Православни богословски факултет у Београду са радошћу објављује да је 13. фебруара 2025. године у амфитеатру Факултета успешно одбрањена докторска дисертација под насловом „Метафорика позива у посланицама апостола Павла: κλητός и сродни мотиви“ коју је израдила монахиња Фива (Савковић) из манастира Градац (Епархија жичка).

Овом одбраном мати Фива је постала прва монахиња у Србији која је стекла звање доктора теолошких наука што представља значајан допринос богословској науци и сведочи о месту и улози монаштва у савременом академском истраживању. Ментор дисертације је био проф. Др Предраг Драгутиновић. Чланови комисије су били: ђакон проф. др Владан Таталовић (председник), протођакон проф. др Драган Радић, доц. др Дарко Анев (Богословски факултет у Скопљу). Овај академски успех представља значајан корак у развоју православне теологије и богословске мисли у Србији. Православни богословски факултет честита мати Фиви на оствареном резултату, уз жељу да њено даље истраживање и рад наставе да обогаћују богословску науку и црквену заједницу.

Извор: https://www.instagram.com/p/DGA5IeTovUG/?img_index=1

Шаховски клубови „Студентски град“ , „Богослов“ и Православни богословски факултет позивају Вас на традиционални Светосавски турнир у шаху за студенте и професоре факултета, академија и високих школа Београда.Турнир ће бити одржан 30. јануара 2025. године у централној читаоници Дома Културе „Студентски град“. Овог јутра разговарали смо са једним од организатора, Браниславом Јаблановићем, студентом ПБФ-а. Пријаве за турнир могу се извршити на број телефона 0603201599 до 16.45, 30. јануара. Детаљније информације можете чути у разговору.

Српску теологију, у издаваштву Епархије жичке и благословом Високопреосвећеног Архиепископа и Митрополита жичког Господина др Јустина, обогатила је новоиздата монографија Кад су људи постајали хришћани: Историјски развој хришћанске мисионарске методологије, аутора др Ведрана Голијанина – доцента на Православном богословском факултету „Свети Василије Острошки“ Универзитета у Источном Сарајеву. Уредници монографије су вероучитељ Милорад М. Васиљевић и протојереј др Слободан Јаковљевић. Рецензију књиге потписују проф. др Љубомир Стојановић, проф. др Зорица Кубурић, проф. др Владан Бартула, проф. др Саша Шољевић.

Аутор кроз четири поглавља пружа свеобухватну историјску анализу разлога због којих су људи током различитих епоха примали хришћанство: у „ранохришћанском добу катакомбне Цркве, ери тзв. хришћанске васељене, колонијалном и савременом добу“ (9). Са теолошком и историјском прецизношћу, аутор истражује културне, друштвене и духовне факторе који су утицали на такве одлуке појединаца или заједница. Осим изврсне аргументације, научној озбиљности ове монографије доприноси опширан одабир како домаће, тако и стране литературе. Поред језика који је лишен претераног академизма, чинећи тако књигу доступну свим читаоцима, писац на сликовит начин приближава тему коју анализира. Неоспорно је да је са оваквим делом, као и многим другим запаженим радовима, професор Голијанин пионир у систематичном бављењу мисиологијом међу богословима Српске Православне Цркве. Такође, мимо разлога за прихватање хришћанства, аутор се бави и мисионарском методологијом: „Уместо историје мисије, пред читаоцем се налази историјски преглед развоја хришћанске мисионарске методологије или, другим речима, прича о начинима на које су мисионари проповедали Христа нехришћанима и начинима на које су нехришћани реаговали на ову проповед“ (8).

