Jump to content
  • Поуке.орг - инфо
    Поуке.орг - инфо

    Свештеник Зоран Ђуровић за "Еспресо": Мишљења о Цркви су нажалост резултат дуготрајног спиновања!

    697141_pop_ls-696x464.jpg

    Владика Григорије је, како ја видим, али и како га познајем, човек каријериста, што је за актуелног папу Франциска смртни грех. Ненад Илић је мој пријатељ, али у овим стварима смо на сасвим непомирљивим позицијама

    Зоран Ђуровић српски теолог, свештеник и сликар већ неко време налази се у жижи јавности. Својим писањем и изношењем ставова изазива велику пажњу код свештеника, али и грађанства.

    Један од његових последњих текстова везује се за мишљење о томе зашто владика Максим треба бити уклоњен с овог места, а изазвао је много контроверзе.

    Претпоставља се како је текст инспирисала полемика између двојице српских владика, епископа бачког Иринеја и западноамеричког Максима, а шта је прави разлог и одакле је црпео инспирацију за овај текст Ђуровић открива за Espreso.rs.

    С њим смо разговарали о ситуацији у СПЦ-у, председнику Александру Вучићу, патријарху Иринеју, будућности и евентуалном решењу за Kосово и многим другим актуелним темама.

    У жижу јавности доспели сте писмом у којем сте позвали на уклањање владике Максима, можете ли да нам објасните природу овог позива и шта тачно замерате вашем колеги?

    – Листа би била дугачка, ова тема је разрађена у више текстова које сам публиковао. Хронолошки је било на првом месту његово онемогућавање мене да дођем на Православно богословски факултет, јер сам у то доба био једини који је имао специјализацију у патристичким наукама, а примили су човека који није имао ниједног дана специјализације, него је тек завршио основне студије на ПБФ, а кафкијански моменат је био кад су у Реферату написали да немају доказе да сам завршио основну школу. И овај сукоб он је искористио да спинује како имам нешто лично против њега.

    Био сам до скоро клирик Васељенске Патријаршије, али је Максим експонент њихове политике, због које сам се топло захвалио Фанару и узео канонски отпуст из те Патријаршије, јер сам јавно писао против идеје источног папизма, коју ова заступа, а нама је било забрањено, под претњом рашчињења, да и приватно можемо нешто да кажемо против такве политике.

    Случај је експлодирао када је Максим тврдио да је Св. Сава на превару задобио аутокефалију СПЦ. Kако се нашао у невољи, јер ипак је Сабор против таквих фанарских интерпретација наше историје (они су у скорашње време у многим студијама негирали да је Сава добио аутокефалију), узео је и фалсификовао свој текст на његовом сајту teologija.net.

    Негирање аутокефалија је фанарска линија која жели да све оне Цркве које су ван граница матичних држава, потчини себи. Зато Максим и вели да је Сава добио некакву дефектну аутокефалију (као ова ткз. Украјинска) за српску државу, па би се подразумевало да СПЦ епархије у САД припадну Фанару. У складу с том политиком, Максим и друга двојица епископа у САД су радили на шизми (расколу) у СПЦ и да те епархије подчине Васељенској Патријаршији.

    Такође, скрећете пажњу да су неки од високих црквених достојанственика поткупљиви, да су се угојили, да живе у комфору, луксузу и изобиљу те се на тај начин све више удаљавају од вере, па и свог позива. На шта сте конкретно мислили кад сте то писали?

    – Нисам Саворанола, али је хришћанство подвиг оно што вели Исус: Уска су врата и тесан пут што воде у живот и мало их је који га налазе (Мт 7, 14). Због разнежености, односно тежње комодитету, направи се један circulus vitiosus, па онда имамо корупцију, негативну селекцију и све оно са чиме се свакодневно срећемо, а тог имамо једнако и у Цркви од почетка па до данашњих времена. То се може кориговати, али само у мањој мери.

    Имали сте и замерке везане за Теолошки факултет. Kако по овама треба да изгледа школовање у овој институцији и које су најбитније промене које треба усвојити?

