Поред дјеце, њихових родитеља и предавача, отварању су присуствовали конзул-жеран Републике Србије у Мостару Јелена Вукајловић и отац Радивоје Круљ испред СПЦО Мостар и у име владике Григорија.

Овом приликом, присутнима се најприје обратио предсједник СПКД „Просвјета“ – ГО Мостар, ђакон Бранислав Рајковић напомињићи да се 2. фебруара навршава деведесет година од упокојења Алексе Шантића: „Добро сјеме, које смо посијали прије деведесет година, сваке године доноси нови плод, а ове године родило је још издашније, отварањем ове школе.“ Говорећи нешто више о самој идеји, Рајковиће је рекао, да „Будући Срби, ми нисмо антихрвати или антибошњаци, говорећи српским језиком, не говоримо антибошњачким или антихрватским, баштинећи српску историју и културу, нисмо против хрватске и бошњачке.“

Отац Радивоје Круљ, парох мостарски, благословио је почетак рада школе и у име епископа Григорија упутио подршку овом пројекту подсјећајући на древну мостарску „Школу под кошћелом“, прву мјешовиту школу у Бисни и Херцеговини. Подршку пројекту „Просвјетине школе српског језика, историје и културе“ упутила је и конзул-жеран Републике Србије у Мостару Јелена Вукајловић.

Настава овог пројекта одвијаће се континуирано од фебруара до јуна мјесеца текуће године, а српски језик предаваће наставник разредне наставе Јелена Гордић и професор српског језика и књижевности на Колеџу уједињеног свијета у Мостару, Тања Чворо. За српску историју биће задужен дипломирани историчар и секретар СПКД „Просвјета“ – ГО Мостар, Милан Ситарски, док ће наставу из српске културе предавати мастер историчар умјетности Тамара Рајковић, која је од недавно изабрана за координатора Научног актива СПКД „Просвјета“ у Мостару.

Такођ, у спомен на Алексу Шантића, сутра ће у Храму Рођења Пресвете Богородице у Мостару бити одржан помен, при чему ће бити посјећен и гроб овог великана, почившег нам у вјечности.

Извор: Епархија захумско-херцеговачка

• Култура
  

Након свете Литургије и помена у храму Рођења Пресвете Богородице, чланови СПКД „Просвјета“ – ГО Мостар и СПКУД „Гусле“ Мостар, са парохом мостарским Марком Гојачићем и осталим поштоваоцима Алексе Шантића, цјеливали су и гроб овог великана, при чему су, уз молитве за покој душе, изречене и ријечи о хришћанским мотивима у Шантићевим пјесмама, од стране г. Ранка Чворе, потпредсједника мостарске „Просвјете“ и својеврсна похвала пјеснику из уста и срца Шемсудина Златка Сердаревића.

Извор: Епархија захумско-хереговачка

• Култура
  

У парохијском дому цркве Свете Петке у Сурчину 31. јануара 2014. године представљен је зборник предавања која су - великим трудом и залагањем протојереја-ставрофора Дејана Дејановића, старешине храма Светог Трифуна на Топчидерском гробљу, и његових сарадника - одржана у оквиру трибина на Вождовцу. Зборник је објављен у два тома, са благословом Патријарха српског г. Иринеја.

Требало је за све ове године изнети на светло дана и пред духовне очи српског народа вечну вредност и драгоцену садржину светог Православља. У новим приликама Црква је тражила и налазила путеве и облике мисионарског и пастирског деловања. Један облик, увелико одомаћен, јесте и организовање оваквих предавања која су названа "Духовна трибина - Духовни разговори".

Иако људи високе стручности и неретко највиших академских титула, предавачи су умели да се прилагоде образовном нивоу просечних слушалаца. После предавања редовно су постављана питања и изношене примедбе публике. Тако је успостављан присан однос између предавача и слушалаца.

Највећа заслуга за дугогодишњи успех ове у Београду добро познате трибине припада честитом православном хришћанину Миодрагу Маричићу. Држећи се речи св. апостола Павла да хришћани треба да буду "огњени у духу", овај млади човек је био одиста "огњени" Миодраг. Трудио се ревносно и неуморно да се предавања добро организују и остваре значајан успех. Није било нимало лако да благовремено пронађе предаваче и са њима усагласи све појединости. На овоме му заиста треба честитати!

