Зашто се неки људи изнова и изнова нађу у сличним љубавним односима, иако искрено желе нешто потпуно другачије? Зашто једни стално бирају емоционално недоступне партнере, док се други поново и поново налазе у везама које их исцрпљују, повређују или остављају празнину?

Сигмунд Фројд је веровао да љубав није ни близу тако рационална како бисмо желели да мислимо.

По његовом схватању, често нас несвесно привлачи оно што нам је познато — чак и када нас боли. Управо та идеја и данас важи за једну од најконтроверзнијих у психологији односа.

„Присила понављања“: зашто понављамо исте обрасце

Фројд је приметио да људи често понављају исте емоционалне сценарије, чак и када им доносе патњу. Тај феномен назвао је присила понављања — несвесна потреба да поново стварамо сличне ситуације, односе и осећања из прошлости.

Према њему, људе не привлачи нужно оно што је за њих добро, већ оно што им је психолошки познато, пише Сенса.си.

Ако је неко одрастао уз емоционално дистанцираног родитеља, касније може несвесно тражити партнере који у њему поново буде исто осећање — потребу за љубављу, потврдом или блискошћу. Иако особа не жели да пати, њен унутрашњи образац то може да препозна као „љубав“.

Зашто нас „мирна“ љубав понекад одбија?

Једна од најзанимљивијих Фројдових идеја јесте да људи често мешају интензитет са љубављу.

Ако смо навикли на односе пуни несигурности, емоционалних осцилација и тензије, стабилна и мирна веза може да нам делује необично — па чак и досадно.

Због тога се неки људи снажно заљубљују у партнере који их емоционално дестабилизују. Несвесно траже познат образац: борбу за пажњу, осећај да љубав мора да се заслужи или страх од напуштања.

Психа бира познату бол уместо непознате сигурности

Фројд је сматрао да се у раним односима са родитељима формира наш „унутрашњи модел љубави“. Начин на који смо били виђени, смиривани, прихваћени или одбијани касније снажно утиче на то шта тражимо у партнерским односима.

Ако дете није имало емоционалну сигурност, одрасла особа може несвесно да повезује љубав са несигурношћу, чежњом или страхом.

Да ли смо осуђени на лоше односе?

Не — али то значи да љубавне изборе не правимо искључиво свесно, већ и из дубоких, несвесних образаца.

Фројд је веровао да ти обрасци губе снагу тек када их постанемо свесни. Када човек почне да препознаје зашто га одређени тип односа привлачи, може да раздвоји праву емоцију од понављања старе динамике.

То, међутим, није лак процес. Стабилна и сигурна веза у почетку може деловати необично, јер нема драматичних успона и падова на које смо навикли. Али управо осећај мира, поштовања и емоционалне сигурности често је знак здравије љубави.

извор

Ученици из Србије су на јубиларној десетој европској олимпијади из физике ЕуПхО 2026 у Гетеборгу освојили две златне, једну сребрну и две бронзане медаље.

Србију је представљала петочлана екипа коју је предводио, научни саветник Института за физику и професор Математичке гимназије и Рачунарске гимназије Бранислав Цветковић.

На Олимпијади одржаној од 12. до 16. јуна учествовало је 36 европских и 7 гостујућих земаља, међу којима су биле и екипе Кине и САД, објављено је на сајту Математичке гимназије.

Укупан број такмичара био је 199, а према броју освојених медаља, Србија је заузела друго место у Европи, одмах иза Украјине, која је освојила три златне медаље.

Златне медаље освојили су ученици Математичке гимназије Андреј Дробњаковић и Лука Смиљанић.

Сребрну медаљу је освојио ученик Гимназије из Краљева Душан Лазић.

Бронзане медаље освојили су ученик Математичке гимназије Јован Кулезић и ученик Рачунарске гимназије Вељко Аџић.

Ученици Математичке гимназије међу најбољима у Европи

Посебан успех постигао је Андреј Дробњаковић, који је био други најбољи такмичар из Европе. Одлазак ученика на Европску олимпијаду из физике и подршку њиховом учешћу на овом значајном такмичењу, омогућила је компанија Телеком Србија.

Једанаест ученика из Србије учествовало је и на међународној Стемко олимпијади из математике, која је одржана од 17. до 21. јуна 2026. године у Сингапуру, учествовало је 11 ученика из Србије, а ученици Математичке гимназије остварили су запажен успех, освојивши две сребрне и једну бронзану медаљу.

Сребрне медаље освојили су Димитрије Јелић и Захарије Срдић, док је бронзану медаљу освојио Александар Вукојевић. Лидер тима Србије била је професорка Математичке гимназије Ивана Милошевић.

https://newsmaxbalkans.com/vesti/drustvo/54503/ucenici-matematicke-gimnazije-doneli-medalje-srbiji/vest

77% пријављених негативних искустава чине викање, вређање и понижавање деце

Када дисциплина престаје да буде васпитна метода, а постаје насиље? На то питање одговара истраживање које је урадила проф др Јована Шкорић, а које открива забрињавајућу свакодневицу многих младих спортиста у Србији

Према резултатима истраживања „Сексуално злостављање и заштита деце у спорту“ из 2025. године, које је реализовано у оквиру PROMISE пројекта Центра за несталу и злостављану децу, највећи број пријављених непримерених искустава деце у спорту односи се на емоционално насиље. Чак 77% испитаника који су навели негативно искуство рекли су да су доживели или сведочили викању, вређању, понижавању и омаловажавању.

О томе шта нам ови подаци говоре, где је граница између дисциплине и насиља, зашто деца често ћуте и како родитељи могу да препознају прве знаке проблема, разговарали смо са проф. др Јованом Шкорић, ауторком истраживања

Ако се родитељи, који су се наљутили зато што је дете урадило нешто лоше, мало дистанцирају, дете се уплаши да га мање воле и прихватају, тако да покушава да „поврати” љубав и прихватање.

Девиза – Како смо могли ми, па нам ништа не фали – не може се безусловно примењивати, јер су услови и стилови живота у периодима који се упоређују различити. Обим, врста и сложеност изазова са којима су се родитељи некада суочавали током подизања деце били су другачији него данас.

Отац будућег првачића износи јавно своје погледе по питању начина васпитавања деце и саопштава да ће његово дете од почетка школске године ићи само пешице у школу.

Мајка другог детета пита да ли то сматра безбедним с обзиром на то да им је кућа удаљена километар и по до два од школе и да на тој деоници треба проћи узан пут кроз слабо насељени део, а потом и прометну магистралу.

Одговор је гласио да је и он порастао у истој кући, похађао исту школу и сваки дан ишао пешице, па му ништа не фали. Уз закључак да „деца морају очврснути“.

Мајка другог детета је изразила бојазан да таква одлука можда није најбезбеднија, уз кратак коментар да она не планира да своје дете пушта само, иако улаз у школу види са терасе стана.

Овај дијалог је, за мене, био најсликовитији приказ сусрета два васпитна модела који се сучељавају у данашњици. Док се једни слепо држе наслеђеног обрасца, други беже у супротну крајност.

Одрасли људи, неретко посматрајући данашњу децу и упоређујући начин живота и функционисања, истичу своју самосталност у периоду детињства насупрот данас присутној размажености деце. То је донекле оправдано. Само донекле, јер истина је да је у данашњици заступљен тренд попустљивог родитељства чије негативне последице су видљиве у социјалним интеракцијама деце, што се може уочити кроз тешкоће у поштовању граница, преузимању одговорности и поједине облике вршњачког насиља.

Ипак, како та крајност није добра, није добро ни претерано форсирање самосталности деце, које обично подразумијева њихово стављање у ситуације за које немају психичку, емотивну ни социјалну зрелост. Та друга крајност била је знатно присутнија у временима када су одрастали наши баке и деде, родитељи, а делимично, и неки од нас. Али, у тим временима су и друштвене околности биле другачије.
 
Такође, морамо имати на уму да није све оно што се некада подразумевало и прихватало било у потпуности исправно. Само зато што нам је познато и блиско кроз одрастање, не значи да је тај модел потребно беспоговорно и потпуно некритички прихватити.
 
Прилагођавање новим околностима уз мењање оног што се показало нефункционалним или лошим је процес који тражи пуну укљученост, баланс, а пре свега, време које ћемо посветити деци и процесу њиховог васпитања.
 
