Ново издање Декламатора, збирке песама, прича и драмских текства пригодних за Светосавске приредбе припремио је протојереј-ставрофор Стојадин Павловић.

Издавач: Патријаршијски управни одбор.

За издавача: Епископ сремски Василије.

Уредник: Епископ шумадијски г. Јован.

• садржај
  

При сачињавању листе Министарство узима у обзир резултате анализе Центра за евалуацију у образовању и науци, који је на основу Библиометријског извештаја о часописима уврстио часопис Саборност - еолошки годишњак у категорију PK53 (научни часопис).

На основу поменутих анализа, часопис Саборност - Теолошки годишњак:

• испуњава све услове из Акта о уређивању научних часописа МПНТР,
  
• задовољава услове из Правилника о поступку и начину вредновања и квантитативном исказивању научноистраживачких резултата истраживача за разврставање у категорију М53,
  
• у оквиру библиометријске анализе МПНТР (коју изводи ЦЕОН), односно у извештају је оцењен вишим оценама од већине часописа у својој групи на пет од укупно шест збирних показатеља квалитета: Научни и етички интегритет, Видљивост и доступност, Транспарентност уређивања, Опремљеност чланака, Интернационалност,
  
• подвргава се редовно контроли квалитета у оквиру посебног програма ЦЕОН-а који обухвата праћење поступка рецензирања и проверу присуства плагијатизма у свим радовима.
  

Узимајући у обзир да се, на основу одлуке о врстама и квантификацији индивидуалних научно-истраживачких резултата, свака објављена студија адекватно бодује, слободни смо понудити Вам наставак сарадње за наредне бројеве.

Срдачно Вас поздрављамо,

Чланови уредништва

Извор: sabornost.org

У Парохијском дому храма св. Саве на Врачару у оквиру редовних духовних трибина понедељком, на тему „Манастири – Мисија и лепота“ беседила је архитекта мр Гордана Марковић, дугогодишњи директор Републичког завода за заштиту споменика, угледни представник своје струке и неуморни посленик културе. Гошћу је најавио и представио протојереј-ставрофор Драгомир Убипариповић.

http://www.slovoljubve.com/sites/default/files/3/13/11/01.12.13_zbor_-_mr_gordana_markovic_manastiri_-_misija_i_lepota_64.mp3

Радио Слово љубве

У години великог хришћанског јубилеја – 1700 година од Миланског едикта, у Лужничкој долини, и Ужицу, обележава се још један локални јубилеј: 150 година од рођења књижевника, свештеника и учитеља Тадије П. Костића (1863 – 1927). Удружење “Жупа Лужница” и Бела црква каранска су организовали јединствену прославу ових значајних годишњица. Манифестација је одржана на Велику Госпојину, 28. августа 2013. године у Карану. Чине је четири појединачна, али повезана догађања.

Потом је о пореклу и родослову фамилије Костић из Трнаве говорио Раденко Костић, истраживач и аутор монографија о родословима фамилија у Трнави, као и Карану и Лелићима (које су у изради). Присутни су сазнали ко су први Костићи који су се доселили у Трнаву, како се гранало породично стабло, али највише времена је посвећено свештеничкој грани Тадијиног оца - Петра Костића.

Жупа Лужница

У оквиру свечаног отварања изложбе беседиће Митрополит црногорско-приморски господин Амфилохије док ће изложбу отворити академик Матија Бећковић уз појање хора „Краљ Петар I“

Изложба прати градњу и судбину прве капеле за коју је камен темељац поставио сам Његош, њено рушење, затим друге, која је дело славног руског архитекте Николаја Краснова, као и њено рушење, и изградњу Маузолеја хрватског вајара Ивана Мештровића.

У свечаним просторијама Етнографског музеја, током свих тринаест дана трајања изложбе, у вечерњим часовима, биће реализован пратећи програм који ће се састојати од беседа и предавања посвећених Његошевој личности и делу, као и од уметничких дела инспирисаних духом једног од највећих владара, песника и филозофа српског народа.

У пратећем програму ће учествовати и Његово Преосвештенство Епископ будимљанско-никшићки Господин Јоаникије, аутори изложбе Гордана Гордић и Драгомир Ацовић, академик Миро Вуксановић, Димитрије Големовић, Александра Вранеш, Мило Ломпар, Никола Кусовац, Предраг Драговић, Драган Лакићевић, Рајко Петров Ного, Никола Шиндик, Вицо Дардић, Ана Миловановић и други.

