Информативна служба Српске Православне Цркве и Матица српска организују једнодневни научни скуп "Косово и Mетохија – историја и културно наслеђe" који ће бити одржан у уторак, 26. марта 2024. године, са почетком у 10 часова, на Православном богословском факутету Универзитета у Београду (ул. Мије Ковачевића 11б). Скуп ће почети поздравним обраћањима Његове Светости Патријарха српског г. др Порфирија, Његовог Преосвештенства Епископа рашко-призренског г. Теодосија и проф. др Драгана Станића, председника Матице српске. Уводно излагање на тему "Актуелност Косовског завета одржаће" Његово Преосвештенство Епископ новосадски и бачки г. др Иринеј, а у раду научног скупа учествоваће: академик Љубодраг Димић, академик Драган Војводић, др Дарко Танасковић, протојереј-ставрофор др Владимир Вукашиновић, др Драган Симеуновић, др Дејан Радичевић, др Срђан Пириватрић, др Војислав Павловић, др Игор Вукадиновић.

Програм Научног скупа Косово и Mетохија – историја и културно наслеђe
Православни богословски факултет Универзитета у Београду, 26. март 2024. године

10,00–10,40 часова: СВЕЧАНО ОТВАРАЊЕ И ПОЗДРАВНЕ РЕЧИ 

• Његова Светост Патријарх српски г. др Порфирије
• Његово Преосвештенство Епископ рашко-призренски г. Теодосије
• др Драган Станић, председник Матице српске

10,40 – 11,10 часова: УВОДНО ИЗЛАГАЊЕ 

• Његово Преосвештенство Епископ бачки г. др Иринеј: Актуелност Косовског завета

11,25 – 12,00 часова: ПРВА СЕСИЈА 

• Др Дејан Радичевић: Сведочанство археологије на територији Косова и Метохије од праисторије до средњег века 
• Др Срђан Пириватрић: Територија Косова и Метохије у средњем веку под византијском, бугарском и српском влашћу 
• Протојереј-ставрофор др Владимир Вукашиновић: Допринос Српске Православне Цркве развоју медицине на територији Косова и Метохије у средњем веку

12,00 – 12,35 часова: ДРУГА СЕСИЈА 

• Академик Љубодраг Димић: Територија Косова и Метохије у политици Србије, Краљевине СХС и Југославије (1912-1945)
• Др Војислав Павловић: Косовo и Метохијa у политици Јосипа Броза Тита
• Др Игор Вукадиновић: Аутономија Косова и Метохије (1945-1989)

12,50 – 13,25 часова: ТРЕЋА СЕСИЈА 

• Академик Драган Војводић: Културно наслеђе на Косову и Метохији
• Др Драган Симеуновић: Разарање и присвајање културног наслеђа на Косову и Метохији
• Др Дарко Танасковић: Стратегија отимања и стратегија одбране српског културног наслеђа на Косову и Метохији

13,25 – 14,00 часова: ЗАТВАРАЊЕ СКУПА – ОКРУГЛИ СТО  

• Његово Преосвештенство Епископ бачки г. др Иринеј
• Академик Љубодраг Димић
• др Дарко Танасковић

Извор: Информативна служба СПЦ

Национална изложба фотографија „Времена се мењају – породица остаје” постављена је у Дому омладине у Београду, у присуству представника из политичког и јавног живота. Овом приликом изложено је више од сто фотографија породица из Србије, региона и света, које представљају јединствену причу о љубави, подршци и повезаности.

О заједништву, љубави и значају породице говорио је протојереј-ставрофор Никола Трајковић, старешина Храма Свете Петке на Чукаричкој Падини.

Кроз приказ различитих животних ситуација у оквиру породица, реализатори ове изложбе, отац и ћерка Милутин и Тијана Рајковић желели су да подсете на значај породице, и да охрабре стварање нових породица, истичући важност породичних вредности.

Том приликом, присутнима се обратио Срђан Ђоковић, отац најбољег тенисера света Новака Ђоковића.Изложбу су подржали град Београд, Културно просветна заједница Србије и Дом омладине Београда.

Изложба фотографија биће отворена до 29. фебруара,у периоду од 10 до 18 часова. Улаз је слободан.

