Организатори већ традиционалног духовног, молитвеног и културног сабрања су Центар за културу, Књижевно друштво „Раковица“, Градска општина Раковица и манастир. Свету Литургију су служили протојереј-ставрофор Димитрије Калезић, протојереј-ставрофор Благоје Чоботин, српски парох у Кетфељу код Темишвара, и јереј Горан. Проповедао је др Димитрије Калезић.

Сестринство манастир Раковице је појањем у славу Господа узносило молитве сa благочестивим народом. Помен патријарсима Димитрију и Павлу одржан је након Свете Литургије.

У 11 часова свечано је отворен Сабор духовне поезије, уз учешће значајних песничких имена из Србије и иностранства, присуством песника са 50. Међународних сусрета писаца, које организује Удружење књижевника Србије. Рад Сабора је благословио проф. Калезић, док га је отворио надахнутим словом Радомир Андрић, председник Удружења књижевника Србије.

На конкурс се пријавило 267 песника са преко 800 песама из Србије и расејања. Жири је радио у саставу: песник Предраг Богдановић ЦИ (председник жирија), протођакон Радомир Ракић и др Миодраг Д. Игњатовић. По одлуци и жирија одабране су три најбоље песме које су награђене златником Светога Саве. Прву награду је добио Благоје Чоботин за песму Акатист Светом Кирилу Бездинском.Друга награда припала је Даринки Вучинић за песму Манастир на Крки, а добитник треће награде је Милутин Данојлић Лујо за песму Света великомученица Анастасија.

Првонаграђени, наш свештеник Благоје Чоботин из Румуније, некадашњи ђак Београдске богословије, а у служби Господу и роду нашем дуги низ година у Румунији, казивао је о српским коренима потомцима у данашњој Румунији, о духовном животу и о светом Кирилу Бездинском.Из Акатиста који је сам стихотворио уз Божју помоћ доносимо неколико делова:

Похвале су припале песницима: Зорици Арсић Мандарић за песму Нераскрчена шума, Љубомиру О. Вујовићу за песму Манастир Подластва, Божи Вучићу за песму Плачу ли ноћас божури, Славици Дебеоски Кировски за песму Небеска Госпо, Милану С. Косовићу за песму Ђурђеви Ступови и Зорки Чордашевић за песму Цару Константину Великом.

На Сабору је промовисан и Зборник. Један песнички венац чине песме гостујућих песника из неколико земаља: Бабкен Симоњан (Јерменија), Андреј Базилевски (Русија), Јекатерина Пољанска (Русија), Милован Витезовић, Верољуб Вукашиновић, Драган Драгојловић, Радоман Кањевац, Милан Михајловић, Љубомир Симовић... Посебну целину Зборника чине 70 песама које су према одлучи жирија сврстане у „Венац изабраних“

У уметничком делу програма учествовали су Рада Ђуричин, Светлана Стевић, хор „Видик“ и певачка група „Благодарје“.

Након свечаности у порти манастира и трпезе љубави, као и обиласка манастира, саборовање је настављено у Центру за културу Раковица, где је у 18 часова отворена изложба слика и икона, и одржан округли сто на тему O језику и писму у којем су учествовали: академик Светлана Велмар Јанковић, Весна Пешић, Милосав Чаркић, Милоје Ракочевић и протојереј Радомир Поповић, док је прилог Мила Медића прочитала песникиња Милка Стефановић. Трибину је водио Михајло Мића Вујанић.

Све заслуге за организовање овог духовног песничког саборовања уз учешће бројних сарадника припадају и Милану Недељковићу, директору Центра за културу Раковица, Николи Рајаковићу, председнику Књижевног друштва Раковица, као и њиховим сарадницима и сарадницама: Анђелки Пауновић, Благици Антић, Љубици Манојловић, као и приљежним сарадницима БИГ-штампе у Реснику, која је и ове године одштампала овај зборник остварења с песничког врела.

Организатори упућују посебно слово благодарности високопреподобној игуманији манастира Раковице Евгенији и њеним сестрама, као и Градској општини Раковица, с којом Центар за културу остварује изванредну сарадњу.

Зорица Зец

СПЦ

Изложба се одржава уз благослов епископа нишког Јована.

Поставку изложбе чини накит сачињен од различитих комада метала донетих из Хиландара, као и племенитих метала и дијаманата. Колекција, која је настала након боравка уметника на Светој Гори, у манастиру Хиландар, састављена је од 33 комада накита, који симболизују 33 Христове земаљске године и израђена је уз благослов Манастира и блаженопочившег Патријарха Павла.

