<?xml version="1.0"?>
<rss version="2.0"><channel><title>&#x416;&#x438;&#x432;&#x435; &#x440;&#x435;&#x447;&#x438; &#x443;&#x442;&#x435;&#x445;&#x435;: Живе речи утехе</title><link>https://pouke.org/index/1346437251/1346437614/page/59/?d=1</link><description>&#x416;&#x438;&#x432;&#x435; &#x440;&#x435;&#x447;&#x438; &#x443;&#x442;&#x435;&#x445;&#x435;: Живе речи утехе</description><language>sr</language><item><title>&#x421;&#x432;&#x435;&#x442;&#x441;&#x43A;&#x438; &#x43E;&#x43C;&#x43B;&#x430;&#x434;&#x438;&#x43D;&#x441;&#x43A;&#x438; &#x445;&#x43E;&#x440; &#x2013; &#x43C;&#x435;&#x441;&#x442;&#x43E; &#x441;&#x443;&#x441;&#x440;&#x435;&#x442;&#x430; &#x43C;&#x43B;&#x430;&#x434;&#x438;&#x445; &#x43F;&#x435;&#x432;&#x430;&#x447;&#x430;</title><link>https://pouke.org/index/1346437251/1346437614/%D1%81%D0%B2%D0%B5%D1%82%D1%81%D0%BA%D0%B8-%D0%BE%D0%BC%D0%BB%D0%B0%D0%B4%D0%B8%D0%BD%D1%81%D0%BA%D0%B8-%D1%85%D0%BE%D1%80-%E2%80%93-%D0%BC%D0%B5%D1%81%D1%82%D0%BE-%D1%81%D1%83%D1%81%D1%80%D0%B5%D1%82%D0%B0-%D0%BC%D0%BB%D0%B0%D0%B4%D0%B8%D1%85-%D0%BF%D0%B5%D0%B2%D0%B0%D1%87%D0%B0-r10364/</link><description><![CDATA[
<p><img src="https://pouke.org/uploads/monthly_2018_08/tekst_7988.JPG.c506b6444d98e039ef61a391755793a0.JPG" /></p>
<div class="ipsEmbeddedOther">
	<iframe allowfullscreen="" data-embedid="embed7672624342" scrolling="no" src="https://pouke.org/forum/applications/core/interface/js/spacer.png" style="height:415px;" data-embed-src="https://pouke.org/index.php?app=core&amp;module=system&amp;controller=embed&amp;url=https://soundcloud.com/beseda/24-08-2018-jovana-filipovic-1"></iframe>
</div>

<p>
	 
</p>
]]></description><guid isPermaLink="false">10364</guid><pubDate>Fri, 24 Aug 2018 10:27:10 +0000</pubDate></item><item><title>&#x201E;&#x41F;&#x435;&#x447;&#x430;&#x442; &#x445;&#x435;&#x440;&#x446;&#x435;&#x433;&#x430; &#x428;&#x45B;&#x435;&#x43F;&#x430;&#x43D;&#x430;&#x201C; &#x432;&#x43B;&#x430;&#x434;&#x438;&#x446;&#x438; &#x410;&#x442;&#x430;&#x43D;&#x430;&#x441;&#x438;&#x458;&#x443;</title><link>https://pouke.org/index/1346437251/1346437614/%E2%80%9E%D0%BF%D0%B5%D1%87%D0%B0%D1%82-%D1%85%D0%B5%D1%80%D1%86%D0%B5%D0%B3%D0%B0-%D1%88%D1%9B%D0%B5%D0%BF%D0%B0%D0%BD%D0%B0%E2%80%9C-%D0%B2%D0%BB%D0%B0%D0%B4%D0%B8%D1%86%D0%B8-%D0%B0%D1%82%D0%B0%D0%BD%D0%B0%D1%81%D0%B8%D1%98%D1%83-r10360/</link><description><![CDATA[
<p><img src="https://pouke.org/uploads/monthly_2018_08/trg181024x683.jpg.070b63c02403b4403e906c35ecad8f0e.jpg" /></p>
<p style="text-align:justify;">
	Награда „Печат херцега Шћепана“ уручена је Његовом Преосвештенству др Атанасију (Јевтићу), умировљеном Епископу захумско-херцеговачком и професору емеритусу Православног богословског факултета Универзитета у Београду, за књигу Од Косова до Јадовна, која је недавно доживела девето издање, а Ћириличник издавачкој кући Унирекс из Подгорице.
</p>

<p style="text-align:justify;">
	Поздрављајући присутне, архијерејски протопрезвитер херцегновски о. Радомир Никчевић је подсетио да се „Трг од ћирилице“ одржава већ пети пут у славу нашег језика и писма, као и целокупне српске културе и духовности које је изњедрила светосавска и светолазаревска Црква Српска.
</p>

<p style="text-align:justify;">
	-Један од највећих прегалаца, бораца на свим пољима српског бића, познавалац и тумач црквене историје, богословља, философије и хришћанске културе уопште, аутор великог броја књига, чланака и бесједа на српском и на страним језицима, наш владика Атанасије Јевтић, надасве слободан човјек кога како пјесник рече ‘све ране његовог рода боле’ је и добитник овогодишње награде „Печата херцега Стефана“, војводе од Светога Саве. Истовремено и напоредо са многим својим обавезама, као Епископ и слуга Божјег олтара, професорским дужностима, пастирском и научном раду, владика Атанасије је, трпећи свакојаке притиске, дјелатно учествовао у буђењу успаване светосавске и косовске свијести и савјести српскога народа. И сам сам као студент Богословскогг факултета у Београду, гледајући свог професора оца Атанасија, као проповједника слободе, учио какве су дужности и обавезе слободномислећег човјека, хришћанина и родољуба, неријетко су његове ријечи биле моје очи, на чему сам му дубоко благодаран, закључио је отац Радомир Никчевић.
</p>

<p style="text-align:justify;">
	Добитницима је награде уручио Новица Ђурић, председник Удружења књижевника Црне Горе ( „Печат херцега Шћепана“ – икона Богородице Пећке Краснице – рад монахиња манастира Светог Луке из Жупе Никшићке, и „Ћириличник“ – уметничка слика манастира Острога, рад уметника Саше Ђерковића).
</p>

<p style="text-align:justify;">
	У образложењу одлуке наводи се да је Епископ г. Атанасије својим богословским и историографским делима битно обележио живот Српске Православне Цркве у другој половини ХХ и у првим деценијама XXI века, а да посебно место међу његовим делима заузима књига Од Косова до Јадовна, од чијег првог издања се недавно навршило три деценије, па се, с правом, сматра капиталним делом Српске Православне Цркве у другој половини ХХ века.
</p>

<p style="text-align:justify;">
	Захваљујући се на указаној части и додељеној награди, Епископ др Атанасије (Јевтић) је подсетио на своју везаност за Косово и Метохију и Црну Гору, и навео да га „све ране свога рода боле“.
</p>

<p style="text-align:justify;">
	-Књига је настајала кроз моје бројне посјете Косову и Метохији, али и нашим заборављеним стратиштима по Хрватској. Књига није завршена, истакао је владика Атанасије, „јер је управо објављено још десет мојих текстова и писама о Косову и Метохији Из новијег времена. Они ће наћи своје мјесто у десетом издању.“
</p>

<p style="text-align:justify;">
	Високо признање „Ћириличник“ додељено је издавачкој кући „Унирекс“ из Подгорице, поводом 50 година плодног рада на пољу информативно-културне делатности и књижевности, у истрајној борби за очување српског језика и ћирилице, као и афирмацији савремене домаће и стране књижевности.
</p>

<p style="text-align:justify;">
	Говорећи о раду награђене издавачке куће, проф. др Драган Копривица подсетио је на чињеницу да је „Унирекс“ током пет деценија рада, под руководством књижевника и културног посленика Јанка Брајковића, објавио више од пет хиљада дела. -То је цијела једна библиотека, која обухвата многе научне и књижевне области. Разумије се, за такву културну мисију најзаслужнији је Јанко Брајковић, који је и сам писац. Просто је тешко замислити како би изгледала књижевна сцена у Црној Гори без полувјековног труда овог агилног издавача јер су захваљујући „Унирексу“ афирмисани многи млади писци, а штампани су и класици домаће и свјетске књижевности, поручио је прф. Копривица.
</p>

<p style="text-align:justify;">
	Свечаност је завршена изванредним музичким програмом фолклорног ансамбла „Паветје“ из Вороњежа, под уметничким руководством проф. др Александре Самотјагине.
</p>

<p style="text-align:justify;">
	 
</p>

<p style="text-align:justify;">
	<em><strong>Извор: <a href="http://spc.rs/sr/pechat_hercega_shtshepana_vladici_atanasiju" rel="external nofollow">Српска Православна Црква</a></strong></em>
</p>
]]></description><guid isPermaLink="false">10360</guid><pubDate>Fri, 24 Aug 2018 10:16:48 +0000</pubDate></item><item><title>(&#x412;&#x418;&#x414;&#x415;&#x41E;) &#x424;&#x438;&#x43B;&#x43C; "&#x418;&#x437;&#x43B;&#x435;&#x447;&#x438;&#x442;&#x438; &#x441;&#x442;&#x440;&#x430;&#x445;" &#x43E; &#x441;&#x432;&#x435;&#x442;&#x43E;&#x43C; &#x41B;&#x443;&#x43A;&#x438; &#x432;&#x43E;&#x458;&#x43D;&#x43E;-&#x458;&#x430;&#x441;&#x435;&#x45A;&#x435;&#x446;&#x43A;&#x43E;&#x43C;</title><link>https://pouke.org/index/1346437251/1346437614/%D0%B2%D0%B8%D0%B4%D0%B5%D0%BE-%D1%84%D0%B8%D0%BB%D0%BC-%D0%B8%D0%B7%D0%BB%D0%B5%D1%87%D0%B8%D1%82%D0%B8-%D1%81%D1%82%D1%80%D0%B0%D1%85-%D0%BE-%D1%81%D0%B2%D0%B5%D1%82%D0%BE%D0%BC-%D0%BB%D1%83%D0%BA%D0%B8-%D0%B2%D0%BE%D1%98%D0%BD%D0%BE-%D1%98%D0%B0%D1%81%D0%B5%D1%9A%D0%B5%D1%86%D0%BA%D0%BE%D0%BC-r10354/</link><description><![CDATA[
<p><img src="https://pouke.org/uploads/monthly_2018_08/maxresdefault.jpg.f847c075b146ecfaa047e28eb299a433.jpg" /></p>
<div class="ipsEmbeddedVideo" contenteditable="false">
	<div>
		<iframe allow="autoplay; encrypted-media" allowfullscreen="true" frameborder="0" height="270" src="https://pouke.org/forum/applications/core/interface/js/spacer.png" width="480" data-embed-src="https://www.youtube.com/embed/XBFlmHiHogY?feature=oembed"></iframe>
	</div>
</div>