Данас, како се чини, генерално смо побегли од једног хладнијег ка препопустљивом моделу васпитања, а ниједно ни друго није добро. Уколико попустљивост тумачимо као израз љубави коју желимо да пружимо детету, нисмо суштински одмакли даље од пређашњег строгог модела. То су исти производи различито упаковани, један у папир страха, други у папир на којем пише да је све дозвољено, а оба крију могуће негативне последице по психо–социјални развој деце.
 
У првом случају, дете се може суочити са неким личним несигурностима које стварају препреке у друштвеном функционисању, а у другом случају дете може изгубити осећај за разликовање друштвено прихватљивог од друштвено недопустивог понашања.
Личне фрустрације, али и негативни ефекти по околину, у оба случаја представљају могуће последице.

Модели васпитавања су друштвени обрасци, а у њиховој примени у сваком тренутку мора постојати свест да је љубав брига, чување од себе самог и спољашњег света, али и чување других од себе, учење како треба, подршка, а не дозвољавање неспутаности дечијој вољи, једнако као ни превремено гурање у свет одраслих.
Суштина је у балансу за чије постизање је потребна пуна родитељска укљученост – деца не треба да буду презаштићена, али не смеју бити препуштена сама себи.

Пише: Марија Булајић Шкулетић, социолошкиња

https://www.detinjarije.com/ne-mozemo-se-uvek-voditi-devizom-sta-je-nama-falilo-nasa-deca-ne-zive-u-istim-okolnostima-i-istom-svetu-u-kojem-smo-ziveli-mi-kao-deca/

Сваки човек одмалена зна да треба да избегава конфликте, да није лепо да се свађа и да мора да живи у миру. Сетите се само деце која након свађе говоре: „Мир, мир, мир, нико није крив…“. Господ је саздао човека са жељом да стреми добру, миру и љубави. Треба стремити ка томе и улагати све напоре да би се избегла трвења сваке врсте и тензија у односима. Апостол Павле нам говори: Ако је могуће, колико до вас стоји, имајте мир са свима људима (Рим. 12, 18). Уџбеник из конфликтологије за високошколске установе даје следећу дефиницију конфликта: „Конфликт је друштвени феномен односно начин на који људи комуницирају приликом сукоба њихових различитих гледишта, ставова и интереса.“ Дакле, конфликт је на првом месту – различитост у ставовима и сукоб опречних гледишта на неки проблем, али то никако не значи да конфликт треба да прерасте у свађу, скандал или бурно разрачунавање. Можемо рећи и овако: свака свађа је конфликт, али није и сваки конфликт – свађа. А наш главни задатак је да учимо да решавамо несугласице, не доводећи конфликт до свађе.

Разлике и неподударности у мишљењима и уверењима, које се дешавају међу људима као резултат тог сукоба, догађају се уопштено говорећи због различитости: њиховог животног искуства, карактера, пола, старости, социјалног статуса, па чак и због великог броја других разлика. Према томе, наш главни задатак приликом спора односно сукоба јесте покушај да продремо у свет свог саговорника, да се ставимо у његову позицију и пробамо да схватимо шта он мисли о датом проблему и како види ту ситуацију. Иако кажу да је „туђа душа – загонетка”, ипак треба да сиђемо са свог „трона” и покушамо да се ставимо у позицију другог човека, тј. незнатно да продремо у његову психологију. Јер од тога да ли ћемо га схватити или нећемо, зависи даље разрешење конфликтне ситуације. Да би се разумео и разрешио конфликт, чак и неправедно увређена страна мора прво да разуме праве мотиве свог саговорника, јер понекад ми због увреде то не можемо да учинимо и тиме само продубљујемо конфликт. У психологији постоји веома добар метод анализе конфликтне ситуације. Назива се „принцип метаогледала“. Његова суштина је у томе да се ситуација сагледава са три стране: из наше сопствене позиције, из позиције нашег опонента и са стране посматрача, као некако са дистанце. Тај начин пружа максимално објективно разумевање спорне, односно конфликтне ситуације. Јер је велики број људи, нажалост, склон да оцењује ситуацију и понашање других само на основу сопственог учитавања, сматрајући себе мером свих ствари.

Понекад одсуство видљивих противуречности и сукоба било које групе људи уопште не сведочи о томе да ту царују љубав и хармонија. Познато је, рецимо, да је у америчким „хипи“ комунама било врло мало конфликата, који су иначе неминовни у заједницама људи збијених на ограниченој територији. Готово потпуно одсуство свађа и конфликата у хипи насељима објашњава се њиховим врло неозбиљним односом према животу и једних према другима. Они су прокламовали љубав и слободу, али су у ствари према судбини сабраће били дубоко равнодушни. Философија хипи покрета је следећа: док си уз нас, нама је лепо и весело, и ми делимо са тобом храну и наркотике. Међутим, ти имаш слободу да од нас одеш и напустиш нас, и тебе се више нико специјално неће сетити. Уколико је човек из комуне изненада нестајао, њега нико није тражио и нико није нешто много бринуо шта се с њим догодило: да ли је приведен, убијен или је умро од прекомерне дозе наркотика. Такође се често догађа код парова где су двоје везани ванбрачном везом, да се младић и девојка практично никад не посвађају, али чим одлуче да ступе у законити брак, почињу конфликти. Зашто? Људи, које везују неодговорност и узајамно сладострашће, не граде праве односе. Њих не сједињују права осећања. Док нам је лепо удвоје – ми живимо скупа, а кад нам досади – куд који мили моји. У тој ситуацији, када су људи везани грехом блуда, ни демони их посебно не искушавају, јер због чега рушити заједницу створену у име греха и безакоња? Стога, када међу супружницима долази до сукоба и неслагања у мишљењу, то никако не значи да се они не воле. Напротив, они можда баш желе да унапреде своје односе и брину за ближњег, али, на жалост, често не знају како правилно да поступе у датој ситуацији.

Наравно, сви ми треба да се трудимо да конфликте сведемо на минимум и да се бавимо превентивом и одвраћањем од истих. Међутим, ако је ипак дошло до конфликтне ситуације, онда је преко потребно да нађемо начин за њено конструктивно разрешење које је корисно за обе стране. У конфликту, тј. расправи најгори саветодавац јесте гнев. Гнев и бес помрачују разум и паралишу човекову вољу, па он у таквом стању једноставно није способан да донесе правилне одлуке. Због тога Апостол Јаков препоручује: Нека буде сваки човек брз чути, а спор говорити и спор гневити се (Јак. 1, 19), да не би рекао нешто сувишно што може само продубити конфликт и увредити ближњег. Неопрезна и непромишљена реч може да нанесе велику штету у озбиљном разговору. Стога треба да научимо да ослушкујемо и слушамо саговорника (буди брз чути), да бисмо схватили шта он жели да нам каже и шта хоће од нас. Тек тада треба да му одговоримо, имајући при томе контролу над својим речима, и то не само пазећи на смисао већ и на форму свог одговора.

Повлачење као начин реаговања у конфликтној ситуацији није баш увек прикладно. Понекад проблем, који је довео до сукоба, захтева заиста озбиљно образлагање и тражење заједничког решења. Међутим, веома често повлачење помаже при избегавању свађе пре него што се она и заметне, нарочито када је њен разлог безначајан, а један од опонената у стању гнева и љутње.

Конфронтација се примењује онда, када је конфликтна страна апсолутно уверена у то да је једино њен приступ решавању проблема исправан. Она је углавном недовољно добар пут до решења конфликата и треба је примењивати само у ретким случајевима. На пример: жена жели да абортира. Муж је категорично против тога. Овде компромис није могућ. Уколико жена не послуша мужа и ипак оде да изврши чедоморство против његове воље, он има чак право и да се од ње разведе.

Компромис је један од најпожељнијих метода решавања конфликата, јер доводи до превазилажења зловоље и може на неки начин да задовољи све стране у сукобу. Када стране у сукобу прибегну компромисном решењу проблема, то говори о њиховој високој култури понашања и здравом разуму. Међутим, пре него што примените овај стил, потребно је све добро да одмерите, тј. да не журите у доношењу компромисних одлука и да обавезно проверите је ли компромис у овој ситуацији одговарајуће решење.