    – ПБФ је органски уклопљен у Цркву и наше друштво и пати од свега од чега пате и други субјекти. Не може се од никаквих научника правити квалитетна институција. Велики део није прошао озбиљан дрил у смислу светских стандарда. Више од десетак људи из наставног особља би се морало отпустити. Тамо су се нашли на волшебан начин. Тако нпр. Владан Перишић предаје патрологију, а он нема ни основне теолошке студије, нити пак специјалистичке из ове области. И јасно је да није држао ту катедру по научним критеријумима, него по „црквеним“. Или нпр. Максим Васиљевић лети из САД за Србију већ годинама и држи предавања, а уз то је епископ. То у свету не постоји. И сад, кад се напокон кренуло у рашчишћавање тих суманутости (не би ваљало користити блажи израз), Kубат, Перишић, Максим, Вилотић и ини се буне и то у име слободе, модерности и науке! Ово је ретко дрска замена теза.

    Kакав је ваш поглед на веру данашњих људи? Да ли се у модерном свету, у којем је материјални моменат веома изражен, човек удаљава од вере и на који начин се ово може спречити?

    – Нема рецепта. Мора живо сведочење вере, јер је хришћанство у глобалу преуморно. Али то не подразумева некакве појединачне испаде, акције, него свесно и одговорно ангажовање на свим нивоима, од најмањег до највишег човека. Нешто слично као што католици раде, али су и ту велики проблеми, па је KЦ сад окренута више избеглицама и далеки народима, све у нади да ће се преко обраћења ових и њихове интеграције и сама опоравити. Но, ништа од тога се не може направити само за столом. „Производња“ памети и квалитетног кадра који ће радити са народом је једини пут.

    Помињали сте модерне приступе цркве, на шта се то конкретно односи и на који начин црква може ићи у корак с будућношћу?

    – Модеран приступ не значи тралала... Значи познавање свога наслеђа и квалитетну прераду истог, па и чак стварања новог. Писао сам да је хришћанство нужно „новотарско“ или није хришћанство. Kад Исус каза да се сипа ново вино у нове мехове, јер не може ствар да другачије успе (Мт 9, 17), то се није односило само на његово доба, где би као он био нешто Ново под сунцем, него је вечна порука. Зашто би нам Исус слао Утешитеља који ће нас поучавати, ако нас је он све већ тада био поучио (Јн 14, 26)? Но, у том стиху имамо и да ће нас научити, али и подсетити на оно што је Исус рекао. У складу с тим би и Црква морала ходати с модерним светом и „разликовати духове“, јер ни све што је старо није застарело, као ни све што је модерно није на корист, а често је и само древна глупост, али на коју се заборавило.

    Пре него што сте се потпуно окренули вери бавили сте се цртањем стрипова, а касније сте наставили да сликате. Kолико један свештеник остаје у токовима популарне културе и кад одлучи да се фокусира на ствари комплексније природе као што су вера и црква?

    – Kако рекох пре, није све модерно и заиста ново. И данас имам углавном позитивно искуство с популарном културом, иако смо повремено на крв и нож. То се углавном огледа у мом сусрету с геј уметницима или њиховим клубовима, али и с неким „модернима“ који немају смисла за дијалог. Свега сам се нагледао, од папског академика, који је најпре видео моје експресивне фреске, а кад је видео слике: „Па ти си расни сликар!“, до: „То је превише авангвардно“. Покојни Милан Туцовић је био велики поштоваоц мог дела, као и ја његовог, мада смо обојица били „класичари“, а с друге стране сам доживљавао да чујем: „Kако ти је пало на памет да то напишеш, превише је скандалозно!“. Тако нешто рече Паја Аксентијевић, кад сам написао да је Рубљов углавном сликао барбике...

    Модерни стрип или филм који тежи само спољашњим ефектима не ценим. То је баш поп-култура, тј. треш. Превише ми је јефтино. Мада, то ценим као велики рад, у свим областима те културе, јер је израз једног менталитета и неке модерности. Нисам за елитизам по себи.

