<?xml version="1.0"?>
<rss version="2.0"><channel><title>&#x416;&#x438;&#x432;&#x435; &#x440;&#x435;&#x447;&#x438; &#x443;&#x442;&#x435;&#x445;&#x435;: Живе речи утехе</title><link>https://pouke.org/index/1346437251/1346438031/?d=1</link><description>&#x416;&#x438;&#x432;&#x435; &#x440;&#x435;&#x447;&#x438; &#x443;&#x442;&#x435;&#x445;&#x435;: Живе речи утехе</description><language>sr</language><item><title>&#x423; &#x413;&#x43E;&#x441;&#x43F;&#x43E;&#x434;&#x443; &#x443;&#x441;&#x43D;&#x443;&#x43E; &#x43E;&#x442;&#x430;&#x446; &#x420;&#x43E;&#x43C;&#x430;&#x43D; (&#x41C;&#x430;&#x442;&#x458;&#x443;&#x448;&#x438;&#x43D;), &#x43F;&#x443;&#x441;&#x442;&#x438;&#x45A;&#x430;&#x43A; &#x438; &#x43F;&#x43E;&#x435;&#x442;&#x430;</title><link>https://pouke.org/index/1346437251/1346438031/%D1%83-%D0%B3%D0%BE%D1%81%D0%BF%D0%BE%D0%B4%D1%83-%D1%83%D1%81%D0%BD%D1%83%D0%BE-%D0%BE%D1%82%D0%B0%D1%86-%D1%80%D0%BE%D0%BC%D0%B0%D0%BD-%D0%BC%D0%B0%D1%82%D1%98%D1%83%D1%88%D0%B8%D0%BD-%D0%BF%D1%83%D1%81%D1%82%D0%B8%D1%9A%D0%B0%D0%BA-%D0%B8-%D0%BF%D0%BE%D0%B5%D1%82%D0%B0-r29432/</link><description><![CDATA[
<p><img src="https://pouke.org/uploads/monthly_2026_05/20260520-101230-447.jpg.30b2238debf3570ec6c5c50f860dd26d.jpg" /></p>
<p>
	 
</p>

<div style="background-color:#ffffff;color:#4a4a49;font-size:18px;padding:15px;">
	<div>
		<div>
			<blockquote style="border-left:2px dotted #ac9721;font-size:18px;padding:10px 20px;">
				У Господу је 19. маја 2026. године, на београдском аеродрому, док се враћао у Русију, уснуо отац Роман Матјушин, пустињак испоснице у Ветрову, велики пријатељ српског народа, појац и поета ванредног талента, стваралац и неговатељ духовне поезије. Дипломирао је руску књижевност, радио многе физичке послове, затим и као средњошколски професор руског и музичког, рођен је 1954, замонашен 1983. у Псовско-печерској лаври, после две године је рукоположен у чин јеромонаха, служио је као парохијски свештеник, а деведесетих година се повукао у Ветрово. Његове су песме на хиљаде људи привеле Богу, биле су антологијске - надахњујуће и молитвене, надалеко су извођене, посебно међу руским певачима попут Жане Бичевскаје, Олега Погудина и других, и постале су нераскидиви део руског духовног и културног наслеђа, с обзиром да су биле и остале и вапај и одговор на духовну жеђ народа. Своју љубав према српском народу забележио је емотивним путописима под насловом књиге "Тамо је моја Србија", а они који су имали благослов и част да упознају оца Романа сведочили су управо о његовој огромној љубави према Србима и нашој историји, те се са разлогом мора приметити симболика његовог овоземног одласка баш у Београду, на путу ка Русији. У наставку прочитајте шта је, поводом упокојења оца Романа, написао Митрополит Тихон (Шевкунов), писац књиге "Несвети, а свети", а препоручујемо да чујете и поједине песме оца Романа, коме нека Господ подари вечан спомен у Царству Небеском.
			</blockquote>

			<div style="background-color:transparent;border:1px #dddddd;">
				<div style="background-color:transparent;border-bottom:2px dotted #ac9721;border-left-color:#dddddd;border-right-color:#dddddd;border-top-color:#dddddd;color:#333333;font-size:18px;padding:10px 15px;">
					<i style="font-size:inherit;"></i><span> </span>Песма "Што ти спаваш, устани душо моја"

					<div style="vertical-align:middle;">
						 
					</div>
				</div>

				<div style="background-color:transparent;padding:15px;">
					<audio controls="" style="padding:0px;vertical-align:baseline;" data-audio-embed=""></audio>
				</div>
			</div>

			<div style="background-color:transparent;border:1px #dddddd;">
				<div style="background-color:transparent;border-bottom:2px dotted #ac9721;border-left-color:#dddddd;border-right-color:#dddddd;border-top-color:#dddddd;color:#333333;font-size:18px;padding:10px 15px;">
					<i style="font-size:inherit;"></i><span> </span>Нумера "Звоњење звона"

					<div style="vertical-align:middle;">
						 
					</div>
				</div>

				<div style="background-color:transparent;padding:15px;">
					<audio controls="" style="padding:0px;vertical-align:baseline;" data-audio-embed=""></audio>
				</div>
			</div>

			<div style="background-color:transparent;border:1px #dddddd;">
				<div style="background-color:transparent;border-bottom:2px dotted #ac9721;border-left-color:#dddddd;border-right-color:#dddddd;border-top-color:#dddddd;color:#333333;font-size:18px;padding:10px 15px;">
					<i style="font-size:inherit;"></i><span> </span>Песма "Јерусалим"

					<div style="vertical-align:middle;">
						 
					</div>
				</div>

				<div style="background-color:transparent;padding:15px;">
					<audio controls="" style="padding:0px;vertical-align:baseline;" data-audio-embed=""></audio>
				</div>
			</div>

			<div style="background-color:transparent;border:1px #dddddd;">
				<div style="background-color:transparent;border-bottom:2px dotted #ac9721;border-left-color:#dddddd;border-right-color:#dddddd;border-top-color:#dddddd;color:#333333;font-size:18px;padding:10px 15px;">
					<i style="font-size:inherit;"></i><span> </span>Нумера "Бели храм над реком"

					<div style="vertical-align:middle;">
						 
					</div>
				</div>

				<div style="background-color:transparent;padding:15px;">
					<audio controls="" style="padding:0px;vertical-align:baseline;" data-audio-embed=""></audio>
				</div>
			</div>

			<p>
				<strong>Митрополит симферопољски и кримски Тихон Шевкунов (писац књиге "Несвети, а свети"), забележио је поводом упокојења оца Романа Матјушина, у писму објављеном на сајту Кримске митрополије које преноси сајт московског Сретењског манастира "Православие.ру", следеће: </strong>
			</p>

			<p>
				Управо су јавили да се јеромонах Роман (Матјушин) упокојио Господу на аеродрому у Београду, вративши се у домовину да умре. Последњег дана Васкрса. Стигао је на време.
			</p>

