Живе речи утехе: Живе речи утехе

Нова издања "Отачника", поклони + наградна игра, придружите се!

Sun, 12 Nov 2017 11:46:00 +0000

Сергеј Н. Булгаков Икона и иконопоштовање: догматски оглед

Монографија оца Сергеја Н. Булгакова о икони и иконопоштовању je први озбиљан рад на ту тему након више од хиљаду година. А и у многим аспектима он представља још увек најзначајније догматско истраживање овог богословског проблема. Булгаковљева књига Икона и иконопоштовање је, стога, обавезна лектира за свакога кога занима питање иконопоштовања у Цркви.

https://otacnik.blogspot.rs/2017/10/blog-post_31.html

***

Сергеј С. Аверинцев Хришћанство у ХХ веку

Сергеј С. Аверинцев, водећи православни интелектуалац нашег доба, успео је да крајње сажето, прегледно, прецизно и јасно представи хришћанство 20. столећа. Носећи део књиге „Хришћанство у ХХ веку“ написан је академски честито али не и досадно, јасно али не и упрошћено, са многим уопштавањима али не и непрецизностима... док други део књиге садржи доиста праве бисере савремене хришћанске књижевности – избор најрепрезентативнијих духовних беседа и песама Сергеја Сергејевича.

https://otacnik.blogspot.rs/2017/10/blog-post.html

***

Владимир Коларић Хришћанство и филм

Ова књига представља зборник мојих текстова на широко постављену тему односа хришћанства и филма, односно на који начин филм као уметност и медиј може да „изрази“ или „посредује“ хришћанско искуство Бога, човека и света. Моји одговори, као што ће се видети, нису једнозначни. Текстови су писани у распону од готово једне деценије и одразу трагања које има колико интелектуалну и теоријску, толико и егзистенцијалну мотивацију. У том смислу, текст који отвара књигу је мој први теоријски, научни рад који сам уопште написао, и он покреће она питања о уметности и филму којима сам наставио да се бавим у континуитету, и даље ћу се бавити. (Из Предговора аутора)

https://otacnik.blogspot.rs/2017/08/blog-post.html

ТВ Храм: 11. новембар - Дан примирја у Првом светском рату (ВИДЕО)

Fri, 10 Nov 2017 22:28:50 +0000

Извор: Телевизија Храм

ТВ Храм: Музеј Српске Православне Цркве (ВИДЕО)

Fri, 10 Nov 2017 18:28:45 +0000

Извор: Телевизија Храм

Гледаност Телевизије "ХРАМ"

Thu, 09 Nov 2017 16:24:49 +0000

Поносни смо што вести и репортаже Телевизије „Храм“ интензивно преносе новинске агенције и медији у Србији и региону, а посебно на интеракцију коју имамо са нашим гледаоцима којима смо захвални на свим предлозима и сугестијама.

Телевизија "Храм" има своје активне налоге на друштвеним мрежама Фејсбук, Твитер, Инстаграм, Линкдин и ЈуТјуб, путем којих нас прати више десетина хиљада пратилаца.

Користимо прилику да овим путем позовемо све гледаоце Телевизије „Храм“ и све људе добре воље да својим идејама и сугестијама узму учешће у креирању програма наше Телевизије која по свом садржају и програмској концепцији представља уточиште уморнима од неукуса и духовно гладнима. Наша програмска концепција базирана је на афирмацији позитивних примера и вредности у друштву, културе у Отаџбини и расејању, представљању православне духовности и хришћанских вредности.

Уредништво Телевизије "Храм"