Трибина Духовни разговори на Вождовцу (свечана сала СО Вождовац), како је већ сви препознају, ускоро ће приредити тристото предавање!

Иначе, госпођа Зорица Ковачев је покретач идеје да се ова предавања штампају. У припреме је уложила ванредан труд слушајући носаче звука, који су понекад били нејасни, и великим стрпљењем разабирала текст, уобличавала га у целину и достављала предавачима на ауторизацију, а у то, побринула се за лекторисање и старала око даљег штампања. Тако је она преточила у штампани текст 40 ауторизованих предавања држаних у времену од 2002. до 2012. године, у књигама тематски распоређених.

Предавања су држана углавном на следеће теме: богословско-пастирске (о посту, молитви, духовном животу, укрепљењу у вери), црквено-педагошке, историјско-културне; о светитељима: апостолу Павлу, светој Ксенији Петроградској, св. Симеону Мироточивом ... Василију Острошком, Јустину Ћелијском, Симеону Дајбабском ...

Како светост не иде без подвига, тако у ове две књиге има тема о смислу подвига у Духу Светоме и смислу подвига обожења светогорских монаха.

Незаобилазна су предавања о Светој Гори, о светој Русији, светом Косову и Метохији, као и предавања о мученицима, новим српским мученицима...

Предавачи су за ових десет година наши епископи - ремезијански Андреј, бихаћко-петровачки Атанасије, аустралијски Иринеј, монаси, монахиње (упокојена Мати Иларија чијим излагањем и почиње текст прве књиге, затим Мати Макарија из Соколице, затим архимандрити Стефана из Велике Ремете, Тихон из манастира Студенице, Рафаило из манастира Подмаине), свештенослужитељи, професори, теолози, академици, угледни културни делатељи, мирјани разних нивоа образовања, али снажни сведоци вере! Посебно су обрађене теме везане за породицу и брак, а договрено је да у свакој наредној књизи ове теме буду окосница Духовних разговора.

Уз предавања су публикована и питања и одговори.

Имамо податак да се Духовни разговори данас читају на свим континентима.

Приход од продаје ових књига намењен је болесној деци, а мањи део новца је намењен изградњи новог конака при храму Светог Трифуна на Топчидерском гробљу.

Зорица Зец

• Нове књиге
  

Поред старешине храма Всеволда Чаплина, који је надахнуто беседио и представио иконописца Ћетковића, отварањи изложбе присуствовали су и саветници амбасадора Србије у Москви Момчила Зековића и Миливоја Ђуровића. Овом приликом приказан је и документарни филм,,Видовдан" руског режисера Максима Јакубсона. На отварању изложбе одржан је и мали концерт српске народне музике. Изложба ће трајати до 11. фебруара 2014. године.

• 
  
• 
  
• 
  
• Догађаји (концерти, изложбе)
  

Истичући значај објављивања ове књиге професор Богословског факултета у Фочи Станка Стјепановић је нагласила специфичност овог сарајевског преписа у односу на остале преписе, које се огледа у његовој очуваности, као и у томе што се на његовим маргинама може прочитати и запис о историји Старе цркве у Сарајеву, гдје се овај оригинални препис данас чува.

„Овај препис датира из прве половине 14. вијека и у њему се налази тајни запис, први у свијету који је написан словенским писмом, а који је написао монах Исаија, за кога се зна да је био у делегацији кнеза Лазара која је ишла код Цариградског патријарха да испослује скидање анатеме са Српске Православне Цркве,“ рекла је Стјепановићева.

Она је истакла да овај препис карактерише и то што је прво написан на пергаменту, а потом на јагњећој кожи, што га чини изузетно очуваним, тако да се и данас може користити не само у Цркви него и у лингвистици и истраживању обичајног и породичног права, напомињући да је у Босни и Херцеговини све до 1920. године у подручју породичног права било у примјени само ово Законоправило.

