Награда „Печат херцега Шћепана“ уручена је Његовом Преосвештенству др Атанасију (Јевтићу), умировљеном Епископу захумско-херцеговачком и професору емеритусу Православног богословског факултета Универзитета у Београду, за књигу Од Косова до Јадовна, која је недавно доживела девето издање, а Ћириличник издавачкој кући Унирекс из Подгорице.

Поздрављајући присутне, архијерејски протопрезвитер херцегновски о. Радомир Никчевић је подсетио да се „Трг од ћирилице“ одржава већ пети пут у славу нашег језика и писма, као и целокупне српске културе и духовности које је изњедрила светосавска и светолазаревска Црква Српска.

-Један од највећих прегалаца, бораца на свим пољима српског бића, познавалац и тумач црквене историје, богословља, философије и хришћанске културе уопште, аутор великог броја књига, чланака и бесједа на српском и на страним језицима, наш владика Атанасије Јевтић, надасве слободан човјек кога како пјесник рече ‘све ране његовог рода боле’ је и добитник овогодишње награде „Печата херцега Стефана“, војводе од Светога Саве. Истовремено и напоредо са многим својим обавезама, као Епископ и слуга Божјег олтара, професорским дужностима, пастирском и научном раду, владика Атанасије је, трпећи свакојаке притиске, дјелатно учествовао у буђењу успаване светосавске и косовске свијести и савјести српскога народа. И сам сам као студент Богословскогг факултета у Београду, гледајући свог професора оца Атанасија, као проповједника слободе, учио какве су дужности и обавезе слободномислећег човјека, хришћанина и родољуба, неријетко су његове ријечи биле моје очи, на чему сам му дубоко благодаран, закључио је отац Радомир Никчевић.

Добитницима је награде уручио Новица Ђурић, председник Удружења књижевника Црне Горе ( „Печат херцега Шћепана“ – икона Богородице Пећке Краснице – рад монахиња манастира Светог Луке из Жупе Никшићке, и „Ћириличник“ – уметничка слика манастира Острога, рад уметника Саше Ђерковића).

У образложењу одлуке наводи се да је Епископ г. Атанасије својим богословским и историографским делима битно обележио живот Српске Православне Цркве у другој половини ХХ и у првим деценијама XXI века, а да посебно место међу његовим делима заузима књига Од Косова до Јадовна, од чијег првог издања се недавно навршило три деценије, па се, с правом, сматра капиталним делом Српске Православне Цркве у другој половини ХХ века.

Захваљујући се на указаној части и додељеној награди, Епископ др Атанасије (Јевтић) је подсетио на своју везаност за Косово и Метохију и Црну Гору, и навео да га „све ране свога рода боле“.

-Књига је настајала кроз моје бројне посјете Косову и Метохији, али и нашим заборављеним стратиштима по Хрватској. Књига није завршена, истакао је владика Атанасије, „јер је управо објављено још десет мојих текстова и писама о Косову и Метохији Из новијег времена. Они ће наћи своје мјесто у десетом издању.“

Високо признање „Ћириличник“ додељено је издавачкој кући „Унирекс“ из Подгорице, поводом 50 година плодног рада на пољу информативно-културне делатности и књижевности, у истрајној борби за очување српског језика и ћирилице, као и афирмацији савремене домаће и стране књижевности.

Говорећи о раду награђене издавачке куће, проф. др Драган Копривица подсетио је на чињеницу да је „Унирекс“ током пет деценија рада, под руководством књижевника и културног посленика Јанка Брајковића, објавио више од пет хиљада дела. -То је цијела једна библиотека, која обухвата многе научне и књижевне области. Разумије се, за такву културну мисију најзаслужнији је Јанко Брајковић, који је и сам писац. Просто је тешко замислити како би изгледала књижевна сцена у Црној Гори без полувјековног труда овог агилног издавача јер су захваљујући „Унирексу“ афирмисани многи млади писци, а штампани су и класици домаће и свјетске књижевности, поручио је прф. Копривица.

Свечаност је завршена изванредним музичким програмом фолклорног ансамбла „Паветје“ из Вороњежа, под уметничким руководством проф. др Александре Самотјагине.

Извор: Српска Православна Црква

Жички духовни сабор „Преображење 2018“, на којем ће „Жичку хрисовуљу“, као највише саборско признање, ове године примити песник Стеван Тонтић „за дубоко лирско сведочанство о удесу рата и изгнанства“, одржава се, већ 27. пут заредом, од 16. до 19. августа у Краљеву и оближњем манастиру Жичи.

– Вест о награди Жичког духовног сабора за мене је представљала велико и пријатно изненађење. Био сам једном, пре осам година, гост тих преображењских свечаности у Краљеву, када је награда додељена мом колеги Братиславу Милановићу, и сећам како је све то лепо било. Сам чин доделе награде под сводовима дивне и свете Жиче јесте чин удостојења и слављења песничке уметности којем код нас једва да има равног – каже, за „Новости“, Тонтић.

Свечано отварање Сабора предвиђено је за четвртак, 16. август, у Народном музеју у Краљеву, уз изложбу „Музејске приче/аквизиције 2014-2017“ и пригодан музички програм у којем ће учествовати хор „Свети архиђакон Стефан“ и ученици овдашње музичке школе.

У петак, 17. августа, у Народној библиотеци „Стефан Првовенчани“, представиће се овогодишњи лауреат, а о његовом делу говориће Михајло Пантић и Милета Аћимовић Ивков. Наредног дана одржава се округли сто критичара на којем ће, под председништвом Саше Радојчића, познаваоци српске поезије изложити своје радове о поетичким основама Тонтићевог стваралаштва, који ће чинити нови зборник едиције о добитницима „Жичке хрисовуље“.

УРУЧЕЊЕ

На дан Преображења, у недељу 19. августа, под сводовима манастира Жиче, уз пригодну свечаност, овогодишњи лауреат примиће из руку градоначелника Краљева др Предрага Терзића највише саборско признање – „Жичку хрисовуљу“ са преображењском иконом.

Извор: Митрополија црногорско-приморска

У предивном амбијенту винарије манастира Копорин, у организацији Одбора за просвету и културу Епархије пожаревачко-браничевске, одржана је прва промоција Сабраних дела о. Георгија Флоровског на српском језику. На промоцији су говорили умировљени Епископ захумско-херцеговачки г. Атанасије, Епископ браничевски г. Игнатије и ђакон доц. др Здравко Јовановић. Модератор је био протођакон доц. др Златко Матић, секретар Одбора за просвету и културу Епархије пожаревачко-браничевске. Комплетан извештај са тог догађаја налази се на интернет страници Одбора за просвету и културу Епархије пожаревачко-браничевске.