У првом поглављу монографије, насловљеном Vicisti, Galilaee! Галилејац који је покорио Рим, аутор описује како су хришћани користили јеврејску Библију (Стари Завет) да би убедили Јевреје да је Исус Христос обећани Месија. Потом, он објашњава на који начин су хришћани паганску философију, религију и уметност тумачили Грцима и Римљанима као хришћанске – оне су, како су хришћани тврдили, садржавале тајанствене знакове који упућују на Христа. Аутор описује како је виђење императора Константина Великог, у којем му се на небу указао знак крста са поруком In hoc signo vinces (У овом знаку ћеш победити), било један од одлучујућих тренутака за прихватања хришћанства као слободне религије у Римској империји. Осим овог чуда, пут ка христијанизацији многих Римљана отворила су страдања хришћана. У делу се истиче како су мучеништва и храброст првих хришћана у суочавању са смрћу оставила снажан утисак на Римљане. Пагани су били задивљени спремношћу хришћана да дословно испуњавају Христове заповести о љубави према другима. У том контексту, на пример, аутор износи задивљујуће примере хришћана који су током великих епидемија лечили болесне пагане одбачене од својих породица: „То је нарочито дошло до изражаја у катастрофалним епидемијама које су задесиле Римску империју, најпре у време тзв. Галенове куге (165–180), а онда и током тзв. Кипријанове куге (око 250–270)“ (43). Савременом хришћанском читаоцу, који је пре свега неколико година посведочио пандемију вируса корона, поступци његових предака могу бити повод за нове мисаоне рефлексије. Из тог разлога, индикативно је да се аутор бави увек актуелним темама – страдање слуге Господњег, услед разних неприлика, присутно је како у давнини, тако и данас.

У поглављу Res publica Christiana: Рађање хришћанске васељене аутор пише о даљем крштењу Римске империје и Европе. Он нарочито анализира сукобе између хришћанских вођа и крштених римских императора у дешавањима која су обликовала нову хришћанску државу. Такође, пише и о томе како је Римска империја, прихватајући нову веру, прогонила стару религију, те је тиме увела репресију у проповед Јеванђеља. У том светлу, истиче се да су прве монашке заједнице аутентично чувале хришћанску истину, а не насилни владари: „То је било време када се у пустињама Египта, Палестине и Сирије развило монаштво које ће постати најзначајнија мисионарска сила у историји хришћанства, неупоредиво доследнија изворним јеванђелским идеалима од државних службеника који су уништавали старе храмове и понекад убијали тврдокорне пагане“ (9). Насилну философију покрштавања „огњем и мачем“ усваја Карло Велики и многи други владари. Поглавље нуди увиде у парадоксалне аспекте христијанизације једне државе. Рана Црква, која је била прогоњена, постала је инструмент прогона под велом нове државне религије. Аутор указује на конфликт између аутентичне вере и политичке моћи као средства принуде. Монашке заједнице су представљале тихи али снажни отпор насилној „евангелизацији“. Но, аутор указује и на то да су кроз историју извесни црквени поглавари приступали репресивној мисионарској философији: „Уништење демонских култова је схватано као дужност државе, мисионарски метод и чак као пастирска одговорност Цркве, па су неретко епископи били задужени да руше паганске храмове или да их претварају у цркве“ (86). Професор Голијанин доноси слику историјског хришћанства – чланови Цркве су светитељи, али и грешни људи, те је због тога оно сведочено на разне начине.

Поглавље Lumen ad revelationem gentium: Слуге Христове и господари света пружа казивање о крштавању неевропских народа од стране европских колонијалних сила. С тим у вези, аутор, на пример, пише о изузетно насилној проповеди хришћанства од стране Шпанаца на просторима Америке. Но, као у сваком поглављу, нису изостављени светли примери мисионара попут „заштитника Индијанаца“ Бартоломеа де Лас Касаса (1484–1566). У поглављу се анализирају и мисионарења Португалаца на Далеком истоку. Аутор посебно истиче чињеницу да су Португалци оживели стару идеју о тајним предзнацима Христа у паганској философији. Пажња је посвећена и проповеди хришћанства на Аљасци и у Русији: три светитеља, Филарет, Макарије и Инокентије, показују одлучност да се Библија преводи на народни језик, што ће изазвати отпор у црквеним круговима. Посебно је интересантан начин проповеди хришћанства у Јапану и Кини. Аутор о Кинезима пише: „Као некад Јеврејима (1 Кор 1, 23), крст Христов је Кинезима био саблазан, па је ово ʻконтроверзноʼ учење чувано за последње кораке адаптације“ (181). Анализирајући 17. век у Јапану, који је обележен свирепим прогонима хришћана, аутор о Јапанцима бележи: „Оставши без мисионара, јапански обраћеници повукли су се у катакомбне заједнице. У њиховом случају видимо пример самосталне адаптације, без страног надзора, због које их многи Европљани уопште не би сматрали хришћанима“ (187). У светлости наведеног, читаоци ће пронаћи фасцинантне податке о јапанским „киришитанима“ (хришћанима) или „какуре киришитанима“ (тајним хришћанима). Дакле, професор Голијанин успева да истакне комплексност мисионарских напора, који често нису били искључиво вођени верским идеалима већ и колонијалним амбицијама. Свака од ових прича открива изазове мисионарства, али и снагу хришћанске вере која се укоренила у различитим културним срединама. У том контексту, похвално је и то што монографија пружа историју мисионарства која доприноси разумевању односа између религије, културе и политике.