			<p>
				Шта да кажем код овог ковчега?
			</p>

			<p>
				Много тога има да се каже. Али у ствари, он је све сам рекао.
			</p>

			<p>
				<em>Нећу ништа понети са собом,</em>
			</p>

			<p>
				<em>И зато ми ништа не треба.</em>
			</p>

			<p>
				<em>Сунце излази и поново залази,</em>
			</p>

			<p>
				<em>Да би поново засијало изнад таме.</em>
			</p>

			<p>
				<em>Не бојим се ничега да изгубим,</em>
			</p>

			<p>
				<em>Ако само Ти, Цару царева, будеш са мном.</em>
			</p>

			<p>
				Лежао је у дрвеном ковчегу у Лосици — и устао. Лежао је данас у Београду — и устаће.
			</p>

			<p>
				<em>Велик је и славан хришћански Бог.</em>
			</p>

			<p>
				Срби, хвала вам што сте пружили уточиште ономе који хода сам.
			</p>

			<p>
				Псковска област, прими свог јеромонаха у земљу Ветровску.
			</p>

			<p>
				Господе, упокој душу новопрепочилог јеромонаха Романа у обитељима праведних. Даруј му вечни спомен.
			</p>

			<p>
				<em>Радуј се, усрдни Заступниче,</em>
			</p>

			<p>
				<em>због молитви Твојих за мене.</em>
			</p>

			<p>
				Вечан спомен!   
			</p>

			<p>
				(Извор:<span> </span><a href="https://pravoslavie.ru/" style="background-color:transparent;color:#c42828;" rel="external nofollow">Православие.ру</a>,<span> </span><a href="https://crimea-eparhia.ru/177699.html" style="background-color:transparent;color:#c42828;" rel="external nofollow">Кримска митрополија</a>)
			</p>

			<p>
				**
			</p>

			<p>
				Из архиве на Интернету подсећамо на гостовање оца Романа у емисији<span> </span><a href="https://www.youtube.com/watch?v=TeqdptHJjpo&amp;list=PL26E87CA9135D6A1C&amp;index=1" style="background-color:transparent;color:#c42828;" rel="external nofollow">"Духовници"</a>, као и на поједине интервјуе чије смо наслове линковали, <a href="https://www.cudo.rs/%D1%98%D0%B5%D1%80%D0%BE%D0%BC%D0%BE%D0%BD%D0%B0%D1%85-%D1%80%D0%BE%D0%BC%D0%B0%D0%BD-%D0%BC%D0%B0%D1%82%D1%98%D1%83%D1%88%D0%B8%D0%BD-%D0%BC%D0%BE%D0%BD%D0%B0%D1%85-%D1%80%D0%B0%D1%82-2/" style="background-color:transparent;color:#c42828;" rel="external nofollow">Монах – ратник је Христов</a> , <a href="https://stanjestvari.com/2021/01/06/jeromonah-roman-matjusin-monah-i-pesnik/" style="background-color:transparent;color:#c42828;" rel="external nofollow">Монах и песник</a> , <a href="https://www.pravoslavie.ru/guest/041116082345.htm" style="background-color:transparent;color:#c42828;" rel="external nofollow">Руска идеја је - црквеност</a> (на руском)
			</p>

			<p>
				 
			</p>

			<div>
				 
			</div>

			<hr style="border-color:#eeeeee;border-style:solid none none;border-width:1px 0px 0px;" />
			<p>
				<i><b>Извор:</b><span> </span>Радио Слово љубве</i>
			</p>
		</div>
	</div>
</div>
]]></description><guid isPermaLink="false">29432</guid><pubDate>Wed, 20 May 2026 12:02:40 +0000</pubDate></item><item><title>&#x201E;&#x414;&#x443;&#x445;&#x43E;&#x432;&#x43D;&#x430; &#x440;&#x435;&#x447;&#x201C; &#x43F;&#x440;&#x435;&#x434;&#x441;&#x442;&#x430;&#x432;&#x459;&#x430; &#x43D;&#x43E;&#x432;&#x43E; &#x438;&#x437;&#x434;&#x430;&#x45A;&#x435; &#x43C;&#x430;&#x43D;&#x430;&#x441;&#x442;&#x438;&#x440;&#x430; &#x412;&#x430;&#x442;&#x43E;&#x43F;&#x435;&#x434;&#x430;</title><link>https://pouke.org/index/1346437251/1346438031/%E2%80%9E%D0%B4%D1%83%D1%85%D0%BE%D0%B2%D0%BD%D0%B0-%D1%80%D0%B5%D1%87%E2%80%9C-%D0%BF%D1%80%D0%B5%D0%B4%D1%81%D1%82%D0%B0%D0%B2%D1%99%D0%B0-%D0%BD%D0%BE%D0%B2%D0%BE-%D0%B8%D0%B7%D0%B4%D0%B0%D1%9A%D0%B5-%D0%BC%D0%B0%D0%BD%D0%B0%D1%81%D1%82%D0%B8%D1%80%D0%B0-%D0%B2%D0%B0%D1%82%D0%BE%D0%BF%D0%B5%D0%B4%D0%B0-r29421/</link><description><![CDATA[
<p><img src="https://pouke.org/uploads/monthly_2026_05/1941035162_Snimakekrana2026-05-19000652.png.d77845a7a19f2eeffacf840f0ba0ab0e.png" /></p>
<p>
	 
</p>

<p style="border:0px;color:#666666;font-size:16.8px;padding:0px 0px 1em;text-align:left;vertical-align:baseline;">
	<strong style="border:0px;font-size:16.8px;padding:0px;vertical-align:baseline;">У сусрет доласку Појаса Пресвете Богородице у Београд, Издавачка установа Архиепископије београдско-карловачке „Духовна реч“ и Верско добротворно старатељство с радошћу обавештавају јавност да је светлост дана угледао превод књиге светогорског манастира Ватопеда о чудима која је Пресвета Богородица учинила посредством свог благодатног Појаса. </strong>
</p>

<p style="border:0px;color:#666666;font-size:16.8px;padding:0px 0px 1em;text-align:left;vertical-align:baseline;">
	Та чуда су монаси манастира Ватопеда кроз историју брижљиво записивали и потом, у виду више монографија, представили свеколикој јавности. Ова књига представља први том тог серијала, доносећи, на две стотине страница у колору, до сада непознате податке о предању чуваања Благодатног Појаса и чудима која су се њиме збивала кроз историју, све до данашњег дана. Највећи део књиге садржи стотину чуда новијег датума, праћених потресним сведочанствима људи који су се после молитве пред Богородичиним Појасом исцељивали од најтежих телесних, душевних и духовних болести. Та сведочанства праћена су бројним фотографијама исцељених људи, посебно њихове деце, која су на свет дошла или су од најтежих болести исцељена благословом Пресвете Мајке.
</p>

