни и Херцеговини свјесно не допушта да живи као и све друге земље. Та жеља за вјечним протекционизмом негативно се рефлектује на односе међу народима и док је год иностраних душебрижника, Бошњаци, Срби и Хрвати неће бити у стању преузети одговорност за ову земљу, за све њене народе и грађане. Да се разумијемо, нико од страних протектора није дошао у Босну због Босне, већ искључиво због интереса оних којима до Босне истински није стало. </span>
</p>

<p style="background-color:#ffffff; color:#000000; font-size:16px; text-align:justify">
	<b><i></i></b>
</p>

<p style="background-color:#ffffff; color:#000000; font-size:16px; text-align:justify">
	<b><i><span style="font-size:large">*Такође, осврнули сте се на нападе на српског председника Александра Вучића рекавши да „док год њега распињу, знам да нам је добро кренуло, да нам иде, да смо ту где јесмо“, те да је „Вучићево распеће – наше васкрсење“… </span></i></b>
</p>

<p style="background-color:#ffffff; color:#000000; font-size:16px; text-align:justify">
	<b><i></i></b>
</p>

<p style="background-color:#ffffff; color:#000000; font-size:16px; text-align:justify">
	<span style="font-size:large">– Хтио то неко признати или не, Александар Вучић је државник великог формата, а то се најбоље види по томе што је Србију подигао из блата самосажаљења. Наратив безнађа замијенио је наративом успјеха, градећи по Србији мостове, ауто-путеве, фабрике, отварајући хиљаде радних мјеста у којима раде они који су до јуче хтјели напустити своју земљу у потрази за послом. Захваљујући предсједнику Вучићу коначно смо завршили Храм Светог Саве, а ми, Срби ван Србије, напокон се осјећамо као они које Србија заиста доживљава као своје, као род рођени. За непуну деценију предсједник Вучић урадио је оно што генерације његових претходника нису, јер им је од Србије и српског народа био важнији лични и партијски интерес. Због тога предсједника Вучића нападају они који Србији не желе добро, а ми их лако препознајемо управо по томе што га нападају јер не могу гледати како се Србија гради и развија, како расте њен утицај и снага у међународним оквирима. Свим Србима, ма гдје били, Србија данас служи за понос, иако се њен велики напредак тек очекује ако се настави овим путем. Због тога је важно да будемо уз оне који нам добро доносе, да личну сујету и партијске интересе ставимо у други план како би наша матица Србија, након деценија посртања, што брже ишла магистралом напретка. О томе колико је политика предсједника Вучића оснажила Србе ван Србије и Републике Српске, сувишно је и говорити, али је гријех прећутати. Управо због таквог односа, на који смо чекали вијековима, предсједник Вучић имаће нашу неизмјерну захвалност, јер је подигао љествицу националне одговорности тако што је, између осталог, погледао и помогао своје сународнике од којих су сви били дигли руке. </span>
</p>

<p style="background-color:#ffffff; color:#000000; font-size:16px; text-align:justify">
	<b><i></i></b>
</p>

<p style="background-color:#ffffff; color:#000000; font-size:16px; text-align:justify">
	<b><i><span style="font-size:large">*Реакције на ту вашу изјаву о Вучићу биле су подељене… </span></i></b>
</p>

<p style="background-color:#ffffff; color:#000000; font-size:16px; text-align:justify">
	<b><i></i></b>
</p>

<p style="background-color:#ffffff; color:#000000; font-size:16px; text-align:justify">
	<span style="font-size:large">– У народу постоји мишљење да ће нам браћа опрости све осим успјеха. Они што предсједнику Вучићу не могу опростити то што је Србија стала на своје ноге, мени су замјерили јер сам истину изнио на видјело, јер нисам прећутао све оно добро што нам је учинио, бринући о нама заборављенима, остављенима и препуштенима себи самима. Ако прећутимо добра дјела, онда чинимо велику неправду, а ја сам између истине и неправде изабрао истину. И опет бих, и опет ћу. Зато је важно да мјеримо мјером истине, да изађемо из партијских ровова, да не судимо на основу предрасуда, да видимо оно што заиста јесте. Родитељи никада не виде како им дјеца расту, јер су им свакодневно пред очима, али они који их посјећу на свака три мјесеца у стању су да виде њихов стварни напредак. Кад год долазим у Србију, видим напредак, онај истински, стварни, и то ми даје осјећај задовољства и поноса, јер моја Србија, земља у којој сам рођен и одрастао, коначно личи на све друге развијене земље. Ако бих то прећутао, гријех бих велики учинио, али „није српски ћутати“. </span>
</p>

<p style="background-color:#ffffff; color:#000000; font-size:16px; text-align:justify">
	<b><i></i></b>
</p>

<p style="background-color:#ffffff; color:#000000; font-size:16px; text-align:justify">
	<b><i><span style="font-size:large">*Да ли су – и колико – зацелиле српске ране из 20. века, од Првог светског рата, Јасеновца, па до НАТО бомбардовања 1999. и свега што се овде дешавало деведесетих? </span></i></b>
</p>

<p style="background-color:#ffffff; color:#000000; font-size:16px; text-align:justify">
	<b><i></i></b>
</p>