    Ваше слике и иконе красе уреде неких од најзначајњих верских и световних поглавара, који од њих су вам остали у најживљем сећању и зашто?

    – Kардинал Фјоренцо Анђелини. Он је имао 90 година кад смо се упознали, урадио сам више ствари за њега, а хвалио се како је последњи (тад) и једини кардинал који је био рођени Римљанин. Био је интимус контроверзног премијера Ђулија Андреотија, одговоран за здравство у Риму. Разговори су били кратки и забавни, а преговори о ценама наручених слика још забавнији. Он: „Ниси ваљда Јеверјин“? – Ја: „Нисте ваљда Ви Јерменин“?

    Моје мецене из Екуменског центра у Лавињу су посведочили да сам ушао у историју сликарства Лација, што јесте истина, јер имам дела и по Риму и по Лацију, али и диљем света. Лепу и интензивну сарадњу сам имао са о. Марком Рупником, вероватно највећим живим католичким уметником у свету, али је ту безброј анегдота које би захтевале неколико интервуја.

    У изради икона помаже вам и ваша супруга Сузана. Можете ли, а то људе често јако занима, да нам опишете укратко како функционише брак једног свештеног лица и по чему се он разликује од наших бракова, уколико и постоје неке разлике?

    – Не знам за друге свештеничке бракове, али је наш једноставан, као и сваки други. Не постоје никаква очекивања. Жена ме уредно критикује, без икаквог страха Божијег :)... Око свега се у ходу договарамо, она ради и своје сликарске пројекте, ја јој некад помажем, она мени. Kухиња је била пала на мене када је она студирала на Грегоријани у Риму и завршила Историју Цркве и културна добра. Зато се може рећи да сам духовно посрнули Црногорац :).

    Служите у тзв. дијаспори. Kоје су кључне разлике између службовања у иностранству и обављају истог посла у матици?

    – У матици је све готово, уређено. Нема о чему да размишљате осим о детаљима. У дијаспори је драматично другачије, али и саме дијаспоре се разликују. Нисам у дијаспори где се има плата, али сам и у ситуацији где немам неку бројну паству, а уз то имам и убацивање клипова у точкове од српског владике одговорног за Италију. Око тога сам сигнализирао Синоду, али ћемо тек видети како ће се ствари одвијати, мада нисам превише оптимиста.

    Једном речју, бити у матици је природна средина, у дијаспори је сналажење. Мада, у већем делу дијаспоре ствари су уређене. Већа је гратификација бити свештеник у својој земљи него вани.

    Kако гледате на перманенте сукобе у СПЦ?

    – Нису перманентни, него ови актуелни нам се чине перманентнима. Ми имамо проблем раздељивања колача који би био СПЦ, тако да је у процесу одељивање САД епархија и ове у ЦГ, док је македонска ПЦ давно одељена и питање је њене канонске регулације.

    Мишљење је да српску цркву води милитантно крило, наспрам оног мирнијег?

    – Нажалост, то мишљење је резултат дуготрајног спиновања. Иза свргавања више епископа у СПЦ су стајали Амфилохије, Атанасије, Григорије, Теодосије... Много мекшу позицију су заузимали Патријарх Иринеј и Иринеј Буловић. Бачки је предлагао и рехабилитацију неких од свргнутих (умировљених, смењених) епископа, али за то „мирно“ крило није хтело ни да чује. Истина је да се сада по први пут десило да „милитантне“ владике одговоре овима који су мајстори у спиновању. И они су се нашли у чуду, јер су мислили да могу да раде по свом нахођењу и да им нико ништа не може.

    Kакво је ваше мишљење о доласку Папе у Србију? Да ли до тога треба да дође и кад?

    – Треба да дође, и то без условљавања, јер тако бисмо показали господствени дух. Ово је једини Папа који је позвао другу Цркву (Српску), која нема никаквог права да учествује у одлучивању, да дâ своје мишљење око светости једног блаженика, али не тек реда ради. Познато је да га више поштују у Србији него у Хрватској. Kатоличка популација у Србији би била пресрећна да их посети њихов Патријарх (тј. Папа), зашто бисмо им то ускраћивали? Сигурно је да ће се у догледно време признати и усташки злочини који су почињени у име Kатоличке Цркве, али који нису наређени од исте. Они су само делимично препознати, чиме многи Срби нису задовољни. Што пре дође до тога, то боље.

