Живе речи утехе: Живе речи утехеhttps://pouke.org/index/1346437251/1346437614/page/63/?d=1Живе речи утехе: Живе речи утехеsr(ВИДЕО) Теологија.нет - теолошки интернет магазин (Православље на интернету)https://pouke.org/index/1346437251/1346437614/%D0%B2%D0%B8%D0%B4%D0%B5%D0%BE-%D1%82%D0%B5%D0%BE%D0%BB%D0%BE%D0%B3%D0%B8%D1%98%D0%B0%D0%BD%D0%B5%D1%82-%D1%82%D0%B5%D0%BE%D0%BB%D0%BE%D1%88%D0%BA%D0%B8-%D0%B8%D0%BD%D1%82%D0%B5%D1%80%D0%BD%D0%B5%D1%82-%D0%BC%D0%B0%D0%B3%D0%B0%D0%B7%D0%B8%D0%BD-%D0%BF%D1%80%D0%B0%D0%B2%D0%BE%D1%81%D0%BB%D0%B0%D0%B2%D1%99%D0%B5-%D0%BD%D0%B0-%D0%B8%D0%BD%D1%82%D0%B5%D1%80%D0%BD%D0%B5%D1%82%D1%83-r9033/

unnamed.png

]]>9033Fri, 11 May 2018 16:01:00 +0000Изашла из штампе осма свеска часописа „Браничевски весник“ (2017)https://pouke.org/index/1346437251/1346437614/%D0%B8%D0%B7%D0%B0%D1%88%D0%BB%D0%B0-%D0%B8%D0%B7-%D1%88%D1%82%D0%B0%D0%BC%D0%BF%D0%B5-%D0%BE%D1%81%D0%BC%D0%B0-%D1%81%D0%B2%D0%B5%D1%81%D0%BA%D0%B0-%D1%87%D0%B0%D1%81%D0%BE%D0%BF%D0%B8%D1%81%D0%B0-%E2%80%9E%D0%B1%D1%80%D0%B0%D0%BD%D0%B8%D1%87%D0%B5%D0%B2%D1%81%D0%BA%D0%B8-%D0%B2%D0%B5%D1%81%D0%BD%D0%B8%D0%BA%E2%80%9C-2017-r9013/

Тим речима је Свети апостол Лука отпочео своју јеванђелску повест и ударио темељ свега што би се могло назвати хришћанском или црквеном историјом. Суштина ових речи се огледа у делу једног потоњег историчара Цркве, чувеног Јевсевија Памфила, који је, желећи да попут Луке пише црквену историју, схватио да то не може чинити по старим правилима, тј. нити Ab Urbe Condita, нити олимпијадама, нити сотвореніемъ міра, нити листама краљева и царева. Историја Цркве је, наиме, таква да, као икона Будућег, обухвата све историје – сваког града, државе, племена и народа. Јевсевије је, стога, у свом Хроникону упоредо поређао хронографске табеле различтих народа и крајева, препознавши да је њихово кључно одређење време за сотворити Господеви, тј. време Цркве. Многи су и пре Јевсевија покушали да универзално прерачунају и ускладе године, и то великани попут Ефора, Полибија, Диодора и Овидија, али ниједан од њих није успео у свом труду, јер је историја и после њих остајала парцијална и смислена само из перспективе једног краја земље и једног делића времена. Историја Цркве се није могла друкчије записивати до хронологијом која не сведочи поделе – царство које се по себи раздели и које не може опстати – већ Божју делатност сабирања многих у времену, испуњење библијског ишчекивања – да је дошло Царство Божје. Касније ће Блажени Јероним превести на латински и употпунити Јевсевијево дело (Χρονικον–Temporum liber), што ће у даљој историји, доприносом Дионисија Малог, довести до појаве потпуно новог начина рачунања времена, који ће у осамнаестом веку усвојити и православни народи: периоду од Аврама до Христа (Мт 1, 17) следује Лѣто Господне илити Anno Domini.

Поштовани читаоци, пред Вама је нови број часописа за историју Епархије браничевске, у коме представљамо повест наше помесне Цркве, која пребива у Пожаревцу и браничевској регији од апостолских времена до данас. Осмелили смо се, дакле, да попут Светог апостола Луке изложимо казивање о догађајима који су се међу нама збили, верујући је да је живот једне, свете, саборне и апостолске Цркве, окупљене око једног епископа, у једној Евхаристији – баш као што су и Писмом осведочени, спасоносни догађаји о којима Лука говори – икона онога Будућег, икона спасења које се тек има збити, али које се већ сада, кроз Цркву збива.

