Када блиска особа повиси глас на нас, то увек боли, нарочито када је реч о браку. Свака жена жели да се поред свог мужа осећа подржано, вољено и сигурно. Када се уместо мирног разговора суочи са грубим речима или виком, осећај сигурности у односу бива нарушен. Многе жене тада почињу да траже узрок у себи и питају се: „Шта сам погрешила?“ или „Могу ли нешто да учиним да се ова ситуација промени?“

Важно је разумети шта може стајати иза мужевљеве раздражљивости. То могу бити умор, емоционална исцрпљеност, неспособност да говори о својим осећањима или унутрашњи проблеми повезани са самопоуздањем и прихватањем себе. Разумевање тих узрока може помоћи да боље схватите свог мужа и покушате да изградите мирнији и однос пун међусобног поштовања.

Маргарита Челишева
психолог

 Разлози због којих муж може да виче

 Стрес, преоптерећеност и умор

Мушкарац често носи велики део одговорности за финансијску сигурност породице. Има професионалне обавезе на послу, кућне обавезе, супругу, а често и децу којој су потребни пажња и подршка.

Савремени начин живота намеће брз темпо – потребно је све стићи и то што пре. Недостаје нам време да застанемо, одморимо се или једноставно будемо у тишини. Када се умор и напетост нагомилају, постаје све теже контролисати емоције. Муж тада може постати раздражљивији и осетљивији на свакодневне ситнице. Безазлена кућна ситуација, успутна примедба или обична молба могу постати последња кап која изазове излив емоција у виду вике.

Често ни сам мушкарац није свестан колико је исцрпљен и преоптерећен. Уместо да говори о својим бригама, страховима или осећањима, он их изражава кроз раздражљивост и викање. Многим мушкарцима је лакше да покажу бес него да признају сопствену рањивост.

Истовремено, важно је да супруга има на уму: може да разуме и подржи мужа у његовим тешкоћама, али то не значи да треба да трпи вику. Разумевање и подршка не искључују здраве границе. Могуће је признати да му је тешко, а истовремено јасно рећи да међусобно поштовање мора остати присутно чак и у најтежим тренуцима.

Када партнери могу отворено да разговарају о својим осећањима, потребама и умору, потреба да се „издувају“ кроз викање постепено се смањује. Много је лакше носити се са стресом тамо где вас неко чује и где можете искрено рећи: „Тешко ми је, уморан сам“, без претварања сопствене боли у агресију према вољеној особи.

 Немогућност да се носи са емоцијама

Понекад иза вике не стоји жеља да се супруга повреди или понизи, већ недостатак вештине да се емоције изразе на здрав начин. Многи од нас одрасли су у породицама где су повишен тон, оштре речи и бурне емоционалне реакције били уобичајен начин комуникације. Дете такав образац несвесно усваја као нормалан.

Када одрасте, човек може искрено желети топао и поверљив однос, али у тренуцима беса, повређености или немоћи аутоматски се активира познати образац понашања. Уместо да каже: „Повређен сам“, „Тужан сам“ или „Потребна ми је подршка“, он почиње да говори гласније, оптужује или виче.

Често се иза вике крију осећања која човек не уме да препозна или изрази речима: страх да неће бити схваћен, брига за будућност, осећај беспомоћности, разочарање или нагомилана увређеност. Вика тада постаје сигнал унутрашње напетости са којом особа још није научила да се носи другачије.

Важно је разумети да овакво понашање не мора нужно значити да особа не воли свог партнера. Људи понекад највише вичу управо на оне који су им најближи, јер се поред њих осећају довољно сигурно да не контролишу емоције. Међутим, блискост никада не сме бити оправдање за наношење бола другоме.

Нагомилане увреде и нерешени породични сукоби

Када се проблеми у породици дуго прећуткују, незадовољство се постепено гомила. Због тога чак и безначајан повод може изазвати снажну емоционалну реакцију. Зато је важно да међу супружницима постоји отворен и пун поштовања дијалог.

Некада партнери из најбољих намера избегавају сукобе: неко не жели да повреди другога, неко се плаши свађе или верује да ће проблем сам проћи. Многи су одрасли у породицама где се о проблемима није говорило: „Зашто да причамо о томе, па волимо се.“

На први поглед то изгледа као покушај очувања мира, али нерешени проблеми не нестају сами од себе. Напротив, гомилају се и временом почињу да утичу на атмосферу у односу.

Тада и ситница – неопрана шоља, заборављена молба или свакодневни неспоразум – може изазвати експлозију. Са стране делује као да је реакција претерана, али особа заправо реагује на читав терет потиснутих емоција.

Иза раздражљивости често стоје потребе о којима супружници никада нису отворено разговарали: жеља да буду саслушани, подржани, да добију више пажње, бриге или разумевања. Када те потребе остану незадовољене, јавља се осећај усамљености чак и поред вољене особе, заједно са увређеношћу и разочарањем.

Зато је важно гледати не само на саму вику већ и на оно што се дешава између свађа. Постоји ли простор за искрен разговор? Могу ли супружници да говоре о својим осећањима без страха да ће бити осуђени или несхваћени? Управо одговори на ова питања често откривају прави узрок напетости.

Жеља за контролом

Реч „контрола“ често се повезује са свесном жељом да се друга особа потчини. Међутим, у стварности је ситуација много сложенија. Понекад иза потребе за контролом стоје несигурност, унутрашња напетост или страх од губитка нечег важног.

Када мушкарац осећа да разговор не иде онако како је очекивао, да његово мишљење није прихваћено или да губи контролу над ситуацијом, може почети да говори гласније, прекида саговорника или виче. То није увек свесно – понекад је то покушај да поврати осећај сигурности.

Неким мушкарцима посебно тешко пада неизвесност, неслагање или одбијање. Различито мишљење доживљавају не као природан део односа, већ као претњу блискости, поштовању или сопственом ауторитету. Дешава се и да су одрасли у окружењу где је „у праву био онај ко гласније говори“, па је повишен тон постао њихов уобичајен начин утицаја на разговор.

Међутим, у здравој вези свако има право на своје мишљење, осећања и границе. Блискост не значи потчињеност. Право међусобно разумевање настаје тамо где људи могу отворено да разговарају без притиска или страха од казне због неслагања.

Ако муж редовно виче управо онда када износите своје мишљење, браните своје потребе или покушавате да поставите границе, важно је запитати се не само због чега се он тако понаша, већ и да ли у вашем односу постоји довољно простора да и ваш глас буде саслушан. Љубав расте тамо где партнери умеју да слушају једно друго чак и када се не слажу. Управо поштовање различитости чини брак заиста снажним.

 Шта можете да урадите ако муж виче

 Говорите о својим осећањима када сте обоје мирни

О последицама вике најбоље је разговарати не током свађе, већ када сте обоје смирени и спремни да чујете једно друго.

После конфликта људи често расправљају само о томе ко је био у праву, а заборављају да говоре о томе како су се током свађе осећали. Управо то може бити најважније.