Листа кабловских оператера који дистрибуирају програм Телевизије „Храм“

Телеком Србија(цела територија Републике Србије
Антена Плус(корисницима омогућава да преко собне антене пратне најзначајније домаће ТВ канале међу којима је и Телевизија „Храм“
МТЛ Црна Гора(цела територија Црне Горе)
Елта кабел (цела територија БиХ)
Пошта нет(Београд, Нови Сад, Петроварадин, Сремски Карловци, Суботица,Бајмок, Палић, Велика Плана, Смедерево, Чантавир, Соко Бања, Уб)
Орион Телеком(цела територија Републике Србије)
Саттракт (цела територија Србије)
Exe Net(Ниш, Сврљиг, Крушевац, Пирот, Закечар, Лесковац, Сокобања, Алексинац, Ћуприја, Јагодина, Рековац, Књажевац, Дољевац, Параћин, Прокупље, Ћићевац, Мерошина, Пуковац, Блаце)
Телемарк систем(Чачак, Краљево, Горњи Милановац, Пожега, Лучани, Кула, Мионица, Љиг)
Астра Телеком(територија Републике Србије)
ИнтерКом компјутерс (Поморавски округ)
Радиус Вектор(Београд, Обреновац, Инђија, Прибој, Бродарево, Пријепоље)
Ј.М. Оскар(Куршумлија)
TeamNet Media(Бечеј, Беочин, Нови Сад, Србобран, Темерин, Врбас, Жабаљ)
ТелСтар (Прокупље)
Авком (Београд и Војводина)
Smiley TV(Алибунар, Вршац)
Victory Media(Српска Црња, Нова Црња, Кикинда)
Pogled Blue(Бела Паланка)
Поглед Телекомуникације(Ниш и околина)
Лимес комуникације(Деспотовац и околина)
Медиа КДС(Сомбор и Бездан)
Телпас ДОО(Азања)
Алтеко ДОО (Петровац)
Цитадела комуникације (Бабушница, Пландиште, Варварин)
ГроНет (Београд, Смедерево)
Елите Сур(Кладово, крајњи југоисток Србије)
Маско д.о.о.(Београд, Бабушница, Копаоник, Нова Варош)
Тел Стар(Прокупље)
Нет ТВ Плус(највећи дистрибутер регионалних ТВ канала у дијаспори)
Путем интернет сајта tvhram.rs

Александар Нећак: ЗАВЕШТАЊЕ – ФИЛМ КАО СПОМЕНИК

Wed, 08 Nov 2017 18:04:08 +0000

Филм „Завештање“, у режији Ивана Јовића (2017), са снимљеним сведочењима оних који су као деца преживели логоре Независне државе Хрватске, био нам је преко потребан, јер само сећање није довољно.

Постоји индивидуално, лично сећање пре свега, оних који су преживели мучења, зверства и концентрационе логоре. Нажалост, већ колико сутра, ниједан преживели логораш више неће бити међу вама. Тада ће остати препричана и пренета туђа, недоживљена сећања, која за историју не могу бити поуздана. Сећања, по својој природи субјективна, са протоком времена још се више модификују и мењају. Постоји и такозвано јавно сећање које нам се понуди поводом Међународног дана сећања, када се држава, кроз говоре представника власти, једном годишње сети жртава и ужасних злочина.

У јавна сећања могу се уврстити и монументални, скупи и често тешко разумљиви споменици, поред којих се полажу венци и држе говори. На тим споменицима, по правилу, нема података из којих би намерник могао нешто више да сазна о жртвама, о злочину или о злочинцима. Уобичајено је да на споменицима стоји већ добро познат текст да су „ту страдали комунисти, антифашисти и родољуби од руку окупатора и домаћих издајника“, a страдали су невини људи и деца само зато што су били Срби, Јевреји или Роми. Та истина би морала да буде записана на споменицима. Та једноставна реченица најбоље обезвређује фалсификовану историју.

Оваква јавна сећања су заправо део политичке обавезе државе. О тим спомен-данима држава подноси годишњи извештај, поручује да је успешно обележила међународни спомен-дан и тиме испунила своју међународну обавезу, преузету потписивањем неке неискрене међународне декларације. Оваквој врсти сећања недостаје морална, историјска, едукативна, васпитна и пре свега хумана димензија.

Због свега што сам написао, уверен сам да је филм „Завештање“ био преко потребан. Он је заправо та једноставна реченица, у филму мултиплицирана кроз казивања преживелих, реченица која огољује усташтво и обесмишљава сваки покушај искривљивања историје. „Завештање“ је документарни филм, сведок срамног времена када су нељуди ходали овим крајевима, саткан од истинитих казивања стотину људи, оних који су преживелих страхоте Јасеновца и других логора и стратишта.

Нажалост, многи њихови блиски и драги то нису.