Изложба ће бити отворена до 09. децембра 2013. године.

СПЦ

Хуманитарни концерт српских уметника за изградњу храма Светог Николаја жичког и Парохијски дом, у насељу Ресник у Београду, биће одржан у петак 22. новембра у Руском дому, у улици краљице Наталије 33, с почетком у 19 часова. Учествују Небојша Мастиловић, Асим Сарван, Александар Сарачевић, Љиљана Поповић, Бора Ђорђевић и Слободан Тркуља.

Слово Љубве

Јеванђеље ће бити доступно на увид свим заинтересованим посетиоцима од 12 до 20 часова. Настало је осамдесетих година 12. века по наруџбини хумског кнеза Мирослава, о чему говори запис на последњем листу књиге. Кнез Мирослав је био брат рашког великог жупана Стефана Немање, чијој је деветстотој годишњици рођења посвећена актуелна изложба.

О овој јединственој рукописној књизи од изузетног значаја за српску културу, истога дана у 18 часова одржаће предавање Александра Нитић, кустос српске средњовековне и византијске уметности у Народном музеју у Београду.

Мирослављево јеванђеље је уписано у УНЕСКО-ову Листу светске културне баштине и то у регистар Сећање света 2005. године. Упис у ову листу потврда је изузетног значаја и вредности Мирослављевог јеванђеља, а уједно и обавеза његовог очувања за добробит човечансва.

Народна библиотека Србије која је матична установа за заштиту старе и ретке књиге, прописала је посебан режим по којем Мирослављево јеванђеље, уз одобрење Министарства културе и информисања и сагласност Народне библиотеке, може бити излагано само десет дана током једне године.

Сходно томе, након 24. октобра, следећи термини у којима ће моћи да се види Јеванђеље биће први и последњи четвртак у месецу током трајања изложбе „Завети и поруке. Стефан Немања – девет векова“.

Митрополија

Штанд Канцеларије за Косово и Метохију отворили су председник Владе Републике Србије г. Ивица Дачић, председник Скупштине Србије г. Небојша Стефановић и министар без портфеља у Влади Републике Србије задужен за Косово и Метохију г. Александар Вулин. Присутнима, мећу којима су били и Преосвећена господа Епископи рашко-призренски Теодосије и бихаћко-петровачки Атанасије, обратио се и Његова Светост Патријарх српски г. Иринеј позвавши на народно јединство:

- Ако се будемо делили на партије направићемо услугу нашим непријатељима. Договор кућу гради. Договор и Косово и Метохију гради. Надамо се да ће бити боље него што јесте. Са том надом живимо. Надамо се у помоћ наших светиња на Косову и Метохији, оних светих кивота у Пећкој Патријаршији и Светог краља Стефана Дечанског.

Овом приликом, Његова Светост Патријарх српски г. Иринеј посетио је и штанд Српске Православне Цркве који се налази у хали 1, као и штандове Војске Србије, Православног богословског факултета Универзитета у Београду, Издавачке фондације Архиепископије београдско-карловачке, Светигоре...

Иначе, списатељица из Пољске Олга Токарчук и песник Љубивоје Ршумовић отворили су 58. Међународни сајам књига у Београду, на којем ће се до 27. октобра представити 442 излагача из Србије и 48 из иностранства.

СПЦ

Ради се о великом културном догађају јер смо у години када се обележава седамдесетогодишњица Дучићеве смрти добили прво двојезично издање превода песама на француски језик кнеза српске поезије. О књизи су говорили: књижевни критичар Славко Малешевић, приређивач овог издања Љубомир Михаиловић, затим,у име издавача Епископ Максим Васиљевић, песник Комнен Бећировић, док је глумац Саша Петронијевић читао Дучићеву поезију и на француском и српском језику.

