<?xml version="1.0"?>
<rss version="2.0"><channel><title>&#x416;&#x438;&#x432;&#x435; &#x440;&#x435;&#x447;&#x438; &#x443;&#x442;&#x435;&#x445;&#x435;: Живе речи утехе</title><link>https://pouke.org/index/1346437251/1346437614/page/75/?d=1</link><description>&#x416;&#x438;&#x432;&#x435; &#x440;&#x435;&#x447;&#x438; &#x443;&#x442;&#x435;&#x445;&#x435;: Живе речи утехе</description><language>sr</language><item><title>&#x41E;&#x442;&#x432;&#x43E;&#x440;&#x435;&#x43D;&#x430; &#x41F;&#x440;&#x43E;&#x441;&#x432;&#x458;&#x435;&#x442;&#x438;&#x43D;&#x430; &#x448;&#x43A;&#x43E;&#x43B;&#x430; &#x443; &#x41C;&#x43E;&#x441;&#x442;&#x430;&#x440;&#x443;</title><link>https://pouke.org/index/1346437251/1346437614/%D0%BE%D1%82%D0%B2%D0%BE%D1%80%D0%B5%D0%BD%D0%B0-%D0%BF%D1%80%D0%BE%D1%81%D0%B2%D1%98%D0%B5%D1%82%D0%B8%D0%BD%D0%B0-%D1%88%D0%BA%D0%BE%D0%BB%D0%B0-%D1%83-%D0%BC%D0%BE%D1%81%D1%82%D0%B0%D1%80%D1%83-r3286/</link><description><![CDATA[
<p><img src="https://pouke.org/uploads/monthly_2016_04/1feb0271e2b33c50f15f5038e550fbd8.jpg.d1f44d4c5426770923913bcd5d02a93a.jpg" /></p>
<p>Поред дјеце, њихових родитеља и предавача, отварању су присуствовали конзул-жеран Републике Србије у Мостару Јелена Вукајловић и отац Радивоје Круљ испред СПЦО Мостар и у име владике Григорија.</p>
<p>Овом приликом, присутнима се најприје обратио предсједник СПКД „Просвјета“ – ГО Мостар, ђакон Бранислав Рајковић напомињићи да се 2. фебруара навршава деведесет година од упокојења Алексе Шантића: „Добро сјеме, које смо посијали прије деведесет година, сваке године доноси нови плод, а ове године родило је још издашније, отварањем ове школе.“ Говорећи нешто више о самој идеји, Рајковиће је рекао, да „Будући Срби, ми нисмо антихрвати или антибошњаци, говорећи српским језиком, не говоримо антибошњачким или антихрватским, баштинећи српску историју и културу, нисмо против хрватске и бошњачке.“</p>
<p>Отац Радивоје Круљ, парох мостарски, благословио је почетак рада школе и у име епископа Григорија упутио подршку овом пројекту подсјећајући на древну мостарску „Школу под кошћелом“, прву мјешовиту школу у Бисни и Херцеговини. Подршку пројекту „Просвјетине школе српског језика, историје и културе“ упутила је и конзул-жеран Републике Србије у Мостару Јелена Вукајловић.</p>
<p>Настава овог пројекта одвијаће се континуирано од фебруара до јуна мјесеца текуће године, а српски језик предаваће наставник разредне наставе Јелена Гордић и професор српског језика и књижевности на Колеџу уједињеног свијета у Мостару, Тања Чворо. За српску историју биће задужен дипломирани историчар и секретар СПКД „Просвјета“ – ГО Мостар, Милан Ситарски, док ће наставу из српске културе предавати мастер историчар умјетности Тамара Рајковић, која је од недавно изабрана за координатора Научног актива СПКД „Просвјета“ у Мостару.</p>
<p>Такођ, у спомен на Алексу Шантића, сутра ће у Храму Рођења Пресвете Богородице у Мостару бити одржан помен, при чему ће бити посјећен и гроб овог великана, почившег нам у вјечности.</p>
<p>Извор: Епархија захумско-херцеговачка</p>
<ul><li>
<a href="http://www.spc.rs/sr/taxonomy/term/19" rel="external nofollow">Култура</a><br>
</li></ul>
<p></p>
]]></description><guid isPermaLink="false">3286</guid><pubDate>Mon, 03 Feb 2014 12:21:00 +0000</pubDate></item><item><title>&#x41F;&#x430;&#x440;&#x430;&#x441;&#x442;&#x43E;&#x441; &#x410;&#x43B;&#x435;&#x43A;&#x441;&#x438; &#x428;&#x430;&#x43D;&#x442;&#x438;&#x45B;&#x443; &#x443; &#x41C;&#x43E;&#x441;&#x442;&#x430;&#x440;&#x443;</title><link>https://pouke.org/index/1346437251/1346437614/%D0%BF%D0%B0%D1%80%D0%B0%D1%81%D1%82%D0%BE%D1%81-%D0%B0%D0%BB%D0%B5%D0%BA%D1%81%D0%B8-%D1%88%D0%B0%D0%BD%D1%82%D0%B8%D1%9B%D1%83-%D1%83-%D0%BC%D0%BE%D1%81%D1%82%D0%B0%D1%80%D1%83-r3285/</link><description><![CDATA[
<p><img src="https://pouke.org/uploads/monthly_2016_04/5b19183b214c00140d9492b995413f1f.jpg.075f043f6ad08a2352200e96708b71a8.jpg" /></p>
<p>Након свете Литургије и помена у храму Рођења Пресвете Богородице, чланови СПКД „Просвјета“ – ГО Мостар и СПКУД „Гусле“ Мостар, са парохом мостарским Марком Гојачићем и осталим поштоваоцима Алексе Шантића, цјеливали су и гроб овог великана, при чему су, уз молитве за покој душе, изречене и ријечи о хришћанским мотивима у Шантићевим пјесмама, од стране г. Ранка Чворе, потпредсједника мостарске „Просвјете“ и својеврсна похвала пјеснику из уста и срца Шемсудина Златка Сердаревића.</p>
<p>Извор: Епархија захумско-хереговачка</p>
<ul><li>
<a href="http://www.spc.rs/sr/taxonomy/term/19" rel="external nofollow">Култура</a><br>
</li></ul>
<p></p>
]]></description><guid isPermaLink="false">3285</guid><pubDate>Mon, 03 Feb 2014 12:19:00 +0000</pubDate></item><item><title>&#x414;&#x443;&#x445;&#x43E;&#x432;&#x43D;&#x438; &#x440;&#x430;&#x437;&#x433;&#x43E;&#x432;&#x43E;&#x440;&#x438;</title><link>https://pouke.org/index/1346437251/1346437614/%D0%B4%D1%83%D1%85%D0%BE%D0%B2%D0%BD%D0%B8-%D1%80%D0%B0%D0%B7%D0%B3%D0%BE%D0%B2%D0%BE%D1%80%D0%B8-r3276/</link><description><![CDATA[
<p><img src="https://pouke.org/uploads/monthly_2016_04/e1658cc6b1dad6d657b0678241cf55dc.jpg.804bc8b852b1b15a9b08fd0951ec24c8.jpg" /></p>
<p>У парохијском дому цркве Свете Петке у Сурчину 31. јануара 2014. године представљен је зборник предавања која су - великим трудом и залагањем протојереја-ставрофора Дејана Дејановића, старешине храма Светог Трифуна на Топчидерском гробљу, и његових сарадника - одржана у оквиру трибина на Вождовцу. Зборник је објављен у два тома, са благословом Патријарха српског г. Иринеја.</p>
<p>Требало је за све ове године изнети на светло дана и пред духовне очи српског народа вечну вредност и драгоцену садржину светог Православља. У новим приликама Црква је тражила и налазила путеве и облике мисионарског и пастирског деловања. Један облик, увелико одомаћен, јесте и организовање оваквих предавања која су названа "Духовна трибина - Духовни разговори". </p>
<p>Иако људи високе стручности и неретко највиших академских титула, предавачи су умели да се прилагоде образовном нивоу просечних слушалаца. После предавања редовно су постављана питања и изношене примедбе публике. Тако је успостављан присан однос између предавача и слушалаца.</p>
<p>Највећа заслуга за дугогодишњи успех ове у Београду добро познате  трибине припада честитом православном хришћанину <em>Миодрагу Маричићу</em>. Држећи се речи св. апостола Павла да хришћани треба да буду "огњени у духу", овај млади човек је био одиста "огњени" Миодраг. Трудио се ревносно и неуморно да се предавања добро организују и остваре значајан успех. Није било нимало лако да благовремено пронађе предаваче и са њима усагласи све појединости. На овоме му заиста треба честитати!</p>