Сензибилитет и филмско умеће Ивана Јовића, и сведочења преживелих казана уживо, у камеру са потпуним поверењем, једноставним, искреним језиком и топлином која и данас зрачи из њихових погледа, омогућили су подизање трајног споменика жртвама. „Завештање“ је споменик.

Снимљеним материјалом, који се мери стотинама сати, аутори су надоместили многе пропусте наручене и за неке друге потребе написане историје. Историје која је сакрила оно што није смело да буде сакривено. Та такозвана историја нанела је много зла, барем на овим просторима. Писана за потребе наводног очувања добрих националних односа, заправо је сакрила истину о националним односима у Југославији пре Другог светског рата, о злочинима, о злочинцима, и о броју жртава, којим се отуд до данас манипулише.

Филм „Завештање“ све то ненасилно и ненаметљиво, некако природно, поставља на право место. Уједно, по мом мишљењу, овај филм је најубедљивији одговор данашњој нашминканој поставци у музеју у Јасеновцу. После „Завештања“, срамно и нецивилизацијско пребројавање и поигравање бројем жртава логора Јасеновац постаје беспредметно. И поред несагледивог значаја документарног садржаја овог филма, он има несумњиве уметничке вредности: овде је небитно моје лаичко мишљење, то потврђују досадашња признања и награде. Овај филм се мора погледати, доживети и пре свега схватити на прави начин. Јер његово време тек долази.

Истраживање, доказивање и евидентирање је неопходно. У супротном, Ричард Коен ће бити у праву када каже: “Последња жртва геноцида је истина”. Аутори овог филма то нису дозволили.

На почетку сам написао да је филм „Завештање“ био преко потребан и да сећање није довољно. Једино оно сећање које је истражено, доказано и записано представља валидно сведочанство једног времена. Моња и Иван Јовић са сарадницима су више година истраживали, доказе евидентирали, забележили на филмској траци и сачували истину. Поновићу: време филма “Завештање” тек долази.

У Београду, новембар 2017. године

Црква.нет - редизајнирана прва црквена друштвена мрежа! Придружите се!

Sun, 05 Nov 2017 20:24:32 +0000

Уложен је велики труд и рад и најпре желимо да захвалимо нашем члану Поука, веома стрпљивом и посвећеном програмеру @WiseMan , као и нашем техничком уреднику за сервере Мирославу.

Шта је ново?

На првом месту нови дизајн, нова пријавна страница, са прелепим сликама наше уреднице Данијеле Олуић

Нови изгледи профила и страница

Нове опције за постављање блогова, догађајâ, претрага YouTuba i gif-ова, прављење страницâ, групâ, фото-албумâ, постављање производа у нашој продавници итд...

Нова опција РЕАКЦИЈЕ на објаве

Мулти-чет са члановима сајта

Прилагођен дизајн за мобилне телефоне и таблете

Уједно, позивамо уреднике епархијских сајтова, црквених општина и манастира да направе своје званичне профиле и странице, где могу да објављују најновије вести и догађаје. Могу да затраже и потвду званичних профилâ

На крају, урадили смо и апликацију за андроид телефоне, тренутно је у бета фази

https://play.google.com/store/apps/details?id=com.crkva.Timeline

Препоручите вашим пријатељима и видимо се и на нашем новом сајту Црква.нет

www.crkva.net

НАЈАВА: "Албум сећања на наше претке из Првог светског рата" – изложба славним прецима у част!

Sat, 04 Nov 2017 13:47:20 +0000

Савез потомака ратника Србије 1912-1920.

"Албум сећања на наше претке из Првог светског рата"

– изложба славним прецима у част!

