Са благословом Патријарха српског Порфирија, сутра, у уторак 27. маја од 18 часова и 30 минута, настављају се "Разговори о филму" у Парохијском дому Светосавског храма на Врачару. Овога пута говоре новинари и уредници Сања Лубардић и Александар Гајшек. Улаз је слободан.

Извор: Радио "Слово љубве"

Данил Севостјанов, лауреат 11. Међународног такмичарског фестивала „Гитара у Русији“ и учесник овогодишњег "Гитар-арт" Фестивала у Београду, одржаће 20. маја 2025. године солистички концерт у Руском дому. На програму су дела Мариа Кастелнуова Тодеска, Луиђија Лењанија и Бенџамина Бритна, почетак концерта је у 19 часова, а улаз је слободан.

Извор: Радио "Слово љубве"

У оквиру обележавања славе Храма Светих Кирила и Методија у Бусијама, у недељу, 18. маја 2025, биће одиграна монодрама "Туга која траје цијели живот", а коју игра Маја Колунџија. Представа почиње након вечерње службе од 18 часова, а улаз је слободан. Добро дошли!

О богатом програму "Дана Светих Кирила и Методија" за  "Подне" говорио старешина поменуте цркве, јереј Драган Зорица.

Инстаграм страница храма Св. браће Кирила и Методија

Из штампе је изашло ново издање манастира Жиче. У питању је књига ”Чуј добро дете моја”, у којој су сабрана питања дјеце тинејџерског узраста и одговори на њихова питања блаженопочившег Митрополита Сисаније и Сијатисте Павла.

Одговори откривају његово искуство и посебан дар за комуникацију са младима, као и снажну љубав коју је увијек испољавао у разговору са њима.

Млади су га питали са искреним ентузијазмом, а он је одговарао једноставно, одмерено и дубоко, у духу и тону који подсећају на мудрост и животно искуство светих стараца, како древних тако и савремених. Кроз разговоре које је осмислио и забиљежио Илиас Лиамис, стичемо драгоцјене увиде у то како да боље приступимо деци, тинејџерима и младима, које често без јасног разлога губимо.

Ово је књига сусрета младих са православном духовношћу кроз ријечи једног блаженопочившег епископа који је свим срцем волео Бога и младе људе.

Извор: Манастир Жича

Представљање збирке песама "Огњеним сенама" аутора Огњена Станковића, биће одржано у суботу 10. маја 2025. године у цркви Светог Александра Невског са почетком у 18 часова и 30 минута. О збирци ће говорити прота др Милош Весин, др Ирена Арсић, др Зорица Кубурић и аутор. Сви сте добродошли.

Извор: Радио Слово љубве

"Разговор о филму" у парохијском дому Храма Светог Саве у уторак, 29. априла, од 18.30 часова, водиће свештеник Дарко Радовановић, програмски директор Радија "Слово љубве", и свештеник Дарко Николић, старешина Капеле у Студентском граду. Циклус "Разговора о филму" организује Светосавски храм, са благословом Патријарха српског г. Порфирија. Добро дошли!

https://www.slovoljubve.com/cir/Newsview.asp?ID=46439

Из штампе је изашла књига на енглеском језику "Nikola Tesla: A Spiritual Portrait" аутора презвитера др Оливера Суботића, управника Мисионарског одељења Архиепископије београдско-карловачке Српске православне цркве. У питању је значајно проширено издање књиге "Тесла: Духовни лик" која је објављена такође на Благовести пре четири године. Енглеско издање објављено је са благословом Његове Светости Патријарха српског Г. Порфирија, и садржи његову уводну реч, као и уводну реч блаженопочившег Патријарха Иринеја из првог српског издања. Опширније у наставку.