Према њеним ријечима Законоправило Светог Саве је збирка канонских и државних прописа, које је Свети Сава 1219. године однио у Никеју пред Цариградског патријарха и византијског цара како би издејствовао аутокефалност за Српску Православну Цркву, уз упутство како ће се држава и Црква владати.

„Зборник је настао у 13. вијеку док се за сарајевски препис зна да је био готов већ у 14. вијеку, тачније 1362. године и преписиван је директно са књиге Дабарске епископије, од стране Будимљанског епископа Теофила“, нагласила је Стјепановићева, додајући да се сарајевски препис Законоправила чува као експонат у старој Светоархангелској цркви у Сарајеву, на Башчаршији.

О овом капиталном издању на промоцији је говорио и новинар и публициста из Фоче, Радисав Машић, који је посебно истакао да је Законоправило Светог Саве настало више од 100 година прије Душановог законика, што свједочи о вјековном постојању Срба на овим просторима.

„Ови закони уређују црквени, али и свјетовни живот средњевековне Србије и представљали су основ за доношење каснијих закона“, нагласио је Машић.

Један од приређивача овог фототипског издања, јеромонах Серафим Глигић, рекао је да овај зборник показује да је Свети Сава још давно Србе увео, не само у Европу, него у свијет и вјечност, напомињући да овај препис има 732 странице и да ће се ускоро наћи у продаји и у библиотекама.

Објављивање ове значајне књиге помогли су Канцеларија за сарадњу са Црквама и вјерским заједницама Владе Србије, Академија наука и умјетности Републике Српске, Правни факултети из Београда, Крагујевца, Бањалуке и Источног Сарајева, као и Православни богословски факултет „Свети Василије Острошки“ из Фоче.

Рецитатори Средње школе „Иво Андрић“ из Вишеграда су, на овој промоцији, подсјетили на живот и дјело Светог Саве.

Извор: Митрополија даборбосанска

Ново издање Декламатора, збирке песама, прича и драмских текства пригодних за Светосавске приредбе припремио је протојереј-ставрофор Стојадин Павловић.

Издавач: Патријаршијски управни одбор.

За издавача: Епископ сремски Василије.

Уредник: Епископ шумадијски г. Јован.

• садржај
  

При сачињавању листе Министарство узима у обзир резултате анализе Центра за евалуацију у образовању и науци, који је на основу Библиометријског извештаја о часописима уврстио часопис Саборност - еолошки годишњак у категорију PK53 (научни часопис).

На основу поменутих анализа, часопис Саборност - Теолошки годишњак:

• испуњава све услове из Акта о уређивању научних часописа МПНТР,
  
• задовољава услове из Правилника о поступку и начину вредновања и квантитативном исказивању научноистраживачких резултата истраживача за разврставање у категорију М53,
  
• у оквиру библиометријске анализе МПНТР (коју изводи ЦЕОН), односно у извештају је оцењен вишим оценама од већине часописа у својој групи на пет од укупно шест збирних показатеља квалитета: Научни и етички интегритет, Видљивост и доступност, Транспарентност уређивања, Опремљеност чланака, Интернационалност,
  
• подвргава се редовно контроли квалитета у оквиру посебног програма ЦЕОН-а који обухвата праћење поступка рецензирања и проверу присуства плагијатизма у свим радовима.
  

Узимајући у обзир да се, на основу одлуке о врстама и квантификацији индивидуалних научно-истраживачких резултата, свака објављена студија адекватно бодује, слободни смо понудити Вам наставак сарадње за наредне бројеве.

Срдачно Вас поздрављамо,

Чланови уредништва

Извор: sabornost.org

У Парохијском дому храма св. Саве на Врачару у оквиру редовних духовних трибина понедељком, на тему „Манастири – Мисија и лепота“ беседила је архитекта мр Гордана Марковић, дугогодишњи директор Републичког завода за заштиту споменика, угледни представник своје струке и неуморни посленик културе. Гошћу је најавио и представио протојереј-ставрофор Драгомир Убипариповић.

http://www.slovoljubve.com/sites/default/files/3/13/11/01.12.13_zbor_-_mr_gordana_markovic_manastiri_-_misija_i_lepota_64.mp3

Радио Слово љубве

У години великог хришћанског јубилеја – 1700 година од Миланског едикта, у Лужничкој долини, и Ужицу, обележава се још један локални јубилеј: 150 година од рођења књижевника, свештеника и учитеља Тадије П. Костића (1863 – 1927). Удружење “Жупа Лужница” и Бела црква каранска су организовали јединствену прославу ових значајних годишњица. Манифестација је одржана на Велику Госпојину, 28. августа 2013. године у Карану. Чине је четири појединачна, али повезана догађања.

