Концентрација код предшколаца не развија се наредбама и притиском, већ стрпљењем, кратким активностима и добрим ритмом. Када дете има осећај да може и да му је пријатно – фокус долази природно.

Концентрација код предшколаца је попут мишића – развија се временом, вежбом и правим приступом. Родитељи често брину када дете “скаче с теме на тему”, седи кратко, заборави шта је почело да ради или се брзо засити сваке активности. Ипак, ово је потпуно уобичајено у раном узрасту. Већина предшколаца природно може да одржи пажњу свега неколико минута, посебно ако активност није довољно занимљива или је сувише захтевна.

Добра вест је да се фокус може јачати – нежно, постепено и кроз игру. Ево шта можете да урадите када имате утисак да ваше дете “не може да се концентрише дуже од 2 минута”.

1. Прво прихватите развојну фазу – кратка пажња је нормална

Предшколци још увек уче да регулишу пажњу. Њихов мозак је у периоду брзог развоја и сталне радозналости, што значи да лако прелазе са једне стимулације на другу. Уместо да очекујете “дуже седење”, фокусирајте се на то да активности буду кратке, смислено организоване и уз честу промену динамике.

2. Разбијајте активности на мале кораке

Један велики задатак детету делује преплављујуће. Када га поделите на кратке и јасне делове, фокус се лакше одржава. Дете тада доживљава успех и има мотивацију да настави.

3. Градите фокус кроз кратке, свакодневне вежбе

Неколико кратких активности од 3–5 минута током дана ефикасније је од једне дуге. Слагање коцкица, кратко бојање, једноставни задаци или игре опажања постепено продужавају пажњу.

4. Смањите спољне ометаче

Детету је тешко да се концентрише ако је окружено буком, екранима и мноштвом играчака. Довољно је обезбедити миран кутак и неколико одабраних активности како би се лакше усмерило на оно што ради. Када дете зна да је тај простор за мирнију игру, лакше је да уђе у ритам.

5. Припремите дете за фокус кроз покрет и сензорне игре

Многа деца скачу са задатка на задатак јер им је тело “превише пуно енергије”. Пре активности која захтева фокус, помозите им да се регулишу:

 игра са кинетичким песком,

 вода и сунђер,

 пластелин,

 пресипање пиринча,

 скакање на трамполину,

 “тешке игре” (ношење јастука, гурање кутија).

Ове активности смирују и припремају мозак за фокус.

6. Пратите интересовања детета

Фокус се најлакше развија када дете ради оно што га заиста занима. Прилагодите активности његовим интересовањима, а не искључиво узрасту или очекивањима одраслих.

Фокус се не гради тако што дете ради оно што “мора”, већ оно што му је забавно.

7. Правите паузе пре него што дође до засићења

Уместо да чекате да дете изгуби стрпљење, уводите паузе раније. Тако се избегава фрустрација и дете остаје у позитивном односу према задатку.

8. Ограничите време пред екранима

Брзи, кратки садржаји смањују толеранцију на спорије активности. Умерен и контролисан приступ екранима помаже развоју пажње.

9. Играјте игре које јачају концентрацију

Једноставне игре са правилима, чекањем и слушањем развијају пажњу, самоконтролу и упорност – без притиска и уз много забаве.

Ово су једноставне, а врло ефикасне игре:

 “Чувар пажње”: дете мора да слуша и реагује само на једну одређену реч.

 “Статуа”: ко се дуже не помери.

 “Симон каже”: одлична за контролу импулса.

 “Нађи предмет по опису”.

 Пузле, слагалице, memory картице.

Када потражити додатну подршку?

Ако дете тешко одржава пажњу чак и у игри коју воли, не напредује временом или показује снажну фрустрацију при кратким задацима, корисно је посаветовати се са стручњаком.