<p style="border:0px;color:#666666;font-size:16.8px;padding:0px 0px 1em;text-align:left;vertical-align:baseline;">
	 
</p>

<p style="border:0px;color:rgb(102,102,102);font-size:16.8px;padding:0px;vertical-align:baseline;">
	Извор: СПЦ
</p>
]]></description><guid isPermaLink="false">29421</guid><pubDate>Mon, 18 May 2026 22:07:44 +0000</pubDate></item><item><title>&#x410;&#x432;&#x430;&#x43B;&#x441;&#x43A;&#x438; &#x442;&#x43E;&#x440;&#x430;&#x45A; - 16 &#x433;&#x43E;&#x434;&#x438;&#x43D;&#x430;</title><link>https://pouke.org/index/1346437251/1346438031/%D0%B0%D0%B2%D0%B0%D0%BB%D1%81%D0%BA%D0%B8-%D1%82%D0%BE%D1%80%D0%B0%D1%9A-16-%D0%B3%D0%BE%D0%B4%D0%B8%D0%BD%D0%B0-r29263/</link><description><![CDATA[
<p><img src="https://pouke.org/uploads/monthly_2026_04/avalski-toranj-foto-depositphotos-139207936-S.jpg.2908527704b4d52d03bcefe99f506413.jpg" /></p>
<p>
	 
</p>

<p>
	Авалски торањ обележиће 16 година постојања у недељу, 19. априла 2026, уз целодневни програм намењен породицама, деци и свим посетиоцима.
</p>

<p>
	Програм ће се одвијати на платоу торња и у мултимедијалној сали од 12.00 до 17.00 и биће бесплатан за све посетиоце.
</p>

<p>
	Централни део на бини отвара КУД „Авалски цвет“ у 12.00, након чега следи аниматорски програм за најмлађе и наступ мађионичара, док је завршница програма резервисана за Ђ сет и рођенданску атмосферу.
</p>

<p>
	Током целог дана биће организован велики број радионица и интерактивних садржаја. Најмлађи ће моћи да учествују у креативним активностима, док ће љубитељи технологије уживати у радионицама роботике и тематским играма у организацији Диги клинаца. У мултимедијалној сали посетиоце очекује Yandex музеј са ретро играма, такмичењима и наградама.
</p>

<p>
	Посебан акценат стављен је на едукативне и еколошке садржаје – радионице из области заштите природе, израда хотела за инсекте, као и активности које промовишу очување традиционалних заната кроз иницијативу „Сачувајмо вуну“.ЗА Џ - бесплатно - вињета (аутор илустрације: Александра Прхал)
</p>

<p>
	Додатни садржај употпуниће дружење са животињама у сарадњи са Бео зоо вртом, као и интерактивне поставке инспирисане светом илузија и паранормалног, које ће посетиоцима пружити јединствено искуство и забаву.
</p>

<p>
	На платоу ће бити постављен и базар домаћих производа и рукотворина, где ће посетиоци моћи да упознају мале произвођаче и њихове аутентичне производе.
</p>

<p>
	Рођендански програм је бесплатан и биће на платоу, испод торња, а улазнице за посету видиковцу на 122 метру торња наплаћују се по важећем ценовнику.
</p>

<p>
	 
</p>

<p>
	<a href="https://www.danubeogradu.rs/2026/04/avalski-toranj-16-godina/" rel="external nofollow">https://www.danubeogradu.rs/2026/04/avalski-toranj-16-godina/</a>
</p>

<p>
	 
</p>
]]></description><guid isPermaLink="false">29263</guid><pubDate>Fri, 17 Apr 2026 20:30:13 +0000</pubDate></item><item><title>"&#x411;&#x430;&#x434;&#x45A;&#x430;&#x43A; &#x434;&#x435;&#x43B;&#x438;&#x43C;&#x43E;" - 13. &#x430;&#x43A;&#x446;&#x438;&#x458;&#x430; &#x41C;&#x430;&#x43D;&#x430;&#x441;&#x442;&#x438;&#x440;&#x430; &#x421;&#x43B;&#x430;&#x43D;&#x446;&#x438;</title><link>https://pouke.org/index/1346437251/1346438031/%D0%B1%D0%B0%D0%B4%D1%9A%D0%B0%D0%BA-%D0%B4%D0%B5%D0%BB%D0%B8%D0%BC%D0%BE-13-%D0%B0%D0%BA%D1%86%D0%B8%D1%98%D0%B0-%D0%BC%D0%B0%D0%BD%D0%B0%D1%81%D1%82%D0%B8%D1%80%D0%B0-%D1%81%D0%BB%D0%B0%D0%BD%D1%86%D0%B8-r28760/</link><description><![CDATA[
<p><img src="https://pouke.org/uploads/monthly_2026_01/20260103-223250-805.jpg.77473bb8b3e3d75240bbbd455ecfc791.jpg" /></p>
<p>
	 
</p>

<blockquote style="background-color:#ffffff;border-left:2px dotted #ac9721;color:#4a4a49;font-size:18px;padding:10px 20px;">
	Традиционална хуманитарна акција "Манастирски бадњак делимо", коју већ 13 година заредом организује Манастир Светог архиђакона Стефана - Сланци, траје од 4. до 6. јануара на многобројним локацијама у Београду (више на плакату поред), најавио је за Радио Слово љубве Владимир Јовановић, члан Мисионарског братства и Музичког састава "Метох" при овој светињи. Београђани су позвани да, учешћем у добротворној акцији, у своје домове унесу освештане бадњаке, а сав приход прикупљен од поделе бадњака намењен је сиромашним и вишедетним породицама.
</blockquote>

<div style="background-color:#ffffff;color:#4a4a49;font-size:18px;">
	 
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#4a4a49;font-size:18px;">
	<a href="https://www.slovoljubve.com/cir/Newsview.asp?ID=47680" rel="external nofollow">https://www.slovoljubve.com/cir/Newsview.asp?ID=47680</a>
</div>
]]></description><guid isPermaLink="false">28760</guid><pubDate>Sun, 04 Jan 2026 15:58:01 +0000</pubDate></item><item><title>&#x420;&#x430;&#x434;&#x438;&#x43E; &#x421;&#x43B;&#x43E;&#x432;&#x43E; &#x459;&#x443;&#x431;&#x432;&#x435; &#x438; &#x43D;&#x430; &#x408;&#x443;&#x442;&#x458;&#x443;&#x431;&#x443;, &#x438;&#x437; &#x43D;&#x43E;&#x432;&#x43E;&#x433; &#x441;&#x442;&#x443;&#x434;&#x438;&#x458;&#x430;!</title><link>https://pouke.org/index/1346437251/1346438031/%D1%80%D0%B0%D0%B4%D0%B8%D0%BE-%D1%81%D0%BB%D0%BE%D0%B2%D0%BE-%D1%99%D1%83%D0%B1%D0%B2%D0%B5-%D0%B8-%D0%BD%D0%B0-%D1%98%D1%83%D1%82%D1%98%D1%83%D0%B1%D1%83-%D0%B8%D0%B7-%D0%BD%D0%BE%D0%B2%D0%BE%D0%B3-%D1%81%D1%82%D1%83%D0%B4%D0%B8%D1%98%D0%B0-r28747/</link><description><![CDATA[
<p><img src="https://pouke.org/uploads/monthly_2026_01/20260102-010226-628.jpg.a3ea67793672d046be6cacd77bb82189.jpg" /></p>
<p>
	 