<p>Трибина <em>Духовни разговори на Вождовцу </em>(свечана сала СО Вождовац), како је већ сви препознају, ускоро ће приредити тристото предавање!</p>
<p>Иначе, госпођа <em>Зорица Ковачев</em> је покретач идеје да се ова предавања штампају. У припреме је уложила ванредан труд слушајући носаче звука, који су понекад били нејасни, и великим стрпљењем разабирала текст, уобличавала га у целину и достављала предавачима на ауторизацију, а у то, побринула се за лекторисање и старала око даљег штампања. Тако је она преточила у штампани текст 40 ауторизованих предавања држаних у времену од 2002. до  2012. године, у књигама тематски распоређених.</p>
<p>Предавања су држана углавном на следеће теме: богословско-пастирске (о посту, молитви, духовном животу, укрепљењу у вери),  црквено-педагошке, историјско-културне; о светитељима:  апостолу Павлу, светој Ксенији Петроградској, св. Симеону Мироточивом ... Василију Острошком, Јустину Ћелијском, Симеону Дајбабском ...</p>
<p>Како светост не иде без подвига, тако у ове две књиге има тема о смислу подвига у Духу Светоме и смислу подвига обожења светогорских монаха.</p>
<p>Незаобилазна су предавања о Светој Гори, о светој Русији, светом Косову и Метохији, као и предавања о мученицима, новим српским мученицима...</p>
<p>Предавачи су за ових десет година наши епископи - ремезијански Андреј, бихаћко-петровачки Атанасије, аустралијски Иринеј, монаси, монахиње (упокојена Мати Иларија чијим излагањем и почиње текст прве књиге, затим Мати Макарија из Соколице,  затим архимандрити Стефана из Велике Ремете, Тихон из манастира Студенице, Рафаило из манастира Подмаине), свештенослужитељи,  професори, теолози, академици, угледни културни делатељи, мирјани разних нивоа образовања, али снажни сведоци вере! Посебно су обрађене теме везане за породицу и брак, а договрено је да у свакој наредној књизи ове теме буду окосница<em> Духовних разговора</em>.</p>
<p>Уз предавања су публикована и питања и одговори.</p>
<p>Имамо податак да се<em> Духовни разговори</em>  данас читају на свим континентима.</p>
<p>Приход од продаје ових књига намењен је болесној деци, а мањи део новца је намењен изградњи новог конака при храму Светог Трифуна на Топчидерском гробљу.</p>
<p>Зорица Зец</p>
<ul><li>
<a href="http://www.spc.rs/sr/kultura_nove_knjige" rel="external nofollow">Нове књиге</a><br>
</li></ul>
<p></p>
]]></description><guid isPermaLink="false">3276</guid><pubDate>Mon, 03 Feb 2014 09:41:00 +0000</pubDate></item><item><title>&#x418;&#x437;&#x43B;&#x43E;&#x436;&#x431;&#x430; &#x438;&#x43A;&#x43E;&#x43D;&#x430; &#x438; &#x433;&#x440;&#x430;&#x444;&#x438;&#x43A;&#x430; &#x412;&#x43B;&#x430;&#x434;&#x438;&#x43C;&#x438;&#x440;&#x430; &#x40B;&#x435;&#x442;&#x43A;&#x43E;&#x432;&#x438;&#x45B;&#x430; &#x443; &#x41C;&#x43E;&#x441;&#x43A;&#x432;&#x438;</title><link>https://pouke.org/index/1346437251/1346437614/%D0%B8%D0%B7%D0%BB%D0%BE%D0%B6%D0%B1%D0%B0-%D0%B8%D0%BA%D0%BE%D0%BD%D0%B0-%D0%B8-%D0%B3%D1%80%D0%B0%D1%84%D0%B8%D0%BA%D0%B0-%D0%B2%D0%BB%D0%B0%D0%B4%D0%B8%D0%BC%D0%B8%D1%80%D0%B0-%D1%9B%D0%B5%D1%82%D0%BA%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%9B%D0%B0-%D1%83-%D0%BC%D0%BE%D1%81%D0%BA%D0%B2%D0%B8-r3253/</link><description><![CDATA[
<p><img src="https://pouke.org/uploads/monthly_2016_04/039d76f308e53c18a3d425ae347fa1a1.jpg.7fd20d7244c2d777ac03454c9b73f82f.jpg" /></p>
<p>Поред старешине храма Всеволда Чаплина, који је надахнуто беседио и представио иконописца Ћетковића, отварањи изложбе присуствовали су и саветници амбасадора Србије у Москви Момчила Зековића и Миливоја Ђуровића. Овом приликом приказан је и документарни филм,,Видовдан" руског режисера Максима Јакубсона. На отварању изложбе одржан је и мали концерт српске народне музике. Изложба ће трајати до 11. фебруара 2014. године.</p>
<ul>
<li>
<img src="https://pouke.org/forum/applications/core/interface/js/spacer.png" alt="3_20.jpg" data-src="http://www.spc.rs/files/galerije/14/01/3_20.jpg"><br>
</li>
<li><br></li>
<li><br></li>
<li>
<a href="http://www.spc.rs/sr/kultura_dogadjaji_koncerti_izlozbe" rel="external nofollow">Догађаји (концерти, изложбе)</a><br>
</li>
</ul>
<p></p>
]]></description><guid isPermaLink="false">3253</guid><pubDate>Thu, 30 Jan 2014 17:08:00 +0000</pubDate></item><item><title>&#x421;&#x432;&#x458;&#x435;&#x434;&#x43E;&#x447;&#x430;&#x43D;&#x441;&#x442;&#x432;&#x43E; &#x43D;&#x430;&#x448;&#x435;&#x433; &#x432;&#x458;&#x435;&#x43A;&#x43E;&#x432;&#x43D;&#x43E;&#x433; &#x43F;&#x43E;&#x441;&#x442;&#x43E;&#x458;&#x430;&#x45A;&#x430;</title><link>https://pouke.org/index/1346437251/1346437614/%D1%81%D0%B2%D1%98%D0%B5%D0%B4%D0%BE%D1%87%D0%B0%D0%BD%D1%81%D1%82%D0%B2%D0%BE-%D0%BD%D0%B0%D1%88%D0%B5%D0%B3-%D0%B2%D1%98%D0%B5%D0%BA%D0%BE%D0%B2%D0%BD%D0%BE%D0%B3-%D0%BF%D0%BE%D1%81%D1%82%D0%BE%D1%98%D0%B0%D1%9A%D0%B0-r3239/</link><description><![CDATA[
<p><img src="https://pouke.org/uploads/monthly_2016_04/d3a1343b1154cf204be2059bc0ef7634.jpg.7aab84cdfb5981e405e68cfa39a09fb6.jpg" /></p>
<p>Истичући значај објављивања ове књиге професор Богословског факултета у Фочи Станка Стјепановић је нагласила специфичност овог сарајевског преписа у односу на остале преписе, које се огледа у његовој очуваности, као и у томе што се на његовим маргинама може прочитати и запис о историји Старе цркве у Сарајеву, гдје се овај оригинални препис данас чува.</p>
<p>„Овај препис датира из прве половине 14. вијека и у њему се налази тајни запис, први у свијету који је написан словенским писмом, а који је написао монах Исаија, за кога се зна да је био у делегацији кнеза Лазара која је ишла код Цариградског патријарха да испослује скидање анатеме са Српске Православне Цркве,“ рекла је Стјепановићева.</p>
<p>Она је истакла да овај препис карактерише и то што је прво написан на пергаменту, а потом на јагњећој кожи, што га чини изузетно очуваним, тако да се и данас може користити не само у Цркви него и у лингвистици и истраживању обичајног и породичног права, напомињући да је у Босни и Херцеговини све до 1920. године у подручју породичног права било у примјени само ово Законоправило.</p>
<p>Према њеним ријечима Законоправило Светог Саве је збирка канонских и државних прописа, које је Свети Сава 1219. године однио у Никеју пред Цариградског патријарха и византијског цара како би издејствовао аутокефалност за Српску Православну Цркву, уз упутство како ће се држава и Црква владати.</p>
<p>„Зборник је настао у 13. вијеку док се за сарајевски препис зна да је био готов већ у 14. вијеку, тачније 1362. године и преписиван је директно са књиге Дабарске епископије, од стране Будимљанског епископа Теофила“, нагласила је Стјепановићева,  додајући да се сарајевски препис Законоправила чува као експонат у старој Светоархангелској цркви у Сарајеву, на Башчаршији.</p>