Концентрација код предшколаца не развија се наредбама и притиском, већ стрпљењем, кратким активностима и добрим ритмом. Када дете има осећај да може и да му је пријатно – фокус долази природно.

https://www.detinjarije.com/kako-poboljsati-fokus-predskolaca-sta-raditi-kada-dete-ne-moze-da-se-koncentrise-duze-od-2-minuta/

У среду, 22. априла 2026. године, са почетком у 18 часова, у Осмој београдској гимназији ће у оквиру пројекта „Школа родитељства“, у заједничкој организацији Мисионарског одељења АЕМ и Одбора за верску наставу, бити одржано предавање на тему „Online врбовање младих у секте“. О овој значајној теми говориће Зоран Луковић, међународни стручњак за област праћења сектног и манипулативног деловања и координатор Одсека за апологетску мисију Мисионарског одељења АЕМ и Андреј Протић, комуниколог и стални стручни сарадник овог Одсека. Предавање има за циљ да родитељима и наставницима приближи начине на које се врши 'онлајн' врбовање, да укаже на ризике и последице оваквих активности, али и да понуди конкретне смернице за препознавање и заштиту од различитих облика духовне и психолошке манипулације. Сви су добро дошли!

Извор: Радио "Слово љубве"

Пред вама су кратка искуства људи који су дошли у контакт или проводили време у домовима за напуштену децу и сирочад.
Да ли је Тесла, кога бије глас (а зачудо не Андрића!) да је – као лек од животног незадовољства препоручивао да се посете гробље, онколошко одељење и сметлиште – то говорио не знам, али знам да је то препоручивала једна Милена, психолог са Бановог брда. То је, говорила је, добар начин за буђење животне радости и захвалности.
Ако пак у сулудој збрци свакодневице, немате времена за то, постоји једноставнији начин да лупимо себи шамар отрежњења.
Пред вама су кратка искуства људи који су дошли у контакт или проводили време у домовима за напуштену децу и сирочад. Она су срцепарајућа, али немају пуку намеру да подигну читаност. Имају намеру да вам скрену мисли, кад нисте задовољни оценом коју је дете донело, кад нисте задовољни услугом на летовању, одабиром играонице, кетерингом, третманом вашег детета у школском или спортском тиму, а нарочито, нарочито када нисте задовољни понудом на распродајама…
*Добио сам понуду да глумим Деда Мраза у дому за напуштену децу. Научио сам неколико песмица, обукао костим, залепио браду и мислио да сам спреман. Не, човек за то никад није спреман. Јер кад сам стигао, деца су прво викала да нисам прави (мислио сам, горе од овога не може бити). А кад је дошао тренутак за дељење поклона, свако дете је прво изрецитовало неколико стихова, а онда ми шапнуло на уво жељу за следећу годину – да нађе маму и тату или да они нађу њега. Сва деца, без изузетка, молила су само за то. После сам дуго пушио и плакао.
*Често сам боравила у дому за напуштену децу и сирочад. Од те деце сам научила много тога, били су ми одлична мотивација. Али један догађај никад нећу заборавити. Седела сам у ходнику. Иза ћошка се појавио дечачић са женом, рекла бих да му је то била мајка, дошла у посету. А за поклон му је донела… паковање резанаца. А тај дечачић је блистао од среће, јер је поред њега била његова мама. А код нас настаје скандал ако не одговара боја ајфона…
*Брат и ја смо остали сирочад, без оца и мајке, и живели смо до пете године у сиротишту. Онда су нас усвојили у различите породице. Не сећам се много чега у вези са братом, али се тог последњег дана сећам до најситнијих детаља: сакрили смо се у огромну кутију за играчке и кроз сузе и смех једно другом говорили како ћемо даље живети и шта ћемо бити кад порастемо. Обећали смо да ћемо наћи једно друго.
Прошле су године. У дому не дају информације, немају права, а сама да га нађем не могу. Завршавам школу и одлазим да се даље школујем за морског биолога, јер сам му тада, седећи у тој кутији рекла да ћу то постати. Верујем, да ћу ако свој живот удесим према ондашњем плану – сигурно наћи брата. Мени ништа у животу не треба, само да њега нађем.