<p style="background-color:#ffffff; color:#000000; font-size:16px; text-align:justify">
	<span style="font-size:large">– Познато је да на Балкану ране не зацјељују, јер се непрестано позлеђују. Због тога нас боле и раздиру, призивајући ново зло. О страдалним временима, којих је овдје било у изобиљу, није постигнут историјски консензус, па зато изнова проживљавамо прошлост, бројимо мртве и отварамо старе ране. Овдје српска суза није једнако вриједна као сузе других, а свака српска жртва је безначајна у односу на жртве других народа. То је више него јасно, јер је негдје одређено да Срби морају носити етикету кривца, да морају испаштати за зло које нису починили, да би се тиме умирила савјест стварних криваца за зло балканских ратова. Ми жртве из свог народа знамо, позната су нам њихова имена и жртва коју су поднијели у име свих нас. Зато их памтимо, у историји и у молитвама, у предању и у сјећањима. Исто тако, сјећамо се и жртава из других народа, са једном једином жељом – да се зло више не понавља, да опростимо једни другима и да једни са другима наставимо свој историјски ход. </span>
</p>

<p style="background-color:#ffffff; color:#000000; font-size:16px; text-align:justify">
	<b><i></i></b>
</p>

<p style="background-color:#ffffff; color:#000000; font-size:16px; text-align:justify">
	<b><i><span style="font-size:large">*Да ли сте оптимиста о питању решавања косовског проблема? </span></i></b>
</p>

<p style="background-color:#ffffff; color:#000000; font-size:16px; text-align:justify">
	<b><i></i></b>
</p>

<p style="background-color:#ffffff; color:#000000; font-size:16px; text-align:justify">
	<span style="font-size:large">– Да би се неки проблем ријешио, потребан је договор, а договора нема без компромиса. С албанске стране не видимо жељу за компромисом, а док год је тако, рјешење није на помолу. Ипак, мишљења сам да се албанске политичке позиције диктирају далеко од Приштине, па је српска преговарачка позиција утолико тежа јер није познат стварни преговарач, већ представник самозване државе Косово као својеврсни опуномоћени представник. Све је то велика политичка једначина са много непознатих, али док год сваки Србин Косово носи у души, као дио сопственог духовно-националног идентитета, за нас Косово и Метохија никада неће бити изгубљени, јер је изгубљено само оно чега се сами одрекнемо. </span>
</p>

<p style="background-color:#ffffff; color:#000000; font-size:16px; text-align:justify">
	<b><i></i></b>
</p>

<p style="background-color:#ffffff; color:#000000; font-size:16px; text-align:justify">
	<b><i><span style="font-size:large">*Црква је пре тачно пола године добила новог патријарха. Колико сте задовољни радом патријарха Порфирија? – </span></i></b>
</p>

<p style="background-color:#ffffff; color:#000000; font-size:16px; text-align:justify">
	<b><i></i></b>
</p>

<p style="background-color:#ffffff; color:#000000; font-size:16px; text-align:justify">
	<span style="font-size:large">Мислим да је цјелисходније поставити питање: колико је патријарх Порфирије задовољан нама? Ово говорим јер знам каквог смо духовника добили за поглавара Српске православне цркве. Мислим да ће његов избор и његова патријарашка дјелатност мијењати набоље свакога од нас, јер је најбољи међу нама изабран да нас води. Ученици се увијек угледају на свог учитеља, па ћемо, ако будемо имали хришћанског смирења и духовне мудрости, угледати се на свог патријарха да бисмо и сами постајали бољи, из дана у дан, из мјесеца у мјесец. То и јесте смисао духовног живота, угледати се на оне који се угледају на Христа. </span>
</p>

<p style="background-color:#ffffff; color:#000000; font-size:16px; text-align:justify">
	<b><i></i></b>
</p>

<p style="background-color:#ffffff; color:#000000; font-size:16px; text-align:justify">
	<b><i><span style="font-size:large">*Какав је ваш став када је реч о вакцинацији против коронавируса? </span></i></b>
</p>

<p style="background-color:#ffffff; color:#000000; font-size:16px; text-align:justify">
	<b><i></i></b>
</p>

<p style="background-color:#ffffff; color:#000000; font-size:16px; text-align:justify">
	<span style="font-size:large">– Човјек је биће које тежи ка слободи и свако од нас треба да одлучује у своје име, да чини оно што мисли да је добро за њега и за заједницу којој припада. Много је дезинформација и полуистина пласирано у затровани медијски простор, па је савремени човјек збуњен мноштвом противрјечних тврдњи. Ипак, потребно је филтрирати информације које долазе до нас, уочити разлику између истинских стручњака и самозваних душебрижника. Када то учинимо, знаћемо шта нам је чинити.</span>
</p>

<p style="background-color:#ffffff; color:#000000; font-size:16px; text-align:justify">
	<b><i></i></b>
</p>