<p>
	 
</p>
]]></description><guid isPermaLink="false">10354</guid><pubDate>Thu, 23 Aug 2018 20:59:26 +0000</pubDate></item><item><title>&#x41C;&#x430;&#xAD;&#x43D;&#x430;&#xAD;&#x441;&#x442;&#x438;&#x440; &#x422;&#x443;&#xAD;&#x43C;&#x430;&#x43D;&#x435; -&#x402;&#x435;&#x440;&#x434;&#x430;&#x43F;&#x441;&#x43A;&#x438; &#x41E;&#x441;&#x442;&#x440;&#x43E;&#x433;</title><link>https://pouke.org/index/1346437251/1346437614/%D0%BC%D0%B0%C2%AD%D0%BD%D0%B0%C2%AD%D1%81%D1%82%D0%B8%D1%80-%D1%82%D1%83%C2%AD%D0%BC%D0%B0%D0%BD%D0%B5-%D1%92%D0%B5%D1%80%D0%B4%D0%B0%D0%BF%D1%81%D0%BA%D0%B8-%D0%BE%D1%81%D1%82%D1%80%D0%BE%D0%B3-r10320/</link><description><![CDATA[
<p><img src="https://pouke.org/uploads/monthly_2018_08/manastir-tumane-1-980x640.jpg.31ae65e9cabcf47bc17bca262f67a403.jpg" /></p>
<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:19.8px;text-align:justify;">
	<span style="font-size:14px;">„Овдје је као и увијек живо. Народ долази из свих крајева имајући свјест о томе да је манастир Тумане велика светиња која је због многобројних чудесних исцјељења прозвана Ђердапским Острогом“, каже за Радио Светигору игуман манастира Тумане, јеромонах Димитрије (Плећевић).</span>
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:19.8px;text-align:justify;">
	 
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:19.8px;text-align:justify;">
	<span style="font-size:14px;">Овај Божији дом данас је прославио храмовну славу Светим Евхаристијским сабрањем, освећењем новог манастирског конака и обновљеног комплекса манастира уз велико учешће вјерног народа.</span>
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:19.8px;text-align:justify;">
	 
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:19.8px;text-align:justify;">
	<span style="font-size:14px;">Ма­на­стир се на­ла­зи на де­вет ки­ло­ме­та­ра од Го­луп­ца, у под­нож­ју го­лу­бач­ких пла­ни­на, окру­жен шу­мом, на лије­вој оба­ли Ту­ман­ске рије­ке, што са­мој све­ти­њи да­је по­себ­ну ле­по­ту.</span>
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:19.8px;text-align:justify;">
	 
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:19.8px;text-align:justify;">
	<span style="font-size:14px;">Ам­би­јен­тал­на ле­по­та са јед­не и ду­хов­ни мир са дру­ге стра­не, те при­су­ство све­ти­ња, ма­на­стир Ту­ман чи­ни вријед­ним ка­ко у ду­хов­ном та­ко и кул­тур­но-исто­риј­ском сми­слу. Као ријет­ко ко­ја све­ти­ња, овај бра­ни­чев­ски ма­на­стир оста­вља ди­ван ути­сак сва­ко­ме ко се у ње­му на­ђе, пле­не­ћи сво­јом ле­по­том и окру­же­њем у ко­ме се на­ла­зи, на­да­све бу­ду­ћи свје­док вје­ре и тру­да јед­но­га на­ро­да, као и све­ти­о­ник за бу­ду­ће Бо­жи­је Цар­ство.</span>
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:19.8px;text-align:justify;">
	 
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:19.8px;text-align:justify;">
	<span style="font-size:14px;">Овај најбројнији мушки манастир у Епархији браничевској, Бог је украсио светим и чудотворним моштима Преподобног Зосима Синаита, а у ново вријеме и чудотворним моштима Преподобног Јакова.</span>
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:19.8px;text-align:justify;">
	 
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:19.8px;text-align:justify;">
	<span style="font-size:14px;">Мошти двојице светитеља почивају у десној и левој ниши у наосу храма, положене у два лијепа дуборезна кивота. Народ са ве­ли­ким уср­ђем при­сту­па чудотворним моштима мо­ле­ћи бла­го­дат­ну по­моћ а  забиљежена су и многобројна свје­до­чан­ства о њиховим чу­де­си­ма.</span>
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:19.8px;text-align:justify;">
	 
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:19.8px;text-align:justify;">
	<span style="font-size:14px;">Говорећи о преподобном Јакову (Арсовићу), јеромонах Димитрије  подсјећа да је прошле године његово име на Сабору архијереја Српске православне цркве унето у Именослов светих те се прославља заједно са Светим Зосимом – 21. августа.</span>
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:19.8px;text-align:justify;">
	 
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:19.8px;text-align:justify;">
	<span style="font-size:14px;">„Свети Јаков је готово наш савременик, ученик Светог владике Николаја двоструки доктор наука, краљевски амбасадор у Француској, који је оставио све земаљско и обратио се покајању и служењу Богу. Уз Светог владике Николаја био је ревносни проповједник мисионар учитељ покајања и велики подвижник један од највећих кога је Српска црква у својој историји имала“, прича игуман тумански.</span>
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:19.8px;text-align:justify;">
	 
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:19.8px;text-align:justify;">
	<span style="font-size:14px;">Истиче да је Преподобни Јаков пуно страдао, био пребијан и изругиван од стране тадашњег комунистичког режима- земаљских моћника, али његово свето име остало је запамћено и забиљежено у свијести вјерног народа, свештенства, монаштва и богомољаца који су долазили деценијама на његов свети гроб у манастир Тумане.</span>
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:19.8px;text-align:justify;">
	 
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:19.8px;text-align:justify;">
	<span style="font-size:14px;">Свети Јаков исповједнички се упокојио, након батинања у селу Раброву, у фебруару 1946. године. По сопственом завјештању сахрањен је у манастиру Тумане. Мошти су му откривене 21. октобра 2014. године.</span>
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:19.8px;text-align:justify;">
	 
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:19.8px;text-align:justify;">
	<span style="font-size:14px;">Са благословом Преосвештеног Епископа браничевског г. Игнатија октобра 2014. године, братство манастира Тумана извршило је обретење моштију Преподобног Јакова Новог Туманског.</span>
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:19.8px;text-align:justify;">
	 
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:19.8px;text-align:justify;">
	<span style="font-size:14px;">„Ако Бог да ове године двадесетог октобра обавиће се и пресвлачење његових светих моштију“, најављује игуман Димитрије и подјсећа да је маја мјесеца прошле године, у манастиру Тумане освештана и обновљена испосница Светог Зосима и пресвлачење његових Светих моштију.</span>
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:19.8px;text-align:justify;">
	 
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:19.8px;text-align:justify;">
	<span style="font-size:14px;">Мо­шти Пре­по­доб­ног Зо­си­ма Си­на­и­та по­чи­ва­ју у ма­на­стир­ској цр­кви Све­тог Ар­хан­ђе­ла Га­ври­ла у Ту­ма­ну, у на­о­су са десне стра­не ис­под фре­ске на ко­јој је при­ка­зан Свети пророк Мојсије. Мо­шти су об­у­че­не у при­па­да­ју­ће ве­ли­кос­хим­нич­ко од­је­ја­ни­је.</span>
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:19.8px;text-align:justify;">
	 
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:19.8px;text-align:justify;">
	<span style="font-size:14px;">О жи­во­ту и под­ви­зи­ма Пре­по­доб­ног Зо­си­ма Си­на­и­та не­ма са­чу­ва­них исто­риј­ских по­да­та­ка, осим на­род­них пре­да­ња о ње­го­вој не­ду­жној смр­ти, ко­ја су за­биље­же­на тек у XIX ве­ку. Припада групи монаха исихаста, познатих под именом Синаити, који су у вријеме кнеза Лазара, населили Србију.</span>
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:19.8px;text-align:justify;">
	 
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:19.8px;text-align:justify;">
	<span style="font-size:14px;">Отац Димитрије наглашава да је Свети Зосим дошао са далеког Синаја са осталим Синаитима и населио се у Подунављу у испосници недалеко од манастира Тумана у коме је прослављен као  исцјелитељ и чудотворац.</span>
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:19.8px;text-align:justify;">
	 
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:19.8px;text-align:justify;">
	<span style="font-size:14px;">Иако је у Хе­ор­то­ло­ги­он срп­ских све­тих уписан на за­сје­да­њу Са­бо­ра СПЦ 1962. го­ди­не ова од­лу­ка прак­тич­но је спро­ве­де­на тек 1992. го­ди­не, од ко­је име Пре­по­доб­ног Зо­си­ма би­ва упи­са­но у ка­лен­дар СПЦ, под да­ном обре­те­ња ње­го­вих све­тих мо­шти­ју 21/8. ав­гу­ста.</span>
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:19.8px;text-align:justify;">
	 
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:19.8px;text-align:justify;">
	<span style="font-size:14px;">На крају разговора са новинаром Радио Светигоре Јованом Јовановићем, јеромонах Димитрије, игуман манастира Тумане, истиче да добро познаје Црну Гору која обилује свети моштима и да је посебно везан са Свете Превлачке и Момишићке мученике, као и Светога Симеона Дајбабског којима је писао службу и акатист:</span>
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:19.8px;text-align:justify;">
	 
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:19.8px;text-align:justify;">
	<span style="font-size:14px;">„Сматрам да је српска земља гдје год ми били, да ли у Митрополији црногорско-приморској, да ли је овдје и свуда освећена крвљу и подвигом светих људи Божијих. Управо то нас обједињава у вјери, јер смо окупљени око једнога Господа – једне причасне чаше.“</span>
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:19.8px;text-align:justify;">
	 
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:19.8px;text-align:center;">
	<span style="font-size:14px;"><b><i>Предање о смрти преподобног Зосима</i></b></span>
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:19.8px;text-align:center;">
	 
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:19.8px;text-align:justify;">
	<span style="font-size:14px;">У на­ро­ду бра­ни­чев­ског кра­ја вје­ко­ви­ма жи­ви пре­да­ње да се Пре­по­доб­ни Зо­сим Си­на­ит упо­ко­јио ка­да га је не­хо­ти­це ра­нио Ми­лош Оби­лић, ко­ји је имао двор у не­по­сред­ној бли­зи­ни ма­на­сти­ра Ту­ма­н и ко­ји је у ње­го­вој око­ли­ни обич­но ло­вио. Сви пу­то­пи­сци ко­ји су се на­шли у Ту­ма­ну то­ком XIX ве­ка са ма­ње и ви­ше де­та­ља опи­са­ли су спо­ме­ну­то пре­да­ње.</span>
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:19.8px;text-align:justify;">
	 