*Дом за напуштену децу. Пролазим ходником загледајући у собе. Тихо је, сви још спавају. Последњи мирни минути мог радног дана. Улазим у собе, подижем ролетне, палим лампе. Деца почињу да се врте, дижу чупаве главице, понеко је већ устао. У једној соби дечак „распрема кревет“ једном руком седећи на ивици и не подижући поглед. У ходнику и тоалету чује се како једни на друге гунђају. Једно дете излази из собе, прилази ми и гура главу у моје крило. Остаје тако неколико секунди, трудећи се да што дуже остане у стању поспаности: „Добро јутро, мама!“, каже ми.
*Помагао сам да се одвезу поклони неравнодушних људи у дом за напуштену децу и сирочад. Нисам ја прикупљао него сам био само возач. Ти погледи и чистота њихове радости не могу се речима описати! Играли смо се, ја сам био џин а они су ме у гомилама нападали. Најтеже је било отићи. Толико ме је то све дирнуло да сам, вративши се кући, ја одрастао мушкарац ридао цело вече. Сада стално мислим о њима. Помагаћу колико будем могао.
*Моја познаница је цео радни век провела у једном летонском породилишту. Испричала ми је да је много пута умрлу новорођенчад замењивала бебама којих су се родитељи одрекли. Водила је списак. За 42 године, од 1963. до 2005. спасила је 282 деце да не буду смештена у дом. На питање да ли се каје што је кршила закон, одговорила је: Кајем се што сам успела да урадим тако мало. Ја сам један са тог списка.
*У дом су дошли новинари. Деца у ходнику грле васпитача: „Ко нам данас долази, спонзори и мецене или министри?“ Деца не виде разлику, али схватају: сад ће бити концерт, а после ће поделити играчке и бомбоне. Најпопуларнији вид чињења доброг дела – дођеш накратко, направиш свечаност, даш поклоне, подигнеш расположење. И одеш, оставивши све како је и било.
*Ову причу сам чула од запосленика шпанске амбасаде. Реч је о томе како је један добростојећи пар веома желео унуке. Али њихови син и ћерка нису још помишљали на децу. И онда се деси да су једном гледали неку емисију на ТВ у којој се говорило о сиротом дечаку. Испоставило се да дечак носи исто презиме као они. Рекли су да је то судбина и усвојили су га. Сада сви живе заједно и срећно.
*На железничкој станици сам наишао на дечака од око дванаест година. Побегао из дома, просио, постао скитница. Повео сам га са собом, нахранио га и опрао. Испоставило се да је дечак паметница и чистунац. Схватио сам да га не могу тек тако вратити у дом. Договорили смо се да га узимам викендима. Затим је почео остајати код мене и преко недеље. Познаници и пријатељи су то осуђивали. И са дераном није било лако. Свађе, узвици „Ниси ми ти отац!“… А кад је дошло време да добије личну карту, узео је моје презиме. Одгајио сам дивног сина.
*Скупљала сам помоћ за дечји дом. Одвезли смо им играчке, слаткише, ствари. Дуго смо причали са децом, играли се. Кад је требало да кренемо, пришла ми је девојчица од око дванаест година и рекла: „Баш волим што сте дошли. Свиђа ми се када дођете да се дружимо, а не само да се сликамо, а онда да узмете играчке и одете.“
Обично се ових малих људи које живот од рођења не штеди сећамо о новогодишњим празницима. Помажемо колико можемо, кад нам је најзгодније, кад ухватимо време и кад нас друштвене мреже на то мотивишу. Нико од нас није крив за њихове тешке судбине. Саосећамо али болно је мислити о њима често.
А можда је то значајније од одношења старих панталона наше деце или симболичког одвајања од плате за пакетиће. Мисао на њих мења наш однос према свету око нас, нагони нас да спустимо лопту, мало успоримо и ублажимо амбицију, прераспоредимо приоритете, разаберемо се између битног и небитног… Тај однос постаје племенитији, а када се племенитост умножи онолико пута колико свако од нас помисли на њих – можда је то начин да свет постане укупно племенитији – и према њима.
То је једина назнака одговора на проклето вечито питање које је великог Фјодора М. Достојевског неутешно мучило. Њихова патња је отворен позив нашој племенитости.