Сарадња се одликује чињеницом да стране у сукобу желе максимално да реализују своје интересе, али за разлику од конфронтације, они заједнички траже пут до решења које задовољава све стране. Они заједно раде, сарађују зарад остваривања заједничких циљева.

Узевши у обзир све горепоменуто, може се закључити да су најконструктивнији и најпродуктивнији стилови понашања у конфликтним ситуацијама сарадња и компромис, зато што подразумевају заједничку акцију, тј. активност свих учесника.

У породичном животу је посебно важно имати на уму да је главна ствар очување мира и љубави, и стога треба изабрати стил понашања у конфликту тако да породични мир не буде нарушен, чак и ако при томе супружници морају да жртвују сопствене интересе. Увек треба одвајати примарно од секундарног. Важна питања треба да разматрамо смирено, а код другоразредних да знамо и да попустимо.

Психолозима је добро позната чињеница да мушкарци и жене имају веома различите реакције на стрес и на другачије начине се боре с његовим последицама. Једноставније речено то изгледа овако: када се враћају кући после радног дана, или када се уморе од неких других брига и проблема и доживе велики емоционални стрес, мушкарци и жене се приликом опоравка потпуно различито боре с тим стањем. Начин опуштања након стреса код мушког и женског пола не само да се разликује него је чак дијаметрално супротан. Нажалост, већина парова није тога свесна и то је разлог великог броја конфликата.

Психотерапеут, Д. Јеникејева пише: „Психи мушкарца својствена је замена периода активности и изнурености (пасивности). Са психолошке и физиолошке тачке гледишта то је логично – након што је мушкарац уложио много напора да би постигао неки циљ, он мора да се одмори. Жени, која је под сталним оптерећењем, то опет није јасно и она периоде мужевљеве пасивности оцењује просто као лењост. Већина мужева по повратку са посла жели неко време да проведе у самоћи. Ако жена покушава да укључи сутруга у разговор, постоји ризик да од њега чује: „Остави ме на миру! Уморан сам!” Мушкарци су далеко мање друштвени од жена и нису склони разговорима. Жена не може да разуме зашто муж после посла тежи приватности, јер је код ње другачија психологија. Комуникација је за сваку нормалну жену – неопходан атрибут њеног живота.”

Жене се боре са стресом сасвим другачије. Као биће много емоционалније од мушкарца, жена после напора мора да подели своје душевне немире, емоције и да их избаци напоље. Она има потребу да исприча мушкарцу све оно што је узрујава и да размотри догађаје протеклог дана. Она се кроз разговор одмара. И наравно у разговору она очекује разумевање и саосећање са њеним проблемима. Мислим да је најважнија ствар како за мушкарце, тако и за жене да имају на уму ову појединост, тј. да схвате да смо различити и да не доживљавају наше разлике и особености као личну увреду. Јер се, са стране посматрано, може учинити управо тако. Мушкарац по повратку с посла не жели да разговара са својом супругом, леже на кауч, а жена стиче утисак да је он веома непажљив према њој. Мужу је, напротив, непријатно што жена мисли само на себе и почиње да га замара неким причама, кад он хоће да се одмори и дође к себи. И мужеви и жене треба пажљиво да се односе једни према другима. Жена треба да пружи могућност мужу да се одмори и проведе мало времена сам са собом и да не насрће на њега разговорима и молбама. А муж треба да запамти да вољена жена очекује да поприча са њим, као и пажњу према сопственој личности. Чак ни веома уморном мужу неће бити тешко да загрли своју супругу приликом сусрета, да јој каже неколико нежних речи и да је пар минута саслуша. 

У једној породици могу да се нађу људи са потпуно различитим понашањем у ситуацијама њихових међусобних неслагања. Један је на пример напрасит, лако подлеже гневу и љутњи, или је његово понашање непредвидиво. Такав човек у расправи може почети да се понаша агресивно и да вређа друге. Он често има високе захтеве, није самокритичан и за многе неуспехе криви друге. Особама са овим типом карактера тешко полази за руком да живе у миру с околином. Често и сами пате због своје импулсивности и одсуства самоконтроле. Нажалост, таквим појединцима тешко пада рад на исправљању сопствених недостатака, зато што они не извлаче довољно поука из негативног искуства прошлости. Ако ваш супруг, супруга или неко од укућана има сличан тип карактера, треба запамтити да комуникација са њим захтева велику обазривост. Да би сачували мир у породици, неопходно је да у случају сукоба одржимо максимални душевни мир. Запамтите, свађа је као пламен – ако у ватру не додајемо дрва, она ће се убрзо угасити, односно ако не реагујемо на љутњу и агресију истом мером, гнев ће ускоро спласнути.

Перфекциониста је тип личности који има високе захтеве према себи и другима, и код таквих људи је веома развијена жеља за редом. Они желе да сви око њих прате поредак који су они успоставили и имају тенденцију да ситничаре око неких мање битних ствари. Врло често бивају осетљиви, рањиви, придају непотребан значај примедбама и прилично тешко подносе неуспехе и погрешке. Овом типу углавном припадају жене, јер је код њих много више него код мушкараца развијена жеља за редом. Жена перфекциониста жели да „доведе у ред” мушкарца и да га натера да поштује њена правила.

Постоји још и онај тип људи који се могу назвати бесконфликтним. Они лако иду на компромис, али не поседују довољну снагу воље нити се дубље замишљају над последицама својих поступака. Они су јако благи, зависе од мишљења других; у расправи лако постижу сагласност са противником, крећући се далеко од осетљивих питања. Недоследни су у својим ставовима и понашању; важан им је само тренутни успех и помирење у конфликтној ситуацији. Када су разлике у сукобу безначајног карактера, бесконфликтни модел понашања доводи до брзог решавања сукоба. Али овај стил превазилажења конфликтних ситуација није увек добар. Понекад он може да одведе и у ћорсокак. Стране ће се само привремено помирити, али ће проблеми остати нерешени. То се обично дешава када је предмет сукоба заиста озбиљан.

Постоје и други типови конфликтних личности, али се њима детаљније нећемо бавити.

Наравно, веома је добро када се у једној породици нађу људи са уравнотеженим карактером и адекватним понашањем у конфликтним ситуацијама. Али, нажалост, то се ретко може срести и због тога је важно да знате којем типу припадате ви и ваши укућани, јер ако добро упознамо своје слабости, лакше ћемо успоставити сагласност у општењу. Комуницирајући с особом конфликтног типа, чије је понашање у сукобу неприлично и непредвидиво, треба имати на уму речи Апостола Павла о томе да смо дужни слабости слабих носити (Рим. 15, 1), тј. да показујемо више стрпљења и смирења и да будемо снисходљивији према слабости ближњег.

Ми сви много патимо због тога што нисмо у стању да контролишемо своје емоције, као ни да правимо паузе и да се на време зауставимо. У бесу можемо, не размишљајући, да кажемо нешто оштро, увредљиво, непромишљено, после чега ћемо много жалити. Важно је не само да сами не паднемо у гнев, већ и да мирно реагујемо на гнев и љутњу других. Миран одговор на емоционално понашање саговорника је нешто најважније у самоконтроли емоција. Ако ви видите да ваш саговорник губи контролу над својим емоцијама, не упадајте сами у исто стање узрујаности и раздражљивости. А још ако су оба супарника опседнута гневом, онда је практично немогуће решити проблем. Али ако се једна страна у конфликтној ситуацији понаша смирено и уравнотежено, онда постоје велике шансе да се успешно разреши конфликт.

Како се борити са гневом? Овде постоје два правила. Прво: не дати гневу да обузме нашу душу, тј. заустављати га на самом почетку. Много је лакше стопирати гневну помисао, него касније зауставити лавину гнева и беса. Због тога онај који је склон гневу треба посебно пажљиво да прати своје мисли, осећања и речи, да би био у стању да пресече гнев у почетку и да му не дозволи да ескалира. Друга ствар коју треба да запамтимо је да морамо бити у стању да на време направимо паузу и да одмеримо шта добијамо као резултат такве свађе а шта можемо да изгубимо ако подлегнемо гневу. Можемо, наравно, да изгубимо много тога: пре свега, губимо мир — свој душевни мир и мир са нашим ближњима, од којег нема ништа драгоценије. Ето зашто свако треба да буде спор говорити и спор гневити се. Јер гнев и љутња, хвала Богу, имају једну веома добру одлику – брзо пролазе.