<p>О овом капиталном издању на промоцији је говорио и новинар и публициста из Фоче, Радисав Машић, који је посебно истакао да је Законоправило Светог Саве настало више од 100 година прије Душановог законика, што свједочи о вјековном постојању Срба на овим просторима.</p>
<p>„Ови закони уређују црквени, али и свјетовни живот средњевековне Србије и представљали  су основ за доношење каснијих закона“,  нагласио је Машић.</p>
<p>Један од приређивача овог фототипског издања, јеромонах Серафим Глигић, рекао је да овај зборник показује да је Свети Сава још давно Србе увео, не само у Европу, него у свијет и вјечност, напомињући да овај препис има 732 странице и да ће се ускоро наћи у продаји и у библиотекама.</p>
<p>Објављивање ове значајне књиге помогли су Канцеларија за сарадњу са Црквама и вјерским заједницама Владе Србије, Академија наука и умјетности Републике Српске, Правни факултети из Београда, Крагујевца, Бањалуке и Источног Сарајева, као и Православни богословски факултет „Свети Василије Острошки“ из Фоче.</p>
<p>Рецитатори Средње школе „Иво Андрић“ из Вишеграда су, на овој промоцији, подсјетили на живот и дјело Светог Саве.</p>
<p>Извор: Митрополија даборбосанска</p>
]]></description><guid isPermaLink="false">3239</guid><pubDate>Wed, 29 Jan 2014 12:21:00 +0000</pubDate></item><item><title>&#x414;&#x435;&#x43A;&#x43B;&#x430;&#x43C;&#x430;&#x442;&#x43E;&#x440; - &#x43F;&#x435;&#x441;&#x43C;&#x435; &#x438; &#x43F;&#x440;&#x438;&#x447;&#x435; &#x43E; &#x421;&#x432;&#x435;&#x442;&#x43E;&#x43C; &#x421;&#x430;&#x432;&#x438;</title><link>https://pouke.org/index/1346437251/1346437614/%D0%B4%D0%B5%D0%BA%D0%BB%D0%B0%D0%BC%D0%B0%D1%82%D0%BE%D1%80-%D0%BF%D0%B5%D1%81%D0%BC%D0%B5-%D0%B8-%D0%BF%D1%80%D0%B8%D1%87%D0%B5-%D0%BE-%D1%81%D0%B2%D0%B5%D1%82%D0%BE%D0%BC-%D1%81%D0%B0%D0%B2%D0%B8-r3198/</link><description><![CDATA[
<p><img src="https://pouke.org/uploads/monthly_2016_04/52136f5c925aeaf45d8ed6008216dd5a.jpg.d4b4dcd395e62f6402cea7c12509e085.jpg" /></p>
<p>Ново издање <em>Декламатора, </em>збирке песама, прича и драмских текства пригодних за Светосавске приредбе припремио је протојереј-ставрофор Стојадин Павловић.</p>
<p>Издавач: Патријаршијски управни одбор.</p>
<p>За издавача: Епископ сремски Василије.</p>
<p>Уредник: Епископ шумадијски г. Јован.</p>
<ul><li>
<a href="http://www.spc.rs/files/u5/2014/1/sadrzaj.jpg" rel="external nofollow">садржај</a><br>
</li></ul>
<p></p>
]]></description><guid isPermaLink="false">3198</guid><pubDate>Thu, 23 Jan 2014 22:20:00 +0000</pubDate></item><item><title>&#x421;&#x430;&#x431;&#x43E;&#x440;&#x43D;&#x43E;&#x441;&#x442; &#x2014; &#x43D;&#x430;&#x443;&#x447;&#x43D;&#x438; &#x447;&#x430;&#x441;&#x43E;&#x43F;&#x438;&#x441;: &#x41C;53</title><link>https://pouke.org/index/1346437251/1346437614/%D1%81%D0%B0%D0%B1%D0%BE%D1%80%D0%BD%D0%BE%D1%81%D1%82-%E2%80%94-%D0%BD%D0%B0%D1%83%D1%87%D0%BD%D0%B8-%D1%87%D0%B0%D1%81%D0%BE%D0%BF%D0%B8%D1%81-%D0%BC53-r3192/</link><description><![CDATA[
<p><img src="https://pouke.org/uploads/monthly_2016_04/e3b56829bf205ba28542dd777b3ee191.jpg.408e3315b74d49ce95152c30174324d9.jpg" /></p>
<p>При сачињавању листе Министарство узима у обзир резултате анализе Центра за евалуацију у образовању и науци, који је на основу Библиометријског извештаја о часописима уврстио часопис <em>Саборност - еолошки годишњак</em> у категорију PK53 (научни часопис).</p>
<p>На основу поменутих анализа, часопис <em>Саборност - Теолошки годишњак</em>:</p>
<ul>
<li>испуњава све услове из <a href="http://kobson.nb.rs/upload/documents/MNTR/Dokumenti/akt_o_uredjivanju_casopisa.pdf" rel="external nofollow">Акта о уређивању научних часописа МПНТР</a>,<br>
</li>
<li>задовољава услове из <a href="http://kobson.nb.rs/upload/documents/MNTR/Dokumenti/2008_pravilnik_o_nacinu_vrednovanja.pdf" rel="external nofollow">Правилника о поступку и начину вредновања и квантитативном исказивању научноистраживачких резултата истраживача</a> за разврставање у категорију М53,<br>
</li>
<li>у оквиру библиометријске анализе МПНТР (коју изводи ЦЕОН), односно у <a href="http://scindeks-bic.ceon.rs/journal/details.aspx?issn=1450-9148" rel="external nofollow">извештају</a> је оцењен вишим оценама од већине часописа у својој групи на пет од укупно шест збирних показатеља квалитета: Научни и етички интегритет, Видљивост и доступност, Транспарентност уређивања, Опремљеност чланака, Интернационалност,<br>
</li>
<li>подвргава се редовно контроли квалитета у оквиру посебног <a href="http://aseestant.ceon.rs/index.php/sabornost" rel="external nofollow">програма</a> ЦЕОН-а који обухвата праћење поступка рецензирања и проверу присуства плагијатизма у свим радовима.<br>
</li>
</ul>
<p></p>
<p>Узимајући у обзир да се, на основу одлуке о врстама и квантификацији индивидуалних научно-истраживачких резултата, свака објављена студија адекватно бодује, слободни смо понудити Вам наставак сарадње за наредне бројеве.</p>
<p>Срдачно Вас поздрављамо,</p>
<p><a href="http://casopis.sabornost.org/urednistvo" rel="external nofollow"><strong>Чланови уредништва</strong></a></p>
<p>Извор: <a href="http://casopis.sabornost.org/kategorizacija" rel="external nofollow">sabornost.org</a></p>
]]></description><guid isPermaLink="false">3192</guid><pubDate>Thu, 23 Jan 2014 13:23:00 +0000</pubDate></item><item><title>&#x41C;&#x440; &#x413;&#x43E;&#x440;&#x434;&#x430;&#x43D;&#x430; &#x41C;&#x430;&#x440;&#x43A;&#x43E;&#x432;&#x438;&#x45B;: &#x201E;&#x41C;&#x430;&#x43D;&#x430;&#x441;&#x442;&#x438;&#x440;&#x438; &#x2013; &#x43C;&#x438;&#x441;&#x438;&#x458;&#x430; &#x438; &#x43B;&#x435;&#x43F;&#x43E;&#x442;&#x430;&#x201C; (&#x430;&#x443;&#x434;&#x438;&#x43E;)</title><link>https://pouke.org/index/1346437251/1346437614/%D0%BC%D1%80-%D0%B3%D0%BE%D1%80%D0%B4%D0%B0%D0%BD%D0%B0-%D0%BC%D0%B0%D1%80%D0%BA%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%9B-%E2%80%9E%D0%BC%D0%B0%D0%BD%D0%B0%D1%81%D1%82%D0%B8%D1%80%D0%B8-%E2%80%93-%D0%BC%D0%B8%D1%81%D0%B8%D1%98%D0%B0-%D0%B8-%D0%BB%D0%B5%D0%BF%D0%BE%D1%82%D0%B0%E2%80%9C-%D0%B0%D1%83%D0%B4%D0%B8%D0%BE-r2863/</link><description><![CDATA[
<p><img src="https://pouke.org/uploads/monthly_2016_04/ca1c8b86228a818d81f440b737f3255f.png.dd180c424be059ea1ff7f1d34dbb865e.png" /></p>
<p><span style="font-size:12px;">У Парохијском дому храма св. Саве на Врачару у оквиру редовних духовних трибина понедељком, на тему „Манастири – Мисија и лепота“ беседила је архитекта мр Гордана Марковић, дугогодишњи директор Републичког завода за заштиту споменика, угледни представник своје струке и неуморни посленик културе. Гошћу је најавио и представио протојереј-ставрофор Драгомир Убипариповић.</span></p>