<p style="background-color:#ffffff; color:#000000; font-size:16px; text-align:justify">
	<b><i><span style="font-size:large">Извор:<span> </span><a href="https://www.eparhijabihackopetrovacka.org/episkop-sergije-srbima-danas-srbija-sluzi-za-ponos-vucic-je-drzavnik-velikog-formata-napadaju-ga-oni-koji-srbiji-ne-zele-dobro/" style="color:#0b5394" rel="external nofollow">Епархија бихаћко-петровачка</a></span></i></b>
</p>
]]></description><guid isPermaLink="false">22217</guid><pubDate>Thu, 12 Aug 2021 16:15:25 +0000</pubDate></item><item><title>&#x41F;&#x440;&#x435;&#x43C;&#x438;&#x458;&#x435;&#x440; &#x41A;&#x440;&#x438;&#x432;&#x43E;&#x43A;&#x430;&#x43F;&#x438;&#x45B; &#x440;&#x430;&#x437;&#x433;&#x43E;&#x432;&#x430;&#x440;&#x430;&#x43E; &#x441;&#x430; &#x435;&#x43F;&#x438;&#x441;&#x43A;&#x43E;&#x43F;&#x438;&#x43C;&#x430; &#x437;&#x430;&#x445;&#x443;&#x43C;&#x441;&#x43A;&#x43E;-&#x445;&#x435;&#x440;&#x446;&#x435;&#x433;&#x43E;&#x432;&#x430;&#x447;&#x43A;&#x438;&#x43C; &#x414;&#x438;&#x43C;&#x438;&#x442;&#x440;&#x438;&#x458;&#x435;&#x43C; &#x438; &#x43C;&#x438;&#x43B;&#x435;&#x448;&#x435;&#x432;&#x441;&#x43A;&#x438;&#x43C; &#x410;&#x442;&#x430;&#x43D;&#x430;&#x441;&#x438;&#x458;&#x435;&#x43C;</title><link>https://pouke.org/index/1346437251/1346443563/%D0%BF%D1%80%D0%B5%D0%BC%D0%B8%D1%98%D0%B5%D1%80-%D0%BA%D1%80%D0%B8%D0%B2%D0%BE%D0%BA%D0%B0%D0%BF%D0%B8%D1%9B-%D1%80%D0%B0%D0%B7%D0%B3%D0%BE%D0%B2%D0%B0%D1%80%D0%B0%D0%BE-%D1%81%D0%B0-%D0%B5%D0%BF%D0%B8%D1%81%D0%BA%D0%BE%D0%BF%D0%B8%D0%BC%D0%B0-%D0%B7%D0%B0%D1%85%D1%83%D0%BC%D1%81%D0%BA%D0%BE-%D1%85%D0%B5%D1%80%D1%86%D0%B5%D0%B3%D0%BE%D0%B2%D0%B0%D1%87%D0%BA%D0%B8%D0%BC-%D0%B4%D0%B8%D0%BC%D0%B8%D1%82%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B5%D0%BC-%D0%B8-%D0%BC%D0%B8%D0%BB%D0%B5%D1%88%D0%B5%D0%B2%D1%81%D0%BA%D0%B8%D0%BC-%D0%B0%D1%82%D0%B0%D0%BD%D0%B0%D1%81%D0%B8%D1%98%D0%B5%D0%BC-r21977/</link><description><![CDATA[
<p><img src="https://pouke.org/uploads/monthly_2021_07/1625237984wyhqhck8psclt40z-i_747x498.jpg.41243b7b113e60a1cd09e6b01f1ce7ef.jpg" /></p>
<p>
	 
</p>

<p style="background-color:#ffffff; color:#000000; font-size:16px; text-align:center">
	<a href="https://1.bp.blogspot.com/-cgX_lKgk_3w/YN9d4I0XonI/AAAAAAABT_I/dHE1Sj42ZiQ5TjTAczqIbCqVmfIkfgHrgCNcBGAsYHQ/s800/7-Custom.jpeg" imageanchor="1" style="color:#0b5394" rel="external nofollow"><img border="0" data-original-height="532" data-original-width="800" data-ratio="66.56" height="426" style="border-radius:5px; border:1px solid #000000; padding:8px" width="640" alt="7-Custom.jpeg" data-src="https://1.bp.blogspot.com/-cgX_lKgk_3w/YN9d4I0XonI/AAAAAAABT_I/dHE1Sj42ZiQ5TjTAczqIbCqVmfIkfgHrgCNcBGAsYHQ/w640-h426/7-Custom.jpeg" src="https://pouke.org/applications/core/interface/js/spacer.png"></a>
</p>

<p style="background-color:#ffffff; color:#000000; font-size:16px; text-align:center">
	<b><i><span style="font-size:large">Предсједник Владе Црне Горе проф. др Здравко Кривокапић примио је данас Њихова преосвештенства, епископа милешевског г. Атанасија и захумско-херцеговачког г. Димитрија. Тема састанка била је упис Епархије милешвеске и Епархије захумско–херцеговачке и приморске, чији се дјелови протежу и на територију државе Црне Горе, у Јединствену евиденцију вјерских заједница, саопштено је на сајту Владе Црне Горе.</span></i></b>
</p>

<p>
	<span style="background-color:#ffffff; color:#000000; font-size:16px; text-align:start"><span style="font-size:large"><a name="more" rel=""></a></span></span>
</p>

<p style="background-color:#ffffff; color:#000000; font-size:16px; text-align:center">
	 
</p>

<p style="background-color:#ffffff; color:#000000; font-size:16px; text-align:justify">
	<span style="font-size:large">То је већ учињено са Митрополијом црногорско-приморском и Епархијом будимљанско-никшићком, а све у складу са недавно усвојеним Законом о слободи вјероисповијести.</span>
</p>