Уз књижевно вече приређена је и изложба досад непознатих и необјављених рукописа из Дучићеве преписке. Ови материјали су већ били представљени у Градској библиотеци у Новом Саду приликом изложбе под називом Јован Дучић кнез српске поезије. Непознату преписку заједно са појединим оргиналним рукописима песама Јована Дучића, који су се нашли у заоставштини проф. Петра Бубрешка, за изложбу су припремили студенти теологије. Изложени експонати обухватају, између осталог, Дучићев извештај Милану Стојадиновићу, председнику министарског савета о разговору са Мусолинијем у Риму 6. августа 1935, писмо еп. Николаја Велимировића Дучићу, 4. фебруара 1932, Скерлићева писма Ј. Дучићу, из 1905, итд. Догађају су присуствовали Епископ западноевропски Лука, игуман Манастира Тврдоша о. Сава и многобројнa публика.

У току вечери Епископ Максим је објаснио историју ове публикације Песама као и то како се непозната Дучићева преписка нашла пред нашим очима. Појављивање ове збирке Дучићевих песама које је у Америци превео проф. Петар Бубрешко, Требињац и француски ђак, омогућила су удруженим подухватом три издавача, Себастијан прес из Лос Анђелеса, Видослов из Требиња и Метохија из Париза. Светлост дана преводи су угледали превасходно захваљујући ентузијазму и посвећености Љубомира и Женевјев Михаиловић из Париза који су приљежно прегледали све верзије Бубрешкових превода и изабрали оне најбоље.

Петар Бубрешко никад није заборавио своје корене ни прелеп српски језик који је био управо језик Дучићевих песама. И то је заправо преводиочев омаж сећању на свог великог земљака и учитеља, који је умро у Америци 1943. године, а пренесен на Црквину код Требиња 2000. године. Ови преводи одговарају двема сврхама: упознати франкофоне читаоце са песниковим делом, и указати част француском и Дучићевом српском – језицима за које су овај велики поета и Петар Бубрешко били пасионирано везани. Проф. Бубрешко је, што широј јавности није познато, на француски језик превео целокупно песничко стваралаштво Јована Дучића, ”Јутра са Леутара”, ”Благо цара Радована”, а на француском је написао и тезу „Дучић и Французи“.

Неопходно је напоменути да је рад на овој двојезичној збирци Дучићеве поезије покренут љубављу и незаборавом покојне Лепосаве Бубрешко. Госпођа Лепосава, удовица професора Петра Бубрешка, преминула је 5. августа 2013. у 88. години живота, месец дана пре штампања збирке. Имала је међутим личну радост кроз прилику да, пет дана пре своје смрти, види радну верзију књиге. Књига је због свега тога и посвећена Лепосави Бубрешко (1923-2013) која је толико желела да ово дело види светло дана.

Очекује се промоција књиге у другим важнијим културним институцијама (САНУ, Матица српска, Министарство културе и Канцеларија за сарадњу са дијаспором), као и на катедри за француски језик.

Српско библиофилско друштво заинтересовано је да објави ову Дучићеву преписку, а Иван Негришорац, Председник Матице српске, који је магистрирао на Јовану Дучићу, веома обрадован открићем необјављене Дучићеве преписке, изразио жељу да се рукописи објаве у Летопису Матице српске.

Петар Бубрешко (преводилац)

Професор француског језика, Петар Бубрешко рођен је у Требињу 1910. године. Студирао је упоредну књижевност у Паризу као стипендиста француске владе од 1936. до 1939. године, спремајући докторску тезу ”Јован Дучић и Французи” коју није успео да одбрани због избијања Другог светског рата. Услед ратних и животних страдања, борби и превирања, у којима је узео активног учешћа као командант Требињског среза, био је затворен у логору Стара Градишка одакле је успео да побегне уочи самог погубљења. Боравећи након рата у разним избегличким логорима по Европи, професор Бубрешко добија папире за САД 1950. године.

Јован Ђоновић и Петар Бубрешко већ 1951. године објављују три посмртна дела Јована Дучића: ”Стаза поред пута” -”Моји сапутници” – ”Јутра са Леутара.” До 1957. године проф. Бубрешко је најпре врло активан у Чикагу (извршни секретар одбора Српске народне одбране у Чикагу, члан Уредништва листа ”Слобода” и члан Епархијског савета), а затим се сели у Калифорнију где се венчава Лујзом (Лепосавом) Радановић. 1960. године постављен је за професора француског језика и књижевности у Менесоти. Одатле, као стипендиста Лутеранске цркве у Америци, одлази у Квебек, где на канадском Лавел универзитету студира савремени француски роман и поново ради на докторској тези ”Јован Дучић и Французи”. На Универзитет у Тексасу прелази 1963. године где предаје француску књижевност до 1977. године, када је пензионисан. Умро је 2006. у 96. години и сахрањен је на српском гробљу у Калифорнији.