Приредила: Весна Смиљанић Рангелов

Извор: Детињарије

Од‌једном, некадашње реакције наших родитеља, које су нам се чиниле несхватљивим, почну да добијају потпуни смисао, јер не гледамо више уско – очима детета, већ широм отвореним очима родитеља.

Јесте ли и ви некад мислили да се то не може десити?

Колико пута, током одрастања, помислили смо како ћемо, када једном и ми будемо родитељи, многе ствари радити другачије?

Док смо били деца, посебно у периоду пубертета, родитељски поступци неретко су наилазили на наше неразумевање, љутњу и појачавали, ионако присутну жељу, да чим пре одрастемо, осамосталимо се и поставимо ствари онако како сматрамо да треба. И то, како се углавном чинило, потпуно другачије од наших родитеља.

А потом, када се одрастање и догодило, схватили смо да смо се, не за све, али за многе ствари претворили, малтене, у копије управо својих родитеља.

Колико пута данас, када ми имамо децу, учини нам се за властите речи да су их изговорили наши родитељи? А некада смо мислили да је баш то немогуће да се догоди!

Дете, током одрастања, посматра и усваја обрасце понашања из своје околине.

Примарна социјализација је кључна за обликовање личности, јер модели усвојени током тог процеса основа су за каснију надоградњу и формирање особе као друштвене јединке.

Кроз период одрастања особа пролази кроз читав низ развојних фаза на биолошком, психолошком, па и друштвеном нивоу.

 Начин опхођења родитељске фигуре према детету темељ је даљег развоја личности.

Дете у почетку несвесно опонаша оно што види, а неке моделе трајно прихвата, усваја и примењује у одраслој доби.

У периоду адолесценције, многи поступци родитеља, посебно родитеља истог пола, наилазе код деце на неразумевање, неодобравање, уверење да се може другачије и боље, па чак и на бунт.

Осим биолошких и психолошких разлога, треба имати на уму и искуствене – оно што нисмо проживели, најтеже схватамо.

Сигурна сам да би свако од нас могао да се сети начина понашања својих родитеља у одређеним ситуацијама које су нас нервирале. Сада, када смо и ми родитељи, можемо ухватити себе како и сами радимо управо то.

Услови у којима једна генерација васпитава децу увек се, мање или више, разликују од оних пре и оних после ње. Друштвене околности се мењају, захтеви које неприметно намеће окружење, такође. Али, онај модел усвојен током детињства остаје полазна основа за даље интеракције на различитим плановима.

Ипак, искуство и проживљене ситуације на основу којих се оно гради – непреносиви су.

Тако се, немало пута, у новим животним околностима понашамо управо онако како знамо или мислимо да би то чинили и наши родитељи.

– Данас сам себи звучала као моја мајка, иако сам рекла да ми се тако нешто никад неће десити.

Ово је реченица коју су многи од нас чули, а и доживели.

Када и сами постанемо родитељи, суочавамо се са читавим низом ситуација на дневном нивоу које су нам нове, непознате, другачије.

Образац који смо усвојили у раној животној доби почињемо несвесно да примењујемо, наравно уз одређене модификације сходно конкретним условима и околностима.

 Од‌једном, некадашње реакције наших родитеља, које су нам се чиниле несхватљивим, почну да добијају потпуни смисао, јер не гледамо више уско – очима детета, већ широм отвореним очима родитеља.

Зато је важно да у односу са децом дајемо најбољу верзију себе, како због њих док одрастају, тако и због њих као будућих родитеља.

Свака наша реченица која сада изазива гард код деце, у будућности потенцијално ће бити изговорена с њихове стране, тако да ће и бунтовне главице у једном тренутку помислити – Звучим баш као моји родитељи!