Треба имати на уму да људи у љутитом и узбуђеном стању често чине оне поступке, због којих после веома жале. Стога, кад осећамо да степен емоционалне тензије и узбуђености у разговору прелази дозвољене границе, треба да знамо да се на време зауставимо и ако не можемо да се смиримо, треба да направимо паузу, тј. тајмаут. Када осетите да већ имате лошу контролу над собом, да сте у стању да у неколико тренутака начините разне глупости и да једно другом изговорите много оштрих, увредљивих и непромишљених речи, односно да се посвађате озбиљно и на дуже, ма колико било велико искушење да наставите разговор, неопходно је прикупити сву могућу снагу воље и у мислима се помолити, направити малу паузу и рећи, отприлике, следеће: „Ми не можемо да водимо овакав озбиљан разговор у оваквом узбуђеном стању. Треба да се зауставимо и смиримо јер више немамо никакву контролу над собом. У супротном се можемо посвађати!“ „Тајмаут“ омогућава не само да се смањи тензија већ и да се без журбе све разложи на појединости и размотри новонастала ситуација без емоција, односно да се донесе потребна исправна одлука.

Како у нашем породичном животу да сведемо конфликте и сукобе на минимум, а уколико до њих и дође, како је најбоље да се понашамо у конфликтним ситуацијама? Као што је било и раније речено, мора најпре да се почне од учења контроле над својим емоцијама, побеђивања гнева и напраситости у себи и прекомерних захтева према људима, иначе ћемо се сукобљавати на сваком кораку и због свакојаких ситница. Друга ствар која је неопходна јесте да научимо да разликујемо конфликтне ситуације. Ако долази до неслагања ставова, супротних мишљења по овом или оном питању, увек треба вршити селекцију: да ли је предмет неслагања заиста важан за нас или није. Ако предмет није од посебне важности и значаја за нас, може се изабрати повлачење/избегавање као начин разрешења конфликтне ситуације. То јест, краће речено, треба попустити у датом случају.

На другу особу можемо благотворно да делујемо само једним – љубављу. Ако променимо себе и свој однос према њој. Постоји још један важан моменат: понекад људи, нарочито млади, одмах одбацују или непријатељски прихватају савет да изађу у сусрет другоме, да учине први корак ка помирењу, јер то сматрају бескорисним. Међутим, у већини случајева то има веома позитивно дејство. Наиме, човек ишчекује сасвим нешто друго, мислећи да ћемо ми на његове заједљиве речи одговарати истом мером, али уопште не очекује да му приђемо отвореног срца и да спокојно и добронамерно започнемо да расправљамо о спорним питањима. Позив на помирење није знак слабости, напротив, то је знак снаге и племенитости човекове душе. Не плашите се да пођете у сусрет, не плашите се да покажете отвореност и искреност према другоме. 

Када су обе стране конфликта спремне да преговарају, треба имати на уму неколико правила конструктивног изглађивања односа. У књизи „Конфликт: седам корака до мира“ Чарлса Ликсона, адвоката са тридесетогодишњим искуством у практичној психологији и медијацији, дају се неке смернице за решавање сукоба.

1) Скидамо маске – стране у сукобу морају да буду веома искрене и не смеју да крију своје праве мотиве.

 2) Идентификујемо прави проблем – неопходно је да се открије прави узрок конфликта и да се површински очисти од различитих наслага.

З) Одричемо се става: Победити по сваку цену – Конфликт није мегдан па да се у њему побеђује – он се једноставно изглађује.

4) Налазимо неколико могућих решења – у сваком сукобу постоји неколико опција решења. Треба их све размотрити, да би се могла изабрати права.

5) Процењујемо могуће опције и бирамо најбољу – Неопходно је изабрати не само најконструктивнију опцију већ и најприкладнију за обе стране у сукобу.

6) Ми говоримо тако да би нас чули – Главни алат за изглађивање конфликта је комуникација међу странама. Треба комуницирати тако да би били саслушани, а исто тако треба саслушати и разумети другога.

7) Признајемо и негујемо вредност односа – Ова тачка се заправо може ставити под број један, јер се конфликти (посебно брачни) изглађују зарад очувања мира и љубави и јачања узајамног разумевања. Очување добрих односа у разрешењу конфликата увек треба стављати у први план. Када се расправља веома је важно ставити до знања да ми и даље волимо своју другу половину, али да само желимо заједнички да изађемо на крај са насталом ситуацијом и да постигнемо сагласност, а тиме и помирење. При вођењу озбиљног разговора ни у ком случају не сме се подлећи искушењу напада на саму личност. Окупили смо се да бисмо решили проблем, а не да бисмо повређивали једни друге. 

Конфликти и несугласице су, наравно, озбиљна искушења за породицу. Њих треба на све начине избегавати, али их се не треба плашити, јер ако међу супружницима постоји љубав и жеља за миром, Бог ће им сигурно указати своју помоћ у тешкој ситуацији. Када лађа наше породичне среће заплови у погрешном правцу, морамо започети од оног најважнијег – морамо се молити Богу, Пресветој Богородици и небеским заштитницима нашег брака. Зашто? Јер без мене не можете чинити ништа (Јн. 15, 5) рекао је Господ у Јеванђељу. Такве вредности, као што су љубав и сагласност у породици, тј. оне које су после вере у Бога најважније за православног човека – треба тражити од Бога.

Свештеник Павле Гумеров

извор

Циљ је развити дететову унутрашњу мотивацију - пише Јована Папан, саветник за родитеље

„Награде су најефикаснији начин да утичете на дететово понашање и често су много делотворније од кажњавања,“ каже Алан Каздин, истакнути амерички психолог, професор и истраживач који се специјализовао за рад са родитељима којима деца “пију крв на сламчицу” и који се осећају немоћним да успоставе контролу и приволе своје потомство на сарадњу. Каздин је аутор популарног родитељског приручника:  „The Kazdin Method for Parenting the Defiant Child“која нуди практичне савете за излазак на крај са изазовним понашањем деце.

Каздинов метод ослања на принципе тзв. “оперантног условљавања”, где се понашање обликује кроз последице. Када дете види да се позитивна понашања награђују, а негативна не, оно природно почиње да преферира она понашања која доносе награду. Уместо да се користи казна која може изазвати бес, незадовољство, страх или збуњеност, награда позитивно мотивише дете да се труди и буде посвећеније одређеним задацима или понашањима. Тако се дете осећа вољено и подржано, што доприноси његовом емоционалном благостању.

Каздин препоручује да награде за дете буду прилагођене узрасту, дететовим интересовањима и потребама, како би биле ефикасне. Циљ је развити дететову унутрашњу мотивацију – да дете учи да ужива у позитивним понашањима јер се она повезују са сопственим осећајем постигнућа и задовољства, а не само због спољног подстицаја.

Неке од награда које Каздин сматра корисним укључују:

 Вербалне похвале: „Послушала си ме, покупила си играчке, сјајно!” или „Поносан сам на тебе јер си то урадио брзо и темељно!!” Будите конкретни, каже Каздин – уместо уопштене похвале „Добро си то урадио“, боље је рећи „Одлично си поделио играчку с братом, то је баш лепо понашање!“. Доследност значи да похвала мора бити изречена сваки пут кад се понашање понови, чиме се оно учвршћује. Похвале се постепено напуштају када неко понашање пређе у навику и детету више није потребан посебан подстицај.

 Физичке награде: Загрљаји, тапшање по леђима или рука на рамену могу бити моћне награде, јер пружају емоционалну повезаност и охрабрење.

 Материјалне награде: Могу бити ефикасне, али само ако се користе умерено и уз опрез. Прекомерна употреба материјалних награда попут играчки или слаткиша може изазвати зависност од спољног подстицаја, а не развијање унутрашње мотивације.

 Временске награде: Ове награде се односе на додатно време које дете може провести у активностима које воли, као што су гледање омиљеног цртаћа, играње са пријатељима или играње видео игара.

 Системи бодова или звездица: На пример, дете може добити звездицу за свако позитивно понашање које покаже, а након што скупи одређени број звездица, може затражити награду, попут додатног времена за игру или неке друге привилегије. Овај систем помаже детету да прати свој напредак и даје му конкретан циљ.