"Nikola Tesla: A Spiritual Portrait" је монографија одштампана у тзв. coffe table book формату на 420 страна квалитетне штампе у боји. У односу на прво српско издање, које је послужило као основа, енглеско је значајно волуминозније (има пуних 100 страна више) и доноси мноштво нових података, опсервација, критичких осврта и закључака. Ово дело садржи и специјалне текстуалне додатке и мапе рађене посебно за ову прилику, да би страни читаоци могли ближе да се упознају са историјом Срба и наше Цркве, а у вези са Николом Теслом и његовим прецима који су махом били православни свештеници и војници-граничари.  

За израду студије "Nikola Tesla: A Spiritual Portrait" коришћено је око 350 примарних извора (који укључују Теслину аутобиографију, чланке, интервјуе, предавања, личну преписку и забележене говоре), више од 120 секундарних извора (претежно новинских чланака из Теслиног времена), преко 80 терцијарних извора (у које спадају и најпознатије светске студије о Тесли, као и изабрани чланци домаћих и страних аутора) и више од 100 одредница допунске литературе. Монографија је урађена уз коришћење харвардског система референцирања и писана је научно-популарним стилом, са циљем да приказ духовног лика једног од највећих светских проналазача свих времена буде утемељен на историјским чињеницама, што веродостојније и без идеализације. 

Поред Музеја Николе Тесле, који је аутору дао на располагање своју богату текстуалну и фото архиву за потребе истраживања, значајан допринос садржају књиге дали су Српска академија наука и уметности, Матица српска, Народни музеј Србије, Музеј града Београда и Народни музеј Панчево. Поменуте институције су, за потребе илустровања студије, из својих дигиталних архива уступиле релевантне историјске фотографије и позната уметничка дела у високој резолуцији. 

Издавач књиге је Задужбина „Петар Мандић" (teslamandic.org), доброчина установа посвећена неговању успомене на Теслине свештеничке претке, а суиздавачи су Музеј Николе Тесле, Агенција за издаваштво Бернар, Издавачка кућа Прометеј и Фондација Лаза Костић. Покровитељ књиге је београдска компанија Smartberry, која је покрила трошкове превода, коректуре и штампе. 

Aутор се и овог пута у потпуности одрекао прихода од продаје књиге у корист Задужбине „Петар Мандић". Предвиђено је да сав приход од књиге буде усмерен у изградњу етно-музејског комплекса посвећеног свештеничким прецима Николе Тесле, који су потицали из фамилија Тесла, Мандић, Калинић и Будисављевић. Комплекс би у свом централном делу имао најсветије знамење хришћанства – Часни Крст. 

У току је припрема за штампу другог, проширеног српског издања књиге, чији излазак из штампе се очекује током ове године.