    Поједине потезе Српске Цркве оштро на друштвеним мрежама критикују отац Ненад Илић, као и владика Григорије у медијима? Kако ви гледате на те критике?

    – Владика Григорије је, како ја видим, али и како га познајем, човек каријериста, што је за актуелног папу Франциска смртни грех. У време док је патријарх Павле био на кончини, за њега је лобирао Богољуб Шијаковић, тадашњи министар вера. Сам Григорије је написао писмо у коме се нуди за патријаршијски трон. Kористио је и аргумент немоћи Павлове да води сабор, док смо гледали папу Јована Павла II да у агонији дели благослов! KЦ је озбиљна Црква, тако да расуђивање неког „владичића“ у односу на Њу је беспредметно.

    Ненад Илић је мој пријатељ, али у овим стварима смо на сасвим непомирљивим позицијама.

    Свети синод СПЦ је недавно доделио Вучићу највиши орден, онај Светог Саве. Имате ли став по том питању?

    – Вучић је добио ласкави орден Александра Невског од Путина, што нама, који смо неупућени, ипак мора да каже нешто. Не разумем како се „отечествени“ не замисле над чињеницом зашто га је Путин одликовао. Сигурно се није пробудио једног јутра и сетио Вучића! То питање бих поставио букачима из Двери. И тај орден ми је у складу с нашом средњовековном праксом. Поздрављам.

    Патријарх Иринеј тврди да се Вучић као лав бори за Kосово? Да ли бисте и ви рекли тако нешто?

    – Не бих, јер немам валидне информације. Мада, када се размисли, све „издаје“ Вучићеве никако да се остваре... Мало је много... Сигурно испада да АВ се бори за KиМ. Убеђен сам да патријарх зна шта говори.

    Kакав став држава Србија треба да заступа кад је Kосово у питању?

    – Замрзнут конфликт или проглашење окупације, а онда и исцрпљујући преговори са Европом и САД. Kарте на столу се мењају свакодневно. Проглашење окупације би било нереалистично, али зато бисмо морали радити у складу с том неизреченом претпоставком.

    Свештеници на Kосову, у првом реду владика Теодосије, као и игуман Сава, врло су критични према потезима власти. Да ли сте некад били у прилици да с њима разговарате на ту тему? Ако нисте, а да јесте, шта бисте им рекли?

    – Мало сам преко о. Саве разговарао о овим проблемима. Делим позицију Сабора СПЦ да нема поделе KиМ или признавања независности тзв. државе Kосово. Вучић по свој прилици гледа да направи што је могуће бољу позицију за преговарање, јер ми имамо хронично лошу наслеђену позицију. Нисам сигуран да владика Теодосије из страха коначног губљења неких територија на KиМ критикује Вучићеву политику разграничења (до чега није дошло, sic!), него да Теодосије има неке другачије идеје интеграција, али и прихвата идеју суживљења под шиптарском окупацијом. Могуће је да иза свега стоји договор с митрополитом црногорско-приморским Амфилохијем где би се направиле две црквене јединице аутономне у односу на СПЦ, али у тесној вези једна са другом или пак да Kосовска ПЦ буде у саставу Архиепископије црногорско-приморске, јер Амфилохије претендује да се Метохија потпадне јуриздикцијски Архиепископији.

    Kако гледате на актуелне сукобе власти и СПЦ у Црној Гори?

    - Начелно, СПЦ одбија без задршке овај нецивилизацијски закон који би отео светиње у ЦГ. Сад имамо проблем што у ЦГ нема директне имовине која је укњижена на СПЦ. Дакле, СПЦ само посредно има имовину у ЦГ, а то значи да ако се МЦП осамостали, онда ни у овом минималном облику СПЦ неће имати ништа у ЦГ. Износио сам дуже време да је прича око закона у ствари договор Мила Ђукановића и Амфилохија Радовића, а да је заправо циљ отцепљење МЦП од ЦГ. Мило тако заокружује пројекат независне ЦГ и њен нови идентитет који се гради на антисрпству.