О високим уметничким квалитетима ове колекције говори и податак да је она до сада била представљена у Народном музеју у Крагујевцу, Музеју примењене уметности у Београду, Вуковој задужбини, Владичанском двору у Крагујевцу, на Вуковом сабору у Лозници, у галерији Флориан Вагнер у Бечу, на Недељи православља у Владичанском двору у Темишвару.

Аутор изложбе Славољуб Галић је члан Удружења ликовних уметника примењених уметности и дизајнера Србије (УЛУПУДС), а до сада je имао више самосталних и колективних изложби у земљи и иностранству.

Милански едикт

ЧЕТВРТАК, 12. СЕПТЕМБАР

ПРЕДФЕСТИВАЛСКО ВЕЧЕ

Обележавање 200 година од погибије Хајдук Вељка Петровића

19 сати - КОНАК КНЕЗА ТОДОРЧЕТА

Монодрама : Чучук Стана

Аутор и извођач: Наташа Поповска

20 сати - ГРАДСКИ ТРГ

Позоришни игроказ : Житије Хајдук Вељка Петровића

Редитељ : Србољуб Божиновић

Учествују : Војин Ћетковић, Небојша Глоговац, Маја Матијевић, Ненад Станојевић, Иван Николић, Катарина Ковачевић, Драгољуб Фируловић, Адам Пуслојић, Радомир Андрић, Хор Храма Свете Тројице, Неготин и КУД,,Стеван Мокрањац,, Неготин

Продукција : „Исидорин ход“ и “Крајински круг” у сарадњи са општином Неготин, Домом културе “Стеван Мокрањац” Неготин и Центром за културу Града Зајечара

22 сата - СТАРА ЦРКВА ПРЕСВЕТЕ БОГОРОДИЦЕ

Књижевно вече : Песници Крајинског круга Вељку

ПЕТАК, 13. СЕПТЕМБАР

17 сати - МОКРАЊЧЕВА РОДНА КУЋА

Свечано отварање Фестивала

Полагање цвећа на споменик Стевана Ст. Мокрањца

Поздравна реч : мр Милан Уруковић, председник општине Неготин

Беседа : Адам Пуслојић, књижевник

Фестивал отвара : Представник Министарства културе и информисања Републике Србије

VI Руковет – Стеван Ст. Мокрањац

Заједнички наступ – учесници Натпевавања, Хор Храма Свете Тројице, Хор Неготинске гимназије и Хор МШ “Стеван Мокрањац” , Неготин.

18 сати - КОНАК КНЕЗА ТОДОРЧЕТА

Отварање изложбе слика Жељка Ђуровића из Београда

19 сати - ДОМ КУЛТУРЕ

Натпевавање хорова

1. Хор Вардар,Скопље (Македонија)

Диригент: Јасмина Ђорђевска

2. Хор Лојзе Братуж , Горица (Италија)

Диригент: Богдан Краљ

3.Црквени хор Свети Јован Крститељ, Бачка Паланка (Србија)

Диригент: Снежана Жујић

4.СПЦПД Вила Приједор (Р. Српска)

Диригент: Аљоша Новаковић

5.Црквено варошки хор Свети Сава Лучани (Србија)

Диригент: Димитрије Илић

Обавезна композиција : IX Руковет- Стеван Ст. Мокрањац

Жири:

Др Бранка Радовић, музиколог

Сузана Костић, диригент

Маја Чоловић Васић, музиколог

Кочићев збор је прошлог понедељка у Парку Петра Кочића у Бањалуци свечано отворио председник Завичајног друштва Змијање Недељко Чубриловић, министар саобраћаја у Влади Републике Српске.

После манифестације у Београду, следе програми у порти манастира Гомионица, свечана академија у Банском двору. Финални дан је недеља, 25. август када ће бити органозован велики народни збор на Змијању. Ту ће, уз пригодни књижевни програм бити уручена и престижна Кочићева награда овогодишњем добитнику, проф. др Миљку Шиндићу, саопштило је данас Представништво Републике Српске у Београду. Представнишво у сарадњи са Удружењем књижевника Српске, Завичајним друштвом Змијање и Удружењем књижевника Србије организује Кочицћев дан у Београду на чији ће гроб положити венце у име влада Србије и Републике Српске министри културе Братислав Петковић и Горан Мутабџија, као и представници Завичајног друштва из Бањалуке и два удружења књижевника.