Уместо:
„Ти стално вичеш на мене.“

Можете рећи:
„Када разговор пређе у повишен тон, осећам се повређено и тешко ми је да се поред тебе осећам сигурно.“

 Поставите границе

Свако има право на комуникацију пуну поштовања, чак и када се разговара о тешким или непријатним темама.

На пример:
„Спремна сам да разговарам о проблему, али нисам спремна да разговарам док вичеш на мене.“

Важно је да границе не остану само на речима већ да буду праћене поступцима. Ако разговор постане превише емотиван, корисно је направити паузу и вратити се теми касније. Можете се унапред договорити шта ћете урадити ако током разговора дође до вике, па чак и осмислити „стоп реч“ која ће означити да је време за прекид разговора.

Границе не удаљавају партнере, већ стварају сигуран простор у коме се обоје могу осећати саслушано.

Сагледајте ширу слику

Један емоционални испад није исто што и стално викање. У готово свакој породици постоје тренуци када емоције превладају. Зато је важно посматрати целокупну слику, а не само појединачне инциденте.

Шта се дешава после свађе? Да ли муж може да призна да је погрешио? Да ли му је жао због изговорених речи? Да ли жели да ради на свом понашању? Да ли таквих ситуација временом има мање?

Одговори на ова питања често говоре много више него сама чињеница да је дошло до свађе. Здрава веза не значи одсуство конфликата, већ способност партнера да заједно пролазе кроз тешкоће, извлаче поуке и постепено напредују.

 Потражите стручну помоћ када је потребна

Понекад се супружници искрено воле, али се стално враћају истим болним обрасцима понашања. Желе да поправе однос, али не знају како.

Брачна терапија може помоћи да се уоче ствари које је тешко приметити изнутра: скривене увреде, нагомилана очекивања и устаљени обрасци понашања који годинама стварају напетост.

На терапији партнери могу боље разумети шта се дешава у њиховој породици, научити да боље разумеју једно друго и отвореније говоре о својим осећањима.

Индивидуални рад са психологом такође може бити од велике помоћи. Он помаже да боље разумете себе, своја осећања и потребе, али пре свега јача унутрашњу стабилност, захваљујући којој током сукоба нећете преузимати одговорност за туђу агресију нити тонути у осећај кривице.

Најважније је запамтити: обраћање психологу није знак слабости, већ израз бриге о себи и својој породици.

Ако муж виче, то пре свега говори о начину на који се носи са својим емоцијама и унутрашњим конфликтима. Ваши поступци могу утицати на динамику односа, али одговорност за агресивно понашање увек сноси онај ко га испољава.

Присуство вике у вези није разлог да одмах кривите себе или мужа нити да одустанете од заједничке будућности. То је прилика да застанете и искрено погледате шта се дешава између вас. Понекад управо таква пажња према сопственим осећањима представља први корак ка промени – ка односу са више поштовања, јаснијим границама и већом емоционалном сигурношћу.
 

извор

Институт за трансфузију крви Србије и храм Светог Преображења Господњег на Видиковцу позивају све којима то здравље дозвољава, да се прикључе новој акцији добровољног давања крви, која ће бити одржана сутра, 1. августа у овој видиковачкој цркви. Аутобус Института биће паркиран у порти храма на Видиковцу од 9 до 12 часова. Посебно се апелује на људе који имају нулту, „А“ и све негативне крвне групе, пошто су резерве ових група на минимуму.

Извор: Радио "Слово љубве"

Дете од 11 или 12 година на електричном тротинету више није никакво чудо. Родитељи су му сигурно рекли да буде опрезно и сад су мирни. Кацига — опциона. Прслук — то нисмо још видели. Тек што је завршио пети разред, а јури коловозом или тротоаром брзином од 20-ак километара на час, поред паркираних аутомобила из којих сваког тренутка може да изађе неко ко га неће видети. За то време, родитељ код куће седи спокојан јер постоји „договор“. Он верује свом детету. Он га је чак и видео како вози и зна да је пажљив.

Е па, одмах ћемо вам рећи.

Тај договор не вреди ништа. Нула бодова.

Дете није потписало уговор о осигурању, није прошло обуку, нема рефлекс одраслог човека, не познаје саобраћајен прописе, лако му је скренути пажњу нечим занимљивим са стране, нема никакво искуство, а нема ни године које закон тражи. Оно што родитељ у том тренутку заправо ради јесте да своју обавезу надзора замени једном реченицом која му омогућава да престане да брине. И чак се осећа добро јер – видиш како је он добар родитељ кад може толико да верује свом детету. Али то није поверење већ одрицање од одговорности.

Поверење није заштитна опрема

Поверење је дивна ствар у односу родитеља и детета. Оно, међутим, није кацига. Није кочиона стаза од двадесетак метара која детету треба да заустави возило при брзини од 25 километара на сат.

Поверење не зауставља возило, не мења законе физике и, искрено, не мења ни чињеницу да дванаестогодишњи мозак још увек није развио способност процене ризика и предвиђања туђег понашања у саобраћају — то је нешто што неуроразвој завршава тек негде око осамнаесте, двадесете године.

Када дете процени да може да пређе раскрсницу пре него што наиђе аутомобил, оно то ради мозгом који једноставно нема алат да ту процену направи како треба. Родитељ који упркос томе каже „верујем му“ не исказује поверење већ преноси на дете одговорност за коју оно анатомски није опремљено, и то унапред рачуна да ће, ако нешто пође по злу, крив бити неко други.

А ту је и та мање битна ”ситница”. Зове се закон. Откако је Закон о безбедности саобраћаја коначно регулисао електричне тротинете, јасно пише: возач мора имати најмање 14 година. За децу млађу од тога, вожња је у потпуности забрањена. Не „непрепоручљива“, не „на родитељима да процене“ — забрањена, црно на бело, са прописаном казном.

Родитељ који дванаестогодишњака пушта на електрични тротинет крши закон, и то закон који постоји управо зато што је неко друго дете, пре његовог, платило цену тог истог ризика — у болници или горе.

„Договор“ као алиби

Када родитељ систематски, свесно и поновљено излаже дете опасности коју закон изричито забрањује — уз образложење да „верује“ детету да ће само себе чувати — то више није сива зона васпитања, нити питање личног избора који треба да поштујемо.

Реч је о занемаривању детета, у облику о коме би озбиљно требало да размишља и социјална служба, не само саобраћајна полиција. То је запуштање дужног надзора, једнако озбиљно као кад би дете остајало само поред отвореног базена или прелазило ауто-пут пешке — само што овде родитељ то организује сам, свесно, и понавља га сваки дан.

Шта закон тачно каже

Овде треба бити прецизан, јер се последњих месеци помињу чак три различита прописа и лако их је помешати.