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:19.8px;text-align:justify;">
	<span style="font-size:14px;">Пр­ви ко­ји је оста­вио свеј­до­че­ње о Пре­по­доб­ном Зо­си­му Си­на­и­ту био је Јо­а­ким Ву­јић, ко­ји је ма­на­стир Ту­ман по­сје­тио 1826. го­ди­не. У крат­ком опи­су ма­на­стир­ске цр­кве биље­жи да је у њој гроб све­ти­те­ља Зо­си­ма Си­на­и­та, ко­ји је на том мје­сту као пу­сти­њак жи­вио и умро. Име ма­на­сти­ра Ту­ма­на не до­во­ди у ве­зу са не­хо­тич­ним ра­ња­ва­њем и смр­ћу Зо­си­мо­вом, већ са кне­же­вим по­зи­вом Ми­ло­шу да пре­ки­не зи­да­ње ма­на­сти­ра („ту ма­ни“) ра­ди на­до­ла­зе­ће тур­ске вој­ске ка Ко­со­ву.</span>
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:19.8px;text-align:justify;">
	<span style="font-size:14px;">Након славне кнежеве и Милошеве јуначке смрти, побожан народ је завршио манастир, који је Милош у знак по­ка­јања по­ди­гао, и дао му име Тумане.</span>
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:19.8px;text-align:justify;">
	 
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:19.8px;text-align:right;">
	<span style="font-size:14px;"><i>Весна Девић / Јован Јовановић</i></span>
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:19.8px;text-align:right;">
	 
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:19.8px;text-align:right;">
	 
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:19.8px;text-align:justify;">
	<span style="font-size:14px;"><i><b>Извор: <a href="http://mitropolija.com/2018/08/21/ma%C2%ADna%C2%ADstir-tu%C2%ADmane-djerdapski-ostrog/" rel="external nofollow" style="color:#3d85c6;"><span style="color:#0b5394;">Митрополија црногорско-приморска</span></a></b></i></span>
</div>
]]></description><guid isPermaLink="false">10320</guid><pubDate>Tue, 21 Aug 2018 18:09:00 +0000</pubDate></item><item><title>&#x41A;&#x43E;&#x442;&#x43E;&#x440; &#x441;&#x438;&#x43D;&#x43E;&#x45B; &#x43D;&#x430;&#x43F;&#x440;&#x430;&#x432;&#x438;&#x43E; &#x432;&#x435;&#x43B;&#x438;&#x43A;&#x443; &#x43C;&#x435;&#x442;&#x430;&#x43D;&#x438;&#x458;&#x443; &#x43F;&#x440;&#x435;&#x434; &#x43A;&#x43E;&#x441;&#x43C;&#x435;&#x442;&#x441;&#x43A;&#x438;&#x43C; &#x436;&#x440;&#x442;&#x432;&#x430;&#x43C;&#x430;</title><link>https://pouke.org/index/1346437251/1346437614/%D0%BA%D0%BE%D1%82%D0%BE%D1%80-%D1%81%D0%B8%D0%BD%D0%BE%D1%9B-%D0%BD%D0%B0%D0%BF%D1%80%D0%B0%D0%B2%D0%B8%D0%BE-%D0%B2%D0%B5%D0%BB%D0%B8%D0%BA%D1%83-%D0%BC%D0%B5%D1%82%D0%B0%D0%BD%D0%B8%D1%98%D1%83-%D0%BF%D1%80%D0%B5%D0%B4-%D0%BA%D0%BE%D1%81%D0%BC%D0%B5%D1%82%D1%81%D0%BA%D0%B8%D0%BC-%D0%B6%D1%80%D1%82%D0%B2%D0%B0%D0%BC%D0%B0-r10287/</link><description><![CDATA[
<p><img src="https://pouke.org/uploads/monthly_2018_08/22.jpg.fa2fab931b239a9afce8e3131fbdae54.jpg" /></p>
<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:19.8px;text-align:justify;">
	<span style="font-size:14px;">У име Митрополита црногорско-приморског Амфилохија говорио је викарни Епископ диоклијски Методије.</span>
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:19.8px;text-align:center;">
	 
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:19.8px;text-align:justify;">
	<div>
		<span style="font-size:14px;">“И све је опет у нашим рукама, а не у рукама, како се чини, неких других људи, моћника и силника овога свијета. И то је наша највећа срећа, али несрећа. Све је у реду и све може бити у реду и све зависи од нас. То је истинско опредјељење и то је Косовски завјет који мора разријешити сваки од нас понаособ. Та ће нас истина ослободити“, казао је Преосвећени Епископ Методије, позвавши да нађемо Косово најприје у себи.</span>
	</div>

	<div>
		 
	</div>

	<div>
		<div>
			<span style="font-size:14px;">Уз навијачку бакљаду на љетњој позорници и на бедемима изнад града, заставе Српске православне цркве, Србије и Русије, приређен је богат програм у којем су учествовали: Српско пјевачко друштво „Јединство“ Котор 1839, Ивана Жигон и Косовски Божури, Даница Црногорчевић, Комнен Вуковић, Маријана Шовран, Пјевачко друштво „Грбаљ“ и Културно умјетничко друштво „Никола Ђурковић“.</span>
		</div>

		<div>
			 
		</div>

		<div>
			<span style="font-size:14px;">Након разговора са оцем Момчилом, благодарећи Предрагу Николићу, у прилогу можете чути и дијелове тонских записа са синошње вечери.</span>
		</div>

		<div>
			 
		</div>

		<div style="text-align:center;">
			<span style="font-size:14px;"><a style="color:#3d85c6;" rel=""><b><span style="color:#0b5394;">Звучни запис вечери</span></b></a></span>
		</div>

		<div>
			 
		</div>

		<div>
			<span style="font-size:14px;"><b><i>Извор: </i><a href="https://svetigora.com/kotor-sinoc-napravio-veliku-metaniju-pred-kosmetskim-zrtvama/" style="color:#3d85c6;" rel="external nofollow"><i><span style="color:#0b5394;">Радио Светигора</span></i></a></b></span>
		</div>
	</div>
</div>
]]></description><guid isPermaLink="false">10287</guid><pubDate>Sat, 18 Aug 2018 18:25:35 +0000</pubDate></item><item><title>&#x414;&#x43E;&#x446;. &#x434;&#x440; &#x41D;&#x430;&#x442;&#x430;&#x43B;&#x438;&#x458;&#x430; &#x41C;&#x43E;&#x441;&#x458;&#x430;&#x433;&#x438;&#x43D;&#x430;: &#x414;&#x440;&#x435;&#x432;&#x43D;&#x43E;&#x440;&#x443;&#x441;&#x43A;&#x430; &#x43F;&#x458;&#x435;&#x432;&#x430;&#x447;&#x43A;&#x430; &#x443;&#x43C;&#x458;&#x435;&#x442;&#x43D;&#x43E;&#x441;&#x442; &#x438; &#x441;&#x442;&#x430;&#x440;&#x43E;&#x440;&#x443;&#x441;&#x43A;&#x43E; &#x446;&#x440;&#x43A;&#x432;&#x435;&#x43D;&#x43E; &#x43F;&#x43E;&#x458;&#x430;&#x45A;&#x435;</title><link>https://pouke.org/index/1346437251/1346437614/%D0%B4%D0%BE%D1%86-%D0%B4%D1%80-%D0%BD%D0%B0%D1%82%D0%B0%D0%BB%D0%B8%D1%98%D0%B0-%D0%BC%D0%BE%D1%81%D1%98%D0%B0%D0%B3%D0%B8%D0%BD%D0%B0-%D0%B4%D1%80%D0%B5%D0%B2%D0%BD%D0%BE%D1%80%D1%83%D1%81%D0%BA%D0%B0-%D0%BF%D1%98%D0%B5%D0%B2%D0%B0%D1%87%D0%BA%D0%B0-%D1%83%D0%BC%D1%98%D0%B5%D1%82%D0%BD%D0%BE%D1%81%D1%82-%D0%B8-%D1%81%D1%82%D0%B0%D1%80%D0%BE%D1%80%D1%83%D1%81%D0%BA%D0%BE-%D1%86%D1%80%D0%BA%D0%B2%D0%B5%D0%BD%D0%BE-%D0%BF%D0%BE%D1%98%D0%B0%D1%9A%D0%B5-r10283/</link><description><![CDATA[
<p><img src="https://pouke.org/uploads/monthly_2018_08/1687690366_Klc-3-noc-muzeev-19_05.2018-774x516.jpg.dde2813125eefc41aabc85b18eb8307b.jpg" /></p>
<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:19.8px;text-align:justify;">
	<span style="font-size:14px;">Доцент др Наталија Мосјагина је професор историје умјетности, доцент на катедри древноруске пјевачке умјетности Санктпербуршког државног консерваторијума “Н. А. Римски Корсаков”. Предавач је на катедрама, Основе палеографије, Педагошка пракса, Савремене пјевачке традиције, Древноруско црквено појање и др.</span>
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:19.8px;text-align:justify;">
	 
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:19.8px;text-align:justify;">
	<span style="font-size:14px;">Од 1996-2004. била је диригент црквеног хора при храму Рођења Пресвете Богородице при Санкт-Петербуршком конзерваторијуму.</span>
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:19.8px;text-align:justify;">
	 
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:19.8px;text-align:justify;">
	<span style="font-size:14px;">Почетком 2004. године основала је ансамбал древноруске музике и школу знаменог појања “Кључ разумјенија”. Члан је друштва за проучавање монодије (Беч, Аустрија). Аутор је неколико монографија и научних публикација.</span>
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:19.8px;text-align:justify;">
	 
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:19.8px;text-align:justify;">
	<span style="font-size:14px;">Стални је учесник међународних научних конференција и предавач у Русији и иностранству, а у Србији учествује на научним скуповима које организује САНУ.</span>
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:19.8px;text-align:justify;">
	 
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:19.8px;text-align:justify;">
	<span style="font-size:14px;">Др Наталија Мосјагина је једна од организатора међународне научне конференције, која је по благослову Митрополита Амфилохија одржана у манастиру Режевићи 2014. године на тему “Богослужбено пространство: историја, архитектура, сликарство, књижевност, црквено појање”.</span>
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:19.8px;text-align:justify;">
	 