У броју који је пред Вама, имаћете прилику да се сусретнете са Хрониконом Епархије за 2017, репортажом о екуменској активности браничевских хришћана, бригом Епархије за унапређење виноградарске културе, вестима са поља Православног катихизиса у оквиру државног образовања, занимљивим историјским сведочанствима везаним за овдашњу Цркву, од којих су посебно занимљива она везана за нова археолошка открића у старом Виминацијуму, а пре свега за откриће које указује да је у Виминацијуму пронађена за сада најастарија икона Христа на овим просторима.

ђакон Томислав Пауновић

Погледајте целокупан садржај овог броја.

]]>9013Thu, 10 May 2018 11:38:34 +0000Александра Нинковић Ташић: Пупинов и Владике Николаја заветни ковчег Српске православне црквеhttps://pouke.org/index/1346437251/1346437614/%D0%B0%D0%BB%D0%B5%D0%BA%D1%81%D0%B0%D0%BD%D0%B4%D1%80%D0%B0-%D0%BD%D0%B8%D0%BD%D0%BA%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%9B-%D1%82%D0%B0%D1%88%D0%B8%D1%9B-%D0%BF%D1%83%D0%BF%D0%B8%D0%BD%D0%BE%D0%B2-%D0%B8-%D0%B2%D0%BB%D0%B0%D0%B4%D0%B8%D0%BA%D0%B5-%D0%BD%D0%B8%D0%BA%D0%BE%D0%BB%D0%B0%D1%98%D0%B0-%D0%B7%D0%B0%D0%B2%D0%B5%D1%82%D0%BD%D0%B8-%D0%BA%D0%BE%D0%B2%D1%87%D0%B5%D0%B3-%D1%81%D1%80%D0%BF%D1%81%D0%BA%D0%B5-%D0%BF%D1%80%D0%B0%D0%B2%D0%BE%D1%81%D0%BB%D0%B0%D0%B2%D0%BD%D0%B5-%D1%86%D1%80%D0%BA%D0%B2%D0%B5-r8975/

 

]]>8975Sun, 06 May 2018 13:13:11 +0000Протопрезвитер-ставрофор Гојко Перовић: Црногорски Солунциhttps://pouke.org/index/1346437251/1346437614/%D0%BF%D1%80%D0%BE%D1%82%D0%BE%D0%BF%D1%80%D0%B5%D0%B7%D0%B2%D0%B8%D1%82%D0%B5%D1%80-%D1%81%D1%82%D0%B0%D0%B2%D1%80%D0%BE%D1%84%D0%BE%D1%80-%D0%B3%D0%BE%D1%98%D0%BA%D0%BE-%D0%BF%D0%B5%D1%80%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%9B-%D1%86%D1%80%D0%BD%D0%BE%D0%B3%D0%BE%D1%80%D1%81%D0%BA%D0%B8-%D1%81%D0%BE%D0%BB%D1%83%D0%BD%D1%86%D0%B8-r8966/

Српско војничко гробље у Солуну – Зејтинлик, посљедњих сто година чувају потомци српске породице Михајловић из Грбља. Ђед Саво, отац Ђуро и син Ђорђе. Саво је солунски ратник, који је сабрао кости својих сабораца на једно мјесто и чувао их до своје смрти. Његову свештену дужност наставили су син и унук. О унуку Ђорђу је снимљен филм ”Посљедњи чувар”, а држава Србија му је додијелила орден за његове нарочите заслуге. А откуда то да Грбљанин чува српско гробље?
 
Из Црне Горе се, до Солуна, може стићи у току једног јединог дана. А ко тамо стигне, видјеће српско војничко гробље са седам и по хиљада сахрањених ратника. Њихова имена нам дају одговор на питање – зашто Грбљанин чува српско гробље? Кад прочитамо та имена и поријекло српских војника тамо сахрањених, биће нам јасно да су Михајловићи само једна од бројних породица из данашње Црне Горе, чији су чланови, добровољно и храбро, своје животе оставили на Солунском фронту. Да није Грбљанин чувар тога мјеста, био би Паштровић, а да није он – био би Васојевић, или Пивљанин, или неко из Старе Црне Горе. Јер – сви су били тамо.
 
Вујановићи, Ракочевићи, Ђукановићи, Кривокапићи, Пејовићи, Вранеши, Мустури, Булатовићи, Мартиновићи… и да не набрајам. Има их још. Дивних Црногораца, храбрих Бокеља, Паштровића… То су, углавном, припадници Добровољачког батаљона Црногораца из Америке, оних Црногораца који нијесу били под утицајем идеологија династичких и политичких сукоба Карађорђевића и Петровића, оних чије се родољубље формирало прије њиховог одласка у Америку, оних са аутентичним идентитетом Црногораца из 19. вијека. Ето то родољубље их је одвело равно у Грчку, у борбу Србије против окупатора.
 
