Дана 15. новембра 2023. године навршава се 14 година од упокојења Патријарха српског Павла. Свету Архијерејску Литургију ће у манастиру Раковица поводом годишњице од многих душа вољеног Патријарха српског, тога дана служити Преосвећени Епископ новобрдски г. Иларион, викар Свјатјејшег Патријарха српског г. Порфирија са почетком у 8 часова сазнаје Радио "Слово љубве". Потом ће Владика са свештенством, на гробу блаженопочившег Патријарха, служити и помен.

Патријарх српски Павле упокојио се 15. новембра 2009. године на Војно-медицинској академији у Београду, у сну, након примања Светог Причешћа, у 10 часова и 45 минута, тек што је у већини православних српских храмова завршена Света Литургија. Напустио је овај свет у 96. години. Заупокојене Архијерејске Литургије служене су од 16. до 18. новембра 2009. године, у Саборној цркви, крај одра блаженопочившег Патријарха, а хиљаде људи су спонтано притицале у београдску Саборну цркву, у непрекидној колони, дању и ноћу, у миру и тишини, како би целивали свето тело и опростили се са вољеним Патријархом. Дана 19. новембра, када се у црквеном календару слави спомен на Св. Павла Исповедника, сахрањен је 44. поглавар Српске Православне Цркве, Његова Светост Патријарх српски г. Павле у Манастиру Раковици. У испраћају су учествовали представници свих помесних Православних Цркава.

Животопис блаженопочившег Патријарха Павла

Његова светост архиепископ пећки митрополит београдско-карловачки и патријарх српски Павле (световно Гојко Стојчевић) рођен је 11. септембра 1914. године у селу Кућанци, срез Доњи Михољац (тада у Аустроугарској, а сада у Хрватској) у земљорадничкој породици.

Гимназију је завршио у Београду, шесторазредну Богословију у Сарајеву, а Богословски факултет у Београду.

Рано је остао без родитеља – отац је отишао да ради у САД, тамо је добио туберкулозу и “вратио се кући да умре” кад су дечаку биле три године, убрзо му је умрла и мајка. Одгајила га је тетка. Увидевши да је дете „врло слабачко”, поштедела га је тешких послова и омогућила му да се школује: иако је мали Гојко био склон „предметима где не мора да меморише, као што су математика и физика”, иако је из веронауке имао двојку, утицај родбине је превагнуо и његов коначан избор био је богословија.

После завршене ниже гимназије у Тузли (1925-1929) и богословије у Сарајеву (1930-1936) дошао је у Београд где је уписао Богословски факултет.

Ту је ванредно завршио преостале разреде гимназије да би могао упоредо да упише и Медицински факултет. На Медицинском факултету је стигао до друге године студија, а Богословски је завршио и ту га затиче Други светски рат.

Да би се издржавао радио је на београдским грађевинама, што му није одговарало због слабог здравља. На позив свог школског друга Јелисеја Поповића одлази у овчарско-кабларске манастире где је провео остатак рата и где почиње свој монашки живот.

Прво је био у манастиру Свете Tројице у Овчару а потом вероучитељ деци избеглица у Бањи Ковиљачи. Тада се тешко разболео „на плућима” и лекари су веровали да је то туберкулоза предвиђајући му још три месеца живота. Извесно време провео је у манастиру Вујан где се излечио и у знак захвалности је изрезбарио један дрвени крст и поклонио га манастиру. Замонашен је у манастиру Благовештењу 1946. године, када је унапређен у чин јерођакона.

Од 1949. до 1955. био је сабрат у манастиру Рача. Школску годину 1950/51. провео је као учитељ заменик у призренској Богословији св. Кирила и Методија. У чин јеромонаха унапређен је 1954, протосинђел је постао 1954, а архимандрит 1957. Од 1955. до 1957. године био је на постдипломским студијама на Богословском факулету у Атини.

Изабран је за епископа рашко-призренског 29. маја 1957. године, а посвећен је 21. септембра 1957. године, у београдској Саборној цркви. Чин посвећења обавио је патријарх српски Викентије. За епископа рашко-призренског устоличен је 13. октобра 1957. године, у призренској Саборној цркви.

У Епархији рашко-призренској градио је нове цркве, обнављао старе и порушене, посвећивао и монашио нове свештенике и монахе. Старао се о Призренској богословији, где је повремено држао и предавања из црквеног певања и црквенословенског језика.