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:19.8px;text-align:justify;">
	<span style="font-size:14px;">На конференцији су учествовали признати свјетски научници из Русије, Србије, Црне Горе и Енглеске.</span>
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:19.8px;text-align:justify;">
	 
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:19.8px;text-align:justify;">
	<span style="font-size:14px;">Неколико година изучава и сакупља службе српских светитеља у руским рукопсним књигама од XVI до XVII вијека, које ће публиковати у посебној монографији.</span>
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:19.8px;text-align:justify;">
	 
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:19.8px;text-align:justify;">
	<span style="font-size:14px;">Др Наталија Мосјагина и ансамбал “Кључ разумјенија”, наступао је на бројним концертима и богослужењима у Русији, Србији и Европи.</span>
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:19.8px;text-align:justify;">
	 
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:19.8px;text-align:justify;">
	<span style="font-size:14px;">По благослову епископа пожаревачко-браничевског г. Игнатија учестовали су у прослави Видовдана 2016. године у манастиру Раваница и обишли бројне светиње у Србији.</span>
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:19.8px;text-align:justify;">
	 
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:19.8px;text-align:justify;">
	<span style="font-size:14px;">Узели су учешћа и у прослави Видовдана у Кингисепу 2017. године, и у првој прослави Светог новопросијавшег Мардарија љешанско-либертвилиског и свеправославног у децембру 2017. године у Петрограду.</span>
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:19.8px;text-align:justify;">
	 
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:19.8px;text-align:justify;">
	<span style="font-size:14px;">Ове године појаће на литургији и учествовати у свечаној литији и наступити на концерту поводом прославе Преображења Господњег на Светом Стефану.</span>
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:19.8px;text-align:justify;">
	 
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:19.8px;text-align:justify;">
	<span style="font-size:14px;">Чланови ансамбла “Кључ разумјенија”, поред учествовања на богослужењима и концертима, изучавајући пјевачке рукописе бирају за извођење раније необјављивања појања, која су записана древним музичким нотацијама и која су изчезла из праксе Руске православне цркве крајем 17. вијека.</span>
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:19.8px;text-align:justify;">
	 
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:19.8px;text-align:justify;">
	<span style="font-size:14px;">На њиховом репертоару су знамени, велики демествени, као и различити ауторски манастирски напјеви, ране форме руског вишегласја (демествено, знамено), рано партесно појање.</span>
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:19.8px;text-align:justify;">
	 
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:19.8px;text-align:justify;">
	<span style="font-size:14px;"><b><i>Извор: <a href="https://svetigora.com/doc-dr-natalija-mosjagina-drevnoruska-pjevacka-umjetnost-i-starorusko-crkveno-pojanje/" style="color:#3d85c6;" rel="external nofollow"><span style="color:#0b5394;">Радио Светигора</span></a></i></b></span>
</div>
]]></description><guid isPermaLink="false">10283</guid><pubDate>Sat, 18 Aug 2018 18:13:37 +0000</pubDate></item><item><title>&#x41A;&#x430;&#x43F;&#x435;&#x442;&#x430;&#x43D;&#x43E;&#x432;&#x430; &#x43A;&#x443;&#x43B;&#x430; &#x443; &#x417;&#x430;&#x434;&#x440;&#x443;</title><link>https://pouke.org/index/1346437251/1346437614/%D0%BA%D0%B0%D0%BF%D0%B5%D1%82%D0%B0%D0%BD%D0%BE%D0%B2%D0%B0-%D0%BA%D1%83%D0%BB%D0%B0-%D1%83-%D0%B7%D0%B0%D0%B4%D1%80%D1%83-r10256/</link><description><![CDATA[
<p><img src="https://pouke.org/uploads/monthly_2018_08/IMG-23fac72af7e288dcfdf21207775a05af-V.jpg.2fd78a4753b5f2dbb83cd8b775f417af.jpg" /></p>
<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:19.8px;text-align:justify;">
	<span style="font-size:14px;">На месту страдања Господа Исуса Христа на Голготи, у Јерусалиму, Света Царица Јелена подигла је храм Господњи да сачува од заборава то најсветије место за читаво човечанство. Од тада су се почели да подизати храмови Божији на месту страдања Светих хришћанских мученика. То Свето Предање примио је и наш српски народ, који је по примању хришћанства наставио да подиже цркве баш на тим страшним и светим местима страдања нашег народа. Од Косовског боја преко Врачара, па до Јасеновца, Пребиловаца и до најновијих стратишта српског народа из мученичке крви изникли су и изничу храмови у славу Божију и светих српских страдалника.</span>
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:19.8px;text-align:justify;">
	<span style="font-size:14px;">Нажалост, кроз бурну историју нашег народа многа су мученичка места заборављена, а имена свих тих мученика за веру православну остала позната само Богу Живоме. Једно од страшних места страдања нашег српског народа који се није хтио одрећи вере православне и примити римокатоличку, кроз унијаћење, налази се у Далмацији, у граду Задру.</span>
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:19.8px;text-align:justify;">
	 
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:19.8px;text-align:justify;">
	<span style="font-size:14px;">То место страдања православних Срба описује у својој књизи „Славенски апостоли Кирил и Методије и истина православља“ један од најчувених познаваоца у савременој историји Светих Канона – Епископ Далматински др. Никодим Милаш. Наиме, у уводу књиге (стр. 18-21.), Епископ Никодим пишући о унијаћењу Срба говори и о њиховом страдању у Далмацији, посебно се два пута осврћући на њихово страдање у Задарској кули (Bovo di Antona) или како је данас позната – Капетанова кула.</span>
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:19.8px;text-align:justify;">
	 
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:19.8px;text-align:justify;">
	<span style="font-size:14px;">Капетанова кула је висока петоугаона средњовековна грађевина из 13. века и налази се на Тргу пет бунара у Задру. У почетку су је звали Велика кула а од 15. века променила је назив у Капетанова кула. Од 17. века име јој је Кула Свете Маркеле док од 18. носи назив Bovo di Antona по чувеном француском епу из 13. века „I Reali di Franci”, који је тада био популаран у Венецији. Кулу су 1684.године за време Млетачке Републике претворили у затвор а данас се користи као изложбени простор „Хрватског друштва ликовних умјетника Задар“ под старим именом Капетанова кула.</span>
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:19.8px;text-align:justify;">
	 
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:19.8px;text-align:justify;">
	<span style="font-size:14px;">Епископ Никодим Милаш наводи: „Прогоњења српског народа су била толико жестока и то не толико од стране Млетачке власти колико од Римске курије, тако да је Млетачка влада Декретом од 31. децембра 1761. године наредила да се мора признати слобода православнима. Наравно то не значи да Млетачке власти пре тога декрета нису тесно сурађивали са римокатолчким свештеницима и давали им подршку у прогону и унијаћењу Срба“.</span>
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:19.8px;text-align:justify;">
	 
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:19.8px;text-align:justify;">
	<span style="font-size:14px;">Користећи чувени латински слоган ”Cujus regio, ejus religio” тј. “Чија је земља тога је и вјера“, своју латинску вјеру која је тада била државна, наметали су силом православним Србима Далматинцима.</span>
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:19.8px;text-align:justify;">
	 
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:19.8px;text-align:justify;">
	<span style="font-size:14px;">О томе колико је тада било тешко нашем српском народу у Далмацији, владика Никодим пише следеће: „Говорити православним о унији (а особито православним Далматинцима) и истицати њену благодет, исто је што и говорити добро о пучини морској човјеку, који је у ту пучину упао био, пак се је посље страшних мука једва од ње ослободио и на суву земљу стао. Далматинац, кад се сјети начина, како се унија у његову средину уводила и шта је све било за време и посље уније, гроза га хвата, срце му се стеже и невоља суза за својим мученицима, очевима и дједовима, на очи му наилази. То није давно, да је православни Далматинац мало слободније почео дисати.“</span>
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:19.8px;text-align:justify;">
	 
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:19.8px;text-align:justify;">
	<span style="font-size:14px;">Епископ Далматински Никодим у наставку текста помиње и то страшно место страдања православних Далматинаца од стране римокатолика: „Свјежа је у памети далматинског православног живља, успомена страдалаца својих за вјеру, који чамише и у Задарској кули Bovo d’ Antona и у Мљетачким Pozzi, и који мученичком смрћу засвједочише своју оданост Православној Цркви!“</span>
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:19.8px;text-align:justify;">
	 
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:19.8px;text-align:justify;">
	<span style="font-size:14px;">У наставку дела о насилном унијаћења Срба од стране римокатоличких свештеника уз помоћ Млетачке власти, Владика Никодим говори о безбројним начинима гоњења православних Далматинаца. Римски бискуп је имао апослутну власт над православним свештеницима, православне цркве су се зидале под условом да у њима мора бити римски олтар као у Задру где су на силу подигли римокатолици свој олтар. Нико није могао постати православни свештеник ако пре тога није покорно отишао до римокатоличког бискупа и пред њим очитао Символ вере са “Filioque” док је у свим мјестима у Далмацији било забрањено свештеницма да врше било коју службу ван Цркве.</span>
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:19.8px;text-align:justify;">
	 
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:19.8px;text-align:justify;">
	<span style="font-size:14px;">То је само мали део у којем је описано страдање нашег народа од стране римокатоличке курије, а да се не би одмакли од главне теме места страдања православних Срба у Далмацији тј. у задарској кули “Bovo d’ Antona” или како се данас зове Капетанова кула и сам се Епископ Н. Милаш на крају овог малог дела о унијаћењу Срба враћа на то стратиште : “Ево кратке слике уније у Далмацији. И сва страдања, што су православни за време уније трпели свјежа су Далматинцима у памети, – још живи који мученик из доба уније, који жалостно показује на кулу Bovo d’ Antona и сузним очима прича о мукама православних!“</span>
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:19.8px;text-align:justify;">
	 
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:19.8px;text-align:justify;">
	<span style="font-size:14px;">Видећи сва та страдања нашег народа још у Средњем веку од стране римокатоличке курије не треба се пуно изненађивати , што су за време Другог светског рата у геноциду над српским народом, активно учествовали римокатолички свештеници и монахиње попут злогласног фра Сотоне, Мирослава Томислава (редовничко име) Филиповића, који је једном приликом при клању српске дјеце у предграђу Бања Луке заклавши српкињицу Радојку Гламочанин, позвао усташе на клање рекавши им: “ Усташе, ово ја у име Бога покрштавам ове изроде и ви слиједите мој пут. Ја примам сав гријех на моју душу, а вас ћу све исповједити и ријешити свих гријеха.“</span>
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:19.8px;text-align:justify;">
	 