<p style="background-color:#ffffff; color:#000000; font-size:16px; text-align:justify">
	<span style="font-size:large">Премијер Кривокапић искористио је прилику да епископу захумско-херцеговачком Димитрију уручи рјешење о упису у Јединствену евиденцију вјерских заједница. Епархија милешевска поднијела је захтјев за упис у Јединствену евиденцију и њеним уписом све епархије СПЦ на територији Црне Горе биће евидентиране у јединственој књизи евиденције вјерских заједница.</span>
</p>

<p style="background-color:#ffffff; color:#000000; font-size:16px; text-align:justify">
	<span style="font-size:large">Премијер Кривокапић, изразивши добродошлицу високим представницима СПЦ, рекао је да је владавина права темељна вриједност сваког друштва које жели да буде уређено и стабилно, те да Влада Црне Горе жели да сваки човјек у држави осјети да је и битан и да је сигуран и да има загарантована и једнака права.</span>
</p>

<p style="background-color:#ffffff; color:#000000; font-size:16px; text-align:justify">
	<span style="font-size:large">“У Црној Гори нико више не смије бити дискриминасан ни по једном основу, а нарочито то не могу бити институције које су темељни ослонци црногорске државности и њене духовне и културне препознатљивости. Епархије којима ви духовно руководите и Црква коју представљате, својим учењем, својом етиком и моралом, својом молитвом је уграђена и уткана у грађанско биће Црне Горе и радујем се новом амбијенту у којем државу Црну Гору сасвим можете да доживите као свој дом у којем ћете моћи да остварите сва, Уставом и законом загарантована права. Ђеламо у времену у којем се државе називају пријатељима и партнерима, тако да и све вјерске заједнице у Црној Гори, нарочито оне традиционалне и њихове поглаваре, доживљавамо као пријатеље и партнере на истом задатку да Црну Гору начинимо државом стабилности, толеранције, мира, солидарности и емпатије. Све што је Влада обиљежила као свој циљ, она ће и остварити, тако да ће и Темљни уговор са СПЦ, који је природни наставак процеса који је отпочет доношењем Закона о слободи вјероисповијести, такође добити свој свечани епилог, а тиме и све злонамјерне политичке игре и интриге бити сасвим демаскиране и обесмишљене”, поручио је премијер Кривокапић.</span>
</p>

<p style="background-color:#ffffff; color:#000000; font-size:16px; text-align:justify">
	<span style="font-size:large">Епископи су се захвалили премијеру и Влади Црне Горе на спремности да рјеше питање Темељног уговора државе Црне Горе са СПЦ.</span>
</p>

<p style="background-color:#ffffff; color:#000000; font-size:16px; text-align:justify">
	<span style="font-size:large">“Држимо да је питање Уговора веома важно, јер ће се њиме потврдити снага недавно усвојеног Закона о слободи вјероисповијести и свих одредби тог акта, које гарантују све, Уставом и међународним правом, дате слободе Цркви и вјерницима, али и омогућава да се коначно дође до суштинског међусобног поштовања и плодотворне сарадње државе и СПЦ у Црној Гори истовремено поштујући модерне тековине њихове одвојености и независности. Темељни уговор се искључиво односи на живот епархија СПЦ у Црној Гори. Ми као епископи поменутих епархија, обећали смо премијеру и Влади да ћемо у најскорије вријеме, ради интереса Цркве, државе и вјерника, учинити све са наше стране, стране СПЦ, да се Темељни уговор што прије потпише”, саопштили су на састанку епископи милешевски Атанасије и захумско-херцеговачки Димитрије.</span>
</p>

<p style="background-color:#ffffff; color:#000000; font-size:16px; text-align:justify">
	 
</p>

<p style="background-color:#ffffff; color:#000000; font-size:16px; text-align:justify">
	<b><i><span style="font-size:large">Извор:<span> </span><a href="https://mitropolija.com/2021/07/02/premijer-krivokapic-razgovarao-sa-episkopima-zahumsko-hercegovackim-dimitrijem-i-milesevskim-atanasijem/" style="color:#0b5394" rel="external nofollow">Митрополија црногорско-приморска</a></span></i></b>
</p>
]]></description><guid isPermaLink="false">21977</guid><pubDate>Fri, 02 Jul 2021 18:46:27 +0000</pubDate></item><item><title>&#x410;&#x442;&#x438;&#x43D;&#x430;: &#x411;&#x430;&#x447;&#x435;&#x43D;&#x430; &#x43A;&#x438;&#x441;&#x435;&#x43B;&#x438;&#x43D;&#x430; &#x43D;&#x430; &#x441;&#x435;&#x434;&#x43C;&#x43E;&#x440;&#x438;&#x446;&#x443; &#x43C;&#x438;&#x442;&#x440;&#x43E;&#x43F;&#x43E;&#x43B;&#x438;&#x442;&#x430;</title><link>https://pouke.org/index/1346437251/1346443563/%D0%B0%D1%82%D0%B8%D0%BD%D0%B0-%D0%B1%D0%B0%D1%87%D0%B5%D0%BD%D0%B0-%D0%BA%D0%B8%D1%81%D0%B5%D0%BB%D0%B8%D0%BD%D0%B0-%D0%BD%D0%B0-%D1%81%D0%B5%D0%B4%D0%BC%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%86%D1%83-%D0%BC%D0%B8%D1%82%D1%80%D0%BE%D0%BF%D0%BE%D0%BB%D0%B8%D1%82%D0%B0-r21928/</link><description><![CDATA[
<p><img src="https://pouke.org/uploads/monthly_2021_06/677z381_grcka-crkva.jpg.d3beba8196aa80970cd67b83d1e351fe.jpg" /></p>
<p>
	 