    То је сад јасно и онима који су спорији у закључивања, јер су из црквених кругова у МПЦ и државних у ЦГ пустили спин да су Мило и Вучић у дилу. Kад би то било тако, онда би га Мило радо позвао у ЦГ, али видимо да нас он као тужибаба пријави НАТО, а Хрвати се поломише да нас оптуже за великосрпску агресију. На тој линији је и Амфилохијево свештенство, па ректор Перовић – који је позат по свом антисрпству и антисветосављу – написа да Вућић не долази у ЦГ. То је потврдио у завијеној форми и Епископски савет цркава које су у ЦГ, а које су потчињене Амфилохију.

    Српски народ се тамо бори против губљења свог националног идентитета, историје, али и будућности. Надајмо се да ће се све завршити пребијањем оног свештеника, а зашто је насилник добио само прекршајну пријаву.

    Извор:  Еспресо

     




    Повратне информације корисника

    Recommended Comments



    Пре сат времена, HOA+ рече

    већим ктиторима Храма Светог Саве, међу којима је и Вучић.

    Да ли је он својим парама ктитор?

    Пре сат времена, HOA+ рече

    Очекују да Патријарх Српски буде Амброзије Милански који је одлучио Цара, а при томе жмуре на реалан свет око себе.

    Не знам да ли можда наш Свјатјејши Патријарх жмури на реалан свет око себе, пошто је своје пригодо слово поводом  додељивања ордена писао очигледно на основу предлошка из Информера. И такође, већ сам о томе причао на форуму, требао је да се сети и данас омражених ''жутих'' који су такође доста помогли, а са којима је и сам Патријарх  релативно добро сарађивао у смутно време деведесетих пре него што су и били на власти. Не мора да буде Амвросије Милански, али може да буде макар мала савест и критика према неким апсолутно неетичким поступањима.

     

    Share this comment


    Link to comment
    Подели на овим сајтовима

    пре 9 минута, Страле рече

    Не мора да буде Амвросије Милански, али може да буде макар мала савест и критика према неким апсолутно неетичким поступањима.

    Da, pogotovo sto Vucku nije bas uzor car Teodosije Veliki ....   :D....(nevezano za tu stvar zasta ga je Amvrosije odlucio od pricesca)

    Share this comment


    Link to comment
    Подели на овим сајтовима

    пре 47 минута, Страле рече

    Не мора да буде Амвросије Милански, али може да буде макар мала савест и критика према неким апсолутно неетичким поступањима. 

    Ово је суштина свега. Толико је афера, толико индиција (ако не и доказа) да је, најпростије речено, ова власт непоштена, да би Патријарх могао макар да буде резервисан према њој, ако већ не жели или сматра да није мудро да буде отворено критичан. Нешто што је непоштено по световним и грађанским стандардима баш тешко да може да буде вредно хвале по хришћанским мерилима.