Поглавље насловљено Per aspera ad astra: И врата пакла неће је надвладати садржи наратив о крају великих православних мисија, а у питању су пропаст кинеске мисије и краткотрајне Кинеске Православне Цркве. Аутор апострофира то да је занемаривање наслеђа Кирила и Методија довело до поткопавања кинеске православне заједнице. Такође, пишући о личностима попут Чарлса Дарвина, проучава разлог сумње у хришћанског Бога. Један од тих разлога јесте чињеница страдања невиних људи: „Дарвин је сумњао, и то пре на основу чињенице страдања недужних бића него на основу своје теорије“ (242). Вечито актуелно питање теодикеје (зашто Бог допушта страдања ако је сведобар и свемоћан?) присутно је у овом поглављу. Читаоци, који се у животу неоспорно сусрећу са животним неприликама, могу пронаћи многа корисна запажања писца. Осим наведеног, писац монографије наводи и то колико је дестабилизацији хришћанства допринео научни атеизам. Он наводи да је могућа сарадња религије и науке те да су многи научници увидели да је атеизам лош и депресиван, што их је потом вратило хришћанству. Такође, описује се прелазак у хришћанство у 20. и 21. веку, како индивидуа, тако и разних заједница. Аутор пише: „Рувим Спартас, Артур Гатуна, Питер Гилквист, Мојсије Бери, Поликарп и Климент Нехамаја – сва ова имена су, нажалост, претежно непозната европским православцима, иако би требало да нам говоре много о нашој сопственој Цркви“ (274–275). Голијанин, кроз све наведене личности, позива читаоце на дубље разматрање и личну рефлексију о хришћанском животу данас. Интердисциплинарни приступ у писању, фокус на маргинализоване личности, рефлексије о савременим изазовима и нагласак на дијалогу између науке и религије чине ово поглавље релевантим и изузетно актуелним – што је случај и са свим претходним.

Коме је заправо ова књига потребна? Аутор објашњава да је ова књига намењена студентима православног богословља, али и људима који нису школовани теолози, а желе сазнати због чега су њихови преци постали хришћани. Такође, монографија је „писана као прилог православној мисиологији“ (8). На 303 стране Голијанин читалачкој јавности доноси монографију која се чита у једном даху. Дело представља одличан темељ за развој савременог мисионарског богословља – како на академском плану, тако и на практичном. Аутор својом пажњом према историјским, културним и духовним чињеницама успева да створи дело које не само информише, већ и инспирише на даље истраживање у области православне мисиологије.

Вероучитељ Милорад М. Васиљевић

Извор: Епархија жичка

У Копенхагену, у просторијама Данске краљевске библиотеке, познате као Црни дијамант, 26. новембра 2024. године, пред више од стотину званица, представљена је дигитална верзија Мирослављевог јеванђеља, најстаријег сачуваног српског рукописа из 12. века на старословенском језику и ћириличном писму, известио је за Слово љубве г. Тихомир Барбуловић, новинар и писац. У реализацији овог културног догађаја, поред Амбасаде Републике Србије у Копенхагену, учествовали су представници Канцеларије за јавну и културну дипломатију, Српске академије наука и уметности и Народне библиотеке Србије, као и представници Данске краљевске библиотеке и данске компаније Phase One.