Тротинети су регулисани изменама Закона о безбедности саобраћаја на путевима које су на снагу ступиле 15. јуна 2024. године. Њима је први пут правно дефинисан појам „лако електрично возило“ (ЛЕВ) — мотор до 0,6 кW, брзина до 25 километара на час, маса до 35 кг. За ову категорију важи:

– Возач мора имати најмање 14 година. Деци млађој од 14 управљање је у потпуности забрањено.
– Обавезна регистрациона налепница Агенције за безбедност саобраћаја, хомологована кацига и, за млађе од 18, рефлектујући прслук.
– Вожња бициклистичком стазом или, у недостатку ње, коловозом до 50 километара на час (14–18 година само до 30 километара на час). Тротоар је забрањен, као и превоз путника.

Казна за дете млађе од 14 износи 10.000 динара и плаћа је родитељ, јер се против детета не може водити прекршајни поступак. Сваки додатни прекршај — без кациге, без налепнице, по тротоару, са путником — носи још 10.000 динара. Ауто-пут или мото-пут са дететом као путником носи 100.000–120.000 динара или затвор од најмање 15 дана; уз незгоду, 120.000–150.000 динара и затвор од најмање 45 дана.

Оно што је до скоро било сиво, а сада више није: електрични бицикли. Министарство грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре је 25. јуна 2026. објавило нови Правилник о подели моторних и прикључних возила, који по први пут повлачи јасну линију између „правог“ е-бицикла и мопеда — и та линија се не мери тиме како возило изгледа, него његовим техничким карактеристикама. Ово је, искрено, кључна информација коју сваки родитељ који детету купује „бицикл са моторчићем“ мора да зна, јер се највећи број увозних модела који се продају на пијацама и преко огласа уопште не квалификује као бицикл.

Возило остаје правно бицикл, без обавезе регистрације, таблица, дозволе или кациге, само ако испуњава сва три услова истовремено:

– мотор служи искључиво као асистенција док се окрећу педале — нема ручицу гаса која покреће возило самостално;
– снага мотора не прелази 250 W (0,25 кW);
– асистенција се аутоматски гаси на 25 километара на час или чим возач престане да окреће педале.

Ако возило пробије било који од та три услова — има ручицу гаса, мотор је јачи (чест случај су модели од 350 W, 500 W, чак 1.000 W), или наставља да гура и преко 25 км/х — оно аутоматски прелази у категорију Л1е, мопед. А за мопед закон не преговара: возачу треба најмање 16 година, положен возачки испит АМ или Б категорије, регистрација возила са таблицом, технички преглед и обавезна хомологована кацига.

То значи да велики број деце која данас возе „бицикл са мотором“ заправо, у очима закона, возе нерегистровани мопед без возачке дозволе — што је теже од случаја са тротинетом, не лакше. Вожња нерегистрованог возила носи казну од 10.000 до 20.000 динара, вожња без кациге додатних 10.000, а управљање без положене возачке дозволе АМ или Б категорије кажњава се са 100.000 до 120.000 динара или затвором до 15 дана. Саобраћајна полиција притом има право да возило и возача одмах искључи из саобраћаја.

Поверење детету треба градити тамо где грешка не значи болницу. Верујте му да само спреми ранац за школу, да организује домаћи, да вам каже истину кад нешто поквари. То је поверење које развија дете и које му је заиста потребно. Поверење да само процени брзину аутомобила на раскрсници није васпитање — то је коцкање са туђим животом, јер на путу није само ваше дете. Ту су и други пешаци, бициклисти, деца млађа од вашег, возачи који вас неће видети на време. Кад изгубите ту опкладу, не губите је сами.

А ако вам дете каже „али сви другари возе“ — то није аргумент да попустите. Ако је пола улице пуно дванаестогодишњака на тротинетима без кациге, то није нормализација већ епидемија запуштеног надзора коју смо колективно прихватили као нормалу. Ваш посао као родитеља није да пратите просек, него да свом детету не дате возило које му закон, с разлогом, још увек забрањује.

Аутор: Александра Цвјетић

https://zelenaucionica.com/da-li-imamo-epidemiju-zapustanja-duznog-nadzora-na-decom-i-sta-je-s-roditeljima-koji-jedanaestogodisnjaku-daju-elektricni-trotinet/

"Жив је Бог наш и жива је душа нашег народа! Жива ће бити и наша Софија, ако Бог да!", речи су благодарности свештеника Маринка Стикића, сабрата храма св. Јована Шангајског у Батајници, које је синоћ упутио због успешне акције прикупљања новчаних средстава за лечење његове седмогодишње ћерке Софије у Италији. За само два дана, благочестиви српски народ од срца је за ово чедо даривао 250.000 евра, а слово благодарности о. Маринка и његове породице - прочитајте у наставку:

Драга браћо и сестре,

желим да обавестим свеколику јавност да је за мање од 48 сати прикупљено више од 250.000 евра за лечење наше Софије.

Иако тек сада, решавањем овог материјалног проблема, почиње она кључна – животна борба, желим да се, као отац, у своје име и у име своје породице, захвалим свима, а посебно:

* девојчицама и дечацима, свим Софијиним другарима, који су продавали лимунаду и крофне, прали шофершајбне и на разне друге начине помагали Софијино лечење;

* свим предузећима, привредницима и добрим људима који су покренули безброј хуманитарних акција;

* уметницима, спортистима, глумцима и свим јавним личностима на подршци;

* мојој браћи свештеницима, свештеномонасима и њиховим светим обитељима на свакој сузној молитви и материјалној помоћи;

* браћи и сестрама из Републике Српске и наше дијаспоре;

* мојој Батајници;

* мом Београду;

* мом Шиду;

* мом Прибоју;

* мом Рудом;

* мојој Дервенти;

* мојој Бајиној Башти;

* сваком граду у коме дише дух и душа овога народа;

* мојим парохијанима;

* свим добрим људима;

* Андрији (Милији) Кнежевићу.

Хвала! Хвала! И безброј пута – хвала свима!

Драга браћо и сестре, желим да вам кажем још само ово.

У Србији постоје још 704 Софије, које чекају наш СМС и нашу помоћ. Управо онако како је Андрија донирао 5,6 милиона нашој Софији, тако ће и Софија, ако Бог да да победимо, све што претекне поклонити неком новом Андрији или некој новој Софији.

Србија је ова два дана дисала хришћанским милосрђем, хуманошћу и љубављу. Зато што је жив Бог наш, зато што је жива душа овога народа.

Зато ће Софија победити!

Помолите се за нашу Софију на њеном великом путу.

Јереј Маринко Стикић

Извор: Радио "Слово љубве"

Треба ли? Не треба ли? Је ли заслужио? Није заслужила. Колико? Је ли пуно? Је ли мало? Потрудио се. Није се потрудио. Чекао сам је пет минута да ме услужи. Добра је риба, морам. Е, нећу јој вала динара оставити! Мало сам му оставио и обруках се. Зашто си јој толико оставио? Е, неће вала ђавоље марке/динара.