</p>

<blockquote style="background-color:#ffffff;border-left:2px dotted #ac9721;color:#4a4a49;font-size:18px;padding:10px 20px;">
	Радиo Слово љубве Архиепископије београдско-карловачке, који већ шеснаест година шири мисију Српске Православне Цркве, по благослову Његове Светости Патријарха српског г. Порфирија од сада свој програм емитује и на Јутјубу из свог новог студија у Светосавском културном и медијском центру СПЦ у Земуну.
</blockquote>

<p style="background-color:#ffffff;color:#4a4a49;font-size:18px;">
	Програм црквеног београдског радија, који се емитује на фреквенцији 107,3 MHz, од сада ће моћи да се гледа на страници @<a href="https://youtu.be/5azZTJJ0rTs?si=T9dbyLXe4PxNjVcC" style="background-color:transparent;color:#c42828;" rel="external nofollow">SlovoljubveRadio</a>.
</p>

<div style="background-color:#ffffff;color:#4a4a49;font-size:18px;">
	<iframe frameborder="0" height="360" width="640" data-embed-src="https://www.youtube.com/embed/5azZTJJ0rTs"></iframe>
</div>

<p style="background-color:#ffffff;color:#4a4a49;font-size:18px;">
	Подсећамо и на друштвене мреже на којима можете да пратите Радио Слово љубве: 
</p>

<p style="background-color:#ffffff;color:#4a4a49;font-size:18px;">
	Инстаграм:<br />
	@<a href="https://www.instagram.com/reel/DS-tl8DCkwd/?igsh=aTdtNzMzbGk0N3N2" style="background-color:transparent;color:#c42828;" rel="external nofollow">slovoljubve</a>.radio
</p>

<p style="background-color:#ffffff;color:#4a4a49;font-size:18px;">
	Тикток:<br />
	@<a href="https://www.tiktok.com/@slovoljubve.radio?_r=1&amp;_t=ZM-92imaTmSnqm" style="background-color:transparent;color:#ac9721;" rel="external nofollow">slovoljubve</a>.radio
</p>

<p style="background-color:#ffffff;color:#4a4a49;font-size:18px;">
	Фејсбук:<br />
	<a href="https://www.facebook.com/SlovoLjubve/?locale=sr_RS" style="background-color:transparent;color:#c42828;" rel="external nofollow">Слово љубве</a><span> </span>- Радио Архиепископије београдско-карловачке
</p>

<p style="background-color:#ffffff;color:#4a4a49;font-size:18px;">
	 
</p>
]]></description><guid isPermaLink="false">28747</guid><pubDate>Fri, 02 Jan 2026 18:36:03 +0000</pubDate></item><item><title>&#x418;&#x441;&#x443;&#x441;&#x435;, &#x432;&#x43E;&#x43B;&#x438;&#x43C; &#x442;&#x435;</title><link>https://pouke.org/index/1346437251/1346438031/%D0%B8%D1%81%D1%83%D1%81%D0%B5-%D0%B2%D0%BE%D0%BB%D0%B8%D0%BC-%D1%82%D0%B5-r28695/</link><description><![CDATA[
<p><img src="https://pouke.org/uploads/monthly_2025_12/zatvor-u-podrumu-zena-670x447.jpg.3f523ece4a95c3514459c22a60d0d468.jpg" /></p>
<p>
	 
</p>

<p>
	<span lang="sr-cyrl-rs" xml:lang="sr-cyrl-rs">Једно искуство о</span><span lang="ru" xml:lang="ru"> страдању и заточеништву хришћанских осуђеника у совјетским логорима и тамницама.</span>
</p>

<p>
	<span lang="ru" xml:lang="ru">Један свештеник који је преживио прогоне у Совјетском Савезу записао је о свом заточеништву следеће:</span>
</p>

<p>
	<a rel=""></a>
</p>

<p>
	 
</p>

<p>
	<span lang="ru" xml:lang="ru">„Нећу престати да благодарим Богу за године које сам провео заточен у потпуној самоћи.<br />
	Три године сам био на дубини од десет метара испод површине земље.<br />
	Никада нисам чуо ни једну ријеч, никада нисам изговорио ни једну ријеч.<br />
	Није било књига.<br />
	Сви спољашњи гласови су утихнули.<br />
	Стражари су носили обућу са гуменим ђоновима, њихов долазак се није чуо.<span>  </span>А онда, како је вријеме пролазило, утихнули су и сви унутрашњи гласови.<br />
	Давали су нам психоактивне љекове, тукли су нас.<br />
	Заборавио сам сво знање из теологије и философије.<br />
	Заборавио сам Свето Писмо.<br />
	Једнога дана сам примијтио да сам заборавио чак и „Оче наш“.<br />
	Нисам могао да га се сјетим.<br />
	Знао сам да почиње ријечима „Оче наш“, али више нисам знао наставак.</span>
</p>

<p>
	<span lang="ru" xml:lang="ru">Сачувао сам наду и рекао:<br />
	„Оче наш, заборавио сам молитву, али Ти је сигурно знаш.<br />
	Молим Те, постави умјесто мене једног Анђела да је изговара, а ја ћу ћутати!“</span>
</p>

<p>
	<span lang="ru" xml:lang="ru">Једно вријеме моја молитва је била: „Исусе, волим Те“.<br />
	А затим, опет: „Исусе, волим Те“.</span>
</p>

<p>
	<span lang="ru" xml:lang="ru">Касније ми је постало тешко да изговарам и то,<br />
	јер су нам давали једну кришку хљеба за цијелу недељу.<br />
	Били су ту батине, мучења, недостатак свјетлости и још много тога.<br />
	Постало је немогуће да саберем ум<br />
	да бих могао да кажем макар и: „Исусе, волим Те“.</span>
</p>

<p>
	<span lang="ru" xml:lang="ru">Најузвишенији облик молитве који познајем<br />
	јесте тихо куцање срца које Га воли.<br />
	Исусу је довољно да чује само<br />
	„тик-а-ток“, „тик-а-ток“,<br />
	и знаће да је сваки откуцај Њему посвећен.“</span>
</p>