У уводном делу, бројне дипломатске представнике, њих преко тридесет, као и представнике угледне данске и српске академске заједнице, поздравили су заменик директора Данске краљевске библиотеке, Сорен Кристенсен, и амбасадорка Мирјана Живковић, указавши на значај овог културног догађаја, те узајамну сарадњу на промоцији дигитализације културног наслеђа две земље.

Амбасадорка Живковић је том приликом изразила задовољство што данској публици можемо да се представимо овим културним догађајем, који говори о нашем одговорном односу према најстаријем сачуваном српском документу, који је уврштен у УНЕСКО регистар „Memory of the World“ као један од 120 докумената који су под заштитом те организације због своје изузетне важности за човечанство.

Сорен Кристенсен, заменик директора Краљевске данске библиотеке, је нагласио да је представљање Мирослављевог јеванђеља изузетан догађај, не само за Србију већ и за свет. Додао је да им је веома драго да су баш они допринели дигитализацији и да је то важан нови корак у сарадњи две земље. Специјално за ову прилику Библиотека је изложила два рукописа Ханса Кристијана Андерсена - „Базар једног песника“ и „Дријаде Србије“из 1842. у којима помиње Србију, као и рукописе других аутора, а које се односе на словенску културу.

У својим обраћањима, директор Канцеларије за културну и јавну дипломатију, Арно Гујон, академици Небојша Лалић и Александар Костић, указали су да овај документ из 12. века представља духовну и културну реликвију значајну за српски народ, који се издваја као пример успешног очувања кроз вишевековни период српске историје, прожет бројним изазовима током тешког положаја српског народа под турским ропством, кроз периоде револуционарних борби за слободу, оба светска рата, а посебно током Првог светског рата, када је овај документ пратио српски народ и његову војску кроз голготу Албанских планина.

За потребе реализације пројекта коришћена је софистицирана професионална опрема врхунског квалитета, чији је произвођач данска компанија Phase One, а чији је рад презентовао њихов представник Поул Хусум. Иначе ова компанија, а и Данска уопште, слови за лидера у домену дигитализације на светском нивоу и придаје посебну пажњу дигитализацији своје културне баштине.

Након пројекције кратког филма под називом „Добре вести, заувек“, академик Александар Костић, директор  Аудиовизуелног архива и центра за дигитализацију у САНУ, указао је да је Мирослављево јеванђеље књига нашег идентитета, те да је српску културу и српску историју тешко замислити без овог рукописа. У сликовитом опису настанка овог документа, али искушења са којим се он суочавао током турбулентних догађаја, указао је да овај документ на неки осликава нашу историју, али и неку невероватну силу која је на необјашњиве начине сачувала документ од уништења. Нагласио је да је процес дигитализације био захтевнији него што је тим на чијем је челу то замишљао, те да је Јеванђеље снимљено у пет варијанти - као отворена књига да се види као објекат, а потом свака страна уз посебне технике осветљења, као и сваки иницијал и илуминација, тако да има дигитална презентација има сачуваних око 1.600 снимака високе резолуције. Том приликом је указао да је уочено да су илуминације којима су осликана лица веома живописна, са различитим изразима, што их је инспирисало да направе дигитални приказ истих. Овим приказом у трајању од три минута, под називом „Они нас посматрају из 12. века“ уз пратеће дирљиве тонове музичког стваралаштва Ксеније Зечевић, окончан је формални део ове изузетно успешне презентације, након чега је одржан свечани пријем за све учеснике овог догађаја.

Овом приликом Арно  Гујон је уручио пригодан поклон - препис Мирослављевог јеванђеља на калиграфски начин, на пергаменту са минијатурама у 24 каратном злату, заменику директора Данске краљевске библиотеке.