Е, нема тога дана који некоме од нас не прође са овим дилемама. Бакшиш, источњачка ријеч персијског поријекла (bakhshesh) стара ко зна колико, а коју смо ми као много штошта идентификовали са западњачким појмом напојнице. Да, истина је да је давање, даривање и остављање смисао оба појма, али са неком великом дубинском разликом коју мало нас зна. Изворно, када неко неком оставља бакшиш он треба бити и бива дубоко захвалан што је уопште био у прилици да том некоме дарује. Са овог нашег аспекта звучи сулудо, али тако је некад бивало. Код напојнице, захвалност је на страни која прима част, нама доста реалнијој. Па ви видите хоћете ли више остављати бакшиш или напојницу:-) Било како било, хајмо ми мало о њему или њој.

Углавном, када га помињемо, првенствено мислимо на конобаре који нас услужују по кафићима и ресторанима. И ту се малтене врти 80% помена бакшиша. Међутим, он је могућ, али свакако слабије присутан и у другим браншама гдје год неко бива неком услугом услужен. Па зашто не би оставили напојницу и зубару који је пажљив, касирки која је пријатна, брицу који зна да ради свој посао, фризерки која ти је прије третмана масирала главу под водом 20 минута, баштовану који покоси све како треба, апотекарки која је згодна (шалим се, жено, мислио сам на то ако је фино објаснила све око лијека, за шта је и како се користи)… Свима њима понеко некад и остави који динар, али се не подразумијева да мора и треба. Док је код конобара то више постало стопроцентно очекивање и неписана обавеза да му се нешто остави и да. Дотле да сасвим сигурно има доста скривеног и неисказаног незадовољства уколико се напојница изостави. Неки су чак толико дрски да га и отоврено исказују.

Много је фактора који у датом тренутку утичу на оправданост и висину бакшиша и човјек то више по неком аутоматизму у тренутку закључи. Ако мене питате, уколико је квалитет услуге на нивоу и ако је нечији труд који је изнио ту услугу примјетан, ја сам увијек за то да се тај неко части. И лично га увијек остављам и то не само конобарима. Хајде нека ми само неко објасни шта нама пуно значи 20-30 динара које радник на наплатној рампи треба да нам врати од путарине, а шта њему може значити ако му бар једна четвртина од оних 2000 возила у смјени остави бакшиш. И тако сваки његов радни дан… Толико да му малтене живот може промијенити. За истих оних наших 20-30 динара који нама буквално ништа не мијењају. Гледајући са теолошког аспекта, може се то окарактерисати и као неко добро дијело према некоме… По мени, баш ту на тим високофреквентним позицијама треба бити благонаклон са тим ситним бакшишом. Нама скоро ништа, а њима големо и значајно. Зашто не бисмо за сићу усрећили некога коме је то на крају смјене све само не сића…

Има ту још једна страна приче колико остављање бакшиша индиректно утиче на све нас. Поред тога што на својој кожи осјећамо квалитет услуге који заиста зна да прија и годи (вјерујте да конобари памте све у ситна цријевца), остављање бакшиша итекако дугорочно утиче на сами квалитет понуде угоститељских објеката и њихову међусобну конкурентност. Како? Па зато што конобари данас хрле да раде у оним кафићима и ресторанима гдје је добар бакшиш. Нарочито они искусни и добри. А ко је луд да оставља бакшиш икоме ако је добио полуживу Карађорђеву шницлу, изгорелу пљескавицу, ако је добио бајат хљеб, хладну чорбу, крш кафу… Самим тим бакшишом се дугорочно бруси и подстиче квалитет саме услуге и понуде објеката. Њихова конкурентност. А сви добро знамо колико данас власници муку муче с конобарима да их пронађу и задрже иоле добре и нормалне. Све то вуче једно друго, а није тајна да се у неким “јачим” локалима ради за бакшиш, а не плату. Чињеница је да у неким престижним београдским локалима конобари на крају мјесеца изађу као професори на факултету или доктори у операционим салама. Да даље не набрајам.

Западни свијет је то уредио и малтене увео у систем. Култура напојнице се тамо готово подразумијева и достиже чак и преко 20% од износа рачуна. Они Јапанци су по свему „ненормалном“ изроди па код њих не само да бакшиш није уобичајен, већ је и крајње непожељан и представља увреду. Овдје код нас је оквирно неких незваничних 10%. Опет све зависи од локала и средине. Сигурно није исто једна марка у мојој Билећи која је, оца јој јебем, и даље некако велика него ли пола евра или 60 динара у Београду. У њему скоро па се дешава да ти конобар и не враћа ништа испод 50 динара, па умјесто тебе, удијели фино човјек сам себи додатни бакшиш да се ти не мучиш. Што би се ти мучио за своје паре. Полушалу на страну, префињеност искусних и прекаљених конобара да искамче (welcome to the Herzegovina) мало више цркавице не познаје границе. Млађи уче те форе као што књигу никад нису. То је искуство преношено не с кољена на кољено него са шанка на шанк. Нарочито ми је симпатично оно, „немам ситно да ти вратим“ па се запути негдје у пичку материну да раситњава. Или врати оно крупно, направи измишљену паузу и нагласи колико још оног ситног треба да врати. На то 90% људи углавном махну главом и кажу: „Ма у реду је!“. Међутим, то су јефтине форе каквих других има.

Међутим, како и конобари имају своје форе, и гости се довијају. Немају као кеша па почели само картицама плаћати. Сада су они танга новчаници ултра модерни гдје могу само картице стати и по који документ док за кеша нема мјеста. Нашао да прича телефоном баш када плаћа рачун. Нема „овај пут“ ни он весељак ништа ситно. Такође, честа је дилема око бакшиша тамо гдје си се случајно обрео (welcome to the Herzegovina) само једном и када знаш да те тај и ти конобари више неће очима гледати. И зашто им остављати било шта? Па зато што треба да им се остави ако су заслужили. Не дајеш ти због њих, него културе и уважавања те професије коју користиш можда сваки дан. Додуше, на таквим мјестима ни ја не претјерујем са износима осим ако неко заиста не заслужи:-). Ка’не увијек нешто, али не толико колико капље тамо гдје често бивам и кафу срчем.

Можда је лакше било и давати и остављати док су цијене по угоститељским објектима биле нормалне и прилагођене времену, мјесту и условима у којима живимо. Онда се могло и да се не размишља. Сада, првенствено мислећи на ову београдску калдрму, када је све отишло у три лијепе нека врста калкулације је неминовна. Сада, када се за једну попијену кафу могло донедавно добро доручковати. Сада, када се за један иоле просјечни доручак донедавно могло добро ручати. Сада, када боца воде кошта као некад бокал домаћег вина. Сада, када боца доброг домаћег вина кошта као донедавно вечера за двоје. Сада, када ти је, прије нејасно него жао шта толико плаћаш, онда на врх тога мораш још урачунати и додати за конобаре нешто. О`кле? (welcome to the Herzegovina).