Често је путовао, обилазио своју епархију и служио у свим местима. Са косовским егзодусом, призренска Богословија св. Кирила и Методија је привремено премештена у Ниш, а седиште Рашко-призренске епархије из Пећи у манастир Грачаницу.

Као епископ рашко-призренски сведочио је у Уједињеним нацијама пред многобројним државницима, о страдању српског народа на Косову и Метохији.

Бавио се и научним радом. Објавио је монографију о манастиру Девичу, „Девич, манастир Светог Јоаникија Девичког” (1989, друго издање 1997).

У Гласнику Српске православне цркве, од 1972. године објављује студије из Литургике у облику питања и одговора, од којих је настало тротомно дело „Да нам буду јаснија нека питања наше вере I, II, III” (1998).

Приређује допуњено издање „Србљака”, које је Синод Српске православне цркве издао 1986. године. Такође, приређује „Христијанскије празники” од М. Скабалановича.

Аутор је и издања „Требника”, „Молитвеника”, „Дополнитељног требника”, „Великог типика” и других богослужбених књига у издању Синода. „Питања и одговори чтецу пред преоизводством” објављује 1988. године, а „Молитве и молбе” 1990.

Заслугом патријарха Павла умножен је у 300 примерака „Октоих” из штампарије Ђурђа Црнојевића.

Патријарх Павле дуго година је био председник Комисије Светог архијерејског синода за превод Новог завета, чији је први превод, који је црква одобрила, објављен 1984. године, а исправљено издање тог превода 1990. године.

Исто тако, био је председник Литургичке комисије при Светом архијерејском синоду, који је припремио и штампао „Службеник” на српском језику.

Од када је постао српски патријарх, обновљено је и основано више епархија. Обновљена је Богословија на Цетињу 1992. године. Отворена је 1994. године Духовна академија Светог Василија Острошког у Фочи и Богословија у Крагујевцу 1997. године, као одсек Богословије Светог Саве у Београду. Основана је и Информативна служба Српске Православне Цркве.

У Београду је 1993. године почела да ради Академија СПЦ за уметности и консервацију, са неколико одсека (иконопис, фрескопис, конзервација).

Године 2002. настава веронауке је враћена у школе, као и Богословски факултет у оквире Београдског универзитета из кога су га комунистичке власти избациле 1952. године.

Имајући у виду заслуге Патријарха српског Павла на научном богословском пољу, Богословски факултет Српске православне цркве у Београду, доделио му је 1988. године звање почасног доктора богословља.

Српски Патријарх постао је 1990. године, када је на том месту наследио патријарха Германа. Био је 44. патријарх Српске Православне Цркве.

Извор: Радио "Слово љубве"

Са благословом Његове Светости Патријарха српског г. Порфирија, данас у 14 часова у београдској цркви Светог апостола и евангелисте Марка, Његово Преосвештенство Епископ липљански и војни г. Доситеј служиће помен деци и младима пострадалим пре шест месеци у Београду и младеновачким селима.

Извор: Радио "Слово љубве"

Филозофски перформанс под називом: "Преображење кроз дело Владете Јеротића", биће одржан 06.11. у 18:30 часова.

Место одржавања Галерија 73 ( Пожешка 83а на Бановом брду).

Дело академика Владете Јеротића наставља да живи и после његове смрти. Овај човек почео је својеврсну духовну револуцију у време када је владало једноумље. Његов утицај на развој мисли била је огромна и препозната, пре свега,од младих људи. И сам вођен идејом напретка и преиспитивања имао је обичај да каже: "Ако не будете бољи, бићете гори...исти сигурно нећете остати."

Зато ће ово предавање, у коме ће гостовати професор филозофије Слободанка Боба Шћепановић, бити посвећено дуализмом људског бића и шта треба мењати.

У музичком делу програма биће

композитор и виолонистиња Соња Калајић, модератор и организатор Тања Петровић Миљковић.