**

На извештају, снимцима и фотографијама Радио Слово љубве благодари г. Тихомиру Барбуловићу, писцу и новинару у Данској.

Извор: Радио Слово љубве

Празник Свете Петке, који се слави широм Србије, подсећа на духовну снагу и помоћ коју верници налазе у молитвама и традицији која се негује кроз столећа
На празник Свете Петке, заштитнице жена и светитељке познате по помоћи болеснима и сиромашнима, хиљаде верника окупља се на Калемегдану, у капели Свете Петке и цркви Ружици, како би се поклонили светитељкиним моштима и учествовали у богослужењу.
Српска Православна Црква данас обележава овај важан празник, а централно богослужење предводи протојереј Велибор Џомић.
Верници су се окупили из разних крајева, а неки су стигли још синоћ како би први приступили светитељкиним моштима.
Празник Свете Петке, који се слави широм Србије, подсећа на духовну снагу и помоћ коју верници налазе у молитвама и традицији која се негује кроз столећа.
Лековити извор у капели Свете Петке привлачи вернике из целе земље
Капела посвећена Светој Петки на Калемегдану сваке године привуче хиљаде верника из свих крајева земље који долазе по свету воду из извора смештеног у олтару. Верници верују да ова вода има исцелитељске моћи, те је носе својим домовима у нади за духовно и телесно здравље.
Света Петка, која је међу најпоштованијим светитељкама у православном свету и једна од највећих мисионарки хришћанске вере, има значајно место у духовном животу многих православаца. Епархије Српске православне цркве широм Србије посвећене су њеном наслеђу, са око 250 цркава које носе њено име.
Осим веровања у лековитост воде из извора, капела Свете Петке представља и место окупљања и молитве за вернике који се обраћају светитељки за помоћ и заштиту.
Капела Свете Петке се налази у Доњем граду Београдске тврђаве и подигнута је на месту чудотворног извора, у непосредној близини цркве Ружица, подигнуте после 1867. године. Извор лековите воде налази се у самом олтару капеле. Садашња капела је саграђена 1937. године по пројекту архитекте Момира Коруновића. Њане унутрашње зидове и сводове покривају мозаици, које је 1980-83. године израдио сликар Ђуро Радуловић.
Капела Свете Петке је подигнута у периоду када су мошти ове светитељке премештене у Београд. Њене мошти су пренете на молбу кнегиње Милице Султану. Део моштију је пренет 1417. године у капелу коју је подигао непознати великодостојник из Доњег града. Након турског освајања Београда 1521. мошти су однете у Цариград. 1641. године их откупљује молдавски војвода и преноси у град Јаши. Црква Ружица и даље чува једну частицу моштију Свете Петке.

https://24sedam.rs/drustvo/vesti/341195/vernici-cekaju-u-redu-da-se-poklone-mostima-svete-petke/vest?utm_source=bktv&utm_medium=referral&utm_campaign=bktv&fbclid=IwY2xjawGLmT5leHRuA2FlbQIxMQABHXTSStJo9ZGg8XFPaqbdLGIuE5Pmm0Tl8TZhoj-XjTGlh9bQYpCEkOtItQ_aem_p2zTelqjdz-O3gQHGPMn9Q

Најновијим, десетим предавањем мисионарског пројекта NevskyTalks на енглеском језику, које је одржано 21, октобра 2024. г. у просторијама Мисионарског одељења АЕМ, на веома инспиративан начин, представљен је развој православног хришћанства у Мексику.

Предавање је одржао професор енглеског језика у Мексику г. Нектарије Мина Гевара (Nectarios Mina Guevara), православни Мексиканац који с времена на време посећује Србију и члан је литургијске заједнице цркве Светог Александра Невског. Модератор предавања је био презвитер др Оливер Суботић.

У свом излагању, предавач је присутне је упознао са стањем православне мисије у тој земљи, са освртом на мисионарски рад различитих јурисдикција и њиховим особеностима.  Било је речи о литургијском животу православних хришћана у тој земљи, при чему су присутни посебно пријатно били изненађени бројем православних хришћана у Мексику.