<p> <a href="http://www.slovoljubve.com/sites/default/files/3/13/11/01.12.13_zbor_-_mr_gordana_markovic_manastiri_-_misija_i_lepota_64.mp3" rel="external nofollow">http://www.slovoljubve.com/sites/default/files/3/13/11/01.12.13_zbor_-_mr_gordana_markovic_manastiri_-_misija_i_lepota_64.mp3</a></p>
<p><a href="http://www.slovoljubve.com/frontpage" rel="external nofollow"><em><span style="font-size:12px;">Радио Слово љубве </span></em></a></p>
]]></description><guid isPermaLink="false">2863</guid><pubDate>Mon, 02 Dec 2013 08:07:00 +0000</pubDate></item><item><title>&#x422;&#x430;&#x434;&#x438;&#x458;&#x438; &#x443; &#x447;&#x430;&#x441;&#x442;</title><link>https://pouke.org/index/1346437251/1346437614/%D1%82%D0%B0%D0%B4%D0%B8%D1%98%D0%B8-%D1%83-%D1%87%D0%B0%D1%81%D1%82-r2835/</link><description><![CDATA[
<p><img src="https://pouke.org/uploads/monthly_2016_04/1ca4b70e45a07b13ca0d7adbdd83d8a6.jpg.876b2ef2da041cd2bf9812ba3e8abca8.jpg" /></p>
<p><span style="font-size:12px;">У години великог хришћанског јубилеја – 1700 година од Миланског едикта, у Лужничкој долини, и Ужицу, обележава се још један локални јубилеј: 150 година од рођења књижевника, свештеника и учитеља Тадије П. Костића (1863 – 1927). </span><span style="font-size:12px;"><em>Удружење “Жупа Лужница”</em></span><span style="font-size:12px;"> и </span><span style="font-size:12px;"><em>Бела црква каранска</em></span><span style="font-size:12px;"> су организовали јединствену прославу ових  значајних годишњица. Манифестација је одржана на Велику Госпојину, 28. августа 2013. године у Карану. Чине је четири појединачна, али повезана догађања.</span></p>
<p></p>
<div style="text-align:left;"><p><span style="font-size:12px;">Најпре је код породичне куће покојног попа Синише Петровића приређен сусрет односно скуп дела фамилије Тадије Костића. Свештеник Синиша Петровић је био зет Тадијиног брата Новице, и његови потомци су најближи сродници нашег најзначајнијег књижевника. Овом скупу присуствали су и карански свештеници Вељко Јараковић и Милован Васиљевић, као и дугогодишњи свештеник у Карану – Драгомир Видић, који је сада у пензији. Такође су и представници Удружења “Жупа Лужница” присуствовали и учествовали у овом догађају.</span></p></div>
<p></p>
<p></p>
<p></p>
<div style="text-align:left;"><p><span style="font-size:12px;">Скупу се најпре обратио Драгомир Видић, који је подсетио на значај свештеничке породице Костић у друштвеном животу и културном развоју каранског краја. Ту традицију Костића наставио је њихов зет Синиша Петровић, са којим се и прекида свештеничка традиција ове угледне породице.</span></p></div>
<p></p>
<p></p>
<p><span style="font-size:12px;">Потом је о пореклу и родослову фамилије Костић из Трнаве говорио Раденко Костић, истраживач и аутор монографија о родословима фамилија у Трнави, као и Карану и Лелићима (које су у изради). Присутни су сазнали ко су први Костићи који су се доселили у Трнаву, како се гранало породично стабло, али највише времена је посвећено свештеничкој грани Тадијиног оца  - Петра Костића.</span></p>
<p></p>
<div style="text-align:center;"><a href="http://zupaluznica.org.rs/wp-content/uploads/2013/09/DSC_0070-pola.jpg" rel="external nofollow"><img src="https://pouke.org/forum/applications/core/interface/js/spacer.png" alt="DSC_0070-pola-1024x680.jpg" data-src="http://zupaluznica.org.rs/wp-content/uploads/2013/09/DSC_0070-pola-1024x680.jpg"></a></div>
<p></p>
<p></p>
<p></p>
<div style="text-align:left;"><p><span style="font-size:12px;">После дружења код старе  поповске Костића односно Петровића куће, учесници скупа су се упутили према Мурића гробљу, које се налази у центру Карана. Ту је одржан помен Тадији, као и осталим Костићима који су сахрањени у овом гробљу.</span></p></div>
<p></p>
<p></p>
<p></p>
<div style="text-align:left;"><p><span style="font-size:12px;">У адаптираној звонари </span><span style="font-size:12px;"><em>Беле цркве каранске</em></span><span style="font-size:12px;">, у малом, али љупком и присном амбијенту, приређена је изложба о животу и (књижевном) раду Тадије Костића. Аутор изложбе је Момчило Момо Лучић, библиотекар Народне библиотеке у Ужицу. Посебно место на овој изложби припада слици портрету Тадије Костића, коју је осликао Драгић Петровић Медош, а која је приказана на врху ове странице.</span></p></div>
<p></p>
<p></p>
<p></p>
<div style="text-align:left;"><p><span style="font-size:12px;">Након вечерње Божије службе посвећене Великој Госпојини, у порти Беле цркве је одржана приредба – Духовно вече “Тадији у част”. Велики број учесника увеличао је прославу Госпођендана, несвакидашњег јубилеја Миланског едикта, као и годишњицу (рођења) Тадије Костића, најзначјнијег књижевног ствараоца из каранског краја. који је и сам био свештеник, и потицао из свештеничке породице.</span></p></div>
<p></p>
<p></p>
<p></p>
<div style="text-align:center;"><a href="http://zupaluznica.org.rs/wp-content/uploads/2013/09/DSC_0338.jpg" rel="external nofollow"><img src="https://pouke.org/forum/applications/core/interface/js/spacer.png" alt="DSC_0338-1024x680.jpg" data-src="http://zupaluznica.org.rs/wp-content/uploads/2013/09/DSC_0338-1024x680.jpg"></a></div>
<p></p>
<p></p>
<p></p>
<div style="text-align:left;"><p><span style="font-size:12px;">У прелепом амбијенту порте </span><span style="font-size:12px;"><em>Беле цркве</em></span><span style="font-size:12px;">, украшеном умешном расветом, звезданим небом са по којим облачком, квалитетним озвучењем, и доживљајем позоришне сцене и позиције гледалишта, по свежем времену, присутнима су срце загрејала изванредна музичка извођења, беседе, поезија и драмски комади.</span></p></div>
<p></p>
<p></p>
<p></p>
<div style="text-align:left;"><p><span style="font-size:12px;"><em>Градски хор “Златиборска вила” из Ужица</em></span><span style="font-size:12px;"> је изводио, у више наступа, духовну, српску традиционалну и руску народну музику. Хорским извођењем је управљала диригенткиња Гордана Лазић.</span></p></div>
<p></p>
<p></p>
<p></p>
<div style="text-align:left;"><p><span style="font-size:12px;">Отац Вељко Јараковић је учеснике, госте и посетиоце упознао са значајем Миланског едикта, као и улоге цара Константина, у ширењу хришћанства. Подсетио је све присутне на начин и околности покрштавања односно примања хришћанства код Срба, значај солунске браће Ћирила и Методија у том процесу, као и на улогу оснивача самосталне српске православне цркве  - Светог Саве.</span></p></div>
<p></p>
<p></p>
<p></p>