Ако се не будемо мало и сами побринули да ту конобарску професију потпомогнемо и уважимо, јер очигледно да већина власника угоститељских објеката то није у знању и стању да уради, за 10-20 година имаћемо више оних самоуслужних локала и објеката него ли ових са конобарима који скачу око нас. А добро знамо како је кад уђемо у такве објекте, па фино господо прво по тацну, па звијерај (welcome to the Herzegovina) таблу шта је у понуди, немаш кога шта питати да ти објасни, па носи, гегај се, гледај хоћеш ли преврнути шта коме на главу, па све оно што си на крају „забуништао” скупи и носи у канту за смеће, а тацну „врни” гдје си је и нашао. Све то за твоје паре које си претходно оставио. Е, златан је бакшиш ако ће то од њега некад зависити…

Вјерујте ми да мени већ није јасно како је та конобарска професија међу млађим свијетом уопште жива. Сада када нема те младежи да излази из своје младости без неке дипломе факултета, када се сега-меге дипломе штанцају на сваком кораку, када несретна политика уважава ту купљену струку и запошљава такав кадар на високим и добро плаћеним функцијама, добро је да игдје иједан млађи конобар постоји.

И још нешто. Ја се то често питам, не знам за друге. Ја, коме природа посла налаже да сам претјерано често по угоститељским објектима, питам се некада колико ћу то укупно пара у животу оставити за бакшиш? Или, колико сам до сада оставио? Убијеђен сам да могу доћи до тог податка, да би се овај блог сам избрисао и да бих ја промијенио изнешени став, јер би ми вртоглаво жао било те озбиљне гомиле новца. То би се сигурно равнало са неком непокретношћу, да ли покретном или мањом непокретном, питање је. А ко те сада од свих тих конобара или продаваоца услуга памти, зна или је захвалан? Е ту сада, као мудрији и економичнији долазе на сцену они који су опасно посвађани с бакшишом. Они, чије мишљење свих тих конобара који су их тада попријеко погледали због неостављеног бакшиша и који су их у тим моментима међусобом називали пиздама, једноставно не занима. Па је ли сада бити боље пизда према некоме кога не знаш или пизда према себи или својој породици, велико је питање. Пиздарија је то тешка у сваком случају. Треба сигурно бити „мала пизда“ за неке шупе или кокошара, не мора то бити добар ауто или гарсоњера, на крају…

извор

Ученици Математичке гимназије, који су чинили целу репрезентацију Србије, остварили су изузетан успех на 67. Међународној математичкој олимпијади (IMO 2026), која се одржава у Шангају, у Народној Републици Кини.

Сваки члан шесточлане екипе освојио је медаљу — једну златну, две сребрне и три бронзане.

Освајачи медаља су:

Стефан Шебез, Математичка гимназија у Београду — златна медаља;

Петар Бановић, Математичка гимназија у Београду — сребрна медаља;

Нина Шушић, Математичка гимназија у Београду — сребрна медаља;

Јегор Граматчиков, Математичка гимназија у Београду — бронзана медаља;

Павле Дамјановић, Математичка гимназија у Београду — бронзана медаља;

Вања Јеловац, Математичка гимназија у Београду — бронзана медаља.

Посебан успех остварио је Стефан Шебез, освојивши златну медаљу и уписавши се међу златне олимпијце Математичке гимназије.

На овогодишњој олимпијади учествовало је 666 такмичара. Сви представници Србије били су ученици Математичке гимназије.

Лидери екипе Србије били су др Миљан Кнежевић са Математичког факултета Универзитета у Београду и Теодор фон Бург из Математичке гимназије у Београду.

Честитамо нашим ученицима, њиховим наставницима, менторима и свима који су учествовали у припремама екипе. Стефану упућујемо посебне честитке за освојено злато и титулу златног олимпијца Математичке гимназије!

Српски тим остварио је изузетан успех на 58. Међународној хемијској олимпијади, одржаној од 10. до 19. јула 2026. године у Ташкенту, главном граду Узбекистана. На овом престижном такмичењу учествовала су 363 ученика из 92 земље.

Признања су освојили:

Андреј Дробњаковић, Математичка гимназија — сребрна медаља;

Филип Килибарда, Математичка гимназија — бронзана медаља;

Ирина Алимпијевић, Математичка гимназија — похвала;

Марко Бранковић, Гимназија „Бора Станковић” у Нишу — бронзана медаља.

Андреју Дробњаковићу, ученику четвртог разреда, ово је друга медаља на Међународној хемијској олимпијади, након прошлогодишње бронзе.

Посебно је значајан успех Филипа Килибарде, ученика другог разреда. Његова бронзана медаља тек је друга медаља коју је ученик другог разреда из Србије освојио током 15 година учешћа наше земље на Међународној хемијској олимпијади.

Ментори екипе били су др Душан Сладић, професор емеритус Хемијског факултета Универзитета у Београду, и др Душан Маленов, доцент Хемијског факултета.

Честитамо нашим ученицима и целој екипи Србије на сјајном успеху!

https://www.facebook.com/mategim

Хиперсомнија је поремећај спавања који карактерише прекомерна дневна поспаност, што може значајно утицати на свакодневни живот и опште благостање појединца. За разлику од типичног умора, хиперсомнија може довести до продужених периода спавања током дана, што отежава појединцима да остану будни и на опрезу. Ово стање није само једноставан случај осећаја умора; може бити симптом основних здравствених проблема и може утицати на способност особе да функционише на послу, у школи и друштвеном окружењу. Разумевање хиперсомније је кључно за рану дијагнозу и ефикасно лечење, што може побољшати квалитет живота.

Дефиниција - Шта је хиперсомнија?

Хиперсомнија се дефинише као стање у којем појединац доживљава прекомерну поспаност током дана, упркос томе што је довољно спавала ноћу. Ова прекомерна поспаност може се манифестовати на различите начине, укључујући продужене дремке, тешкоће са буђењем и неодољиву потребу за спавањем у неприкладно време. Хиперсомнија се може класификовати у два главна типа: примарна хиперсомнија, која се јавља без икаквог основног медицинског стања, и секундарна хиперсомнија, која је узрокована другим здравственим проблемима као што су апнеја у сну, депресија или одређени лекови.

Узроци и фактори ризика
Инфективни/еколошки узроци
Иако је хиперсомнија првенствено поремећај спавања, одређени инфективни агенси и фактори околине могу допринети њеном развоју. На пример, вирусне инфекције попут грипа или мононуклеозе могу довести до продуженог умора и прекомерне поспаности. Фактори околине, попут изложености загађивачима или алергенима, такође могу играти улогу у погоршању симптома хиперсомније.

Генетски/аутоимуни узроци
Генетска предиспозиција може утицати на вероватноћу развоја хиперсомније. Неке студије сугеришу да особе са породичном историјом поремећаја спавања могу бити изложене већем ризику. Поред тога, аутоимуна стања, где имуни систем тела погрешно напада сопствена ткива, могу довести до хроничног умора и хиперсомније. Стања попут лупуса или мултипле склерозе могу се јавити са хиперсомнијом као симптомом.

Животни стил и фактори исхране
Избор начина живота и прехрамбене навике могу значајно утицати на квалитет сна и допринети хиперсомнији. Лоша хигијена спавања, као што су нередовни распореди спавања, прекомерно време проведено испред екрана пре спавања и висок унос кофеина, могу пореметити нормалне обрасце спавања. Поред тога, исхрана богата шећером и прерађеном храном може довести до флуктуација у нивоу енергије, што резултира повећаном дневном поспаношћу.