Нисмо могли добити бољи божићни дар од издања које је стигло из Центра за библијску филологију и херменеутику Филозофског факултета:

Књига Постања (по Седамдесеторици)

Превод је приредио српски класичар и засигурни најбољи познавалац библијске филологије код нас, управник поменутог центра и редовни професор на Одељењу за класичне науке београдског Филозофског факултета – Војин Недељковић.

Превод садржи уводну студију приређивача, грчки текст, превод и веома обиман критички апарат. Ради се о издавачком пројекту реализованом по највишим научним и стручним стандардима.

Објављивање овог превода културни је догађај првога реда, и надамо се да ће доживети озбиљну рецепцију у нашој (не само) теолошкој заједници.

Ово је публикација за коју се без претеривања може рећи да заслужује да се нађе у библиотеци сваког теолога, као и сваког интелектуалца коме је стало до темељног образовања.

https://www.facebook.com/biblos.rs/

На данашњи дан 1494. прва српска штампарија на Цетињу штампала је прву књигу на српском језику – „Октоих првогласник“ Ђурђа Црнојевића и штампара Макарија, једну од највише коришћених богослужних књига у Српској православној цркви.
Октоих – осмогласник, штампан у 4. јануара 1494. у Ободској штампарији. Димензије 254 х 186 mm, обим 269 листова (538 страна). Штампан је на папиру у двије боје (црна и црвена), у стилу ренесансе. Украшен иницијалима и заставицама, на насловној страни, заставица са укомпонованим грбом Црнојевића и иницијалом П. Штампање и украшавање Октоиха извело је седам монаха под будним оком јеромонаха Макарија у Ободској штампарији.
Штампарија је позната као Штампарија Црнојевића, прва јужнословенска ћирилична штампарија и прва државна штампарија у свијету. Октоих је штампан у релативно великом броју, од чега је до данас сачувано 105 примјерака. То указује жељу издавача да књига буде дистрибуирана и у окружењу.
Ђурађ Црнојевић је био образован човјек и љубитељ књиге, свјестан да књига има вјечни смисао и значај. Изум технике, штампарију за печатање књига подарио је своме народу као настављач и наследник славних претходника.
Ово културно-историјско и патриотско дјело је имало за циљ да штампање књиге надомјести, у вријеме турских освајања, разарања угашене скрипторије у црквама и манастирима.
Из типографије Црнојевића штампарије изашло је, колико се до сада зна, пет дјела:
1. Прва икунабула – Октоих првогласник, штампан током 1493. године, а завршен 4. јануара 1494. године.
Октоих је најзначајнија, најсадржајнија и највише коришћена богослужна књига православне цркве, настала још у осмом вијеку.
2. Октоих петогласник, штампан вероватно у току 1494. године је друга књига и логичан наставак претходне. Он је прва илустрована јужнословнеска књига која је сачувана само у фрагментима који чине једва 1/6 књиге.
3. Трећа по реду, а највећа по обиму је књига Псалтир која је с техничке стране најсавременија, а нарочито се истиче по љепоти насловних слова и иницијала.
4. Наредна књига је Молитвеник, која је првобитно садржавала текстове литургија за посебне потребе и она је сачувана само у фрагментима.
Најпотпунији је онај из манастира Тројице у Пљевљима који садржи 184 странице.
5. Последња позната Црнојевића икунабула је Четворојеванђеље, штампано вјероватно 1496. године. До сада није пронађен ниједан примјерак ове књиге и о њему се сазнаје на основу података да је препис „извод од форми Црнојевић од сложенија Макарија” урађен 1548. године у Буђеновцима у Срему.
Поред наведених књига сматра се са разлогом да је у Црнојевића штампарији „било још и више али да нијесу пронађене”. Од двадесетак богослужних књига источне цркве у Црнојевића штамаприји било би места и за друге књиге осим наведених.
Нажалост, Ђурађ Црнојевић није имао превише времена ни као владар Црне Горе, ни као оснивач прве државне штампарије на југоистоку Европе. Под најездом моћне Турске војске морао је напустити земљу 1496. године, када и штамаприја престаје са радом.
Први штампар, који је одштампао све књиге из Црнојевића штампарије био је штамапар Макарије, особити мајстор „да му је тешко било наћи такмаца у јужнословнеском свијету, чак и међу најбољим штампарима”.
Макарије је био главно техничко лице и руководилац штампарије, а радио је са још 7 помоћникаа. Претпоставља се да је штампарску вјештину учио у Венецији. Био је не само талентовани штамапар већ и даровити и уман мислилац и богослов.
Када је 1496. године Ђурађ Црнојевић пред турском најездом напустио Цетиње и Црну Гору престала је са радом и штампарија али су остале књиге, штампане у њој као моћни свједок времена које се осим квалитетне двобојне штампе истичу и уметнички веома успјелим илустрацијама, што им обезбеђује примат међу староштампаним књигама.