Неки од њих су погинули на том чувеном ратишту, а неки који су живи стигли у Црну Гору, као побједници и ослободиоци, они гину данас, послије своје смрти, од неопрезних ријечи и мучних пођела савремених Црногораца. Ипак, њихови гробови говоре више и снажније од наших дилема, а снага тих гробова трајаће дуже од актуелних црногорских лутања.
 
Зато, када данас неко расправља о томе која је то војска ушла у Црну Гору 1918 – тај мора да скине са очију мрену међудинастичког сукоба Србије и Црне Горе, који је био прљав и беспоштедан са обје стране, – и да погледа дубље и даље од тога. Ако то учини, без политичких и идеолошких предрасуда, виђеће да је војска са Солунског фронта – наша војска! Исто као и она која је носила црногорски барјак. Обје су војске наших предака који су на балканско поприште Великога рата стизали са свих страна. Другим ријечима, – нијесу се преци данашњих грађана Црне Горе у Првом свјетском рату борили само под круном Петровића, него једнако занесено и родољубиво и под круном Карађорђевића. Доживљавали су да су оба властодршца, како онај на Цетињу тако и онај у Београду, тек ”два стара српска краља” (како је усхићено писао сами краљ Никола, за себе и свога зета – уочи самог рата). То што су поменути старци један другоме политички радили о глави и сплеткарили, у метежу борбе за власт у будућој великој држави – е па то не смије да помути племените емоције наших предака, који су, поред осталих својих подвига, побиједили на Солунском фронту, а потом побједоносно ушли не само у Србију и Црну Гору, већ су стигли и до Далмације и Словеније, у складу са, тада важећим, евро-атлантским интеграцијама.
 
Становници ове државе можда не показују у сваком моменту демократски капацитет и грађанску просвећеност – али не би се смјело сумњати у то да знају ко су им били ђедови и прађедови, ком идентитету су припадали и на ком су ратишту, из којих идеала, положили сопствене животе. Ови подаци о прецима, код нас у Црној Гори, памте се, не као административне чињенице, него као емоције. Зато, треба добро размислити прије него што се потомцима црногорских Солунаца каже да су очеви њихових отаца – били окупатори, на сопственој земљи!
 
Како могу Срби бити окупатори у Боки, када сами краљ Никола, приликом сјајне црногорске побједе над аустро-угарском војском, у првим данима рата – подизање барјака своје краљевине на зидине Будве, 04. августа 1914 (!!!) чашћава ријечима: ”Захвалности Творцу, који ми досуди да дочекам остварење сна Моје младости: ове велике дане српског ослобођења”! Старцу, црногорском краљу, испунио се младалачки сан: српска слобода!
 
Па сад, Николина војска, која се бори за српску слободу и која је постројавана на Обилића пољани, и која се китила Обилића медаљом (војска краља на чијем смо ковчегу 1989. нашли тробојку; краља који се потписивао ћирилицом, и у чијим се основним и средњим школама учио српски језик – као матерњи) – та и таква српска војска није окупаторска, а она са Солуна, препуна родољуба из Катунске нахије, Боке и Паштровића, та је војска окупирала Будву!
 
Извор: Митрополија црногорско-приморска
]]>8966Fri, 04 May 2018 18:13:05 +0000Презвитер Ђорђе Стојисављевић: Поводом упокојења Јордана Николића - Живот каo песмаhttps://pouke.org/index/1346437251/1346437614/%D0%BF%D1%80%D0%B5%D0%B7%D0%B2%D0%B8%D1%82%D0%B5%D1%80-%D1%92%D0%BE%D1%80%D1%92%D0%B5-%D1%81%D1%82%D0%BE%D1%98%D0%B8%D1%81%D0%B0%D0%B2%D1%99%D0%B5%D0%B2%D0%B8%D1%9B-%D0%BF%D0%BE%D0%B2%D0%BE%D0%B4%D0%BE%D0%BC-%D1%83%D0%BF%D0%BE%D0%BA%D0%BE%D1%98%D0%B5%D1%9A%D0%B0-%D1%98%D0%BE%D1%80%D0%B4%D0%B0%D0%BD%D0%B0-%D0%BD%D0%B8%D0%BA%D0%BE%D0%BB%D0%B8%D1%9B%D0%B0-%D0%B6%D0%B8%D0%B2%D0%BE%D1%82-%D0%BA%D0%B0o-%D0%BF%D0%B5%D1%81%D0%BC%D0%B0-r8909/