Кључни фактори ризика
Године: Хиперсомнија се може јавити у било ком узрасту, али је чешћа код младих одраслих и адолесцената.
Пол: Неке студије показују да жене могу бити склоније хиперсомнији него мушкарци.
Географска локација: Сезонске промене и географски положај могу утицати на обрасце спавања и допринети хиперсомнији.
Основни услови: Стања попут депресије, анксиозности и апнеје у сну су уско повезана са хиперсомнијом.

Уобичајени симптоми хиперсомније
Симптоми хиперсомније могу варирати од особе до особе, али обично укључују:

Прекомерна дневна поспаност: Упорни осећај поспаности током дана, чак и након пуног ноћног сна.
Продужени ноћни сан: Дуготрајно спавање ноћу, често преко 10 сати.
Тешкоће са буђењем: Тешкоће са буђењем ујутру или осећај мањкавости након буђења.
дремање: Честа дремка током дана, која може трајати неколико сати.
Когнитивно оштећење: Тешкоће са концентрацијом, проблеми са памћењем и смањена будност.
Знаци упозорења за хитну медицинску помоћ
Одређени симптоми могу указивати на озбиљније основно стање и захтевати хитну медицинску помоћ:

Тешка поспаност: Ако прекомерна поспаност омета свакодневне активности или представља безбедносни ризик (нпр. вожња).
Изненадни напади сна: Доживљавање изненадних, неконтролисаних епизода сна.
Промене у расположењу или понашању: Значајне промене расположења, као што су повећана раздражљивост или депресија.
Физички симптоми: Необјашњив губитак тежине, грозница или други забрињавајући физички симптоми.

Диференцијална дијагноза
Важно је разликовати хиперсомнију од других поремећаја спавања, као што су нарколепсија, апнеја у сну и депресија. Свеобухватна евалуација ће помоћи у идентификацији специфичне врсте поремећаја спавања и усмерити одговарајући третман.

Лечење хиперсомније често укључује комбинацију лекова и промена начина живота. 

Нефармаколошки третмани
Хигијена спавања: Успостављање редовног распореда спавања, стварање удобног окружења за спавање и избегавање стимуланса пре спавања може побољшати квалитет сна.
Промене у исхрани: Уравнотежена исхрана богата интегралним намирницама, воћем и поврћем може помоћи у регулисању нивоа енергије и побољшању општег здравља.
Когнитивно-бихејвиорална терапија (ЦБТ): Овај терапеутски приступ може помоћи у решавању основних психолошких проблема који доприносе хиперсомнији.

Редовно вежбање: Редовно се бавите физичком активношћу како бисте побољшали квалитет сна и смањили стрес.

Закључак
Хиперсомнија је сложен поремећај спавања који може значајно утицати на свакодневни живот. Разумевање њених узрока, симптома и могућности лечења је кључно за ефикасно управљање. Ако ви или неко кога познајете доживљава прекомерну дневну поспаност, важно је да потражите медицински савет ради правилне процене и лечења.

https://www.apollohospitals.com/sr/diseases-and-conditions/hypersomnia

Анксиозност зна да буде много непријатна… Људи који се боре са тим стање анксиозности описују ”као да су у паклу”. И заиста анксиозност јесте много непријатна… посебно када не разумемо ”зашто нам се то догађа”.

У овом писму подршке желим укратко да поделим са тобом зашто се анксиозност најчешће јавља и како се носити са њом.

Како бих то што једноставније приближио, поделићу са тобом два краћа описа мојих клијената на основу којих ћу боље моћи да појасним:

”Осећам да се гушим овако како живим и често сам анксиозна, али не допуштам себи промену  и оно што заиста желим, јер осећам да сам у том моменту неком из мог окружења, мом ближњем потребнија… Свесно ставим потребе других испред својих. Некада, рекла бих и због страха да ћу бити одбачена или да нећу бити довољно добра мајка, супруга, ћерка, сестра, колегиница…”

”Избегавам да се посветим себи и промени, јер имам страх да ћу онда изгубити односе са блиским људима. Страх да постоји могућност да ћу видети да сам све време можда бирала погрешне путеве, а да су зависили животи многих људи кроз то путовање. Недовољно храбрости за вођење тешких разговора. Страх да нећу знати довољно добро и на прави начин рећи оно што мислим и осећам. Разумем да после тога корака све ће бити онако како је најбоље за мене и људе у мојој близини, да ће Бог то уредити како треба, али ето и даље постоји тај страх да бих могла да погрешим и још више се „заглибим“.”

Анксиозност се најчешће јавља услед страха од одвајања (сепарациони страх) и губитка односа. О чему се ради? О овоме:

Једна од најдубљих потреба сваког човека јесте да буде повезан са другима. Та потреба се зове приврженост (атачмент). Са њом се рађамо и када она није на адекватан начин подмиривана од нашег детињства, страх од губитка односа све више расте, али пошто немамо довољно сигуран однос ми не можемо свесно да осетимо тај страх иако га постајемо свесни. Зато људи често кажу: ”Знам ја да нема смислa да се плашим тога, али џаба… и даље се плашим” – и то је истина, јер су свесни да се у њима пробудио страх, али нису имали прилику да у сигурном односу науче да га осете како би га превазишли. 

Оне су мајсторице које чистом емоцијом боје дане, а касније сећања и ушушкавају их топлином свог загрљаја. Најукуснија јела, најлепши распусти, савладана животна лекција, савет злата вредан – све то носи бакин печат.

У одгајању деце, у великом броју случајева, баке и деке имали су велико учешће некада. Околности су биле другачије, начин живота, такође. У пензију се ишло са мање година живота и радног стажа. Ритам свакодневице био је умеренији и мирнији.
Ипак, иако се друштвене околности у којима ми данас одгајамо децу у бројним аспектима разликују од оних када смо и сами били деца, неке константе дозвољавају упоредивост и дају осећај трајности.
Таква константа је љубав између баке и унучади.
И љубав деда носи своју драгоценост, али утицај доминантно патријархалног начина одгајања, посебно у пређашњим временима, условио је да се љубав на овој релацији не показује увек толико експлицитно као у односу баке и унука. Из тог разлога, не у сваком случају али доминантно, ту су емоције исказане кроз игру, шетње, учење заната, загрљај, али често без директне и неспутане нежности којом баке несебично знају обасипати унучад.
На баке одувек мирише детињство. Оне су мајсторице које чистом емоцијом боје дане, а касније сећања и ушушкавају их топлином свог загрљаја. Најукуснија јела, најлепши распусти, савладана животна лекција, савет злата вредан – све то носи бакин печат.
Родитељску усмереност на одгајање деце може пратити грч изазван потребом, намером и жељом да се постигне све. А то није мало и није лако. Родитељи немају привилегију временске дистанце и искуства које баке имају. Оне виде и пре него се догоди, знају а да им се не каже, осете иако им догађаји нису пред очима.
Ситуације са којима се родитељи тек упознају, баке су искусиле и знају где су грешиле, иако су биле вођене најбољим намерама.
Ипак, искуство се не може пренети из руке у руку, мада би то био вредан дар. Може послужити као путоказ, али не бирамо сви исте правце, а ни одредишта.
Неретко се може чути мишљење да се унучад воле више од деце. Усудићу се изнети лично мишљење – не воле се интензитетом снажније, него се воле опуштеније! Сва та љубав која је некад била прикривена родитељском бојазни сада сија у пуном сјају кроз изразе бакине страхом непригушене емоције.
Ипак, у животне улоге се не треба мешати. Родитељи су ту да имају доминантну улогу у одгајању и социјализацији д‌јеце, а баке да, сходно властитим осећајима, пружају емоције и, када нађу за потребно, дају савете, притом не кршећи самоиницијативно родитељска правила, макар и увиђали њихову неоправданост. Јер, савет је једно, а самовоља нешто друго.
Деци никад превише љубави и свака блиска особа у њиховом одрастању има важну улогу. Али, баке – посебну. Многе су тога свесне и то прихватају као драгоцен дар.
Оне дају најлепше ноте сећањима на детињство, разумевање које код других, па чак и код родитеља, некада изостане, посебну топлину обичним свакодневним стварима и успомену која се кроз живот носи као богатство.