<div style="text-align:left;"><a href="http://zupaluznica.org.rs/wp-content/uploads/2013/09/DSC_0356.jpg" rel="external nofollow"><img src="https://pouke.org/forum/applications/core/interface/js/spacer.png" alt="DSC_0356-1024x680.jpg" data-src="http://zupaluznica.org.rs/wp-content/uploads/2013/09/DSC_0356-1024x680.jpg"></a></div>
<p></p>
<p></p>
<p></p>
<div style="text-align:left;"><p><span style="font-size:12px;">О животу и раду Тадије Костића говорио је мр Слободан Радовић, књижевник и најбољи познавалац дела овог писца. Указао је на Костићев развојни пут: од детињства и школовања у Карану, првих запослења и премештања, почетка свештеничке каријере и фаза у његовом књижевном стваралаштву. Присутни су сазнали и о Тадијиним, јавности мање познатим, другим ангажовањима: уређивачкој и издавачкој делатности, активностима у духовном суду, као и доживљајима у време Првог светског рата. Исто тако и о ставовима најутицајнијих књижевних критичара о његовом књижевном опусу.</span></p></div>
<p></p>
<p></p>
<p></p>
<div style="text-align:left;"><p><span style="font-size:12px;">Снажне емоције присутних изазвали су стихови које је изговарао песник Драган Поповић Курузлија. Дубоко укорењени у нашем језику, као и манастир из његове родне </span><span style="font-size:12px;"><em>Раче</em></span><span style="font-size:12px;"> у нашој историји и духовности, узбуркали су крвотоке и загрејали дланове свих који су те вечери били код </span><span style="font-size:12px;"><em>Беле цркве</em></span><span style="font-size:12px;">.</span></p></div>
<p></p>
<p></p>
<p></p>
<div style="text-align:left;"><p><span style="font-size:12px;">На лепоту младости, на нашу наду у будућност, подсетили су нас деца и омладина из </span><span style="font-size:12px;"><em>Црквеног хора “Ђурђевак” из Ужица</em></span><span style="font-size:12px;">, под вођством младе и талентоване професорке и диригента Иване Шуљагић. Веселе песме и музика одјекивале су далеко Лужничком долином, кроз кишом прочишћен свеж зрак.</span></p></div>
<p></p>
<p></p>
<p></p>
<div style="text-align:left;"><a href="http://zupaluznica.org.rs/wp-content/uploads/2013/09/DSC_0496.jpg" rel="external nofollow"><img src="https://pouke.org/forum/applications/core/interface/js/spacer.png" alt="DSC_0496-1024x680.jpg" data-src="http://zupaluznica.org.rs/wp-content/uploads/2013/09/DSC_0496-1024x680.jpg"></a></div>
<p></p>
<p></p>
<p></p>
<div style="text-align:left;"><p><span style="font-size:12px;">Млада песникиња Гордана Рогић говорила је стихове из своје прве збирке песама, а млади глумци  - чланови </span><span style="font-size:12px;"><em>Драмског студија Медицинске школе из Ужица</em></span><span style="font-size:12px;">, извели су више драмских сцена из Тадијиних дела. Редитељ програма духовне вечери, професорка Валентина Златановић – Марковић, приредила је за ову прилику више сценских приказа из дела Тадије Костића, а посебно из романа “На туђем послу”. Њени ученици, будуће наде нашег глумишта, убедљиво су дочарали ликове, дух времена и поруке из Тадијиних романа и приповедака.</span></p></div>
<p></p>
<p></p>
<p></p>
<div style="text-align:left;"><p><span style="font-size:12px;">Председник </span><span style="font-size:12px;"><em>Удружења “Жупа Лужница”</em></span><span style="font-size:12px;"> Предраг Миливојевић говорио је о потреби неговања традиције, достигнутих културних вредности, и етичких норми, у чему је Тадија Костић дао крупан допринос. Уместо одбацивања и заборава, препоручио је поновно читање његових дела. Апеловао је и на културну јавност да се ангажује на поновном издавању односно комплетирању издања овог, помало заборављеног писца. Посебно је истакао допринос Слободана Радовића, дугогодишњег директора Народне библиотеке из Ужица, на “отимању” Тадије Костића и његове књижевности од тог заборава.</span></p></div>
<p></p>
<p></p>
<p></p>
<div style="text-align:left;"><p><span style="font-size:12px;">На крају програма духовне вечери присутним се обратио и други свештеник у каранској Белој цркви – отац Милован Васиљевић. “Прослављамо Велику Госпојину – други Васкрс, одајући славу Светој мајци, Богомајци”, рекао је отац Милован. “Славећи Богородицу, кроз коју нам је дошао Спаситељ, ми славимо живот. Али потребна је жеља, храброст, труд, да се живот одржи и подмлади, да се у Лужничкој долини напуне светиње, као и у целој Србији. И тада ће чување традиције и неговање културних вредности добити пун смисао.” Нико му није порицао, не због пристојности.</span></p></div>
<p></p>
<p></p>
<p></p>
<div style="text-align:left;"><a href="http://zupaluznica.org.rs/wp-content/uploads/2013/09/DSC_0149veca.jpg" rel="external nofollow"><img src="https://pouke.org/forum/applications/core/interface/js/spacer.png" alt="DSC_0149veca-680x1024.jpg" data-src="http://zupaluznica.org.rs/wp-content/uploads/2013/09/DSC_0149veca-680x1024.jpg"></a></div>
<p></p>
<p></p>
<p></p>
<div style="text-align:left;"><p><span style="font-size:12px;">Редитељ програма је била Валентина Златановић – Марковић, професор књижевности у Медицинској школи у Ужицу.  Програм је вешто водио млади водитељски пар – Александра Тодоровић и Немања Ковачевић. Видео материјале је припремио и емитовао професор књижевности Бранко Николић. Организациону подршку су пружали Вида Николић и Мићо Костић.</span></p></div>
<p></p>
<p></p>
<p></p>
<div style="text-align:left;"><p><span style="font-size:12px;">Манифестацију т.ј. пограм су технички помогли Црвени крст из Ужица, обезбеђујући расвету, и Милош Кљајић из Карана, који је обезбедио озвучење. Основна школа “Миодраг Миловановић Луне” и Раде Петровић из Карана су обезбедили услове за смештај посетилаца  - гледалаца. За освежење  се побринуо Мишо Драшковић, власник СТР “Звезда” из Ужица, а за послужење - вредне жене из Карана и Трнаве.</span></p></div>
<p></p>
<p></p>
<p></p>
<div style="text-align:left;">
<p><span style="font-size:12px;">Фотографије са ових догађаја можете погледати ако отворите </span></p>
<a href="http://zupaluznica.org.rs/%D1%82%D0%B0%D0%B4%D0%B8%D1%98%D0%B8%D0%BD%D0%B8-%D0%B8%D0%B7%D0%BB%D0%BE%D0%B7%D0%B8/" rel="external nofollow"><span style="font-size:12px;">Тадијине прозоре</span></a><span style="font-size:12px;"> т.ј. следећу страницу ове презентације! Прегледајте и уживајте!</span>
</div>
<p></p>
<p></p>
<p><a href="http://zupaluznica.org.rs/%D1%82%D0%B0%D0%B4%D0%B8%D1%98%D0%B8-%D1%83-%D1%87%D0%B0%D1%81%D1%82/" rel="external nofollow"><em><span style="font-size:12px;">Жупа Лужница</span></em></a></p>