У четвртак 26. априла 2018. године после краткотрајне физичке занемоћалости, неколико тренутака пре поднева, на свега петнаест дана пре навршења 85. године живота, мирно је прешао код Васкрслог Господа и придружио неизбројивим вечноживим стиховима сажетим у само две речи: име и презиме. Ако је општепозната ствар да је Сократ испијајући, неправедно му досуђену чашу отрова, казао да је ,,чврсто уверен да ће после смрти, живети у друштву добрих!“, сувишно би било говорити о хришћанској непоколебивој вери у живот вечни, или о нашем непобитном уверењу да је Јордан само преминуо, што ће рећи преселио у милогласну дружину свих оних који су на било који начин подстрекивали у њему дивни дар Божји, почев од бака из комшилука које су му, још као дечачићу, кад би се враћао из школе, и како би ступио у свој сокак почео да пева, са пенџера довикивале ,,Ајде Јордане, пој. Ајде Јорче, душо моја, пој!“, преко славом овенчаних Маре Ђорђевић, Ксеније Цицварић, Вукашина Јевтића, Зоре Дремпетић, до Станише Стошића, Василије Радојчић, Предрага Гојковића - Цунета и иних неизбројивих и незаборавних. Јордановим, a cappella певањем у етар Вишњичица род родила, отпочело је емитовање музичког програма Радио Беседе, 17. децембра 2010. године, непосредно после освећења просторија и прослављања првог Крсног имена радио-телевизије Беседа. 
 
У симфоничном браку са Рускињом Лидијом, Господ га је благословио двема кћерима: Дејаном и Татјаном и двојицом унука. Данас су његови најрођенији жалошћу опхрвани, а верни музички следбеници и поштоваоци растужени. Но, због свега реченог, туга мора уступити место радости која се не може одузети, која нас изнутра и сасвим прожима и уверава да човек испуњује сврху свога постојања тек онда кад његов живот постане песма попут оне ,,земаљско је за малена царство, а Небеско увек и довека“, а Јордан Николић, је баш то и постао.
 
Вечан му спомен у Царству Божје љубави и у срцима оних који су га упознали!
 
Војни свештеник
презвитер Ђорђе Стојисављевић
 
Извор: Радио Беседа
]]>8909Sun, 29 Apr 2018 10:45:00 +0000Конзерваторско рестураторски радови на живопису наоса Богородичине цркве у Градцуhttps://pouke.org/index/1346437251/1346437614/%D0%BA%D0%BE%D0%BD%D0%B7%D0%B5%D1%80%D0%B2%D0%B0%D1%82%D0%BE%D1%80%D1%81%D0%BA%D0%BE-%D1%80%D0%B5%D1%81%D1%82%D1%83%D1%80%D0%B0%D1%82%D0%BE%D1%80%D1%81%D0%BA%D0%B8-%D1%80%D0%B0%D0%B4%D0%BE%D0%B2%D0%B8-%D0%BD%D0%B0-%D0%B6%D0%B8%D0%B2%D0%BE%D0%BF%D0%B8%D1%81%D1%83-%D0%BD%D0%B0%D0%BE%D1%81%D0%B0-%D0%B1%D0%BE%D0%B3%D0%BE%D1%80%D0%BE%D0%B4%D0%B8%D1%87%D0%B8%D0%BD%D0%B5-%D1%86%D1%80%D0%BA%D0%B2%D0%B5-%D1%83-%D0%B3%D1%80%D0%B0%D0%B4%D1%86%D1%83-r8892/

Захваљујући Министарству правде и средствима која су прошле године додељена манастиру учешћем на јавном конкурсу за доделу средстава прикупљених на основу кривичног гоњења, живопис ће добити третман који заслужује.
 
На ове радове чекали смо више од деценије, а за то време је урађен дренажни систем око Богордичине цркве и детаљна археолошка истраживања под руководством археолога Емилије Пејовић,  као и радови на заштити од утицаја подземних вода и влаге оградног зида манастира под руководством архитекте Миладина Лукића.
 
Како је црква била деценијама без крова живопис је претрпео највећа оштећења јер је био изложен различитим временским условима. Најопсежнијии радови на сликарству изведени су седамдестих година прошлог века, а све до данас спорадично су извођени превентивни конзерваторски радови, фрагменти живописа су опшивани.
 
И ако је црква покривена продор влаге остао је нерешен и довео је до даљих оштећења. Проблем је комплексан и није у потпуности решен, а да би се сачувао живопис садашњи радови су били неопходни.
 
У фази прикупљања документације, пре радова, објављујемо фотографије на којима су приказани ликови светитеља са разних позиција у наосу цркве, неки више, а неки мање деградирани.
 
Остаје нам да у наредном периоду сачекамо резултате добро организоване екипе која изводи радове, а чине је: мр Наташа Стошић, Зорица Савић, Станица Младеновић, мр Драган Станојевић, Часлав Кнежевић, Владимир Миловановић, Марјан Весић и Гојко Мрковић, под надзором сликара рестуратора Маријане Протић.
 
