„Наш свети манастир овај, као што знате, било је ово место као пусто ловиште зверова. Када је дошао у лов господин наш и самодржац, Стефан Немања, који је царевао свом српском земљом, и када је он ловио овде, изволи му се да овде, у овом пустом месту, сагради манастир овај…“

Свети Сава, Манастир Студеница, 1206/7. године

Горе наведене речи записао је старешина Манастира Студенице архимандрит Сава убрзо по доласку са Свете Горе. Њима он почиње Житије свога оца Преподобног Симеона. Пошто је пренео очеве мошти и положио их у гроб који је Немања за живота себи припремио, Свети Сава је у миру Манастира Студенице написао житије ктитора. На самом почетку описује одабирање места на коме ће бити грађен Манастир. Студеничку Цркву је Немања одредио за место где ће се сахранити он и његова породица. Он је овде, до одласка на Свету Гору, био монах – један од братије манастира.

Осим историјског значаја, Студеница је успела да сачува првобитни манастирски комплекс. То су темељи и делови зида манастирске тврђаве са троугаоним кулама за одбрану од нападача. Ту је улазна кула-звоник и камена трпезарија. У средишту свега је Црква посвећена Богородици Добротворки а око ње остале Цркве. Саборна Црква је сачувала првобитни изглед, скулптуру из 12. века, сликарство из 1208/9., из 1234. године и даље.

Кроз векове, многи владари су улагали у овај Манастир. Цркву проширује Немањин унук краљ Радослав, комплекс обнавља краљ Урош, Милутин гради чувену краљеву Цркву 1314. године.

 

Обнове су вршене вековима. Године 1758. игуман Константин пише: „обнови се град“ (тј. манастирски комплекс). Обнова је вршена у другој половини 20. века од стране наше државе. Значај ове обнове је огроман. У више наврата откопавани су стари конаци у периоду од 1968. до 1987. године. Највећи део ових радова Републички завод за заштиту споменика културе извео је до прославе 800 година Студенице коју је Манастир свечано обележио 1986. године на челу са игуманом архимандритом Јованом, садашњим Епископом шумадијким и администратором жичке Епархије. Због велике важности и обима поменутих радова на Црквама, трпезарији Светог Саве и целокупном комплексу, неки послови нису дошли на ред. Тако је било са рушевинама најстаријих конака које је, пре око 830 година, подигао ктитор Немања.

Остаци ктиторске резиденције

Поклоници Студенице који су до пре петнаест година долазили у манастир памте скоро равну источну страну порте са травњаком и воћњаком. Овакав изглед манастирског дворишта није био у време Немање.

После прве велике катастрофе која је задесила Манастир доласком Турака на ове просторе, конаци су запаљени и порушени. После овога, и поред касније изградње, братство није имало снаге ни могућности да обнови североисточну страну комплекса. Она је остала у рушевинама које су у току наредних векова затрпаване с обзиром да се налазе у најнижој зони дворишта. На насипима су у наредним вековима прављене мање зграде које су, после рушења, опет затрпаване и над њима су грађене нове. Тако се за неколико векова ниво дворишта на тој страни подигао за неколико метара.

Ипак, како се монашки живот у Студеници до данас није прекидао, монаси су чували предање о згради коју је подигао ктитор Немања. Према овој традицији, северно од велике студеничке цркве налазиле су се најстарије манастирске просторије зване Велике келије.

Конзервирани прозор из средњег века

Управо ту су, 2011. године, откривени остаци једне монументалне грађевине масивних зидова. Постојање велике зграде је археолозима од раније било познато али ова зграда није била откопавана. Због својих импресивних димензија (30 m х 10 m) ово је једна од највећих српских средњовековних грађевина. Њена унутрашња конструкција је била грађена од дрвета, које је вероватно било богато украшено. Анализа је показала да су у питању последњи остаци монументалне ктиторске резиденције Стефана Немање. Начин њене градње се потпуно разликује од суседних скромнијих средњовековних монашких конака.

Осим ктитора Немање, у овој резиденцији касније су боравили наши владари са својим двором приликом својих долазака у Студеницу. Ово велико здање пострадало је крајем 14. века приликом прве турске похаре манастира. Касније је над делом рушевина подигнут један мали манастирски конак који је изгорео почетком 17. века. У његовим рушевинама откривени су остаци једног великог полијелеја, тј. лустера са кандилима, који се некада вероватно налазио у Цркви. Од овог свећњака остала је једна добро очувана бронзана фигура голуба из 15. века, пронађена у грумену стакла које се истопило у пожару. Широки улаз у ову грађевину је био наспрам врата на северној певници Богородичине Цркве.