</p>

<p style="text-align: center;">
	<img data-ratio="56.28" width="677" alt="677z381_grcka-crkva.jpg" data-src="https://www.politika.rs/thumbs//upload/Article/Image/2021_06///677z381_grcka-crkva.jpg" src="https://pouke.org/applications/core/interface/js/spacer.png">
</p>

<p style="background-color:#ffffff; color:#211d1e; font-size:1rem; text-align:start">
	<strong>Атина</strong><span> </span>– На седморицу грчких митрополита, од којих се тројица у тешком стању и са озбиљним повредама налазе у болници, бачена је киселина, витриол.
</p>

<p style="background-color:#ffffff; color:#211d1e; font-size:1rem; text-align:start">
	На њих је током заседања црквеног суда бацио киселину 37-огодишњи јеромонах осуђен за поседовање дроге у знак протеста што је првостепена пресуда о одстрањивању са дужности потврђена.
</p>

<p style="background-color:#ffffff; color:#211d1e; font-size:1rem; text-align:start">
	„Напао сам их зато што су ме одстранили, зато што су ме казнили”, изјавио је полицији свештеник који је 2018. оптужен и коме се судило због поседовања и распрострањивање кокаина који је крио у својој келији уверен да је полиција тамо неће тражити. У епархије у Верији, пред судом је изјавио да је кокаин поседовао за личну употребу после чега је био ослобођен, али је требало да напусти црквене редове.
</p>

<p style="background-color:#ffffff; color:#211d1e; font-size:1rem; text-align:start">
	На највишој истанци је управо разматрана жалба на најављену одлуку о дисциплинским мерама и када је вечарас постало јасно да ће митрополити потврдити казну и да ће преступник морати да напусти цркву – две боце киселине које је имао при себи бацио је на седмочлано црквено судско веће повредивши притом и два адвоката и људе из обезбеђења који су покушали да га спрече.
</p>

<p style="background-color:#ffffff; color:#211d1e; font-size:1rem; text-align:start">
	<a href="https://www.politika.rs/scc/clanak/481935/Bacena-kiselina-na-sedmoricu-mitropolita" ipsnoembed="true" rel="external nofollow">https://www.politika.rs/scc/clanak/481935/Bacena-kiselina-na-sedmoricu-mitropolita</a>  
</p>
]]></description><guid isPermaLink="false">21928</guid><pubDate>Tue, 22 Jun 2021 21:59:00 +0000</pubDate></item><item><title>&#x428;&#x438;&#x458;&#x430;&#x43A;&#x43E;&#x432;&#x438;&#x45B;: &#x201E;&#x421;&#x43F;&#x43E;&#x440;&#x43D;&#x438;&#x201C; &#x447;&#x43B;&#x430;&#x43D;&#x43E;&#x432;&#x438; &#x422;&#x435;&#x43C;&#x435;&#x459;&#x43D;&#x43E;&#x433; &#x443;&#x433;&#x43E;&#x432;&#x43E;&#x440;&#x430; &#x441;&#x430; &#x421;&#x41F;&#x426; - &#x43D;&#x43E;&#x432;&#x438; &#x438;&#x437;&#x433;&#x43E;&#x432;&#x43E;&#x440; &#x434;&#x430; &#x433;&#x430; &#x426;&#x440;&#x43D;&#x430; &#x413;&#x43E;&#x440;&#x430; &#x43D;&#x435; &#x43F;&#x43E;&#x442;&#x43F;&#x438;&#x448;&#x435;</title><link>https://pouke.org/index/1346437251/1346443563/%D1%88%D0%B8%D1%98%D0%B0%D0%BA%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%9B-%E2%80%9E%D1%81%D0%BF%D0%BE%D1%80%D0%BD%D0%B8%E2%80%9C-%D1%87%D0%BB%D0%B0%D0%BD%D0%BE%D0%B2%D0%B8-%D1%82%D0%B5%D0%BC%D0%B5%D1%99%D0%BD%D0%BE%D0%B3-%D1%83%D0%B3%D0%BE%D0%B2%D0%BE%D1%80%D0%B0-%D1%81%D0%B0-%D1%81%D0%BF%D1%86-%D0%BD%D0%BE%D0%B2%D0%B8-%D0%B8%D0%B7%D0%B3%D0%BE%D0%B2%D0%BE%D1%80-%D0%B4%D0%B0-%D0%B3%D0%B0-%D1%86%D1%80%D0%BD%D0%B0-%D0%B3%D0%BE%D1%80%D0%B0-%D0%BD%D0%B5-%D0%BF%D0%BE%D1%82%D0%BF%D0%B8%D1%88%D0%B5-r21883/</link><description><![CDATA[
<p><img src="https://pouke.org/uploads/monthly_2021_06/48517490_Bogoljub-ijakovi-696x464-1.jpg.ccee912aea2fbbac9c030c05c07a6858.jpg" /></p>
<p>
	 