Ауторка: Марија Булајић Шкулетић, социолошкиња

https://www.detinjarije.com/obracam-se-svom-detetu-a-iz-mene-progovaraju-moji-roditelji/

Верује се да синове треба мање мазити и од њих очекивати да буду јаки

Иако смо дубоко загазили у 21. век, веровање да мушку децу треба од малена васпитавати чвршће и даље је дубоко укорењено. И то не само на Балкану, већ и у остатку света. Верује се, дакле, да синове треба мање мазити и од њих очекивати да буду јаки, да не плачу, да буду борбени и снажни.

Ипак, наука каже другачије, заправо супротно. Недавна студија открила је да дечаци, у првим годинама свог живота, треба да буду третирани са више нежности и саосећања него што је то потребно девојчицама.

 Зашто је теже васпитавати дечаке?

Чувени неуропсихолог Алан Шор представио је новије истраживање које доказује да се десна хемисфера мозга спорије развија код дечака него код девојчица. Шта то значи? Па, најпростије речено, дечаци су мање осетљиви на звуке и на особе које их окружују, што их може учинити захтевнијим и „тежим“. За њих је теже да толеришу стрес и мање су отпорни на неуропсихијатријске поремећаје, као што је поремећај пажње, аутизам… који се манифестују у раном детињству.

Стога, дечаци који имају строжије мајке, који су одмалена васпитавани чврстом руком, без много емоција, постају анксиознији, што онда утиче на формирање неуронских веза у мозгу, одговорних за самоконтролу и социјализацију. Лек за то је нежна, чврста веза сина са мајком, заснована на разумевању, испуњавању дететових потреба за љубављу и близином. Ово има огроман утицај на развој мозга баш у првој години живота.

4 савета Алана Шора родитељима:

– Не раздвајајте синове од мајки по рођењу. Раздвајање од мајке одмах након порођаја узрокује огроман стрес код све деце, али за дечаке је то нарочито важно јер се код њих примећује нагли раст хормона стреса (кортизол). Ако дуже буду развојени од мајке, па се висок ниво стреса одржи неко време, то може имати озбиљан утицај на развој мозга и на здравље детета.

– Проведите са својим сином цело породиљско одсуство или најмање до првог рођендана. У овом периоду су најрањивији.

– Не будите строги према њима, посебно не у првој години живота. Избегавајте стрес, приступајте им са стрпљењем, јер они веома добро примећују негативне емоције. Не браните им да плачу и немојте их због тога посрамљивати. Не остављајте их саме када су уплакани, макар сами били криви због тога. Они тада пате и потребна им је потврда да су вредни љубави. Често их грлите, мазите, љубите.

– На мале дечаке посебно негативан утицај могу имати спољни токсини (фенол, на пример). Код њих они могу направити озбиљан проблем управо у развоју десне хемисфере. Иако можда делује као параноја, али морамо увек бити опрезни са свиме што окружује нашу децу.

https://www.detinjarije.com/neuropsiholog-alan-sor-decacima-potrebno-vise-neznosti-i-saosecanja-nego-devojcicama/

Кључни предиктор антисоцијалног и агресивног понашања мушкараца је лоша саморегулација емоција у раном детињству.

Са благословом Његове Светости Патријарха српског г. Порфирија и уз велику подршку Српске Православне Цркве у Београду и широм света, више од 1.000 волонтера успело је да за мање од 24 сата направи више од 100.000 крофни у овогодишњој акцији "Крофне из блока" Хуманитарне организације "Срби за Србе". Крофне су на празник Врбице и Цвети дељене испред више од 100 храмова широм Србије, Републике Српске и Црне Горе. Прикупљена средства намењена су за помоћ породицама на светом српском Косову и Метохији, а у Београду је акција организована у сарадњи са Верским добротворним старатељством АЕМ, за чију ће црквену кухињу бити усмерен део средстава.

Највећи број крофни, невероватних 60.000, направљен је у великој радној акцији у једној сали на Новом Београду, у склопу које је више од 500 људи, неуморно и непрекидно, правило крофне пуних 24 сата. „У току реализације запитали смо се да ли постоји Гинисов рекорд у броју направљених крофни у кратком временском периоду. Схватили смо да постоји и да је, колико смо успели да нађемо, далеко мањи од циља који смо ми поставили“, изјавио је један од покретача акције.