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:19.8px;text-align:justify;">
	<span style="font-size:14px;">Нажалост и данас смо сведоци да још има оних који би се према православнима односили као у време страдања на Капетановој кули.</span>
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:19.8px;text-align:justify;">
	 
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:19.8px;text-align:justify;">
	<span style="font-size:14px;">Иако је данас изложбени простор, као што је то и згариште православне цркве Рођења Пресвете Богородице у Глини (које је претворено у Спомен дом), Капетанова кула или кула “Bovo d’ Antona” остаје још један символ страдања српског народа, освећено мученичком крвљу православних хришћана.</span>
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:19.8px;text-align:justify;">
	 
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:19.8px;text-align:justify;">
	<span style="font-size:14px;">А глас сведочења о страдању православних Далматинаца у Kапетановој кули у Задру, које је чуо Владика Никодим, допире и до нас данас, опомињући нас да их не заборавимо иако их поименице не знамо. Такође, кад год нам Бог да прилику да се нађемо у Задру, да одемо до Капетанове куле, помолимо се барем у себи (ако већ не постоји могућност саборно и литургијски) Светим српским мученицима Далматинцима пострадалим за веру православну од стране римокатолика, и тако добијемо њихов благослов.</span>
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:19.8px;text-align:justify;">
	 
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:19.8px;text-align:justify;">
	<span style="font-size:14px;">Свети мученици далматински пострадали за Православну веру у Капетановој кули молите Бога за нас!</span>
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:19.8px;text-align:justify;">
	 
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:19.8px;text-align:right;">
	<span style="font-size:14px;"><i>Архимандрит Евсевије (Меанџија)</i></span>
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:19.8px;text-align:justify;">
	 
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:19.8px;text-align:justify;">
	<span style="font-size:14px;"><b><i>Извор: <a href="http://mitropolija.com/2018/08/14/kapetanova-kula-u-zadru/" style="color:#3d85c6;" rel="external nofollow"><span style="color:#0b5394;">Митрополија црногорско-приморска</span></a></i></b></span>
</div>
]]></description><guid isPermaLink="false">10256</guid><pubDate>Thu, 16 Aug 2018 15:28:34 +0000</pubDate></item><item><title>&#x421;&#x43B;&#x430;&#x432;&#x459;&#x435;&#x45A;&#x435; &#x43F;&#x435;&#x441;&#x43D;&#x438;&#x447;&#x43A;&#x435; &#x443;&#x43C;&#x435;&#x442;&#x43D;&#x43E;&#x441;&#x442;&#x438;</title><link>https://pouke.org/index/1346437251/1346437614/%D1%81%D0%BB%D0%B0%D0%B2%D1%99%D0%B5%D1%9A%D0%B5-%D0%BF%D0%B5%D1%81%D0%BD%D0%B8%D1%87%D0%BA%D0%B5-%D1%83%D0%BC%D0%B5%D1%82%D0%BD%D0%BE%D1%81%D1%82%D0%B8-r10254/</link><description><![CDATA[
<p><img src="https://pouke.org/uploads/monthly_2018_08/zica.jpg.e3312c0e96df478f3bb82219774bb9fe.jpg" /></p>
<p style="text-align:justify;">
	Жички духовни сабор „Преображење 2018“, на којем ће „Жичку хрисовуљу“, као највише саборско признање, ове године примити песник Стеван Тонтић „за дубоко лирско сведочанство о удесу рата и изгнанства“, одржава се, већ 27. пут заредом, од 16. до 19. августа у Краљеву и оближњем манастиру Жичи.
</p>

<p style="text-align:justify;">
	– Вест о награди Жичког духовног сабора за мене је представљала велико и пријатно изненађење. Био сам једном, пре осам година, гост тих преображењских свечаности у Краљеву, када је награда додељена мом колеги Братиславу Милановићу, и сећам како је све то лепо било. Сам чин доделе награде под сводовима дивне и свете Жиче јесте чин удостојења и слављења песничке уметности којем код нас једва да има равног – каже, за „Новости“, Тонтић.
</p>

<p style="text-align:justify;">
	Свечано отварање Сабора предвиђено је за четвртак, 16. август, у Народном музеју у Краљеву, уз изложбу „Музејске приче/аквизиције 2014-2017“ и пригодан музички програм у којем ће учествовати хор „Свети архиђакон Стефан“ и ученици овдашње музичке школе.
</p>

<p style="text-align:justify;">
	У петак, 17. августа, у Народној библиотеци „Стефан Првовенчани“, представиће се овогодишњи лауреат, а о његовом делу говориће Михајло Пантић и Милета Аћимовић Ивков. Наредног дана одржава се округли сто критичара на којем ће, под председништвом Саше Радојчића, познаваоци српске поезије изложити своје радове о поетичким основама Тонтићевог стваралаштва, који ће чинити нови зборник едиције о добитницима „Жичке хрисовуље“.
</p>

<p style="text-align:center;">
	<strong>УРУЧЕЊЕ</strong>
</p>

<p style="text-align:justify;">
	На дан Преображења, у недељу 19. августа, под сводовима манастира Жиче, уз пригодну свечаност, овогодишњи лауреат примиће из руку градоначелника Краљева др Предрага Терзића највише саборско признање – „Жичку хрисовуљу“ са преображењском иконом.
</p>

<p style="text-align:justify;">
	 
</p>

<p style="text-align:justify;">
	<em><strong>Извор: <a href="http://mitropolija.com/2018/08/15/slavljenje-pesnicke-umetnosti/" rel="external nofollow">Митрополија црногорско-приморска</a></strong></em>
</p>
]]></description><guid isPermaLink="false">10254</guid><pubDate>Wed, 15 Aug 2018 15:15:58 +0000</pubDate></item><item><title>&#x421;&#x440;&#x43F;&#x441;&#x43A;&#x43E; &#x445;&#x440;&#x438;&#x448;&#x45B;&#x430;&#x43D;&#x441;&#x43A;&#x43E; &#x43D;&#x430;&#x441;&#x43B;&#x435;&#x452;&#x435; &#x410;&#x43C;&#x435;&#x440;&#x438;&#x43A;&#x435;</title><link>https://pouke.org/index/1346437251/1346437614/%D1%81%D1%80%D0%BF%D1%81%D0%BA%D0%BE-%D1%85%D1%80%D0%B8%D1%88%D1%9B%D0%B0%D0%BD%D1%81%D0%BA%D0%BE-%D0%BD%D0%B0%D1%81%D0%BB%D0%B5%D1%92%D0%B5-%D0%B0%D0%BC%D0%B5%D1%80%D0%B8%D0%BA%D0%B5-r10251/</link><description><![CDATA[
<p><img src="https://pouke.org/uploads/monthly_2018_08/usa.jpg.3659b454f498749fb9590478e6d23021.jpg" /></p>
<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:19.8px;text-align:justify;">
	<span style="font-size:14px;">Српско хришћанско наслеђе Америке: историјско, духовно и културно присуство српске дијаспоре у Северној и Јужној Америци 1814-2019 (The Serbian Christian Heritage of America: The Historical, Spiritual and Cultural Presence of the Serbian Diaspora in North and South America 1814-2019) – монографија на енглеском у поводу јубилеја 800 година аутокефалије Српске Православне Цркве.</span>
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:19.8px;text-align:justify;">
	 
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:19.8px;text-align:justify;">
	<span style="font-size:14px;">Српско хришћанско наслеђе Америке је монографија на 1000 страна, у пуном колору, у тврдом повезу, са преко 900 колор репродукција најзначајнијих историјских личности, цркава, манастира, фресака, икона и других уметничких и историјских предмета. Садржи текстове истакнутих историчара, теолога, уметника и других писаца. У научном, културном, уметничком и историјском погледу, уз обиље непобитних историјских чињеница и богати илустративни материјал, ова монографија документује историјски и духовни идентитет српског народа у Америци и служи као знамење свима нама и свим будућим генерацијама Срба и Српкиња да, упркос свим историјским искушењима, осигурају трајање свог наслеђа.</span>
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:19.8px;text-align:justify;">
	 
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:19.8px;text-align:justify;">
	<span style="font-size:14px;">На основу расположивог материјала из архивске грађе приказан је живот и рад српских православних епархија, црквено-школских општина, парохија о других организација у Америци и Канади. Наши исељеници у Америци и Канади сачували су хришћанску веру и свест да припадају српском народу захваљујући својој Цркви. Оснивањем парохија на најлепши начин су овенчали саборно стремљење наших предака досељених у Нови свет. Осећали су и знали да оданост Цркви и непосустала борба за изграђивање заједнице и уграђивање у њен организам далеко надмашује личне интересе и аспирације. Срби су подизали цркве и школе, покретали месечне листове, организовали хорове и женске добротворне организације, отварали своја гробља и сејали своје кости на пространствима Америке и Канаде. Посебну вредност књиге The Serbian Christian Heritage of America чини њена добра композиција прилагођена стандардима западне, првенствено англосаксонске публике, чиме је представљено живо сведочанство о истрајном настојању Српске Првославне Цркве да створи изузетну духовну и материјалну културу и сачува хришћанско наслеђе Америке. У том смислу препоручујемо да монографију Српско хришћанско наслеђе Америке: историјско, духовно и културно присуство српске дијаспоре у Северној Америци 1814-2019” подржите путем спонзорства или наручивањем.</span>
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:19.8px;text-align:justify;">
	 
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:19.8px;text-align:center;">
	<span style="font-size:14px;"><b><i>PRE-ORDER Online at our Sebastian Press Bookstore by clicking <a href="http://www.sebastianpress.org/product-p/sp-bk-sa-2018-001.htm" style="color:#3d85c6;" rel="external nofollow"><span style="color:#0b5394;">here</span></a>.</i></b></span>
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:19.8px;text-align:justify;">
	 