https://mitropolija.com/2024/01/04/na-danasnji-dan-1494-stampan-je-oktoih-prvoglasnik/

У среду 27. 12, од 18 до 20 часова, наш аутор проф. др Растко Јовић разговараће са читаоцима и потписиваће своју нову књигу ДИНАМИКА ЦРКВЕНОГ ИДЕНТИТЕТА.

Растко Јовић, редовни професор на Катедри за канонско право Православног богословског факултета Универзитета у Београду, један је од најутицајнијих богослова Српске Цркве средње генерације. Његови јавни наступи су нетипични за православне теологе. Наиме, они су информативни, занимљиви, провокативни итд. У личним сусретима је проф. Јовић још занимљивији и провокативнији, зато дођите у среду у Библос.

Адреса: Риге од Фере 2, Београд.

Видимо се!

Dinamika crkvenog identiteta: Crkvena organizacija kao enigma u zagonetki | Biblos.rs | Teologija je opet u modi

BIBLOS.RS

---

Crkva ima obavezu da odgovori na savremene izazove, što podrazumeva davanje bogoslovskog tumačenje za ulogu laika u Crkvi, kao i otklon...

Свети Синод Васељенске Патријаршије, под председавањем Васељенског Патријарха г. Вартоломеја, 27. новембра 2017. године унео је у диптих Светих игумана манастира Светог Давида на Евији, архимандрита Јакова Цаликиса.
Старац Јаков Цаликис је рођен 1920. године у Малој Азији, у месту Ливиси које се налази  наспрам острва Родоса. Већ наредне године услед прогона грчког становништва долази као избеглица у Грчку. Породица малога Јакова населила се у селу Фаракли на северној Евији.
Од малих ногу био је привржен молитви и посту, а нарочито је волио Свету Параскеву у чијем се храму врло често сâм молио, тако да му се једном приликом и сâма светитељка јавила. После одслуженог војног рока млади Јаков одлази у манастир Светог Давида на Евији, где је остао пуних 39 година, до свог блаженог упокојења.
Због своје послушности и смирења сâм Господ, молитвама преподобног Давида и Светог Јована Руса, подарио је многе дарове оцу Јакову, који се убрзо по рукоположењу прочуо као велики духовник и исповедник. Без трунке лажног зилотизма, био је исповедник православне вере, исказујући дужно поштовање према црквеним властима.
Још за  време свога овоземаљског живота својим молитвама излечио је многе болеснике, изагнао демоне из бесомучних и прорекао неке догађаје, као што је избор тадашњег митрополита Филаделфије Вартоломеја за Васељенског Патријарха.
Док је био игуман манастира Светог Давида умножило се братство, обновљени су конаци, и сâм манастир је, како због Светог Давида, тако и због самога Старца Јакова постао велико поклоничко место где су многи људи, како верници тако и атеисти, налазили утеху.
Преподобни Старац Јаков се упокојио 21. новембра 1991. године. Сама његова сахрана  била је сведочанство његове светости коју је одмах препознао  верни  народ.
Такође, током свих протеклих година безброј чуда која су се десила како на гробу Преподобног, тако и свуда у свету где се јављао, били су један од разлога да Свети Синод Васељенске Патријаршије прихвати предлог Светог Синода Јеладске Цркве и надлежног митрополита Халкиде Хризостома и уведе у ред Светих преподобног Старца Јакова Цаликиса.
Вреди споменути и то да су многи наши данашњи епископи, свештеници и професори док су студирали у Грчкој, упознали преподообног Старца Јакова, како митрополит загребачко- љубљански Порфирије тако и многи други.
На српски језик је књигу о Старцу Јакову превео професор Призренске богословије Дејан Ристић, а објавио ју  је манастир Хиландар пре десет година.

Преподобни старче Јакове, моли Бога за нас!