Следеће предавање на енглеском језику у оквиру редовног NevskyTalks циклуса биће крајем новембра месеца, на тему „Православље у Сједињеним Америчким Државама“.

https://мисија.срб/одржано-предавање-на-енглеском-језик/

Органи донорa из Кентакија, који је био проглашен мртвим, били су спремни за вађење, али су лекари направили шокантно откриће: још је био жив. Кретao се — као да се бацао.
Као, кретао се, бацао се по кревету“, рекла је Наташа Милер, конзерватор органа која је била у операционој сали током алармантног инцидента у октобру 2021. године, за NPR. „А када смо отишли тамо, могли смо да видимо да му теку сузе. Видљиво је плакао.“
Одбијање хирурга
Милер, која ради у Kentucky Organ Donor Affiliates (KODA), рекла је медијима да су двојица лекара одбила да изврше вађење органа након што су схватили да је донор погрешно проглашен мртвим. „Хирург који је требало да узме органе рекао је: ‘Ја одустајем. Не желим да имам ништа с тим,’“ рекла је Милер. „Било је веома хаотично. Сви су били веома узнемирени.“
Породична забринутост
Пацијент је био 36-годишњи Ентони Томас „Ти Џеј“ Хувер II, који је тог дана примљен у болницу „Baptist Health“ у Ричмонду, Кентаки, након предозирања дрогом, рекла је његова сестра Дона Рорер.
Донор органа из Кентакија проглашен мртвим, а био је жив у току вађења
Рорер се сетила тренутка забринутости када су њеног брата пребацивали из јединице интензивне неге у операциону салу. Сетила се да га је видела како отвара очи, које су затим почеле да се крећу по соби.„Било је то као његов начин да нам каже: ‘Хеј, још сам овде,’“ рекла је Рорер за NPR.
Алармантни знаци живота
У операционој сали, Милер се сетила како је координатор случаја позвао њеног надређеног у KODA за помоћ када су приметили знаке живота. Надређени је инсистирао да координатор случаја треба да „нађе другог лекара да то уради“, присетила се Милер. На крају, вађење органа је отказано. Хувер сада живи са Рорер, његовом законском старатељицом.
Последице инцидента
Хувер је безбедан, али шокантан тренутак остао је у сећању радницима KODA, од којих су неки дали отказ након тог инцидента.„Посветила сам цео свој живот донацији и трансплантацији органа.
Веома ме плаши то што се овакве ствари допуштају и што нема више заштите за доноре,“ рекла је конзерваторка органа Николета Мартин за NPR. Иако није била у тој операционој сали, рекла је медију да је прегледала досије случаја јер постоји могућност да би могла бити додељена за рад на том поступку.
Процедуралне грешке
Тог дана раније, донор је прошао кроз кардио катетеризацију, која се користи за процену здравља срца пре или после трансплантације.„Донор се пробудио током свог поступка те јутро за кардио катетеризацију. И бацао се по столу,“ рекла је Мартин.
Али тада су лекари умирили пацијента и наставили са планом да узму његове органе, додала је.„То је најгора ноћна мора свих нас, зар не? Бити жив током операције и знати да ће неко отворити твоје тело и узети ти органе?“ рекла је Мартин за NPR. „То је застрашујуће.“
Писмо Конгресу
Била је толико ужаснута да је Мартин написала писмо Конгресу у којем детаљно описује инцидент. Подкомитет за надзор и истраге Комитета за енергетику и трговину одржао је саслушање 11. септембра о надзору над трансплантацијама органа.
Комитет се осврнуо на Хуверов случај, а један сведок поделио је да је Хувер, док је био у операционој сали, наводно изговорио речи: „Помозите ми.“„Неколико нас који смо радили тамо морало је на терапију. То је оставило последице на многе људе, посебно на мене,“ рекла je Мартин за NPR.