После промоције књиге поезије Јована Дучића и изложбе необјављене Дучићеве преписке у Српском културном центру у Паризу у петак вече, 11. октобра 2013. године, данас у недељу, 13. октобра 2013. године, у Парохији Светога Саве у Паризу је приређено друго по реду представљање ове књиге. У години када се обележава седамдесетогодишњица Дучићеве смрти добили смо прво двојезично издање превода песама на француски језик овог ”кнеза српске поезије”. О књизи су говорили: приређивач овог издања Љубомир Михаиловић и, у име издавача, Епископ Максим Васиљевић. Дучићеву поезију је на француском читала Зорица Терзић.

Уз књижевно вече приређена је и изложба досад непознатих и необјављених рукописа из Дучићеве преписке. Непознату преписку заједно са појединим оргиналним рукописима песама Јована Дучића, који су се нашли у заоставштини проф. Петра Бубрешка, за изложбу су припремили студенти теологије. Изложени експонати обухватају, између осталог, Дучићев извештај Милану Стојадиновићу, председнику министарског савета о разговору са Мусолинијем у Риму 6. августа 1935, писмо еп. Николаја Велимировића Дучићу, 4. фебруара 1932, Скерлићева писма Ј. Дучићу, из 1905, итд. Догађају су присуствовали Епископ западноевропски Лука, игуман Манастира Тврдоша о. Сава, амбасадор Србије у Француској г. Рајко Ристић, књижевник Коста Христић, историчар Бошко Бојовић и око 200 посетилаца у сали.

СПЦ

Организатори већ традиционалног духовног, молитвеног и културног сабрања су Центар за културу, Књижевно друштво „Раковица“, Градска општина Раковица и манастир. Свету Литургију су служили протојереј-ставрофор Димитрије Калезић, протојереј-ставрофор Благоје Чоботин, српски парох у Кетфељу код Темишвара, и јереј Горан. Проповедао је др Димитрије Калезић.

Сестринство манастир Раковице је појањем у славу Господа узносило молитве сa благочестивим народом. Помен патријарсима Димитрију и Павлу одржан је након Свете Литургије.

У 11 часова свечано је отворен Сабор духовне поезије, уз учешће значајних песничких имена из Србије и иностранства, присуством песника са 50. Међународних сусрета писаца, које организује Удружење књижевника Србије. Рад Сабора је благословио проф. Калезић, док га је отворио надахнутим словом Радомир Андрић, председник Удружења књижевника Србије.

На конкурс се пријавило 267 песника са преко 800 песама из Србије и расејања. Жири је радио у саставу: песник Предраг Богдановић ЦИ (председник жирија), протођакон Радомир Ракић и др Миодраг Д. Игњатовић. По одлуци и жирија одабране су три најбоље песме које су награђене златником Светога Саве. Прву награду је добио Благоје Чоботин за песму Акатист Светом Кирилу Бездинском.Друга награда припала је Даринки Вучинић за песму Манастир на Крки, а добитник треће награде је Милутин Данојлић Лујо за песму Света великомученица Анастасија.

Првонаграђени, наш свештеник Благоје Чоботин из Румуније, некадашњи ђак Београдске богословије, а у служби Господу и роду нашем дуги низ година у Румунији, казивао је о српским коренима потомцима у данашњој Румунији, о духовном животу и о светом Кирилу Бездинском.Из Акатиста који је сам стихотворио уз Божју помоћ доносимо неколико делова:

Похвале су припале песницима: Зорици Арсић Мандарић за песму Нераскрчена шума, Љубомиру О. Вујовићу за песму Манастир Подластва, Божи Вучићу за песму Плачу ли ноћас божури, Славици Дебеоски Кировски за песму Небеска Госпо, Милану С. Косовићу за песму Ђурђеви Ступови и Зорки Чордашевић за песму Цару Константину Великом.