<p>
	<strong><span>ГОСПОДЕ МОЈ, ВОЛИМ ТЕ!</span></strong>
</p>

<p>
	<strong><span lang="sr-cyrl-rs" xml:lang="sr-cyrl-rs">Превео</span></strong><strong><span lang="en-us" xml:lang="en-us">:</span></strong><strong><span lang="sr-cyrl-rs" xml:lang="sr-cyrl-rs"> п. Никола Гачевић</span></strong>
</p>
]]></description><guid isPermaLink="false">28695</guid><pubDate>Mon, 22 Dec 2025 21:35:41 +0000</pubDate></item><item><title>&#x414;&#x443;&#x445;&#x43E;&#x432;&#x43D;&#x430; &#x430;&#x43A;&#x430;&#x434;&#x435;&#x43C;&#x438;&#x458;&#x430; &#x443; &#x421;&#x432;&#x435;&#x442;&#x43E;&#x441;&#x430;&#x432;&#x441;&#x43A;&#x43E;&#x43C; &#x425;&#x440;&#x430;&#x43C;&#x443;</title><link>https://pouke.org/index/1346437251/1346438031/%D0%B4%D1%83%D1%85%D0%BE%D0%B2%D0%BD%D0%B0-%D0%B0%D0%BA%D0%B0%D0%B4%D0%B5%D0%BC%D0%B8%D1%98%D0%B0-%D1%83-%D1%81%D0%B2%D0%B5%D1%82%D0%BE%D1%81%D0%B0%D0%B2%D1%81%D0%BA%D0%BE%D0%BC-%D1%85%D1%80%D0%B0%D0%BC%D1%83-r28519/</link><description><![CDATA[
<p><img src="https://pouke.org/uploads/monthly_2025_11/20251113-085220-233.jpeg.9d65453729e1126d013f376130c25d0c.jpeg" /></p>
<p>
	 
</p>

<blockquote>
	На дан Светих лекара и бесребреника Козме и Дамјана, 14. новембра 2025. године, у 18 часова ће у крипти Светосавског храма на Врачару бити одржана свечана духовна академија, поводом празника заштитника лекара, фармацеута и медицинског особља. Овај догађај организује Мисионарско одељење заветног храма српског народа, сви сте добродошли!
</blockquote>

<div>
	 
</div>

<hr />
<p>
	<i><b>Извор:</b> Радио "Слово љубве"</i>
</p>
]]></description><guid isPermaLink="false">28519</guid><pubDate>Thu, 13 Nov 2025 13:10:50 +0000</pubDate></item><item><title>&#x41D;&#x43E;&#x432;&#x438; "&#x424;&#x438;&#x43B;&#x43E;&#x441;&#x43E;&#x444;&#x441;&#x43A;&#x438; &#x441;&#x443;&#x441;&#x440;&#x435;&#x442; &#x43A;&#x43E;&#x434; &#x41C;&#x438;&#x43B;&#x443;&#x442;&#x438;&#x43D;&#x430; &#x411;&#x43E;&#x458;&#x438;&#x45B;&#x430;"</title><link>https://pouke.org/index/1346437251/1346438031/%D0%BD%D0%BE%D0%B2%D0%B8-%D1%84%D0%B8%D0%BB%D0%BE%D1%81%D0%BE%D1%84%D1%81%D0%BA%D0%B8-%D1%81%D1%83%D1%81%D1%80%D0%B5%D1%82-%D0%BA%D0%BE%D0%B4-%D0%BC%D0%B8%D0%BB%D1%83%D1%82%D0%B8%D0%BD%D0%B0-%D0%B1%D0%BE%D1%98%D0%B8%D1%9B%D0%B0-r28440/</link><description><![CDATA[
<p><img src="https://pouke.org/uploads/monthly_2025_10/20251027-130826-256.jpg.11c4cd662b044bab20163de0d62f6ac7.jpg" /></p>
<p>
	 
</p>

<blockquote>
	У среду 29. октобра 2025. године у Библиотеци "Милутин Бојић" о духовним аспектима вантелесне оплодње говориће протојереј Јован Пламенац, дугогодишњи парох барски у Митрополији црногорско-приморској. Почетак овог "Философског сусрета код Милутина Бојића" је у 19 часова, модератор је Светлана Марјанов, а библиотека се налази у улици Илије Гарашанина број 5 у центру Београда.
</blockquote>

<div>
	 
</div>

<hr />
<p>
	<i><b>Извор:</b> Радио "Слово љубве"</i>
</p>
]]></description><guid isPermaLink="false">28440</guid><pubDate>Mon, 27 Oct 2025 19:59:50 +0000</pubDate></item><item><title>&#x201E;&#x425;&#x440;&#x438;&#x448;&#x45B;&#x430;&#x43D;&#x441;&#x442;&#x432;&#x43E; &#x438; (&#x430;)&#x433;&#x43D;&#x43E;&#x441;&#x442;&#x438;&#x446;&#x438;&#x437;&#x430;&#x43C; &#x2013; &#x201E;&#x43E;&#x440;&#x433;&#x430;&#x43D;&#x438;&#x437;&#x43E;&#x432;&#x430;&#x43D;&#x435; &#x440;&#x435;&#x43B;&#x438;&#x433;&#x438;&#x458;&#x435;&#x201C; &#x43F;&#x440;&#x435;&#x434; &#x438;&#x437;&#x430;&#x437;&#x43E;&#x432;&#x438;&#x43C;&#x430; &#x441;&#x430;&#x432;&#x440;&#x435;&#x43C;&#x435;&#x43D;&#x43E;&#x433; &#x434;&#x440;&#x443;&#x448;&#x442;&#x432;&#x430;&#x201C;</title><link>https://pouke.org/index/1346437251/1346438031/%E2%80%9E%D1%85%D1%80%D0%B8%D1%88%D1%9B%D0%B0%D0%BD%D1%81%D1%82%D0%B2%D0%BE-%D0%B8-%D0%B0%D0%B3%D0%BD%D0%BE%D1%81%D1%82%D0%B8%D1%86%D0%B8%D0%B7%D0%B0%D0%BC-%E2%80%93-%E2%80%9E%D0%BE%D1%80%D0%B3%D0%B0%D0%BD%D0%B8%D0%B7%D0%BE%D0%B2%D0%B0%D0%BD%D0%B5-%D1%80%D0%B5%D0%BB%D0%B8%D0%B3%D0%B8%D1%98%D0%B5%E2%80%9C-%D0%BF%D1%80%D0%B5%D0%B4-%D0%B8%D0%B7%D0%B0%D0%B7%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D0%BC%D0%B0-%D1%81%D0%B0%D0%B2%D1%80%D0%B5%D0%BC%D0%B5%D0%BD%D0%BE%D0%B3-%D0%B4%D1%80%D1%83%D1%88%D1%82%D0%B2%D0%B0%E2%80%9C-r28402/</link><description><![CDATA[
<p><img src="https://pouke.org/uploads/monthly_2025_10/20251019-224048-680.png.07fc9cc1e776399fd361f75fb5edb4b1.png" /></p>
<p>
	 