Реакција болнице
Болница Baptist Health Richmond послала је изјаву The Independent-u: „Безбедност наших пацијената увек нам је најважнија. Блиско радимо са нашим пацијентима и њиховим породицама како бисмо осигурали да се испоштују жеље наших пацијената за донацију органа.“
Одговори KODE
У међувремену, KODA тврди да су оптужбе које су изашле на видело из овог случаја нетачне. Портпарол је рекао медију: „Нико у KODI никада није био под притиском да прикупи органе од било ког живог пацијента.“ Портпарол je додао: „KODA не узима органе од живих пацијената. KODA никада није вршила притисак на своје чланове тима да то ураде.“
Мрежа наде
Мрежа наде, којој KODA сада припада, изјавила je за The Independent: „Иако не можемо разговарати о специфичним детаљима случаја, забринути смо због начина на који су ови случајеви погрешно представљени.
Редовно прегледамо наше интерне праксе и остајемо посвећени испуњавању наше мисије спашавања живота кроз донацију док поштујемо и бринемо о донорасима и њиховим породицама, као и приоритетизујемо безбедност пацијената.“
Шири контекст
Организација додаје да организације за прикупљање органа нису укључене у бригу о пацијентима и не проглашавају смрт. „У било ком тренутку, ако се стање пацијента побољша или не дође до проглашења смрти, породица бива обавештена да донација не може бити извршена и тим OPO-а не наставља са вађењем органа.
“Овај наводни инцидент близу промашаја није једини.На конгресном саслушању у септембру, један сведок, др Роберт Кенон, хируршки директор програма трансплантације јетре на Универзитету Алабама у Бирмингему, рекао je комитету: „Нажалост, и ја сам то доживео.“ Овај инцидент није укључивао KOD-U и није се догодио у Кентакију, рекаo je.
Други слични инциденти
Донор који je проглашен мозгално мртвим током операције рекаo je анестезиологу да мисли да пацијент дише, „што би суштински негирало проглашење мозглане смрти“, рекаo je др Кannon.
Особље тада позива свог администратора који то објашњава као „рефлекс можданог стабла“ и препоручује им да наставе са поступком, „што би наравно било убиство ако бисмо то урадили“, рекаo je.„Свакa хирургија трансплантације вероватно има причу о себи или колеги који су имали нешто слично,“ рекаo je др Кannon комитету.
На трансплантацију органа у САД чека 103.000 људи
На листи чекања за трансплантацију има више од 103.000 људи. Бајденова администрација најавила je планове за реформу система прикупљања органа, укључујући „повећање транспарентности и одговорности“, изјавила je Администрација ресурса и услуга здравства (HRSA) у марту 2023.
HRSA истражује ове оптужбе али није могла додатно коментарисати, рекаo je портпарол за лист The Independent у изјави.
Истраживање државног тужиоца
Канцеларија државног тужиоца Кентакија такође истражује случај. Државни тужилац Russell Coleman рекаo je за The Independent у изјави: „Наша канцеларија била je у контакту са адвокатима и члановима савезне делегације Кентакија поводом ове страшне оптужбе. У сарадњи са нашим законодавним партнерима из Кентакија наставићемо прегледати чињенице како бисмо идентификовали одговарајући одговор.“
Последице по Хувера
Откако je напустио болницу, Хувера има проблема са памћењем, ходањем и говором, rekla je Рорер за NPR. Инцидент јој још увек смета.„Осећам се издато због тога што су нам људи говорили да je био мождано мртав а он се пробудио,“ rekla je Рорер. „Покушавају да се играју Бога. Готово узимају ову особу како би спасили те људе. И мало по мало, ви губите веру у човечанство.“