Извор: Епархија жичка
]]>8892Fri, 27 Apr 2018 13:59:05 +0000Вероучитељ Марко Коларски: Православље у Јапану (АУДИО)https://pouke.org/index/1346437251/1346437614/%D0%B2%D0%B5%D1%80%D0%BE%D1%83%D1%87%D0%B8%D1%82%D0%B5%D1%99-%D0%BC%D0%B0%D1%80%D0%BA%D0%BE-%D0%BA%D0%BE%D0%BB%D0%B0%D1%80%D1%81%D0%BA%D0%B8-%D0%BF%D1%80%D0%B0%D0%B2%D0%BE%D1%81%D0%BB%D0%B0%D0%B2%D1%99%D0%B5-%D1%83-%D1%98%D0%B0%D0%BF%D0%B0%D0%BD%D1%83-%D0%B0%D1%83%D0%B4%D0%B8%D0%BE-r8849/

 

]]>8849Mon, 23 Apr 2018 13:20:38 +0000РАСТКО - лист за православну српску омладину (бр. 15)https://pouke.org/index/1346437251/1346437614/%D1%80%D0%B0%D1%81%D1%82%D0%BA%D0%BE-%D0%BB%D0%B8%D1%81%D1%82-%D0%B7%D0%B0-%D0%BF%D1%80%D0%B0%D0%B2%D0%BE%D1%81%D0%BB%D0%B0%D0%B2%D0%BD%D1%83-%D1%81%D1%80%D0%BF%D1%81%D0%BA%D1%83-%D0%BE%D0%BC%D0%BB%D0%B0%D0%B4%D0%B8%D0%BD%D1%83-%D0%B1%D1%80-15-r8799/

unnamed.png

]]>8799Wed, 18 Apr 2018 16:08:39 +0000(ВИДЕО) Вече гусала на Православном Богословском Факултетуhttps://pouke.org/index/1346437251/1346437614/%D0%B2%D0%B8%D0%B4%D0%B5%D0%BE-%D0%B2%D0%B5%D1%87%D0%B5-%D0%B3%D1%83%D1%81%D0%B0%D0%BB%D0%B0-%D0%BD%D0%B0-%D0%BF%D1%80%D0%B0%D0%B2%D0%BE%D1%81%D0%BB%D0%B0%D0%B2%D0%BD%D0%BE%D0%BC-%D0%B1%D0%BE%D0%B3%D0%BE%D1%81%D0%BB%D0%BE%D0%B2%D1%81%D0%BA%D0%BE%D0%BC-%D1%84%D0%B0%D0%BA%D1%83%D0%BB%D1%82%D0%B5%D1%82%D1%83-r8798/

unnamed.png

]]>8798Wed, 18 Apr 2018 14:09:46 +0000Света љубавhttps://pouke.org/index/1346437251/1346437614/%D1%81%D0%B2%D0%B5%D1%82%D0%B0-%D1%99%D1%83%D0%B1%D0%B0%D0%B2-r8792/

30725034_10213918994162021_2635064123741700096_n.jpg
 
Концерт под називoм Света љубав одражавао је приказ сјајних композиција најпознатијих руских композитора Рахмањинова, Гречанинова, Честнокова... Ти небески звуци подсетили су присутне на период историје када је при Саборном храм постојала руска парохија и хор, који су заједно са српском парохијом и хором 20-тих и 30-тих година 20. века оставили великог трага у Загребу.
 
Врхунско појање загребачког хора, са очуваним руским акцентима и бојама, на најбољи је начин донела дашак Свјатаја Рус у загребачком миљеу. Треба нагласити и врхунски наступ Иване Србљан, дугогодишњег диригента црквеног хора Преображенског храма, као солисте, која је својим гласом на најбољи начин дочарала естетику и мелизматичност руске певане православне духовности. Међу осталим солистима као гост солиста Камерног хора био је и свештеник Михаило (Мајк) Жикић из братства Саборног храма Преображења Господњег у Загребу.
 
Камерни хор Иван Филиповић основан је 1998. године. Један је од најуспешнијих a cappella ансамбла у Хрватској. Изврсно вокално-техничко умеће омогућује му стилски диференцирано извођење и врло захтевних дела хорског репертоара од 16. до 21. века. Те одлике донеле су хору награде на свим хрватским и престижним светским хорским такмичењима. Више на страници https://kzif.hr/o-nama/. Горан Јерковић (Славонски Брод, 1968.) је оснивач, диригент и уметнички носилац Камерног хора Иван Филиповић. Дипломирао je на Музичкој академији у Загребу, a усавршавао се на Летњој академији за хорско дириговање у Вернигеродеу, Немачка.
 