</p>

<blockquote>
	У организацији Дома омладине и Библијског културног центра организује се трибина под насловом: „Хришћанство и (а)гностицизам – „организоване религије“ пред изазовима савременог друштва“.
</blockquote>

<blockquote>
	Испред Мисионарског одељења Архиепископије београдско-карловачке на трибини ће учествовати: презвитер др Оливер Суботић, управник Мисионарског одељења АЕМ и Андреј Протић, културолог и публициста, Стални стручни сарадник Одсека за апологетску мисију Мисионарског одељења АЕМ. Трибина ће бити одржана у уторак, 21. октобра 2025. године, са почетком у 19 часова, у Клубу Дома омладине Београда (ДОБ).
</blockquote>

<div>
	 
</div>

<hr />
<p>
	<i><b>Извор:</b> Мисионарско одељење АЕМ</i>
</p>
]]></description><guid isPermaLink="false">28402</guid><pubDate>Sun, 19 Oct 2025 20:47:46 +0000</pubDate></item><item><title>&#x414;&#x440; &#x417;&#x43E;&#x440;&#x438;&#x446;&#x430; &#x41A;&#x443;&#x431;&#x443;&#x440;&#x438;&#x45B; &#x43E; &#x441;&#x432;&#x435;&#x442;&#x438;&#x442;&#x435;&#x459;&#x438;&#x43C;&#x430; &#x431;&#x43E;&#x433;&#x43E;&#x43C;&#x43E;&#x459;&#x430;&#x447;&#x43A;&#x43E;&#x433; &#x43F;&#x43E;&#x43A;&#x440;&#x435;&#x442;&#x430;</title><link>https://pouke.org/index/1346437251/1346438031/%D0%B4%D1%80-%D0%B7%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%86%D0%B0-%D0%BA%D1%83%D0%B1%D1%83%D1%80%D0%B8%D1%9B-%D0%BE-%D1%81%D0%B2%D0%B5%D1%82%D0%B8%D1%82%D0%B5%D1%99%D0%B8%D0%BC%D0%B0-%D0%B1%D0%BE%D0%B3%D0%BE%D0%BC%D0%BE%D1%99%D0%B0%D1%87%D0%BA%D0%BE%D0%B3-%D0%BF%D0%BE%D0%BA%D1%80%D0%B5%D1%82%D0%B0-r28392/</link><description><![CDATA[
<p><img src="https://pouke.org/uploads/monthly_2025_10/20251017-120755-953.jpg.a70256130face03b26366161200901be.jpg" /></p>
<p>
	 
</p>

<blockquote>
	У понедељак 20. октобра 2025. године у Библиотеци "Милутин Бојић" о светитељима богомољачког покрета говориће проф. др Зорица Кубурић, професор новосадског Философског факултета, председник Центра за емпиријска истраживања, социолог религије и психотерапеут. Почетак овог "Философског сусрета код Милутина Бојића" је у 19 часова, модератор је Светлана Марјанов, а библиотека се налази у улици Илије Гарашанина број 5 у центру Београда.
</blockquote>

<p>
	Подсећамо да је др Кубурић аутор књиге "Аутентичност богомољачког покрета" која је представљена у београдској црквеној књижари "Слово", што смо и пренели у емисији <a href="https://www.slovoljubve.com/cir/Newsview.asp?ID=47003" rel="external nofollow">"Збор зборила господа хришћанска"</a>.
</p>

<div>
	 
</div>

<hr />
<p>
	<i><b>Извор:</b> Радио "Слово љубве"</i>
</p>
]]></description><guid isPermaLink="false">28392</guid><pubDate>Fri, 17 Oct 2025 18:06:45 +0000</pubDate></item><item><title>&#x41D;&#x430;&#x443;&#x447;&#x43D;a &#x43A;&#x43E;&#x43D;&#x444;&#x435;&#x440;&#x435;&#x43D;&#x446;&#x438;&#x458;a &#x201E;&#x411;&#x430;&#x43B;&#x43A;&#x430;&#x43D;&#x441;&#x43A;&#x438; &#x43C;&#x43E;&#x43D;&#x430;&#x448;&#x43A;&#x438; &#x441;&#x432;&#x435;&#x442;&#x43E;&#x432;&#x438; &#x2013; &#x414;&#x438;&#x458;&#x430;&#x43B;&#x43E;&#x437;&#x438; &#x43E; &#x43C;&#x43E;&#x43D;&#x430;&#x448;&#x442;&#x432;&#x443;, &#x442;&#x435;&#x43E;&#x43B;&#x43E;&#x433;&#x438;&#x458;&#x438; &#x438; &#x43A;&#x443;&#x43B;&#x442;&#x443;&#x440;&#x438;&#x201C;</title><link>https://pouke.org/index/1346437251/1346438031/%D0%BD%D0%B0%D1%83%D1%87%D0%BDa-%D0%BA%D0%BE%D0%BD%D1%84%D0%B5%D1%80%D0%B5%D0%BD%D1%86%D0%B8%D1%98a-%E2%80%9E%D0%B1%D0%B0%D0%BB%D0%BA%D0%B0%D0%BD%D1%81%D0%BA%D0%B8-%D0%BC%D0%BE%D0%BD%D0%B0%D1%88%D0%BA%D0%B8-%D1%81%D0%B2%D0%B5%D1%82%D0%BE%D0%B2%D0%B8-%E2%80%93-%D0%B4%D0%B8%D1%98%D0%B0%D0%BB%D0%BE%D0%B7%D0%B8-%D0%BE-%D0%BC%D0%BE%D0%BD%D0%B0%D1%88%D1%82%D0%B2%D1%83-%D1%82%D0%B5%D0%BE%D0%BB%D0%BE%D0%B3%D0%B8%D1%98%D0%B8-%D0%B8-%D0%BA%D1%83%D0%BB%D1%82%D1%83%D1%80%D0%B8%E2%80%9C-r28221/</link><description><![CDATA[
<p><img src="https://pouke.org/uploads/monthly_2025_09/20250906-191143-474.jpg.7ce20ecc1484236f73033aa42e66fd2d.jpg" /></p>
<p>
	 
</p>

<blockquote>
	У манастиру Водоча крај Струмице вечерас је  отпочела са радом научнa конференцијa „Балкански монашки светови – Дијалози о монаштву, теологији и култури“.
</blockquote>

<p>
	Овај тродневни скуп, који организују Институт за литургику и црквену уметност Православног богословског факултета Универзитета у Београду и Институт за духовно и монашко наслеђе на Балкану Наслеђе пустиње, почео је поздравним словом Његове Светости Патријарха српског г. Порфирија, које је прочитао Патријархов изасланик, Преосвећени викарни Епископ моравички  г. Тихон. Поглавар Српске Православне Цркве је изразио радост због  организовања конференције и истакао да она представља један од првих зрелих плодова сарадње која је проистекла из великог и историјског догађаја доделе Томоса о аутокефалности Македонској Православној Цркви – Охридској Архиепископији:
</p>