Потом је о пореклу и родослову фамилије Костић из Трнаве говорио Раденко Костић, истраживач и аутор монографија о родословима фамилија у Трнави, као и Карану и Лелићима (које су у изради). Присутни су сазнали ко су први Костићи који су се доселили у Трнаву, како се гранало породично стабло, али највише времена је посвећено свештеничкој грани Тадијиног оца - Петра Костића.

Жупа Лужница

У оквиру свечаног отварања изложбе беседиће Митрополит црногорско-приморски господин Амфилохије док ће изложбу отворити академик Матија Бећковић уз појање хора „Краљ Петар I“

Изложба прати градњу и судбину прве капеле за коју је камен темељац поставио сам Његош, њено рушење, затим друге, која је дело славног руског архитекте Николаја Краснова, као и њено рушење, и изградњу Маузолеја хрватског вајара Ивана Мештровића.

У свечаним просторијама Етнографског музеја, током свих тринаест дана трајања изложбе, у вечерњим часовима, биће реализован пратећи програм који ће се састојати од беседа и предавања посвећених Његошевој личности и делу, као и од уметничких дела инспирисаних духом једног од највећих владара, песника и филозофа српског народа.

У пратећем програму ће учествовати и Његово Преосвештенство Епископ будимљанско-никшићки Господин Јоаникије, аутори изложбе Гордана Гордић и Драгомир Ацовић, академик Миро Вуксановић, Димитрије Големовић, Александра Вранеш, Мило Ломпар, Никола Кусовац, Предраг Драговић, Драган Лакићевић, Рајко Петров Ного, Никола Шиндик, Вицо Дардић, Ана Миловановић и други.

Изложба ће бити отворена до 09. децембра 2013. године.

СПЦ

Хуманитарни концерт српских уметника за изградњу храма Светог Николаја жичког и Парохијски дом, у насељу Ресник у Београду, биће одржан у петак 22. новембра у Руском дому, у улици краљице Наталије 33, с почетком у 19 часова. Учествују Небојша Мастиловић, Асим Сарван, Александар Сарачевић, Љиљана Поповић, Бора Ђорђевић и Слободан Тркуља.

Слово Љубве

Јеванђеље ће бити доступно на увид свим заинтересованим посетиоцима од 12 до 20 часова. Настало је осамдесетих година 12. века по наруџбини хумског кнеза Мирослава, о чему говори запис на последњем листу књиге. Кнез Мирослав је био брат рашког великог жупана Стефана Немање, чијој је деветстотој годишњици рођења посвећена актуелна изложба.

О овој јединственој рукописној књизи од изузетног значаја за српску културу, истога дана у 18 часова одржаће предавање Александра Нитић, кустос српске средњовековне и византијске уметности у Народном музеју у Београду.

Мирослављево јеванђеље је уписано у УНЕСКО-ову Листу светске културне баштине и то у регистар Сећање света 2005. године. Упис у ову листу потврда је изузетног значаја и вредности Мирослављевог јеванђеља, а уједно и обавеза његовог очувања за добробит човечансва.

Народна библиотека Србије која је матична установа за заштиту старе и ретке књиге, прописала је посебан режим по којем Мирослављево јеванђеље, уз одобрење Министарства културе и информисања и сагласност Народне библиотеке, може бити излагано само десет дана током једне године.

Сходно томе, након 24. октобра, следећи термини у којима ће моћи да се види Јеванђеље биће први и последњи четвртак у месецу током трајања изложбе „Завети и поруке. Стефан Немања – девет векова“.