Ево неких примера награда за различите узрасте, које Каздин препоручује у својој књизи „The Kazdin Method for Parenting the Defiant Child“:

 Спавање у “великом кревету” са родитељима

 Играње друштвених игара са родитељима

 Бирање друштвене игре коју ће да игра породица

 Вожња на жетон у самопослузи

 Заједнички одлазак на пицу

 Учешће у планирању дневних активности

 Помагање у бризи око млађе сестре/брата

 Посебан дезерт

 Одлазак са мамом или татом на посао

 Заједничка вожња бициклима

 Заједничко слагање слагалице

 Каснији одлазак на спавање

 Пуштање музике породици по свом избору

 Декорисање своје собе

 Пенушава купка

 “Вожња” на татиним раменима

 Камповање са мамом и татом у дневној соби

 Заједничко прављење колача

 Заједничко гледање филма

 Изнајмљивање видео игрице

 Додатна прича за лаку ноћ

 Одлазак на утакмицу

 Бирање ТВ програма

 Поштеда од неког кућног посла

 Спавање код куће на другачијој локацији од уобичајене

 Украшавање дома за празнике

 Бирање јеловника за оброк

 Одлазак на пикник

 Специјалан доручак

 Одлазак на кизање, пливање, куглање…

 Прављење неке рукотворине са мамом и татом

 Наручивање хране преко телефона

 Додатно време на интернету

 Додатни излазак са пријатељима

Награде наравно нису почетак и крај дисциплиновања, и саме за себе најчешће неће лако довести до жељених промена. У Каздиновом АБЦ моделу, оне чине трећи, последњи елемент успешне промене понашања – Consequences (последице).

https://www.detinjarije.com/koje-su-dobre-nagrade-za-dete-koje-zelimo-da-motivisemo/

То што попуштате детету онда када не би требало, није љубав, него ваша неспособност да се изборите са кривицом. Дугорочно, правите детету медвеђу услугу, пошто га свет неће третирати онако како га ви третирате.

Поделио бих са вама своја запажања на основу искуства многих људи. По мом мишљењу, у односима је јако важно међусобно уважавање. И можда је чак оно и важније за очување брака од љубави  која се схвата просто као неко ватрено осећање, као емоције и некакав сентиментализам. Таква љубав ипак није довољна да би се брак учинио срећним и сачувао. Породични пар који у принципу поседује међусобну љубав али нема уважавање се распада. А ако се и не распадне, живе у стању непрестаног, узајамног страдања.

Шта значи „међусобно уважавање“? У питању није нека апстрактна ствар, то је оно на који начин ми себи дозвољавамо да се опходимо са нашим супружником. На жалост, данас јако често људи који, још једном понављам, воле једно друго (не говоримо о ситуацијама када се не воле) – чак и такви људи који се међусобно воле, у неком тренутку, јако брзо, млади брачни пар, тек што су се венчали, почињу да дозвољавају себи да се безобразно (кроз псовке и увреде) опходе једно према другом. Безобразно да опште са блиском особом, изливају на њу своју негативност, свој стрес, износе незадовољство или чак покушавају да намећу своје мишљење користећи начин комуникације који је веома далек од уважавања. То се завршава лоше. То је пут на коме се породице претварају у пакао. Зато се не брините само о томе да се сачувају осећања, побрините се да се сачува и међусобно уважавање.

Уморио си се на послу или осећаш неку љутњу, негодовање, немој себи да дозволиш да у таквом стању разговараш са блиским људима. И не само када је у питању супруг или супруга, у таквом стању не дозволи себи ни са ким да тако говориш. Не дозвољавај себи да понижаваш другог човека. Не дозвољавај себи да понижаваш теби блиску особу. То је као снежна лавина, што више то себи дозвољаваш, то се више повећава. И у неком тренутку то почиње да управља човеком.

Не једном сам видео људе који су проживели јако дуго једно са другим и особа би желела да измени свој однос, на пример према мужу, а не може, зато што је већ навикла, она је навикла да тако разговара са њим да обавезно све то прелази у скандал, вику и увреде. Она не схвата зашто, она у суштини нема никакве претензије према мужу, она жели да му каже нешто лепо, међутим, тај манир разговора на који је навикла, током много година, већ управља њоме. То је јако жалосно, човек се мучи, не зна шта да ради. Не треба дозволити да дође до тога. Чувајте међусобно уважавање и тада су много веће шансе да ће ваш брак бити дуг, срећан и успешан.

Има једна важнија ствар у вези љубави. За уважавање смо рекли, а сада да кажемо и за љубав. Уопште, цео свет који нас окружује васпитава савременог човека да буде егоиста. По мом мишљењу, породице се управо и распадају управо због тога што двоје егоиста просто не могу да живе једно са другим, не желе нимало да се жртвују, чак ни да поднесу најмању, најбезначајнију жртву да би се брак, односи, љубав, осећања сачували.

Егоизам је оно што суштински чини човека неспособним за било какве односе. Што је човек више егоиста то је мање способан за односе са другима, било да су у питању међуљудски односи у браку или са другим људима. Исто је и са колегама на послу, родитељима, рођацима. Зато се понекад дешава да долазе млади људи који говоре: „Ми желимо да нађемо другу половину, а никога нема, шта радити? Време пролази…“

Поразмисли, зашто ти Бог не даје да је сада нађеш? Можда просто ниси спреман. Поразмисли колико си заиста спреман да живиш у љубави. Данас када многи чују за реч „љубав“ мисле да је љубав „када мене воле“ и „када ми је добро“. Ако се нешто од овога не подудара, значи да то није љубав, значи да нам тако нешто не треба, значи да то треба одбацити и тражити ту фатаморгану негде даље. Не…

Љубав је пре свега када ти волиш, љубав је пре свега самопожртвовање. Самопожртвовање не значи обавезно да собом неког заштитиш од метка, такве ситуације се дешавају једна у сто хиљада. Не, самопожртвовање је нешто што се изражава чак и у ситницама. Рецимо, дошао си уморан са посла, а спреман си да урадиш оно што од тебе траже. Спреман си да укажеш помоћ блиској особи. Ти то не желиш, желиш да се одмориш. Међутим, једно је када ти одбијаш и говориш: „Не, уморио сам се, немој ми сада прилазити.“ Ти поступаш као егоиста. Друга ситуација је када ти ипак жртвујеш своје време, снагу, можда још нешто. Жртвујеш ради онога кога волиш. У том случају поступаш по љубави, живиш по љубави, онолико колико си спреман да се жртвујеш ради особе коју волиш. Ако ниси спреман за то, нећеш имати срећан породичан живот.

Човек који није спреман да жртвује своје интересе, своје „ја хоћу“ не може да има срећан породичан живот. Зато, ако још увек немаш особу са којом можеш да се упознаш, достојну особу коју можеш да видиш као некога са ким би могао да проживиш цео свој живот, погледај на који начин комунициараш са онима који те окружују. Да ли са њима општиш као егоиста или као човек који воли?

Опет бих желео да нагласим да се не говори о великим подвизима, то се изражава у ситницама. Да ли ти жртвујеш друге ради себе или жртвујеш себе ради других? Ту је или једно или друго. Као резултат избора који чиниш, постајеш или једна или друга врста особе. Човек који поступа као егоиста, осуђен је да буде несрећан. У питању је такође парадокс, јер би се рекло да ако си егоиста, ако се пре свега бринеш о себи, то значи да све најбоље дајеш себи, значи да треба да живиш одлично и срећно. Међутим, није тако. Што си више егоиста, то си више одвратан другима, то си више усамљен, то си више несрећан. И зато управо људи који ступају у супружничке односе, треба да упамте да без одређеног узајамног самопожртвовања ови односи неће прерасти у дуг и срећан брак.

Још једна ствар коју треба да схвате људи који су тек ступили у брак, да је нормално да се јављају потешкоће. Нормално је да се појављују можда чак и неки конфликти. То не значи да ништа не ваља, да ће све бити лоше, да се треба разићи. Многи мисле да ако није одмах кренуло како треба, да то није то. Ништа то не значи, само значи да је потребно борити се за свој брак, борити се да се он подигне на ниво на коме ти проблеми неће постојати.