У склопу обележавања јубиларних година Првог светског рата и Видовдана, у Амбасади Републике Србије у Москви 09. новебра 2017. године, са почетком у 18 часова, биће отворена изложба „Албум сећања на наше претке из Првог светског рата“, у организацији :

Савезa потомака ратника Србије од 1912. до 1920. Београд

Пројекат „Албум сећања на наше претке из Првог светског рата“

У времену обележавања стогодишњице Великог рата враћа се сећање на славну епопеју српског и руског војника и незаборавно доброчинство руског народа према српским ратницима и избеглом народу. Стога, српски потомци руским потомцима желе да путем „Албума сећања на наше претке из Првог светског рата“ расветле из сећања потиснуту причу о обичном човеку, силом прилика ратнику. Његова судбина много казује о тежњи да се одбрани слобода, правда и истина – вредности које су темељ повезаности свих слободарских народа. Као сведочанство историјског пријатељства руског и српског бића на Калемегдану – месту пресека времена и простора – уздиже се обележје у облику крста, у чијем је центру мотив Светог Ђорђа, симбола руске војске и победе. Овај споменик је посвећен руским и српским војницима палим у Првом светском рату у одбрани Београда 1915. и борбама у Србији пре тога.

Изложба фотографија пројекта „Албум сећања на наше претке из Првог светског рата“ приказује фотографије, ратне дневнике, војничка писма, дописне карте, споменице и осталу историографску грађу учесника Првог светског рата. То су јединствена сведочанства о ратним авантурама и страдањима српског војника у ратним годинама, потиснутог са страница светске историје. Изложба „Албум сећања на наше претке из Првог светског рата” резултат је жеље да се данас, сто године касније, ода дужна почаст том малом човеку из Великог рата за цивилизацију, и да се његово велико жртвовање за правду, истину, слободу и човечанство не избрише из нашег цивилизацијског памћења, већ постане културна баштина.

Видео филм „Васкрс јунака из Великог рата“ представља резултат жеље да се ода почаст појединцу – српском војнику и део је прикупљене историографске грађе из периода Првог светског рата коју су потомци послали у част сећања на своје претке, учеснике Великог рата.

Амбасада Републике Србије у Москви – Руска Федерација

Мосфилмовскаја бр. 46 М О С К В А

09. новембар 2017. године у 18:00 сати

Изложба је отворена до 24. новембра 2017. Године

(VIDEO) Округли сто Међународне конференције "Православље и наука"

Tue, 24 Oct 2017 21:24:28 +0000

(VIDEO) Промоција пројекта "Душу нису убили" на Сајму књига у Београду

Tue, 24 Oct 2017 21:22:09 +0000

Нови број часописа "Братство" Друштва Светог Саве

Tue, 24 Oct 2017 10:10:10 +0000

Братство бр. 21

Садржај двадесет првог броја:

Милорад Павић: ХИЛАНДАР
Томислав Јовановић: ДЕЛА СТАРЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ КОЈА СЕ ОДНОСЕ НА ПУТОВАЊА У СВЕТУ ЗЕМЉУ
Зона Мркаљ: ИВО АНДРИЋ У ЧИТАНКАМА ПРОШЛОГ И ОВОГ ВЕКА
Јелица Јокановић-Михајлов: АКЦЕНАТСКИ СИСТЕМ СРПСКОГ ЈЕЗИКА И НАШ ДАНАШЊИ ГОВОР
Александра Секулић: (НЕ)ПРИЈАТЕЉИ У ТРАВНИКУ
Љиљана Чолић: СРПСКЕ ДИНАСТИЈЕ У„ЦАРИГРАДСКОМ ГЛАСНИКУ”
Един Велетовац, Горан Поповић, Амра Шачић: НОВООТКРИВЕНА РАНОХРИШЋАНСКА БАЗИЛИКА НА ПРОСТОРУ СЕВЕРОИСТОЧНЕ БОСНЕ И ХЕРЦЕГОВИНЕ
Ђорђе Перић: РАЗМАТРАњЕ О СТАРИНИ РИСАНСКИХ „ПЈЕСАМА СВАТОВСКИХ” НА ОСНОВУ ЈЕДНОГ БАРОКНОГ ЗАПИСА
Станиша Војиновић: ЂОРЂЕ ПОПОВИЋ ДАНИЧАР И СТАРА СРБИЈА
Миле Станић: ПРВИ СТАТУТ ДРУШТВА СВЕТОГ САВЕ
Небојша Берец: СТОПАМА СТАНИСЛАВА КРАКОВА
Александар Наумов: ПРЕВОДИ БИБЛИЈЕ НА СРПСКИ ЈЕЗИК (ХIХ–ХХI ВЕК)
Злата Бојовић: ДУБРОВАЧКИ ЗЕМЉОТРЕС ИЗ 1667. ГОДИНЕ У КЊИЖЕВНОСТИ
Маријана Матовић: ЛЕГАТ МИЛИВОЈА И БОЖИДАРКЕ ФИЛИПОВИЋ (СА ФРАГМЕНТИМА ИЗ РАТНИХ БЕЛЕЖНИЦА МИЛИВОЈА ФИЛИПОВИЋА)
Стеван Јешевић: ПРОСЛАВА ДАНА СВЕТОГ САВЕ У БЕОГРАДУ ЗА ВРЕМЕ ОКУПАЦИЈЕ (1942–1944)
Димитрије М. Калезић: ШТИЉАНОВИНА
Јелена Видовић: ПРИЛОГ ИСТРАЖИВАЊУ БИБЛИОТЕКАРСТВА У РИСНУ
Маја Ђорђевић: ЈЕЛЕНА ВЕЛИКА КРАЉИЦА – ИЗЛОЖБА НАРОДНОГ МУЗЕЈА У КРАЉЕВУ