Митрополија

Штанд Канцеларије за Косово и Метохију отворили су председник Владе Републике Србије г. Ивица Дачић, председник Скупштине Србије г. Небојша Стефановић и министар без портфеља у Влади Републике Србије задужен за Косово и Метохију г. Александар Вулин. Присутнима, мећу којима су били и Преосвећена господа Епископи рашко-призренски Теодосије и бихаћко-петровачки Атанасије, обратио се и Његова Светост Патријарх српски г. Иринеј позвавши на народно јединство:

- Ако се будемо делили на партије направићемо услугу нашим непријатељима. Договор кућу гради. Договор и Косово и Метохију гради. Надамо се да ће бити боље него што јесте. Са том надом живимо. Надамо се у помоћ наших светиња на Косову и Метохији, оних светих кивота у Пећкој Патријаршији и Светог краља Стефана Дечанског.

Овом приликом, Његова Светост Патријарх српски г. Иринеј посетио је и штанд Српске Православне Цркве који се налази у хали 1, као и штандове Војске Србије, Православног богословског факултета Универзитета у Београду, Издавачке фондације Архиепископије београдско-карловачке, Светигоре...

Иначе, списатељица из Пољске Олга Токарчук и песник Љубивоје Ршумовић отворили су 58. Међународни сајам књига у Београду, на којем ће се до 27. октобра представити 442 излагача из Србије и 48 из иностранства.

СПЦ

Ради се о великом културном догађају јер смо у години када се обележава седамдесетогодишњица Дучићеве смрти добили прво двојезично издање превода песама на француски језик кнеза српске поезије. О књизи су говорили: књижевни критичар Славко Малешевић, приређивач овог издања Љубомир Михаиловић, затим,у име издавача Епископ Максим Васиљевић, песник Комнен Бећировић, док је глумац Саша Петронијевић читао Дучићеву поезију и на француском и српском језику.

Уз књижевно вече приређена је и изложба досад непознатих и необјављених рукописа из Дучићеве преписке. Ови материјали су већ били представљени у Градској библиотеци у Новом Саду приликом изложбе под називом Јован Дучић кнез српске поезије. Непознату преписку заједно са појединим оргиналним рукописима песама Јована Дучића, који су се нашли у заоставштини проф. Петра Бубрешка, за изложбу су припремили студенти теологије. Изложени експонати обухватају, између осталог, Дучићев извештај Милану Стојадиновићу, председнику министарског савета о разговору са Мусолинијем у Риму 6. августа 1935, писмо еп. Николаја Велимировића Дучићу, 4. фебруара 1932, Скерлићева писма Ј. Дучићу, из 1905, итд. Догађају су присуствовали Епископ западноевропски Лука, игуман Манастира Тврдоша о. Сава и многобројнa публика.

У току вечери Епископ Максим је објаснио историју ове публикације Песама као и то како се непозната Дучићева преписка нашла пред нашим очима. Појављивање ове збирке Дучићевих песама које је у Америци превео проф. Петар Бубрешко, Требињац и француски ђак, омогућила су удруженим подухватом три издавача, Себастијан прес из Лос Анђелеса, Видослов из Требиња и Метохија из Париза. Светлост дана преводи су угледали превасходно захваљујући ентузијазму и посвећености Љубомира и Женевјев Михаиловић из Париза који су приљежно прегледали све верзије Бубрешкових превода и изабрали оне најбоље.

Петар Бубрешко никад није заборавио своје корене ни прелеп српски језик који је био управо језик Дучићевих песама. И то је заправо преводиочев омаж сећању на свог великог земљака и учитеља, који је умро у Америци 1943. године, а пренесен на Црквину код Требиња 2000. године. Ови преводи одговарају двема сврхама: упознати франкофоне читаоце са песниковим делом, и указати част француском и Дучићевом српском – језицима за које су овај велики поета и Петар Бубрешко били пасионирано везани. Проф. Бубрешко је, што широј јавности није познато, на француски језик превео целокупно песничко стваралаштво Јована Дучића, ”Јутра са Леутара”, ”Благо цара Радована”, а на француском је написао и тезу „Дучић и Французи“.