Сат касније, у 12 сати, у Чубурском парку, песници Србије и Републике Српске ће цвећем и поезијом окитити споменик Петру Кочићу.

У 20 сати у Удружењу књижевника Србије биће књижевно вече под непромењеним насловом: "Змијање у Београду, Српска у Србији", када ће Кочићу у част своје стихове говорити: Ранко Рисојевић, Јованка Стојчиновић Николић и Предраг Бјелошевић из Бањалуке, Елка Њаголова из Варне и Анџела Димчева из Софије (Бугарска), и Милица Јефтимијевић Лилић и Милко Грбовић из Београда.

СПЦ

Сарадња Београда и Јерусалима -Научите хебрејски преко скајпа

Преко Центра за хебрејски језик и књижевност од сада постоји могућност за изучавање библијског хебрејског језика у Београду. Београдски центар за хебрејски језик и књижевност имплементираће наставни план и програм Полис Института у састав свог наставног плана, што ће полазницима школе библијских језика у Београду омогућити најсавременији и најбржи начин за савладавање ових језика. Специфичност програма рада Полис института је то што, нарочито на почетку учења, библијски језици се уче као живи говорни језици, дакле не класично као што је то случај у другим сличним научним установама. .

http://www.polisjerusalem.org/

Полис институт постоји дуги низ година у Јерусалиму, окупља врхунски научно стручни кадар и представља већ значајно име у свету библијске лингвистике. Поред библијског хебрејског језика, на Полис институту изучавају се и старогрчки, латински, арамејски, арапски и други језици од значаја за Свето Писмо. Полис Институт спроводи и мастер студије библијских језика.

Центар за хебрејски језик и књижевност, ради и на имплементацији мастер програма, као и припремама за рад по методама Полис института, те ће ускоро заинтересовани са српског говорног подручја моћи студирати на Полис Институту преко београдског Центра за хебрејски језик.

Први корак у овој сарадњи је ШКОЛА БИБЛИЈСКОГ ХЕБРЕЈСКОГ ЈЕЗИКА ПУТЕМ СКАЈПА И УЖИВО У БЕОГРАДУ, која почиње у недељу 04. 08. 2013. у 18х

Упис траје до 01. 08. 2013.

Упис и информације могу се добити на мејл hebrejski@gmail.com

Фондација Радост и Комесаријат за избеглице и миграције-Конкурс за песму и причу о завичају

Награду Извор за песму 2013.(повеља и 20 000 динара), награду Извор за причу 2013.(повеља и 20 000 динара) и Велика награда Извор 2013. (повеља и 40 000 динара).

Конкурс је отворен до 1. Септембра. Фондацију Радост основао је угледни српски песник (ликрик и сатирик) Душко М. Петровић за кога је академик Бранко Милановић рекао да је раскринкао многе наше личне склоности, међу којима и игнорантски однос према памети а Милован Витезовић да лирска природа издваја песника Душка М. Петровића из реда савремених европских сатиричара. Сатиричност и моралност су једини његови елементи.Предраг Лазаревић допуњује скицу за портрет Душка М. Петровића истичући да само сатирични приступ теми улива, наду, да излаз ипак постоји.

Фондација Радост је основана крајем 2011. са циљем да се врати осмех на лице људи који су у ратовима и економским и политичким кризним временима остали без радости на лицу. Ове године Фондација Радост, поред овог конкурса за песме и приче о завичају избеглих и изгнаних, припрема и издавање књига које ће делити у избегличким центрима, у домовима за старе особе, удаљеним селима, у селима у којима су се избеглице вратиле у своје домове али су без подршке локалне власти.

Песме и приче потписане пуним именом и презименом слати на: Фондација Радост, Србија, Београд, Врачар ул Грчића Миленка 3 или мејлом radost@sbb.rs .Један аутор може да пошаље највише једну песму и једну причу.

С.Ђукић

Како је наведено, традиционалне, 24. по реду Видовданске свечаности почеле су 6. јуна, окупљањем учесника ликовне колоније "Видовдан" у Галерији Дома културе Грачаница. Поред ликовне колоније која траје до 13. јуна, у оквиру Видовданских свечаности биће одржан и Избор за најлепшу косовску девојку - полуфинале је предвиђено за 22. јун на платоу испред Дома културе, а финале за 26. јун у порти манастира Грачаница, као и Видовданско песничко бденије, заказано за 27. јун у порти манастира Грачаница.