]]></description><guid isPermaLink="false">2835</guid><pubDate>Tue, 26 Nov 2013 17:45:00 +0000</pubDate></item><item><title>&#x41D;&#x410;&#x408;&#x410;&#x412;&#x410;: &#x201E;&#x40A;&#x435;&#x433;&#x43E;&#x448;&#x435;&#x432;&#x430; &#x43A;&#x430;&#x43F;&#x435;&#x43B;&#x430; &#x43D;&#x430; &#x41B;&#x43E;&#x432;&#x45B;&#x435;&#x43D;&#x443; &#x438; &#x430;&#x440;&#x445;&#x438;&#x442;&#x435;&#x43A;&#x442;&#x430; &#x41D;&#x438;&#x43A;&#x43E;&#x43B;&#x430; &#x41A;&#x440;&#x430;&#x441;&#x43D;&#x43E;&#x432;&#x201C;</title><link>https://pouke.org/index/1346437251/1346437614/%D0%BD%D0%B0%D1%98%D0%B0%D0%B2%D0%B0-%E2%80%9E%D1%9A%D0%B5%D0%B3%D0%BE%D1%88%D0%B5%D0%B2%D0%B0-%D0%BA%D0%B0%D0%BF%D0%B5%D0%BB%D0%B0-%D0%BD%D0%B0-%D0%BB%D0%BE%D0%B2%D1%9B%D0%B5%D0%BD%D1%83-%D0%B8-%D0%B0%D1%80%D1%85%D0%B8%D1%82%D0%B5%D0%BA%D1%82%D0%B0-%D0%BD%D0%B8%D0%BA%D0%BE%D0%BB%D0%B0-%D0%BA%D1%80%D0%B0%D1%81%D0%BD%D0%BE%D0%B2%E2%80%9C-r2820/</link><description><![CDATA[
<p><img src="https://pouke.org/uploads/monthly_2016_04/1c04658dae6eeda9b2b2fc3a91ffd898.jpg.fb38e8002c3dca36a0157b30f9f78d46.jpg" /></p>
<p><span style="font-size:12px;">У оквиру свечаног отварања изложбе беседиће Митрополит црногорско-приморски господин Амфилохије док ће изложбу отворити академик Матија Бећковић уз појање хора „Краљ Петар I“</span></p>
<p><span style="font-size:12px;">Изложба прати градњу и судбину прве капеле за коју је камен темељац поставио сам Његош, њено рушење, затим друге, која је дело славног руског архитекте Николаја Краснова, као и њено рушење, и изградњу Маузолеја хрватског вајара Ивана Мештровића.</span></p>
<p><span style="font-size:12px;">У свечаним просторијама Етнографског музеја, током свих тринаест дана трајања изложбе, у вечерњим часовима, биће реализован пратећи програм који ће се састојати од беседа и предавања посвећених Његошевој личности и делу, као и од уметничких дела инспирисаних духом једног од највећих владара, песника и филозофа српског народа.</span></p>
<p><span style="font-size:12px;">У пратећем програму ће учествовати и Његово Преосвештенство Епископ будимљанско-никшићки Господин Јоаникије, аутори изложбе Гордана Гордић и Драгомир Ацовић, академик Миро Вуксановић, Димитрије Големовић, Александра Вранеш, Мило Ломпар, Никола Кусовац, Предраг Драговић, Драган Лакићевић, Рајко Петров Ного, Никола Шиндик, Вицо Дардић, Ана Миловановић и други.</span></p>
<p><span style="font-size:12px;">Изложба ће бити отворена до 09. децембра 2013. године.</span></p>
<p><a href="http://www.spc.rs/sr/njegosheva_kapela_na_lovtshenu_arhitekta_nikola_krasnov" rel="external nofollow"><span style="font-size:12px;">СПЦ</span></a></p>
]]></description><guid isPermaLink="false">2820</guid><pubDate>Mon, 25 Nov 2013 14:40:00 +0000</pubDate></item><item><title>&#x41D;&#x410;&#x408;&#x410;&#x412;&#x410;: &#x41A;&#x43E;&#x43D;&#x446;&#x435;&#x440;&#x442; &#x437;&#x430; &#x425;&#x440;&#x430;&#x43C; &#x443; &#x420;&#x435;&#x441;&#x43D;&#x438;&#x43A;&#x443;: &#x421;&#x440;&#x43F;&#x441;&#x43A;&#x438; &#x443;&#x43C;&#x435;&#x442;&#x43D;&#x438;&#x446;&#x438; &#x43F;&#x435;&#x432;&#x430;&#x458;&#x443; &#x443; &#x441;&#x43B;&#x430;&#x432;&#x443; &#x441;&#x432;. &#x41D;&#x438;&#x43A;&#x43E;&#x43B;&#x430;&#x458;&#x430;</title><link>https://pouke.org/index/1346437251/1346437614/%D0%BD%D0%B0%D1%98%D0%B0%D0%B2%D0%B0-%D0%BA%D0%BE%D0%BD%D1%86%D0%B5%D1%80%D1%82-%D0%B7%D0%B0-%D1%85%D1%80%D0%B0%D0%BC-%D1%83-%D1%80%D0%B5%D1%81%D0%BD%D0%B8%D0%BA%D1%83-%D1%81%D1%80%D0%BF%D1%81%D0%BA%D0%B8-%D1%83%D0%BC%D0%B5%D1%82%D0%BD%D0%B8%D1%86%D0%B8-%D0%BF%D0%B5%D0%B2%D0%B0%D1%98%D1%83-%D1%83-%D1%81%D0%BB%D0%B0%D0%B2%D1%83-%D1%81%D0%B2-%D0%BD%D0%B8%D0%BA%D0%BE%D0%BB%D0%B0%D1%98%D0%B0-r2778/</link><description><![CDATA[
<p><img src="https://pouke.org/uploads/monthly_2016_04/ef9f107ed8fed63229d624897c8a4338.png.acc294e72d6bab1784af7b0000d748b1.png" /></p>
<p><span style="font-size:12px;">Хуманитарни концерт српских уметника за изградњу храма Светог Николаја жичког и Парохијски дом, у насељу Ресник у Београду, биће одржан у петак 22. новембра у Руском дому, у улици краљице Наталије 33, с почетком у 19 часова. Учествују Небојша Мастиловић, Асим Сарван, Александар Сарачевић, Љиљана Поповић, Бора Ђорђевић и Слободан Тркуља.</span></p>
<p><a href="http://www.slovoljubve.com/vesti/koncert-za-hram-u-resniku-srpski-umetnici-pevaju-u-slavu-sv-nikolaja" rel="external nofollow"><span style="font-size:12px;"><em>Слово Љубве</em></span></a></p>
]]></description><guid isPermaLink="false">2778</guid><pubDate>Thu, 21 Nov 2013 10:38:00 +0000</pubDate></item><item><title>&#x41C;&#x438;&#x440;&#x43E;&#x441;&#x43B;&#x430;&#x432;&#x459;&#x435;&#x432;&#x43E; &#x458;&#x435;&#x432;&#x430;&#x43D;&#x452;&#x435;&#x459;&#x435; &#x431;&#x438;&#x45B;&#x435; &#x438;&#x437;&#x43B;&#x43E;&#x436;&#x435;&#x43D;&#x43E; 24. &#x43E;&#x43A;&#x442;&#x43E;&#x431;&#x440;&#x430;</title><link>https://pouke.org/index/1346437251/1346437614/%D0%BC%D0%B8%D1%80%D0%BE%D1%81%D0%BB%D0%B0%D0%B2%D1%99%D0%B5%D0%B2%D0%BE-%D1%98%D0%B5%D0%B2%D0%B0%D0%BD%D1%92%D0%B5%D1%99%D0%B5-%D0%B1%D0%B8%D1%9B%D0%B5-%D0%B8%D0%B7%D0%BB%D0%BE%D0%B6%D0%B5%D0%BD%D0%BE-24-%D0%BE%D0%BA%D1%82%D0%BE%D0%B1%D1%80%D0%B0-r2614/</link><description><![CDATA[
<p><img src="https://pouke.org/uploads/monthly_2016_04/4cdf0f7dce11e7d39f494e5a744ed1e3.jpg.999ba73ed52dcf142efbb2475f5ceef6.jpg" /></p>
<p></p>
<div style="text-align:center;"><img src="https://pouke.org/forum/applications/core/interface/js/spacer.png" alt="Miroslavljevo.jpg" data-src="http://www.mitropolija.com/wp-content/uploads/2013/10/Miroslavljevo.jpg"></div>
<p></p>
<p></p>
<p><span style="font-size:12px;">Јеванђеље ће бити доступно на увид свим заинтересованим посетиоцима од 12 до 20 часова. Настало је осамдесетих година 12. века по наруџбини хумског кнеза Мирослава, о чему говори запис на последњем листу књиге. Кнез Мирослав је био брат рашког великог жупана Стефана Немање, чијој је деветстотој годишњици рођења посвећена актуелна изложба.</span></p>
<p><span style="font-size:12px;">О овој јединственој рукописној књизи од изузетног значаја за српску културу, истога дана у 18 часова одржаће предавање Александра Нитић, кустос српске средњовековне и византијске уметности у Народном музеју у Београду.</span></p>
<p><span style="font-size:12px;">Мирослављево јеванђеље је уписано у УНЕСКО-ову Листу светске културне баштине и то у регистар Сећање света 2005. године. Упис у ову листу потврда је изузетног значаја и вредности Мирослављевог јеванђеља, а уједно и обавеза његовог очувања за добробит човечансва.</span></p>
<p><span style="font-size:12px;">Народна библиотека Србије која је матична установа за заштиту старе и ретке књиге, прописала је посебан режим по којем Мирослављево јеванђеље, уз одобрење Министарства културе и информисања и сагласност Народне библиотеке, може бити излагано само десет дана током једне године.</span></p>