Неопходно је напоменути да је рад на овој двојезичној збирци Дучићеве поезије покренут љубављу и незаборавом покојне Лепосаве Бубрешко. Госпођа Лепосава, удовица професора Петра Бубрешка, преминула је 5. августа 2013. у 88. години живота, месец дана пре штампања збирке. Имала је међутим личну радост кроз прилику да, пет дана пре своје смрти, види радну верзију књиге. Књига је због свега тога и посвећена Лепосави Бубрешко (1923-2013) која је толико желела да ово дело види светло дана.

Очекује се промоција књиге у другим важнијим културним институцијама (САНУ, Матица српска, Министарство културе и Канцеларија за сарадњу са дијаспором), као и на катедри за француски језик.

Српско библиофилско друштво заинтересовано је да објави ову Дучићеву преписку, а Иван Негришорац, Председник Матице српске, који је магистрирао на Јовану Дучићу, веома обрадован открићем необјављене Дучићеве преписке, изразио жељу да се рукописи објаве у Летопису Матице српске.

Петар Бубрешко (преводилац)

Професор француског језика, Петар Бубрешко рођен је у Требињу 1910. године. Студирао је упоредну књижевност у Паризу као стипендиста француске владе од 1936. до 1939. године, спремајући докторску тезу ”Јован Дучић и Французи” коју није успео да одбрани због избијања Другог светског рата. Услед ратних и животних страдања, борби и превирања, у којима је узео активног учешћа као командант Требињског среза, био је затворен у логору Стара Градишка одакле је успео да побегне уочи самог погубљења. Боравећи након рата у разним избегличким логорима по Европи, професор Бубрешко добија папире за САД 1950. године.

Јован Ђоновић и Петар Бубрешко већ 1951. године објављују три посмртна дела Јована Дучића: ”Стаза поред пута” -”Моји сапутници” – ”Јутра са Леутара.” До 1957. године проф. Бубрешко је најпре врло активан у Чикагу (извршни секретар одбора Српске народне одбране у Чикагу, члан Уредништва листа ”Слобода” и члан Епархијског савета), а затим се сели у Калифорнију где се венчава Лујзом (Лепосавом) Радановић. 1960. године постављен је за професора француског језика и књижевности у Менесоти. Одатле, као стипендиста Лутеранске цркве у Америци, одлази у Квебек, где на канадском Лавел универзитету студира савремени француски роман и поново ради на докторској тези ”Јован Дучић и Французи”. На Универзитет у Тексасу прелази 1963. године где предаје француску књижевност до 1977. године, када је пензионисан. Умро је 2006. у 96. години и сахрањен је на српском гробљу у Калифорнији.

После промоције књиге поезије Јована Дучића и изложбе необјављене Дучићеве преписке у Српском културном центру у Паризу у петак вече, 11. октобра 2013. године, данас у недељу, 13. октобра 2013. године, у Парохији Светога Саве у Паризу је приређено друго по реду представљање ове књиге. У години када се обележава седамдесетогодишњица Дучићеве смрти добили смо прво двојезично издање превода песама на француски језик овог ”кнеза српске поезије”. О књизи су говорили: приређивач овог издања Љубомир Михаиловић и, у име издавача, Епископ Максим Васиљевић. Дучићеву поезију је на француском читала Зорица Терзић.

Уз књижевно вече приређена је и изложба досад непознатих и необјављених рукописа из Дучићеве преписке. Непознату преписку заједно са појединим оргиналним рукописима песама Јована Дучића, који су се нашли у заоставштини проф. Петра Бубрешка, за изложбу су припремили студенти теологије. Изложени експонати обухватају, између осталог, Дучићев извештај Милану Стојадиновићу, председнику министарског савета о разговору са Мусолинијем у Риму 6. августа 1935, писмо еп. Николаја Велимировића Дучићу, 4. фебруара 1932, Скерлићева писма Ј. Дучићу, из 1905, итд. Догађају су присуствовали Епископ западноевропски Лука, игуман Манастира Тврдоша о. Сава, амбасадор Србије у Француској г. Рајко Ристић, књижевник Коста Христић, историчар Бошко Бојовић и око 200 посетилаца у сали.

СПЦ