Још једном бих нагласио да, по правилу, савремени брак представља сусрет двоје егоиста. И када почну да живе у браку као муж и жена, почињу да се заиста уче љубави. И управо на овом путу и мора да се ради на себи. То понекад бива тешко, понекад обоје треба да раде на себи и неке тешкоће, проблеми који се појављују током породичног живота представљају нормалну ствар. То је оно што треба да оснажи вашу породицу. И зато се не треба предавати.

И ако се код вас појављује нека тешкоћа у браку често се истог тренутка појављују неки другови, другарице, рођаци, чак мама и тата који говоре: „Шта ће ти он или шта ће ти она? Хајде, није успело, човек ти не одговара…“ почињу да вам све то сипају у уши… Треба да свим тим саветницима кажете: „Довиђења! Хвала вам, ја ћу се са својом породицом сам снаћи или сама снаћи!“ Појављује се јако много саветника који при свакој тежој ситуацији почињу да саветују „не треба ти то!“

Не! Борите се! Борите се за свој брак, борите се за своју љубав!

Ако постоји љубав, она заслужује да се за њу борите.

Ја не говорим о апсолутно свим случајевима… Дешавају се такве ствари након којих се брак заиста распада, рецимо супружничка превара, дешавају се понекад јако ружне ствари. Међутим, често се бракови распадају због апсолутне бесмислице. Колико таквих „занимљивих“ случајева постоји када су млада и младожења раскидали брак тек након што су га склопили, а све због тога што су се посвађали око јела на свадбеној трпези. Не треба због бесмислице разарати свој однос. Зашто? Објаснићу и са још једне стране.

Проблем који се у теби налази и са којим си се сусрео кроз једну или другу тешкоћу, ако ти разориш свој брак, ако се растанеш са том особом, тај проблем ће свеједно остати у теби као нерешен. И ступивши у нови однос, ступивши у нови брак, ти ћеш свој проблем донети и тамо. Зато је боље да се суочиш са тим проблемом у првом браку. Не журите да тако брзо разорите оно што сте тек изградили. За то се морате борити.

Још нешто треба поменути. Наступа одређено смањење температуре осећања. На почетку је била заљубљеност, на почетку су можда била нека посебна, велика, лепа осећања, а ето, почиње породични живот и почиње рутина. У неком тренутку почиње рутина и, наравно, није сваки дан као бајка. То је нормално, то је оно што може постати темељ истинске, чврсте, снажне љубави изграђене на међусобном разумевању и уважавању.

Када људи заиста постају једно, то је много важније од неких брзопролазних осећања која попут ветра налећу и одлећу. Тако нешто се појављује управо онда када су људи заједно „појели џак соли“. Треба се борити и са том рутином. Размислите шта лепо можете данас рећи свом супругу, својој другој половини. Размислите, то неће само од себе доћи.

Ако увек будете говорили само о ономе што је вама занимљиво, ако будете изливали своју негативност, ако будете говорили стално како вам је шеф лош човек, како су вам сместили на послу, како вас је неко исекао на путу аутом, какви се проблеми дешавају у свету, ви уносите негативност.

У свету је ионако много тога лошег, ионако нас јако много тога негативног окружује, нека твоја породица буде нешто позитивно. Међутим, то позитивно се не рађа само по себи, не треба чекати надахнуће, на томе треба радити. Просто размисли, шта ћеш лепо рећи свом супругу или својој супрузи данас. Када се враћаш кући, боље размисли: „шта пријатно могу да кажем, шта добро могу да кажем, шта занимљиво могу да кажем?“ Наравно, то није лек за све, али није ни сувишно.

На одређене знаке пажње које, да тако кажем, жене цене, мушкарци заборављају. Немојте их заборављати. Идеш путем кући, зашто не би купио цвеће? Не треба да чекаш годишњицу, ако имаш финансијску могућност, цвећара је ту, просто тако, дошао, купио и поклонио цвеће. То је ситница. Међутим, из таквих ситница се састоји живот, из њих се гради здрав однос.

извор

Руски дом у Београду заједно са пријатељима 4. јуна 2026. године наставља традицију организовања хуманитарних концерата под називом "Мирно небо за дечији осмех", која од 2022. године окупља Русе и Србе око подршке онима којима је помоћ најпотребнија и очувања духовног јединства наших народа. Сакупљени прилози биће упућени за помоћ народним кухињама Хуманитарне организације "Мајка девет Југовића" Епархије рашко-призренске СПЦ на светом српском Косову и Метохији. На концерту који почиње у 20 часова, наступиће Павлина Радовановић, Вера Столић, Селена Лазаревић, Хелена Пајић, ВИС „Златно звонце“, као и ансамбл „Трио вечност“, а улазница је добровољни прилог.

Концерт се одржава уз подршку Амбасада Руске Федерације и Републике Белорусије у Србији, Епархије рашко-призренске СПЦ, Хуманитарне организације „Мајка девет Југовића“ и Руског дома у Београду.

„Помозимо нашој деци и нашем народу да сачувају мирно небо, наду и будућност на светој српској земљи“, поручују организатори.

Извор: Радио "Слово љубве"

"Тражење помоћи је први, али често и најтежи корак. На жалост, овај корак је толико тежак да се многа деца никада не одваже на њега. Зато, уместо да чекате да вам се дете повери ви преузмите иницијативу." - напомиње Јелена Холцер, педагог