<p>
	„Том одлуком, којом је исцељена вишедеценијска рана, посведочено је јединство Цркве Христове које се остварује у љубави и истини. Из тог јединства ничу, расту и рађају, први плодови – не само литургијско и духовно сабирање, него и заједничко научно и културно дело, какво представља ова конференција. Својом тематиком и значајем она сведочи да наша саборност није само формална, већ се она манифестује у стваралаштву, заједничком труду и сведочењу.
</p>

<p>
	Суштинска вредност овог скупа огледа се у томе што се у њему истражује наше  духовно и монашко наслеђе. Монаштво је током векова било духовно прибежиште и сабиралиште православних народа Балкана. Манастири су били не само места молитвеног тиховања и духовне борбе, већ и живи извори богословља, центри литургијског живота и колевке културног стваралаштва – књижевности, уметности и просвете. Тај историјски и духовни континуитет чини монаштво не само једним од важних сегмената нашег предања, него његовим срцем и душом.
</p>

<p>
	Посебно је значајно што ова конференција, како показује и њен програм, не остаје у границама прошлости, него из ње црпи снагу и надахнуће за живот у садашњости и будућности. Говорити о монаштву не  значи тек научно истраживати један историјски феномен, него, пре свега, богословски промишљати и духовно подстицати савремени живот Цркве. Наше доба, са свим својим изазовима и саблазнима, показује да је дух монаштва – дух молитве, поста, бдења, ћутања и љубави – нужан лек за људску душу и извор препорода целокупне заједнице.
</p>

<p>
	Уверен сам да ће резултати овог научног сабрања бити на корист не само богословљу као академској дисциплини, него и животу Цркве у целини. Јер, што дубље улазимо у анализу историјских текстова и богословских сведочанстава, све јасније откривамо живи дух Цркве који дише кроз векове и који нас данас укрепљује и усмерава.
</p>

<p>
	Са радошћу истичем да је овај скуп и место сабрања и заједничког делања епископа, свештенства, монаштва и богослова наше две сестринске Цркве – Српске Православне Цркве и Македонске Православне Цркве – Охридске Архиепископије. Тај сусрет није само академски, него саборни и литургијски, јер сваки истински богословски разговор израста из заједнице у Христу и у Њему налази своје испуњење. Нека овај скуп буде још један доказ да је наш заједнички труд у Господу благословен и да доноси изобиље добрих плодова. Нека посведочи да смо, упркос огромним искушењима и историјским недаћама, сачували заједничко наслеђе и да смо позвани да га заједно развијамо и сведочимо у овом нашем времену обремењеном фабрикованим немирима и крајњом неизвесношћу”.
</p>

<p>
	Поздравно слово Блажењејшег Архиепископа охридског и македонског г. Стефана произнео је Преосвећени Епископ хераклејски г. Климент. Домаћин конференције, Високопреосвећени Митрополит струмички г. Наум, у уводном излагању на тему Исихазам као унутрашње, есхатолошко и царско свештенство, говорио је о суштини тог древног светогорског духовног покрета који циљ хришћанског живота види у заједничарењу са Богом, причешћу и виђењу Бога. То је основна идеја исихаста свих времена, богословски потврђена у Цркви, у делима раних Отаца, а поготову код Светог Григорија Паламе у четрнаестом, али и у потоњим столећима.
</p>

<p>
	У суботу, 6. септембра 2025. године, после свете Литургије у манастиру Светог Антонија Великог у Новом Селу следи изузетно богат програм конференције у три сесије, који ће трајати до касних вечерњих сати. У  тродневној научној конференцији учествоваће еминентни стручњаци из богословских научних области која се тичу теме којој је посвећен овај скуп: Митрополит струмички др Наум, Митрополит крушевачки др Давид, Митрополит дебарско-кичевски др Георгије, викарни Епископ моравички др Тихон, Епископ хераклејски мр Климент, викарни Епископ стобиjски Јаков, протојереј-ставрофор др Владимир Вукашиновић, архимандрит Данило (Гаврановић), протојереј проф. др Србољуб Убипариповић, јереј доц. др Драган Каран, протођакон проф. др Златко Матић, протојереј проф. др Зоран Ранковић и доц. др Виктор Недески.
</p>

<div>
	 
</div>

<hr />
<p>
	<i><b>Извор:</b> Информативна служба СПЦ</i>
</p>
]]></description><guid isPermaLink="false">28221</guid><pubDate>Sat, 06 Sep 2025 21:14:07 +0000</pubDate></item><item><title>&#x41F;&#x440;&#x438;&#x458;&#x435;&#x43C; &#x43D;&#x43E;&#x432;&#x438;&#x445; &#x43F;&#x43E;&#x43B;&#x430;&#x437;&#x43D;&#x438;&#x43A;&#x430; &#x443; &#x448;&#x43A;&#x43E;&#x43B;&#x443; &#x446;&#x440;&#x43A;&#x432;&#x435;&#x43D;&#x43E;&#x433; &#x43F;&#x43E;&#x458;&#x430;&#x45A;&#x430;</title><link>https://pouke.org/index/1346437251/1346438031/%D0%BF%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B5%D0%BC-%D0%BD%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%85-%D0%BF%D0%BE%D0%BB%D0%B0%D0%B7%D0%BD%D0%B8%D0%BA%D0%B0-%D1%83-%D1%88%D0%BA%D0%BE%D0%BB%D1%83-%D1%86%D1%80%D0%BA%D0%B2%D0%B5%D0%BD%D0%BE%D0%B3-%D0%BF%D0%BE%D1%98%D0%B0%D1%9A%D0%B0-r28190/</link><description><![CDATA[
<p><img src="https://pouke.org/uploads/monthly_2025_08/20250829-164918-602.jpg.4f02299b0b6ca1d7f367adcaaa70ff00.jpg" /></p>
<p>
	 
</p>

<blockquote>
	Школа црквеног појања при Храму Светог великомученика Димитрија на Новом Београду, вршиће током септембра пријем нових полазника, са благословом епископа топличког Петра, старешине овога храма. За будуће појце нема нарочитог старосног ограничења, а није неопходно ни претходно музичко образовање; неопходна је само добра и чврста воља, елементарни музички слух и потенцијал који ће се у школи даље темељно развијати, истакао је за Слово љубве руководилац школе Милан Шишић, мастер теолог и наставник појања. Циљ школе је, како Шишић наглашава, једнак мисији Српске православне цркве: да се сви људи, и млади и стари, и жене и мушкарци, приволе и приближе светим богослужењима, али и да се стручно уведу у појачку праксу. Аудиције за нове чланове биће оргазоване у парохијском дому Храма Светог великомученика Димитрија на Новом Београду (Омладинских бригада 3а) после вечерње службе сваког уторка и четвртка током септембра. Заинтересовани могу да се обрате Милану Шишићу, који води и певницу овог храма, после служби, или да га контактирају на број телефона 0643476292.
</blockquote>

