100 година од рођења Владете Јеротића: Духовни светионик нашег времена

Од неуропсихијатра до теолога, Јеротић је својим делом и учењем обасјавао пут ка љубави, толеранцији и образовању. Многи га сматрају највећим нашим просветитељем на раскршћу 20. и 21. века, а посебно су га уважавали српски патријарси.
На данашњи дан пре тачно сто година, 2. августа 1924. године, рођен је један од најистакнутијих српских интелектуалаца и духовника, академик Владета Јеротић. Као син јединац у чиновничкој породици у Београду, Владета је одрастао у окружењу које је неговало вредности православља и патриотизма, што је обликовало његов животни пут. Још у раној младости, током школовања у Другој мушкој гимназији, Јеротић је показао дубоко интересовање за историју и теологију, предмете које је слушао са посебним задовољством.
Љубав према православљу и родољубљу наставила се током његовог школовања на Медицинском факултету у Београду, где је специјализирао неуропсихијатрију 1957. године. Даље усавршавање га је одвело у Швајцарску, Немачку и Француску, где је између 1958. и 1961. године специјализирао психотерапију.
Своје прво запослење нашао је на Универзитетској нервној клиници у Београду, где је радио као асистент до 1963. године. Након тога прелази у болницу "Др Драгиша Мишовић", где је радио на првом психотерапеутском одељењу у Југославији, под руководством примаријуса др Владислава Клајна.
Током готово две деценије, колико је био начелник овог одељења, Јеротић је стекао велико искуство у раду са пацијентима, постао примаријус и значајно допринео развоју психотерапије у Србији. Ипак, Јеротићева знатижеља и истраживачки дух водили су га даље, ван граница медицине, ка културној антропологији и теологији.
Од 1985. године, предаје на Теолошком православном факултету у Београду, где је основао Катедру за пастирску психологију и медицину. Напустивши рад у болници, у потпуности се посветио педагошком раду, предајући нове генерације студената и ширећи знања из области религије, психотерапије, социологије, филозофије и психијатрије.
Јеротић је иза себе оставио богато стваралаштво које обухвата преко 70 књига и неколико стотина научних чланака. Његова предавања широм Југославије и Србије окупљала су велики број слушалаца, којима је несебично преносио своје знање и духовне поруке.
Његова реч била је светионик у временима таме, позивајући на толеранцију, разумевање, љубав и образовање утемељено на моралним начелима. Владета Јеротић је 1994. године изабран за дописног члана Српске академије наука и уметности, а 2000. године постао је редовни члан. Био је члан Удружења књижевника Србије и редовни члан Академије медицинских наука.
Његов рад и друштвени допринос препознати су бројним признањима и наградама. Упокојио се 4. септембра 2018. године у Београду, остављајући за собом велики траг у српској науци и култури.
- Дочекао је да наш народ буде ослобођен окова и жестоких репресија које су наметале безбожне власи. Често је долазио у Цркву Ружицу на Калимегдану, да се моли Богу и да се дружи са онима који су се ту сабирали. Наша молитва је најмање могуће уздарје за све оно што је Владета учинио за свој народ, али и за многе од нас појединачно, као један од ретких интелектуалаца из нашег народа - рекао је патријарх српски Порфирије у својој беседи на помену Владети Јеротићу. Потом је додао:
- Просвећивао је наш народ свуда и на сваком месту кроз призму сабраних знања из различитих области којима се у ужем смислу речи бавио, али које су га у ширем смислу интересовале као човека. Као екстракт из свега што је сабирао у знањима, пружао је слатки мед који је тешио и лечио наш народ од унутрашњих конфликата и спољашњих подела.
Нека успомена на Владету Јеротића и његово дело остане вечна инспирација свима нама, подсећајући нас на важност духовног образовања, љубави према ближњем и непоколебљиве вере у Бога.

https://religija.republika.rs/duhovna-riznica/vesti/23417/vladeta-jerotic-godisnjica