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:19.8px;text-align:justify;">
	<span style="font-size:14px;"><b><i>Извор: <a href="http://spc.rs/sr/srpsko_hrishtshansko_nasledje_amerike_0" style="color:#3d85c6;" rel="external nofollow"><span style="color:#0b5394;">Српска Православна Црква</span></a></i></b></span>
</div>
]]></description><guid isPermaLink="false">10251</guid><pubDate>Wed, 15 Aug 2018 14:52:38 +0000</pubDate></item><item><title>&#x421;&#x442;&#x430;&#x45A;&#x435;&#x432;&#x438;&#x45B;&#x438; &#x201E;&#x43D;&#x430;&#x458;&#x43C;&#x43E;&#x43D;&#x443;&#x43C;&#x435;&#x43D;&#x442;&#x430;&#x43B;&#x43D;&#x438;&#x458;&#x430; &#x440;&#x443;&#x448;&#x435;&#x432;&#x438;&#x43D;&#x430;&#x201C;</title><link>https://pouke.org/index/1346437251/1346437614/%D1%81%D1%82%D0%B0%D1%9A%D0%B5%D0%B2%D0%B8%D1%9B%D0%B8-%E2%80%9E%D0%BD%D0%B0%D1%98%D0%BC%D0%BE%D0%BD%D1%83%D0%BC%D0%B5%D0%BD%D1%82%D0%B0%D0%BB%D0%BD%D0%B8%D1%98%D0%B0-%D1%80%D1%83%D1%88%D0%B5%D0%B2%D0%B8%D0%BD%D0%B0%E2%80%9C-r10244/</link><description><![CDATA[
<p><img src="https://pouke.org/uploads/monthly_2018_08/39129666_10215357402682609_5963198822162104320_o.jpg.c7582ee9c472936000002674f217d8ed.jpg" /></p>
<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:19.8px;text-align:justify;">
	<span style="font-size:14px;">– Ево, шта држава мисли, у каквом би стању требало да буде наше културно наслеђе, наводи Маркуш и подсјећа на текст Предлога мјера:</span>
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:19.8px;text-align:justify;">
	 
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:19.8px;text-align:justify;">
	<span style="font-size:14px;">„СМАТРАМО ДА БИ ЕГЗИСТЕНЦИЈА СТАЊЕВИЋА И ДАЉЕ ТРЕБАЛА ДА БУДЕ, сада не највеће грађевине у Црној Гори, али зато као НАЈМОНУМЕНТАЛНИЈА РУШЕВИНА“</span>
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:19.8px;text-align:justify;">
	 
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:19.8px;text-align:justify;">
	<span style="font-size:14px;">Обнова манастира Свете Тројице – Стањевићи почела је прије 23 године и ове године својих 680 година постојања прославља низом манифестација. Централна прослава јубилеја биће одржана 22.септембра 2018. г када ће се и обавити велико освештања манастира. У оквиру програма предвиђен је дводневни научни скуп, израда монографије манастира, Свечана академија уз учешће великог броја гостију из земље, региона и инистранства.</span>
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:19.8px;text-align:justify;">
	 
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:19.8px;text-align:justify;">
	<span style="font-size:14px;">„Митрополит Амфилохије је 1994. године са тадашњим министром вјера у Влади Црне Горе др Слободаном Томовићем и тадашњим предсједником будванске општине господином Ђорђијем Прибиловићем посјетио у рушевинама оронуо манастир, након чега је донесена одлука да се овај знаменити духовни и културно-историјски центар обнови. Убрзо затим, урађен је пројекат од стране будванског Завода за изградњу и архитекте Ивана Вање Кузњецова, који је, затим, одобрен од стране Републичког завода за заштиту споменика културе. За првог игумана манастира именован је, на жалост, рано упокојени јеромонах Димитрије Благојевић, чији је рад на обнови манастира од 2004. године наставио вриједни јеромонах Јефрем Дабановић, садашњи игуман манастира, чијом је нарочитом заслугом уз Божију помоћ и помоћ у виду добровољних народних прилога, обнова скоро приведена крају“ пише мр Луција Ђурашковић у недавно објављеном тексту „Храм у коме је настала Његошева Луча“.</span>
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:19.8px;text-align:justify;">
	 
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:19.8px;text-align:right;">
	<span style="font-size:14px;"><i>Весна Девић</i></span>
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:19.8px;text-align:right;">
	 
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:19.8px;text-align:justify;">
	<span style="font-size:14px;"><i><b>Извор: <a href="http://mitropolija.com/2018/08/15/stanjevici-najmonumentalnija-rusevina/" style="color:#3d85c6;" rel="external nofollow"><span style="color:#0b5394;">Митрополија црногорско-приморска</span></a></b></i></span>
</div>
]]></description><guid isPermaLink="false">10244</guid><pubDate>Wed, 15 Aug 2018 14:35:22 +0000</pubDate></item><item><title>&#x41C;&#x438;&#x442;&#x440;&#x43E;&#x43F;&#x43E;&#x43B;&#x438;&#x442; &#x410;&#x43C;&#x444;&#x438;&#x43B;&#x43E;&#x445;&#x438;&#x458;&#x435;: &#x421;&#x43F;&#x43E;&#x43C;&#x435;&#x43D;&#x438;&#x43A; &#x440;&#x443;&#x441;&#x43A;&#x43E;&#x458; &#x446;&#x430;&#x440;&#x441;&#x43A;&#x43E;&#x458; &#x43F;&#x43E;&#x440;&#x43E;&#x434;&#x438;&#x446;&#x438; &#x443; &#x43C;&#x430;&#x43D;&#x430;&#x441;&#x442;&#x438;&#x440;&#x443; &#x414;&#x430;&#x458;&#x431;&#x430;&#x431;&#x435; &#x458;&#x435; &#x443;&#x43A;&#x440;&#x430;&#x441; &#x433;&#x43B;&#x430;&#x432;&#x43D;&#x43E;&#x433;&#x430; &#x433;&#x440;&#x430;&#x434;&#x430;!</title><link>https://pouke.org/index/1346437251/1346437614/%D0%BC%D0%B8%D1%82%D1%80%D0%BE%D0%BF%D0%BE%D0%BB%D0%B8%D1%82-%D0%B0%D0%BC%D1%84%D0%B8%D0%BB%D0%BE%D1%85%D0%B8%D1%98%D0%B5-%D1%81%D0%BF%D0%BE%D0%BC%D0%B5%D0%BD%D0%B8%D0%BA-%D1%80%D1%83%D1%81%D0%BA%D0%BE%D1%98-%D1%86%D0%B0%D1%80%D1%81%D0%BA%D0%BE%D1%98-%D0%BF%D0%BE%D1%80%D0%BE%D0%B4%D0%B8%D1%86%D0%B8-%D1%83-%D0%BC%D0%B0%D0%BD%D0%B0%D1%81%D1%82%D0%B8%D1%80%D1%83-%D0%B4%D0%B0%D1%98%D0%B1%D0%B0%D0%B1%D0%B5-%D1%98%D0%B5-%D1%83%D0%BA%D1%80%D0%B0%D1%81-%D0%B3%D0%BB%D0%B0%D0%B2%D0%BD%D0%BE%D0%B3%D0%B0-%D0%B3%D1%80%D0%B0%D0%B4%D0%B0-r10235/</link><description><![CDATA[
<p><img src="https://pouke.org/uploads/monthly_2018_08/DSC_8214-1024x683.jpg.bdad26a9100b27bd2063e8ac936bd9ef.jpg" /></p>
<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:19.8px;text-align:justify;">
	<span style="font-size:14px;">„И поред тога што постоји одређени отпор у Грчкој у вези царске породице Романових“, нагласио је Митрополит црногорско-приморски и објаснио да је издавач књиге тражио благослов од Архиепископа атинског за њено објављивање.</span>
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:19.8px;text-align:justify;">
	 
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:19.8px;text-align:justify;">
	<span style="font-size:14px;">„Било како било, књига је драгоцјена. Ја сам обећао да ћемо је превести на српски језик. Циљ је да прослављање Царских страстотерпаца пређе границе Русије. Мада, већ је прешла, нема никакве сумње, јер прва канонизација царске породице је била у Америци, у Руској заграничној цркви, седамдесетих година прошлога вијека. А онда је била и код нас. Ви знате да је Његова Светост Патријарх Иринеј, на празник стогодишњице страдања царске породице служио Литургију у руској цркви у Београду, а послије тога је била Литија до споменика цара Николаја који се налази у центру Београда“, казао је Владика Амфилохије.</span>
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:19.8px;text-align:justify;">
	 
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:19.8px;text-align:justify;">
	<span style="font-size:14px;">Подсјетио је да је стогодишњица мученичке кончине Царске страстотерпаца Романових обиљежена и у Црној Гори, у манастиру Дајбабе, гдје су на споменику у руском стилу у камен уклесани ликови царске породице.</span>
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:19.8px;text-align:justify;">
	 
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:19.8px;text-align:justify;">
	<span style="font-size:14px;">„Нажалост, видим да се ови из власти сад нешто буне, наводно да ми ту девастирамо културно благо. Али бојим се да није то у питању, него да је сад власт Црне Горе завела санкције Русији. И некоме није у интересу што смо ми ту стогодишњицу обиљежили на такав начин. А то је нешто најљепше што је саграђено у Црној Гори у ово наше вријеме. У питању је диван украс за главни град Црне Горе и за манастир Дајбабе“, казао је он.</span>
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:19.8px;text-align:justify;">
	 
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:19.8px;text-align:justify;">
	<span style="font-size:14px;">Он је одбацио тврде о девастацији манастира.</span>
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:19.8px;text-align:justify;">
	 
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:19.8px;text-align:justify;">
	<span style="font-size:14px;">„То није грађено унутар манастира, него поред, гдје је донедавно био камењар. Покојни отац Лука је тамо дотјерао тоне земље, поравнио камењар и засадио маслине, па је сада тамо маслињак. И ту се баш потрефило дивно мјесто, наспрам манастира. А ту је и старац Симеон Дајбабски, који је руски ђак“, казао је Митрополит Амфилохије.</span>
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:19.8px;text-align:justify;">
	 
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:19.8px;text-align:justify;">
	<span style="font-size:14px;">Нагласио је да се заправо ради о нашој дужности да благодаримо цару Николају, великом пријатељу нашега народа.</span>
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:19.8px;text-align:justify;">
	 
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:19.8px;text-align:justify;">
	<span style="font-size:14px;">„Црква ни данас не може другачије, него као што су радили Митрополити Петровићи, иако ови данашњи од мене траже да ја идем неким њиховим путем“, закључио је Митрополит Амфилохије.</span>
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:19.8px;text-align:justify;">
	 
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:19.8px;text-align:justify;">
	<span style="font-size:14px;">На промоцији су, поред Митрополита Амфилохија још учествовале монахиња Олга (Евстратова) и ауторка књиге.</span>
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:19.8px;text-align:justify;">
	 
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:19.8px;text-align:justify;">
	<span style="font-size:14px;">Модератор вечери био је свештеник Предраг Шћепановић.</span>
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:19.8px;text-align:justify;">
	 