Акција је имала огроман одјек и у Републици Српској, где је одржана на више од 60 локација, као и у бројним местима у Црној Гори, Швајцарској, Аустрији и Немачкој. Пошто акција и даље траје, очекује се  да ће укупан број локација бити изнад 200, а за сада је прикупљено више од 150.000 евра помоћи!

Хуманитарна организација "Срби за Србе", из године у годину, поставља рекорде у броју помогнутих породица и прикупљених донација. До сада је помогла више до 3.800 породица широм Балкана и прикупила 23 милиона евра донација, за 20 година деловања.

Извор: ХО "Срби за Србе"

Ако родитељи стављају акценат само на интелектуални и физички развој, на крају могу добити лепог, паметног, нарцисоидног егоисту

Одломак из књиге „Самостално дете или како да постанете ЛЕЊА МАМА“

У време када је вршњачко насиље један од горућих проблема, развијају се различите теорије и приступи у циљу његовог решавања. Питање које се у том контексту неизоставно намеће је –Да ли самоодбрана значи продубљивање насиља или заузимање за себе и престанак трпљења?
Ово су нека од најосетљивијих питања и најтежих за давање правог одговора.
Многе генерације одрасле су уз реченицу: „Никог први/а не дирај, али ако те неко дира, узврати“.
Савремене друштвене околности и изазови намећу потребу за ревидирањем и прилагођавањем одређених ставова и приступа, па и у процесу васпитавања деце.
Уместо поменуте реченице, данас се и од стране стручне, па и од лаичке јавности, све чешће може чути: „Не узвраћај никоме, јер на насиље се не одговара насиљем“.
Такав став има своју психолошку, педагошку и социолошку утемељеност. Али, да ли је универзално и бескомпромисно примењив?
Насиље је најчешће продукт унутрашњег конфликта појединца/ке. Потом, исто, нарочито у периоду пре и у току адолесценције, може бити условљено и друштвеним факторима, као што је потреба за доказивањем пред друштвом. Исто тако, идентификовање с одабраним узорима може бити кључно за неки насилнички чин или, уопштено, испољавање агресивног начина понашања.
У таквим ситуацијама, за које не можемо рећи да су ретке када се говори о вршњачком насиљу, пружање адекватног стручног одговора, свакако, подразумева вишестран приступ, у третману и насилника и жртве.
Ипак, овде се конкретно бавимо реакцијом жртве физичког вршњачког насиља, које није изазвано жртвиним поступцима. Из искуства нам је познато да деца склона насиљу, у жељи за доказивањем своје „храбрости и снаге“, обично неће први кренути на некога од кога очекују исти одговор, већ управо супротно. Жртве су неретко мирна и повучена д‌еца од којих насилници немају бојазан да ће им узвратити на исти начин.
Из тог разлога, у ситуацијама у којима се дете суочава са насиљем, у реду је усмеравати њу или њега, првенствено, да потражи помоћ. Међутим, сурово искрено говорећи, пракса је показала да просветни радници и психолошко–педагошка служба некада немају довољан и прави увид у конкретну ситуацију, а често ни превише могућности да одреагују на прави начин и да, сходно својим ингеренцијама, превенирају или зауставе даље насиље.
 Из искуства нам је познато да деца склона насиљу, у жељи за доказивањем своје „храбрости и снаге“, обично неће први кренути на некога од кога очекују исти одговор, већ управо супротно. Жртве су неретко мирна и повучена д‌еца од којих насилници немају бојазан да ће им узвратити на исти начин.
Деца испитују границе, те када их нема, схватиће то као зелено светло за наставак свог започетог чињења. Нека деца границе не схватају озбиљно, јер су током ране социјализације исте постављене превише флексибилно, најчешће услед родитељске недоследности.
Надаље, родитељи деце склоне друштвено неприхватљивом понашању неретко одбијају да прихвате кривицу свог детета и преузму одговорност за даљи ток и начин дететовог функционисања у колективу, релативизујући последице истог.