Улаз је слободан и сви сте добродошли!

https://www.facebook.com/profile.php?id=100070339802141

На Сајму књига, који траје до 29. октобра 2023, већ првог дана, 21. октобра, наш сарадник Дејан Костић је сачинио неколико лепих бележака - на штанду СПЦ у хали 1 је разговарао са запосленима, затим је поразговарао са Љиљаном Хабјановић Ђуровић, са директором едиције Школске књиге из Новог Сада, а питао је и посетиоце које штиво им је привукло пажњу. Чујте:

Репрезентативни Зборник радова са Међународног Научног скупа "Краљ Милутин и доба Палеолога: Историја, књижевност, културно наслеђе" који је са благословом Светог Архијерејског Синода СПЦ, а поводом 700 година од упокојења Светог српског краља Стефана Уроша II Милутина (1282˗1321), одржан од 24. до 26. октобра 2021. године, једно је од издања које ће обележити овогодишњи Сајам књига у Београду. Зборник је са благословом Његовог Преосвештенства Епископа шумадијског г. Јована објавила епархијска Издавачка кућа "Каленић", а дело ће бити представљено у четвртак 26. октобра 2023. године у хали 1а, сала "Иво Андрић" београдског Сајма са почетком у 15 часова.

О књизи ће говорити: протопрезвитер др Зоран Ранковић, декан Православног богословског факултета Универзитета у Београду; протопрезвитер-ставрофор др Зоран Крстић, редовни професор ПБФ у Београду и Главни и одговорни уредник ИК "Каленић"; ђакон др Ивица Чаировић ванредни професор ПБФ у Београду и један од дванаест рецензената Зборника и др Јасмина С. Ћирић са Филолошко-уметничког факултета у Крагујевцу, уредник Зборника. Модератор је др Зоран Недељковић, директор Патријаршијске библиотеке.

Коуредник овог капиталног дела је протопрезвитер др Србољуб Убипариповић ванредни професор ПБФ у Београду, а Зборник је дизајнирао и технички уредио г. Дејан Манделц.

Подсетимо да је Научни скуп "Краљ Милутин и доба Палеолога: Историја, књижевност, културно наслеђе" због ситуације са Ковидом-19 одржан путем интернета, са централом у Свечаној сали Кинотеке у Скопљу (Република Северна Македонија) и да је окупио угледне научне делатнике из више земаља. Идејни творац и главни организатор скупа била је др Јасмина С. Ћирић, доцент Филолошко-уметничког факултета Универзитета у Крагујевцу, а један од медијских покровитеља скупа био је и наш Радио "Слово љубве" АЕМ СПЦ.

Овај међународни интердисциплинарни научни скуп организовали су: Универзитет у Крагујевцу у оквиру пројекта „EuroWeb COST Action (19131)“, Институт за литургику и црквену уметност Православног богословског факултета Универзитета у Београду, „Коч“ Универзитет у Цариграду (Истанбулу), Институт за стратегијска истраживања Републике Србије и Српски културно-информативни центар СПОНА из Скопља.

Све вести нашег радија објављене у вези са Научним скупом у Скопљу 2021. године можете пронаћи на следећим линковима:

Патријарх Порфирије благословио Научни скуп о Краљу Милутину у Скопљу

http://www.slovoljubve.com/Cir/Newsview.asp?ID=30146

Архиепископ охридски Јован на Научном скупу о св. Краљу Милутину у Скопљу

http://www.slovoljubve.com/Cir/Newsview.asp?ID=30148

Декан ПБФ у Београду: Св. Краљ Милутин је водио свој народ јеванђељским путем

http://www.slovoljubve.com/Cir/Newsview.asp?ID=30147

Први дан Научног скупа о св. Краљу Милутину у Скопљу

http://www.slovoljubve.com/Cir/Newsview.asp?ID=30151

Други дан Научног скупа о св. Краљу Милутину у Скопљу

http://www.slovoljubve.com/Cir/Newsview.asp?ID=30175

Последњи дан Научног скупа о св. Краљу Милутину у Скопљу

http://www.slovoljubve.com/Cir/Newsview.asp?ID=30198

**

Почиње Међународни научни скуп о св. Краљу Милутину у Скопљу

http://www.slovoljubve.com/Cir/Newsview.asp?ID=30145

Српски мост - Научни скуп "Краљ Милутин и доба Палеолога“

http://www.slovoljubve.com/Cir/Newsview.asp?ID=30183

Такође, препоручујемо и специјалну емисију у којој смо разговарали са др Јасмином С. Ћирић, идејним творцем и главним организатором скупа и г. Милутином Станчићем, тадашњим директором Управе за језике мањинских заједница у Скопљу и оснивачем КИЦ „Спона“:

Специјал - др Јасмина Ћирић и Милутин Станчић: Скуп о св. Краљу Милутину је укључио рефлекторе научне истине

http://www.slovoljubve.com/cir/Newsview.asp?ID=30599

Извор: Радио "Слово љубве"

Још једно од нових издања ИК "Свевиђе" Епархије будимљанско-никшићке биће посебно представљено јавности у среду 25. октобра 2023. године у 18 часова у крипти Спомен-Храма св. Саве на Врачару. О књизи "Писма Шмеман - Флоровски 1947-1955" ће те вечери говорити Његово Преосвештенство Епископ будимљанско-никшићки г. Методије, проф. др Богољуб Шијаковић и проф. др Растко Јовић са ПБФ у Београду, а модератор је прота Слободан Бобан Јокић, Главни и одговори уредник ИК "Свевиђе".

Извор: Радио "Слово љубве"

Епархија будимљанско-никшићка СПЦ у оквиру овогодишњег Сајма књига доноси неколико нових издања, међу којима је и књига "Беседе из катихизиса" св. праведног Јована Кронштатског у преводу на српски језик. Епархијска издавачка кућа "Свевиђе" представиће ову књигу у уторак 24. октобра 2023. године од 18 часова у Парохијском дому Вазнесењског храма у центру Београда, а о књизи ће говорити протојереј-ставрофор Слободан Бобан Јокић, Главни и одговорни уредник "Свевиђа" и протојереј Арсеније Арсенијевић старешина Вазнесењског храма и приређивач књиге. Интересантно је поменути да су књигу са руског језика превели и за објављивање припремили чланови духовне заједнице при Вазнесењској цркви.

Извор: Радио "Слово љубве"

Удружење "Добродетељ" са својом едицијом књига "Добро дете" и ове године ће читаоце обрадовати попустима на Међународном сајму књига у Београду. Штанд се налази у хали 4 Београдског сајма у улици Николаја Велимировића, а посебан догађај заказан је за четвртак 29 октобар 2023. године, када ће бити приређена трибина на тему "Патриотизам у дечијим књигама".

Извор: Радио "Слово љубве"

Православни Богословски факултет Универзитета у Београду организује једнодневни Научни скуп који ће у пет сесија окупити велики број истраживача теолошке мисли. Скуп ће у суботу 21. октобра у 8 сати и 30 минута отворити протојереј-ставрофор проф. др Владимир Вукашиновић и протојереј проф. др Србољуб Убипариповић. Детаљан програм налази се на фотографији уз ову вест.

Извор: Радио "Слово љубве"

Гост "Јутра", г. Антонио Арас, теолог, вероучитељ, психодрамски психотерапеут под супервизијом, говори о самопоуздању код младих. У разговору са Наталијом и Катарином, поред осталог, каже: Ако је човек свестан себе, тешко да неко може да га поремети, а освешћивање својих вредности и врлина је нарочито важно за децу. Верујући људи имају Бога поред себе и за њих је битно да имају поверење у Господа да ће све бити на свом месту, као и да умножавају таланте. Родитељи - причајте са децом, питајте их како су и дозволите им да погреше. Самопоуздање се подстиче и самим ставом који мења наше унутрашње осећање. Молитвом се Господу обраћамо и за то да боље изнесемо животне ситуације.

Извор: Радио Слово љубве

"Светосавско звонце" је од пролећа текуће године добијало ново рухо и сада га красе три основне новине - формат који је сада А4, како би био сличан уџбеницима, нудећи већа слова и фотографије, потом нове сталне рубрике попут "Библије у стрипу" која ће једном прерасти у засебну књигу, и "Кад сам био дете", у којој епископи причају о свом детињству, а трећа новина, с обзиром да је "Звонце" помоћно средство за веронауку у школама, направљене су, уз помоћ вероучитеља, сталне рубрике за млађе разреде основних школа, како би часопис имао директну кореспонденцију са наставом веронауке. О рубрикама, читању, писању и тој живој преписци са веронауком - говори у Јутарњем програму Радија Слово љубве уредник "Звонца", Ивана Димић, наш истакнути писац и драматург. Поручује, у разговору са Наталијом Лисинац и Дејаном Костићем: Звонце да буде живо и на корист деци, а децу да подстичемо да читају и пишу!

Извор: Радио Слово љубве