архимандрит Евсевије

Извор: spc.rs

Библио-драма "Патријарх Авраам", у извођењу ученика из Гуче, из Основне школе "Академик Миленко Шушић", које предводи редитељ ове представе - веручитељ Дарко Стевановић, рађене по сценарију професора др Ненада Божовића, биће приређена у суботу, 18. новембра 2023, на Православном богословском факултету у Београду, са почетком у 19 часова. Представа има хуманитарни карактер, улаз је слободан, а сви су позвани да учешћем по могућности помогну потребитоме у лечењу. О тој акцији и представи у којој Авраама успешно тумачи шестак, говоре наши гости у студију – вероучитељ Дарко Стевановић и ђак Давид Драмлић који нам и рецитује Авраамову молитву:

Љиљана Поповић дарује слушаоцима Радија Слово љубве своју нову нумеру - Песму светом деспоту Стефану! Љиља је вокални солиста, композитор, текстописац, извођач ауторске музике инспирисане српском и византијском традицијом, оснивач и вођа ансамбла "Жива вода" и преводилац са шпанског језика, својевремено је превела Охридски пролог и књигу Манастири СПЦ за мисију наше Цркве у Латинској Америци, по благослову блаженопочившег Митрополита Амфилохија. Учествовала је у многобројним хуманитарним акцијама, стварала песме за помоћ деци на Косову и Метохији. Слушаоци Радија су упознати са многим нумерама, попут - Пресвета Богородице спаси нас, Свети Јован от Елбасан, Ветар са планина, Тихи глас, Дрво тополово... а сада нам представља нову - Песму светом деспоту Стефану:

Извор: Радио Слово љубве

Дана 15. новембра 2023. године навршава се 14 година од упокојења Патријарха српског Павла. Свету Архијерејску Литургију ће у манастиру Раковица поводом годишњице од многих душа вољеног Патријарха српског, тога дана служити Преосвећени Епископ новобрдски г. Иларион, викар Свјатјејшег Патријарха српског г. Порфирија са почетком у 8 часова сазнаје Радио "Слово љубве". Потом ће Владика са свештенством, на гробу блаженопочившег Патријарха, служити и помен.

Патријарх српски Павле упокојио се 15. новембра 2009. године на Војно-медицинској академији у Београду, у сну, након примања Светог Причешћа, у 10 часова и 45 минута, тек што је у већини православних српских храмова завршена Света Литургија. Напустио је овај свет у 96. години. Заупокојене Архијерејске Литургије служене су од 16. до 18. новембра 2009. године, у Саборној цркви, крај одра блаженопочившег Патријарха, а хиљаде људи су спонтано притицале у београдску Саборну цркву, у непрекидној колони, дању и ноћу, у миру и тишини, како би целивали свето тело и опростили се са вољеним Патријархом. Дана 19. новембра, када се у црквеном календару слави спомен на Св. Павла Исповедника, сахрањен је 44. поглавар Српске Православне Цркве, Његова Светост Патријарх српски г. Павле у Манастиру Раковици. У испраћају су учествовали представници свих помесних Православних Цркава.

Животопис блаженопочившег Патријарха Павла

Његова светост архиепископ пећки митрополит београдско-карловачки и патријарх српски Павле (световно Гојко Стојчевић) рођен је 11. септембра 1914. године у селу Кућанци, срез Доњи Михољац (тада у Аустроугарској, а сада у Хрватској) у земљорадничкој породици.

Гимназију је завршио у Београду, шесторазредну Богословију у Сарајеву, а Богословски факултет у Београду.

Рано је остао без родитеља – отац је отишао да ради у САД, тамо је добио туберкулозу и “вратио се кући да умре” кад су дечаку биле три године, убрзо му је умрла и мајка. Одгајила га је тетка. Увидевши да је дете „врло слабачко”, поштедела га је тешких послова и омогућила му да се школује: иако је мали Гојко био склон „предметима где не мора да меморише, као што су математика и физика”, иако је из веронауке имао двојку, утицај родбине је превагнуо и његов коначан избор био је богословија.

После завршене ниже гимназије у Тузли (1925-1929) и богословије у Сарајеву (1930-1936) дошао је у Београд где је уписао Богословски факултет.

Ту је ванредно завршио преостале разреде гимназије да би могао упоредо да упише и Медицински факултет. На Медицинском факултету је стигао до друге године студија, а Богословски је завршио и ту га затиче Други светски рат.