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:19.8px;text-align:justify;">
	<span style="font-size:14px;"><b><i>Извор: <a href="http://mitropolija.com/2018/08/14/mitropolit-amfilohije-spomenik-ruskoj-carskoj-porodici-u-manastiru-dajbabe-je-ukras-glavnoga-grada/" style="color:#3d85c6;" rel="external nofollow"><span style="color:#0b5394;">Митрополија црногорско-приморска</span></a></i></b></span>
</div>
]]></description><guid isPermaLink="false">10235</guid><pubDate>Tue, 14 Aug 2018 18:18:01 +0000</pubDate></item><item><title>&#x410;&#x43A;&#x430;&#x434;&#x435;&#x43C;&#x438;&#x43A; &#x41F;&#x440;&#x435;&#x434;&#x440;&#x430;&#x433; &#x41F;&#x438;&#x43F;&#x435;&#x440;: &#x40B;&#x438;&#x440;&#x438;&#x43B;&#x438;&#x446;&#x443; &#x441;&#x443; &#x441;&#x442;&#x432;&#x43E;&#x440;&#x438;&#x43B;&#x438; &#x441;&#x432;&#x435;&#x442;&#x438; &#x459;&#x443;&#x434;&#x438;</title><link>https://pouke.org/index/1346437251/1346437614/%D0%B0%D0%BA%D0%B0%D0%B4%D0%B5%D0%BC%D0%B8%D0%BA-%D0%BF%D1%80%D0%B5%D0%B4%D1%80%D0%B0%D0%B3-%D0%BF%D0%B8%D0%BF%D0%B5%D1%80-%D1%9B%D0%B8%D1%80%D0%B8%D0%BB%D0%B8%D1%86%D1%83-%D1%81%D1%83-%D1%81%D1%82%D0%B2%D0%BE%D1%80%D0%B8%D0%BB%D0%B8-%D1%81%D0%B2%D0%B5%D1%82%D0%B8-%D1%99%D1%83%D0%B4%D0%B8-r10230/</link><description><![CDATA[
<p><img src="https://pouke.org/uploads/monthly_2018_08/866345955_--1080x675.jpg.90d8547e5bfd9f8c5a2893c157792010.jpg" /></p>
<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:19.8px;text-align:justify;">
	<span style="font-size:14px;"><b><i>Са чиме бисмо могли упоредити љубав према свом језику? Чини се да је попут већине љубави у савременој цивилизацији и ова врста љубави у кризи, макар на овим нашим просторима.</i></b> </span>
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:19.8px;text-align:justify;">
	 
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:19.8px;text-align:justify;">
	<span style="font-size:14px;">– Могли бисмо поћи од онога што је добро познато: љубав има много лица. Љубав према свом језику је једно лице љубави према свом народу, а љубав према свом народу једно је од лица љубави према свом ближњем, на чему стоји највећа од заповести Господњих. Али љубав према свом језику такође стоји на поштовању Језика с великим почетним словом, Језика који је човек благодатно добио од Бога да може Бога и језиком неуморно славити, Њему се захваљивати и Њега молити за благодатну помоћ и подршку. Словесно општење с Богом је основна служба језика, из чега су изведене све друге тзв. језичке функције па и она комуникативна, у уобичајеном, школском смислу.</span>
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:19.8px;text-align:justify;">
	 
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:19.8px;text-align:justify;">
	<span style="font-size:14px;">Међутим, употреба језика има оправдање и смисао само онолико  колико је богонадахнута, ма о чему говорили. Ако у говору нема бар малог одсјаја богопоштовања, а поготову ако је говор загађен рђавим мислима, речима и намерама, то је заправо скрнављење и злоупотреба језика, чега је данас трагично много, и све више.</span>
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:19.8px;text-align:justify;">
	 
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:19.8px;text-align:justify;">
	<span style="font-size:14px;">Основна функција језика није дакле комуникативна него креативна, стваралачка. Бог је Речју створио свет и даривао човека језиком да даље ствара словесне светове на славу Божју, а не да богохули, дволичи, обмањује, празнослови, да се хвалише, да осуђује итд. – себи на пропаст.</span>
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:19.8px;text-align:justify;">
	 
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:19.8px;text-align:justify;">
	<span style="font-size:14px;">Кажете да се чини да је у савременој цивилизацији и та врста љубави у кризи, макар на овим нашим просторима. С првим делом Ваше констатације лакше бих се сложио. Заиста, као да је све више људи чија су срца охладнела па расте отуђеност од Бога, од ближњих, од свог народа, од свог језика па и од самог себе све до самоуништења. Не бих рекао да је тога више међу Србима или, шире, међу православнима него међу другим народима. Православно хришћанство је, пре свега, религија љубави и праштања (а не страха и казне, нирване и сл., као неке друге религије). Зато би се могло рећи да, упркос томе што се појачава утисак да је љубави међу људима у целом свету све мање, она међу православнима ипак претеже и чини суштину њиховог живота у мери у кој су достојни да се назову православним хришћанима.</span>
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:19.8px;text-align:justify;">
	 
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:19.8px;text-align:justify;">
	<span style="font-size:14px;"><b><i>У почетку беше Реч“ записује Свети апостол Јован на почетку Јеванђеља.  Професоре, да ли је и рад на очувању језика на неки начин исповједање вјере? Може ли појединац који не вјерује у Бога имати правилну свијест о језику?</i></b></span>
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:19.8px;text-align:justify;">
	 
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:19.8px;text-align:justify;">
	<span style="font-size:14px;">– На Ваше питање чини ми се да је у овом тренутку најпримереније одговорити узимајући за пример расправе које се у Србији сада воде против ћирилице под видом борбе за заштиту латинице. Пре свега, добро би било подсетити се чињенице да су ћирилицу створили свети људи, највероватније непосредни ученици Светих равноапостолних Ћирила и Методија. Ниједно данашње писмо не може се нечим сличним похвалити. То нас веома обавезује. Разуме се, они нису створили ову данашњу ћирилицу, која је директна наследнице оне прве, системски скоро у свему једнаке глагољици осим у облику слова, а глагољицу Свети Ћирило није измислио, него ју је благодатно добио пошто се Богу помолио. У основи савремене српске ћирилице је руска грађанска ћирилица (a то је одлуком Петра Великог модернизована верзија црквенословенске ћирилице), из које је Вук Караџић нека слова изоставио, а шест слова додао, од којих је он само два смислио спајањем суседних слова у Љ и Њ).</span>
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:19.8px;text-align:justify;">
	 
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:19.8px;text-align:justify;">
	<span style="font-size:14px;">Однос према језику и писму често се види као однос према типу културе, али проблем онда може бити и у томе што се данас појмом културе обухватају и многе појаве с мање или више негативним предзнаком (супкултура, кич-култура, контракултура, панк-култура, пинк-култура, треш-култура, све до некултуре), а писмо треба да нас води узвишеном.</span>
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:19.8px;text-align:justify;">
	 
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:19.8px;text-align:justify;">
	<span style="font-size:14px;">У елитистичком схватању културе том речју се означавају само најквалитетнија дела људског ума и духа. Ако се пође од чињенице да културе нема без култа, као највиших вредности, којима треба тежити, и без култивисања као неговања тих вредности и узрастања ка њима, онда широко схватање културе непотребно релативизује суштину тога појма (а данас су покушаји релативизовање темељних вредности, нпр. хришћанског учења, једна од најчешћих болести глобализације). Концепција културе усмерена ка афирмисању најбољег у нацији и друштву увек има не само етичку него и религиозну димензију. Руски академик Димитрије С. Лихачов о томе каже „Култура је оно што у највећој мери оправдава пред Богом постојање једног народа“. Култура је, дакле, много више од уљудности и уљуђености, она се мери обоженоћу.</span>
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:19.8px;text-align:justify;">
	 
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:19.8px;text-align:justify;">
	<span style="font-size:14px;">Уосталом, на поштовање језика и писма веома нас обавезује и чињеница да без језика и писма нема књиге, а знамо да је у руци самог Сина Божјег изображеног на многим фрескама и иконама – књига, и то Књига с великим почетним словом, пред којом се устаје и која се целива, као што исту књигу држе и многи његови свети. Вредност сваке књиге највише се мери њеном близином тој Књизи.</span>
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:19.8px;text-align:justify;">
	 
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:19.8px;text-align:justify;">
	<span style="font-size:14px;"><b><i>Да ли је данашњи човјек који се национално одређује као Србин или Српкиња довољно свјестан шта је примио у наслијеђе (у смислу језичког идентитета) и како се треба старати о томе да то наслијеђе пренесе на будуће генерације. Од чега то зависи? </i></b></span>
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:19.8px;text-align:justify;">
	 
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:19.8px;text-align:justify;">
	<span style="font-size:14px;">– Још нисам срео православног хришћанина који живи делатним верским животом (моли се, исповеда, причешћује, редовно учествује на богослужењима…), а који би био за то да латиница буде водеће или једино српско писмо (не искључујем да можда има и таквих). То значи да је у основи односа и наших предака и данашњих Срба према ћирилици, а и према српском језику у целини, као нашој словесној отаџбини, у којој смо заједно са својим прецима и потомцима,  духовна димензија животно важна (поред културне, образовне, филолошке, законске и др.). Ћирилица је била и остала писмо Српске православне цркве и спона црквеног живота српског народа са културом изван цркве. У првој половини 19. века крајње радикалном реформом српског језика и писма из српске културе избачен је славеносрпски језик (близак црквенославенском) зарад тзв. простонародног језика, уместо да се они споје у један и јединствен књижевни језик као што је учињено у руском књижевном језику.</span>
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:19.8px;text-align:justify;">
	 
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:19.8px;text-align:justify;">
	<span style="font-size:14px;">Затим је ново, реформисано писмо прихваћено и у Цркви. Данас реформисани језик све више потискује црквенословенски у богослужењима. Премоћ латинице у српској култури још би више удаљила народ од Цркве или би латиница могла почети да продире и у Цркву. Већ има српских православних сајтова који нуде могућност читања текстова и на латиници (с неубедљивим образожењем да су тако приступачнији и онима који слабо владају ћирилицом, као да је ћирилицу тешко научити). Ту се отвара старо питање да ли и колико Црква треба да снисходи, а колико да помаже верујућима у духовном узрастању, за шта је потребно да уложи напор и онај који узраста и онај ко му у томе помаже. Напор узрастања је жртва, којом се зарад мањег улази у радост већег.</span>
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:19.8px;text-align:justify;">
	 
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:19.8px;text-align:justify;">
	<span style="font-size:14px;">Веза између привржености ћирилици и припадности Српској православној цркви јесте и у томе што су то две битне компоненте српског националног и културног идентитета, па слабљење једног оставља последице на другом.</span>
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:19.8px;text-align:justify;">
	 