30728118_10213919000842188_686909388258017280_n.jpg
 
Извор: Српска Православна Црква
]]>8792Wed, 18 Apr 2018 08:10:36 +0000Престижно признање сараднику продукције Епархије бачке (ВИДЕО+ФОТО)https://pouke.org/index/1346437251/1346437614/%D0%BF%D1%80%D0%B5%D1%81%D1%82%D0%B8%D0%B6%D0%BD%D0%BE-%D0%BF%D1%80%D0%B8%D0%B7%D0%BD%D0%B0%D1%9A%D0%B5-%D1%81%D0%B0%D1%80%D0%B0%D0%B4%D0%BD%D0%B8%D0%BA%D1%83-%D0%BF%D1%80%D0%BE%D0%B4%D1%83%D0%BA%D1%86%D0%B8%D1%98%D0%B5-%D0%B5%D0%BF%D0%B0%D1%80%D1%85%D0%B8%D1%98%D0%B5-%D0%B1%D0%B0%D1%87%D0%BA%D0%B5-%D0%B2%D0%B8%D0%B4%D0%B5%D0%BE%D1%84%D0%BE%D1%82%D0%BE-r8788/

duca_3.jpg
У петак, 13. априла 2018. године, на свечаности у Каменој сали Радио Београда генерални директор Радио-телевизије Србије г. Драган Бујошевић уручио је награду за лепоту говора Радмила Видак гђи Душици Мијатовић, дугогодишњој спикерки и водитељки радијског и телевизијског програма, чији глас од самог почетка емитовања оплемењује телевизијске емисије Верски календар и Верски мозаик Србије (видео прилог).
 
Спикерка, водитељка и ауторка Душица Мијатовић рођена је у Београду. Својим вишедеценијским присуством у медијима, од 1982. године, радећи бројне радијске и телевизијске емисије, истакла се врхунском лепотом говора. Радила је на свим програмима РТВ Београд и РТС. Читала је вести на Радио Београду 1, 2 и 202, била спикер Стереораме; снимала радио-драме за Драмски програм Радио Београда, радила је у Прес центру Радио Београда.
 
duca_1.jpg
Њен карактеристични глас, јединствене боје, плени слушаоце и гледаоце. Водитељ је бројних радио-емисија, међу којима су Мала моћна музика и Драгстор забавне музике, а аутор је и водитељ емисије ноћног програма Отисак душе.
 
Душица Мијатовић се истакла и као организатор и учесник многих добротворних акција за обнову косовско-метохијских светиња. Снима и електронске уџбенике који ће ускоро бити уведени у образовни систем у Србији. Своје вишедеценијско искуство преноси колегама у интерној школи Радио Београда 202 за неговање доброг говора, очување језика и наступ пред микрофоном.
 
Радио-телевизија Србије је ову престижну награду установила 2014. године, а признање носи име Радмиле Видак, првог лектора Радио-телевизије Београд, која се деловањем у програмској свакодневици телевизије и радија и у Језичком савету РТС-а, истрајно борила за коректност акценатског интерпретирања и стилску лепоту изговорене речи у српском језику.
 
 
Извор: Српска Православна Црква
]]>8788Tue, 17 Apr 2018 18:05:25 +0000НАЈАВА: Предавање у цркви Ружици - "Шта има?... ново у Новом завету", 15. април 2018. годинеhttps://pouke.org/index/1346437251/1346437614/%D0%BD%D0%B0%D1%98%D0%B0%D0%B2%D0%B0-%D0%BF%D1%80%D0%B5%D0%B4%D0%B0%D0%B2%D0%B0%D1%9A%D0%B5-%D1%83-%D1%86%D1%80%D0%BA%D0%B2%D0%B8-%D1%80%D1%83%D0%B6%D0%B8%D1%86%D0%B8-%D1%88%D1%82%D0%B0-%D0%B8%D0%BC%D0%B0-%D0%BD%D0%BE%D0%B2%D0%BE-%D1%83-%D0%BD%D0%BE%D0%B2%D0%BE%D0%BC-%D0%B7%D0%B0%D0%B2%D0%B5%D1%82%D1%83-15-%D0%B0%D0%BF%D1%80%D0%B8%D0%BB-2018-%D0%B3%D0%BE%D0%B4%D0%B8%D0%BD%D0%B5-r8745/

30656392_363278460839106_4448378185737847335_n.jpg

]]>8745Sat, 14 Apr 2018 13:44:40 +0000Поклон књига "Поука" сваки дан током Педесетницеhttps://pouke.org/index/1346437251/1346437614/%D0%BF%D0%BE%D0%BA%D0%BB%D0%BE%D0%BD-%D0%BA%D1%9A%D0%B8%D0%B3%D0%B0-%D0%BF%D0%BE%D1%83%D0%BA%D0%B0-%D1%81%D0%B2%D0%B0%D0%BA%D0%B8-%D0%B4%D0%B0%D0%BD-%D1%82%D0%BE%D0%BA%D0%BE%D0%BC-%D0%BF%D0%B5%D0%B4%D0%B5%D1%81%D0%B5%D1%82%D0%BD%D0%B8%D1%86%D0%B5-r8701/

Драги пријатељи,

Акцију коју смо спроводили током Божићног поста, настављамо током Педесетнице - поклон књига Поука сваки дан.