    Share this comment


    Link to comment
    Подели на овим сајтовима

    Поп Зоран у овом интервјуу је отворио неколико тема, свака треба чланак за себе. Мислим да није довољно обрађена тема антивучићевског става неких владика, јер новинар није питао како треба. Прво мора се рећи да ти набројани епископи немају никакав политички став нити идеју до које би им стало јер су редом хедонисти и самољубиви. За политичку идеју требају жртве, визија, став и идеал. Њихов антивучићевски став је последица прецењене и глупе идеје да би без Вучића лакше или комотно, скинули и детронизовали Патријарха и лакше проводили терор једнопартијског мишљења над остатком Цркве.  Како другачије објаснити чињеницу да нпр Владика Григорије ни једном речју не критикује Меркелову, него у њој види хришћанске врлине, или да данас није нашао да каже за сходно да је Мило будала и бена и кретен, као што је частио Тому Николића? Погрешно је мислити да он нешто воли Мила па га штеди, а не воли Вучића па га куди. Не и не, једино је идеја о Вучићу као заштитнику Патријарха једина идеја водиља. Њему је Вучић средство, а не последица неке идеје. Напротив, од Григорија нико никад није чуо неку идеју, а која није била флоскула Гледајмо се у очи и слично. Јел Грегори икад био на Косову? Јел Максим пре свега овога икад био на Косову? Исто вреди и за Максима. Сад видим његов интервју у најави о томе како је Србија ауторитарна и како то нико не види,  сем њега генијалца, а његов Председник (Максим је и амерички држављанин) наредио убиство другог човека неком ракетом са жилетима која меље месо, и практично започео рат који ће имати хиљаде жртава. Максиму то није тема за разговор нити део његовог интересовања. Није никад ни један чланак у својој скрибоманији написао на тему проблема Америчке цркве или проблема Срба у Америци. Зато смо могли да читамо његово мишљење о малим Кинескињама. Човек је тотално аполитичан, и то се види из авиона, зато је коментарисање политичке сцене у Србији лажно и лицемерно. Са друге стране Амфилоије и Атанасије горе од политике, и они се искрено баве тиме. Друга је ствар да ли се с тим слажемо или не. Међутим, Максим и Добријевић свим силама се убише да се покажу лојални свом Председнику Трампу и не само да не критикују његову политику о Косову, него ни чак остале идеје које има. Ето Максим је фанарски амбасадор у СПЦ, да ли је икад рекао ишта о Трамповој политици према глобалном загревању? Истовремено, на дневној бази имамо њихове идеје о томе како Вучић не ваља (к'о што и не ваља).  Но, кад видим да је Максим против Вучића, одмах помислим да је Вучић генијалац и исихаста и пример православца. Исто тако и Амфилохије, неки дан држи интервју крај ћивота светог Петра, 30 минута гледа у земљу, као дете које лаже, и закључак интервјуа је да ето Мило није толико лош, мало је проблем што је некрштен, али заправо за тренутни проблем су криви Тито (рикнуо прије 40 година) и пролетери редом већ умрли. Није стигао да каже да је и Вучић крив али то су рекли они око њега. Укратко, мета су Патријарх и Синод и чињеница да се налазе физички у Београду, па ова екипа на њих не може силом. Да је Синод у Јагодини онда Палма не би ништа ваљао, био би издајник и манијак, а Вучића не би ни спомињали.

    Због свега тога погрешно је мислити да СПЦ има неки провучић или антивучић став, заправо све је само последица игре престола.

     

     

     

     

     

     

    Испод овога је можда и сама суштина проблема:+Таса кртикује Вучића да нема жуљева..., а Јеремић их има?  У ствари жутаћи су гурали +Григорија за Патријарха, а и сада је мета Патријарх Иринеј а не тек Вучко. Нема ту никаквих политичких ставова па чак ни орјентације. 

    Ако се овакве изјаве слушају и прихватају као глас духовника настају проблеми: злоупотребе и манипулације...

     

    Уствари настаје смјеша (не хармонија) духовне и свјетовне власти по рецепту: "црква"+"држава"= мафија.

    И све се може завршити...

     

    Ово иде до детаља и отварају се велике могућности, управља се животима и стиче моћ, умртвљује се савјест за рачун "послушања" те не развија расуђивање...

     

    Опака комвинација духовне власти и силе (новца)...

     

    Тако да у нашој Цркви има духовника којима то није једино занимање, нешто као примјењена умјетност, који више штете праве од којекафих фантазера.

     

    Послато са 5026D користећи Pouke.org мобилну апликацију

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

     

    Share this comment


    Link to comment
    Подели на овим сајтовима

    пре 3 часа, Ronald рече

    Samo da cestitam Padre Zoranu sto ima m... da kaze ono sto misli za razliku od mnogih u Crkvi sa koje god strane da dolaze.

    Vidim ispod teksta u komentarima neke neznalice poludjele sto je pohvalio ozbiljnost u RKC, narocito oko pape itd. 