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:19.8px;text-align:justify;">
	<span style="font-size:14px;">Не само да су свети људи створили ћирилицу, него су они са својим Учитељима утемељили и словенску филологију, којој припада српска филологија. Стварање писма, стварање на том писму, превођење, наставни рад, све су то били, а и данас су, основни филололошки послови, тако да су данашњи слависти настављачи високе мисије својих светих претходника. То је такође чињеница која изузетно обавезује на чување, проучавање и развијање наслеђене духовне па утолико и културне баштине. Као и у много чему другом, и ту се морамо чешће запитати да ли смо и колико смо достојни оних чије смо велике тековина баштинили. Јер они нису били само просветитељи, него пре свега равноапостолни светитељи па кроз то и просветитељи. Много касније појавили су се просветитељи без светости (атеисти, агностици, богоборци и сл.), који мисле да могу ширити светлост без светости, луциферску „светлост“ знања без светости богопознања. Таквих је и данас много.</span>
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:19.8px;text-align:justify;">
	 
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:19.8px;text-align:justify;">
	<span style="font-size:14px;">Разуме се, постоје и многе друге стране питања односа према језику, као и српској ћирилици и српскохрватској латиници, наслеђеној из времена Југославије – образовни, издавачки, законодавни и др. Овом приликом о томе не могу говорити, јер опширност сада није могућа.</span>
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:19.8px;text-align:justify;">
	 
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:19.8px;text-align:justify;">
	<span style="font-size:14px;"><b><i>Могло би се рећи да елементарна писменост нашег народа тренутно није на завидном нивоу, без обзира на све доступне – обавезне и необавезне образовне институције у којима се образујемо током живота. Зашто је то тако?</i></b></span>
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:19.8px;text-align:justify;">
	 
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:19.8px;text-align:justify;">
	<span style="font-size:14px;">– Одговор на Ваше питање зависио би на првом месту од тога шта ко сматра елементарном писменошћу и да ли су обављена ваљана истраживања која би потврђивала тезу да елементарна писменост српског народа није на завидном нивоу. Човек који свакодневно чита Свето Писмо несумњиво има темеље писмености, чак и ако не уме да напише  добар есеј, говор, жалбу и сл. Све што је најважније у животу човек стиче, пре свега, у породици, затим у школи и цркви, ако иде у цркву, као и од људи који су му блиски, мада и самоваспитавањем и самообразовањем. Али, као што знамо, у данашњем друштву породица се на наше очи распада (уз све ређе добре изузетке), школски систем се урушава, а питање колико се клир бави образовањем верујућих и њиховом писменошћу овом приликом морам оставити без одговора.</span>
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:19.8px;text-align:justify;">
	 
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:19.8px;text-align:justify;">
	<span style="font-size:14px;">С друге стране, одговоран је и свако од нас. Било би природно да сваки човек за живота поклони некоме бар један примерак Новог Завета, васпита бар једно дете, посади бар једно дрво, описмени бар једног појединца…, да сваки верујући професор српског језика, или било ког другог језик, предложи свештенику у својој парохији  да се при парохијском дому организује настава српског језика за оне који то желе. То, разуме се, није све.</span>
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:19.8px;text-align:justify;">
	 
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:19.8px;text-align:justify;">
	<span style="font-size:14px;">Школски систем је, нажалост, тако реформисан да не обезбеђује довољно напредак писмености. Истини за вољу ни претходни школски систем није у том погледу био много бољи.</span>
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:19.8px;text-align:justify;">
	 
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:19.8px;text-align:justify;">
	<span style="font-size:14px;"><b><i>Као неко ко има вишедеценијско искуство универзитетског професора, мислите ли да би квалитетна језичка политика државе допринијела побољшању опште писмености? Које и какве активности би држава требала да преузме?</i></b></span>
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:19.8px;text-align:justify;">
	 
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:19.8px;text-align:justify;">
	<span style="font-size:14px;">– Језичка политика бави се у првом реду статусом језика и писма (нпр. путем језичког законодавства), а језичко планирање треба да обезбеди да се утврђена језичка политика у датој држави на најбољи начин спроводи (кроз научноистраживачки рад, образовни систем, издавачку делатност итд.). За језичку политику одговорна је, пре свега, држава (али се у утврђивању те политике мора тражити мишљење стручњака, лингвиста), а за језичко планирање, одговорни су, пре свега, стручњаци, али они не могу деловати без ослонца на државу. Широке су могућности деловања и у области језичке политике и у области језичког планирања, нпр. добро и правично законски заштитити језик и писмо већинског народа и мањинских народа и настојати да се усвојено поштује и спроводи.</span>
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:19.8px;text-align:justify;">
	 
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:19.8px;text-align:justify;">
	<span style="font-size:14px;">Али не смемо одговорност за унапређивање језика и писма остављати само држави и лингвистима. Свако од нас је, у већој или мањој мери, одговоран за свој језик и писмо, али и за друге језике и писма који постоје поред нас или међу нама – да се развијају у складу и љубави, свима на корист, никоме на штету.</span>
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:19.8px;text-align:justify;">
	 
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:19.8px;text-align:right;">
	<span style="font-size:14px;"><i>Разговор водила: Оливера Балабан</i></span>
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:19.8px;text-align:right;">
	 
</div>

<div style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:19.8px;text-align:justify;">
	<span style="font-size:14px;"><i><b>Извор: <a href="http://mitropolija.com/2018/08/14/akademik-predrag-piper-cirilicu-su-stvorili-sveti-ljudi/" style="color:#3d85c6;" rel="external nofollow"><span style="color:#0b5394;">Митрополија црногорско-приморска</span></a></b></i></span>
</div>
]]></description><guid isPermaLink="false">10230</guid><pubDate>Tue, 14 Aug 2018 15:40:13 +0000</pubDate></item><item><title>&#x421;&#x430;&#x431;&#x440;&#x430;&#x43D;&#x430; &#x434;&#x435;&#x43B;&#x430; &#x43E;. &#x413;&#x435;&#x43E;&#x440;&#x433;&#x438;&#x458;&#x430; &#x424;&#x43B;&#x43E;&#x440;&#x43E;&#x432;&#x441;&#x43A;&#x43E;&#x433; &#x43D;&#x430; &#x441;&#x440;&#x43F;&#x441;&#x43A;&#x43E;&#x43C; &#x458;&#x435;&#x437;&#x438;&#x43A;&#x443;</title><link>https://pouke.org/index/1346437251/1346437614/%D1%81%D0%B0%D0%B1%D1%80%D0%B0%D0%BD%D0%B0-%D0%B4%D0%B5%D0%BB%D0%B0-%D0%BE-%D0%B3%D0%B5%D0%BE%D1%80%D0%B3%D0%B8%D1%98%D0%B0-%D1%84%D0%BB%D0%BE%D1%80%D0%BE%D0%B2%D1%81%D0%BA%D0%BE%D0%B3-%D0%BD%D0%B0-%D1%81%D1%80%D0%BF%D1%81%D0%BA%D0%BE%D0%BC-%D1%98%D0%B5%D0%B7%D0%B8%D0%BA%D1%83-r10222/</link><description><![CDATA[
<p><img src="https://pouke.org/uploads/monthly_2018_08/2018_07_promocija_gf_01b.jpg.3dc638e08184a053ffb6f122b9c17c4d.jpg" /></p>
<p style="text-align:center;">
	<span style="font-size:14px;"><b style="background-color:#ffffff;color:#000000;font-size:large;text-align:center;"><i>У предивном амбијенту винарије манастира Копорин, у организацији Одбора за просвету и културу Епархије пожаревачко-браничевске, одржана је прва промоција <a href="http://florovski.rs/" style="color:#3d85c6;" rel="external nofollow"><span style="color:#0b5394;">Сабраних дела о. Георгија Флоровског на српском језику</span></a>. На промоцији су говорили умировљени Епископ захумско-херцеговачки г. Атанасије, Епископ браничевски г. Игнатије и ђакон доц. др Здравко Јовановић. Модератор је био протођакон доц. др Златко Матић, секретар Одбора за просвету и културу Епархије пожаревачко-браничевске. Комплетан извештај са тог догађаја налази се на интернет страници <a href="https://kultura.sabornost.org/2018-07-promocija-sabranih-dela-georgija-florovskog" style="color:#3d85c6;" rel="external nofollow"><span style="color:#0b5394;">Одбора за просвету и културу Епархије пожаревачко-браничевске</span></a>.</i></b></span>
</p>]]></description><guid isPermaLink="false">10222</guid><pubDate>Mon, 13 Aug 2018 14:47:41 +0000</pubDate></item><item><title>&#x408;&#x435;&#x434;&#x438;&#x43D;&#x441;&#x442;&#x432;&#x435;&#x43D;&#x430; &#x43B;&#x438;&#x43A;&#x43E;&#x432;&#x43D;&#x430; &#x430;&#x43A;&#x430;&#x434;&#x435;&#x43C;&#x438;&#x458;&#x430; &#x443; &#x421;&#x440;&#x431;&#x438;&#x458;&#x438; &#x438; &#x440;&#x435;&#x433;&#x438;&#x43E;&#x43D;&#x443;</title><link>https://pouke.org/index/1346437251/1346437614/%D1%98%D0%B5%D0%B4%D0%B8%D0%BD%D1%81%D1%82%D0%B2%D0%B5%D0%BD%D0%B0-%D0%BB%D0%B8%D0%BA%D0%BE%D0%B2%D0%BD%D0%B0-%D0%B0%D0%BA%D0%B0%D0%B4%D0%B5%D0%BC%D0%B8%D1%98%D0%B0-%D1%83-%D1%81%D1%80%D0%B1%D0%B8%D1%98%D0%B8-%D0%B8-%D1%80%D0%B5%D0%B3%D0%B8%D0%BE%D0%BD%D1%83-r10219/</link><description><![CDATA[
<p><img src="https://pouke.org/uploads/monthly_2018_08/tekst_7969.JPG.65e0532517c234c6b7c99f8236fa798b.JPG" /></p>
<div class="ipsEmbeddedOther">
	<iframe allowfullscreen="" data-embedid="embed3254765730" scrolling="no" src="https://pouke.org/forum/applications/core/interface/js/spacer.png" style="height:415px;" data-embed-src="https://pouke.org/index.php?app=core&amp;module=system&amp;controller=embed&amp;url=https://soundcloud.com/beseda/13-08-2018-akademija-spc-za-umetnost-i-konservaciju"></iframe>
</div>

<p>
	 
</p>
]]></description><guid isPermaLink="false">10219</guid><pubDate>Mon, 13 Aug 2018 14:38:51 +0000</pubDate></item></channel></rss>