Пише: Марија Булајић Шкулетић, социолошкиња

https://www.detinjarije.com/na-bake-oduvek-mirise-detinjstvo-one-su-majstorice-koje-cistom-emocijom-boje-dane-a-kasnije-secanja-i-ususkavaju-ih-toplinom-svog-zagrljaja/

Неки људи имају сталну потребу да вређају друге. Некад то раде отворено, агресивно и гласно, а некад кроз подсмех, омаловажавање или „шалу” која у ствари зна да  заболи. Када се неко често понаша на тај начин, људи око њега се природно питају: зашто? Шта тера човека да повређује друге? И да ли се они заиста осећају боље када некога повреде и омаловаже?

Психологија већ дуго покушава да одговори на та питања, и истраживања показују да иза таквог понашања често стоји много више од обичне „злоће”.

Несигурност и потреба за осећајем моћи

Један од најчешћих разлога јесте унутрашња несигурност. Људи који се осећају инфериорно, неуспешно или емотивно нестабилно понекад покушавају да поврате осећај моћи тако што ће омаловажити неког другог. Када некога понизе, макар на тренутак имају осећај контроле и надмоћи.

Психолошка истраживања подржавају ову идеју. Студија Универзитета Британске Колумбије показала је да особе које имају ниско самопоуздање и висок ниво фрустрације чешће испољавају вербалну агресију према другима. Уместо да решавају своје проблеме, они их често „избацују” кроз нападање других људи.

Људи често понављају обрасце које су гледали током одрастања

Неки људи су одрасли у породицама или срединама где су увреде, понижавање и грубост били свакодневица. Ако дете годинама слуша омаловажавање или агресију, велика је вероватноћа да ће такав образац понашања касније сматрати нормалним.

Психолози објашњавају да човек често несвесно усваја моделе понашања из свог окружења. Због тога особе које повређују друге понекад заправо само понављају обрасце које никада нису научиле да прекину.

Истраживања са Универзитета у Мичигену показала су и да особе са мањком емпатије теже осећају туђу бол. Када некога повреде, они емоционално не доживљавају последице својих речи на исти начин као емпатичне особе.

Да ли се људи који вређају друге заиста осећају боље?

Краткорочно, често да. Када некога понизе или увреде, могу осетити тренутни налет моћи, супериорности или олакшања. Психолози то називају привременим подизањем ега. Међутим, тај осећај не траје дуго. Зато неки људи стално понављају исто понашање, јер им је потребна нова потврда сопствене вредности кроз спуштање других.

Дугорочно гледано, истраживања показују да хронично агресивне особе чешће пате од незадовољства, проблема у односима, усамљености и потиснутог беса. Другим речима, особа која стално повређује друге углавном није истински задовољна собом.

Љубомора, фрустрација и мањак емпатије

Некада иза увреда стоји љубомора. Када неко види особу која је успешна, срећна или самоуверена, може осетити сопствену немоћ. Уместо да ради на себи, покушава да „спусти” другога како би се осећао мање лоше због себе.

Постоје и људи који уживају у доминацији над другима. Психологија то повезује са нарцизмом, манипулативношћу и одређеним облицима садистичког понашања. Студија објављена у часопису Psychological Science показала је да одређени људи заиста осећају задовољство када изазову емоционални бол код других, нарочито ако им то даје осећај моћи или пажње.

На крају, важно је разумети једну ствар: људи који су сигурни у себе и своје знање, углавном немају потребу да стално понижавају друге. Увреде често нису доказ ваше мање вредности, већ показатељ њихових унутрашњих проблема.

(eKlinika.rs)

Оно често рано учи да буде пажљиво, обзирно, одговорно. Оно разуме, ћути, брине… Стручњаци упозоравају да је то идеал родитељског нарцизма, а уцењивачка љубав се своди на контролу и дресуру.

Стармало дете се у савременој култури често слави као доказ напредности, изузетности, емоционалне интелигенције. Дете које је „зрело за своје године” постаје идеал савременог родитељства. Можемо слободно одмах рећи – идеал родитељског нарцизма. Дете и зрелост не иду заједно. Зрело дете је оксиморон и то само по себи треба нешто да значи.

Из психоаналитичке перспективе стармалост гледамо као хиперадаптацију на неповољне околности и свако стармало дете заправо носи једну врсту лажног себе.

Спутана спонтаност

Доналд Виникот је писао о лажној сопствености, структури личности која настаје када дете нема довољно сигурног простора да изрази своју спонтаност. Када окружење не може да прими и носи дететове потребе, осећања и зависност, дете се прилагођава. Оно постаје оно што се од њега очекује. Споља функционално, разумно, често и успешно. Изнутра, одвојено од сопственог искуства. Дакле, оно не сме бити оно што јесте, оно мора бити оно што се од њега очекује. Стармалост указује на рану и присилну адаптацију детета на захтеве средине.

Алис Милер је овај феномен описивала кроз појам „надареног детета”. Не надареног у когнитивном смислу, већ детета које је изузетно вешто у препознавању емоционалних потреба родитеља. Таква деца врло рано уче да буду пажљива, обзирна, одговорна. Она разумеју, ћуте, брину. Награда за то одрицање од себе јесте љубав, али љубав која је условна. Дете је виђено и прихваћено само онда када не смета.

Да се разумемо, свака љубав је условна. Мит је да ће нас ико волети безусловно. Међутим, постоји уцењивачка љубав која кроз контролу диктира шта се сме и шта се не сме. То заправо уопште и није љубав, то је контрола и дресура. Али деци је неопходно да верују да их родитељ воли и урадиће све да добију и мрвице љубави, па ако то значи да треба да одустану од себе, урадиће и то.