ИЗ ПУТНЕ БЕЛЕЖНИЦЕ
Душко М. Петровић: ЗМИЈАЊЕM И ОКО ЗМИЈАЊА

СРБИ У СВЕТУ
Софија Божић: СРБИ У ДАЛМАЦИЈИ ОД УЈЕДИЊЕЊА
ДО СЛОМА ЈУГОСЛАВИЈЕ (1918–1941)
СРПСКЕ СУДБИНЕ
Данко Перић: „ТАМО ДАЛЕКО”
ИЗ СТАРОГ „БРАСТВА”

ПОМЕНИК
Драгана Динић: МИЛОШ НЕМАЊИЋ 1932–2016.
Љубодраг Ристић: ВЛАДИМИР СТОЈАНЧЕВИЋ 1923–2017.
Злата Бојовић: РАДМИЛА МАРИНКОВИЋ, 22.III 1922 – 22. VI 2017.
Душан Зупан: ИЗВЕШТАЈ О РАДУ ДРУШТВА „СВЕТИ САВА” У 2016. ГОДИНИ
БЕСЕДА ДОМАЋИНА СЛАВЕ ДР ЉУБОДРАГА РИСТИЋА, ПРЕДСЕДНИКА ИЗВРШНОГ ОДБОРА ДРУШТВА „СВЕТИ САВА” 2017,НАРОДНА БИБЛИОТЕКА СРБИЈЕ

Комплетна садржина новог броја:http://www.sveti-sava.org.rs/docs/pdf/bratstvo21.pdf

Комплетан садржај ранијих годишта: http://www.sveti-sava.org.rs/category/sadrzaj-ranijih-brojeva-bratstva/

Горан Комар: Прилог доказима истовјетности ћирилице и „босанчице“

Mon, 23 Oct 2017 20:51:21 +0000

Posted by Стање ствари

Околност да је огромни ћирилични Архив приморја, сачуван у установама и општинама старих комуна, показивао невјероватну многообличност, навела је извјесне истраживаче да, из политичких побуда, пројектују посебност „босанчице“ као независног система писма. Учинити тако нешто је као када би данас направили такву разлику између ћириличног рукописа исписаног такозваним „штампаним“ словима и рукописа исписаног такозваним „писаним“ словима

Др Горан Ж. Комар

Овај кратки прилог начинио сам из разлога очигледног показивања разноликости словних обличја ћириличних графема којима су исписани српски споменици током пуна три вијека српске писмености у нашем приморју. При том, овим прилогом, не пружам све словне варијанте. Као систем писма, ћирилица показује готово недокучиву разноликост.

Прилог је настао као резултат веома обимних истраживања у приморским архивима, укључујући Државни архив Дубровника, те архиве Српске Православне Цркве у Боки. Истраживања су провођена на начин, да су, тамо гдје је то било могуће, архивска документа снимана дигитално или фотографски (током деведесетих година 20. вијека и последњих година), а тамо гдје није било могуће снимати, усљед забрана (Државни Архив Црне Горе), словни облици су прецртавани на паус папир. Каткад, и читава изузетно важна документа. Ово истраживање тече од 1994. године са циљем посве неселективног „преписивања“ ћириличних докумената. За мене је, дакле, било посве свеједно, да ли сам се сусрео са обичном „стимом“, или било којим приватно – правним документом, или пак државним или општинским актом из наших приморских комуна. Хронолошки оквир који је био занимљив је подручје 17., 18. и 19. вијека, мада најстарије исправе (дубровачке) сежу до 1504. године.