https://www.slovoljubve.com/cir/Newsview.asp?ID=46342

Са благословом Архиепископа пожаревачког и Митрополита браничевског г. г. Игнатија, из штампе је изашла нова књига протојереја Александра Михаиловића, која носи наслов „Усред дана и ноћи – дневник у покушају“ у издању издавачке куће „Партемон“ из Београда и Удружења књижевника Србије.
Рецензенти књиге су протојереј-ставрофор проф. др Милош Весин, проф. др Мило Ломпар, проф. др Зорица Томић, проф. Емир Кустурица и Видак М. Масловарић. Лектор је проф. Славица Јовановић, компјутерски прелом Владан Стојановић. Књига је одштампана у штампарији Стојадиновић у Петровцу на Млави у 500 примјерака.
Уредник издања главни уредник и директор је Момчило Митровић.
О књизи су између осталих рекли:
„Необично литерарно дело. Откривамо најскривеније нити које везују догађаје из живота аутора, откривајући тајне духовности.“
Емир Кустурица
„У размишљањима Александра Михаиловића, чије песничко и есејистичко дело изазива заслужену пажњу, складно се допуњују карактеристична својства нашег времена и индивидуална физиономија аутора. Као кључно одређење модерне епохе епохе појављује се фрагмент. Он замењује одсутну и изчезавајућу целину: у искрама доживљаја модерни писци настоје да препознају њен траг, да наслуте њено присуство у искрзаним деловима сећања. Но, за овакву врсту доживљаја, и његово приповедно уобличавање, неопходна је посебна оријентација духа: он не би требало на нивоу емпирије, поготово закован у материјалистичке обрисе света, да се препозна само као хиличка усмереност. Он, штавише, мора да у себи превлада и искушења душе, да своју усредсређеност усмери негде изнад ње, да би фрагментарни записи постали нешто што отискује психичко, али се не своди на њега. Он, дакле, мора покушати да продре, намах, у чисто подручје духа, да постане део пнеуматског доживљаја у којем се изнова открива целина универзума. Ова трослојност мисли представља индивидуално обележје нашег аутора. Тако се појединац и целина изненадно сусрећу у фрагментарном запису о свету и духу.“
Проф. др Мило Ломпар
Протојереј Александар Михаиловић, пожаревачки свештеник, рођен је 3. септембра 1968. године у Приштини. Након студија физике и философије на Београдском Универзитету, дипломирао је теологију на Православном Богословском факултету у Београду.
Од 2016-2021. године био је предавач на Академији СПЦ за уметности и конзервацију у Београду.
До сада је објавио књиге „Иза одшкринутих врата“ (2011. и друго издање 2019. године); „Непоновљина поновљивост“ (2016); и „Ка најновије новом“ (2022).
Добитник је повеље за културу града Пожаревца (2006) и Светосавске повеље Удружења књижевника Србије (2013). Члан је Удружења књижевника Србије.

мр Александар Вујовић,
уредник Катихетског програма Радио Светигоре
и професор Богословије Светог Петра Цетињског

https://svetigora.com/iz-stampe-je-izasla-nova-knjiga-protojereja-aleksandra-mihailovica-usred-dana-i-noci/

У Конаку кнегиње Љубице свечано је отворена јединствена изложба „Модели најлепших српских манастира” аутора Бориса Стајковца. Изложбу је својим присуством увеличао Епископ липљански Доситеј. Изложба ће трајати до 29. априла.

https://www.slovoljubve.com/cir/Newsview.asp?ID=46316

Надежда Петровић, српска сликарка и ратна хероина, носилац медаље за храброст и оснивач Кола српских сестара, упокојила се на данашњи дан, 3. априла 1915. године, у Ваљевској болници, од тифуса. У јеку Првог светског рата, Србијом су харале заразне болести и тешка епидемија тифуса, а пошто није било довољно ни медицинског особља ни лекара, наша велика уметница и у овом рату се пријавила добровољно, да као болничарка негује српске ратнике. У спомен на ову велику Српкињу, позивамо вас да уз звуке песме "Надежда" Небојше Мастиловића, прочитате у наставку и њен животопис.