Да ли припадате клубу “врати му”, “реци наставници” или “ја ћу му показати и неће ти више прићи”? Када се дете повери родитељима да трпи насиље у школи, родитељи често нису сигурни како да поступају, који су њихови законски и етички оквири, те како да заштите дете. Закон о основама система васпитања и образовања, као и други релевантни прописи, налажу јасне смернице како да се поступа у оваквим ситуацијама, како би се обезбедила сигурност детета и спречило даље насиље.
Улога школског педагога и родитеља је кључна.
На ову тему разговарали смо са педагогом Јеленом Холцер:
Како родитељи да препознају прве знакове да њихово дете трпи вршњачко насиље, посебно ако дете не жели да говори о томе?
Услов да познајете своје дете јесте да се њиме активно “бавите”, да сте свесни промена кроз које пролази у различитим развојним фазама. Зашто је то важно? Када га познајете, умете да препознате и његове ситније, па и невербалне промене у понашању или расположењу. Тако, у различитим фазама ће одбијати да прича са вама јер је то његова приватност на коју има право. Међутим, ако по понашању или промени расположења наслутите да му се догађа неко насиље, директна питања (на пример: “Видим да ти се нешто догађа, хоћу да ми одмах кажеш о чему се ради”) вероватно ће га додатно затворити. Зато, можете покушати да до одговора дођете на неколико других начина: 
 Индиректно. На пример, испричате му неки догађај из свог детињства или причу коју сте можда и измислили али где је главни јунак неко са киме ће дете моћи да се поистовети и ситуацију која је за њега реална. Филмови и књиге такође могу послужити као добри поводи за разговор: шта ти мислиш о томе, како би се ти понашао да се теби то деси…
 Цртеж. У вртићком и нижешколском узрасту детету може бити лакше да се изрази на невербалан начин. Зато му предложите да заједно цртате како се осећате а тај цртеж вас може одвести до правог извора промене његовог расположења. На пример: “Хајде да нацртамо своје страхове. Ти нацртај свој, а ја ћу свој”, или “Како мислиш да изгледа твој бес…” 
 Игра улога. Једном ви глумите ваше дете а оно треба да глуми некога из свог одељења, и ситуацију коју дете изабере. Играјте се и разговарајте како се ко у тој улози понаша. Затим, замените улоге.
Који начин ће се код вашег детета показати као најбољи зависи од његовог узраста, карактера, вашег међусобног односа тј поверења које има у вас. Али, без обзира који начин да примените важно је да дете осети вашу подршку. Уколико ваше настојање да откријете разлоге промене понашања код детета не доноси резултате, потражите помоћ дечјег психолога или педагога. 
Који су законски оквир и процедуре које родитељи треба да следе ако сазнају да је њихово дете жртва насиља у школи?
Уколико дете трпи неки облик насиља у школи, у зависности од врсте, трајања (да ли је у континуитету или спорадично) интензитета (да ли се продубљује/повећава или слаби…) процедура подразумева да најпре разговарате са дететом и, уколико је то могуће, подстакнете га да ситуацију реши самостално. Уколико ситуација превазилази дететове могућности, и овакав приступ не пружи жељене резултате, обраћате се његовој учитељици или разредном старешини. Та особа би требало да покуша, уз помоћ PP службе (педагог и психолог школе) да случај насиља реши унутар одељења а да при том ни на који начин не експонира директно ваше дете. Највећа инстанца унутар школе је директор школе. Међутим, уколико је насиље интензивно а дете које трпи насиље све више истраумирано, јасно је да родитељи немају стрпљења за протокол који траје понекад и недељама и месецима. Зато, они самоиницијативно прескоче неку од ових степеница хијарархије и одмах се обрате директору школе или Министарству просвете или медијима. Њихова потреба да заштите своје дете јесте разумљива али често забораве да због своје исхитрене реакције могу додатно нарушити стабилност детета. Наиме, у неким од ових случајева оно ће морати више пута да препричава исте догађаје, чиме ће се сваки пут поново осећати незаштићено и несигурно. 
Специјализоване СОС линије за пријаву насиља или платформа “чувам те” (где је могуће пријавити насиље и анонимно) такође могу бити добра подршка и извор информација како да се поставите према детету које доживљава насиље у школи.
Како родитељи могу подржати своје дете у процесу пријављивања насиља, и која је улога школе у том процесу? 
Тражење помоћи је први, али често и најтежи корак. На жалост, овај корак је толико тежак да се многа деца никада не одваже на њега. Зато, уместо да чекате да вам се дете повери ви преузмите иницијативу. Реците му: “Можда ти је некада било тешко да разговараш о нечему са мном. Можда мислиш да те нећу разумети, или да ти нећу веровати. Кад год имаш неку тајну, непријатно ти је или се стидиш да о нечему говориш са мном, желим да знаш да сам ту, за тебе, да хоћу да те саслушам и разумем све шта ти се дешава. Имаш право и на то да ми неке своје тајне никада не повериш. Међутим, све што те повређује, боли те или ти се не свиђа да неко ради – не сме да буде тајна. Постоје ствари које не би требало да чуваш само за себе, као своју тајну. Када ми их кажеш, ја ћу учинити све што је у мојој моћи да то престане. Али, ако ми не кажеш, не могу да знам шта се десило, па самим тим не могу ни да ти помогнем. 
Поруке које би ваше дете требало да чује од вас су сте на његовој страни, да му верујете и да сте спремни да заједно потрежите решење. (на пример: “За сваки проблем постоји решење. И не само то. Уколико не “упали” прво решење којег смо се досетили, пронаћи ћемо неко друго. Учинићу све што могу да ти помогнем“). 
Који су први кораци које школа предузима када се насиље пријави, и шта родитељи могу очекивати у том процесу?
У зависности од учињеног насиља, школа ће укључити педагога или психолога школе, као и Тим за заштиту од насиља. Када се разматрају мере за дете које је починило насиље, оне могу бити васпитне или дисциплинске. За лакше преступе препоручују се васпитне мере (опомена, укор одељењског старешине) уз обавезну препорука родитељима да додатно разговарају и утичу на понашање свог детета. Дисциплиске мере су прописане Законом о основама система образовања и васпитања. Оне обухватају: укор наставничког већа, укор директора школе, појачан васпитни рад, редовне разговоре са одељенским старешином, редовне разговоре са психологом. За ученике од 5.до 8. разреда могућ је и премештај у другу школу. 
Спровођење друштвенокорисног или хуманитарног рада као мере појачаног васпитног рада јесте присутно у неким школама као облик васпитне мере alli није законски довољно дефинисано и не примењује се у свим школама. 
На који начин родитељи могу помоћи детету да развије емоционалну отпорност и сигурност, како би се лакше носило са последицама насиља?
“Шта би било кад би било” је једна од игара којом ви, вербално, нудите детету различите ситуације и тестирате га како би се оно у њима снашло. На пример, шта би урадио када би те Марко гурнуо? Ударио? Рекао ти нешто ружно? Бацио твој ранац на под? Нешто ти узео из пернице без питања? Ситуације мењате у зависности од дететовог узраста. Најважније правило ове игре је да не нудите ви ваше одговоре него пуштате да дете самостално смисли своје. Наиме, управо одговоре које самостално смисли ће најбоље запамтити што повећава могућност да се у некој нежељеној ситуацији управо тако и понаша. Када га водите питањима: шта би ти урадио када би се десило да…осим што му поручујете да такве ситуације нису увек резервисане за неке друге већ и њему могу да се догоде, учите га да преузима одговорност за оно што му се дешава, и превенирате да до насиља дође. 
Међутим, уколико је дете већ претрпело насиље, важно је да му помогнете у процесу превазилажења тог догађаја. Када је емотивно довољно стабилно, заједно покушајте да извучете поруку/лекцију коју би дете могло користити убудуће. Ту можете такође применити “Шта би било када би било” примере: када би се поново догодило да… шта би сада урадио? Како би се осећао? Коме би се поверио? Шта би на твом месту урадио неко други? 
Како родитељи могу сарађивати са школом и другим институцијама како би се превентивно деловало на вршњачко насиље?
Информишите се које су ваше законске могућности и на томе инсистирајте. Уколико ваше дете трпи било какво насиље, у школи или ван ње, уложите максимум свог знања, времена, посвећености да то спречите. Ово ваше улагање би подразумевало истовремено и да научите дете да се у ситуацијама насиља што је могуће више избори самостално, али и ангажовање институција у случају, када дететово покушавање да заустави насиље није могуће. 
Нажалост, у нашој земљи се на превенцији насиља не ради довољно. Програми превенције обухватају едукацију родитеља (шта је све насиље, како се препознаје, која је улога родитеља, како оснаживати децу…), едукацију деце (како рећи и показивати своје НЕ, шта значи вршњачка подршка или вршњачко саучесништво, које су здраве тајне а које нездраве, који су здрави додири а који нездрави…). Ипак, ови програм превенције највише третирају деца која показују различите облике насилног понашања. Они се уче како да препознају које су то ситуације које код њих узрокују бес, препознавање својих физиолошких реакција када их преплављује бес, различите технике како могу себи да помогну (вежбе релаксације, вежбе дистракције, дубоко дисање..)
У оним земљама где се ради на превенцији насиља заиста се и постиже значајно смањивање насиља у школама.

https://www.detinjarije.com/vrsnjacko-nasilje-sta-roditelji-zrtve-mogu-a-sta-moraju-da-urade/

Институт за трансфузију крви Србије организује акције добровољног давања крви од 25. до 31. маја 2026. у Београду и другим градовима Србије.

Под паролом „Желите ли да урадите нешто веома важно данас? Дајте крв… рачунамо на вас!“ Институт организује акције током целе године јер је потреба за крвљу и крвним продуктима велика. У Србији је потребно да буде 40 давалаца крви на 1000 становника (4%), а тај проценат се годинама креће око 3%.

Добровољно дајте крв у свом граду или општини. Ваш дар је од непроцењиве вредности – хвала што га делите са другима.

Институт за трансфузију крви Србије – акције

Понедељак, 25. мај 2026.

Звездара, Републички завод за статистику… 9.00-12.00

Нови Београд, Belville, аутобус… 11.00-15.00

Нови Пазар, Интернационални факултет… 10.00-15.00

Пожаревац, Дом Црвеног крста… 8.00-14.00

Смедерево, Спортска хала Смедерево… 8.00-14.00

Уторак, 26. мај 2026.

Ваљево, Црвени крст… 9.00-15.00

Вождовац, Тржни центар „Бањица“, аутобус… 12.00-16.00

Нови Београд, А1… 9.00-14.00

Нови Београд, Градска општина… 10.00-14.00

Нови Пазар, Дом омладине… 9.00-14.00

Среда, 27. мај 2026.

Велика Плана, Центар за културу „Масука“… 9.00-14.00

Врачар, Београдски водовод и канализација… 8.00-13.00

Гроцка, Градска општина… 9.00-14.00

Костолац, Центар за културу, Костолац услуге, синдикат „Независност“, аутобус… 8.30-12.00

Костолац, ПД „Георад“ д.о.о, аутобус… 12.30-15.00

Мали Зворник, Caffe Cool… 9.00-14.00

Шабац, Културни центар… 9.00-15.00

Четвртак, 28. мај 2026.