Довољно је да изаберте једну књигу са нашег списка и своје податке пошаљете приватном поруком ПП и добијате књигу.

Већ смо стекли неко искуство о томе какав је "укус" форумаша, па смо се трудили да њему прилагодимо изабране наслове књига.

У овој, првој, поруци, дајемо списак књига до Недеље Мироносица, 22.04.

Слободно се јавите, тражите књиге са списка и предлажите које бисте књиге волели да се још нађу на списку.

Такође, јавите се, ако имате неку књигу коју бисте поделили са другим форумашима.

Списак књига од 9-22.4. 2018.

09.4. Васкрсни понедељак: Оливије Клеман: Развој источног хришћанства, Каленић, 2012, стр. 209

10.4. Васкрсни уторак: Архимандрит Тихон (Ракићевић): Монаштво и осуђивање, Ман. Студеница, 2014, стр. 220

11.4.: Презвитер Оливер Суботић: Мисионарске цртице, Бернар, 2015, стр. 138

12.4. Преподобни Јован Лествичник: Св. Порфирије Кавсокалавит: О православној вери, Шибеник, 2017, стр. 49

13.4. Источни петак: Георгије В. Флоровски: Источни оци IV века, Братство Св. Симеона Мироточивог, 1997, стр. 366

14.4. Преподобна Марија Египћанка: Слободан Продић: "Материкон" монаха Исаије - прилог за историју женског монаштва у средњем веку, Шибеник, 2014, стр. 128

15.4. Томина недеља: професор прота Димитрије Станилоје: Јеванђелски лик Исуса Христа, Ср. Карловци, 2007, стр. 281

16.4. Побусани понедељак: Слободан Милеуснић: Пожешка митрополија, Музеј СПЦ, 2006, стр. 311

17.4. Књиге Макавејске, превео и приредио еп. Атанасије, Јасен, 2002, стр. 420

18.4. о. Жарко Гавриловић: Поглед у вечност - размишљање на дванаест различитих тема, Београд, 1983, стр. 144

19.4. Митрополит месогејски Николај (Хаџиниколау): Ако постоји живот, желим да живим, Видослов, 2016, стр. 119

20.4. Архиепископ охридски Јован: Слобода у затвору, друго допуњено издање, Бгд-Битола, 2015, стр. 251

21.4. Митрополит Антоније Блум: Живот. Болест. Смрт, Ман. Жича 2016, стр. 166

22.4. Недеља Мироносица: Бошко Ломовић: Књига о Дијани Будисављевић, Свет књиге 2013, стр. 166

 

 

]]>8701Tue, 10 Apr 2018 10:47:51 +0000Crkva.net - слободнија од Фејсбука, културнија од Твитераhttps://pouke.org/index/1346437251/1346437614/crkvanet-%D1%81%D0%BB%D0%BE%D0%B1%D0%BE%D0%B4%D0%BD%D0%B8%D1%98%D0%B0-%D0%BE%D0%B4-%D1%84%D0%B5%D1%98%D1%81%D0%B1%D1%83%D0%BA%D0%B0-%D0%BA%D1%83%D0%BB%D1%82%D1%83%D1%80%D0%BD%D0%B8%D1%98%D0%B0-%D0%BE%D0%B4-%D1%82%D0%B2%D0%B8%D1%82%D0%B5%D1%80%D0%B0-r8688/

Међутим, религија је присутна у сајбер простору од самог настанка интернета. Та чињеница заправо није никаква новина. Руски патријарх Кирил има свој Фејсбук профил. Папа римски је присутан на Твитеру. Па и поједини свештеници и високи клирици СПЦ су такође већ годинама уназад присутни на друштвеним мрежама.

 

crkva-net-wide-jpg_660x330.jpg

Лого

Уредништво мреже Crkva.net делом чине свештеници, лаици и теолози који већ девет година воде један од најинтерактивнијих верских сајтова – Pouke.org. За њих, присуство и рад на друштвеним мрежама, није нешто ново, нити непознато.

Оснивач ове друштвене мреже је свештеник Иван Цветковић, који је уједно и члан Мисионарског одељења СПЦ, са чијим благословом се реализују овакви и слични пројекти верског садржаја на интернету.

Детаљније о пројекту Crkva.net разговарали смо са Миланом Ракићем и Владимиром Јовановићем, администраторима на овој црквеној друштвеној мрежи.