Надежда Петровић рођена је у Чачку октобра 1873. године. Отац је био уметнички опредељен, учио је сликарство код Стеве Тодоровића и био предавач цртања и краснописа. Доцније се посветио практичнијим темама, финансијама, а доспео је и до руководиоца пореске службе. Аутор је капиталног тротомног дела "Финансије и установе у обновљеној Србији". Био је и народни посланик. Његов отац, Надеждин деда, био је успешан београдски трговац. Мајка, иначе учитељица, била је блиска рођака Светозара Милетића. Била је то породица која је изродила низ заслужних личности. Две њене рођене сестре биле су такође сликарке, једна музичар, а најмлађи брат Растко Петровић познати писац.
Завршила је Вишу женску школу у Београду, где се породица преселила, односно вратила, средином осамдесетих година 19. века. Сликарство је учила у атељеу Ђорђа Крстића, а потом и у Уметничкој школи Цирила Кутљика, тада водећој институцији те врсте у Београду, односно Србији.
Радила је као наставница цртања у Вишој женској школи, Женској учитељској школи, Женској гимназији у Београду. Године 1898. сликарство усавршава у Минхену, ондашњем водећем центру за образовање у области уметности. Прву самосталну изложбу имала је 1900. године у Београду, у Сали Велике школе (данашња зграда Ректората), међутим, првобитно није наишла на позитивне критике. Негодовали су и Владислав Петровић Дис и Петар Одавић, књижевник који је њено сликарство чак назвао болесним. Било је то модерно сликарство које је одступало од оног на шта је наша јавност претходно навикла.
Наредне године наставила је уметничко образовање у Минхену, код Јулијуса Екстера и већ 1904. године учествује на Првој југословеној изложби. Оснивач је уметничког друштва "Лада", које је имало изузетну улогу у уметничком и друштвеном животу Србије, а које је утемељено уочи поменуте изложбе у Београду, у част обележавања стогодишњице Првог српског устанка. Поред Надежде Петровић, оснивачи овог, првог уметничког друштва у Србији, били су и Урош Предић, Ђорђе Јовановић, Марко Мурат (аутор карактеристичног знака друштва), Риста и Бета Вукановић, Петар Убавкић и Сима Роксандић.
Надежда је уметничко уваршавање наставила у Италији и Француској, а излагала је у српском павиљону на Међународној изложби у Риму и у Паризу на Јесењем салону. Сликарску школу у Београду, на којој је и сама предавала, основала је 1912. године.
Највећа српска сликарка свог времена, аутор је приближно три стотине уља, нешто акварела и низа цртежа. Највише је сликала портрете, понекад актове, често пејзаже, њих неретко са националном тематиком. То су дела јаког колорита, са оригиналаним изразом и изванредним богатством боја, најближа експресионизму. Она је себе сматрала за импресионисту, али је данас највише поистовећују са фовизмом. Портретисала је најразличитије типове из народа, али и више важних личности њеног времена попут Јована Скерлића, Јаше Томића, Ксеније Атанасијевић. Серија њених дела имала је мотиве Косова и Метохије.
Сачувано је око 200 њених дела, од којих су поједина у врху српског ликовног стваралаштва, попут слика "Ресник", "Нотр Дам", "Аутопортрет", "Булоњска шума". Поставила је темеље модерног сликарства у Срба, најближег експресионизму, са елементима симболизма, сецесије, импресионизма. Иако је тематски била посвећена националним темама њен ликовни израз је био нешто ново у тадашњој српској средини.
Бавила се такође ликовном критиком, међу првима код нас, а прву је објавила на тему изложбе Марка Мурата у Летопису Матице српске. Аутор је и два драмска текста, с тематиком борбе за ослобођење у Старој Србији, како се изразила са "живим сликама из Македоније и Србије".
Као истакнути родољуб, Надежда је помагала национални рад на више нивоа: носила је помоћ у још увек неослобођену Стару и Јужну Србију, тада под влашћу Турске, била је лични пријатељ Воје Танкосића и Драгутина Димитријевића Аписа, а међу првим је чланицама патриотске организације "Народна одбрана".
Августа 1903. заједно са Делфом Иванић и Савком Суботић оснива "Коло српских сестара", које је превасходно имало за циљ да организује помоћ Србима неослобођене Старе Србије. Канцеларија "Кола" налазила се на углу Васине и Добрачине улице на Дорћолу. Надежда је била први секретар друштва.
Била је добровољна болничарка и у балканским ратовима 1912. и 1913. године, када се такође тешко разболела, а одликована је медаљом за храброст. Учествовала је 1914. године и у борбама на Мачковом камену, била болничарка Дунавске дивизије.
Почетком те 1915. године, после краткотрајног боравка у Скопљу где се тада у избеглиштву налазила њена породица, фебруара се вратила у војну болницу у Ваљево као добровољна болничарка, тада средиште епидемије, где је неговала рањене односно оболеле српске војнике, иако је Врховна команда инсистирала да се запути у Рим. Није иначе ни тада престајала да слика. Разболела се крајем марта од тифуса. По сведочењу блиског пријатеља Бранка Поповића, сликара и потоњег универзитетског професора, који је тада посетио "и сама смрт затекла је у раздраганости". Упокојила се у Господу трећег дана априла 1915. године, у 41. години живота.
"Српске новине", тада објављиване у Нишу, ратном седишту Владе, штампале су осврт поводом њене смрти завршен речима: "Она је била одушевљена Српкиња и једна од оснивачица Кола Српских сестара, Слава јој!".