<div>
	<div>
		<i class="fa"></i> Разговарала: Ана Мијаиловић <span> </span>

		<div>
			 
		</div>
	</div>
</div>

<div>
	<div>
		<div>
			<div>
				<div>
					<div>
						<div>
							<audio controls="" data-audio-embed=""></audio>
						</div>
					</div>

					<div>
						 
					</div>

					<hr />
				</div>
			</div>
		</div>

		<div>
			 
		</div>
	</div>
</div>

<div>
	<div>
		<div>
			 
		</div>
	</div>
</div>
]]></description><guid isPermaLink="false">28190</guid><pubDate>Fri, 29 Aug 2025 21:20:16 +0000</pubDate></item><item><title>&#x423; &#x441;&#x440;&#x435;&#x434;&#x443; &#x443; &#x411;&#x443;&#x441;&#x438;&#x458;&#x430;&#x43C;&#x430; - &#x43C;&#x43E;&#x43D;&#x43E;&#x434;&#x440;&#x430;&#x43C;&#x430; &#x43E; &#x421;&#x430;&#x432;&#x438; &#x41C;&#x440;&#x43A;&#x430;&#x459;&#x443;</title><link>https://pouke.org/index/1346437251/1346438031/%D1%83-%D1%81%D1%80%D0%B5%D0%B4%D1%83-%D1%83-%D0%B1%D1%83%D1%81%D0%B8%D1%98%D0%B0%D0%BC%D0%B0-%D0%BC%D0%BE%D0%BD%D0%BE%D0%B4%D1%80%D0%B0%D0%BC%D0%B0-%D0%BE-%D1%81%D0%B0%D0%B2%D0%B8-%D0%BC%D1%80%D0%BA%D0%B0%D1%99%D1%83-r27758/</link><description><![CDATA[
<p><img src="https://pouke.org/uploads/monthly_2025_05/20250512-164911-879.jpg.5a7e49b16a10997007d264294c6d8901.jpg" /></p>
<p>
	 
</p>

<div>
	<blockquote>
		У оквиру обележавања славе Храма Светих Кирила и Методија у Бусијама, у среду, 14. маја, биће одиграна монодрама "Слушај како говорим - Сава Мркаљ". Представа почиње након вечерње службе од 18 часова, а улаз је слободан. Добро дошли!
	</blockquote>

	<p>
		На ово вече позива вас <a href="https://www.slovoljubve.com/Cir/Newsview.asp?ID=46530" rel="external nofollow">глумац Дејан Стојаковић </a>који је био гост нашег "Јутра", док је о богатом програму "Дана Светих Кирила и Методија" за  "Подне" говорио <a href="https://www.slovoljubve.com/Cir/Newsview.asp?ID=46529" rel="external nofollow">старешина поменуте цркве, јереј Драган Зорица</a>.
	</p>

	<div>
		 
	</div>

	<hr />
	<p>
		<i><b>Извор:</b> Радио Слово љубве</i>
	</p>
</div>

<p style="text-align:center;">
	<a class="ipsAttachLink ipsAttachLink_image" href="https://pouke.org/uploads/monthly_2025_05/20250512-164911-879.jpg.269f71aaea8714aa09a41c5e242ffe8b.jpg" data-fileid="50210" data-fileext="jpg" rel=""><img class="ipsImage ipsImage_thumbnailed" data-fileid="50210" data-ratio="100.00" width="756" alt="20250512-164911-879.thumb.jpg.4e982fe53df6fe92edadf1503720b2cc.jpg" data-src="https://pouke.org/uploads/monthly_2025_05/20250512-164911-879.thumb.jpg.4e982fe53df6fe92edadf1503720b2cc.jpg" src="https://pouke.org/applications/core/interface/js/spacer.png" /></a>
</p>
]]></description><guid isPermaLink="false">27758</guid><pubDate>Mon, 12 May 2025 17:19:40 +0000</pubDate></item><item><title>&#x41E; &#x43A;&#x45A;&#x438;&#x437;&#x438; &#x443; &#x447;&#x435;&#x442;&#x432;&#x440;&#x442;&#x430;&#x43A; &#x43D;&#x430; &#x422;&#x430;&#x448;&#x43C;&#x430;&#x458;&#x434;&#x430;&#x43D;&#x443;: "&#x41F;&#x440;&#x430;&#x432;&#x430; &#x426;&#x440;&#x43A;&#x430;&#x432;&#x430; &#x438; &#x458;&#x435;&#x434;&#x438;&#x43D;&#x441;&#x442;&#x432;&#x43E; &#x426;&#x440;&#x43A;&#x432;&#x435;"</title><link>https://pouke.org/index/1346437251/1346438031/%D0%BE-%D0%BA%D1%9A%D0%B8%D0%B7%D0%B8-%D1%83-%D1%87%D0%B5%D1%82%D0%B2%D1%80%D1%82%D0%B0%D0%BA-%D0%BD%D0%B0-%D1%82%D0%B0%D1%88%D0%BC%D0%B0%D1%98%D0%B4%D0%B0%D0%BD%D1%83-%D0%BF%D1%80%D0%B0%D0%B2%D0%B0-%D1%86%D1%80%D0%BA%D0%B0%D0%B2%D0%B0-%D0%B8-%D1%98%D0%B5%D0%B4%D0%B8%D0%BD%D1%81%D1%82%D0%B2%D0%BE-%D1%86%D1%80%D0%BA%D0%B2%D0%B5-r27585/</link><description><![CDATA[
<p><img src="https://pouke.org/uploads/monthly_2025_03/20250325-122655-272.jpg.44539b13f34810197026e3740b494a84.jpg" /></p>
<p>
	 
</p>

<div>
	<blockquote>
		Представљање књиге "Права Цркава и јединство Цркве", уз учешће професора Православног богословског факултета Универзитета у Београду - Зорана Деврње, Драгана Радића и Владислава Пузовића, биће у четвртак, 27. марта 2025. године, у крипти Цркве Светог Марка на Ташмајдану са почетком у 18 часова. Добро дошли!
	</blockquote>

	<div>
		 
	</div>

	<hr />
	<p>
		 
	</p>

	<p>
		<a href="https://www.slovoljubve.com/cir/Newsview.asp?ID=46256" rel="external nofollow">https://www.slovoljubve.com/cir/Newsview.asp?ID=46256</a>
	</p>

	<p>
		 
	</p>
</div>
]]></description><guid isPermaLink="false">27585</guid><pubDate>Tue, 25 Mar 2025 21:58:42 +0000</pubDate></item></channel></rss>