</p>

<div itemprop="description" style="border:0px; color:#222222; font-size:18px; padding:0px; text-align:start; vertical-align:baseline">
	<p style="border:0px; font-size:18px; padding:0px; vertical-align:baseline">
		Изјава црногорског премијера Здравка Кривокапића о спорним члановима у Темељном уговору који та држава треба да потпише са Српском православном црквом само су домишљања и изговори да уговор у ствари не буде потписан, сматра Богољуб Шијаковић, професор Богословског факултета у Београду.
	</p>
</div>

<div itemprop="articleBody" style="border:0px; color:#333333; font-size:16px; padding:0px; text-align:start; vertical-align:baseline">
	<p style="border:0px; font-size:16px; padding:0px; vertical-align:baseline">
		Неколико пута најављивано, па<span> </span><strong style="border:0px; font-size:16px; padding:0px; vertical-align:baseline">одлагано</strong><span> </span><strong style="border:0px; font-size:16px; padding:0px; vertical-align:baseline">потписивање Темељног уговора</strong><span> </span>између Владе Црне Горе и СПЦ иако је, како је јавност била обавештена, све било усаглашено, изгледа да је добило разјашњење. После различитих порука премијера Кривокапића, на крају и оне да<span> </span><a href="https://sptnkne.ws/GyMg" rel="external nofollow" style="border:0px; color:#f7961d; font-size:16px; padding:0px; vertical-align:baseline" target="_blank">потпис треба ставити на јесен,</a><span> </span>на дан упокојења блаженопочившег митрополита Амфилохија, сада је премијер изашао са конкретним разлозима због којих уговор није потписан.
	</p>

	<h2 style="border: 0px; color: rgb(0, 0, 0); font-size: 19px; padding: 0px; vertical-align: baseline; text-align: center;">
		Кривокапић- спорна два члана и преамбула
	</h2>

	<p style="border:0px; font-size:16px; padding:0px; vertical-align:baseline">
		Црногорски премијер је за ТВ Вијести изјавио је да су<span> </span><a href="https://sptnkne.ws/G4sR" rel="external nofollow" style="border:0px; color:#f7961d; font-size:16px; padding:0px; vertical-align:baseline" target="_blank"><strong style="border:0px; font-size:16px; padding:0px; vertical-align:baseline">спорна два чланa</strong> Темељног уговора</a><span> </span>са СПЦ<span> </span><strong style="border:0px; font-size:16px; padding:0px; vertical-align:baseline">и</strong><span> </span>његова<span> </span><strong style="border:0px; font-size:16px; padding:0px; vertical-align:baseline">прембула</strong><span> </span>и да је у петак писмом обавестио патријарха СПЦ Порфирија о ставу владе Црне Горе о томе.
	</p>

	<p style="border:0px; font-size:16px; padding:0px; vertical-align:baseline">
		Један члан се, како је казао, односи на<span> </span><strong style="border:0px; font-size:16px; padding:0px; vertical-align:baseline">увођење нова три верска празника</strong><span> </span>чиме би број верских празника у Црној Гори био већи него што то Законом о верским празницима дозвољава.  Споран је и део члана који се односи на имовинска питања, када<span> </span><strong style="border:0px; font-size:16px; padding:0px; vertical-align:baseline">имовина</strong><span> </span><strong style="border:0px; font-size:16px; padding:0px; vertical-align:baseline">није катастарски уписана</strong>. Шта је спорно у прембули није објаснио.
	</p>

	<p style="border:0px; font-size:16px; padding:0px; vertical-align:baseline">
		За Шијаковића који је учествовао у усаглашавању Темељног уговора, изјава Кривокапића је, како каже – чудна. Објашњава и зашто.
	</p>

	<h3 style="border: 0px; color: rgb(0, 0, 0); font-size: 19px; padding: 0px; vertical-align: baseline; text-align: center;">
		Шијаковић- све је већ било усаглашено
	</h3>

	<blockquote style="border-bottom-color:initial; border-bottom-style:initial; border-image:initial; border-left-color:#f7961d; border-left-style:solid; border-right-color:initial; border-right-style:initial; border-top-color:initial; border-top-style:initial; border-width:0px 0px 0px 19px; color:#333333; padding:15px 30px 20px; text-align:start; vertical-align:baseline">
		„Док је трајао Сабор Српске православне цркве, оног дана<span> </span><strong style="border:0px; font-size:16px; padding:0px; vertical-align:baseline">када је он долазио на Сабор</strong>, у преподневним сатима, било је<span> </span><strong style="border:0px; font-size:16px; padding:0px; vertical-align:baseline">договорено</strong><span> </span>да се та два члана коригују и да се потпуно излишном учини даља дискусија о томе и да се Уговор потпише. И то је<span> </span><strong style="border:0px; font-size:16px; padding:0px; vertical-align:baseline">обострано прихваћено</strong><span> </span>и речено је да ће уговор бити потписан. До тога, међутим, није дошло. Сад поново имамо те исте примедбе које су фактички биле савладане у току Сабора“. 
	</blockquote>