Стајати иза деце, у пракси, значи пружити им љубав кроз пажњу и време које им се посвећује. Значи и пружити подршку која ствара осећај сигурности, тако да деца у нама, као родитељима, препознају особе у које могу имати поверење.

Као родитељи увек стојимо иза свог детета. И дословно и фигуративно. То нам је потреба, а и обавеза. Од тренутка када начини прве кораке, па се налазимо иза дететових леђа да придржимо ако падне, преко разних изазова које доноси одрастање током којих се налазимо уз дете да бисмо га или је извели на прави пут.

Истина, и код ове, као и код других, посебно друштвених појава и ситуација, може бити спорења шта је исправно а шта не, зависно од личног доживљаја и усвојених стандарда. Ипак, неки етички и друштвени кодекси и даље постоје, мада савремени начин живота и околности свакодневице настоје да многе општеприхваћене норме постепено модификују и либерализују.

Стајати иза деце, у пракси, значи пружити им љубав кроз пажњу и време које им се посвећује.

Значи и пружити подршку која ствара осећај сигурности, тако да деца у нама, као родитељима, препознају особе у које могу имати поверење. Поверење које неће бити злоупотребљено и оно које нуди отворени позив на разговор без обзира на природу ситуације о којој се ради у том тренутку.

Истовремено, стајати иза детета подразумева и обавезу преношења вредности, усмеравања, упућивања на друштвено позитивно, па и корисно понашање. То је од суштинске важности у процесу социјализације, за формирање личности која ће да функционише у друштвеним контекстима и остварује социјалне интеракције.

Границе којима се треба бавити

У том процесу најједноставнији, али у погледу последица најизазовнији, може бити приступ који подразумева да се иде линијом мањег отпора. Ипак, родитељи неретко бирају управо такав приступ, било због недовољно развијеног схватања о неопходности посвећивања веће пажње, било из погрешног убеђења да тиме чине корист детету.

У пракси ситуација се убрзо покаже супротном од очекиване. Детету се шаље сигнал да границе или не постоје или да су јако флексибилне, а да је одговорност апстрактан појам. Па тако, често имамо случајеве у којима родитељи оправдавају дететово деловање без обзира на последице које оно има по друге.

Случај из свакодневице: Девојчица је била жртва вербалног вршњачког насиља путем једне друштвене мреже. Непримерене коментаре и увреде упућивала јој је другарица из одељења. Од стране родитеља жртве и педагошко-психолошке службе у школи коју похађају девојчице предузети су сви кораци предвиђени процедуром. На састанку, мајка девојчице која је испољавала вербалну агресију оштро је демантовала да је њена кћерка урадила оно за шта је терете. Иако је била суочена са необоривим доказима, изјавила је: ‘Она каже да није то урадила и ја јој верујем!’

Децу треба да учимо да знак пажње не треба да бира дан, а поштовање ни датум ни род

Описана ситуација, која је приказ све учесталијег приступа у оваквим и сличним приликама, пали аларм. Стајати иза детета је негде у процесу васпитавања погрешно схваћено.

Стајати иза детета не значи безусловно поверење. Управо супротно. Доза сумње води ка сагледавању реалне слике која, само као таква, може довести до изградње пуног поверења.

Стајати иза детета значи и научити га, а не оправдавати све што учини макар било и погрешно.

Стајати иза детета значи предочити му границе, а не пуштати му чињење на вољу уз убеђење да његово или њено понашање треба сви да толеришу.

Стајати иза детета значи одбранити га и научити да се брани када је угрожено, али неизоставно научити њу или њега да никада не угрожава друге.

Суштина која често измиче је да стајати иза деце значи подржати их у добрим намерама и деловањима, али и не оправдавати лоше јер из тога произилазе негативне последице и по друге, као и по њих саме.

Пише: Марија Булајић Шкулетић, социолошкиња

https://www.detinjarije.com/marija-bulajic-skuletic-socioloskinja-stajati-iza-deteta-ne-znaci-opravdavati-sve-postupke/