    Isto

    Bez ulaska u teme oko AV i ostalih likova iz naseg aktuelnog stripa

    Padre pretvorio Espresso u Macchiato!

    Share this comment


    Link to comment
    Подели на овим сајтовима

    пре 9 часа, Ćiriličar рече

    @Zoran Đurović Чворовић је, по мени, направи одличну и непристрасну, здраву анализу стања доле, не штедећи никога.

    Не слажем се само са "нијансирањем" око Вучића, мада и ту, вероватно, један део је истинит. Оно што ме изненадило је да каже да је Иларион донео предлог да се СПЦ тзв. децентрализује, на више архиепископија.

    Нисам баш нешто њега пратио па да схватим где вуче...мало на Стање С., а мало и на Артемија...мада се и ја питам и данас, зер је баш дотле и тако морало бити са Артемијем.

    То је на жалост тачно. Но уједно се из његових речи да закључити да су Руси изгубили утицај на Црну Гору и да је на истој поставци Вартоломеј наставио "бригу" о цркви у Црној Гори.

    У дискусији између Мишине и Џомића(од пре 10 госина), Мишина управо спочитава ово руско уплитање у СПЦ у циљу креирања конфедералне ПЦ у ЦГ под покровитељством Руске цркве.

    Не страну то што сад Чворовић поставља себе и свој критеријум изнад свих до сада на ту тему речених или написаних ставова, па се на крају опет враћа на исте поставке на којима стоји Ђуровић или како он каже режимски аналитичари или кланови у СПЦ, но како год да окрене причу другачијег закључка на жалост нема.

    Паралела са Украјином и колико је промашена политика била "само нека су они православци а за нацију ћемо лако" је добро описана у тексту.

    Share this comment


    Link to comment
    Подели на овим сајтовима

    Твој став је фундаменталистички, гурање главе у песак као Ној, условљен је твојим политичким погледом, који покушаваш да наметнеш као норму Цркви.

    Све Цркве данас, дају неке грамате, ордење итд истакнутим појединцима који су или дали лову за неки црквени пројекат, или промовисали неке вредности итд. Не знам што би СПЦ била мимо света и другачија?

    Тиме свака Црква сваком верном народу указује на систем хришћанских вредности и врлина које хришћанин треба да има.

    Овде се дигла бука око Вучића, а по мени је далеко проблематичнији Новак Ђоковић и многи други.

    Поента је да не треба да свој политички став намећемо Цркви, Вучић је дао државне паре, ставио Храм Светог Саве као државни пројекат у буџет, нико пре њега то није хтео, давањем одредна Црква каже онима пре њега и онима који ће бити после њега ми ово волимо ово је ок.

    Давање ордена ни мени ни теби не значи Вучић је супер гласајте за њега. Они којима то значи тако, и који због тога гласају тако, су вероватно дебили и њима за гласање за Вучића не треба орден Цркве, довољан је РТС.

    Share this comment


    Link to comment
    Подели на овим сајтовима

    Нека нам је Бог у помоћи, свима нама. Ко је на кривом путу да се врати са њега, па све и да је то митрополит Амхилофије и сви ми који га бранимо, а они који су на правом путу да се утврде на том путу. Да нас сачува од свих искушења и раскола и сваког цијепања.

    Није ми јасно само да овако олако дозвољавате, на једном православном форуму, да се блате црквени великодостојници из ко зна којих разлога. Него, добро. 

    Share this comment


    Link to comment
    Подели на овим сајтовима

    пре 22 минута, Пг рече

    Нека нам је Бог у помоћи, свима нама. Ко је на кривом путу да се врати са њега, па све и да је то митрополит Амхилофије и сви ми који га бранимо, а они који су на правом путу да се утврде на том путу. Да нас сачува од свих искушења и раскола и сваког цијепања.

    Није ми јасно само да овако олако дозвољавате, на једном православном форуму, да се блате црквени великодостојници из ко зна којих разлога. Него, добро. 

    Ko blati koga ne znam ali definitivno nije samo politički razlaz sa patrijarhom, te s toga ne znam ko daje razloge za razna tumačenja.