	<p style="border:0px; color:#333333; font-size:16px; padding:0px; text-align:start; vertical-align:baseline">
		На питање шта је конкретно спорно да се уведу нова<span> </span><strong style="border:0px; font-size:16px; padding:0px; vertical-align:baseline">три празника </strong> – Свети Сава, Свети Петар Цетињски и Свети Василије Острошки, он каже да заправо није ништа и да уз <strong style="border:0px; font-size:16px; padding:0px; vertical-align:baseline">малу корекцију</strong><span> </span>све може да остане у складу са црногорским  Законом о празницима тако што би то били празници за које нису предвиђени<span> </span><strong style="border:0px; font-size:16px; padding:0px; vertical-align:baseline">нерадни дани</strong>.
	</p>

	<p style="border:0px; color:#333333; font-size:16px; padding:0px; text-align:start; vertical-align:baseline">
		Шијаковић не види проблем ни са имовином која није уписана у катастар.
	</p>

	<p style="border:0px; color:#333333; font-size:16px; padding:0px; text-align:start; vertical-align:baseline">
		„Оно што није катастарски уписано<span> </span><strong style="border:0px; font-size:16px; padding:0px; vertical-align:baseline">биће катастарски уписано</strong><span> </span>у складу са Законом. Нико не тражи да се упише туђа имовина на име Цркве него оно што није уписано да се упише у нормалној процедури,<span> </span><strong style="border:0px; font-size:16px; padding:0px; vertical-align:baseline">у складу са законом</strong>. Зна се како се имовина доказује и уписује у катастар“. 
	</p>

	<h4 style="border: 0px; color: rgb(0, 0, 0); font-size: 19px; padding: 0px; vertical-align: baseline; text-align: center;">
		Зашто није укњижена имовина
	</h4>

	<p style="border:0px; color:#333333; font-size:16px; padding:0px; text-align:start; vertical-align:baseline">
		А зна се, како каже, и зашто Црква није могла од 1945. да катастарски укњижи своју имовину - јер јој то није било дозвољено. Подсећа, такође, да је обавеза државе Црне Горе била да донесе<span> </span><strong style="border:0px; font-size:16px; padding:0px; vertical-align:baseline">закон о реституцији имовине Цркава</strong><span> </span>и верских заједнице. Црна Гора је својевремено донела закон о реституцији из ког је искључила Цркве и верске заједнице и у њему још пре десетак година навела да ће то питање бити регулисано посебним законом. А тог закона, додаје он, нема<span> </span><strong style="border:0px; font-size:16px; padding:0px; vertical-align:baseline">ни на видику</strong>.
	</p>

	<p style="border:0px; color:#333333; font-size:16px; padding:0px; text-align:start; vertical-align:baseline">
		На питање шта је спорно у преамбули, Шијаковић каже да може само да процењује, јер Кривокапић то није прецизирао. Он подсећа да<span> </span><strong style="border:0px; font-size:16px; padding:0px; vertical-align:baseline">преамбула</strong><span> </span>нема правно дејство, већ представља исказивање воље и ко потписује Темељни уговор.
	</p>

	<p style="border:0px; color:#333333; font-size:16px; padding:0px; text-align:start; vertical-align:baseline">
		„Оно што је битно за преамбулу у овом случају јесте да се у њој<span> </span><strong style="border:0px; font-size:16px; padding:0px; vertical-align:baseline">дефинишу стране које потписују уговор.</strong><span> </span>Те стране постоје и оне су дефинисане и ниједна од две стране не може да дефинише ону другу. Не настају те две стране на темељу уговора, него претходно већ постоје да би склопиле уговор“,  истиче професор Богословског факултета у Београду.
	</p>

	<p style="border:0px; color:#333333; font-size:16px; padding:0px; text-align:start; vertical-align:baseline">
		Он се, каже, прибојава да једна страна жели у преамбули да дефинише другу страну, њен идентитет, њен правни субјективитет, што је недопустиво.
	</p>

	<h5 style="border: 0px; color: rgb(0, 0, 0); font-size: 19px; padding: 0px; vertical-align: baseline; text-align: center;">
		Кога хоће Подгорица као потписника уговора
	</h5>

	<p style="border:0px; color:#333333; font-size:16px; padding:0px; text-align:start; vertical-align:baseline">
		На питање кога би онда то званична <strong style="border:0px; font-size:16px; padding:0px; vertical-align:baseline">Подгорица хтела</strong><span> </span>за потписника уместо Српске православне цркве,  Шијаковић каже - рецимо<span> </span><strong style="border:0px; font-size:16px; padding:0px; vertical-align:baseline">непостојећу православну цркву у Црној Гори.</strong>
	</p>

	<p style="border:0px; color:#333333; font-size:16px; padding:0px; text-align:start; vertical-align:baseline">
		„То је један апстрактум који нигде не постоји. Не постоји ниједна Црква на планети која се зове Православна црква. У правном промету идентитет мора бити онакав кав он јесте, а он гласи Српска православна црква“, јасан је Шијаковић.
	</p>