Стармалост логично, дакле, није зрелост. Зрелост подразумева унутрашњу интеграцију и способност регресије, оне креативне која дозвољава игру и спонтаност. Стармалост подразумева контролу. Дете које је стално добро, разумно и самостално заправо уопште није јако, него је сатерано у ћошак. То је дете које много трпи и које не сме да се распадне и падне родитељу у наручје да га овај утеши. Оно зна да нема простора за хаос, зависност или грешку.

Џон Болби и каснија истраживања привржености додатно осветљавају ову динамику. Деца која рано уче да су њихове потребе превише често развијају избегавајуће обрасце везивања. Она уче да се не ослањају, да не траже, да не очекују. У одраслом добу то се манифестује кроз емоционалну дистанцу, тешкоће у интимним односима и дубоко укорењено уверење да је блискост опасна.

Ко су нормопати

Кристофер Болас је описао је нормопатију која се савршено поклапа с хиперадаптираношћу. Нормопати су особе које делују сасвим прилагођено и функционално. Али иза те нормалности често се крије празнина, одсуство унутрашње живости и губитак контакта са сопственим жељама. Нормопатија је често крајњи исход стармалости.

Посебно место у овој динамици заузима родитељски нарцизам. Родитељ који кроз дете покушава да реализује сопствене неостварене амбиције не види дете као особу, већ као продужетак себе. „Љубав” постаје зависна од успеха, понашања, постигнућа. Порука коју дете прима је јасна од најранијег узраста – вољен си ако испуњаваш.

Такав однос не штети само детету. Он ствара патолошки систем у којем нико не добија оно што тражи. Дете губи себе, родитељ никада не добија испуњење. Одрастање у оваквој атмосфери представља облик тихог малтретирања, често друштвено награђеног и хваљеног.

Деца којима су украли детињство углавном не могу да издрже притисак хиперадаптираног бивствовања заувек. У неком тренутку то најчешће пукне. И тада се јави симптом. У терапијском процесу, хиперадаптиране особе неретко морају да прођу кроз фазу привидног „другог екстрема”. Регресију, бес, одбијање захтева, повлачење из односа. То уздрмава цео њих породични систем, али је неопходан корак ослобађања, покушај да се поврати оно што никада није било дозвољено.

Стармалост није дар који треба неговати. Волела бих да што више родитеља ово прочита и разуме. Стармалост је сигнал да је дете прерано одрасло. А дете које мора да се одрекне себе да би било вољено, касније често не зна како да живи без симптома. Питање, зато, није колико је дете зрело и надарено, већ да ли има дозволу да буде дете. И то би сваком родитељу требало да буде негде на врху листе приоритета.

Аутор: Рената Сенић, психотерапеут

Извор: Магазин Политика

“Нека деца не бирају спорт према томе шта други очекују од њих, већ према томе где се осећају слободно, прихваћено и радосно. Јер игра не пита ко си, колико си брз, да ли си дечак или девојчица и хоћеш ли једног дана освојити медаљу. Она само жели да се игра.”

Када дете истрчи на терен, често мислимо да учи да игра фудбал, кошарку, тенис или одбојку. А заправо учи много важније ствари. Учи како да изгуби. Како да победи. Како да сачека свој ред. Како да сарађује. Како да верује себи када погреши. Како да покуша поново.

Можда је управо зато спорт једна од најбољих припрема за живот.

На терену дете учи како да се носи са неуспехом. Резултат није увек онакав какав је прижељкивало, али то није разлог да одустане. Учи да честита бољем без зависти и да победи без гордости. Учи да организује своје време, води рачуна о својим обавезама, преузима одговорност за себе и свој тим. Ствара пријатељства, развија самопоуздање, јача тело, али и карактер.

На крају крајева, и када одрастемо, рекреација, игра и дружење са пријатељима или колегама остају важан део живота. Ретко ко ће живети од спорта, али ћемо готово сви целог живота живети од онога што смо кроз спорт научили.

Управо зато је парадокс нашег времена што смо, желећи деци најбоље, спорт често претворили у нешто сасвим друго.

Превише смо изједначили циљеве професионалног и рекреативног спорта. Прерано говоримо о резултатима, таленту и селекцији. Упоређујемо децу, очекујемо победе, анализирамо сваки њихов потез и укључујемо се у оно што би требало да буде њихова одговорност. Тако, сасвим несвесно, развијамо страх од грешке, осећај да никада нису довољно добра и сумњу у њихове потенцијале.

А спорт би требало да ради управо супротно.

Посебно када знамо колико развој детета зависи од стрпљења одраслих. Рана специјализација, претренираност, занемаривање школских обавеза, непоштовање развојних фаза и поређење деце која се, иако у истој генерацији, разликују готово годину дана по узрасту, често доводе до тога да многа деца одустану од спорта много пре него што су добила прилику да га заволе.

 “Немојмо децу прерано уводити у свет притиска, очекивања и процењивања са којим се ни ми одрасли не носимо увек лако.”

Деца не одустају од спорта зато што не воле да се крећу. Многа одустану зато што више не воле осећај који имају док се њиме баве.

Спорт који је здрав за свако дете није онај који од седмогодишњака покушава да направи професионалца. То је спорт који је стрпљив. Забаван. У коме је дозвољено погрешити. У коме се свакога дана трудимо да будемо мало бољи него јуче. У коме је највећа победа она над сопственим страховима, лењошћу и одустајањем.

Када размишљамо о томе како деца бирају спорт, можда је важније питање због чега га напуштају. Одговор често не треба тражити у њима, већ у нама одраслима.

 “Нека деца не бирају спорт према томе шта други очекују од њих, већ према томе где се осећају слободно, прихваћено и радосно. Јер игра не пита ко си, колико си брз, да ли си дечак или девојчица и хоћеш ли једног дана освојити медаљу. Она само жели да се игра.”

Сетите се својих најлепших спортских успомена. Да ли су то медаље или људи? Да ли памтите резултат или осмех? Да ли памтите пехар или пријатељство које траје деценијама?

Већина нас неће памтити семафор. Памтићемо лопту која је остајала напољу до мрака, колена пуна огреботина, загрљаје после победе и утеху после пораза. Памтићемо како смо расли.

Зато немојмо децу прерано уводити у свет притиска, очекивања и процењивања са којим се ни ми одрасли не носимо увек лако. Изложимо их безусловној љубави, загрљајима, подршци и радости коју игра доноси. Нека терен буде место на коме се не мери њихова вредност, већ расте њихово самопоуздање.

Јер можда неће свако дете постати врхунски спортиста. Али свако дете заслужује да одрасте уз осећај да је било довољно добро да се игра.

А ако му то омогућимо, можда ће једног дана његова највећа победа бити нешто много вредније од медаље – да и као одрастао човек пожели да узме лопту, окупи пријатеље или колеге и игра, не зато што мора да победи, већ зато што зна колико живот постаје лепши када у њему остане места за игру.

Аутор текста Снежана Голић, спортски педагог

https://www.detinjarije.com/snezana-golic-sportski-pedagog-sport-ne-priprema-decu-za-medalje-priprema-ih-za-zivot/