РТВ: Зашто је медијима у Србији толико занимљива појава ваше друштвене мреже на интернету?

Милан Ракић: Медији су увек у потрази за ексклузивом. Чак мислим да је и само помињање Цркве.нет у медијима увек бивало са неким, истина блажим подругљивим тоном. Хришћанство и хришћани су у данашњем свету некако егзотични, црква и верници су увек добра тема.

Владимир Јовановић: Зато што постоји предрасуда да црква није отворена за нове технологије.

РТВ: Да ли је истина да је забрањено ширење "јереси" на Crkva.net мрежи?

Владимир Јовановић: Наравно да је забрањено. Могу да се воде дискусије и да се размењују мишљења али не може да се вређа црква или чланови сајта.

Милан Ракић: Дијалог је слободан, наравно ако су чланови на то спремни, али разноразни скарадни садржаји у том смислу не могу да прођу.

РТВ: Колико чланова тренутно има ваша друштвена мрежа и какав је темпо учлањивања нових?

Владимир Јовановић: Тренутно смо близу броја од 8000. Гледамо да увек убацимо неке новине и самим тим придобијемо још више корисника. Повратне информације корисника су добро дошле. Ми ћемо гледати да испунимо њихова очекивања у складу са нашим могућностима.

Милан Ракић: Темпо учлањивања нових корисника је некако у сразмери са медијским извештајима о нашем сајту.

РТВ: Да ли су сви корисници Crkva.net верници? Да ли има атеиста, агностика или верника неких других религија сем православне цркве?

Милан Ракић: Crkva.net је произашла практично са форума Поуке портала Живе Речи Утехе, који постоји већ девет година. Тај највећи верски портал на српском језику, а нарочито тај форумски део је од почетка неговао комуникацију и са инославнима те атеистима, на основама нормалне културе дијалога. Ту и тамо, као и у свакој дискусији, баш попут исте и у реалном животу, неминовно дође до несугласица па и сукоба. На нашим просторима обремењеним ратним сукобима је то негде и нормално. Но ипак, само ако се погледа у архиву сајта, може се видети на десетине и стотине тема, првенствено у комуникацији са атеистима, римокатолицима и муслиманима, а нешто мање са протестантима и осталима. Сам Форум има неколико сталних и морам да нагласим врло коректних чланова атеиста и римокатолика са којима се често комуницира првенствено о религијским темама. За сада такво нешто немамо на Crkva.net.

РТВ: У чему је разлика између Crkva.net и Фејсбука, или других друштвених мрежа, сем што је сајт верски оријентисан?

Владимир Јовановић: Нема велике разлике што се тиче изгледа и коришћења, једино је садржај другачији. На Фејсбуку се промовише све и свашта, а код нас је 99 одсто верски садржај.

РТВ: Да ли је Crkva.net слободнија од Фејсбука? Знамо да Фејсбук има ограничења на кључне речи које сматра да нису коректне, колика је слобода говора на вашем сајту??

Милан Ракић: Слобода говора је свакако велика, а санкционише се сваки садржај који је и генерално непримерен.

РТВ: Да ли су подаци на Crkva.net заштићени од злоупотребе?

Владимир Јовановић: Јесу. Наши програми су увек ажурирани, имамо SSL сертификат за заштиту интернет протокола, а сами подаци корисника су шифровани тако да ни ми сами не можемо да видимо њихову приватност.

РТВ: Колико је овај црквени сајт поуздан као средство информисања о верским темама??

Милан Ракић: С обзиром да је неколико црквених гласила однедавно повезано на једну платформу где се садржај ажурира неколико пута дневно, управо тај садржај неко од уредника дели и по Crkva.net тако да ту нема шта да буде непоуздано.

РТВ: У случају спора у дискусијама на вашем сајту између верника различитих конфесија, уколико немате санкционисање по кључним речима, како ћете одлучивати ко је у праву?

Милан Ракић: Пошто је сајт да кажем верски, тако су и теме тог карактера а међу уредницима имамо и теолога и лаика изузетно теолошки поткованих. Тако да, као што и на Форуму није било проблема, неће их бити ни овде.

РТВ: У којој мери ће корисници ваше друштвене мреже, уколико нису верници, бити заштићени од верске индоктринације и да ли ће бити уопште?

Милан Ракић: Немају шта да брину, нико их ни на шта не тера. Ипак за крај, онако генерално, све је то још увек у повоју и ипак мислим да је све то слабо. Тј. да се слабо користе потенцијали, чак и овако мали (с обзиром какви би могли бити).

 

Радио Телевизија Војводине http://www.rtv.rs/sr_ci/drustvo/crkva.net-slobodnija-od-fejsbuka-kulturnija-od-tvitera_905495.html

]]>8688Mon, 09 Apr 2018 09:52:20 +0000