На Сабору је промовисан и Зборник. Један песнички венац чине песме гостујућих песника из неколико земаља: Бабкен Симоњан (Јерменија), Андреј Базилевски (Русија), Јекатерина Пољанска (Русија), Милован Витезовић, Верољуб Вукашиновић, Драган Драгојловић, Радоман Кањевац, Милан Михајловић, Љубомир Симовић... Посебну целину Зборника чине 70 песама које су према одлучи жирија сврстане у „Венац изабраних“

У уметничком делу програма учествовали су Рада Ђуричин, Светлана Стевић, хор „Видик“ и певачка група „Благодарје“.

Након свечаности у порти манастира и трпезе љубави, као и обиласка манастира, саборовање је настављено у Центру за културу Раковица, где је у 18 часова отворена изложба слика и икона, и одржан округли сто на тему O језику и писму у којем су учествовали: академик Светлана Велмар Јанковић, Весна Пешић, Милосав Чаркић, Милоје Ракочевић и протојереј Радомир Поповић, док је прилог Мила Медића прочитала песникиња Милка Стефановић. Трибину је водио Михајло Мића Вујанић.

Све заслуге за организовање овог духовног песничког саборовања уз учешће бројних сарадника припадају и Милану Недељковићу, директору Центра за културу Раковица, Николи Рајаковићу, председнику Књижевног друштва Раковица, као и њиховим сарадницима и сарадницама: Анђелки Пауновић, Благици Антић, Љубици Манојловић, као и приљежним сарадницима БИГ-штампе у Реснику, која је и ове године одштампала овај зборник остварења с песничког врела.

Организатори упућују посебно слово благодарности високопреподобној игуманији манастира Раковице Евгенији и њеним сестрама, као и Градској општини Раковица, с којом Центар за културу остварује изванредну сарадњу.

Зорица Зец

СПЦ

Изложба се одржава уз благослов епископа нишког Јована.

Поставку изложбе чини накит сачињен од различитих комада метала донетих из Хиландара, као и племенитих метала и дијаманата. Колекција, која је настала након боравка уметника на Светој Гори, у манастиру Хиландар, састављена је од 33 комада накита, који симболизују 33 Христове земаљске године и израђена је уз благослов Манастира и блаженопочившег Патријарха Павла.

О високим уметничким квалитетима ове колекције говори и податак да је она до сада била представљена у Народном музеју у Крагујевцу, Музеју примењене уметности у Београду, Вуковој задужбини, Владичанском двору у Крагујевцу, на Вуковом сабору у Лозници, у галерији Флориан Вагнер у Бечу, на Недељи православља у Владичанском двору у Темишвару.

Аутор изложбе Славољуб Галић је члан Удружења ликовних уметника примењених уметности и дизајнера Србије (УЛУПУДС), а до сада je имао више самосталних и колективних изложби у земљи и иностранству.

Милански едикт

ЧЕТВРТАК, 12. СЕПТЕМБАР

ПРЕДФЕСТИВАЛСКО ВЕЧЕ

Обележавање 200 година од погибије Хајдук Вељка Петровића

19 сати - КОНАК КНЕЗА ТОДОРЧЕТА

Монодрама : Чучук Стана

Аутор и извођач: Наташа Поповска

20 сати - ГРАДСКИ ТРГ

Позоришни игроказ : Житије Хајдук Вељка Петровића

Редитељ : Србољуб Божиновић

Учествују : Војин Ћетковић, Небојша Глоговац, Маја Матијевић, Ненад Станојевић, Иван Николић, Катарина Ковачевић, Драгољуб Фируловић, Адам Пуслојић, Радомир Андрић, Хор Храма Свете Тројице, Неготин и КУД,,Стеван Мокрањац,, Неготин

Продукција : „Исидорин ход“ и “Крајински круг” у сарадњи са општином Неготин, Домом културе “Стеван Мокрањац” Неготин и Центром за културу Града Зајечара

22 сата - СТАРА ЦРКВА ПРЕСВЕТЕ БОГОРОДИЦЕ

Књижевно вече : Песници Крајинског круга Вељку

ПЕТАК, 13. СЕПТЕМБАР

17 сати - МОКРАЊЧЕВА РОДНА КУЋА

Свечано отварање Фестивала

Полагање цвећа на споменик Стевана Ст. Мокрањца

Поздравна реч : мр Милан Уруковић, председник општине Неготин

Беседа : Адам Пуслојић, књижевник

Фестивал отвара : Представник Министарства културе и информисања Републике Србије

VI Руковет – Стеван Ст. Мокрањац

Заједнички наступ – учесници Натпевавања, Хор Храма Свете Тројице, Хор Неготинске гимназије и Хор МШ “Стеван Мокрањац” , Неготин.