За овај прилог одабрана су само четири слова: „Д“, „Ж“, „Ћ“ и „Ц“. Жели се показати само једно: Уколико би било којем припаднику нашега народа, или извањцу, који не познају и нису се сусретали са старим српским писмом, приказали, по избору, одређени број морфолошких варијанти појединих словних знакова, он би закључио да су у питању различити системи писма. И не само то. Највјероватније не би уочио ни да је у питању једно исто слово! Овдје, за слово „Д“ нудим седамнаест варијанти, за слово „Ж“ петнаест, за слово „Ћ“ седамнаест варијанти и за слово „Ц“ десет. При том је број варијанти ових словних знакова пуно, пуно већи. Ваља казати, такође, да је ово истраживање обухватило више хиљада ћириличних аката, и велики број архивских књига, те да је овакав прилог само мали дио обимне студије којом се настоји приказати читави словни систем са великим бројем варијанти кроз вријеме, наравно, уз назначавање извора. Само у Државном архиву Дубровника преписано је и пренешено из више од 250 докумената, махом 17. вијека и 18. вијека.

Према мјесту настанка, документа која сам преводио, то јест, која су бивала предметом транслитерације, припадају практично читавом динарском подручју. Када бих помињао оне дестинације које леже уз рубно подручје, тада бих маркирао Подгорицу, Мостар, Макарску, Београд. Но то је сасвим очекивано, из разлога што су дубровачки трговци употребљавали ћирилицу, чак и у обраћањима својој Влади, а такође, често, и дубровачка Влада пише своја званична акта овим писмом. Добро је познато да турске канцеларије Новога, Требиња и остале, у вријеме турске владавине, употребљавају ћирилицу, као што то чини и велики број муслимана са овога подручја.

Овај прилог начињен је у склопу пројекта израде специјалног ћириличног фонта за који се настоји обезбједити што квалитетнији супстрат у широком увиду у писмо које је током 17, 18. и 19. вијека употребљавао српски народ у средишњим дјеловима Динарског система.

Ћирилица, као ненормиран, нестандардизован систем, у широкој употреби од житеља Балкана у назначено вријеме, јесте универзално народно писмо. Њоме се подједнако сигурно служе припадници све три вјере. Посједујем низ исправа приватног карактера, којима се католички Далматинци, током 17. вијека, обраћају дубровачкој Влади, започињући своје дописе ријечима „Језус и Марија.“ За мене је питање споредне важности да ли су ту у питању припадници српског народа који су у познатим помјерањима становништва Босне и Херцеговине доспјели у Далмацију, па тамо покатоличени, или су у питању аутохтони житељи те земље. Данашња хрватска историографија, па и сами потомци ових Далматинаца, данас снажно потенцирају своју аутохтону заснованост у овој приморској земљи. Они су у својим заједницама, у својим кућама, чували и преносили ћирилично писмо. Као што га је у себи носио дубровачки властелин високог ранга кнез Медо Пуцић у 19. вијеку, спремајући дубровачка ћирилична акта средњега вијека за објављивање свијету. Историчар Јиречек, бавећи се тим послом, свакако је учио туђе писмо, али Пуцић – никако. Заиста, занимљиво је питање познавања ћириличног писма бројних властелинских фамилија дуж Боке и у Дубровнику. Овим писмом овладавали су и странци из млетачке породице Фонтана који су у Топлој, за потребе Топаљске општине (1719 – 1799) правили преводе општинских дописа млетачким властодршцима.