Да би се издржавао радио је на београдским грађевинама, што му није одговарало због слабог здравља. На позив свог школског друга Јелисеја Поповића одлази у овчарско-кабларске манастире где је провео остатак рата и где почиње свој монашки живот.

Прво је био у манастиру Свете Tројице у Овчару а потом вероучитељ деци избеглица у Бањи Ковиљачи. Тада се тешко разболео „на плућима” и лекари су веровали да је то туберкулоза предвиђајући му још три месеца живота. Извесно време провео је у манастиру Вујан где се излечио и у знак захвалности је изрезбарио један дрвени крст и поклонио га манастиру. Замонашен је у манастиру Благовештењу 1946. године, када је унапређен у чин јерођакона.

Од 1949. до 1955. био је сабрат у манастиру Рача. Школску годину 1950/51. провео је као учитељ заменик у призренској Богословији св. Кирила и Методија. У чин јеромонаха унапређен је 1954, протосинђел је постао 1954, а архимандрит 1957. Од 1955. до 1957. године био је на постдипломским студијама на Богословском факулету у Атини.

Изабран је за епископа рашко-призренског 29. маја 1957. године, а посвећен је 21. септембра 1957. године, у београдској Саборној цркви. Чин посвећења обавио је патријарх српски Викентије. За епископа рашко-призренског устоличен је 13. октобра 1957. године, у призренској Саборној цркви.

У Епархији рашко-призренској градио је нове цркве, обнављао старе и порушене, посвећивао и монашио нове свештенике и монахе. Старао се о Призренској богословији, где је повремено држао и предавања из црквеног певања и црквенословенског језика.

Често је путовао, обилазио своју епархију и служио у свим местима. Са косовским егзодусом, призренска Богословија св. Кирила и Методија је привремено премештена у Ниш, а седиште Рашко-призренске епархије из Пећи у манастир Грачаницу.

Као епископ рашко-призренски сведочио је у Уједињеним нацијама пред многобројним државницима, о страдању српског народа на Косову и Метохији.

Бавио се и научним радом. Објавио је монографију о манастиру Девичу, „Девич, манастир Светог Јоаникија Девичког” (1989, друго издање 1997).

У Гласнику Српске православне цркве, од 1972. године објављује студије из Литургике у облику питања и одговора, од којих је настало тротомно дело „Да нам буду јаснија нека питања наше вере I, II, III” (1998).

Приређује допуњено издање „Србљака”, које је Синод Српске православне цркве издао 1986. године. Такође, приређује „Христијанскије празники” од М. Скабалановича.

Аутор је и издања „Требника”, „Молитвеника”, „Дополнитељног требника”, „Великог типика” и других богослужбених књига у издању Синода. „Питања и одговори чтецу пред преоизводством” објављује 1988. године, а „Молитве и молбе” 1990.

Заслугом патријарха Павла умножен је у 300 примерака „Октоих” из штампарије Ђурђа Црнојевића.

Патријарх Павле дуго година је био председник Комисије Светог архијерејског синода за превод Новог завета, чији је први превод, који је црква одобрила, објављен 1984. године, а исправљено издање тог превода 1990. године.

Исто тако, био је председник Литургичке комисије при Светом архијерејском синоду, који је припремио и штампао „Службеник” на српском језику.

Од када је постао српски патријарх, обновљено је и основано више епархија. Обновљена је Богословија на Цетињу 1992. године. Отворена је 1994. године Духовна академија Светог Василија Острошког у Фочи и Богословија у Крагујевцу 1997. године, као одсек Богословије Светог Саве у Београду. Основана је и Информативна служба Српске Православне Цркве.

У Београду је 1993. године почела да ради Академија СПЦ за уметности и консервацију, са неколико одсека (иконопис, фрескопис, конзервација).

Године 2002. настава веронауке је враћена у школе, као и Богословски факултет у оквире Београдског универзитета из кога су га комунистичке власти избациле 1952. године.

Имајући у виду заслуге Патријарха српског Павла на научном богословском пољу, Богословски факултет Српске православне цркве у Београду, доделио му је 1988. године звање почасног доктора богословља.

Српски Патријарх постао је 1990. године, када је на том месту наследио патријарха Германа. Био је 44. патријарх Српске Православне Цркве.

Извор: Радио "Слово љубве"