	<p style="border:0px; color:#333333; font-size:16px; padding:0px; text-align:start; vertical-align:baseline">
		На констатцију да јавност тек сада сазнаје да је било неких проблема са Темељним уговором са СПЦ, наш саговорник каже да се све време прави нека мистификација око њега. То је, како напомиње, један обичан, врло једноставан правни акт за чије потписивање Влада<span> </span><strong style="border:0px; font-size:16px; padding:0px; vertical-align:baseline">Црне Горе</strong><span> </span>има посебан мотив да би била отклоњена дискриминација. И сама је то више пута наглашавала, јер<span> </span><strong style="border:0px; font-size:16px; padding:0px; vertical-align:baseline">једино са СПЦ није потписала тај уговор.</strong>
	</p>

	<h5 style="border: 0px; color: rgb(0, 0, 0); font-size: 19px; padding: 0px; vertical-align: baseline; text-align: center;">
		Изговори да се Темељни уговор не потпише
	</h5>

	<blockquote style="border-bottom-color:initial; border-bottom-style:initial; border-image:initial; border-left-color:#f7961d; border-left-style:solid; border-right-color:initial; border-right-style:initial; border-top-color:initial; border-top-style:initial; border-width:0px 0px 0px 19px; color:#333333; padding:15px 30px 20px; text-align:start; vertical-align:baseline">
		„Ја мислим да су то све просто домишљања како све да се дезавуише, одложи, проблематизује, мистификује. Који су прави разлози за то не знам, осим што из тога човек извлачи закључак да је<span> </span><strong style="border:0px; font-size:16px; padding:0px; vertical-align:baseline">циљ</strong><span> </span>да се<span> </span><strong style="border:0px; font-size:16px; padding:0px; vertical-align:baseline">Темељни уговор не потпише</strong>“,  оцена је Шијаковића.
	</blockquote>

	<p style="border:0px; color:#333333; font-size:16px; padding:0px; text-align:start; vertical-align:baseline">
		За њега је, каже, просто фрапантно то што је црногорски премијер изјавио да би да је потписао Темељни уговор одмах био<span> </span><a href="https://sptnkne.ws/G4Ee" rel="external nofollow" style="border:0px; color:#f7961d; font-size:16px; padding:0px; vertical-align:baseline" target="_blank">ухапшен под оптужбом за велеиздају</a><span> </span>државе. Невероватно му је, истиче он, да то тако неко може да појми, јер потписивање таквог уговора је управо у интересу државе, поготово када се сагледава историјска улога и мисија Митрополије црногорско-приморске СПЦ. Она је управо главни стуб те државе која их нема много, а у неким периодима историје је била и једини.
	</p>

	<p style="border:0px; color:#333333; font-size:16px; padding:0px; text-align:start; vertical-align:baseline">
		Неодговорно је тако третирати и Митрополију и СПЦ, истиче Шијаковић.
	</p>

	<p>
		 
	</p>

	<div class="ipsRichEmbed" style="max-width: 500px;  border: 1px solid rgba(0,0,0,0.1); ">
		<div class="ipsRichEmbed_masthead ipsRichEmbed_mastheadBg ipsType_center">
			<a href="https://rs.sputniknews.com/analize/202106111125584437-sijakovic-sporni-clanovi-temeljnog-ugovorasa-spc-novi-izgovor-da-ga-crna-gora-ne-potpise/" style="background-image: url( 'https://rs.sputniknews.com/sharing_snippet/1125584437.png?1623435240' ); background-position: center; background-repeat: no-repeat; background-size: cover; height: 120px; display: block;" rel="external nofollow"><img alt="1125584437.png?1623435240" class="ipsHide" data-src="https://rs.sputniknews.com/sharing_snippet/1125584437.png?1623435240" src="https://pouke.org/applications/core/interface/js/spacer.png"> </a>
		</div>

		<div style="padding: 10px;">
			<h3 class="ipsRichEmbed_itemTitle  ipsTruncate ipsTruncate_line  ipsType_blendLinks">
				<span><span></span></span> <a href="https://rs.sputniknews.com/analize/202106111125584437-sijakovic-sporni-clanovi-temeljnog-ugovorasa-spc-novi-izgovor-da-ga-crna-gora-ne-potpise/" style="text-decoration: none; margin-bottom: 5px;" title="Шијаковић: „Спорни“ чланови Темељног уговора са СПЦ - нови изговор да га Црна Гора не потпише" rel="external nofollow">Шијаковић: „Спорни“ чланови Темељног уговора са СПЦ - нови изговор да га Црна Гора не потпише</a>
			</h3>

			<div class="ipsType_light">
				RS.SPUTNIKNEWS.COM
			</div>

			<hr class="ipsHr">
			<div class="ipsSpacer_top ipsSpacer_half is-truncated" data-ipstruncate="" data-ipstruncate-size="3 lines" data-ipstruncate-type="remove" style="overflow-wrap: break-word;">
				<span style="">Изјава црногорског премијера Здравка Кривокапића о спорним члановима у Темељном уговору који та држава треба да потпише са Српском православном црквом само су... </span>
			</div>
		</div>
	</div>

	<p style="border:0px; font-size:16px; padding:0px; vertical-align:baseline">
		 
	</p>
</div>
]]></description><guid isPermaLink="false">21883</guid><pubDate>Fri, 11 Jun 2021 12:00:00 +0000</pubDate></item></channel></rss>