На традиционалном песничком бденију окупиће се, како је наведено, најбољи српски песници из Србије, Републике Српске и Црне Горе, а и ове године, 27. јуна, биће додељене књижевне награде "Златни крст Кнеза Лазара", "Грачаничка повеља", "Перо Деспота Стефана Лазаревића" и "Кондир Косовске девојке". Награде за ликовно стваралаштво "Зограф Лонгин" и "Димитрије Поповић" биће додељене 25. јуна.

Ове године биће одржан и богат пратећи програм - концерти, позоришне представе, трибине, а као специјални гости најављени су Сергеј Ћетковић, кабаре Горана Султановића, Слободан Тркуља, "Балаканика"... У оквиру свечаности Српска драма Народног позоришта у Приштини извешће две представе у Дому културе, а глумац Небојша Дугалић ће извести монодраму. Предвиђено је и да се у оквиру видовданских свечаности представе издавачки подухвати Матице српске и Прометеја из Новог Сада, односно Српске књижевне задруге из Београда.

У саопштењу се наводи да ће 28. јуна на Газиместану бити одржан парастос.

Организатори манифестације су Дом културе Грачаница, Скупштина Општине Приштина и Универзитет у Приштини - Факултет уметности Косовска Митровица - Звечан, а покровитељи Канцеларија за Косово и Метохију Владе Србије и Министарство културе и информисања.

СПЦ

Поређења ради, на сличном оваквом скупу у Милану, учествоваће 38 научника, док ће на овом скупу у Нишу учествовати 150 њих. По обиму и резултатима ово ће бити највећи научни скуп на свету посвећен Константину. Организатор скупа је Центар за црквене студије Ниш који је са припремама овог симпозијума започео 2009. године.

Градоначелник Ниша проф. др Зоран Перишић поздравио је на отварању све учеснике и рекао да „данас, када трагамо за моделима сарадње Цркве и државе, када се покушава наћи нови начин деловања Цркве у савременом друштву, Милански едикт може послужити као темељ нових односа у друштву. Ова 2013. година је прилика да сагледамо колико је овај јубилеј велики дар који нам Бог дарује, а који подразумева одговорност: да видимо колико смо достојни да као деца великих и светих краљева из лозе Немањића и потоњих владара у овим тешким временима обележимо догађај од кључног значаја за развој хришћанске вере“рекао је градоначелник.

Суорганизатори овог мултидисциплинарног научног скупа су Институт за православне хришћанске студије Универзитета у Кембриџу, Центар за византијско-словенске студије "Иван Дујчев" из Софије, Институт за национална и верска питања из Солуна, Филозофски факултет из Ниша и Одељење за историју Филозофског факултета из Београда.

Након овог скупа, планира се и научни скуп “Ниш и Византија” који ће се одржати у Нишу од 3. до 5. јуна. Пре научног скупа биће штампани и зборници радова ових научника који ће бити од великог научног значаја за ову област. Научни резултати су већ ту и, уочи скупа, сви радови биће објављени у два тома зборника, што је ретка пракса и својеврсни успех, а у октобру ће се појавити и трећи том.

http://www.ni.rs/index.php?section=news&subsection=show_news_details&news_id=2061&category_id=0

Књига „Повратак краља. Петар II Карађорђевић“ ауторско дело Јевђе А. Јевђевића, старешина Савеза Српских Соколова, замишљена је као свеобухватно издање које представља живот и дело краља Петра II али и начин на који је он био представљан и виђен кроз уметничка и књижевна дела и народне песме.

Аутор текстова г-дин Јевђевић књигу почиње исцрпном биографијом и генеолошким стаблом краља Петра II Карађорђевића, а затим даје преглед уметничких и књижевних дела посвећених слављењу лика и дела краља Петар II, као и народних песама које опевају његов живот од рођења, преко очеве трагичне смрти, проглашења за Краља, до живота у изгнанству.

Значај ове књиге налази се управо у свеобухватном приступу аутора господина Јевђе А. Јевђевића, као и у великом броју фотографија, од којих су неке у овој књизи први пут публиковане. Фотографије су део приватног архива господина Јевђевића, и архива различитих установа културе, да наведемо само неке Народног музеја у Београду, музеја у Крагујевцу, Новом Саду, Суботици, Зрењанину, Задужбине на Опленцу, Архива Југославије и других.

Извор: СПЦ

На Археолошком локалитету Виминацијум, председник Србије Томислав Николић отворио је изложбу Народног музеја "Константин Велики и Милански едикт".