<p><span style="font-size:12px;">Сходно томе, након 24. октобра, следећи термини у којима ће моћи да се види Јеванђеље биће први и последњи четвртак у месецу током трајања изложбе „Завети и поруке. Стефан Немања – девет векова“.</span></p>
<p></p>
<div style="text-align:right;"><p><span style="font-size:12px;"><em>Извор: Танјуг</em></span></p></div>
<p></p>
<p></p>
<p><a href="http://www.mitropolija.com/miroslavljevo-jevandjelje-bice-izlozeno-24-oktobra/" rel="external nofollow"><span style="font-size:12px;"><em>Митрополија</em></span></a></p>
]]></description><guid isPermaLink="false">2614</guid><pubDate>Wed, 23 Oct 2013 20:36:00 +0000</pubDate></item><item><title>&#x41F;&#x430;&#x442;&#x440;&#x438;&#x458;&#x430;&#x440;&#x445; &#x441;&#x440;&#x43F;&#x441;&#x43A;&#x438; &#x433;. &#x418;&#x440;&#x438;&#x43D;&#x435;&#x458; &#x43D;&#x430; 58. &#x41C;&#x435;&#x452;&#x443;&#x43D;&#x430;&#x440;&#x43E;&#x434;&#x43D;&#x43E;&#x43C; &#x441;&#x430;&#x458;&#x43C;&#x443; &#x43A;&#x45A;&#x438;&#x433;&#x430; &#x443; &#x411;&#x435;&#x43E;&#x433;&#x440;&#x430;&#x434;&#x443;</title><link>https://pouke.org/index/1346437251/1346437614/%D0%BF%D0%B0%D1%82%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0%D1%80%D1%85-%D1%81%D1%80%D0%BF%D1%81%D0%BA%D0%B8-%D0%B3-%D0%B8%D1%80%D0%B8%D0%BD%D0%B5%D1%98-%D0%BD%D0%B0-58-%D0%BC%D0%B5%D1%92%D1%83%D0%BD%D0%B0%D1%80%D0%BE%D0%B4%D0%BD%D0%BE%D0%BC-%D1%81%D0%B0%D1%98%D0%BC%D1%83-%D0%BA%D1%9A%D0%B8%D0%B3%D0%B0-%D1%83-%D0%B1%D0%B5%D0%BE%D0%B3%D1%80%D0%B0%D0%B4%D1%83-r2591/</link><description><![CDATA[
<p><img src="https://pouke.org/uploads/monthly_2016_04/5389da98b2c23f100b4055cce2db0a97.jpg.32ce198ca3bfa96a2ce5d3aa831c0340.jpg" /></p>
<p><img src="https://pouke.org/forum/applications/core/interface/js/spacer.png" alt="img_6698.jpg" data-src="http://www.spc.rs/files/u5/2013/10/img_6698.jpg"></p>
<p>Штанд Канцеларије за Косово и Метохију отворили су председник Владе Републике Србије г. Ивица Дачић, председник Скупштине Србије г. Небојша Стефановић и министар без портфеља у Влади Републике Србије задужен за Косово и Метохију г. Александар Вулин. Присутнима, мећу којима су били и Преосвећена господа Епископи рашко-призренски Теодосије и бихаћко-петровачки Атанасије, обратио се и Његова Светост Патријарх српски г. Иринеј позвавши на народно јединство:</p>
<p><img src="https://pouke.org/forum/applications/core/interface/js/spacer.png" alt="img_6648.jpg" data-src="http://www.spc.rs/files/galerije/13/10/img_6648.jpg"></p>
<p>- Ако се будемо делили на партије направићемо услугу нашим непријатељима. Договор кућу гради. Договор и Косово и Метохију гради. Надамо се да ће бити боље него што јесте. Са том надом живимо. Надамо се у помоћ наших светиња на Косову и Метохији, оних светих кивота у Пећкој Патријаршији и Светог краља Стефана Дечанског.</p>
<p><img src="https://pouke.org/forum/applications/core/interface/js/spacer.png" alt="img_6650.jpg" data-src="http://www.spc.rs/files/galerije/13/10/img_6650.jpg"></p>
<p>Овом приликом, Његова Светост Патријарх српски г. Иринеј посетио је и штанд Српске Православне Цркве који се налази у хали 1, као и штандове Војске Србије, Православног богословског факултета Универзитета у Београду, Издавачке фондације Архиепископије београдско-карловачке, <em>Светигоре</em>...</p>
<p><img src="https://pouke.org/forum/applications/core/interface/js/spacer.png" alt="img_6688.jpg" data-src="http://www.spc.rs/files/galerije/13/10/img_6688.jpg"></p>
<p>Иначе, списатељица из Пољске Олга Токарчук и песник Љубивоје Ршумовић отворили су 58. Међународни сајам књига у Београду, на којем ће се до 27. октобра представити 442 излагача из Србије и 48 из иностранства.</p>
<p><a href="http://www.spc.rs/sr/patrijarh_srpski_g_irinej_na_58_medjunarodnom_sajmu_knjiga_u_beogradu" rel="external nofollow"><em><strong>СПЦ</strong></em></a></p>
]]></description><guid isPermaLink="false">2591</guid><pubDate>Mon, 21 Oct 2013 10:16:00 +0000</pubDate></item><item><title>&#x408;&#x43E;&#x432;&#x430;&#x43D; &#x414;&#x443;&#x447;&#x438;&#x45B; &#x443; &#x41F;&#x430;&#x440;&#x438;&#x437;&#x443;</title><link>https://pouke.org/index/1346437251/1346437614/%D1%98%D0%BE%D0%B2%D0%B0%D0%BD-%D0%B4%D1%83%D1%87%D0%B8%D1%9B-%D1%83-%D0%BF%D0%B0%D1%80%D0%B8%D0%B7%D1%83-r2546/</link><description><![CDATA[
<p><img src="https://pouke.org/uploads/monthly_2016_04/cbe52e3c5b0cc5794522091ced7290cb.jpg.bf2440fa1fe8a4b77f71f6707ceab80e.jpg" /></p>
<p><span style="font-size:12px;">Ради се о великом културном догађају јер смо у години када се обележава седамдесетогодишњица Дучићеве смрти добили прво двојезично издање превода песама на француски језик кнеза српске поезије. О књизи су говорили: књижевни критичар Славко Малешевић, приређивач овог издања Љубомир Михаиловић, затим,у име издавача Епископ Максим Васиљевић, песник Комнен Бећировић, док је глумац Саша Петронијевић читао Дучићеву поезију и на француском и српском језику.</span></p>
<p><img src="https://pouke.org/forum/applications/core/interface/js/spacer.png" alt="phoca_thumb_l_ducicpariz111020131.jpg" data-src="http://www.spc.rs/files/galerije/13/10/phoca_thumb_l_ducicpariz111020131.jpg"></p>
<p><span style="font-size:12px;">Уз књижевно вече приређена је и изложба досад непознатих и необјављених рукописа из Дучићеве преписке. Ови материјали су већ били представљени у Градској библиотеци у Новом Саду приликом изложбе под називом Јован Дучић кнез српске поезије. Непознату преписку заједно са појединим оргиналним рукописима песама Јована Дучића, који су се нашли у заоставштини проф. Петра Бубрешка, за изложбу су припремили студенти теологије. Изложени експонати обухватају, између осталог, Дучићев извештај Милану Стојадиновићу, председнику министарског савета о разговору са Мусолинијем у Риму 6. августа 1935, писмо еп. Николаја Велимировића Дучићу, 4. фебруара 1932, Скерлићева писма Ј. Дучићу, из 1905, итд. Догађају су присуствовали Епископ западноевропски Лука, игуман Манастира Тврдоша о. Сава и многобројнa публика.</span></p>
<p><img src="https://pouke.org/forum/applications/core/interface/js/spacer.png" alt="phoca_thumb_l_ducicpariz111020134.jpg" data-src="http://www.spc.rs/files/galerije/13/10/phoca_thumb_l_ducicpariz111020134.jpg"></p>
<p><span style="font-size:12px;">У току вечери Епископ Максим је објаснио историју ове публикације Песама као и то како се непозната Дучићева преписка нашла пред нашим очима. Појављивање ове збирке Дучићевих песама које је у Америци превео проф. Петар Бубрешко, Требињац и француски ђак, омогућила су удруженим подухватом три издавача, Себастијан прес из Лос Анђелеса, Видослов из Требиња и Метохија из Париза. Светлост дана преводи су угледали превасходно захваљујући ентузијазму и посвећености Љубомира и Женевјев Михаиловић из Париза који су приљежно прегледали све верзије Бубрешкових превода и изабрали оне најбоље.</span></p>