Метални голуб са лустера, откопан у Немањиној резиденцији

У овој и осталим грађевинама овог и каснијих периода пронађени су слојеви угљенисаног дрвета са делова конака који су горели крајем 14. века, тј. у годинама око косовске битке. Из овог периода је и велики пирг-осматрачница грађена непосредно пред опасност од Турака. Њени темељи тек треба да се истраже. Пронађени су многи уломци керамике из периода од 13. до 17. века који су сада на обради у Републичком заводу. Године 2012. пронађен је новац из времена Светог кнеза Лазара, сребрни венецијански новац из друге трећине 13. века, сребрни динар краља Стефана Уроша II. Пронађена је оловна ампула за свето миро са ликом Светог Димитрија у медаљону, мала рељефна икона Богородице са Христом резана у камену и друго.

Ископавања су потврдила да је Студеничка тврђава са кулом и капијама грађена у време жупана Стефана Немање. Тиме су одбачене неке раније претпоставке да је на овом месту постојала нека ранија византијска тврђава. Баш како је и написао Свети Сава, ово је место, пре градње манастира, било „пусто ловиште зверова“.

Извор: Жички Благовесник

In memoriam: Nebojša Glogovac (1969-2018)

U Beogradu je u 48. godini preminuo Nebojša Glogovac, filmski, pozorišni i televizijski glumac. Smatran vodećim glumcem svoje generacije, Glogovac je ostvario brojne uloge za pamćenje a dobitnik je i niza prestižnih esnafskih priznanja.

Enklava

Na filmu je debitovao epizodom u ostvarenju Vukovar, jedna priča Bore Draškovića, a sledile su uiloge u sledećim filmovima: Ubistvo s predumišljajem, Do koske, Spasitelj, Bure baruta, Ranjena zemlja, Normalni ljudi, Munje!, Bumerang, T. T. Sindrom, Kad porastem, biću Kengur, Država mrtvih, Sutra ujutro, Optimisti, Klopka, Hadersfild, Technotise: Edit i ja, Kenjac, Žena sa slomljenim nosem, Sedamdeset i dva dana, Beli, beli svet, Kad svane dan, Artiljero, Krugovi, S/kidanje, Dječaci iz ulice Marksa i Engelsa, Jednaki, Branio sam Mladu Bosnu, Enklava, Za kralja i otadžbinu, Otadžbina, Oslobođenje Skoplja, Ustav Republike Hrvatske, Saga o tri nevina muškarca, The Books of Knjige: Slučajevi pravde, a u postprodukciji su i filmovi Južni vetar, Apsurdni eksperiment i Zaspanka za vojnike. Glogovac je ostvario značajnije uloge i u TV serijama Porodično blago, Lift, Košarkaši, Moj rođak sa sela, Lud, zbunjen, normalan, Ravna Gora, Ubice mog oca…

Klopka

Za uloge u nekim od pomenutih filmova poneo je visoka festivalska odličja poput Cara Konstantina, gran-prija Naisa na Filmskim susretima u Nišu, a za ulogu u Grlićevom Ustavu Republike Hrvatske nagrađen je i na festivalima u  Puli, Lećeu, Troji, Londonu (na festivalu Rejndens)…

Zoran Janković

Имајући у виду свеукупну ситуацију у којој се налази наш народ, овакво путовање није могуће реализовати без помоћи добрих људи. Стога, уколико неко жели да помогне новчаним прилогом, молитвом, или просто жели да пошаље имена својих ближњих ради молитве у Јерусалиму и светим местима, нека се не устручава...

Жиро рачун Богословије је код Комерцијалне банке, бр 205-58612-16, са назнаком ''за матурску екскурзију.''

Имена за помињање можете послати на мејл: desha77@gmail.com

Контакт особа: свештеник Дејан Крстић, професор Богословије, телефон 0668883675

Поуке, ево другу годину за редом, са радошћу преносе обавештење о прослави наше православне браће Цинцара у Београду, упућујући им свима срдачне честитке и добре жеље за напредак мисије друштва "Луњина". Онима који до сада нису били препоручујемо дружење са Цинцарима у стану Бранислава Нушића у Улици Мајке Јевросиме.

Датум: 26.01.2018.

У сусрет националном празнику просвете и културе, које оличава Свети Сава, као и најављеној Декларацији о опстанку српског народа, мисли су нам усмерене и на језик којим говоримо и пишемо, што је и била једна од кључних брига нашег првог просветитеља и писца, упућујемо јавности

Предлог за размишљање,

о језику и нама

Језик нас оличава и као појединце и као народе. То су знали и наши далеки претходници који су очували и развили српски језички капитал, у раздобљима када нису могли да граде задужбине и тврде градове, када је граница опстанка била у језику и предању у језику похрањеном. Језик је исказница не само права и слободе и заједничких својстава једне културе, него и слика прилика у којима живимо. Шта нам данашњи језик говори о нама?

У јавном простору вредност речи се умногоме губи, лепота још и више. У површној брзини наших савремених живота, речи се расипају, често не служе ничему, само су део опште, увећане буке. Тако је на улици, у масовним медијима у којима основни смисао људске комуникације постаје главни губитник. Све бране попуштају, речи куљају, ниске и псовачке, речи затроване и безобзирне. А наследили смо, ипак, достојнији језик.

Има још ствари важних, али језик је тема темељна, многе друге теме од језика зависе. Питање очувања ћирилице, по којој нас препознају, неизоставни је део ове темељне теме.