18 сати - КОНАК КНЕЗА ТОДОРЧЕТА

Отварање изложбе слика Жељка Ђуровића из Београда

19 сати - ДОМ КУЛТУРЕ

Натпевавање хорова

1. Хор Вардар,Скопље (Македонија)

Диригент: Јасмина Ђорђевска

2. Хор Лојзе Братуж , Горица (Италија)

Диригент: Богдан Краљ

3.Црквени хор Свети Јован Крститељ, Бачка Паланка (Србија)

Диригент: Снежана Жујић

4.СПЦПД Вила Приједор (Р. Српска)

Диригент: Аљоша Новаковић

5.Црквено варошки хор Свети Сава Лучани (Србија)

Диригент: Димитрије Илић

Обавезна композиција : IX Руковет- Стеван Ст. Мокрањац

Жири:

Др Бранка Радовић, музиколог

Сузана Костић, диригент

Маја Чоловић Васић, музиколог

Кочићев збор је прошлог понедељка у Парку Петра Кочића у Бањалуци свечано отворио председник Завичајног друштва Змијање Недељко Чубриловић, министар саобраћаја у Влади Републике Српске.

После манифестације у Београду, следе програми у порти манастира Гомионица, свечана академија у Банском двору. Финални дан је недеља, 25. август када ће бити органозован велики народни збор на Змијању. Ту ће, уз пригодни књижевни програм бити уручена и престижна Кочићева награда овогодишњем добитнику, проф. др Миљку Шиндићу, саопштило је данас Представништво Републике Српске у Београду. Представнишво у сарадњи са Удружењем књижевника Српске, Завичајним друштвом Змијање и Удружењем књижевника Србије организује Кочицћев дан у Београду на чији ће гроб положити венце у име влада Србије и Републике Српске министри културе Братислав Петковић и Горан Мутабџија, као и представници Завичајног друштва из Бањалуке и два удружења књижевника.

Сат касније, у 12 сати, у Чубурском парку, песници Србије и Републике Српске ће цвећем и поезијом окитити споменик Петру Кочићу.

У 20 сати у Удружењу књижевника Србије биће књижевно вече под непромењеним насловом: "Змијање у Београду, Српска у Србији", када ће Кочићу у част своје стихове говорити: Ранко Рисојевић, Јованка Стојчиновић Николић и Предраг Бјелошевић из Бањалуке, Елка Њаголова из Варне и Анџела Димчева из Софије (Бугарска), и Милица Јефтимијевић Лилић и Милко Грбовић из Београда.

СПЦ

Сарадња Београда и Јерусалима -Научите хебрејски преко скајпа

Преко Центра за хебрејски језик и књижевност од сада постоји могућност за изучавање библијског хебрејског језика у Београду. Београдски центар за хебрејски језик и књижевност имплементираће наставни план и програм Полис Института у састав свог наставног плана, што ће полазницима школе библијских језика у Београду омогућити најсавременији и најбржи начин за савладавање ових језика. Специфичност програма рада Полис института је то што, нарочито на почетку учења, библијски језици се уче као живи говорни језици, дакле не класично као што је то случај у другим сличним научним установама. .

http://www.polisjerusalem.org/

Полис институт постоји дуги низ година у Јерусалиму, окупља врхунски научно стручни кадар и представља већ значајно име у свету библијске лингвистике. Поред библијског хебрејског језика, на Полис институту изучавају се и старогрчки, латински, арамејски, арапски и други језици од значаја за Свето Писмо. Полис Институт спроводи и мастер студије библијских језика.

Центар за хебрејски језик и књижевност, ради и на имплементацији мастер програма, као и припремама за рад по методама Полис института, те ће ускоро заинтересовани са српског говорног подручја моћи студирати на Полис Институту преко београдског Центра за хебрејски језик.

Први корак у овој сарадњи је ШКОЛА БИБЛИЈСКОГ ХЕБРЕЈСКОГ ЈЕЗИКА ПУТЕМ СКАЈПА И УЖИВО У БЕОГРАДУ, која почиње у недељу 04. 08. 2013. у 18х

Упис траје до 01. 08. 2013.

Упис и информације могу се добити на мејл hebrejski@gmail.com