Извор: Радио "Слово љубве"

Са благословом Његове Светости Патријарха српског г. Порфирија, у сали парохијског дома Храма Светог Саве на Врачару, на 21. годишњицу мартовског Погрома Срба 2004. године на Косову и Метохији, свечано је отворена 20. изложба радова студената Академије Српске Православне Цркве за уметности и консервацију, под називом „Да се не заборави“. Изложба је посвећена успомени на жртве овог страшног догађаја, а овогодишња тема изложбе била је Црква Богородице Одигитрије.

Последице мартовског насиља ни до данас нису саниране. Академија Српске Православне Цркве за уметности и консервацију са својим професорима и студентима активно учествује у обнови, чувању и сведочењу црквено-уметничког блага, пројављујући иконописачку, консерваторску и мозаичку анамнезу, сећајући се косовско-метохијског уметничког блага које је на простору Старе Србије сачувано или је нестало у погрому.

Свечаном отварању присуствовао је Његово Преосвештенство викарни Епископ моравички г. Тихон, који се том приликом обратио присутнима и рекао:

„Сви знамо да је историја нашег народа и целе наше Православне Цркве испуњена многим страдањима, како самих хришћана, тако и њихових највернијих споменика. Сваког дана у историји наше Цркве догодио се неки значајан догађај, било да је реч о страдању или мучеништву и на њих се подсећамо у црквеном календару, док свакодневна богослужења садрже стихире и тропаре посвећене светитељима и догађајима који се тог дана прослављају. Када је реч о нашој помесној Цркви, многе догађаје из историје, старије од три стотине година понекад заборавимо. Ипак, неки догађаји остају дубоко урезани у колективно памћење и не можемо их занемарити. Један од таквих је 17. март – дан који нас подсећа на страдање српског народа на Косову и Метохији 2004. године. Управо том датуму Академија Српске Православне Цркве за уметности и консервацију посвећује своју изложбу „Да се не заборави“. Већ две деценије, професори и студенти Академије предано раде како би се овај трагичан догађај сачувао од заборава и како би се сећање на жртве преносило будућим генерацијама”, рекао је Владика Тихон у свом обраћању.

Изложби су присуствовали: директор Академије СПЦ за консервацију и рестаурацију протојереј-ставрофор др Жељко Ђурић; протојереј-ставрофор доц. др Нинослав Качарић; свештенство Архиепископије београдско-карловачке и многобројни посетиоци.

У уметничком делу програма студенти Академије отпевали су духовне композиције „Царице моја преблагаја“ и „Суза Косова“.

Епископ моравички Тихон отворио изложбу „Да се не заборави”

WWW.SLOVOLJUBVE.COM

---

Са благословом Његове Светости Патријарха српског г. Порфирија, у сали парохијског дома Храма Светог Саве на Врачару, на 21. годишњицу мартовског Погрома Срба...

Обавештавамо јавност да је од данас почела да ради интернет-страница Библиотеке Српске Патријаршије, којој се може приступити путем званичне странице Српске Православне Цркве или директно путем веб-адресе: www.bibliotekasp.rs.

На интернет-страници Библиотеке Српске Патријаршије представљена је њена структура, као и фондови, научни пројекти, сарадња са другим установама културе, те начин коришћења библиотечких фондова. Сајт је у процесу надоградње и у наредном периоду може се очекивати његова коначна верзија.

Извор: Информативна служба СПЦ