"Виминацијум је део наше римске историје коју имамо као што имамо византијску, српску, отоманску, српску југословенску па поново српску. То је једна од наших најдрагоценијих карактеристика: изванредна мешавнина различитих култура, језика, традиција и бурна и занимљива историја", рекао је Николић на отварању изложбе.

Изложба Народног музеја са поднасловом "Рађање хришћанства у римским провинцијама на тлу Србије" презентује изузетну збирку аутентичних предмета из десет музеја у Србији који сведоче о владавини Константина, Миланском едикту, почецима хришћанства на тлу Србије.

Изложен је репрезентативни материјал настао у периоду од краја другог века које претходи времену Константина Великог, затим из периода његове владавине као и наслеђе првог хришћанског цара.

Међу 128 изложених предмета - скулптура, фрагмената архитектонске пластике, фресака, мозаика, накита, посуда, делова војне опреме, римски царски новац, је и 40 артефаката нулте културне вредности од првог до четвртог века наше ере, међу њима и чувени Константинов портрет, бронзана биста откривена 1900. године у родном месту цара Константина Наису.

Портрет је вероватно био део монументалне статуе у природној величини која је украшавала главни трг античког Ниша. Бронзана биста, Константинова глава овенчана дијадемом, ремек дело портретне уметности касноантичког доба, обишла је свет на бројним гостујућим изложбама као изузетно вредан експонат римског културног наслеђа.

На изложби која ће у Виминацијуму бити постављена месец дана, потом се сели у Народни музеј у Београду од 2.јула до 8.септембра и у Ниш од 19. септембра до 31.октобра, предмети из различитих колекција изложени су по сегментима живота: култура, војска, свакодневни живот римске државе.

Богатство живота у урбаним центрима презентују предмети од злата, сребра и бронзе, археолошки налази из резиденцијалних комплекса Сирмијума, Наисуса и Медијане, Гамзиграда и владарски накит нађен у Шаркамену.

Изложбу прати двојезична публикација, српско енглеска са 17 уводних текстова који објашњавају време пре Константина као и време првог хришћанског императора рођеном на нашем тлу.

Константинова визија за модерну Србију

Србија од давнина место окупљања, борби и сталног напретка, рекао председник Николић отварајући изложбу у Виминацијуму у част Миланског едикта. Налазимо се на месту које нас подсећа на Константина Великог и његову славну прошлост, чији смо и ми део, рекао је председник.

Председник Србије Томислав Николић отворио је у Виминацијуму изложбу о Константину Великом и Миланском едикту. Славни Константин је, прогласивши хришћанство дозвољеном религијом, мислио несвесно и на ово време у којем градимо савремену српску државу равноправних грађана, поручио Николић.

"За сваку одлуку у животу имамо узор у нечему што је неко паметнији од нас написао, а нама остало само да научимо да читамо. За ово време, када се боримо за опстанак свог народа на Косову и Метохији, када нам се чини да је можда теже него икада, Конфучије је записао: Наша највећа слава није што никада нисмо пали, већ што смо устали сваки пут када паднемо", рекао је шеф српске државе.

Отварајући изложбу "Константин Велики и Милански едикт 313 - Рађање хришћанства у римским провинцијама на тлу Србије", Николић је подсетио да је реч о обележавању једног од кључних догађаја у хришћанској цивилизацији.

"Назив места на коме обележавамо своју славну историју, Виминацијум, данас грађанима Србије звучи лепо и мелодично, али страно. То је део наше римске историје, коју имамо као што имамо византијску, српску, отоманску, српску, југословенску, српску. То је једна од наших најдрагоценијих карактеристика: изванредна мешавина различитих култура, језика, традиција и бурна и занимљива историја", рекао је председник.

Подручје Србије је миленијумима било место окупљања, раздвајања, борбе, али и константног развоја, додао је председник.

Подсећајући да је више императора рођено је на подручју данашње Србије, међу којима Аурелијан, Проб, Максимијан Херкулије, Галерије, Максимин Даја, Лициније, Константин Велики, Николић је навео и да је Диоклецијан, оснивач прве тетрархије, такође пореклом са балканских простора: "Диоклецијан је одложио распад Царства захваљујући реформама које је покренуо. Наставио их је Константин Велики, чија је владавина означила прекретницу у римској историји", рекао је Николић.

У то доба, додао је, на тлу Србије граде се раскошне царске палате, маузолеји и летњиковци, неке по значају и лепоти спадају у сам врх светске баштине.