https://kompasinfo.rs/donor-organa-iz-kentakija-koji-je-bio-proglasen-mrtvim-se-probudio-u-trenutku-vadjenja/

У петак 5. октобра од 19 часова, у Установи културе "Божидарац" (улива Радослава Грујића 3), на тему "Човек као биће вере и проблем савремене духовности "по мери" човека", беседиће Његош Стикић, дипломирани теолог и асистент на Православном богословском факултету у Београду. Предавање се организује поводом хуманитарне акције прикупљања новчаних средстава за операцију десетогодишње Алексије Сталетовић из Штрпца. Сви су добродошли!

https://www.slovoljubve.com/cir/Newsview.asp?ID=45034

Храм светог пророка Илије у Миријеву уз благослов Његове Светости Патријарха српског Г. Порфирија, а у сарадњи са Савезом винара и виноградара Србије и Градским пијацама, организује пети по реду фестивал манастирских винарија и других производа у порти ове цркве у суботу 28. септембра 2024. године, са почетком у 12 часова. Очекује се долазак више од 25 манастира и преко 50 излагача, а догађај ће улепшати појање мешовитих хорова и учешће дечијег КУД-а "Фолклор је више од игре" из Миријева, док ће у вечерњим часовима наступити гитарски квартет. Предвиђено је да фестивал траје до 20 часова.

Подсетимо да се храм св. пророка Илије налази у улици Витезова Карађорђеве Звезде 59-61, а до њега иду линије аутобуса ГСП: 25, 25п, 27, 46, 63 и 79.

Циљ овог фестивала јесте промоција, дегустација и продаја разних сорти вина, пре свега производа наших манастирских подрума, који су настављачи и баштиници знања и умећа прављења вина које је неговано вековима. Наравно, вино има и сакрални карактер, јер се производи и за богослужбене потребе, као евхаристијски дар, јер од свих дела људских руку за настанак хлеба и вина треба уложити највише труда. Уједно имамо прилику да се упознамо и са другим плодовима молитве које наши свети манастири праве, као што су тамјан, мед, мелеми, уља, сиреви, ракије, тинктуре, чајеви и друго, јер ће и ови производи бити изложени. Уз манастирске винарије, учешће ће узети и већи број познатих винарија из читаве Србије, са награђиваним сортама вина.

Извор: Храм св. Илије

Научна конференција "Дани богословља 2024." биће одржана на Православном богословском факултету у Београду у суботу, 28. септембра. Професор Предраг Драгутиновић за Радио Слово љубве каже да ће "Дани богословља" показати "сав потенцијал српске теологије", показати да је теологија у СПЦ "и те како присутна, жива", да су њени носиоци млади и да она има будућност. Професор је изразио наду да ће се са Богословског факултета, као правог расадника, та младост у своје време отиснути у свет и, као сведок Христове вере, "дати сведочанство које наша Црква вековима даје на трагу Светог Саве и других српских светитеља и богослова". Чујте детаље о овој великој факултетској манифестацији, њеном значају, концепту и садржају:

ПРОГРАМ скупа "Дани богословља 2024."

Извор: Радио Слово љубве

Народна библиотека Србије и Задужбина Владете Јеротића позивају вас 25. септембра 2024. године у 19 сати, у Амфитеатар Народне библиотеке Србије на програм под називом „Путевима Владете Јеротића“, а поводом 100 година од академиковог рођења. Током вечери биће читани и одломци из необјављених текстова академика Јеротића о коме ће говорити: проф. др Ирена Арсић, проф. др Жарко Требјешанин, др Бојан Јовановић и проф. др Драган Симеуновић. Модератор програма је Милена Ђорђијевић, а улаз је слободан.

Извор: Радио "Слово љубве"

О Православљу на Сејшелима, где протојереј-ставрофор Сергиос (Срђан) Јаношевић већ 15 година служи као старешина и први свештеник, под јурисдикцијом Грчке православне патријаршије Александрије и целе Африке, говориће вечерас, 23. септембра 2024. године, у парохијском дому храма св. Александра Невског на Дорћолу, Срђана Јаношевић, ћерка оца Сергиоса. Срђана је уредник у Сејшелској новинској агенцији, са богатим искуством: била је Главни секретар за штампу председника Републике Сејшела, доцент за енглеске студије на Универзитету Сејшела, ТВ репортер за Сејшелску радиодифузну корпорацију и дописник агенције "Франс Прес". Предавање почиње вечерас у 19 сати у просторијама Мисионарског одељења АЕМ у парохијском дому цркве на Дорћолу. Сви су добродошли!

Извор: Мисионарско одељење АЕМ