Ваљево, Градска општина, аутобус… 9.00-15.00

Лазаревац, Боксерски клуб „Греатест“… 10.00-15.00

Лозница, Црвени крст… 9.30-14.30

Љубовија, биоскоп… 9.00-15.00

Обреновац, Црвени крст… 10.00-16.00

Смедерево, Спортска хала… 8.00-14.00

Петак, 29. мај 2026.

Крупањ, библиотека „Политика“… 9.00-15.00

Нови Београд, Милшпед д.о.о, аутобус… 9.00-14.00

Шабац, Управа саобраћајне полиције… 9.00-14.00

Субота, 30. мај 2026.

Баљево, Полицијска управа Ваљево… 8.30-14.30

Нови Београд, Делта City, аутобус… 14.00-17.00

Пожаревац, Црвени крст, Полицијска управа Пожаревац… 9.00-14.00

Чукарица, Ада Mall, аутобус… 10.00-13.00

Недеља, 31. мај 2026.

Нови Београд, Палата Србије, Дан полиције Републике Србије… 9.00-15.00

Највећа љубав је помоћи некоме да настави живот. Дајте крв.

Институт за трансфузију крви Србије – инфо

Адреса: Светог Саве 39

Радно време: радним данима од 7.00 до 19.00, суботом од 8.00 до 15.00

Телефони: 011/2443-651, 011/3812-700

E-mail: itks@nbti.org.rs

Деца најчешће не говоре директно о ономе што им се дешава, не зато што проблем није озбиљан, већ зато што га не могу или не умеју да га изразе. 

Ауторка: Александра Луковић, координаторка дневног боравка у Центру за несталу и злостављану децу

Препознавање насиља над дететом представља један од сложенијих задатака у оквиру породичног и професионалног рада са децом, управо зато што насиље ретко долази у видљивом и јасном облику.

Деца најчешће не говоре директно о ономе што им се дешава, не зато што проблем није озбиљан, већ зато што га не могу или не умеју да га изразе.

Разлози за ћутање су вишеслојни и обухватају страх од последица, осећај стида, унутрашњу кривицу, лојалност према особи која врши насиље или дубоко укорењено уверење да им нико неће веровати. Управо због тога, кључни задатак одраслих није само да слушају шта дете говори, већ пре свега да науче да препознају оно што дете показује кроз промене у понашању, емоцијама и свакодневном функционисању.

Основни принцип у препознавању насиља јесте праћење одступања од уобичајеног функционисања детета.

Свако дете има свој образац понашања, начин реаговања и емоционални израз, и управо зато је свака нагла или постепена промена потенцијално значајан сигнал. Те промене се најчешће прво манифестују у домену понашања и расположења. Дете које је раније било отворено и друштвено може почети да се повлачи, избегава контакте са вршњацима или члановима породице, а активности које су му раније причињавале задовољство губе на значају. Паралелно са тим, могу се јавити изражене промене расположења које укључују раздражљивост, нагле емотивне реакције, плач или чак изливе беса који немају јасно видљив повод. Често се појављује и стање појачане анксиозности, где дете делује стално напето, уплашено или несигурно, чак и у ситуацијама које раније нису изазивале такве реакције.

Један од посебно значајних индикатора јесте промена односа детета према одређеним местима или активностима, пре свега према школи, тренингу или другом окружењу.

Дете може почети да избегава одлазак на та места, тражи разлоге да остане код куће или развија такозване соматске симптоме попут главобоље, мучнине или болова у стомаку непосредно пред одлазак. Овакви симптоми нису симулација, већ реална телесна реакција на психолошки стрес, и често указују на покушај детета да избегне ситуацију у којој се осећа угрожено.

Управо у овим ситуацијама важно је разумети да тело детета говори онда када оно само не може.

Физички знаци такође могу бити важан сигнал, иако нису увек присутни. Повреде попут модрица, огреботина или подеране гардеробе, као и нестанак или оштећење личних ствари, могу указивати на насиље, нарочито ако су објашњења детета нејасна, контрадикторна или очигледно неубедљива.

Деца често умањују значај повреда или покушавају да их рационализују управо због страха или притиска, па је важно посматрати шири контекст, а не само појединачан догађај.

Промене у школском функционисању представљају још један важан сегмент. Дете које је раније имало стабилан успех може почети да постиже слабије резултате без јасног разлога, губи концентрацију, делује одсутно или избегава активно учешће у настави. Ове промене нису нужно повезане са академским способностима, већ често одражавају унутрашње оптерећење и емоционални стрес који дете доживљава.

У свакодневном функционисању промене се могу манифестовати кроз поремећаје у спавању и исхрани. Несаница, ноћне море, учестало буђење или страх од одласка на спавање указују на унутрашњу узнемиреност, док промене у апетиту могу ићи у правцу смањеног или појачаног уноса хране. Код млађе деце може доћи и до регресије у понашању, односно враћања на обрасце који су карактеристични за ранији узраст, што представља покушај психолошке заштите у ситуацији преоптерећења.

У савременом контексту, посебан значај имају дигитални индикатори насиља, нарочито када је реч о вршњачком и online насиљу.

Дете може постати изразито опрезно или тајновито у вези са коришћењем телефона и интернета, нагло склањати екран или показивати видну узнемиреност након коришћења дигиталних уређаја. Промене у начину коришћења друштвених мрежа, повлачење из online комуникације или изражен страх од порука и нотификација могу указивати на то да се насиље одвија у дигиталном простору, који често остаје невидљив одраслима.

Емоционални сигнали које дете шаље често су суптилни, али изузетно значајни. Изјаве које указују на осећај безвредности, одбачености или изолованости, као и изражена самокритичност, могу бити директан одраз искуства насиља. Овакви искази не треба посматрати као пролазне фазе или тешке речи, већ као потенцијални показатељ дубоког унутрашњег доживљаја детета.

Важно је нагласити да ниједан појединачни знак сам по себи није довољан да се са сигурношћу закључи да дете трпи насиље.

Међутим, комбинација више различитих индикатора, нарочито ако су присутни у континуитету и ако се њихов интензитет повећава, представља озбиљан сигнал који захтева реакцију. Управо континуитет и међусобна повезаност промена представљају кључ у разликовању пролазних развојних фаза од ситуација које указују на озбиљан проблем.

Када постоји сумња на насиље, начин на који одрасли приступају детету има пресудан значај.

Први корак подразумева смирену и отворену комуникацију, без притиска и испитивања, у којој дете добија простор да изрази оно што осећа. Отворена питања, емпатијски приступ и спремност да се дете саслуша без прекидања или процењивања стварају основ за изградњу поверења.

Истовремено, дете мора јасно да осети поруку сигурности и подршке, односно да није само и да ће проблем бити решен заједно са одраслима.

Паралелно са тим, важно је пажљиво прикупљати информације о околностима у којима се насиље дешава, без стварања додатног притиска на дете. У ситуацијама вршњачког насиља, неопходно је укључивање школе или друге релевантне установе, кроз обраћање стручним сарадницима и покретање поступака заштите детета.

У тежим случајевима, нарочито када постоји физичко или континуирано насиље, као и када постоји озбиљна психолошка угроженост, неопходно је укључивање надлежних институција попут центра за социјални рад и полиције, у складу са важећим процедурама заштите детета.

Психолошка подршка детету има кључну улогу у процесу опоравка и превенције дугорочних последица. Насиље оставља траг не само на нивоу тренутног искуства, већ утиче на развој самопоуздања, идентитета и осећаја сигурности. Стручна помоћ омогућава детету да обради трауматско искуство, развије стратегије суочавања и поврати осећај контроле над сопственим животом.

На крају, важно је разумети да реаговање на насиље није једнократан чин, већ процес који захтева континуирано праћење ситуације. Промене се не дешавају преко ноћи, нити се проблеми решавају тренутно. Потребно је време, стрпљење и доследност у праћењу како се дете осећа и како се ситуација развија у његовом окружењу.

Препознавање насиља над дететом захтева високу осетљивост, пажњу и спремност одраслих да прихвате могућност да проблем постоји чак и када није експлицитно изречен.

Правовремена реакција има кључни значај јер значајно смањује ризик од дугорочних последица.

Дете које трпи насиље не треба само заштиту, већ и разумевање, подршку и оснаживање, како би из тог искуства изашло са очуваним осећајем личне вредности и сигурности.

Извор: Центар за несталу и злостављану децу /www.detinjarije.com