Николић је поручио да изложба 'Константин Велики и Милански едикт 313" пажљиво одабраним предметима из српских музеја, представља само део нашег драгоценог наслеђа.

"Пружа нам прилику да на непосредан и сликовит начин спознамо улогу изузетних појединаца. Они су током историјске епохе имали кључну улогу у креирању идентитета данашње цивилизације, али и значајних историјских одредница данашње Србије", закључио је Николић.

Извор: СПЦ

Ова је књига намењена широком кругу читалаца.У њој су дати одговори на најчешћа питања данашњег човека: шта су психичке а шта духовне болести; о депресији, несаници, страховима, неуротским поремећајима, хистерији, болестима зависности, усамљености. Шта је православна психотерапија и разлике у односу на друге психо-терапијске моделе, најчешћи проблеми деце и адолесцената; како допрети до чове-ковог срца, рецепти за јачање душевног здравља, хришћански однос према болести.

Истичемо вредност другог дела књиге који се бави здрављем личности и народа и проблемима биоетике тј. став цркве према могућности злоупотребе савремених технологија, прекиду трудноће, проблему контрацепције, коришћењу донаторских полних ћелија и сурогатном материнству, клонирању, трансплантацији органа, еутаназији, хомосексуалности.

Једини начин да се излечи бол у души је покајање, које захтева извесну духовну снагу, коју многи од нас једноставно немају. То се односи и на моје колеге лекаре, и зато су резултати који се у овој области постижу трe нутни. Сигуран сам да је психијатрија по принципу „стрпите се, све ће проћи“ у већини случајева недопу стива. Како жени која је изгубила сина јединца да кажем: дишите дубоко, опустите се, проћи ће?! Неће, и не може проћи, али зато могу да јој кажем да за Бога нема мртвих, да је упутим у цркву где ће учествовати у богослужењу, запалити свећу, замолити да се одслужи помен за страдалог сина… и тако ће њена душа осетити олакшање. Знате, смрт је тема која је у светској медицини и психијатрији готово забрањена. Наука је ту беспомоћна. Тешке болеснике бодре речима: све ће бити у реду, полако… У тој лажи човек умире непри-премљен, без покајања. А једна од најважнијих ствари у животу православног човека је молитва Господу за мирну смрт и добар одговор на Страшном Суду. Кад читамо о смрти светих људи и праведника, душа се испуњава милином, а не тугом. Моје колеге веома често личе на људе који седе на врећи злата, а пружају руку да им неко да милостињу.

Имају светињу православља и такведуховне вредности, а траже милостињу: ауто-сугестију, хипнозу, реинкарнацију. Не користе оно што вековима постоји.

Kњигу можете купити у књижари Ризница (Његошева 7, 11080 Земун, тел: 011 2199 276) или поручити преко електронске поште: riznicasrbija@gmail.com по цени од 450 дин+птт.

Сада већ традиционално Друштво српско-руског пријатељства “РЕСУРС” из Новог Сада организује музичко обележавање 9. маја као Дана победе над фашизмом. Заједно са нашим руским пријатељима ћемо музичко-сценском манифестацијом подсетити на овај значајни датум наше и светске историје. Верујемо да ће се грађани Новог Сада и Суботице, као и сви они који се тада буду нашли на тим местима лепо забавити на нашим бесплатним концертима којима настојимо да обновимо сећање на дан кад је побеђено зло и када је започела нова епоха. Музичка манифестација се зове “Хвала деди на победи” је посвећена пре свега онима који су били жртве или су се жртвовали у Другом светском рату да би смо ми били слободни данас и одржаће се у центру Новог Сада и Суботице.

8.мај – Суботица – у центру – 18-20 часова:

Наступају

Акробатско плесни студио „Алфа“ – Русија

Солиста Сергеј Игнатијев – Русија

Народни плес – Асамбл Надежда – Русија

Омладинско музичко позориште ЛОТОС – Русија

Гарави Сокак – Србија

9.мај – Нови Сад – од 16 i 30 дo 20 часова (плато иза Католичке порте):

Наступају:

Омладинска група – Ресурс

Акробатско плесни студио „Алфа“ – Русија

Солиста Сергеј Игнатијев – Русија

Народни плес – Асамбл Надежда – Русија

Омладинско музичко позориште ЛОТОС – Русија

Гарави Сокак – Србија

Атеист Рeп – Србија

Добро дошли.

Друштво српско руског пријатељства и дијаспоре „Ресурс“

Извор: Ресу.рс

Видовдан