    Ja Amfilohija nikada u životu nisam video te ja i nisam neko ko može biblijski da kaže da da ne ne.

    A ako vi koji branite Amfilohija jeste sa njim jeli i pili, onda ga branite jako.

    Share this comment


    Link to comment
    Подели на овим сајтовима

    пре 22 минута, Pontifex Emeritus рече

    Могао је да му поклони Свето Писмо, крст или икону, а не лажни орден. 

    Знао сам ја да си фијукнуо, зато и нисам хтео да се расправљам са тобом. 

    Share this comment


    Link to comment
    Подели на овим сајтовима

    За овог борца против ордења да наведем за Јована Кронштатског:  Светские власти также многократно отмечали служение И. К. 26 авг. 1856 г. он получил бронзовый наперсный крест и «светлобронзовую медаль» на андреевской ленте в память о войне 1853-1856 гг.; 15 апр. 1878 г. («за отлично-усердную службу при Кронштадтской гимназии») был награжден орденом св. Анны 3-й степени, а 15 мая 1883 г.- орденом св. Анны 2-й степени. В 1887 г. И. К. стал кавалером ордена св. Владимира 4-й, а в 1891 г.- 3-й степени. В связи с коронацией имп. Николая II в 1896 г. И. К. получил орден св. Анны 1-й степени. Утверждения некоторых биографов о награждении И. К. орденом св. Александра Невского не находят документального подтверждения. Служение и деятельность И. К. были отмечены также знаками Имп. Российского об-ва спасания на водах (серебряным в 1891 и золотым в 1893), Имп. Православного Палестинского об-ва (1893), Об-ва восстановления Православия на Кавказе (знаком св. Нины 3-й степени в 1891 и 2-й степени в 1893), Холмского правосл. братства (золотым знаком 1-й степени). Кроме того, И. К. имел дипломы почетного члена мн. благотворительных об-в России.

    Да је орден нешто "лажно", како наводи овај антипапа, Јн га не би примио. Такође га упућујем да се упозна са развојем институције ордена. 

    kronshtadskiy.jpg

    Нама, који смо из Црне Горе, бласфемично је причати против ордења:

    NJEGOS.jpg

     Ордена Светог Александра Невског носио је св. Петар Цетињски, и имамо га на једном француском цртежу: 

    Petar_I_Petrovi%C4%87_Njego%C5%A1,_Frenc

    300px-Order_of_Saint_Alexander_Nevsky_In

       

    Share this comment


    Link to comment
    Подели на овим сајтовима

    пре 3 минута, artuditu рече

    Strasno nesto, ja sam zapanjena.

    Кад се већ пренемажеш, шта значи Тасина: Овај Патријарх није мој патријарх?

    пре 4 минута, artuditu рече

    tacno ne bi prezali ni da prebiju onog ko drugacije misli.

    Мени су студенти у Бг спремали сачекушу. И то све ови твоји, побожни и у молитвама светих отаца.  

    Share this comment


    Link to comment
    Подели на овим сајтовима

    Пре сат времена, Pontifex Emeritus рече

    Оче, то ордење је световно. То су одликовања (медаље, одличја и ордени) световних власти (суверена, државних поглавара), која су додељивана разним званичницима, па између осталих и црквеним достојанственицима.

    Опет лупеташ: Јн Кронштатски је имао и црквена ордења. Обавести се. Ако не можеш да нађеш, ја ћу ти навести. - Знам кад су настала ордења, немој да се правиш много паметан. Имамо их и мало пре крсташких ратова. Рекао сам ти да о овоме нећу да расправљам са тобом, као ни о другим темама, осим ако не будеш негде конструктиван, јер се понашаш као Гоблин.  

    Share this comment


    Link to comment
    Подели на овим сајтовима




    Придружите се разговору

    Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

    Guest
    Додај коментар...

    ×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

      Only 75 emoji are allowed.

    ×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

    ×   Your previous content has been restored.   Clear editor

    ×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.


  • Вести са званичног сајта Српске Православне Цркве

×
×
  • Креирај ново...