<p><img src="https://pouke.org/forum/applications/core/interface/js/spacer.png" alt="phoca_thumb_l_ducicpariz111020137.jpg" data-src="http://www.spc.rs/files/galerije/13/10/phoca_thumb_l_ducicpariz111020137.jpg"></p>
<p><span style="font-size:12px;">Петар Бубрешко никад није заборавио своје корене ни прелеп српски језик који је био управо језик Дучићевих песама. И то је заправо преводиочев омаж сећању на свог великог земљака и учитеља, који је умро у Америци 1943. године, а пренесен на Црквину код Требиња 2000. године. Ови преводи одговарају двема сврхама: упознати франкофоне читаоце са песниковим делом, и указати част француском и Дучићевом српском – језицима за које су овај велики поета и Петар Бубрешко били пасионирано везани. Проф. Бубрешко је, што широј јавности није познато, на француски језик превео целокупно песничко стваралаштво Јована Дучића, ”Јутра са Леутара”, ”Благо цара Радована”, а на француском је написао и тезу „Дучић и Французи“.</span></p>
<p><img src="https://pouke.org/forum/applications/core/interface/js/spacer.png" alt="phoca_thumb_l_ducic-pariz-11102013-6.jpg" data-src="http://www.spc.rs/files/galerije/13/10/phoca_thumb_l_ducic-pariz-11102013-6.jpg"></p>
<p><span style="font-size:12px;">Неопходно је напоменути да је рад на овој двојезичној збирци Дучићеве поезије покренут љубављу и незаборавом покојне Лепосаве Бубрешко. Госпођа Лепосава, удовица професора Петра Бубрешка, преминула је 5. августа 2013. у 88. години живота, месец дана пре штампања збирке. Имала је међутим личну радост кроз прилику да, пет дана пре своје смрти, види радну верзију књиге. Књига је због свега тога и посвећена Лепосави Бубрешко (1923-2013) која је толико желела да ово дело види светло дана.</span></p>
<p><img src="https://pouke.org/forum/applications/core/interface/js/spacer.png" alt="phoca_thumb_l_ducic-13102013-1.jpg" data-src="http://www.spc.rs/files/galerije/13/10/phoca_thumb_l_ducic-13102013-1.jpg"></p>
<p><span style="font-size:12px;">Очекује се промоција књиге у другим важнијим културним институцијама (САНУ, Матица српска, Министарство културе и Канцеларија за сарадњу са дијаспором), као и на катедри за француски језик.</span></p>
<p><img src="https://pouke.org/forum/applications/core/interface/js/spacer.png" alt="phoca_thumb_l_ducic-13102013-2.jpg" data-src="http://www.spc.rs/files/galerije/13/10/phoca_thumb_l_ducic-13102013-2.jpg"></p>
<p><span style="font-size:12px;">Српско библиофилско друштво заинтересовано је да објави ову Дучићеву преписку, а Иван Негришорац, Председник Матице српске, који је магистрирао на Јовану Дучићу, веома обрадован открићем необјављене Дучићеве преписке, изразио жељу да се рукописи објаве у Летопису Матице српске.</span></p>
<p><img src="https://pouke.org/forum/applications/core/interface/js/spacer.png" alt="phoca_thumb_l_ducic-pariz-11102013-5.jpg" data-src="http://www.spc.rs/files/galerije/13/10/phoca_thumb_l_ducic-pariz-11102013-5.jpg"></p>
<p><span style="font-size:12px;"><strong>Петар Бубрешко (преводилац)</strong></span></p>
<p><span style="font-size:12px;">Професор француског језика, Петар Бубрешко рођен је у Требињу 1910. године. Студирао је упоредну књижевност у Паризу као стипендиста француске владе од 1936. до 1939. године, спремајући докторску тезу ”Јован Дучић и Французи” коју није успео да одбрани због избијања Другог светског рата. Услед ратних и животних страдања, борби и превирања, у којима је узео активног учешћа као командант Требињског среза, био је затворен у логору Стара Градишка одакле је успео да побегне уочи самог погубљења. Боравећи након рата у разним избегличким логорима по Европи, професор Бубрешко добија папире за САД 1950. године.</span></p>
<p><span style="font-size:12px;">Јован Ђоновић и Петар Бубрешко већ 1951. године објављују три посмртна дела Јована Дучића: ”Стаза поред пута” -”Моји сапутници” – ”Јутра са Леутара.” До 1957. године проф. Бубрешко је најпре врло активан у Чикагу (извршни секретар одбора Српске народне одбране у Чикагу, члан Уредништва листа ”Слобода” и члан Епархијског савета), а затим се сели у Калифорнију где се венчава Лујзом (Лепосавом) Радановић. 1960. године постављен је за професора француског језика и књижевности у Менесоти. Одатле, као стипендиста Лутеранске цркве у Америци, одлази у Квебек, где на канадском Лавел универзитету студира савремени француски роман и поново ради на докторској тези ”Јован Дучић и Французи”. На Универзитет у Тексасу прелази 1963. године где предаје француску књижевност до 1977. године, када је пензионисан. Умро је 2006. у 96. години и сахрањен је на српском гробљу у Калифорнији.</span></p>
<p><span style="font-size:12px;">После промоције књиге поезије Јована Дучића и изложбе необјављене Дучићеве преписке у Српском културном центру у Паризу у петак вече, 11. октобра 2013. године, данас у недељу, 13. октобра 2013. године, у Парохији Светога Саве у Паризу је приређено друго по реду представљање ове књиге. У години када се обележава седамдесетогодишњица Дучићеве смрти добили смо прво двојезично издање превода песама на француски језик овог ”кнеза српске поезије”. О књизи су говорили: приређивач овог издања Љубомир Михаиловић и, у име издавача, Епископ Максим Васиљевић. Дучићеву поезију је на француском читала Зорица Терзић.</span></p>
<p><span style="font-size:12px;">Уз књижевно вече приређена је и изложба досад непознатих и необјављених рукописа из Дучићеве преписке. Непознату преписку заједно са појединим оргиналним рукописима песама Јована Дучића, који су се нашли у заоставштини проф. Петра Бубрешка, за изложбу су припремили студенти теологије. Изложени експонати обухватају, између осталог, Дучићев извештај Милану Стојадиновићу, председнику министарског савета о разговору са Мусолинијем у Риму 6. августа 1935, писмо еп. Николаја Велимировића Дучићу, 4. фебруара 1932, Скерлићева писма Ј. Дучићу, из 1905, итд. Догађају су присуствовали Епископ западноевропски Лука, игуман Манастира Тврдоша о. Сава, амбасадор Србије у Француској г. Рајко Ристић, књижевник Коста Христић, историчар Бошко Бојовић и око 200 посетилаца у сали.</span></p>
<p><a href="http://www.spc.rs/sr/jovan_duchitsh_u_parizu" rel="external nofollow"><span style="font-size:12px;">СПЦ</span></a></p>
]]></description><guid isPermaLink="false">2546</guid><pubDate>Mon, 14 Oct 2013 15:43:00 +0000</pubDate></item></channel></rss>