Ипак, околност да је огромни ћирилични Архив приморја, сачуван у установама и општинама старих комуна, показивао невјероватну многообличност, навела је извјесне истраживаче да, из политичких побуда, пројектују посебност „босанчице“ као независног система писма. Учинити тако нешто је као када би данас направили такву разлику између ћириличног рукописа исписаног такозваним „штампаним“ словима и рукописа исписаног такозваним „писаним“ словима. Због тога, овим прилогом, желим посегнути за очигледним средствима. Пружићу снимке одређеног броја варијанти четири ћириличне графеме. А затим, упутити питање поборницима „босанчице“: Која су, међу овим варијантама, слова која припадају или гравитирају „босанчици“? Када их, несумњиво, одреде, тада бих желио затражити да та слова буду одређена и смјештена у неки временски период и, такође, земљишни опсег. Ипак, то није могуће учинити. Све понуђене варијанте припадају 18. вијеку, и све су настале у Боки Которској, у бокешким српским општинама: грбаљској, кртољској, рисанској и топаљској. Њихови састављачи су искључиво православни Срби који су живјели у приморским комунама.

Стилизована, брзописна ћирилица, коначно, није особеност простора Босне, већ се употребљава у свим осталим околним областима.

Када је на измаку 17. вијека дубровачки конфидент Нико Кувељић, пишући својој Влади, поменуо долазак једног Турчина у Нови, који је собом из Требиња донио одређени акт, он је казао: „сербски једно писмо“.

Д

Најчешће употребљавана варијанта слова „Д“

Ж

Најчешће употребљавана варијанта слова „Ж“

Ћ

Најчешће употребљавана варијанта слова „Ћ“

Ц

Најчешће употребљавана варијанта слова „Ц“

Објављено у часопису „Слово“

Литература

Петар М. Колендић, ,,Босанчица“, ,,босанско-хрватска ћирилица“ и Дубровчани, Босанска вила, 1904, бр. 19. и 20, 349 – 351.
Ћиро Трухелка, Босанчица, прилог босанској палеографији, Сарајево, 1889.
Горан Ж. Комар, Кртољске исправе. Архива породице Костић из Кртола у Боки Которској. Ћирилична документа из XVIII и XIX вијека, Нови Сад, 2000.
Бранкица Чигоја, О такозваној босанчици, Траговима српске језичке прошлости, Београд, 2006.
Горан Ж. Комар, Бока Которска, Ћирилски споменици 17. 18 и 19. вијека (acta serbica), мјешовита грађа (1608 – 1917), Херцег – Нови, 2009.
Биљана Самарџић, Термин босанчица као заблуда у историјском развоју српској језика, Слово, бр. 23, Никшић, септембар 2009, 84–97.

Најаве - Сајам књигa

Sun, 22 Oct 2017 20:00:00 +0000

Промоција Монографије „Манастир Богородице Тројеручице" на Сајму књига у Београду

Додатак:

Штанд Манастира Свете Јелисавете из Минска на Сајму књига у Београду

ДОСТОЈАН - Филм о Митрополиту црногорско - приморском Амфилохију

Sat, 21 Oct 2017 19:59:44 +0000

На дан сећања на геноцид премијера филма о Логору Сајмиште

Fri, 20 Oct 2017 14:25:50 +0000

Документарни филм у продукцији Музеја жртава геноцида

Музеј жртава геноцида у оквирима својих активности започео је продукцију дугометражних документарних филмова. Први у планираној серији био је филм „Пакао Независне Државе Хрватске“. Вредност филма потврђена је емитовањем на програмима Радио телевизије Србије и Радио телевизије Републике Српске, на неколико мањих локалних телевизијских програма и доступан је на Интернету.

Продукцију настављамо дводелним филмом о логору Сајмиште: први је под насловом „Judenlager Semlin“ („Јеврејски логор Земун“), а други „Anhaltelager Semlin“ („Прихватни логор Земун“). Филм је урађен у оквиру обележавања 75-годишњице страдања српског народа на Козари (1942–2017) од којих је више од 8.000 особа било депортовано на Сајмиште. Овим филмом подсећамо и на страдање припадника јеврејског народа са територије Краљевине Југославије са посебним освртом на Сајмиште. Екипа која је урадила филм „Пакао Независне Државе Хрватске“, урадила је и овај: аутор филма је др Вељко Ђурић Мишина а режију потписује Драган Ћирјанић.

Пројекција филма ће бити 21. октобра 2017. (дан сећања на страдање у Крагујевцу 1941) у простору Дома Војске Србије, у 13 часова.