Било је упечатљиво видети, широм Србије и Српске, како се дочекују програми акције „Негујмо српски језик“. Мимо свих великих речи, видело се колико се и стари и млади напросто радују своме језику, осећајући да питање језика није само језичко питање, него питање одржања и развитка. С језиком смо неко и нешто, без језика нисмо ништа. Ни појединачно, ни збирно.

У раздобљу брзих и баналних екранских обавештења, још боље поимамо вредност онога што је просејана уметност речи. Зато се добра књига указује као спасоносна барка у глобалној стихији што нагриза и односи све баштињено и вредно из наших живота. Вратити се књизи и читању, као налогу опстанка, у себи и међу другима.

Као и раније, семе опстанка је у светској и домаћој књижевној баштини, у зачетном Савином слову, Доситејевој умној отворености и српском (Вуковом) народном песништву, у Андрићевој мудрој мери и књижевном безмерју Црњанског, у Попиним лирским загонеткама, у опомињућим призорима Новице Тадића. Лик овог народа и даље најпотпуније приказују наши велики писци, и Његош и Јаков Игњатовић, и Лаза Костић и Симо Матавуљ, Јован Дучић и Бора Станковић, Петар Кочић и Исидора Секулић, Григорије Божовић, као и Меша Селимовић или Добрица Ћосић. И не само они.

Дакле, размишљајмо о језику и о нама и делујмо у корист језика и нас самих. Колико ко може, зна и осећа.

О Савиндану 2018. године,

Владан Вукосављевић, министар културе и информисања Републике Србије

Др Дане Малешевић, министар просвете и културе Републике Српске

Академик Предраг Пипер, секретар одељења за језик и књижевност САНУ

Проф. др Драган Станић, председник Матице српске

Проф. др Љиљана Марковић, декан Филолошког факултета Универзитета у Београду

Проф. др Душан Иванић, председник УО Задужбине „Доситеј Обрадовић“

Проф. др Бошко Сувајџић, председник УО Вукове задужбине

Проф. др Срето Танасић, председник Одбора за стандардизацију српског језика

Проф. др Јелица Стојановић, председник Друштва чланова Матице српске у Црној Гори

Поводом празника Светог оца нашега Саве, приказан је филм проф. Рајка Д. Блекића, рађен с благословом Његове Светости патријарха српског господина Иринеја, о изради обновљеног ћивота Светог Саве и Светог краља Владислава у манастиру Милешева.

Ову обнову радили су вајари: Мирјана Нешић Нануп и сам проф. Рајко Д. Блекић.

Филм "Записи једног вајара" јесте вишеструко интересантан: као документ о споју дубоке вере и врхунске уметности.

Послушајте овај текст:

-Ајде Јано, кућу да не дамо
Да не дамо, Јано душо, да је не продамо,
Кад продамо, Јано душо, како да играмо?

У време комунизма текст је измењен!

Ајде Јано кућу да продамо, да продамо само да играмо…Ајде Јано коња да продамо да продамо само да играмо… није то случајно измењено…а песма је настала на Косову и Метохији пре око 300-350 година …

Ајде Јано, ајде душо коло да играмо
Ајде Јано, ајде душо коло да играмо
Ајде Јано, ајде душо да се погледамо
Ајде Јано, песме да певамо

Ајде Јано, ајде душо, да их сачувамо
Ајде Јано, ајде душо благо да чувамо.
Ајде Јано, коња да седламо
Ајде Јано, ајде душо да се прошетамо
До Бистрице да идемо да се умијемо.
Ајде Јано, кућу да не дамо

Да не дамо, Јано душо, да је не продамо,
Кад продамо, Јано душо, како да играмо?
Кад продамо, Јано море, како да играмо?
Да не дамо, Јано душо, да је не продамо,
Кад продамо, Јано море, како да играмо?

http://srpskaistorija.wordpress.com/2013/11/29/%D0%B4%D0%B0-%D0%BB%D0%B8-%D1%81%D1%82%D0%B5-%D0%B7%D0%BD%D0%B0%D0%BB%D0%B8-%D0%BA%D0%B0%D0%BA%D0%BE-%D1%98%D0%B5-%D0%BD%D0%B0%D1%81%D1%82%D0%B0%D0%BB%D0%B0-%D0%BF%D0%B5%D1%81%D0%BC%D0%B0/

Његово Преосвештенство Епископ нишки г. Арсеније посетио је Дневни боравак за децу и омладину са сметњама у развоју Сунце у селу Водице код Прокупља. Епископа су срдачно дочекали запослени у овој установи предвођени координатором Дневног боравка г. Драгољубом Петровићем и председником Удружења оболелих од мишићних и неуро мишићних болести Топличког округа г. Мирољубом Цветковићем.

Овај сусрет организован је уз подршку начелника Топличког округа г. Небојше Вукадиновића. Посебна радост, као увод у долазећи Савиндан, била је представа основаца о Светом Сави којој су гости присуствовали.

Извор: Епархија нишка